RS51012B - Novi dihidropteridinoni, postupak za njihovo dobijanje i njihova primena kao lekova - Google Patents

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na nove dihidropteridione opšte formule (I)

pri čemu radikali X, R<1>, R<2>, R<3>, R<4>, R<5>, R<6>i R<7>imaju značenja koja su navedena u patentnim zahtevima i opisu pronalaska, na njihove izomere, na postupak za dobijanje ovih dihidropteridinona, kao i na njihovu primenu kao lekova.

Stanje tehnike

Iz stanja tehnike derivati pteridinona su poznati kao aktivne materije sa antiproliferativnim dejstvom. U WO 01/019825 je opisana primena derivata pteridinona za lečenje tumora i virusnih oboljenja. Međutim, rezistentnost mnogih tumora uslovila je razvoj novih lekova za borbu protiv tumora.

Cilj predmetnog pronalaska je da se realizuju nova jedinjenja sa antiinflamatornim i antiproliferativim dejstvom.

Detaljni opis pronalaska

Kao iznenađujuće je otkriveno da jedinjenja opšte formule (I), u kojoj radikali X i R<1>do R<7>imaju značenja koja su navedena u nastavku, deluju kao inhibitori specifičnih ćelijskih kinaza. Zbog toga jedinjenja prema pronalasku mogu da se primene za lečenje oboljenja koja su povezana sa aktivnosti specifičnih ćelijskih kinaza i koja su karakterisana sa prekomernom ili abnormalnom proliferacijom ćelija.

Zato se predmetni pronalazak odnosi na jedinjenja opšte formule (I)

u kojoj

R<1>označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, NH2, halogena i Ci - C3 - alkil- grupe koja je eventualno supstituisana sa jednim ili više atoma halogena,

R<2>označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, CHO, XH, - X - Ci - C2 - alkila i eventualno supstituisane Ci - C3- alkil - grupe,

R<3>, R<4>, koji su isti ili različiti, označavaju radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci- Cio- alkila, C2- Cio - alkenila, C2- Cio - alkinila, arila, heteroarila, C3- Cg - cikloalkila, C3- Cg - heterocikloalkila, - X - arila, - X - heteroarila, - X - cikloalkila, - X - heterocikloalkila, - NR<8>- arila, - NR<8>- heteroarila, - NR<8>- cikloalkila, i - NR<8>- heterocikloalkila, ili

označavaju radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, halogena, COXR<8>, CON(R<8>)2, COR<8>iXR<8>ili

R<3>i R<4>zajedno označavaju 2 - do 5 - člani alkilni most, koji može da ima 1 do 2 heteroatoma,

R<5>označava vodonik ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - Cio - alkila, C2- Cio - alkenila, C2- Cio - alkinila, arila, heteroarila i - C3-Cs- cikloalkila, ili

R<3>i R<5>ili R<4>i R<5>zajedno označavaju zasićeni ili nezasićeni C3- C4- alkilni most, koji može da ima 1 do 2 heteroatoma,

R<6>označava eventualno supstituisani aril ili heteroaril,

R<7>označava vodonik ili - CO - X - Ci - C4- alkil, i

X označava uvek nezavisno jedan od drugog, 0 ili S,

R<8>označava uvek nezavisno jedan od drugog, vodonik ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - C4- alkila, C2- C4- alkenila, C2- C4- alkinila i fenila,

eventualno u obliku njihovih tautomera, njihovih racemata, njihovih enantiomera, njihovih dijastereomera i njihovih smeša, kao eventualno i njihovih farmakološki prihvatljivih kiselih adicionih soli.

Prvenstvena su jedinjenja formule (I), u kojoj

X i R<6>imaju napred navedena značenja, i

R<1>označava vodonik,

R<2>označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od CHO, OH, i CH3- grupe,

R<3>, R<4>, koji su isti ili različiti, označavaju radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, eventualno supstituisanogC\- Cq-alkila, C2-Cq-alkenila, C2- C$• alkinila, C3- C7- cikloalkila, ili R<3>i R<4>zajedno označavaju C2- C5- alkilni most,

R<5>označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - Cio - alkila, C2- Cio - alkenila, C2- Cio - alkinila, C3- C6 - cikloalkila i C3- C6- cikloalkenila, ili R<3>i R<5>ili R<4>i R<5>zajedno označavaju zasićeni ili nezasićeni C3- C4- alkilni most, koji može da ima 1 do 2 heteroatoma, i

R<7>označava vodonik,

eventualno u obliku njihovih tautomera, njihovih racemata, njihovih enantiomera, njihovih dijastereomera i njihovih smeša, kao eventualno i njihovih farmakološki prihvatljivih kiselih adicionih soli.

Posebno prvenstvena su jedinjenja formule (I), u kojoj

R1 - R<5>, R<7>, R<8>i X imaju napred navedena značenja, i

R<6>označava radikal opšte formule

u kojoj

n označava 1, 2, 3 ili 4,

R<9>označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci- C6- alkila, C2 - C6 - alkenila, C2- C6- alkinila, - CONH - Ci - Cio- alkilena, - 0 - arila, - 0 - heteroarila, - 0 - cikloalkila, - 0 - heterocikloalkila, arila, heteroarila, cikloalkila i heterocikloalkila ili označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od - 0 - Ci - C6- alkil -Q},- CONR8 - Ci - Cio - alkil -Qi, - CONR<8>- C2- Cio - alkenil -Ci1, - CONR<8>- Q<2>, halogena, OH, - S02R<8>,

- S02N (R<8>)2, - COR8 - COOR8 - N(R<8>)2, - NHCOR<8>, CONR8OCi - Cio alkil-QM CONR<8>OQ<2>,

Q<1>označava vodonik, - NHCOR<8>, ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisane - NH - aril -, - NH - heteroaril -, aril -, heteroaril -, C3- Cg - cikloalkil - i heterocikloalkil - grupe,

Q<2>označava vodonik ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisane aril -, heteroaril -, C3- Cs- heterocikloalkil -, C3- Cs- cikloalkil - i Ci - C4- alkil - C3- Cs - cikloalkil - grupe,

R<10>, koji je isti ili različit, označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - C6- alkila, C2-Cq- alkenila i C2- C6- alkinila, - 0 - Ci - C6- alkila, - 0 - C2- C6 - alkenila, - 0 - C2- C6- alkinila, C3-Cq- heterocikloalkila i C3- C6- cikloalkila, ili označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, - CONH2, - COOR8

- OCON (R8)2, - NCR<8>)2, - NHCOR<8>, - NHCON(R<8>)2, - N02 i halogena,

ili

susedni radikali R<9>i R<10>zajedno označavaju most opšte formule

Y označavaO, Sili NR11,

m označava 0,1 ili 2,

R<11>označava vodonik ili Ci - C2 - alkil, i

R<12>označava vodonik ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog fenila, piridila, pirazinila, pirimidinila, piridazinila, - Ci- C3- alkil - fenila, - Ci- C3- alkil - piridila, - Ci - C3- alkil - pirazinila, - Ci- C3- alkil - pirimidinila i - Ci - C3- alkil - piridazinila,

R13označava Ci - C6- alkil,

eventualno u obliku njihovih tautomera, njihovih racemata, njihovih enantiomera, njihovih dijastereomera i njihovih smeša, kao eventualno i njihovih farmakološki prihvatljivih kiselih adicionih soli.

Posebno prvenstvena su jedinjenja formule (I), u kojoj

R<3>- R<6>, R<8>i X imaju napred navedena značenja, i

R<1>označava vodonik,

R<2>označava CH3, i

R<7>označava vodonik,

eventualno u obliku njihovih tautomera, njihovih racemata, njihovih enantiomera, njihovih dijastereomera i njihovih smeša, kao eventualno i njihovih farmakološki prihvatljivih kiselih adicionih soli.

Sledeći predmet pronalaska su jedinjenja formule (I), u kojoj X i R<1>- R<7>imaju napred navedena značenja, koja se primenjuju kao lekovi.

