RS50924B - Oralni dozni oblici propiverina ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli sa produženim oslobađanjem aktivne materije - Google Patents

Abstract

Farmaceutska kompozicija za oralnu upotrebu sa produženim oslobadjanjem aktivne materije, koja sadrži propiverin i/ili jednu ili više njegovih farmaceutski prihvatljivih soli, pri čemu ima sledeće in vitro oslobadjanje, mereno u 750ml 0,1 N hlorovodonične kiseline u toku prvog sata, a nakon toga u 750 ml US pufera pH=5,8 uz primenu Ph. Eur. 'basket' metode pri 100 oum i 37°C:0 - 20 % Propiverin oslobodjen posle 1 sat10 - 45 % Propiverin oslobodj en posle 3 sata30 - 60% Propiverin oslobodjen posle 5 sati40 -75% Propiverin oslobodj en posle 7 sati50 - 80% Propiverin oslobodjen posle 9 sati60 - 90% Propiverin oslobodjen posle 12 sati/Prijava sadrži još 8 patentnih zahteva.

Description

Pronalazak se odnosi na nove dozne oblike propiverina ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli sa produženim oslobadjanjem aktivne materije.

Propiverin čiji je hemijski naziv: (l-metil-piperid-4-il)-estar 2,2-difenil-2- (1-propoksi)-sirćetne kiseline ili jedna od njegovih farmaceutski prihvatljivih soli su opšte poznati u lečenju hipertoničnih funkcionalnih stanja u vezi sa mokraćnom bešikom (hiperaktivna bešika) (DE2937589).

Spazmolitik bešike, propiverin, deluje kao antiholinergik, tako što blokadom odgovarajućih receptora umiruje holinergično/muskarinski inerviranu glatku muskulaturu mokraćne bešike. Pored toga utiče na nivo kalcijuma u ćeliji u smislu pojačanja dejstva.

Propiverin je u obliku svog hidrohlorida već godinama u prodaji u oralnim doznim oblicima sa brzim oslobadjanjem različitih preparata, na primer Mictonorm©-a. Dosadašnje doze od, na primer, tri puta dnevno po jedna dražea Mictonorm©-a sa 15mg propiverinhidrohlorida, dovodi do relativno jake fluktuacije nivoa u krvi sa više svakodnevnih maksimuma. Zbog antiholinergičnog dejstva propiverina u slučaju brzog porasta nivoa u krvi treba računati i sa tipičnim antiholinergičnim sporednim efektima, kao što su suvoća usta i smetnje prilagođavanja. Zbog toga ovi sporedni efekti kod nemodifikovanih doznih oblika sa brzim oslobadjanjem ograničavaju količinu moguće jednokratne doze na 10-20 mg.

Da bi nivo propiverina u krvi bio terapeutski delotvoran neophodno je tačno pridržavanje intervala davanja, što izaziva probleme naročito kod starijih pacijenata glavne grupe sa hipertoničnim funkcionalnim stanjima mokraćne bešike.

Zbog navedenih razloga je poželjno da se višekratne dnevne doze, sa svim poznatim efektima, svedu na jednokratnu dozu, uz isto ili poboljšano terapeutsko dejstvo.

Da bi se ostvarili pogodni oralni dozni oblici sa dovoljno odloženim oslobadjanjem aktivne materije i sa terapeutski delotvornim nivoom u krvi tokom intervala od 24 časa, mora se uzeti u obzir da takve formulacije značajni deo sadržaja aktivne materije, prirodno, oslobadjaju u dubljim segmentima creva.

Sa farmakokinetičkog aspekta opšte je poznato da brzina resorpcije u suštini odredjuje vremenski porast nivoa u krvi i da kvantitativni obim resorpcije kao i vreme poluraspada supstance u organizmu odlučuju o tome da li će na kraju jednog intervala doziranja, tj . pre davanja sledeće doze, moći da se održi delotvoran nivo u krvi. To znači da su potrebni dovoljna brzina resorpcije i dovoljan obim resorpcije aktivne materije u ćelom želudačno-crevnom traktu sa njegovim različitim pH-vrednostima.

Slabo bazni propiverin sa pKa-vredošću od 7,35 ± 0,1 (voda, 25° C) bi, po opštem mišljenju nauke, u protonovanom obliku trebalo relativno loše da se resorbuje u želucu, dok bi kao baza, t j . kao slabo bazni neutralni oblik trebalo relativno dobro da se resorbuje u crevnom traktu.

Medjutim, pošto je unutrašnja površina creva presvučena mikroskopski tankim vodenim slojem, za neke supstance su pored kiselo-baznih osobina od odlučujućeg značaja rastvorijivost i lipofilnost baze koja se resorbuje.

Podeoni koeficijent i rastvorijivost propiverinhidrohlorida u zavisnosti od pH-vrednosti su poznati (Odredjivanje sadržaja propiverina u vodenoj fazi pomoću HPLC).

Podeoni koeficijent propiverinhidrohlorida (1-oktanol/voda, 25°C)

Rastvorijivost propiverinhidrohlorida u vodi

Ove fizičko-hemijske osobine propiverinhidrohlorida su se pokazale nepovoljnim za ostvarivanje retard formulacije, pošto u vodenoj sredini dovoljna rastvorijivost postoji samo u kiselom području koje zbog prisutnog protonovanja predstavlja nepovoljno područje za resorpciju propiverina. Nasuprot tome u pH-području iznad 6,65, koje je povoljnije za resorpciju, praktično postoji nerastvorljivost tako da se lipofilna baza propiverina taloži. Iz praktičnog iskustva je dalje poznato da se na početku taloženja baze već i najmanje količine propiverinhidrohlorida prevlače nerastvorljivom bazom propiverina, tako da izostaje dalje prevodjenje u odgovarajuću bazu. Zbog ovih osobina supstance propiverinhidrohlorida mali su izgledi da se može ostvariti 12- ili 24-časovni depo. Upravo iz navedenih razloga bili su neuspešni eksperimenti za realizaciju transdermalnih sistema (Biol. Pharm. Buli. 1995, 18(7) , 968-975) .

Nadalje je poznato da propiverin podleže izuzetno jakom efektu prvog prolaza kroz monooksigenaze do nepoželjnog, za organizam opterečujućeg, propiverin-N-oksida. Propiverin-N-oksid sa svojim kvaternernim, permanentno pozitivno naelektrisanim azotom, je suprotno propiverinu vrlo dobro rastvorijiv u vodi u ćelom pH-području (rastvorijivost od >127 do >99 g/l pri pH = 4,0 - 8,0), zbog čega se i lošije resorbuje.

Monooksigenaze prisutne u crevima oksiduju propiverin-bazu, koja je u ravnoteži, do N-oksida. Tako je ekskrecija propiverina moguća preko njegovog N-oksida koji je rastvorljiv u vodi. Ni ova farmakokinetička osobina supstance propiverina ne obećava velike izglede za realizaciju 24-časovnog depoa, koji se oslobadja u dubljim segmentima creva, sa terapeutski delotvornim nivoom u krvi, odn. bioekvivalenta komercijalnog doznog oblika koji se brzo oslobadja.

Pored propiverina opšti terapijski standard za lečenje hipertoničnih funkcionalnih stanja mokraćne bešike čine tercijarni amini oksibutinin i tolterodin. Vrerae poluraspada, kao bitan farmakokinetički kriterijum, za brzo oslobadjajuće komercijalne oblike oksibutinina i tolterodina iznosi samo oko 2-3 časa, a propiverina 15 časova.

Zbog toga su uz pomoć različitih galenskih tehnika realizovani oralni dozni oblici sa odloženim oslobadjanjem aktivne materije oksibutinina (US 5912268, WO 9523593, W0 9612477, W0 9637202) i tolterodina (W0 0012069, WO 0027369).

Izgleda da ovakav dozni oblik u slučaju propiverina ima malo smisla, odnosno dugačko vreme poluraspada može čak da bude smetnja uspešnoj realizaciji terapeutski korisne formulacije.

Za slabo bazne lekove opšte stanje tehnike čine oralni dozni oblici sa odloženim oslobadjanjem aktivne materije kao jednočestične (Single-Unit) formulacije i višečestične (Multiple-Unit) formulacije.

U jednočestičnim doznim oblicima sa kontrolisanim oslobadjanjem, na primer, matriks tabletama, višeslojnim

tabletama, difuzionim tabletama, postiže se dodatna kontrola difuzije, na primer, pomoću vinske kiseline (Int.J. Pharm. 1997, 157, 181 - 187) ili ćilibarske kiseline (Pharm. Ind. 1991, 53, 686 - 690) . Pri žvakanju ovakvog monolitnog oblika bi se, medjutim, uprkos retardiranju naglo oslobodila velika količina aktivne materije, što bi u slučaju visoko delotvornih antiholinergika moglo da bude problematično u pogledu bezbednosti leka.

Višečestični dozni oblici nemaju ove nedostatke i takodje su opisani za slabo bazne lekove (Pharm. Ind. 1989, 51, 98 - 10 1, 540 - 543; ebenda 1991,53, 69 -73, 595 - 600, 778 - 785; Arzneim.-Forsch./Drug Res. 1998, 48, 540 - 604). Druga tehnička rešenja za pH-zavisna jedinjena, koja su slabo rastvorljiva u baznom području, postoje na primer za dipiridamol (EP 32562; EP 68191) i za bromheksin (EP 69259).

Pronalaskom se rešava problem da se, uprkos naizgled lošim fizičko-hemijskim i farmakokinetičkim osobinama propiverina i njegovih soli, prvi put proizvedu oralni dozni oblici ove aktivne materije sa produženim oslobadjanjem, koji nezavisno od pH-vrednosti celokupnog želudačno-crevnog trakta, nezavisno od eventualnih smetnji želudačne i crevne peristaltike kao i relativno nezavisno od inter- i intraindividualnih razlika pacijenata, u vremenskom periodu od najmanje 2 4 časa imaju konstantan nivo u krvi, koji je klinički relevantan za lečenje hiperaktivne bešike, i istovremeno smanjenu stopu sporednih efekata.

Rešenje problema prema pronalasku proizilazi iz karakteristika nezavisnog zahteva. Povoljni oblici izvodjenja definisani su u zavisnim podzahtevima.

Prema jednom poželjnom obliku izvodjenja problem se rešava tako što se ostvaruju oralni dozni oblici, koji sadrže propiverin i/ili jednu njegovu farmaceutski prihvatljivu so u terapeutski efikasnoj količini, koja odgovara 4 mg do 60 mg propiverina, i koji imaju sledeće in vitro brzine oslobađanja-merene u 750ml 0,1 N HC1 tokom prvog sata, a zatim merene u 750 ml UPS-pufera pH = 5,8 uz primenu Ph. Eur. 'basket' metode pri 100 oum i 37°C:

pri čemu se od njih može očekivati klinički relevantan nivo u krvi tokom dužeg vremenskog perioda, bioekvivalent

komercijalnom preparatu sa brzim oslobadjanjem, smanjena učestalost sporednih efekata i konačno, usled mogućnosti davanja jednokratne doze, poboljšana podnošljivost kod pacijenata.

Prvi put su mogli da budu prevazidjeni nedostaci koji su rezultat fizičko-hemijskih i farmakokinetičkih osobina aktivne materije propiverina kao i predrasude zbog dugačkog vremena poluraspada i da istovremeno bude ostvaren terapeutski napredak.

