RS50965B - Opis postupka proizvodnje termolepljive međupostave i termolepljive međupostave koja se dobija na taj način - Google Patents

Abstract

Postupak izrade termolepljive međupostave odlikuje se time što se ovaj metod sastoji iz sledećeg:a) postavljanjem, pomoću rama za serigrafiju po šablonu, direktno na površinu osnove (2) tekstilne ili netkane, polimerskih tačaka koje obrazuju donji zaštitni sloj (3a), s tim što je taj polimer termotopljiv i nemrežast, ali može da dobije mrežastu struktutu uz primenu elektronskog bombardovanja,b) postavljanjem na donji sloj (3a), gornjeg sloja (3b) od termolepljivog polimera, koji ne može da dobije mrežastu strukturu uz primenu elektronskog bombardovanja, a koji ima polimernu strukturu kompatibilnu sa polimerom donjeg sloja,c) izlaganjem osnove (2) termičkoj obradi, tako da se pomenuti termolepljivi polimer topi na pomenutom donjem zaštitnom sloju, id) posle termičke obrade, međupostava se podvrgava elektronskom bombardovanju, kako bi polimer pomenutog donjeg sloja dobio mrežastu strkturu.Prijava sadrži još 6 patentnih zahteva.

Description

(0001) Ovaj pronalazak se odnosi na domen termotepljivih međupostava koje predstavljaju podlogu, tekstilnu ili netkanu, na nekoj površini na koju se nanosi termotepljivi polimer u obliku tačaka, a taj polimer zatim može da se prilepi na neki deo odeće koji treba da se ojača uz primenu tople pegle.

(0002) Jedan od problema na koje se nailazi kada se radi termoiepijivim mrđupostvama, u stvari jedan od najdelikatnijih koje treba resiti, predstavlja rizik probijanja podloge prilikom lepljenja pomoću tople pegle na komad odeće koji treba da se ojača. U stvari, temperatura koja se odabere za ovo nanošenje pod uticajern toplote mora da omogući topljenje termoiepljivog polimera tako da ovaj može da se raširi i da prione uz vlakna ili predivo na površini odevnog predmeta. Međutim, dešava se da polimer počinje da curi kroz vlakna ili predivo i izbija na suprotnu površinu podloge. To može da se nepovoljno odrazi na estetski utisak ako ova termilepljiva međupostava treba da se vidi i da predstavlja unutrašnju stranu odevnog predmeta. Osim toga, ovo probijanje ima kao posledicu i lokalno povećanje čvrstine međupostave, što može da bude suprotno željenom efektu. Takođe može da izazove lepljenje uz tkaninu postave kao na primer postave revera, što dovodi do smanjenja kvaliteta odgovarajućeg odevnog predmeta.

(0003) Rešenje tog problema postignuto je dokumentom FR 2 177 038, prema

kojem se na podlogu međupostave nanose dva sloja tačaka naneta jedan preko drugog, a koji se sastoje od termoiepljivog polimera različitog sastava, tako da donji sloj koji se stavlja direktno na podlogu ima slabiju moć termoplastičnog raziivanja u odnosu na gornji sloj, u normalnim uslovima temperature i pritiska pegle, koji se primenjuju na neki komad odeće. Ovaj razlika u razlivanju može u stvari da se dobije tako što se za donji sloj koristi polimer čija je viskoznost širenja veća i/ili temperatura početka topljenja viša od temperature gornjeg sloja polimera. Na taj način, prilikon nanošenja termotepljive međupostave na neki komad odeće, polimer koji predstavlja donji sloj je na neki način zaštitna barijera koja sprečava razlivanje tačaka na poleđinu podloge neđupostave.

(0004) Nanošenje gornjeg sloja može da se obavi posipanjem četica polimera a zatim se putem aspiracije eliminišu čestice koje ne prijanjaju uz donji sloj koji se nanet u vidu paste.

(0005) Posle stavljanja tačaka polimera, koje se sastoje od donjeg i gornjeg sloja, podloga međupostave može da pređe u oblast zagrevanja kako bi se rastopile čestice termoiepljivog polimera gornjeg sloja. Bilo bi najbolje da se termolepljiva međupostava savije u rolnu tako da se njome može rukovati, a da se ne izgube čestice termoiepljivog polimera od kojeg se sastoji gornji sloj. Ovaj termički postupak dakle ima za cilj da se učvrtsi tačka tako što dolazi do orilepljivanja polimera donjeg i gornjeg sloja. Osim toga, ovaj postupak zagrevanja ima za ciij eliminaciju rastvarača donjeg sloja u obliku paste.