Prema pronalasku su od posebnog značaja jedinjenja formule (I), u kojoj X i R<1>- R<7>imaju napred navedena značenja, koja se primenjuju kao lekovi sa antiproliferativnim dejstvom.

Sledeći predmet pronalaska je primena jedinjenja formule (I), u kojoj X i R1 - R<7>imaju napred navedena značenja, za dobijanje leka za lečenje i/ili prevenciju tumora, infekcija, zapaljenskih i autoimunih bolesti.

Sledeći predmet pronalaska je metoda za lečenje i/ili prevenciju tumora, infekcija, zapaljenskih i autoimunih bolesti, koja je karakterisana time, što se pacijentu daje delotvorna količina jedinjenja formule (I), u kojoj X i R<1>- R<7>imaju napred navedena značenja.

Sledeći predmet pronalaska su farmaceutski preparati koji kao aktivnu materiju sadrže jedno ili više jedinjenja opšte formule (I), u kojoj X i R1 - R<7>imaju napred navedena značenja, ili njihove fiziološki prihvatljive soli, eventualno u kombinaciji sa uobičajenim pomoćnim materijama i/ili nosačima.

Sledeći predmet pronalaska je postupak za dobijanje jedinjenja opšte formule (I),

u kojoj

R<1>- R<7>i X imaju napred navedena značenja,

koji je karakterisan sa time, što jedinjenje opšte formule (II)

u kojoj

R<1>- R<5>i X imaju napred navedena značenja i L je grupa za odvajanje,

reaguje sa eventualno supstituisanim jedinjenjem opšte formule (III)

u kojoj

R<6>i R<7>imaju napred navedena značenja.

Sledeći predmet pronalaska je jedinjenje formule (II),

u kojoj

R1 - R<5>i X imaju napred navedena značenja. Jedinjenja formule (II) predstavljaju važne intermedijere za dobijanje jedinjenja formule (I) prema pronalasku.

Sledeći predmet pronalaska je postupak za dobijanje jedinjenja opšte formule (I),

u kojoj

R<6>označava radikal opšte formule,

R<9>označava eventualno supstituisani radikal - CONH - Ci - Cio - alkilen ili

radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od - CONR<8>- Ci- Cio-alkil - Ql, -CONR<8>- C2- Cio - alkenil -Q\-CONR<8>- Q<2>, i - COOR<8>, i

R1 -R5, R<7>, R<10>, n i X imaju napred navedena značenja,

koji je karakterisan sa time, što jedinjenje opšte formule (IA)

u kojoj

R<1>doR5,R7 i R<10>imaju napred navedena značenja, i

L označava grupu za odvajanje,

reaguje sa primarnim ili sekundarnim aminom u odgovarajući amid ili sa alkoholom u odgovarajući estar.

Kao alkil grupe, ali i kao alkil grupe koje su sastavni deo drugih radikala navode se razgranate i prave alkil grupe sa 1 do 10 atoma ugljenika, a prvenstveno 1 - 6, te posebno prvenstveno sa 1 - 4 atoma ugljenika, kao što su na primer: metil, etil, propil, butil, pentil, heksil, heptil, oktil, nonil i decil. Ukoliko nije drugačije navedeno, onda napred navedeni izrazi propil, butil, pentil, heksil, heptil, oktil, nonil i decil uključuju sve njihove moguće izomerne oblike. Na primer, kada se navede izraz propil, onda su uključena oba njegova izomerna radikala n - propil i izo - propil, kada se navede izraz butil, onda su uključeni n - butil, izo - butil, sek. butil i terc. butil, a kada se navede izraz pentil, onda su uključeni izo - pentil, neopentil itd.

U napred navedenim alkil grupama jedan ili više atoma vodonika mogu biti eventualno supstituisani sa drugim radikalima. Na primer, ove alkil grupe mogu biti supstituisane sa atomima halogena i to fluora, hlora, broma ili joda. Prvenstveni supstituenti su fluor i hlor. Posebno prvenstveni supstituent je hlor. Takođe, eventualno i svi atomi vodonika alkil grupe mogu biti supstituisani.

Isto tako u napred navedenim alkil grupama, ukoliko nije drugačije navedeno, jedan ib" više atoma

vodonika su eventualno supstituisani, na primer sa jednim eventualno supstituisanim radikalom koji je izabran iz grupe koja se sastoji od CN, OCOCH3, arila, a prvenstveno fenila, heteroarila, a prvenstveno tienila, tiazolila, imidazolila, piridila, pirimidila ili pirazinila, zasićenog ili nezasićenog heterocikloalkila, a prvenstveno pirazolila, pirolidinila, piperidinila, piperazinila ih' tetrahidro - oksazinila, amin radikala, a prvenstveno metilamina, benzilamina, fenilamina ili heteroarilamina, zasićenog ili nezasićenog

bicikličnog sistema, a prvenstveno benzimidazolila, i cikloalkila, a prvenstveno cikloheksila ili

ciklopropila.

Kao alkilni most se navode, ukoliko nije drugačije naglašeno, razgranate i prave alkil grupe sa 2 do 5 atoma ugljenika, kao što su, na primer, propilenski -, izopropilenski -, n - butilenski, izo - butilski, sek. butilski i terc. butilski itd. mostovi. Posebno prvenstveni su propilenski - i butilenski - mostovi. U navedenim alkilnim mostovima 1 do 2 C - atoma mogu eventualno biti supstituisani sa jednim ili više heteroatoma izabranih iz grupe koja se sastoji od kiseonika, azota ili sumpora.

Kao alkenil grupe (a takođe i ukoliko su sastavni deo drugih radikala) se navode razgranate i prave alkilen grupe sa 2 do 10 atoma ugljenika, a prvenstveno sa 2 - 6 atoma ugljenika, te posebno prvenstveno sa 2 - 3 atoma ugljenika, ukoliko imaju najmanje jednu dvostruku vezu. Kao primeri se navode: etenil, propenil, butenil, pentenil itd. Ukoliko nije drugačije navedeno, kada se navedu napred pomenuti izrazi propenil, butenil itd., onda su uključeni svi njihovi mogući izomerni oblici. Na primer, kada se navede izraz butilen, onda su uključeni n - butenil, 1 - metilpropenil, 2 - metilpropenil, 1.1 - dimetiletenil, 1.2- dimetiletenil itd.

U napred navedenim alkenil grupama, ukoliko nije drugačije naglašeno, jedan ili više atoma vodonika mogu biti eventualno supstituisani sa drugim radikalima. Na primer, ove alkenil grupe mogu biti supstituisane sa atomima halogena, i to fluora, hlora, broma ili joda. Prvenstveni supstituenti su fluor i hlor. Posebno prvenstveni supstituent je hlor. Takođe, eventualno i svi atomi vodonika alkenil grupe mogu biti supstituisani.

Kao alkinil grupe (a takođe i ukoliko su sastavni deo drugih radikala) se navode razgranate i prave alkinil grupe sa 2 do 10 atoma ugljenika, ukoliko imaju najmanje jednu trostruku vezu, kao što su,

na primer, etinil, propargil, butinil, pentil, heksinil itd., a prvenstveno etinil ili propinil.

U napred navedenim alkinil grupama, ukoliko nije drugačije naglašeno, jedan ili više atoma vodonika mogu eventualno biti supstituisani sa drugim radikalima. Na primer, ove alkinil grupe mogu biti supstituisane sa atomima halogena, i to fluorom, hlorom, bromom ili jodom. Prvenstveni supstituenti su fluor i hlor. Posebno prvenstveni supstituent je hlor. Takođe, eventualno mogu biti supstituisani i svi atomi vodonika alkinil grupe.