Poželjnim oblicima izvodjenja po pravilu je zajedničko da pored 4 - 60 mg propiverina, najbolje 9 - 45 mg propiverina, odnosno odgovarajuće količine jedne njegove farmaceutski prihvatljive soli po mogućstvu sadrže kiselu supstancu ćija je pKa_ vrednost manja od 6,65, poželjno od 1,8 do 6,5, i da su ove dve komponente obložene sa jednim ili više retard slojeva koji sadrže supstancu nerastvorljivu u želudačnom soku i nerastvorljivu u crevnom soku i/ili nerastvorljivu u želudačnom soku, a rastvorljivu u crevnom soku, i/ili su umetnute u retard matriks koji sadrži supstancu sposobnu da bubri ili koja je nerastvorlj iva i koja može da bude obložena materijalom nerastvorljivim u želudačnom soku, a rastvorijivim u crevnom soku, odnosno nerastvorljivim materijalom.

Oralni dozni oblici prema pronalasku se, u načelu, mogu ostvariti i bez dodavanja kisele supstance.

Poželjne kompozicije prema pronalasku sadrže pored aktivne materije najmanje jednu farmaceutski prihvatljivu organsku ili neorgansku kiselinu, čija je pKa- vrednost manja od 6,65, a naročito organske jestive kiseline i farmaceutski prihvatjlive soli višebaznih kiselina, na primer, limunske kiseline, vinske kiseline, ćilibarne kiseline, adipinske kiseline, askorbinske kiseline, fumarne kiseline, natrijum- ili kalijum-hidrogen-tartarat, natrijum- ili kalijum dihidrogen citrat, dinatrijum-ili dikalijum hidrogen citrat i tako dalje, ili sroeše ovih kiselina i soli u odnosu 2 : 1 do 20 : 1, poželjno od 3 : 1 do 10 :1,što se odnosi na odnos molarnog ekvivalenata ukupne količine monovalentne kisele supstance prema propiverinu ili soli propiverina.

Pri tome dodavanje kiseline ne služi pH-kontrolisanom oslobadjanju, već se formiranjem jednog "kvazi jonskog" para propiverina i kiseline ostvaruje pH-nezavisna rastvorijivost propiverina i njegovih soli, a time i dovoljno oslobadjanje u celokupnom crevnom traktu nezavisno od vrste prisutne soli propiverina, na primer i od soli jakih kiselina kao hidrohlorida. Dodavanjem kiseline sprečava se prezasićeni odnosno koncentrovani vodeni rastvor aktivne materije propiverina, koji kod pH-vrednosti većih od 7 dovodi do momentalnog taloženja nerastvorljive baze propiverina. Nadalje, formirani jonski par svojim difuzionim pritiskom izaziva optimalno oslobadjanje iz retard čestica, protonovanjem stvara dodatnu "zaštitu" propiverina od previše jake N-oksidacije i verovatno poboljšano resorpciono ponašanje fiziološki uspostavljene ravnoteže izmedju slobodne baze propiverina, koja može da se resorbuje, i protonovanog oblika koji se lošije resorbuje, što se može videti po malom odstupanju od standarda farmakokinetičkih podataka oblika prema pronalasku u poredjenju sa komercijalnim preparatima sa brzim oslobadjanjem.

Materijali koji zavisno od pH ili nezavisno od pH usporavaju oslobadjanje, obrazuju film, matriks ili koji se koriste u sistemima koji modifikuju oslobadjanje, opšte su poznati stručnjacima i mogu se nabaviti na tržištu, kao na primer: polimeri i kopolimeri estara akrilne i/ili metakrilne kiseline, kao Eudragit®, vinilacetata i vinilpirolidona, kao Kollidon® Va 64 - Celulozni etri i celulozni estri, kao Methocel© i Aquacoat® i Tulose®

- Alginati, kao Kelecid®, Texamid®

- Ksantani, kao Keltrol®, Rhodigel®, drugi polisaharidi ili modifikovani polisaharidi kao hitosan, guar guma ili guma arabika

- Polivinil alkoholi, kao Mowiol®

- Celulozni acetat-ftalati, kao Aquateric®

- Mono-, di-, i trigliceridi, kao Cutina®

- Voskovi kao Montanglikolvosak - HOECHST, ili smole kao šelak

- proteini ili modifikovani proteini.

Primena kiselih pomoćnih supstanci prema pronalasku, u kombinaciji sa retard oblogama i/ili retard matriksom, dozvoljava kako proizvodnju formulacija sa više čestica tako i jednočestične formulacije.

Naročito pogodan oblik izvodjenja predstavljaju formulacije sa više čestica u obliku peleta.

Ove pelete prema pronalasku mogu imati veličinu od 0,1 mm do 2,5 mm, poželjno 0,6 do 1,5 mm, i zatim se mogu puniti u kapsule ili kesice ili se zajedno sa pomoćnim supstancama za

tabletiranje mogu presovati u tablete, pri čemu ove sferne čestice u jednoj formulaciji mogu biti iste ili različite veličine.

Kombinovanjem više tehnoloških koraka prvo se sferne čestice kiselih supstanci prečnika od 0,1 do 2,0 mm, poželjno 0,5 do 1,2 mm, na primer čestice kristalne limunske kiseline, vinske kiseline itd. zaoble na poznat način postupkom fluidizovanog sloja sa suspenzijama koje se sastoje od pomoćnih supstanci, kao što je laktoza, iz rastvorenih kiselina kao, na primer, limunske kiseline, iz vezivnih materija, kao na primer polivinilpirolidona, i iz materija protiv slepljivanja, kao na primer talka.

Da bi se kontrolisalo rastvaranje jestivih kiselina visoko rastvorijivih u vodi ili drugih kiselih supstanci, prema pronalasku se na zaobljena jezgra kiseline nanosi sloj laka, na primer u fluidiziranom sloju.

Uobičajeni materijali membrana koje su nerastvorljive u želudačnom soku i pH- zavisno rastvorijive u crevnom soku, su Eudragit® S i EUdragit® L. Analogno važi za eventualno dodavanje vezivnih sredstava ili plastifikatora, kao što su polivinilpirolidon ili trietilcitrat.

Nije moglo da se predvidi da je što se tiče propiverina ili njegovih soli jedan ovakav sloj laka izuzetno povoljan za oblike prema pronalasku. Kada nema takvog sloja laka, nesmetana difuzija uslovljena visokom difuzionim pritiskom može da dovede do neželjeno brzog oslobadjanja propiverina uprkos retardiranja čestica, koje sadrže aktivnu materiju, i zatim retardiranje tih čestica rezistentnih na želudačni sok može dovesti u daljem oslobadjanju do izrazitog smanjenja količine oslobodjenog propiverina usled prevremenog iscrpljivanja rezervoara kiseline (primer izvodjenja 7).

U sledećem tehnološkom koraku se, na u principu poznat način, na primer u fluidiziranom sloju, propiverin ili jedna od njegovih soli, uz dodatak pomoćnih supstanci, adheziva i vezivnih sredstava i drugih sastojaka već pomenutih kiselina ili kiselih supstanci, nanosi u dovoljnoj količini kao alkoholno-vodena suspenzija. Dalje postoji mogućnost da se mikronizirana aktivna materija sa ili bez dodataka mikrokristalnih pomoćnih supstanci i pomenutih kiselina ili kiselih supstanci nanese u obliku praha, posle prethodnog prskanja retard jezgara kiseline rastvorom adheziva. Pogodno je dodavanje sastojaka istih ili različitih kiselina u odnosu na kiselinu prisutnu u obloženom jezgru kiseline da bi se puferovanjem crevnog soka, koji prodire kroz sledeći retard sloj, dobilo inicijalno rastvaranje/oslobadjanje.

Za kompozicije prema pronalasku sa odloženim i do kraja kontrolisanim oslobadjanjem je povoljno da se u sledećem tehnološkom koraku na retard jezgro kiseline, koje sadrži aktivnu materiju, nanese jedan ili više retard slojeva, pojedinačno ili kao smeša, sa ili bez daljeg dodavanja vezivnih sredstava i pomoćnih supstanci.

Materijali koji se koriste prema pronalasku, nerastvorljivi u želudačnom soku i pH-nezavisno nerastvorljivi u crevnom soku različitog permeabiliteta kao i materijali nerastvorljivi u crevnom soku i pH-zavisno rastvorljivi u crevnom soku mogu se nabaviti u prodaji, na primer, Eudragit® RS, Eudragit®RL, i Eudragit® S odnosno Eudragit® L.

Optimalna količina pojedinih sastojaka, odnosno sastav odgovarajućih smeša, zavisi od različitih faktora, kao na primer od željenog efekta usporavanja oslobadjanja, vrste pojedinačnih retard komponenata sa njihovom specifičnom rastvorijivošću i permeabilitetom i od odnosa kisele supstance prema aktivnoj materiji propiverinu. Pri tome ovi parametri variraju potpuno nezavisno jedan od drugog i od bitnog su značaja za kontrolisano i produženo oslobadjanje propiverina.

Ove teškoće rešene su pomoću obimnih in vitro i in vivo-eksperimenata u koje je uključena otkrivena in vivo/in vitro korelacija. Otkrivena in vivo/in vitro korelacija omogućava da se dozni oblici propiverina prema pronalasku bilo kog sastava proizvedu bez obimnih kliničkih in vivo-eksperimenata, jednostavnim odredjivanjem in vitro-vrednosti oslobadjnja. Ukoliko dobijene vrednosti oslobadjanja odgovaraju otkrivenim područjima oslobadjanja, taj dozni oblik je klinički relevantan.

Neočekivano je otkriveno da je povoljno da se retard sloj nanet u obliku spreja na kisela jezgra koja sadrže aktivnu materiju, u slučaju propiverina ne rastvori u resorptivnom delu želudačno-crevnog trakta sve dok praktično čitava aktivna materija ne difunduje napolje u obliku svog kiselinsko-jonskog para na vremenski kontrolisan način. Poželjno je da ova opna zadržava kiselinu koja se nalazi u jezgru, sve dok se potpuno ne završi formiranje jonskog para propiverin-kiselina. Ukoliko se opna pre vremena rastvori, odnosno ukoliko postane propusna, crevni sok koji je uvek previše prisutan, prodire u unutrašnjost čestica i neutrališe tamo postojeću kiselinu. Tada aktivna materija, zbog male rastvorijivosti propiverina u pH području crevnog soka, praktično skoro uopšte više ne može da se rastvara i da difunduje iz čestica. Kiselina prisutna u unutrašnjosti čestica smanjuje pH vrednost prodiruće crevne tečnosti i zatim formira odgovarajući jonski par. Zatim rastvor jonskog para propiverin-kiselina nastao u unutrašnjosti difunduje preko membrane u crevo. I ako i tu vladaju nepovoljni pH-uslovi, očigledno se javljaju fenomeni prezasićenosti koji obezbedjuje dobru resorpciju aktivne materije koja je inače skoro nerastvorljiva. Razumljivo je da se kiselina prisutna u česticama tokom oslobadjanja sve više redukuje tako da bi trebalo da dodje do velikog smanjena količine koja difunduje, tj . do oslobadjanja propiverina. Da bi se ovo poslednje sprečilo poželjno je da retard sloj, koji kontroliše brzinu oslobadjanja, bude "delimično rastvorijiv" u crevnom soku. Nadalje, taj retard sloj treba dodatno da obezbedi, da u unutrašnjosti čestica stalno vladaju kiseli pH-uslovi i da se izjednače pH-oscilacije nastale eventualno usled uticaja hrane ili drugih uticaja.

Već i mala odstupanja u odnosu Eudragit® RS/Eudragit®RLI Eudragit® dovode do drastičnih promena profila oslobadjanja. Ukoliko se utvrdjeni odnos Eudragit® RS/Eudragit®RLI Eudragit® S do 2:1:2 malo promeni u odnos 1,5:2,5 (primer 9), ovo smanjenje komponente sa manjim permeabilitetom koja je nerastvorljiva u crevnom soku(Eudragit® RS) i veći udeo materijala rastvorijivog u crevnom soku (Eudragit® S) dovodi do previše brzog oslobadjanja aktivne materije, odnosno do suviše jake difuzije kisele komponente.