(0006) Međutim, ova tehnika ima i svoja ograničenja, pre svega rizik od odlubljivanja poiimerskih termoiepijivih tačaka, i to između donjeg i gornjeg sloja. U stvari, čak i ako su donji i gornji sloj priljubljeni jedan uz drugi zahvaljujući topljenju čestica koje sačinjavaju gornji sloj, a to prijanjanje se najčešće pokazuje nedovoljnim da bi se izbegao svaki rizik razdvajanja između termolepljive međupostave i komada odeće na koji se nanosi, kada pokušamo da vučemo ova dva elementa, a do tog razdvajanja dolazi tačno u zoni spajanja između donjeg i gornjeg sloja, a to je zona najmanje mehaničke čvrstoće.

(0007) Već smo u okviru dokumenata EP 855 146 i EP 1 314 366 pokušavali da prevaziđemo ovu pojavu i dobijali rešenje tako što smo stavljali tačke polimera koje se više ne sastoje od donjeg i gornjeg sloja, već od tačaka polimera iz jednog bloka, u kojima se zaštitna barijera stvara putem lokalizovanja modifikacije polimera of kojeg su sačinjene tačke.

(0008) Prema dokumentu EP 855 146, tačke termotopljivog polimera sadrže radikalarni aktivator i jedna od površina podloge međupostave podrvgava se elektronskom bombardovanju, tako da se na taj način reguliše dubina prodiranja elektrona u tačkama termotopljivog polimera i postiže izmena flzičko-hemijskih osobina termotopivog polimera, između temperature topljenja i viskoziteta, pri ograničenoj debljini e u odnosu na prosečnu debljinu E tačaka polimera.

(0009) Ta promena fizičkohemijskih osobina termotopljivog polimera omogućava postizanje razlike između gornjeg dela tačke polimera koja treba da odigra ulogu termoiepljivog polimera i donjeg dela tačke polimera, u blizini podloge međupostave, koja igra ulogu zaštitne barijere i pomoću koje se izbegava razlivanje gornjeg dela tačke na naličje podloge međupostave prilikom nanošenja termolepljive međupostave pomoću tople pegle na neki deo odeće koji treba ojačati.

(0010) Prema dokumentu EP 1 314 366, prisustvo radikalarnog reagensa u polimeru od kojeg je sastavljena svaka tačka, zamenjuje se aktiviranjem pomenutog polimera.

(0011) Međutim, ovo rešenje putem kojeg se izbegava fenomen raslojavanja ima i neke nepovoljne aspekte.

(0012) S jedne strane, potrebno je fino podešavanje prodora elektrona u polimerske tačke, a to podešavanje je tim teže što se površina prema podlozi međupostave podvrgava elektronskom bombardovanju, što znači da tu treba voditi računa o eventualnim posledicama zbog prisustva te podloge.

(0013) Osim toga, treba napraviti jednu potpuno homogenu mešavinu radiokalarnog aktivatora u svakoj od tačaka polimera, ili eventualno postići savršenu homogenost delovanja polimera od kojeg je sačinjena svaka tačka.

(0014) S druge strane, ovo rešenje ovuhvata preveliku količinu potrošnog materijala, što nije tehnički opravdano; u stvari, u pitanju je debljina svake tačke koja sadrži radikalarno sredstvo ili čiji se polimer aktivira, tj. kada jedna jedina slaba tačka ove zapremine, u odnosu na debljinu e, opravdava upotrebu tog radikalarnog reagensa ili tog načina aktiviranja.

(0015) Cilj ovog pronalaska jeste da se reše problemi raslojavanja dva sloja koja se stavljaju jedan preko drugog na način opisan u dokumentu FR 2 177 038, a da se izbegnu problemi koji su opisani u dokumentima EP 855 146 i EP 1 314 366.