Pod pojmom aril podrazumeva se aromatični ciklični sistem sa 6 do 14 atoma ugljenika, a prvenstveno sa 6 ili 10 atoma ugljenika, i to prvenstveno fenil, koji ukoliko nije drugačije naglašeno, može nositi, na primer, jedan ili više supstituenata navedenih u nastavku: OH, NO2, CN, - OCHF2, - OCF3, - NH2,

halogen, na primer fluor, hlor, brom ili jod, a prvenstveno fluor ili hlor, Ci- Cio • alkil, a prvenstveno Ci

- C5- alkil, poželjno Ci - C3- alkil, te posebno poželjno metil ili etil, - O - Ci- C3- alkil, a prvenstveno - 0 - metil ili - 0 - etil, - N - metil - tetrahidro - oksazinil, - COOH, - COO - Ci- C4- alkil, a prvenstveno - COOCH2CH3, - COO - C(CH3)3ili - COOCH3, - CONH2, - CONH - Ci- Cio- alkil, pri čemu ovaj alkil može biti eventualno dalje supstituisan, eventualno supstituisani - CONH - C3-C§- cikloalkil, a prvenstveno eventualno supstituisani - CONH - ciklopentil, eventualno supstituisani - CONH - heterocikloalkil, a prvenstveno piperidinil, pirolidinil ili piperazinil, eventualno supstituisani - CONH - heteroaril, a prvenstveno eventualno supstituisani - CONH - piridil, eventualno supstituisani - CONH - aril, a prvenstveno eventualno supstituisani - CONH - fenil, - CONMeCi- C3- alkil, pri čemu ovaj alkil može biti eventualno dalje supstituisan, a prvenstveno - CONMeCH2- piridil, benzimidazol ili radikal formule

Kao 5 -10 - člani mono - ili biciklični heteroaril prstenovi u kojima do tri C - atoma mogu biti supstituisana sa jednim ili više heteroatoma izabranih iz grupe koja se sastoji od kiseonika, azota ili sumpora, navode se, na primer, furan, tiofen, pirol, pirazol, imidazol, triazol, tetrazol, piridin, piridazin, pirimidin, pirazin, triazin, oksazol, izoksazol, tiazol, tiadiazol, oksadiazol, pri čemu svaki od napred navedenih heterocikla dalje može biti eventualno kondenzovan na benzolov prsten, a prvenstveno benzimidazol, i pri čemu ovi heterocikli, ukoliko nije drugačije navedeno, mogu nositi, na primer, jedan ili više supstituenata koji su navedeni u nastavku: OH, NO2, CN, - OCHF2, - OCF3, - NH2, halogen, a prvenstveno fluor ili hlor, Ci - Cio- alkil, poželjno Ci - C5- alkil, a prvenstveno Ci - C3- alkil, te posebno prvenstveno metil ili etil, - 0 - Ci- C3- alkil, a prvenstveno - 0 - metil ili - 0 - etil, - metil - N - tetrahidro - oksazinil, - COOH, - COO - Ci - C4- alkil, a prvenstveno - COO - C(CH3)3ili - COOCH3, - CONH2, eventualno supstituisani fenil, eventualno supstituisani heteroaril, a prvenstveno eventualno supstituisani piridil ili pirazinil, - CONH - Ci- Cio■pri čemu ovaj alkil sa svoje strane može biti eventualno supstituisan, eventualno supstituisani - CONH - C3- C6- cikloalkil, a prvenstveno eventualno supstituisani - CONH - ciklopentil, eventualno supstituisani - CONH - heteroaril, a prvenstveno eventualno supstituisani - CONH - piridil, eventualno supstituisani - CONH - aril, a prvenstveno eventualno supstituisani - CONH - fenil, - CONMeCi- C3- alkil, pri čemu ovaj alkil sa svoje strane može biti eventualno supstituisan, a prvenstveno - CONMeCH2- piridil, benzimidazol ili radikal formule

Kao alkil radikali se navode zasićeni ili nezasićeni cikloalkil radikali sa 3 - 8 atoma ugljenika, kao što su, na primer, ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, ciklopentenil, cikloheksil, cikloheksenil, cikloheptil ili ciklooktil, a prvenstveno ciklopropil, ciklopentil ili cikloheksil, pri čemu svaki od napred navedenih cikloalkil radikala može dalje nositi jedan ili više supstituenata, a prvenstveno =0, ili može biti kondenzovan na benzolov prsten.

"=0" označava atom kiseonika koji je vezan preko dvostruke veze.

Kao heterocikloalkil radikali se navode, ukoliko u definiciji nije drugačije naglašeno, 5 -, 6 - ili 7 - člani, zasićeni ili nezasićeni heterocikli, koji kao heteroatome mogu imati azot, kiseonik ili sumpor, kao što su, na primer, tetrahidrofuran, tetrahidrofuranon, y - butilrolakton, a - piran,y- piran, dioksolan, tetrahidropiran, dioksan, dihidrotiofen, tiolan, ditiolan, pirolin, pirolidin, pirazohn, pirazolidin, imidazolin, imidazolidin, tetrazol, piperidin, piridazin, pirimidin, pirazin, piperazin, triazin, tetrazin, morfolin, tiomorfolin, diazepan, oksazin, tetrahidro - oksazinil, izotiazol, pirazolidin, a prvenstveno pirazolil, pirolidinil, piperidinil, piperazinil ili tetrahidro - oksazinil, pri čemu heterocikl može biti eventualno supstituisan.

Kao halogen generalno se navode fluor, hlor, brom ili jod.

Kao grupa za odvajanje L, koja je ista ili različita, navodi se grupa za odvajanje, kao što je, na primer, hlor, brom, jod, metansulfonil, trifluormetansulfonil ili p - toluolsulfonil, a prvenstveno hlor.

Jedinjenja prema pronalasku mogu biti prisutna u obliku pojedinih optičkih izomera, smeša pojedinih enantiomera, dijastereomera ili racemata, u obliku tautomera, kao i u obliku slobodnih baza ili odgovarajućih kiselih adicionih soli sa farmakološki prihvatljivim kiselinama, kao što su, na primer, kisele adicione soli sa halogeno - vodoničnim kiselinama, kao što su, na primer, hloro - ili bromovodonična kiselina, ili sa organskim kiselinama, kao što su, na primer, oksalna -, fumarna -, diglikolna - ili metansulfonska kiselina.

Supstituent R<1>može predstavljati radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, NH2, XH, a prvenstveno OH, halogena, a prvenstveno fluora ili hlora, i Ci- C3- alkil - grupe eventualno supstituisane sa jednim ili više atoma halogena, a prvenstveno sa jednim, dva ili tri atoma halogena, i to prvenstveno fluora ili hlora, a prvenstveno je metil ili etil. Posebno prvenstveno supstituent R<1>označava vodonik.

Supstituent R<2>može predstavljati radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, CHO, XH, a prvenstveno OH, - X - Ci - C2- alkila, a prvenstveno - 0 - CH3ili - 0 - CH2CH3, i eventualno supstituisane Ci- C3- alkil - grupe, pri čemu se alkil grupa prvenstveno sastoji od 1 do 2 atoma ugljenika, a posebno prvenstveno od jednog atoma ugljenika i može biti eventualno supstituisana, a prvenstveno sa atomima halogena, te posebno prvenstveno sa atomima fluora. Izuzetno prvenstveno supstituent R<2>označava metil.

Supstituenti R<3>i R<4>mogu biti isti ili različiti i predstavljaju radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - Cio- alkila, a prvenstveno Ci -Cq- alkila, poželjno Ci - C4- alkila, te posebno poželjno metila, etila ili propila, a izuzetno poželjno metila ili etila, C2- Cio - alkenila, poželjno etenila ili propenila, a prvenstveno etenila, C2- Cio- alkinila, a prvenstveno etinila ili propinila, arila, a prvenstveno eventualno supstituisanog fenila, heteroarila, C3- C$- cikloalkila, a prvenstveno ciklopropila i ciklobutila, C3- Cs - heterocikloalkila, - X - arila, - X - heteroarila, - X - cikloalkila, - X - heterocikloalkila, - NR<8>- arila, - NR<8>- heteroarila, - NR<8>- cikloalkila i - NR<8>- heterocikloalkila, ili označavaju radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, halogena, COXR<8>, CON(R<8>)2, COR<8>i XR<8>, a prvenstveno vodonik, ili

radikali R<31>R<4>zajedno mogu označavati 2 - do 5 - člani alkilni most, a prvenstveno etilenski -, propilenski - ili butilenski most, pri čemu propilenski - ili butilenski most može da ima 1 do 2 heteroatoma, a prvenstveno kiseonik, azot ili sumpor, te je posebno poželjan etilenski most.