Taj efekat se može objasniti kako sledi: Pošto se materijal ovog sloja nerastvorljiv u želudačnom soku, a rastvorljiv u crevnom soku posle odredjenog vremena zadržavanja čestica u crevnom soku rastvara, pri odnosu Eudragit® RS/Eudragit® L/Eudragit® S od 2:1:2 se efektivno suzbija suviše jako oslobadjanje u gornjim delovirna creva i oslobadjanje aktivne materije se premešta u srednje i dublje delove creva. Na taj način taj retard sloj redukuje posebno brzu resorpciju u gornjem delu creva bez redukcije ukupnog oslobadjanja aktivne materije iz čestica. Ovo nedvosmisleno dovodi do produženja oslobadjanja aktivne supstance.

Da bi se postigla rezistencija prema želudačnom soku, a zatim i ne suviše visoke početne vrednosti oslobadjanja, odnosno da bi se dalje modifikovala karakteristika oslobadjanja, opšti stručni standard je nanošenje dodatnih retard slojeva sa materijalima nerastvorljivim u želudačnom soku a rastvorijivim u crevnom soku, kao na primer EUdragit®L odnosno Eudragit®S.

Nadalje, retard slojevi, koji se mogu primenjivati prema pronalasku, mogu da sadrže uobičajene pomoćne supstance, kao na primer plastifikatore, umreživače i sredstva protiv slepljivanja. Primeri pogodnih, farmakološki pouzdanih plastifikatora su glicerintriacetat, polietilenglikoli i estri limunske kiseline kao trietilcitrat. Nanošenje retard slojeva na čestice, koje sadrže aktivnu materiju, može da se vrši poznatim metodama, na primer u nekom brzo rotirajućem sudu ili postupkom fluidizovanog sloja tako što se lakovi nanose u vidu spreja. Sušenje peleta, koje sledi posle toga da bi se odstranili ostaci rastvarača iz suspenzije, spada u stanje tehnike.

Dobijene retard čestice, koje mogu biti u obliku retard peleta, granula ili kompaktnih čestica, po želji mogu da se pune u kapsule ili kesice, poželjno u tvrde želatinske kapsule. Pri tome mogu da se mešaju čestice različitih stepena odloženog oslobadjanja i da se, opcionalno, kao takozvana početna doza, dodaju čestice aktivne materije bez odloženog oslobadjanja. Retard čestice mogu, međjutim, da se presuju u tablete i sa pomoćnim supstancama za tabletiranje, kao što su celuloza, laktoza, magnezijum stearat ili slično. To je, posebno kod retard čestica prečnika manjeg od 1 mm, moguće bez značajnog oštećenja retard slojeva. Takva tableta se raspada za manje od 1 minuta i - kao trvda želatinska kapsula - oslobadja retard čestice propiverina u obliku prema pronalasku.

Sledeći poželjni oblik izvodjenja formulacija sa više čestica, takozvaninih višečestićnih (Multiple-Unit) formulacija, predstavljaju granulati i kompaktne čestice koje pored propiverina ili jedne od njegovih soli sadrže i jednu ili više kiselih supstanci koje nisu postavljene u retard matriks, već samo sadrže tu smešu presvučenu sa jednim ili više slojeva, koji odlažu oslobadjanje, a koje se zatim presuju u tablete.

Ove takozvane formulacije sfernih tableta proizvode se tako što se propiverin ili jedna od njegovih farmaceutski primenljivih soli u molarnom odnosu prema pronalasku sa jednom ili više kiselih supstanci pod snažnim pritiskom komprimuju sredstvima za sferonizaciju, kao što su, na primer, laktoza, mikrokristalna celuloza, hidroksipropilceluloza, sredstvima za klizanje, kao na primer magnezijum stearatom, i drugim pomoćnim supstancama, kao na primer polivinilpirolidonom u mikrokristalnom obliku, na primer veličine čestice manje od 0,25 mm, zatim se ponovo izlome i proseju, na primer, na veličinu čestice od 0,05-1,5 mm, pa se fini sastojci ponovo komprimuju i ovi tehnološki koraci ponavljaju sve dok čitava smeša granula ne bude dovedena na željenu veličinu.

Takve granule se pored opisanog komprimovanja mogu proizvesti i drugim postupcima, na primer ekstruzijom/sferonizacijom.

Dalje se granule prevlače opšte poznatim, u želudačnom soku nerastvorljivim, a u crevnom soku rastvorijivim i/ili u želudačnom soku nerastvorljivim i u crevnom soku nerastvorljivim retard sredstvima, kao što su na primer Eudragit® NE, Eudragit®L itd. Dodaju se opšte poznate pomoćne supstance za tabletiranje kao-mikrokristalna celuloza, krospovidon, polivinilpirolidon, magnezijum stearat, čitava smeša se dobro izmeša i presuje u tablete. Nadalje, tako dobijene tablete mogu biti obložene pogodnim prevlakama koje mogu da modifikuju oslobadjanje. Retard slojevi i u ovom slučaju garantuju formiranje jonskog para propiverin kiselina i njegovu kontrolisanu difuziju. Pošto se formulacije prema pronalasku raspadaju za manje od 5 minuta i pri tome oslobadjaju stotine retard čestica propiverin - kiselina, vreme raspada ne utiče na oslobadjanje.

Suprotno od formulacija sa više čestica, takozvanih višečestičnih (Multiple-Unit) formulacija, baziranih na peletima ili sferinim česticama, retard preparati propiverina se u načelu mogu proizvoditi i na drugi način, na primer, kao jednočestična (Singl - Unit) formulacija -formulacija.

Pogodne karakteristike oslobadjanja mogu se postići i zadržavanjem matrksa, na primer uz pomoć matriks tablete.

I u ovom obliku izvodjenja prvenstveno se koristi jedna od već pomenutih kiselih supstanci i kako kisela supstanca tako i aktivna materija se ugrade u retard matriks. Za to su u načelu pogodne napred navedene kisele supstance, polimeri, doziranja, molarni odnosi kisele supstance prema propiverinu.

Na primer, da bi se proizvele matriks tablete prema pronalasku dobro se pomešaju propiverin ili jedna od njegovih farmaceutski prihvatljivih soli, u datom slučaju, sa jednom ili više kiselih supstanci u molarnom odnosu prema pronalasku sa retard pomoćnim supstancama, koje obrazuju matriks, kao na primer, etrima celuloze, estrima celuloze, alginatima, ksantanima, polivinilalkoholima, mastima, voskovima i drugim pomoćnim supstancama za tabletiranje, kao na primer, magnezijumstearatom, u mikrokristalnom obliku sa poželjnom veličinom čestica manjom od 0,25 mm, pa se zatim presuju u tablete. U slučaju propiverina i njegovih soli je utvrdjeno da se izbor kiselih supstanci može izvršiti nezavisno od njihove rastvorijivosti u vodi. Tako, na primer, adipinska kiselina, koja se teže rastvara u vodi, i vinska kiselina, koja se lakše rastvara u vodi, postižu iste profile oslobadjanja kada se koriste prema pronalasku. Pri kontaktu ovih tableta sa vodom,na primer, kada je matriks od acetilceluloze, odmah se formira visokoviskozan sloj gela koji redukuje difuziju obrazovanog jonskog para propiverin - kiselina prema željenoj brzini oslobadjanja.

Pored već opisanih doznih oblika koji se sastoje od propiverina, jedne ili više kiselih supstanci i retard materijala, postoji i mogućnost da se na isti način odloži oslobadjanje kombinacija propiverina ili jedne ili više njegovih farmeceutski prihvatljivih soli sa jednom ili više drugih aktivnih materija, nezavisno od toga da li su aktivne materije korišćene u kombinaciji kisele supstance, kao u slučaju već pomenute askorbinske kiseline, ili ne.

Pomoću primera izvodjenja, koji slede, pronalazak je bliže objašnjen, iako nije na njih ograničen.

Primeri izvodjenja

Svi procenti se odnose, ukoliko nije drugačije navedeno, na težinske procente (Tež.-%)

Primer 1

Formulacija peleta sa propiverinhidrohloridom - 100 %-no

oslobadjanje posle 15 min

Da bi se dobila sferna jezgra limunske kiseline, 3,5 kg limunske kiseline veličine čestica od 0,7 - 1,0 mm (Roche) na temperaturi vazduha od 45°C se pomoću dizne za dve supstance u fluidiziranom sloju isprska sa vodenom suspenzijom izopropanola koja se sastoji od 105 g polivinilpirolidona (Kollidon® K25), 35 g limunske kiseline, 275 g laktoze (Microtoze®) , 210 g talka, 1500 g 2- propanola i 300g vode i dobija se prinos od 4,060 kg (98,4% od teorijske količine, što se odnosi na materijal bez rastvarača) zaobljenih peleta limunske kiseline.

U sledećem tehnološkom koraku 3,75 kg ovih zaobljenih peleta limunske kiseline je na analogan način podvrgnuto postupku retardacije sa vodenom suspenzijom izopropanola koja se sastoji od 600 g EUdragit® S12,5 (odgovara 75 g EUdragit® S), 600 g EUdragit® L 12,5 (odgovara 75 g Eudragit® L) , 20 g trietilcitrata, 100 g talka, 1500 g 2- propanola i 300 g vode. Prinos je iznosio 4,013 kg (99,8% od teorijske količine, što se odnosi na materijal bez rastvarača).

Za nanošenje aktivne supstance, 3,95 kg retardnih jezgara limunske kiseline je isprskano na analogan način pomoću dizni za dve supstance u fluidiziranom sloju na temperaturi ulaznog vazduha od 45°C sa vodenom suspenzijom izopropanola, koja sadrži 1300g mikrokristalnog propiverinhidrohlorida, 280g polivinilpirolidona (Kollidon<®>K 25) , 50 g limunske kiseline, 200g talka, 50g magnezijumstearata, 2100 g 2-propanola i 400g vode. Dobijen je prinos od 5,772 kg peleta limunske kiseline, koje sadrže aktivnu materiju i koji su prethodno podrvrgnute postupku retardacije (90%, što se odnosi na materijal bez rastvarača) .

Sadržaj propiverinhidrohlorida u peletima odredjen je metodom opisanom u primeru 6 na 20,9%, a sadržaj limunske kiseline na 59,8%. Iz toga se dobija molarni odnos propivrinhidrohlorida prema limunskoj kiselini od 1:6,0. Iz upotrebijenih količina supstance izračunat je molarni odnos propiverinhidrohlorid/limunska kiselina od 1:5,2. Ova razlika se objašnjava gubicima usled prskanja i trenja.

Za punjenje u kapsule, 2000 g dobijenih peleta se pomeša sa 10 g mikroniziranog talka i meša 15 minuta. Vrednosti oslobadjanja odredjene su metodom opisanom u primeru 5 i date su u tabeli prikazanoj u tom primeru.

Zatim se materijal prosejava i dalje se obradjuje frakcija veličine čestice od 0,7 - 1,25 mm u prečniku. 215 mg peleta, što odgovara 45 mg propiverin-hidrohlorida, napunjeno je u tvrde želatinske kapsule i korišćeno je za studiju bioraspoloživosti (primer 13) .

Primer 2

Formulacija peleta sa propiverinhidrohloridom - oko 50%-tno

oslobadjanje posle 3 sata

Radi dobijanja sfernih polaznih jezgara limunske kiseline, 3500 g granulata limunske kiseline (Roche) veličine čestica od 0,7 - 1,0 mm, se na isti tehnički način kao što je opisano u primeru 1, poprska u fluidiziranom sloju suspenzijom koja se sastoji od 30 g polivinilpirolidona (Kollidon®), 10 g limunske kiseline, 78 g laktoze (Microze®) i 60 g talka u 340 g 2-propanola i 75 g vode. Dobijeno je 3665g zaobljenih peleta limunske kiseline (99,7% od teoretske količine, što se odnosi na korišćenu suvu supstancu).