(0016) Ovaj cilj je savršeno postignut putem postupka izrade termolepljive međupostave, koji se odvija na sledeći način: a) treba postaviti, upotrebom rama za štampanje pomoću šablona (serigrafija), direktno na gornju površinu podloge, tekstilnog ili netkanog materijala, tačke polimera koje obrazuju donji zaštitni sloj, s tim što se taj polimer topi na toploti i nije mrežaste strukture, a može da postane mrežast, sa ili bez dodavanja radikalarnog aktivatora pomoću elektronskog bombardovanja,

b) na donji sloj treba postaviti gornji sloj termolepjivog polimera, koji ne postaje mrežast putem elektronskog bombardovanja, a koji ima

polimersku strukturu kompatibilnu strukturi polimera donjeg sloja,

c) podlogu treba podvrgnuti termičkoj obradi, tako đa se ovaj termolepljivi polimer otopi na pomenutom donjem zaštitnom sloju i d) posle termičke obrade, podlogu međupostave treba podvrgnuti elektronskom bombardovanju, tako da polimer pomenutog donjeg sloja

dobije mrežastu strukturu,

(0017) Na taj način, prilikom toku termičke obrade, termolepljivi polimer u otopljenom stanju prodire u polimersku strukturu donjeg sloja, zahvaljujući kompatibilnosti njihovih polimerskih struktura.

(0018) Najbolje je kada polimer donjeg sloja i polimer gornjeg sloja imaju istu polimersku strukturu, a tu se pre svega milsi na kopoliamid ili polietilen, ili eventualno na kopoliester ili poliuretan,

(0019) Na taj način, termička obrada ne izaziva samo topljenje termoiepljivog polimera gornjeg sloja već i polimera donjeg, koji može da postave mrežast, čime se postiže homogenizacija svake polimerske tačke na površini posloge međupostave.

(0020) Ista polimerska struktura, a ovde se misli na polimer donjeg i gornjeg sloja, može da se dobije bilo upotrebom striktno iste vrste polimera, ali uz dodatak nekog radikalarnog sredstva u donji sloj, bilo upotrebom polimera različite gradacije, što omogućava variranje tačaka topljenja.

(0021) Najbolje je da se primeni metod elektronskog bombardovanja posle hlađenja polimerskih tačaka.

(0022) Prema jednoj od varijanti, termička obrada s jedne strane i elektronsko bombardovanje s druge strane predstavljaju nezavisne operacije, koje se obavljaju na odvojenim instalacijama.

(0023) U stvari, posloga međupostave može da se namota, pošto se polimerske tačke termički obrade i ohlade.

(0024) Znači, moguće je organizovati neku vrstu skladišta polimerskih tačaka na nekoj odgovarajućoj instalaciji, obaviti njihovu termičku obradu i hlađenje na nekoj drugoj instalaciji, izvršiti zračenje u raznličitim operativnim uslovima, u stvari na brzinu.

(0025) Na ovaj način se omogućava optimizacija troškova proizvodnje termolepljive međupostave prema metodi ovog pronalaska.

(0026) Ovaj pronalazak će moći lakše da se razume posle čitanja opisa primera termolepljive međupostave dobijene na instalaciji, koja je šematski prikazana na priloženoj slici.

(0027) Termolepljiva međupostava 1, čiju ćemo proizvodnju opisati u daljem tekstu, obuhvata s jedne strane posiogu međupostave platna 2, koja je u stvari tekstilna tkana podloga, a s druge strane polimerske tačke 3, koje su raspoređene na površinama 2a podloge međupostave.

(0028) Svaka polimerska tačka 3 sastoji se od dva sloja, koja su postavljena jedan na drugi na podlogu međupostave 2, tj. od donjeg sloja 3a i gornjeg sloja 3b.

(0029) Gornji sloj 3b sastoji se od termoiepljivog polimera.

(0030) Donji sloj 3a sastoji se od mrežastog polimera čija je polimerska struktura kompatibilna sa polimerom gornjeg sloja 3b, a najbolje je da to bude mrežasti polimer koji ima istu polimersku strukturu kao polimer gornjeg sloja 3b.

(0031) Prilikom postavljanja podloge međupostave 2 za donji sloj 3a, polimer koji može da dobije mrežastu strukturu još nije postao mrežast, a postaje mrežast prilikom procesa izrade termotepljive međupostave 1, kako je objašnjeno u daljem tekstu.

(0032) Stavljanje donjeg sloja 3a svake od tačaka, obavlja se tako što se uzme ram za serigrafijsko štampanje 4, koji s jedne strane ima unutrašnju strugalicu 4a, a s druge strane kontracilindar 5.

(0033) Donji sloj 3a koji je u obliku paste ili disperzije u rastvoru, u stvari vodene disperzije, stavlja se direktno na podlogu međupostave 2 prilikom prolaska iste preko do tangentne linije između rama 4 i kontracilindra 5.

(0034) Na svaki donji sloj 3a postavlja se gornji sloj 3b.

(0035) Na prilakazanom primeru, ovo postavljanje se obavlja teko što se pomoću uređaja 6 za izbacivanje termoiepljivog polimera, raspršuje u obliku cestica na osnovu 2 na koje su prethodno naneti donji slojevi 3a.