Izuzetno prvenstveno supstituent R<3>označava metil ili etil. Supstituent R<4>posebno prvenstveno označava vodonik ili metil. Posebno prvenstvena su jedinjenja u kojima R<3>i R<4>označavaju metil. Svi radikali koji su navedeni za R<3>i R<4>mogu biti eventualno supstituisani.

Radikal R<5>može označavati vodonik ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - Cio- alkila, na primer Ci - Cg - alkil - arila ili Ci - Cg - alkil - heteroarila, a prvenstveno Ci - Cg - alkila, te posebno prvenstveno Ci- C5- alkila, a izuzetno prvenstveno propila, butila, pentila, heksila, - CH2- cikloheksila, (CH2) ^ciklopropila ili (CH2)4- OCOCH3, C2- Cio - alkenila, poželjno propenila, butenila, pentenila ili heksenila, a prvenstveno propenila ili heksenila,

C2- Cio- alkinila, a poželjno propinila, butinila ili pentinila, a prvenstveno propinila, arila, a prvenstveno fenila, heteroarila, - C3- Cg - cikloalkila, a prvenstveno ciklopropila, ciklobutila, ciklopentila ili cikloheksila i - C3- Cg - cikloalkenila, a prvenstveno cikloheksenila ili ciklopentenila, ili supstituenti R<3>i R<5>ili R<4>i R<5>zajedno obrazuju zasićeni ili nezasićeni C3- C4- alkilni most, koji može da ima 1 do 2 heteroatoma, a prvenstveno kiseonik, sumpor ili azot.

Svi radikali koji su navedeni za R<5>mogu biti eventualno supstituisani.

Supstituent R<6>može eventualno označavati supstituisani aril, ili heteroaril, poželjno aril, a prvenstveno fenil.

Posebno prvenstveno supstituent R<6>označava fenil - radikal, koji može biti supstituisan sa jednim od radikala R<9>i R<10>, koji su opisani u nastavku, pri čemu fenilni prsten može nositi jedan radikal R<9>, a prvenstveno na para - poziciji, i jedan, dva, tri ili četiri, a prvenstveno jedan ili dva radikala R<10>, i to prvenstveno na orto - ili meta - poziciji.

Supstituent R<7>može označavati vodonik ili - CO - X - Ci - C4- alkil, a prvenstveno vodonik.

X označava uvek nezavisno jedan od drugog 0 ili S, a prvenstveno 0.

Radikali R<8>koji su navedeni u definicijama supstituenata R<3>i R<4>označavaju uvek nezavisno jedan od drugog, vodonik ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - C4- alkila, C2- C4- alkenila, C2- C4- alkinila i fenila, a prvenstveno vodonika ili Ci- C2- alkila.

Supstituent R<9>može prvenstveno označavati radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - C6- alkila, poželjno Ci- C4- alkila, a prvenstveno metila, etila ili propila, te posebno prvenstveno metila, C2- Cg - alkenila, C2- C6- alkinila, - CONH - Ci - Cio - alkilena, poželjno - CONH - Ci- C3- alkilena, a prvenstveno - CONH - Ci- C2- alkilena, - 0 - arila, a prvenstveno 0 - Cg - Cio - arila, te posebno prvenstveno O - fenila, - 0 - heteroarila, - 0 - cikloalkila, a prvenstveno 0 - C3- Cg - cikloalkila, te posebno prvenstveno 0 - ciklopropila, - 0 - heterocikloalkila, arila, a prvenstveno Cg - Cio" arila, te posebno prvenstveno fenila, heteroarila, cikloalkila, a prvenstveno C3- Cg - cikloalkila, te posebno prvenstveno ciklopropila, i heterocikloalkila, ili

označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od - 0 - Ci - Cg - alkil -Q<l>,- CONR<8>- Ci - Cio - alkil -Q<l>,- CONR<8>- Cx- Cio- alkenil - O.1, - CONR<8>- Q<2>, halogena, kao što su na primer fluor, hlor,

brom ili jod, OH, - S02R<8>, -S02N(R<8>)2, - COR<8>- COOR8 -N(R<8>)2, - NHCOR<8>, CONR8OCi - Ci0- alkil-O<1>i CONR<8>OQ<2>, pri čemu O.1 i Q<2>mogu imati napred navedena značenja.

R<9>prvenstveno označava jedan od sledećih radikala: - CONH - Ci - Cio - alkil, a prvenstveno - CONH - Ci- C3- alkil, te posebno prvenstveno - CONH - Ci - C2- alkil, pri čemu ovaj alkil može biti eventualno supstituisan sa CN, eventualno supstituisani aril, a prvenstveno eventualno supstituisani fenil, heteroaril, a prvenstveno tienil, tiazolil, imidazolil, piridil, pirimidil ili pirazinil, zasićeni ili nezasićeni heterocikloalkil, a prvenstveno pirazolil, pirolidinil, piperidinil, piperazinil ili tetrahidro - oksazinil, amin radikal, a prvenstveno metilamin, benzilamin, fenilamin ili heteroarilamin, zasićeni ili nezasićeni biciklični sistem, a prvenstveno benzimidazolil i cikloalkil, a prvenstveno cikloheksil.

Dalje je poželjno da R<9>označava - CONH - heteroaril, a prvenstveno - CONH - piridil, - CONH - C3- Cio

- cikloalkil, a prvenstveno - CONH - ciklopropil - CONH - ciklo butil ili - CONH - ciklopentil, te posebno prvenstveno - CONH - ciklopropil; - CONH - C3- Cio- heterocikloalkil, - CONH - C6- Cio - aril, a prvenstveno - CONH - fenil, COO - Ci - C3- alkil, te posebno prvenstveno COOCH3, COOH, halogen, a prvenstveno F ili hlor, OH ili radikal formule

Svi radikali navedeni u definiciji R<9>mogu biti eventualno supstituisani, a prvenstveno sa jednim ili više radikala koji su izabrani iz grupe koja se sastoji od OH, OCH3, Cl, F, CH3, COOH, CONHCH2Ph i CONHCH2-pirazinil-CH3.

Supstituent R<10>može biti uvek isti ili različit i označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci- Cg - alkila, a prvenstveno Ci - C3- alkila, C2- Cg - alkenila, poželjno

C2- C3- alkenila i C2-Cq- alkinila, a prvenstveno C2- C3- alkinila, - 0 - Ci- Cq - alkila, a prvenstveno - Ci - C3- alkila, - 0 - C2- C6- alkenila, - 0 - C2- Cg - alkinila, C3- Cq - heterocikloalkila i C3- Cq - cikloalkila, ili

označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, - CONH2)- COOR8 - OCON(R8)2, - N(R<8>)2, - NHCOR8 - NHCON(R8)2, - N02i halogena, kao što su na primer fluor, hlor, brom ili jod. Supstituent R<10>prvenstveno označava vodonik, metil, metoksi, fluor ili hlor, a posebno prvenstveno vodonik ili metoksi, te posebno prvenstveno metoksi.