3660 g gore opisanih peleta limunske kiseline je u sledećem koraku poprskano suspenzijom od 600 g Eudragit® S 12,5 (75g suve supstance Eudragit® S), 600 g Eudragit® L 12,5 (75g suve supstance Eudragit® L) , 20 g trietilcitrata i 100 g mikroniziranog talka u 1500 g 2-propanola i 300g vode. Prinos je iznosio 3930 g, što odgovara 100%, a odnosi se na materiju bez rastvarača.

3650 g ovih peleta je na gore opisani način poprskano suspenzijom od 1000 g mikroniziranog propiverinhidrohlorida,

215 g polivinilpirolidona (Kollidon® K 25) , 40 g limunske kiseline, 155 g mikroniziranog talka i 40 g magnezijumstearata u 2100 g 2-propanola i 310 g demineralizovane vode. Dobijen je prinos od 5030 g peleta aktivne supstance. To odgovara prinosu od 98,6 % na suvu masu.

U sledećem tehnološkom koraku 3500 g ovih peleta aktivne supstance pomoću mlaznica za 2 supstance u fluidiziranom sloju pri temperaturi ulaznog vazduha od 40-45°C je podvrgnuto postupku retardacije sa vodenom suspenzijom izopropanola koja se sastoji od 420 g g Eudragit® RS 12,5 (odgovara 52,5 g suve supstance Eudragit® RS), 420 g Eudragit® RL 12,5 (odgovara 48.4 g suve supstance Eudragit® RLL) , 560 g Eudragit® S 12,5 (odgovara 75 g suve supstance Eudragit<®>S) 20 g trietilcitrata, 120 g talka, 1400 g 2-propanola i 210 g vode, pa su intenzivno sušene u fluidiziranom sloju. Dobijen je prinos od 3815 g (100% od teorijske količine, što se odnosi na materijal bez rastvarača) .

U sledećem koraku, na 2900 g retard peleta aktivne materije, pod već gore opisanim uslovima, naneta je suspenzija od 1392 g Eudragit® L 12,5, 16 g trietilcitrata i 105 g mikroniziranog talka u 1135 g 2-propanola i 380 g vode. Prinos je iznosio 3190 g peleta (98% od teoretskog prinosa, što se odnosi na suvu masu).

Zatim u daljem postupku retardacije peleta na 2500 g retard peleta aktivne materije naneta je suspenzija od 300 g Eudragit® RL 12,5 (37,5 g suve mase), 4 g trietilcitrata, 35 g mikroniziranog talka i 96,5 g magnezi j umstearata u 1370 g 2-propanola i 340 g vode, što odgovara prinosu od 99,5% od teorijske količine, a odnosi se na suvu supstancu.

Pre punjenja u kapsule 2500 g peleta je 15 minuta mešano sa 12.5 g mikroniziranog talka i zatim prosejano. 2425 g (96,5%) peleta imaju veličinu čestica od 0,7 - 1,25 mm u prečniku.

Sadržaj propiverinhidrohlorida u peletima je po metodi opisanoj u primeru 6 odredjen na 13,7%.

Sadržaj limunske kiseline u postojećim peletima odredjen je na 53,0%, takodje metodom opisanom u primeru 6. Iz toga se dobija molarni odnos propiverinhidrohlorid - limunska kiselina od 1:8,1.

Iz upotrebijenih količina materije izračunat je molarni odnos propiverinhidrohlorida prema limunskoj kiselini od 1:6,9. I ova razlika se objašnjava gubicima usled prskanja i trenja.

Za studiju bioraspoloživosti u primeru 13 je 328 g peleta, što odgovara 4 5 mg propiverinhidrohlorida, napunjeno u tvrde želatinske kapsule. Vrednosti oslobadjanja odredjene su uz pomoć metode opisane u primeru 5 i date su u tabeli predstavljenoj u tom primeru.

Primer 3

Formulacija peleta sa propiverihidrohloridom - oko 20%-tno

oslobadjanje posle 3 sata i oko 80%-tno oslobadjanje posle 10

sati

Primer 3.1 Polazne količine u tehnološkoj razmeri

Na isti način kao što je opisano u primeru 1, ponovo se dobija 5638 g (96,7 % od teorijske količine, što se odnosi na materiju bez rastvarača) peleta limunske kiseline koji sadrže propiverinhidrohlorid iste polazne količine i istog sastava materijala, koji su prethodno podvrgnuti postupku retardacije.

2900 g gore opisanih peleta aktivne supstance je poprskano suspenzijom od 600 g Eudragit® RS 12,5 (odgovara 75g Eudragit® RS suve supstance), 304 g Eudragit® RL 12,5 (odgovara 38,0 g Eudragit® RL suve supstance), 600 g Eudragit® S 12,5 (odgovara 75 g Eudragit® S suve supstance) , 20 g trietilcitrata i 120 g mikroniziziranog talka u 1415 g 2-propanola i 220 g demineralizovane vode. Dobijeno je 3227 g retard peleta aktivne materije (odgovara 100% teoretskom prinosu, što se odnosi na materijal bez rastvarača).

3100 g ovih peleta je zatim poprskano suspenzijom koja se sastoji od 868 g Eudragit® S 12,5 (108,5 g Eudragit® S suve mase), 11 g trietilcitrata, 65 g mikroniziranog talka, 840 g 2-propanola i 100 g vode. Prinos peleta iznosio je 3285 g, što odgovara 100% od teorijske količine, a odnosi se na pelete bez rastvarača.

Pre punjenja u kapsule 3200 g tako dobijenih peleta je mešano 15 minuta uz dodatak 16 g mikroniziranog talka, a zatim prosejano. Frakcija veličine čestica od 0,7 mm do 1,25 mm (3120 g, odgovara 97 % teorijske količine) ima eksperimentalno odredjeni sadržaj propiverinhidrohlorida od 18,8%.

Sadržaj limunske kiseline u peletima odredjen je metodom potenciometrijske titracije opisanom u primeru 6 na 50,7%.

Iz eksperimentalno određenih količina proizilazi molarni odnos aktivne materije i limunske kiseline od 1:5,7.

Teoretski odnos, izračunat na osnovu korišćenih masa, iznosi 1:5,2. Razlika se takodje objašnjava gubicima usled prskanja i trenja.

240 mg gore opisanih peleta, što odgovara 45 mg propiverinhidrohlorida, napunjeno je u tvrde želatinske kapsule i iskorišćeno za studiju bioraspoloživosti iz primera 13.

Vrednosti oslobadjanja izračunate su metodom opisanom u primeru 5 i navedene su u tabeli prikazanoj u tom primeru.

Primer 3.2: Polazne količine u razmeri relevantnoj za

proizvodnju

Za proizvodnju sfernih jezgara limunske kiseline kao polaznih peleta 250,0 kg granulata limunske kiseline (Roche) veličine čestica izmedju 0,7 mm i 1,0 mm je pomoću mlaznica za dve supstance poprskano u fluidiziranom sloju suspenzijom od 7,5 kg polivinilpirolidona (Kollidon® K 25), 2,5 kg limunske kiseline, 19,6 kg laktoze i 15,0 kg mikroniziranog talka u 89,3 kg 2-propanola i 19,6 kg demineralizovane vode. Na ovaj način dobijeno je 282,0 kg sfernih polaznih jezgara limunske kiseline (95,7% od teorijske količine, što se odnosi na materijal bez rastvarača).

Zatim je 200 kg polaznih jezgara na isti tehnički način prskano suspenzijom od 4,0 kg EUdragit®S 100, 4,0 kg EUdragit®L 100, 1,1 kg trietilcitrata, i 5,3 kg mikroniziranog talka u 94,0 kg 2-propanola i 11,0 kg demineralizovane vode. Prinos je iznosio 214,0 kg, što odgovara 99,8% od teorijske količine, a odnosi se na upotrebljenu suvu masu.

Prosejavanjem posle toga izolovane su sve pelete prečnika manjeg od 1,25 mm.

U sledećem tehnološkom koraku su tako dobijena polazna retard jezgra prskana u dva koraka suspenzijom od ukupno 85,3 kg propiverinhidrohlorida, 22,7 kg polivinilpirolidona (Kollidon® K25), 8,5 kg limunske kiseline, 11,1 kg mikroniziranog talka, 0,802 kg magnezijumstearata, 165,5 kg 2-propanola i 48,2 kg demineralizovane vode. Prinos je u oba koraka iznosio 94,8%, što se odnosi na korišćenu suvu masu.

Na 243,0 kg tako dobijenih peleta aktivne materije sa sadržajem propiverinhidrohlorida od 21,75% je u postupku retardacije u fluidiziranom sloju naneta suspenzija od 54,7 kg Eudragit® RS 12,5 (6,7 kg EUdragit® RS suve supstance), 27,8 kg Eudragit® RL (3,4 kg Eudragit® RL suve supstance), 6,7 kg Eudragit® S 100, 1,8 kg terietilcitrata, 10,8 kg mikroniziranog talka u 207,3 kg 2-propanola i 23,8 kg demineralizovane vode. Prinos je iznosio 99,2% od teorijske količine retard čestica bez rastvarača.

237,4 kg gore opisanih retard peleta aktivne materije su u fluidiziranom sloju prevučene suspenzijom od 5,7 kg Eudragit® S 100, 0,582 kg trietilcitrata i 3,5 kg mikroniziranog talka u 44,6 kg 2- propanola i 5,4 kg demineralizovane vode.

Pelete su pre punjenja sušene 60 h na 70°C. Zatim je 13 kg ovih peleta 10 minuta mešano sa 65 g talka, a zatim prosejano kroz 1,25 milimetarsko sito. 12,8 kg ove frakcije peleta veličine čestica manje od 1,25 mm imale su, kao što je utvrdjeno metodom opisanom u primeru 6, sadržaj propiverinhidrohlorioda od 18,8% i 49,8% limunske kiseline. Molarni odnos aktivne supstance i limunske kiseline iznosio je 1:5,6.

Po 240 mg tako dobijenih peleta, što odgovara 45 mg propiverin-hidrohlorida, napunjeno je u tvrde želatinske kapsule i primenjeno za studiju bioekvivalencije iz primera 14 .

Oslobadjanje propiverina iz peleta izvedeno je pod uslovima opisanim u primeru 5. Rezultati su navedeni u tabeli prikazanoj u tom primeru.

Primer 4

Formulacija peleta sa propiverinom

2400 g sfernih jezgara limunske kiseline, proizvedenih na isti način kao što je već opisano u primeru 3.2, obloženo je u fluidiziranom sloju pri temperaturi ulaznog vazduha od 40 - 75°C suspenzijom koja se sastoji od 48 g EUdragit® S100, 48 g Eudragit® L 100, 13 g trietilcitrata, 65 g mikroniziranog talka, 1860 g izopropanola i 200 g vode.

2500 g tako dobijenih polaznih retard jezgara je pod istim tehničkim uslovima poprskano suspenzijom od 828 g baze propiverina, 177 g polivinilpirolidona (Kollidon ® K25), 63 g limunske kiseline, 200 g mikroniziranog talka i 32 g magnezijumstearata u 3100 g 2-propanola i 400 g vode. Dobijeno je 3740 g peleta aktivne materije, što odgovara 98,4% teorijske količine, a odnosi se na upotrebljenu suvu supstancu.

3250 g peleta aktivne materije je na isti način poprskano suspenzijom od 720 g Eudragit® RS 12,5 (90 g suve mase

Eudragit® RS) , 368 g Eudragit® RL12,5 (46 g Eudragit® RL suve mase), 90g Eudragit® S 100, 24 g trietilcitrata i 146 g mikroniziranog talka u 1930 g 2-propanola i 300 g demineralizovane vode.