(0036) Pošto su pomenuti donji slojevi 3a postavljeni u obliku paste ili disperzije, termolepljive čestice koje dolaze u kontakt sa pomenutim donjim slojevima, prijanjaju uz njihovu površinu.

(0037) Čestice koje padaju na platnoo nosač 2 ali ne dolaze u dodir sa donjim slojem 3a, ne priajanjaju uz pomenuto platno nosač 2 i mogu lako da se eliminišu.

(0038) Ovo eliminisanje višta čestica koje nisu prionule za donji sloj 3a obavlja se pomoću sprave za eliminaciju 7, u stvari usisavanjem 8.

(0039) Na taj način, po izlasku iz sprave za eliminaciju 7, na premazanoj površini 2a platna nosača 2, ostaju raspoređeni donji slojevi 3a preko kojih se nalaze čestice termoiepljivog polimera 9.

(0040) Platno nosač koje je ovako premazano dvostrukim slojevima prelazi zatim u prostor 10 gde se vrši zagrevanje na temperaturi i u trajanju koje omogućava fuziju čestica 9 kao i isparavanje rastvarača donjih slojeva 3a,

(0041) U toku ove fuzije, dolazi do prodiranja termoiepljivog polimera u strukturu polimera koji sačinjava donji sloj 3a, a to prodiranje omogućava homogenizaciju polimerske tačke 3 i na taj način smanjuje rizik od raslojavanja između donjeg sloja 3a i gornjeg sloja 3b.

(0042) Ovaj rizik raslojavanja se još više smanjuje kada sse kao polimer donjeg sloja 3a upotrebi neki polimer koji je iste polimerske strukture kao gornji sloj 3b, a koji se dovodi do tačke topljenja prilikom termičke obrade.

(0043) Posle prolaska kroz prostor za zagrevanje 10 i posle hlađenja pomoću mlaznica, rampi za raspršivanje hladnog vazduha ili prevlačenjem preko jednog ili više rashladnih valjaka, osnova međupostave 2, premazana donjim slojem 3a i gornjim slojem 3b, obavija se preko kalema 11. Ovaj kalem 11 se podvrgava, u posebnoj instalaciji, koja je evendualno postavljena na nekom drugom mestu u odnosu na ono koje je opisano u prethodnom pasusu, elektronskom bombardovanju koje omogućava postizanje mrežaste strukture polimera donjih slojeva 3a, tako da se dobijaju polimerske tačke 3 u skladu sa postupkom ovog pronalaska.

(0044) Ovo elektronsko bombardovanje obavlja se pomoću elektronskog topa industrijske proizvodnje.

(0045) Suprotno onome što je predviđeno u dokumentima EP 855 146 i EP 1 314 366, više nije potrebno veoma precizno podešavanje prodiranja elektronskog snopa. Dovoljno je da taj prodor do donjeg sloja 3a bude dovoljan za postizanje mrežaste strukture pomenutog donjeg sloja.

(0046) Ako elektronski snop prodre i do gornjeg sloja 3b, to nema nikakvog uticaja, pošto taj sloj termoiepljivog polimera 3b ne može da se pretvori u mrežastu strukturu čak i pod uticajem elektronskog bombardovanja.

(0047) Mrežasta struktura polimera donjeg sloja 3b menja fizičko-hemijske osobine tog polimera, tačnije njegovu tačku topljenja i/ili njegov viskozitet tako da, na način opisan u pomeutim dokumentima, taj donji sloj 3a obrazuje jednu vrstu zaštitne barijere.

(0048) Najbolje je kada tačke, koje se sastoje od termotopljivog polimera koji obrazuje donji zaštitni sloj, sadrže neki radikalami aktivator, na primer neki manomer akrilatnog tipa, koji je u stvari odabran između trtmetilol-propana i trimetilolpropan triakrilata.

(0049) U jednom određenom primeru koji nije isljučiv, gornji sloj 3b načinjen je od čestica 9 kopoliamida a donji sloj 3a od disperzije praha kopoliamida pomešanog sa radikalarnim aktivatorom, koji je u ovom slučaju trimetilolpropan trimetakrilat u razmeri od 10% od težine radikalarnog aktivatora u odnosu na polliamid.

(0050) Izvršeni su komparativni testovi na tom termolepljivom platnu (A) i uobičajenom (B), čija se svaka polimerska tačka sastoji od gornjeg sloja od termoiepljivog polimer poliamida i od donjeg zaštitnog sloja od polietilena velike gustine.