Susedni radikali R<9>i R<10>mogu zajedno označavati most opšte formule

pri čemu

Y označava 0, S ili NR11,aprvenstveno NR11,

m označava 0,1 ili 2, a prvenstveno 1,

R<11>označava vodonik ili Ci - C2- alkil, a prvenstveno vodonik ili metil, te posebno prvenstveno vodonik,

R<12>označava vodonik ili označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog fenila, piridila, pirazinila, pirimidinila, piridazinila, - Ci - C3 - alkil - fenila, - Ci- C3- alkil - piridila, - Ci - C3- alkil - pirazinila, - Ci- C3- alkil - pirimidinila i - Ci - C3- alkil - piridazinila, a prvenstveno fenila, piridila i pirazinila, i

R<13>označava Ci - C6- alkil, a prvenstveno metil ili etil.

Dobijanje jedinjenja prema pronalasku može se izvesti postupcima sinteze A i B koji su opisani u nastavku, pri čemu supstituenti iz opštih formula (A1) do (A6) imaju napred navedena značenja. Ovi postupci su namenjeni isključivo za ilustraciju pronalaska, i stoga ih ne treba shvatiti tako da ograničavaju njegov predmet.

Postupak A

Faza 1A

Jedinjenje formule (A1) reaguje sa jedinjenjem formule (A2) u jedinjenje formule (A3) (Sema 1A). Ova reakcija se može izvesti prema WO 0043369 ili WO 0043372. Jedinjenje (A1) se može komercijalno nabaviti, na primer od City Chemical LLC, 139 Allings Crossing Road, West Haven, CT, 06516, USA. Jedinjenje (A2) se može dobiti postupcima koji su poznati iz literature ( a) F. Effenberger, U. Burkhart, J. WillfahrtUebigsAnn. Chem. 1986,314- 333; b) T. Fukuvama, C. - K. Jow, M. Cheung,Tetrahedron Leti 1995, 36,6373- 6374; c) R. K. Olsen,/ Org. Chem. 1970, 35,1912-1915; d) F.E. Dutton, B.H. ByungTetrahedron Lett. 1998, 30,5313 - 5316; e) J. M. Ranajuhi, M. M. JoullieSynth. Commun. 1996, 26,1379-1384.;.

U fazi 1A se 1 ekvivalent jedinjenja (A1) i 1 do 1,5 ekvivalenta, a prvenstveno 1,1 ekvivalent baze, a prvenstveno kalijum karbonat, kalijum bikarbonat, natrijum karbonat ili natrijum bikarbonat, kalcijum karbonat, a posebno prvenstveno kalijum karbonat, meša u rastvaraču, kao što je, na primer, aceton, vodeni rastvor acetona, tetrahidrofuran, dietil etar ili dioksan, a prvenstveno aceton ili dietdl etar, te posebno prvenstveno aceton.

Na temperaturi od 0 do 15 °C, a prvenstveno od 5 do 10 °C, dokapava se 1 ekvivalent amino kiseline formule (A2) rastvoren u organskom rastvaraču, kao što je, na primer, aceton, tetrahidrofuran, dietil etar ili dioksan, a prvenstveno aceton. Reakciona smeša se uz mešanje zagreva na temperaturu od 18 °C do 30 °C, a prvenstveno približno na 22 °C, pa se posle toga dalje meša 10 do 24 sati, a prvenstveno približno 12 sati. Posle toga se izdestiluje rastvarač, pa se ostatak pomeša sa vodom i smeša se ekstrahuje dva do tri puta sa organskim rastvaračem, kao što je, na primer, dietil etar ili etil acetat, a prvenstveno etil acetat. Sjedinjeni organski ekstrakti se osuše, pa se izdestiluje rastvarač. Ostatak (jedinjenje A3) može da se bez daljeg prečišćavanja upotrebi u fazi 2.

Faza2A

Jedinjenje koje se dobije u fazi 1A (A3) se redukuje na nitro grupi, pa se ciklizuje u jedinjenje formule (A4) (Šema2A).

U fazi 2A se 1 ekvivalent nitro jedinjenja (A3) rastvara u kiselini, poželjno u ledenoj sirćetnoj kiselini, mravljoj kiselini ili sonoj kiselini, a prvenstveno u ledenoj sirćetnoj kiselini, pa se zagreva na 50 do 70 °C, a prvenstveno približno na 60 °C. Posle toga se dodaje redukciono sredstvo, kao stoje, na primer, cink, kalaj, ili gvožđe, a prvenstveno gvozdeni prah, do završetka egzotermne reakcije, pa se vrši mešanje 0,2 do 2 sata, a prvenstveno 0,5 sati, na 100 do 125 °C, a prvenstveno približno na 117 °C. Posle hlađenja na sobnu temperaturu soli gvožđa se isfiltriraju, pa se rastvarač izdestiluje. Ostatak se unese u rastvarač ili smešu rastvarača, kao što su na primer etil acetat ili dihlormetan/metanol u odnosu 9/1 i poluzasićeni NaCl - rastvor, pa se filtrira preko silicijum dioksida. Organska faza se osuši, pa se koncentruje. Ostatak (jedinjenje (A4)) se može prečistiti hromatografski ili putem kristalizacije ili se može upotrebiti kao sirovina u fazi 3A sinteze.

Faza3A

Jedinjenje (A4) koje se dobije u fazi 2A može reagovati putem elektrofilne supstitucije prema Šemi 3A ujedinjenje formule (A5).

U fazi 3A1 ekvivalent amida formule (A4) se rastvori u organskom rastvaraču, kao što je, na primer, dimetilformamid ili dimetilacetamid, a prvenstveno dimetilacetamid, pa se ohladi približno na - 5 do 5 °C, a prvenstveno na 0 °C.

Posle toga se dodaje 0,9 do 1,3 ekvivalenta natrijum hidrida i 0,9 do 1,3 ekvivalenta alkilhalogenida, kao što je, na primer, metil jodid. Reakciona smeša se meša 0,1 - 3 sata, a prvenstveno približno 1 sat, i to približno na 0 do 10 °C, a prvenstveno približno na 5 °C, pa se može eventualno ostaviti da stoji narednih 12 sati u ovom temperaturatuskom području. Reakciona smeša se koncentriše, pa se ekstrahuje i sa vodom i sa organskim rastvaračem, a prvenstveno sa dihlormetanom, etil acetatom. Organske faze se koncentruju. Ostatak (jedinjenje (A5)) se može prečistiti hromatografski, a prvenstveno preko silika gela.

Faza4A

Aminovanje jedinjenja (A5) dobijenog u fazi 3A u jedinjenje formule (A7) (Šema 4A) može se izvršiti varijantama postupaka 4.1 A (a) M.P.V. Boarland, J.F.W. McOmie/. Chem. Soc.1951,1218 -1221; b) F. H. S. Curd, F. C. Rose/. Chem. Soc.1946,343 - 348.; i 4.2 A (a) Banks/. Am. Chem. Soc. 1944, 66,1131 b) Ghosh andDolly/. Indian Chem. Soc. 1981, 58,512- 513), koji su poznati iz literature.

Na primer, u varijanti 4.1 A1 ekvivalent jedinjenja (A5) i 1 do 3 ekvivalenta, a prvenstveno približno 2 ekvivalenta jedinjenja (A6) bez rastvarača ili u organskom rastvaraču, kao što je, na primer, sulfolan, dimetilformamid, dimetilacetamid, toluol, N - metilpirolidon, dimetilsulfoksid, ili dioksan, a prvenstveno sulfolan, zagreva se u toku 0,1 do 4 sata, a prvenstveno 1 sat, na 100 do 220 °C, a prvenstveno približno na 160 °C. Posle hlađenja se dodavanjem organskog rastvarača ili smeše rastvarača, kao što su na primer dietil etar/metanol, etil acetat, metilenhlorid, ili dietil etar, a prvenstveno dietil etar/metanol u odnosu 9/1, proizvod (A7) kristalizuje ili se prečišćava hromatografski.

Na primer, u varijanti 4.2 A1 ekvivalent jedinjenja (A5) i 1 do 3 ekvivalenta jedinjenja (A6) se mešaju sa kiselinom, kao što je, na primer, 1 -10 ekvivalenata 10 - 38% - tne sone kiseline, i/ili alkoholom, kao što je, na primer, etanol, propanol, butanol, a prvenstveno etanol, uz refluks, od 1 do 48 sati, a prvenstveno približno 5 sati.