3500 g tako dobijenih retard peleta aktivne materije je u fluidiziranom sloju pod identičnim uslovima poprskano suspenzijom koja se sastoji od 86 g Eudragit® S 100, 9 g trietilcitrata, 52 g mikrofinog talka, 129,9 g 2-propanola i 80 g vode.

Tako dobijeni pelete, kao što je izračunato metodama opisanim u primeru 6, imaju sadržaj propiverinhidrohlorida od 19,4% kao i sadržaj limunske kiseline od 40,4%. Iz toga proizilazi molarni odnos aktivne materije i limunske kiseline od 1:4,0.

Oslobadjanje propiverina iz peleta odredjeno je metodom opisanom u primeru 5 i izraženo u tabeli predstavljenoj u tom primeru.

Primer 5

Odredjivanje vrednosti oslobadjanja - poredjenje vrednosti

oslobadjanja izprimera1-4, 7-13

Odredjivanje oslobadjanja propiverinhidrohlorida odnosno propi-verina iz svih opisanih oralnih doznih oblika vrši se uz pomoć 'basket'aparature opisane u Ph.Eur.3, 2.93 na 100 obrtaja u minutu tokom 17 časova.

Utu svrhu se po jedna količina peleta, koja odgovara 45 mg propiverinhidrohlorida, izrneri u 6 obrtnih balončića. Oslobadjanje se vrši prvo jedan sat u 750 ml medijuma želudačnog soka (0,1 M rastvor hlorovodonične kiseline) na 37°C. Ovaj medijum se odbacuje posle merenja vrednosti dobijene nakon 1 sata i sledećih 16 sati se oslobadjanje izvodi u 750 ml 50 mM pufera kalijumhidrogenfosfata pH 5,8 na 37°C.

Kvantifikovanje propiverinhidrohlorida odnosno propiverina u medijumu oslobadjanja izvodi se pomoću jednog on-line povezanog UV-VIS spektrofotometra. Radi merenja medijum oslobadjanja se u definisano vreme pumpa iz sudova za oslobadjanje kroz polipropilenski filter preko 6-kanalne crevne pumpe u protočne kivete UV-VIS -spektrofotometra. Merenje ekstinkcije vrši se na 239 nm, pri čemu se kao pozadina dodatno odredjuje ekstinkcija na 247 nm. Sadržaj propiverinhidrohlorida/propiverina se izračunava tako što se vrednost ekstinkcije kod talasne dužine pozadine oduzima od

vrednosti ekstinkcije merne talasne dužine.

Izračunavanje vrednosti oslobadjanja vrši se u odnosu na uzorak referentne supstance, koja se meri na UV -VIS spektrofotometru pod istim uslovima. Količina propiverinhidrohlorida odnosno propiverina koja se u toku prvog sata oslobodi u 0,1 M hlorovodoničnoj kiselini, sabira se sa sledećim vrednostima oslobadjanja.

Dobijene vrednosti oslobadjanja date su u tabelama 1 i 2 kao srednje vrednosti za 6 odredjivanja.

Primer 6

Odredjivanje sadržaja propiverin/propiverinhidrohlorida pomoću

HPLC, limunske kiseline pomoću potenciometrijske titracije i

2-propanola pomoću GC

1. Za kvantitativno odredjivanje propiverin / propiverin-hidrohlorida u različitim doznim oblicima primenjuje se HPLC metoda specifična za aktivnu materiju koja dozvoljava odvajanje sastojaka matriksa od analita.

Primenjena metoda daje tačne rezultate, jer je validna u pogledu selektivnosti za analite, linearnosti u zadatom radnom području, tačnosti i preciznosti, što je pokazano pomoću

uobičajenih eksperimenata.

Za kvantitativno odredjivanje propiverin/propiverinhidrohlorida u doznim oblicima koji sadrže aktivnu materiju se, na primer, u normalnom sudu od 100 ml tačno izmeri količina fino sprašenog doznog oblika, koja odgovara 15 mg propiverinhidrohlorida, zatim se pomeša sa 50 ml metanola i jednom kapi 0,1 M hlorovodonične kiseline i tretira 10 min u ultrazvučnom kupatilu. Zatim se doda 40 ml vode i suspenzija se ponovo tretira 10 min u ultrazvučnom kupatilu. Posle hladjenja na sobnu temperaturu dopuni se vodom do crte.

Za referentni rastvor se 60 mg propiverinhidrohlorida tačno izmeri u normalnom sudu od 100 ml, pomeša sa 50 ml metanola kao i jednom kapi 0,1 M sone kiseline i tretira 10 min u ultrazvučnom kupatilu. Zatim se doda 40 ml vode i rastvor se ponovo tretira 10 min u ultrazvučnom kupatilu. Posle hladjenja na sobnu temperaturu, dopuni se vodom do crte.

Hromatografija se izvodi sa uobičajenim uredjajem, koji se sastoji od pumpe, autosemplera, grejača kolone i UV-VIS-detektora, pri protoku od 1,0 ml/min, temperaturi kolone od 40°C i talasnoj dužini detekcije od 220 nm, pri čemu trajanje iznosi 5 min, a količina injektovanog uzorka, odnosno referentnog rastvora 220 nm. Kao stacionarna faza korišćen je materijal za reverznu fazu (Li Chrospher 60 Select B, 5/ lm,124 x 4 mm, Fa Merck) i mobilna faza, koja se satoji od 56 zapreminskih delova 10 mM pufera kalijumhidrogenfosfata, pH 1,0 (sa 85%-nom fosfornom kiselinom) kao i 44 zapreminskih delova acetonitrila.

Kvantifikovanje propiverina/propiverinhidrohlorida u uzorku izvodi se kao dvostruko odredjivanje prema odgovarajućem signalu na hromatogramu referentnog rastvora na istoj talasnoj dužini. Rezultat se daje kao maseni procenat u doznom obliku. 2. Kvantitativno odredjivanje limunske kiseline u različitim doznim oblicima vrši se potenciometri j skom titracijorn prve tačke ekvivalencije limunske kiseline.

Potvrdjene su specifičnost, tačnost, i preciznost primenjene metode, pri čemu je pokazano da pomoćne supstance ili propiverinhidrohlorid ne iskrivljuju rezultat.

U okviru izvodjenja je tačno izmereno 50,0 mg fino sprašenog doznog oblika, to je pomešano sa 50,0 ml demineralizovane vode i tretirano oko 5 minuta u ultrazvučnom kupatilu. Zatim je sa natrijumhidroksidom 0,1 M izvršena titracija do prve tačke ekvivalencije. 1 ml utrošenog natrijumhidroksida odgovara

6,403 mg limunske kiseline.

3. Kvantitativno odredjivanje 2-propanola u formulacijama peleta izvodi se pomoću gasne hromatografije. Ova metoda daje tačne rezultate, jer je validna u pogledu selektivnosti za analite, linearnosti u zadatom radnom području, tačnosti i preciznosti, što je pokazano uobičajenim eksperimentima.

Za odredjivanje 2-propanola u formulacijama peleta se 100 mg svakog oblika izmeri u različitim kivetama za centrifugiranje i pomeša sa 1,0 ml dimetilformamida. Zatim se supenzija ekstrahuje 2 minuta u ultrazvučnom kupatilu, centrifugira 3 min na 10.000 oum, pa se gornji sloj dekantuje u fiole.

Za referentni rastvor se u balonu od 100 ml odmeri 100 mg 2-propanola, pa se do 100 ml dopuni dimetilf ormamidom. 2,5 ml ovog rastvora se dopuni sa dimetilformamidom do 50 ml (500 ppm izračunato za masu peleta u rastvoru uzorka).

Hromatografija se izvodi sa uobičajenim komercijalnim gasnim hromatografom, opremljenim jednim split-injektorom, jednim grejačem kolone čija se temperatura može podešavati kao i plameno-jonizacionim detektorom, koji radi sa helijumom kao nosećim gasom.

Kao stacionarna faza koristi se, na primer, kolona BTR-CW dužine 10 m, unutrašnjeg prečnika od 0,53 mm i debljine filma od 1,0 pm. Pri protoku kroz kolonu od 6 ml/min, zapremini injektovanja od 1 ul i temperaturi kolone od 60°C 2-propanol eluira posle 0,6 min.

Kvantifikovanje 2-propanola u uzorku vrši dvostrukim odredjivanjem prema odgovarajućem signalu na hromatogramu referentnog rastvora. Rezultat se daje kao ppm u doznom obliku.

Primer 7

Postupak retardacijesferoidalimunske kiseline

Na isti način kao što je već opisano u primeru 1, se pri istoj polaznoj količini od 3990 g (odgovara 96,7% teorijske količine, a odnosi se na materijalu bez rastvarača) dobijaju sferna jezgra limunske kiseline.

Radi nanošenja aktivne materije se 3650 g neretardnih sfernih jezgara limunske kiseline pri temperaturi vazduha od 45°C isprska uz pomoć mlaznica za dve supstance u fluidiziranom sloju, sa vodenom suspenzijom izopropanola koja se sastoji od 1200 g propiverinhidrohlorida, 260 g polivinilpirolidona

(Kollidon® K25), 45 g limunske kiseline, 185 g talka, 45 g magnezijumstearata, 1940 g 2-propanola i 370 g demineralizovane vode. Dobijen je prinos od 5250 g neretardiranih peleta limunske kiseline koji sadrže aktivnu materiju (97,5% za materijal bez rastvarača).

U sledećem tehnološkom koraku je 3500 g tako dobijenih peleta aktivne materije pomoću mlaznica za dve supstance poprskano u fluidiziranom sloju pri temperaturi ulaznog vazduha od 40 - 45°C vodenom suspenzijom izopropanola koja se sastoji od 720 g Eudragit® RS 12,5 (90 g Eudragit® RS suve mase), 365 g Eudragit® RL 12,5 (45 g Eudragit® RL suve mase), 720 g Eudragit® S 12,5 (90 g Eudragit® S suve mase), 2 4 g trietilcitrata i 146 g mikrofinog talka u 1700 g 2-propanola i 264 g demineralizovane vode. Prinos retard peleta aktivne materije iznosio je 3700 g. To odgovara teoretskom prinosu od 95%, a odnosi se na suvu materiju.

2800 g tako dobijenih peleta je pod identičnim tehnološkim uslovima isprskano suspenzijom od 781 g Eudragit® S 12,5 (odgovara 98 g Eudragit® S suve mase), 100 g trietilcitrata i 58,5 g mikrofinog talka, u 760 g 2-propanola i 90 g vode. Prinos peleta iznosio je 2960 g. To odgovara prinosu od 100% od teorijske količine, za pelete bez rastvarača.

Pre punjenja u kapsule 2900 g tako dobijenih peleta se meša uz dodatak 15 g talka, a zatim prosejava. Frakcija veličine čestice od 0,7 mm do 1,25 mm (2650 g odgovara 91 % od teorijske količine) ima sadržaj propiverinhidrohlorida od 19,0% odredjen prema primeru 5. Sadržaj limunske kiseline odredjen je pomoću titracije opisane u primeru 6 na 53%.

Iz eksperimentalno odredjenih sadržaja proističe molarni odnos aktivne materije i limunske kiseline od 1:5,8.

Oslobadjanje propiverinhidrohlorida iz gore opisanih peleta utvrdjeno je metodom opisanom u primeru 5. Rezultati su dati u tabeli prikazanoj u tom primeru.

Primer 8

Formulacija peleta sa propiverinhidrohloridom - molarni odnos

aktivna materija - limunska kiselina 1:12

Na isti način kao što je već opisano u primeru 1, pri istoj polaznoj količini dobijeno je 4019 g (odgovara 97,4% od teorijske količine, a odnosi se na osušenu supstancu) sfernih jezgara limunske kiseline.