(0051) Na osnovu tih testova zaključeno je da termolepljivo platno (A) prema ovom pronalasku ima silu lepljenja koja je, pri uobičajenim temperaturama za lepljenje platna na neki odevni predmet, veća za 20 do 50% od one koja je dobijena prilikom testiranja uobičajenog platna (B), u funkciji primenjene temperature.

(0052) Prilikom prelaznih testova izvršenih u uslovima predviđenim dokumentom EP 0 855 146, dobijeni rezultati pokazuju da termolepljivo platno (A) iz ovog pronalaska pokazuje crednosti koje su slične onima koje su dobijene prilikom testiranja običnog platna (B).

(0053) Ovaj pronalazak se ne ograničava samo na dgore opisane metode.

(0054) Polimer donjeg sloja koji može da dobije mrežastu strukturu 3a može naravno da bude neki polimer koji može da se aktivira na način opisan u dokumentu EP 1 314 366.

(0055) U ovom slučaju, tačke od termotopljivog polimera obrazuju donji zaštitni sloj na bazi funkcionalnog polimera koji sadrži funkcionalne grupe generatora slobodnih radikala, pod dejstvom elektronskog bombardovanja, i funkcionalnih grupa koje mogu da reaguju sa tako formiranim slobodnim radikaiima.

(0056) Postavljanje gornjih slojeva 3b može da se izvrši i pomoću rama za serigrafiju, koji je isti kao onaj koji se koristi za postavljanje donjih slojeva 3a i čije je funkcionisanje savršeno sinhronizovano, tako da se gornji slojevi 3b stavljaju preko donjih slojeva 3a.

Claims (6)

1. Postupak izrade termolepljive međupostave odlikuje se time što se ovaj metod sastoji iz sledećeg: a) postavljanjem, pomoću rama za serigrafiju po šablonu, direktno na površinu osnove (2) tekstilne ili netkane, polimerskih tačaka koje obrazuju donji zaštitni sloj (3a), s tim što je taj polimer termotopljiv i nemrežast, ali može da dobije mrežastu struktutu uz primenu elektronskog bombardovanja, b) postavljanjem na donji sloj (3a), gornjeg sloja (3b) od termoiepljivog polimera, koji ne može da dobije mrežastu strukturu uz primenu elektronskog bombardovanja, a koji ima polimernu strukturu kompatibilnu sa polimerom donjeg sloja, c) izlaganjem osnove (2) termičkoj obradi, tako da se pomenuti termolepljivi polimer topi na pomenutom donjem zaštitnom sloju, i d) posle termičke obrade, međupostava se podvrgava elektronskom bombardovanju, kako bi polimer pomenutog donjeg sloja dobio mrežastu strkturu.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1 odlikuje se time što polimer donjeg sloja (3a) i polimer gornjeg sloja (3b) imaju istu polimerku strukturu, tj. kopoliamid ili polietilen.

3. Postupak prema nekom od zahteva pod 1 ili 2 odlikuje se time što se elektronsko bombardovanje primenjuje posle hlađenja polimerkih tačaka.

4. Postupak prema patentnom zahtevu 3 odlikuje se time što su termička obrada s jedne strane i zračenje s druge strane operacije nezavisne jedna od druge, koje se obavljaju na posebnim instalacijama.

5. Postupak prema jednom od patentnih zahteva od 1 do 4 odlikuje se time što tačke od termotopljivog polimera koje obrazuju donji zaštitni sloj sadrže jedan radikalarni aktivator, na primer neki monomer tipa akrilata, koji je u stvari izabran u odnosu na trimetilolpropan trimetakrilat i trimetilolpropan triakrilat.

6. Postupak prema patentnom zahtevu 5 odlikuje se time što je gornji sloj sastavljen od čestica kopoliamida a donji sloj od disperzije praha kopoliamida pomešanog sa nekim radikalarnim aktivatorom, na primer sa trimetilolpropan trimetakrilatom u koncentraciji od 10% od težine radikalnog aktivatora u odnosu na poliamid.

7, Postupak prema nekom od patentnih zahteva od 1 do 4, odlikuje se time što su tačke od termotopljivog polimera koje obrazuju zaštitni sloj na bazi funkcionalnog polimera, koji sadrži funkcionalne generatore slobodnih radikala pod uticajem elektronskog bombardovanja i funkcionalne grupe koje su u stanju da reaguju sa tako formiranim slobodnim radikalima.