Dobijeni proizvod (A7) se isfiltrira, pa se eventualno ispere sa vodom, osuši se i iskristalizuje iz podesnog org. rastvarača.

U slučaju da R<6>označava eventualno supstituisani benzimidazol, onda dobijanje jedinjenja (A6) može da se izvrši postupcima koji su poznati iz literature, na primer prema odgovarajućoj šemi datoj u nastavku:

Prema ovom primeru 33 mmol jedinjenja (Z1), 49 mmol jedinjenja (Z2) i 49 mmol 1 - etoksikarbonil - 2 - etoksidihidrokinolina (EEDQ) u 50 ml organskog rastvarača, a prvenstveno dimetilformamida, meša se približno na 100 do 130 °C, a prvenstveno približno na 115 °C, u toku 1 do 4 sata, a prvenstveno približno 3 sata. Posle toga se ohlađenom reakcionom rastvoru dodaje 50 do 400 ml, a prvenstveno približno 200 ml smeše voda/etil acetat (odnos sastojaka približno 1:1). Nastali kristali (Z3) se isisaju, pa se isperu.

Posle toga se 4,2 mmol jedinjenja (Z3) meša sa 12,5 mmol kalaj(ll)hlorida i 30 mmol kalijum karbonata približno u 50 ml organskog rastvarača, a prvenstveno etil acetata, približno na 22 °C, u toku 4 do 48 sati, a prvenstveno približno 24 sata. Posle dodavanja 22 g silicijum dioksida vrši se ekstrahovanje sa organskim rastvaračem ili smešom rastvarača, a prvenstveno sa smešom dihlormetan/metanol (9:1), onda se sjedinjeni ekstrakti koncentruju, pa se izvrši izolovanje nastalog taloga (Z4) ili nastalih kristala

( ZA).

Faza 5A

U slučaju da R<9>označava - CONR<8>- Ci- Cio- alkil -Q\-CONH - Ci - C5- alkilen ili - CONR<8>- Q<2>, pri čemu supstituenti imaju napred navedena značenja, dobijanje jedinjenja prema pronalasku se može izvršiti postupcima koji su poznati iz literature, na primer prema odgovarajućoj Šemi 5A. Jedinjenje (A7') koje se dobija u fazi 4A može reagovati ili putem saponifikacije, a posle toga aminovanjem u amid opšte formule (A10) (Šema (5A), varijanta 5.1A), ili putem saponifikacije, pa posle toga prevođenjem u kiseli hlorid (A9) i pratećim aminovanjem (Šema (5A), varijanta 5.2A).

Varijanta 5.1 A:

U varijanti 5.1 A se, na primer, 20 mmol estra (A7') zagreva približno u 100 ml baze, a prvenstveno u 1N rastvora natrijum hidroksida ili litijum hidroksida i približno 500 ml alkohola, kao što je, na primer, etanol, dioksan ili metanol, a prvenstveno metanol, do potpune reakcije estra. Posle toga se izdestiluje alkohol. Ostatak se unese u približno 200 ml vode, pa se zakiseli sa kiselinom, na primer, sonom kiselinom, a prvenstveno sa 2 N sone kiseline uz hlađenje. Proizvod (A8) se isfiltrira, pa se osuši.

Na primer, približno 0,5 mmol jedinjenja (A8) sa približno 0,5 mmol O - benzotriazolil - N, N, N', N' - tetrametiluronijumtetrafluoroborata (TBTU) i približno 1,4 mmol diizopropiletilamina (DIPEA) se rastvori u približno 5 ml organskog rastvarača, kao što je, na primer, tetrahidrofuran, dimetilformamid, N - metilpirolidion, dimetilacetamid, a prvenstveno dimetilformamid. Posle dodavanja približno 0,75 mmol amina koji obrazuje supstituente R<9>, reakciona smeša se meša 0,1 do 24 sata, a prvenstveno približno 12 sati na 20 °C do 100 °C. Na primer pomoću kristalizacije ili hromatografskog prečišćavanja dobija se proizvod formule (A10).

Varijanta 5.2 A:

U varijanti 5.2 A se, na primer, približno 1 mmol kiseline (A8) suspenduje u približno 2,7 ml tionilhlorida. Smeša se zagreva na 40 °C do 80 °C, a prvenstveno približno na 50 °C, pa se na konstantnoj temperaturi reakcionoj smeši uz mešanje dodaje 2 do 10 kapi, a prvenstveno približno 3 kapi dimetilformarnida. Posle toga reakciona smeša se meša na 90 °C do završetka reakcije. Konačno se izdestiluje tionilhlorid.

Približno 1 mmol nastalog kiselog hlorida (A9) se rastvori u približno 30 ml organskog rastvarača, kao što je, na primer, dihlormetan. Posle dodavanja amina koji obrazuje supstituente R<9>vrši se mešanje na 22 °C. Nastatt talog se isfiltrira, pa se ispere sa vodom. Preostali ostatak se ispere sa organskim rastvaračem, kao što je, na primer, metanol. Matična lužina se prečišćava, na primer, hromatografski, pa se koncentruje. Dobija se proizvod (A10).

Postupak B

Alternativno napred opisanom postupku može se, kao što je prikazano na Semi B, a prema postupcima koji su poznati iz literature, posle faze 1A najpre izvršiti aminovanje jedinjenja (A3), pa posle toga ciklizacija proizvoda (B1) u jedinjenje (B2). Prateća supstitucija jedinjenja (B2) u jedinjenje (A7) može se izvršiti, na primer, analogno fazi 3A. Nova jedinjenja opšte formule (I) mogu se sintetizovati po analogiji sa primerima sinteze koji su dati u nastavku. Ovi primeri su generalno dati samo kao ilustracija, a u svrhu detaljnijeg objašnjenja pronalaska, ali ne ograničavaju njegov predmet.

Primer 63 i primer 109 :

Za sintezu jedinjenja 63 i 109 se najpre dobija intermedijer 4

kao što je opisano u nastavku.

38,9 ml (0,263 mol) etil estra 2 - brombuterne kiseline i 36,4 g (0,263 mol) kalijum karbonata je uneto u 350 ml etil acetata, pa je posle toga brzo dokapano 46,7 ml (0,402 mol) izoamilamina rastvorenog u 70 ml etil acetata. Ovo je ključalo u toku 20 h uz refluks. Nastala so je isfiltrirana, filtrat je uparen, pomešan je sa 50 ml toluola, pa je ponovo uparen do suvog.

Prinos: 54,3 g jedinjenja 1 (crveno ulje)

54,3 g jedinjenja 1, rastvorenog u 400 ml acetona i 30,7 g (0,222 mol) kalijum karbonata je ohlađeno uz mešanje na 8 °C, pa je pomešano sa rastvorom 43,1 g (0,222 mol) 2,4 - dihlor - 5 - nitropirimidina u 250 ml acetona i posle toga je mešano 24 h na RT.

Nastala suspenzija je uparena, ostatak je ekstrahovan sa vodom i etil acetatom, pa je organska faza isprana sa vodom i NaCl - rastvorom, osušena je preko MgS04i uparena je do suvog.

Prinos: 87,3 g jedinjenja 2 (smeđe ulje)

44,1 g jedinjenja 2 je rastvoreno u 800 ml ledene sirćetne kiseline, zagrejano je na 65 °C, pa je pomešano sa 36 g gvozdenog praha dozu po dozu. Posle toga je vršeno mešanje 3 h na 70 °C, talog je isfiltriran, pa je filtrat uparen.

Ostatak je ekstrahovan sa dihlormetanom/metanolom u odnosu 90:10 na silika gelu, pa je uparen i prečišćen pomoću stubne hromatografije (eluent: etil acetat/cikloheksan 1:1).

Ostatak je istaložen iz etil acetata/petroletra.