Oslobadjanje 3750 g tako dobijenih jezgara je retardirano na isti način kao što je već opisano u primeru 1 vodenom suspenzijom izopropanola koja se sastoji od 600 g Eudragit© S 12,5 (odgovara 75 g Eudragit© S) , 600 g Eudragit® L 12,5 (odgovara 75 g Eudragit®; L) , 20 g trietilcitrata i 100 g talka, 1500 g 2- propanola i 300 g vode. Prinos je iznosio 4000 g što odgovara 99,5% od teorijske količine, a odnosi se na materijal bez rastvarača.

3500 g tako dobijenih retard sferoida limunske kiseline je pomoću mlaznica za dve supstance isprskano u fluidiziranom sloju na temperaturi ulaznog vazduha od 45°C vodenom suspenzijom izopropanola koja se sastoji od 575 g propiverinhidrohlorida, 250 g polivinilpirolidona (Kollidon® K25), 45 g limunske kiseline, 175 g talka, 45 g magnezijumstearata, 1860 g 2-propanola i 350 g vode. Dobijen je prinos od 4490 g (odgovara 97,8% od teorijske količine, a odnosi se na materijal bez rastvarača).

3500 g tako dobijenih peleta aktivne materije su pod identičnim tehnološkim uslovima poprskani vodenom suspenzijom izopropanola koja se sastoji od 720 g Eudragit® RS 12,5 (odgovara 90g EudragitS- RS suve mase), 365 g Eudragit© RL 12,5 (odgovara 45,0 g EudragitS RL suve mase), 720g Eudragit© S 12,5 (odgovara 90 g Eudragit© S suve mase), 2 4 g trietilcitrata i 144 g mikroniziranog talka u 1700 g 2-propanola i 264 g (demineralizovane) vode. Izmereno je 3894 g retard peleta aktivne materije. To odgovara prinosu od 100% od teorijske količine, a odnosi se na osušenu supstancu.

3100 g tako dobijenih retard peleta aktivne materije se zatim na isti način isprska suspenzijom od 865 g Eudragit© S 12,5 (108 g Eudragit© S suve mase) , 110 g trietilcitrata, 65 g talka u 840 g 2-propanola i 100 g vode. Dobijeno je 3380 g dvostruko lakiranih peleta aktivne materije (99,9% od teorijskog prinosa, što se odnosi na materijal bez rastvarača) .

Pre punjenja u tvrde želatinske kapsule 3000 g tako dobijenih peleta se meša uz dodatak 15 g talka, a potom prosejava. Frakcija veličine čestice od 0,7 mm do 1,25 mm (2750 g, odgovara 91,7% od teorijske količine) ima sadržaj propiverinhidrohlorida od 9,8%, odredjen prema primeru 6. Sadržaj limunske kiseline odredjen je pomoću titracije opisane u primeru 6 na 55,2. Iz toga proističe molarni odnos aktivna materija-limunska kiselina od 1 : 11,8.

Oslobadjanje propiverinhidrohlorida iz gore navedenih peleta odredjeno je metodom predstavljenom u primeru 5. Rezultati su predstavljeni u prikazanim tabelama i oni pokazuju da je oslobadjanje aktivne materije, slično kao u primeru 3.1, u prvom i drugom satu jako redukovano. Medjutim u daljem toku dolazi do izražaja povećana količina limunske kiseline koja dovodi do većeg osmotskog pritiska, a time i do suviše brzog oslobadjanja aktivne materije.

Primer 9

Formulacija peleta sa odnosom propiverinhidrohlorid - eudragit

- RSIRL/ S1,5:1:2,5

Na isti način kao što je već opisano u primeru 1 se pri istoj početnoj veličini dobija 4000 g (odgovara 97,0% od teorijske količine, a odnosi se na materijal bez rastvarača) sfernih jezgara limunske kiseline.

Radi usporavanja oslobadjanja 3750 g tako dobijenih polaznih jezgara se na isti način isprska suspenzijom istog kvantitativnog sastava kao što je već opisano u primeru 1. Dobijeno je 3980 g retard jezgara limunske kiseline, što odgovara prinosu od 99,0% za materijal bez rastvarača.

3500 g tako dobijenih retard sferoida limunske kiseline se pomoću mlaznica za dve supstance isprska u fluidiziranom sloju pri temperaturi ulaznog vazduha od 45°C vodenom suspenzijom izopropanola od 1100 g propiverinhidrohlorida, 250 g polivinilpirolidona (Kollidon® K25), 45 g limunske kiseline, 175 g talka, 45 g magnezijumstearata, 1860 g 2-propanola i 350 g vode. Kao prinos dobijeno je 4990 g peleta aktivne materije

(odgovara 97,5%, za materijal bez rastvarača)

4000 g tako dobijenih peleta aktivne materije se pod identičnim tehnološkim uslovima prska vodenom suspenzijom izopropanola koja se sastoji od 615 g Eudragit® RS 12,5 (odgovara 77 g Eudragit:- RS suve mase), 410 g Eudragit® RL 12,5 (odgovara 51,0 g Eudragit© RL suve mase), 1025g Eudragit® S 12,5 (odgovara 128 g Eudragit© S suve mase), 27 g trietilcitrata i 165 g mikroniziranog talka u 1950 g 2-propanola i 300 g (demineralizovane) vode. Izmereno je 4440 g retard peleta aktivne materije. To odgovara prinosu od 99,8% od teorijske količine, za osušenu supstancu.

3100 g tako dobijenih retard peleta aktivne materije je na isti način poprskano istom suspenzijom kako što je već opisano u primeru 8. Na ovaj način dobijeno je 3100 g lakiranih peleta aktivne materije (91,6% prinosa od teorijske količine, za materijal bez rastvarača).

Pre punjenja u tvrde želatinske kapsule, 2500 g tako dobijenih lakiranih peleta aktivne materije je prosejano uz dodatak 15 g mikroniziranog talka. Frakcija veličine čestice od 0,7 mm do 1,25 mm (2450 g odgovara 98,0% od teorije) ima sadržaj propiverinhidrohlorida od 18,5 % koji je odredjen prema primeru 6. Sadržaj limunske kiseline odredjen je na 49%, pomoću titracije opisane u primeru 6. Iz toga proizilazi molekularni odnos propiverina prema limunskoj kiselini od 1 : 5,6 koji se nalazi u uobičajenim okvirima.

Oslobadjanje propiverinhidrohlorida iz gore opisanih lakiranih peleta odredjeno je pomoću metode opisane u primeru 5. Rezultati oslobadjanja su takodje dati u tom primeru.

Primer 10

Formulacija sfernih tableta sa propiverinhidrohloridom

Za dobijanje tablete iz čestica sferoida rezistentnih na želudačni sok u Rhoenrad mešalici 5 minuta je mešano 1,25 kg propiverinhidrohlorida (veličina čestice manja od 0,25mm), 2,97 kg limunske kiseline (veličina čestice manja od 0,25 mm), 0,80 kg polivinilpirolidona (Kollidon © K25), 1,44 kg laktoze

(Tablettose®). Radi razdvajanja aglomerata smeša je stavljena u sito sa otvorima prečnika 0,81 mm i ponovo mešana 5 minuta. Zatim je toj smeši kroz sito veličine otvora 0,5 mm dodato 0,05 kg magnezi j umstearata, pa je cela masa mešana još 2 min. Smeša ima molarni odnos propiverinhidrohlorida prema limunskoj kiselini od 1:5.

Tako dobijena smeša je zbijena i zatim su dobijeni sastojci izlomljeni. Frakcija 0,6 - 1,2 mm je prosejana. Nastali fini sadržaj je ponovo zbijen, izlomljen i prosejan sve dok od ukupne količine nisu dobijene čestice granulata navedene veličine. Prinos je iznosio 5028 kg, što odgovara 81,1 % od teorijske količine.

3,5 kg dobijenih čestica granulata je u fluidiziranom sloju pomoću mlaznica za dve supstance isprskano pri temperaturi ulaznog vazduha od 50° C suspenzijom od 967 g Eudragit © NE 30 D (odgovara 290 g suve mase), 4 67 g Eudragit © L 30 D (odgovara 140 g suvemase), 100 g talka i 330 g vode, a zatim je pri temperaturi ulaznog vazduha od 40°C i smanjenoj količini vazduha osušeno. Prinos je iznosio 3,985 kg, što odgovara 93,8% od teorijske količine, a odnosi se na materijal bez rastvarača.

3,0 kg tako dobijenih retard čestica mešano je u Rhoenrad mešalici 20 min sa 5,0 kg mikrokristalne celuloze (tip 101), 0,52 kg polivinilpirolidona (Kollidon © K25) i 1,0 kg

Crospovidon XL. Zatim je smeši kroz sito veličine otvora od 0,50 mm dodato 0,1 kg magnezijumstearata i sve je mešano još 5 min.

Tako dobijena presovana smeša je u rotacionoj presi sa pravougaonim tučkom (dužina 19 mm, širina 8,5 mm, radijus ispupčenja 8 mm) presovana u tablete mase od 8 65 mg i čvrstine na lomljenje od 100-140 N.

Pomoću metoda opisanih u primeru 6 odredjen je sadržaj propiverinhidrohlorida od 5,2% i limunske kiseline od 11,8%. Iz toga proizilazi molarni odnos aktivne materije prema limunskoj kiselini od 1 : 4,8. I ova razlika se može objasniti gubicima usled trenja i prskanja tokom različitih tehnoloških koraka.

Oslobadjanje propiverinhidrohlorida iz gore opisanih tableta odredjeno je pomoću metode opisane u primeru 5. Dobijene vrednosti dokumentovane su u tabeli prikazanj u tom primeru.

Primer 11

Formulacija gel matriks tablete sa propiverinhidrohloridom i

vinskom kiselinom

Za proizvodnju gel matriks tablete sa propiverinhidrohloridom i vinskom kiselinom rezistentne na želudačni sok meša se 132,5 g vinske kiseline veličine čestice 100% manje od 250 um, 112,5 g propiverinhidrohlorida, 187,5 g hipromeloze (Methocel© K 100) i 62,5 g mikrokristalne celuloze, 10 min u Rhoenrad mešalici, a zatim se sipa kroz sito sa prečnikom otvora od 0,81 mm i ponovo meša 10 min. Jedan deo smeše se trlja sa 5,0 g magnezijumstearata, pa se proizvod trituracije kroz sito veličine otvora od 500 um dodaje ostatku prethodne smeše. Zatim se ponovo meša 2 min.

Tako dobijena presovana smeša se u rotacionoj presi sa alatom od 8 mm (radijus ispupčenja 9 mm) presuje u jezgra tableta čvrstoće na lomljenje od 50 N- 70 N i sa gubitkom usled trenja manj im od 0,5%.

350 g tako dobijenih jezgara tableta se u fluidiziranom sloju pomoću mlaznica za dve supstance isprska suspenzijom od 48 g Eudragit ® L 12,5 (6 g Eudragit © L suve mase), 60 mg magnetijumstearata, 600 mg talka i 600 mg trietilcitrata u 40 g 2-propanola.

Dobijeno je 355 g gel matriks tableta rezistentnih na želudačni sok, što odgovara prinosu od 99,4%.

Sadržaj propiverinhidrohlorida odredjen je pomoću metode opisane u primeru 6 na 22,3%. Iz toga proizilazi molarni odnos aktivna materija - vinska kiselina od 1 : 3,2. Oslobadjanje propiverinhidrohlorida iz gore opisanih matriks tableta odredjeno je pomoću metode opisane u primeru 5 i prikazano je u tabeli iz tog primera.

Primer 12

Formulacija gel matriks tablete sa propiverinhidrohloridom đ_

adipinskom kiselinom

Za dobijanje gel matriks tablete sa propiverinhidrohloridom i adipinskom kiselinom rezistentne na želudačni sok meša se 132,5 g adipinske kiseline veličine čestica 100% manje od 250 um, 112,5 g propiverinhidro-hlorida, 187,5 g hipromeloze (Methocel® K 100) i 62,5 g mikrokristalne celuloze 10 min u Rhoenrad mešalici , zatim se sipa kroz sito sa prečnikom rupica od 0,81 mm i ponovo meša 10 min. Jedan deo smeše se trlja sa 5,0 g magnezijumstearata, pa se rezultat trituracije kroz sito veličine otvora od 500 um dodaje ostatku predhodne smeše. Zatim se ponovo meša 2 minuta.

Tako dobijena presovana smeša se u rotacionoj presi sa alatom od 8 mm (radijus ispupčenja 9 mm) presuje u jezgra tableta sa čvrstoćom na lomljenje od 50 N- 70 N i gubitkom usled trenja manj im od 0,5%.

350 g tako dobijenih jezgara tableta se u fluidiziranom sloju pomoću mlaznica za dve supstance naprskava suspenzijom od 48 g Eudragit © L 12,5 (6 g Eudragit © L suve mase), 60 mg magnezijumstearata, 600 mg talka i 600 mg trietilcitrata u 40 g 2-propanola.

Dobijeno je 356 g gel matriks tableta rezistentnih na želudačni sok, što odgovara prinosu od 99,6%.

Sadržaj propiverinhidrohlorida odredjen je pomoću metode opisane u primeru 6 na 22,7%. Molarni odnos aktivna materija - adipinska kiselina takodje iznosi 1 : 3,2. Oslobadjanje propiverinhidrohlorida iz gore opisanih matriks tableta odredjeno je pomoću metode opisane u primeru 5 i izraženo je u tabeli datoj u tom primeru.

Primer 13

Formulacija gel matriks tablete sa propiverinhidrohloridom bez

dodatka kiseline

Da bi se proizvela modifikovana gel matriks tableta bez kiselih supstanci sa propiverinhidrohloridom se 45 g propiverin-hidrohlorida veličine čestica manje od 0,25 mm, 247 g mikrokristalne celuloze (tip 101) i 65 g hipromeloze (Methocel® K 100) meša 10 minuta u Rhoenrad mešalici zatim se proseje kroz sito sa prečnikom otvora od 0,25 mm i ponovo meša 10 min. Jedan deo smeše se trlja sa 3, 6 g magnezi jumstearata, pa se rezultat trituracije kroz sito veličine otvora od 0,25 mm dodaje ostatku predhodne smeše. Zatim se ponovo meša 2 min u Rhoenrad mešalici.

Tako dobijena smeša se u rotacionoj presi za tablete sa bikonveksnim alatom od 8 mm (radijus ispupčenja 9 mm) i prelomnom crtom u gornjem tučku presuje u jezgra tableta sa čvrstoćom na lomljenje od 100 N- 150 N, srednjom masom od 244 mg i gubitkom usled trenja manjim od 0,5%.

300 g tako dobijenih jezgara tableta se u fluidiziranom sloju pomoću mlaznica za dve supstance naprskava suspenzijom od 40g Eudragit<3L 12,5 (5 g Eudragit ® L suve mase), 0,05 mg magnezijumstearata, 0,5 g talka i 0,5 g trietilcitrata u 60 g 2-propanola.

Dobijeno je 304 g isprskanih gel matriks tableta, što odgovara prinosu od 99%.

Sadržaj propiverinhidrohlorida od 12,2% odredjen je pomoću metode opisane u primeru 6. Iz toga proizilazi sadržaj propiverinhidrohlorida od 30,3 mg po tableti. Zbog toga je kao referentna supstanca pri odredjivanju oslobadjanja, izvedenog prema primeru izvodjenja 5, umesto 45 mg korišćeno samo 30 mg propiverinhidrohlorida. Korekcija sadržaja uzeta je u obzir prilikom izračunavanja oslobadjanja. Svi ostali parametri oslobadjanja su ostali nepromenjeni. Dobijene vrednosti oslobadjanja su u tabeli primera 5 date kao srednje vrednosti šestostrukog odredjivanja .

Primer 14

Uporedna studija bioraspoloživosti formulacije peleta iz

primera 1,2 i 3.1

U kliničkoj studiji izvršeno je poredjenje bioraspoloživosti i farmakokinetike formulacija peleta iz primera 1, 2 i 3.1

U tu svhu je 6 ispitanika dobilo po pojedinačnu dozu formulacije peleta od 45 mg propiverinhidrohlorida u unakrsno osmišljenom ispitivanju (Cross-over-Design). Nivo u krvi praćen je tokom 48 sati u 25 termina u intervalima od 20 min - 12 sati. Propiverin i njegov glavni metabolit propiverin-N-oksid odredjivani su u serumu potvrđenom HPLC-metodom. U tu svrhu je 0,5 ml duboko zamrznutog uzorka seruma odnosno kontrolnog uzorka posle odmrzavanja pomešano sa 0,5 ml fosforne kiseline (4%) i potom ekstrahovano pomoću čvrste faze (Nexus cartridges, 1 ml, 30 mg). Eluati su upareni do suvog i prevedeni u 100 ul mobilne faze.

Hromatografija je izvedena sa uobičajenim uredjajem, koji se sastoji od pumpe, autosemplera, grejača kolona i detektora sa nizom dioda (DAD), pri protoku od 1,2 ml/min, temperaturi kolone od 40°C i talasnoj dužini detekcije od 202 nm, pri čemu je vreme trajanja iznosilo oko 5 minuta, a količina probnog-odnosno referentnog rastvora (isto tretiran prazan uzorak seruma uz dodatak propiverinhidrohlorida i propiverin-N-oksida) 20 ul. Kao stacionarna faza korišćen je materijal za reverznu fazu (predkolona: LiChrocart 10 x 2 mm, LiChrospher 60, Rp-selekt B, 5 pm (Merck); kolona za razdvajanje: LiChrospher 60 - 5, selekt B, 125 x 2 mm (Macherev - Nagel), a kao mobilna faza smeša od 70 zapreminskih delova acetonitrila i 30 zapreminskih delova fosfatnog pufera pH 7,3 (2 mM kalijumdihidrogenfosfata i dinatrijumhidrogenfosfata) . Obrada i analiza podataka izvršena je pomoću sistema za obradu hromatografskih podataka Chromeleon (Chromeleon Chromatographv Data svstem). Pod ovim uslovima analitike povraćaj za propiverin je iznosio 99%, a za propiverin-N-oksid 95%. Pri ponovnom merenju (n = 5) probnih serumskih uzoraka (10 ng/ml propiverin odnosno 20 ng/ml N-oksid) varijacioni koeficijent merenih koncentracija je bio ravnomerno 6%.

Sa izmerenirn koncentracijama izradjene su vremenske krive koncentracije (nivo u krvi) u vremenskom periodu od 48 sati i izračunata je površina ispod ovih krivi (Area Under the Curve = AUC) . Ovaj parametar je mera za raspoloživu količinu propiverina odnosno propiverin-N-oksida u toku vremena u krvotoku (bioraspoloživost).

Vrednosti AUC za propiverin dobijene pomoću ove studije bioraspoloživosti (vidi tabelu) potvrdjuju da usporavanje oslobadjanja lekovite supstance (primeri 2 i 3.1), u poredjenju sa formulacijom peleta sa trenutnim oslobadjanjem (Primer 1), ne dovodi do smanjenju bioraspoloživosti. Time je pokazano da kod davanja propiverina u obliku retard formulacija prema pronalasku ostaje očuvana raspoloživost propiverina i iz dubljih delova creva. To znači da pri oslobadjanju propiverina u dubljim delovima creva ne nastupa smanjenje bioraspoloživosti koje je uobičajeno za bazne lekovite supstance i koje se može očekivati s obzirom na poznate fizičko-hemijske osobine propiverina.

Suprotno pretpostavci da uzročnik toga može da bude nepromenjena resorpcija propiverina u dubljim delovima creva iznenadjujuće je utvrdjeno da je uzrok smanjeno pretvaranje u propiverin-N-oksid (metabolit). Količina (AUC) formiranog propiverin-N-oksida, odnosno odnos metabolit/matična supstanca opada sa rastućim usporavanjem oslobadjanja (vidi tabelu). Tako, kod davanja oralnih retard doznih oblika propiverina ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli, pri istoj bioraspoloživosti aktivne materije propiverina, dolazi do smanjenog sistemskog opterećenja organizma nepoželjnim proizvodom metabolizma, propiverin-N-oksidom.

Klinički pogodnom za individualno sigurno doziranje smatra se iznenadjujuće utvrdjena činjenica da interindividualna varijabilnost raspoložive količine propiverina (ADC) , izražena kao varijacioni koeficijent (VK), sa usporavanjem oslobadjanja veoma primetno opada (vidi tabelu). Od 62% za formulaciju peleta sa trenutnim oslobadjanjem iz primera 1 dolazi do smanjenja na 27% za najaću retard formulaciju iz primera 3.1.

Na slikama 1 i 2 predstavljeni su vremenski tokovi koncentracija (nivo u krvi) propiverina odnosno propiverin-N-oksida posle davanja formulacija peleta iz primera 1, 2 i 3.1 kao krive srednjih vrednosti za 6 ispitanika. Poredjenja radi predstavljen je i nivo u krvi posle davanja 3 dražee (od po 15 mg propiverinhidrohlorida) komercijalnog preparata Mictonorm ©

(kriva srednjih vrednosti za 34 ispitanika). Prema tome, formulacija peleta iz primera 1 može se smatrati referentnom za komercijalni preparat.

Nivoi u krvi sa slika 1 i 2 pokazuju da usporavanje oslobadjanja dovodi do drastičnog smanjenja brzine porasta koncentracije propiverina i propiverin- N-oksida. Dodatno se smanjuje visina maksimuma koncentracije (primeri 1 verzus primer 2) . Kod jakog usporavanja oslobadjanja, kao u primeru 3.1, ne opaža se više diskretni maksimum koncentracije, što je povoljno, tj. nastaje ravnomeran nivo u krvi sa relativno konstantnim koncentracijama tokom dugog vremenskog perioda, a da se pri tome bioraspoloživost ne smanjuje zbog usporavanja oslobadj anj a.

Dalje je vidljivo da se doznim oblicima prema pronalasku, na primer onim iz primera 3.1, kao i uzimanjem u obzir korelacije in-vitro/in-vivo, mogu ostvariti klinički delotvorni nivoi u krvi tokom 24 sata.

Izbegavanjem maksimuma koncentracije dodatno se može očekivati smanjenje učestalosti i/ili težine antiholinergičnih sporednih efekata.

Rezultati studije bioraspoloživosti posle davanja formulacija peleta iz primera 1, 2 i 3.1 dati su u sledećoj tabeli kao

Primer 15

Studija bioekvivalencije formulacije peleta iz primera3.2 u

poredjenju sa komercijalnim preparatom Mictonorm®

U jednoj studiji bioekvivalencije, relevantnoj za davanje dozvole i izradjene u skladu sa propisima, poredjena je bioraspoloživost propivirena iz komercijalnog oblika sa brzim oslobadjanjem Mictonorm ;y sa bioraspoloživošću formulacije peleta iz primera 3.2.

U tu svrhu su 12 muških i 12 ženskih zdravih ispitanika tokom 7 dana dobijali u nasumićnom ukrštenom dizajnu ili 3 puta dnevno po jednu dražeu Mictonorm ® (po 15 mg propavirenhidrohlorida) ili 1 puta dnevno formulaciju peleta iz primera 3.2 (45 mg propivirenhidrohlorida). Promena medikacije usledila je posle faze ispiranja od 14 dana. Svakog sedmog dana je nivo u krvi u ravnotežnom stanju, praćen tokom 24 časa u 28 vremenskih termina u intervalima od 30 min - 2 sata. Propiverin i njegov glavni metabolit Propiverin -N-oksid odredjivani su u serumu HPLC-metodom opisanom u primeru 13.