Prinos: 16,1 g jedinjenja 3 (bež prah)

16,1 g jedinjenja 3 je rastvoreno u 75 ml dimetilacetamida, pa je uz mešanje pod atmosferom azota ohlađeno na 5 °C. Onda je dodato 2,51 g (0,063 mol) NaH, kao 60% - tne disperzije u mineralnom ulju, pri čemu je temperatura postepeno podignuta na 16 °C. Posle 30 min je dodato 3,94 ml (0,063 mol) metil jodida rastvorenog u 75 ml dimetilacetamida, pa je mešano 24 h na 22 °C.

Rastvarač je uparen, ostatak je pomešan sa 200 ml vode, nastali talog je isisan, pa je posle toga izmešan sa petroletrom.

Prinos: 15,1 g jedinjenja 4 (žuti prah)

<]>H - NMR (250 MHz): = 7,80 (IH, s), 4,35 (m, IH), 3,92 (m, IH), 3,22 (s, 3H), 3,14 (m, IH), 1,81 (m, 2H), 1,60-1,40 (m, 3H), 0,90 (m, 6H), 0,70 (t, 3H).

Sinteza primera 63

2,5 g jedinjenja 4,1,43 g 4 - amino - 3 - metoksibenzojeve kiseline, 1,25 mL konz. sone kiseline, 150 mL dest. vode i 37,5 mL etanola je ključalo uz refluks 10 h. Talog je isfiltriran, pa je ispran sa vodom i

izmešan je sa metanolom. Posle toga je talog iskristalizovan uz pomoć petroletra i etra.

Prinos: 1,6 g jedinjenja 5 (beli prah)

0,2 g jedinjenja 5, 5 mLbenzilamina, 0,16 g TBTU i 0,17 g DIPEA je rastvoreno u 2 ml dimetilformamida (DMF), pa je mešano 48 h na sobnoj temperaturi. Posle toga je reakciona smeša uneta u metilenhlorid, isprana je sa vodom, pa je organska faza koncentrovana. Dodavanjem petroletra/etil acetata u odnosu 9 :1 dobijen je proizvod u vidu svetio bež kristala.

Prinos: 0.18 g. Temp. toplj.: 178 °C

Sinteza primera 109:

5 g 2 amino - 5 - nitroanilina, 6,03 g 4 - piridilkarbonske kiseline i 12,1 g EEDQ je rastvoreno u 50 mL DMF, pa je mešano 1,75 h na 115 °C, onda je u vakuumu izdestilovan DMF i reakciona smeša je posle toga zagrevana 1 h na 180 °C. Ostatak je unet u 30 mL DMF, pa je pomešan sa 200 mL vode i 100 mL etil acetata. Nastala kaša kristala je isfiltrirana, pa je isprana sa vodom, etil acetatom i etrom.

Prinos: 5.8 g jedinjenja 6

2 g jedinjenja 6 je pomešano sa 0,2 g 5 % - tnog Pd/C u 30 mL etanola, pa je hidrogenovano u prisustvu vodonika. Posle toga je koncentrovano, pa je iskristalizovano iz etanola i toluola.

Prinos: 1.75 g belog praha jedinjenja 7.

0.2 g jedinjenja 5,0,28 g jedinjenja 7,0,001 g natrijum - terc. butilata, 2.5 mL etilengUkoldimetiletra, 0,006 g paladijum(ll) acetata i 0,22 g 2 - (di - terc. butilfosfino)bifenila je rastvoreno u 1,5 mL N - metilpirolidona (NMP). Onda je vršeno zagrevanje u toku 0,5 h na 160 °C. Reakciona smeša je

posle toga prečišćena preko 20 g silika gela, pa je proizvod iskristalizovan iz etra, etil acetata i petroletra.

Prinos: 0,04 g žutih kristala. Temp. toplj.: 180 °C

Primeri 218. 58 i 4:

Za sintezu jedinjenja 218,58 i 4 se najpre dobija intermedijer 11

kao što je opisano u nastavku.

55,8 g DL - alanin metil estra x HC1 je rastvoreno u 500 ml metanola, onda je dodato 76,1 ml 30% - tnog rastvora natrijum metilata, pa je so isfitrirana. Filtratu je dodato 37,8 g trimetilacetaldehida, pa je onda ostavljeno da stoji 22 h. Posle toga je dodato 9,5 g 10%- tnog Pd/C, pa je hidrogenovano 3,1 h na 0,5 bar i 20 °C. Reakciona smeša je isisana preko silicijum dioksida, pa je uparena. Ostatak je stavljen u dietil etar, soli su fitrirane preko silicijum dioksida, pa je filtrat uparen.

Prinos: 55,8 g jedinjenja 8 (bistra tečnost)

48,5 g 2,4 - dihlor - 5 - nitropirimidina je uneto u 400 ml dietil etra, dodato je 41,0 g kalijum bikarbonata u 400 ml vode, pa je ohlađeno na - 5 °C. 43,3 g jedinjenja 8 je rastvoreno u 400 ml dietil etra, pa je dokapano na - 5 °C. Onda je mešano 1 h na - 5 °C i 2 h na 0 °C, a posle toga je zagrejano na sobnu temperaturu, pa je ostavljeno da reakciona smeša stoji 24 h.

Organska faza je izdvojena, osušena je preko MgS04i uparena je do suvog.

Prinos: 79,2 g jedinjenja 9 (žuta smola)

79,0 g jedinjenja 9 je rastvoreno u 1000 ml ledene sirćetne kiseline, pa je zagrejano na 70 °C. Posle uklanjanja izvora toplote je dodato 52 g gvozda dozu po dozu. Temperatura je povećana na približno 110 °C, pa je vršeno mešanje u toku 1 h na ovoj temperaturi. Vrela suspenzija je isfiltrirana, pa je filtrat uparen.

Ostatak je unet u etil acetat i pomešan je sa 150 ml konz. HC1, organska faza je izdvojena, pa je vodena faza ekstrahovana više puta sa dihlormetanom. Sjedinjene organske faze su uparene, ekstrahovane su na silika gelu, pa su prečišćene stubnom hromatografijom (eluent: petroletar/etil acetat 1:1).

Pošto je izolovana supstanca još uvek bila jako kontaminirana, još jednom je prečišćena preko silika gela. Željeno jedinjenje je iskristalizovano, pa su kristali isisani. Matična lužina je uparena i iskristalizovana je iz etil acetata/dietil etra.

Prinos: 17,63 g jedinjenja 10

7,6 g jedinjenja 10 i 6,4 ml metil jodida su uneti u 75 ml dimetilacetamida (DMA), pa su ohlađeni na - 15 °C. 1,25 g NaH, kao 60%- tne disperzije u mineralnom ulju, dodavano je dozu po dozu uz mešanje u toku 30 min, na -10 do - 5 °C. Posle toga je dodato 150 ml ledene vode, kristali su isisani, pa su ispirani sa vodom i petroletrom. Kristali su uneti u dihlormetan, isfiltrirani su preko silika gela, pa je filtrat uparen od suvog. Kristalizacija je izvršena iz petroletra.

Prinos: 6,3 g jedinjenja 11 (bež kristali)

<l>E- NMR (250 MHz): = 7,73 (IH, s), 4,35 (d, IH), 4,25 (m, IH), 3,35 (s, 3H), 2,55 (d, IH), 1,31 (d, 3H), 0,95 (s, 9H).

Sinteza primera 218

0,2 g jedinjenja 11,3,5 - difluor - 4 - hidroksianilina i 0,75 mL sulfolana je zagrevano 15 min na 130 °C, pa onda 15 min na 140 °C i 10 min na 170 °C. Posle toga je pomešano sa etrom, nastali rastvor je dekantiran, pa je ostatak iskristalizovan iz metanola/etra i onda ponovo iz metanola.