Sa izmerenim koncentracijama izradjene su krive koncentracija u odnosu na vreme u uslovima ponovljenog davanja (ravnotežno stanje nivoa u krvi) u vremenskom periodu od 24 časa i izračunate su površine ispod ovih krivi (Area Under the Curve = AUCo-24h,ss). Ovaj parametar je mera za količinu propiverina odnosno propiverin -N-oksida raspoloživu u krvotoku u toku 24 časa .

Rezultati (vidi tabelu podataka za bioekvivalenciju) potvrdjuju i zapažanje iz primera 13 za uslove ravnotežnog stanja po kome bioraspoloživost propiverina ostaje nepromenjena ako se on daje u obliku formulacija retard peleta. Postoji bioekvivalencija izmedju komercijalnog preparata (3 x 15 mg) i formulacije peleta iz primera 3.1 (1 x 45 mg). Dobijene srednje vrednosti serumskih koncentracija u toku 24 časa su takodje iste (vidi Caverageu tabeli) .

Pored toga, potvrdjena je prednost smanjene interindividualne variabilnosti bioraspoloživosti propiverina u odnosu na komercijalni preparat pri davanju formulacije peleta, koja je očikivana na osnovu primera 13. Koeficijent varijacije AUC propoverina iznosi za formulaciju peleta samo 15%

(komercijalni preparat: 31 %) . Stoga je klinički moguće individualizovano doziranje.

U intraindividualnom poredjenju kod svih 24 ispitanika dolazi do opadanja ADC propiverin-N-oksida pri davanju formulacije peleta u poredjenju sa komercijalnim preparatom. Iz toga proizilazi da je srednja vrednost AUC u poredjenju sa komercijalnim preparatom značajno niža nakon davanja formulacije peleta. I srednja koncentracija seruma tokom 24 časa značajno je niža pri davanju formulacije peleta (vidi Caverage u tabeli) . Time je potvrdjeno smanjenje opterećenja klinički nepotrebnim proizvodom transformacije, propiverin-N-oksidom, u uslovima ponovljenog davanja (ravnotežno stanje), koje je opisano u primeru 13.

Nepromenjene vrednosti AUC i Cav^ge za propiverin pri davanju formulacije peleta potvrdjuju takodje da zbog usporenog oslobadjanja tokom vremena ne dolazi do akumulacije propiverina u smislu porasta nivoa u krvi.

<*>značajno manja vrednost nego kod davanja komercijalnog preparata Mictonorm©

Pored podataka za bioraspoloživost i farmakokinetiku u ovoj studiji su obuhvaćeni i sporedni efekti. U tabeli koja sledi navedena je i učestalost sporednih efekata čiju povezanost sa davanjem propiverina je lekar ocenio kao "sigurnu", "verovatnu", ili bar kao "moguću". Sa formulacijom peleta je učestalost antiholinergičnih sporednih efekata tipičnih za propiverin smanjena skoro za polovinu (akomodacione smetnje i povećana osetljivost na svetio), odnosno za četvrtinu (suvoća usta). Ukupna učestalost svih poznatih sporednih efekata smanjena je za oko trećinu.

Primer 16

In vitro/in vivo korelacija

Radi simulacije procesa oslobadjanja aktivne materije iz različitih doznih oblika je in vitro oslobadjanje doznih oblika korelirano sa in vivo podacima. Ukoliko može da se pokaže korelacija izmedju podataka iv vivo i in vitro, moguća je prognoza in vivo oslobadjanja drugih doznih oblika na osnovu njihovog ponašanja in vitro.

Prvi preduslov za korelaciju in vivo/in vitro je da se pokaže, da je mehanizam oslobadjanja in vitro za posmatrane oblike lekova identičan. To se pokazuje homomorfijom (homogenošću oblika) odgovarajućih profila oslobadjanja.

Zbog toga su podaci, odredjeni prema primeru 5, za in vitro oslobadjanje formulacija peleta, koje sadrže propiverinhidrohlorid, opisanih u primeru 2 i primeru 3, opisani pomoću Vajbulove funkcije:

M( t)=količina oslobodjenog propiverinhidrohlorida u vremenskoj tački t

saM( o)= ukupna količina oslobodjenog propiverinhidrohlorida[%]

A = konstanta oslobadjanja [l/h]

P= faktor rasta

T= faktor pomeranja funkcije na vremenskoj osi (lag-time)

[h]

Uskladjivanje krivi izvršeno je za sve dozne oblike odvojeno, i to pomoću pogodnog softvera, na primer HOEGIP- PC -softvera, po metodi najmanjih kvadrata. Za matematičko poredjenje dva in vitro profila oslobadjanja krive su po prekidu eksperimenta normirane na 100% oslobodjenog propiverinhidrohlorida. Zatim su vrednosti vremena uskladjivane pomoću sledeće linearne transformacij e:

sa

ti. Bsp2. trans= transformisana vrednost vremena i-te merne vrednosti u vremetjdoznog oblika prema primeru 2

ti, Bsp2= netransformisana vrednost vremena i-te merne vrednosti in vivo oslobadjanja iz primera 2

vBspZ =vreme odlaganja (Lag-Time) oslobadjanja iz primera 2

XP2= kontrasti oslobadjanja za merne vrednosti doznog oblika prema primeru 2

Analogno važi za indicije iz primera 3.1.

Rezultati su predstavljeni na slikama 3 (transformacija od primera 3 u primer 3.1) i 4 (transformacija od primera 3.1 u primer 2). Koeficijenti korelacije za transformaciju iznosili su 0,9997 za sliku od primera 2 u primer 3.1 odnosno 0,99969 za transformaciju od primera 3.1 u primer 2. Ova vrednost pokazuje skoro egzaktnu istovetnost oblika posmatranih in vitro profila oslobadjanja. Time je ispunjen preduslov za poredjenje in vivo podataka sa in vitro podacima.

U sledećem koraku su srednje vrednosti nivoa seruma propiverina od 6 ispitanika posle jednokratnog davanja doznog oblika koji odgovara primeru 2 odnosno primeru 3.1, prikazane već u primeru 13, pomoću metode dekonvolucije sabrane u jedan kumulativni profil oslobadjanja. U tu svrhu su posmatrane količine aktivne materije raspoložive u serumu po jedinici vremena, pri čemu je u obzir uzeta metabolička razgradnja aktivne materije tokom vremena.

Zatim je pokušano da se tako dobijeni in vitro profili oslobadjanja uz pomoć već gore opisane linearne transformacije vremenske ose preslikaju na in vivo profile oslobadjanja.

Za in vivo odnosno in vitro - profile oslobadjanja doznih oblika koji odgovaraju primerima 2 i 3.1 su rezultati ovog načina postupanja predstavljeni na slikama 5 i 6. Prepoznatljivo je, da predstavljene krive za oba posmatrana dozna oblika imaju dobru identičnost profila oslobadjanja.

Time je pokazano, da se in vivo profili oslobadjanja iz primera 2 i 3.1 mogu odrediti uz pomoć pogodnih in vitro eksperimenata oslobadjanja. Tako se na osnovu dobijenih in vitro profila oslobadjanja mogu generisati zaključci o in vivo oslobadjanju doznih oblika koji nisu testirani na ljudima i može se predvideti njihova upotrebljivost za proizvodnju klinički relevantnih nivoa u krvi, a time i njihova relevantnost u pogledu prakse.

Claims (9)

1.Farmaceutska kompozicija za oralnu upotrebu sa produženim oslobadjanjem aktivne materije, koja sadrži propiverin i/ili jednu ili više njegovih farmaceutski prihvatljivih soli, pri čemu ima sledeće in vitro oslobadjanje, mereno u 750ml 0,1 N hlorovodonične kiseline u toku prvog sata, a nakon toga u 750 ml USP- pufera pH=5,8 uz primenu Ph. Eur.<x>basket' metode pri 100 oum i 37°C:

2. Kompozicija prema zahtevu 1, koja sadrži količinu propiverina od 4 mg do 60 mg, odnosno odgovarajuću ekvivalentnu količinu soli propiverina ili njihove smeše.

3. Kompozicija prema jednom od zahteva 1 ili 2, koja dodatno sadrži najmanje jednu ili više kiselih supstanci čija je pKa vrednost manja od 6,65, poželjno 1,8 do 6,5.

4. Kompozicija prema zahtevu 3, gde odnos molarnih ekvivalenata izmedju ukupne količine jednovalentne kisele supstance i propiverina ili soli propiverina ili njihove smeše iznosi 2 : 1 do 20 : 1, poželjno od 3 :1 do 10:1.

5. Kompozicija prema jednom od zahteva 3 ili 4, koja sadrži kao kiselu supstancu jestive organske kiseline, kao što je limunska kiselina, vinska kiselina, jabučna kiselina, maleinska kiselina, ćilibarna kiselina, askorbinska kiselina, fumarna kiselina, adipinska kiselina ili farmaceutski prihvatljive soli višebaznih kiselina, kao natrijum- ili kalijum-dihidrogencitrat, dinatrijum- ili dikalijumhidrogencitrat, natrijum - ili kalijumhidrogen-tartarat, ili smešu ovih kiselina i/ili soli.

6. Kompozicija prema jednom od zahteva 1 do 5, koja sadrži najmanje jednu retard materiju, kao polimere i kopolimere derivata akril- i/ili metakrilne kiseline, kao Eudragit©L, Eudragit&S, Eudragit© RL, Eudragit® RS, Eudragit© E ili Eudragit© NE 30D vinilpirolidone, vinilacetate, kao celulozne etre, celulozne estre, polisaharide, alginate, ksantane, polivinilalkohole, celuloza acetat ftalate, masti, voskove, belančevine ili šelak.

7. Kompozcija prema jednom od zahteva 1 do 6 u obliku višečestične (Multiple-Unit) formulacije, koja sadrži pelete, granulate ili komprimovane čestice, pri čemu se ove čestice u datom slučaju sastoje od retard jezgra koje sadrži kiselinu, koje je obloženo propiverinom ili solima propiverina ili drugim kiselim supstancama ili pomoćnim supstancama, pri čemu je jezgro, koje sadrži aktivnu materiju, obloženo retard slojem od polimera generalno nerastvorljivih u želudačnom- i crevnom soku, odnosno kombinacijom polimera nerastvorljivih u želudačnom- i crevnom soku sa polimerima koji su nerastvorljivi u želudačnom soku, a rastvorijivi u crevnom soku, i pri čemu se ta kompozicija puni u kapsule ili kesice ili je sastavni deo suspenzije koja se pije.

8. Kompozicija prema jednom od zahteva 1 do 6 u obliku višečestične (Multiple- Unit) formulacije, koja obuhvata formulacije sfernih tableta koje se sastoje od čestica granulata presovanih u tablete i prevučene materijalom koji je generalno nerastvorljiv u želudačnom soku i nerastvorljiv u crevnom soku i/ili rastvorijivih u crevnom soku, koje se pak sastoje od kompaktne smeše propiverina ili njegovih soli, kiselih supstanci, sredstava za sferonizaciju, kao laktoze, mikrokristalne celuloze, hidroksipropilceluloze, sredstava za klizanje, sredstava za tabletiranje, kao polivinilpirolidon i krospovidon, i pri čemu tablete dodatno mogu biti presvučene retard materijalima.

9. Kompozicija prema jednom od zahteva 1 do 6 u obliku jednočestične (Single- Unit) formulacije koja obuhvata formulacije matriks tableta koja se sastoji od smeša propiverina ili njegovih soli presovanih u tablete, po mogućstvu jedne ili više kiselih supstanci, supstanci koje formiraju matriks, pomoćnih retard materija, kao etara celuloze ili estara celuloze, alginata, ksantana, masti i voskova ili polivinilalkohola i eventualno ima prevlaku od polimera derivata akril- i/ili metakrilne kiseline ili etara celuloze, estara celuloze, vinilacetata, vinilpirolidona ili šelaka.