Prinos: 0,15 g belih kristala. Temp. toplj.: >250 °C

Sinteza primera 4

6,3 g jedinjenja 11 je rastvoreno u 25 mL sulfolana na 100 °C, onda je pomešano sa 4,0 g etil estra 4 - aminobenzojeve kiseline i zagrevano je 1 h na 170 °C. Posle toga je pomešano sa dodatnih 50 mLetra. Posle izvršene kristalizacije je dodato još 50 mL etra i 50 mL metanola. Kristali su iskristalizovani iz metanola.

Prinos: 6,6 g jedinjenja 12 (žućkasti kristali), temp. toplj.: na 65 °C nastaje razlaganje

3,55 g jedinjenja 12 je suspendovano u 250 mL metanola, pa je pomešano na 60 °C sa 25 mL 4N natrijumove lužine. Posle 6 h je dodato 15 mL ledene sirćetne kiseline, nastali kristali su isfiltrirani i isprani su sa metanolom/etrom.

Prinos: 1,2 g jedinjenja 13 (beli kristali)

1,5 g jedinjenja 13 je rastvoreno u 7,5 mL tionilhlorida, pa je zagrevano 1 h na 80 °C. Onda je tionilhlorid izdestilovan, ostatak je izmešan sa etrom, kristali su isisani i isprani sa etrom.

Prinos: 1,7 g jedinjenja 14 (žuti kristali)

0,18 g 3 - aminopiridina je rastvoreno u 10 mL tetrahidrofurana (THF), pa je pomešano sa 0,4 mL trietilamina. Posle toga je dodato 0,22 g jedinjenja 14, pa je mešano 16 h na sobnoj temperaturi. Ostatak je uparen do suvog, prenet je u etil acetat, ekstrahovan je sa vodom, ponovo je uparen i proizvod je iskristalizovan iz etil acetata.

Prinos: 0,07g (bežkristali), temp. toplj.: 215 - 216 °C

Sinteza primera 58

0,05 g jedinjenja 13 je suspendovano u 10 mL dihlormetana, pa je onda pomešano sa 0,15 mL DIPEA i 0,05 g TBTU. Posle toga je rastvor mešan 30 min, pa je pomešan sa 0,01 mL 4 - pikolilamina. Posle 18 h talog je pomešan sa 20 mL vode, organska faza je izdvojena, pa je proizvod prečišćen pomoću hromatografije na silika gelu, te je posle toga iskristalizovan iz etil acetata/petroletra.

Prinos: 0,044 g (beli kristali), temp. toplj.: 238 - 240 °C

Primeri 65 i 125

Za sintezu jedinjenja 65 i 125 se najpre dobija intermedijer 18

kao što je opisano u nastavku.

28.3 g izobutilamina, 36 g etil estra R, S - 2 - brompropionske kiseline i 28 g kalijum karbonata je ključalo u 150 ml etil acetata 6 h uz refluks.

Posle hlađenja so je isisana, pa je matična lužina uparena.

Ostatak je pomešan sa 100 ml toluola i uparen je do suvog.

Prinos: 37,2 g jedinjenja 15 (žuto ulje)

38.4 g 2,4 - dihlor - 5 - nitropirimidina je uneto u 300 ml dietil etra, dodato je 30 g kalijum bikarbonata u 300 ml vode, pa je ohlađeno na 0 °C. 37,0 g jedinjenja 15 je rastvoreno u 300 ml dietil etra i dokapano je na 0 - 3 °C. Posle 3 h faze su razdvojene, organska faza je osušena i uparena je do suvog.

Prinos: 71,6 g jedinjenja 16

40,0 g jedinjenja 16 je rastvoreno u 300 ml ledene sirćetne kiseline, pa je zagrejano na 70 °C. Posle uklanjanja izvora toplote dodato je 30 g gvožđa dozu po dozu. Temperatura je povećana na 110 °C. Reakciona smeša je ohlađena na 90 °C, pa je mešana 20 min na ovoj temperaturi. Posle toga je isfiltrirana vrela, pa je filtrat uparen. Ostatak je pomešan sa 300 ml vode i 300 ml dihlormetana, pa je filtriran preko silicijum dioksida. Faze su razdvojene. Organska faza je isprana sa vodom, osušena je preko MgS04i uparena je do suvog. Ovo je isprano sa petroletrom.

Prinos: 26,7 g jedinjenja 17

15,0 g jedinjenja 17 je uneto u 100 ml DMA, dodato je 4,13 ml metil jodida, pa je ohlađeno na 5 °C. Dodato je 2,60 g NaH, kao 60% - tna disperzija u mineralnom ulju, dozu po dozu. Temperatura je povećana na 13 °C.

Posle 30 min je dodato 300 ml ledene vode, pa su dobijeni kristali isisani i isprani sa petroletrom. Prinos: 13,9 g jedinjenja 18

<1>H- NMR (250 MHz): = 7,95 (IH, s), 4,30 (m, IH), 3,95 (m, IH), 3,24 (s, 3H), 2,95 (m, IH), 2,05 (m, IH), 1,30 (d, 3H), 0,96 (d, 3H), 0,92 (d, 3H).

Sinteza primera 65

2,1 g jedinjenja 18 u 10 mL sulfolana je pomešano sa etil estrom 4 - aminobenzojeve kiseline i mešano je 2 h na 160 °C. Posle toga je pomešano sa etrom, pa su dobijeni kristali isprani sa etrom.

Prinos: 3,0 g jedinjenja 19

3 g jedinjenja 19 je pomešano sa 200 mL metanola i 25 mL 4N NaOH, pa je mešano 4 h na 60 °C. Posle toga je pomešano sa ledenom sirćetnom kiselinom, dobijeni kristali su isfiltrirani i naknadno isprani sa etrom.

Prinos: 2,3 g jedinjenja 20 (beli kristali)

0,1 g jedinjenja 20 je suspendovano u 3 mL dihlormetana i 3 mL DMF, pa je posle toga pomešano sa 0,13 g DIPEA, 0,095 g TBTU i 0,045 g hidroksibenzotriazola (HOBt). Posle toga je rastvor mešan 30 min, pa je pomešan sa 0,035 g N - metil - 3 - pikolilamina. Posle 0,5 h talog je pomešan sa vodom i 1 g kalijum karbonata, vodena faza je dva puta ekstrahovana sa 50 mL etil acetata i proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu, pa je posle toga iskristalizovan iz etanola/acetona.

Prinos: 0.08 g

Sinteza primera 125

3,7 g jedinjenja 20,3,8 g TBTU, 1,6 g HOBt i 5 mL DIPEA je rastvoreno u 40 mL DMF, pa je mešano 4 h na sobnoj temperaturi. Talog je koncentrovan, unet je u 200 mL etil acetata i dva puta je ekstrahovan sa 5 mL 5% - tnog rastvora kalijum karbonata. Organska faza je koncentrovana, dobijeni kristali su isfiltrirani i isprani i sa etil acetatom i sa etrom.

Prinos: 1,65 g jedinjenja 21 (žućkasti kristali)

0,486 g jedinjenja 21 je ključalo sa 0,33 g 1,2 fenilendiamina u 10 mL toluola u toku 0,5 h uz refluks, pa je posle toga talog uparen. Ostatak je pomešan sa 100 mL etil acetata, pa je org. faza dva puta ekstrahovana sa vodom. Organska faza je koncentrovana, dobijeni kristali su isisani i isprani sa malo etil acetata.

Prinos: 0,25 g jedinjenja 22 (beli kristali)

0,22 g jedinjenja 22 je mešano u 20 g polifosforne kiseline 0,5 h na 150 °C, onda je stavljeno na led, pa je pomešano sa amonijakom. Posle toga je ekstrahovano dva puta sa po 100 mL etil acetata, org. faza je isprana sa vodom i koncentrovana je. Dobijeni proizvod (kristali) su isisani, pa su isprani i sa etil acetatom i sa etrom.

Prinos: 0,115 g žućkastih kristala, temp. toplj.: 287 °C (razlaganje)

Primer 171

Za sintezu jedinjenja 171 najpre se dobija intermedijer 27

34.4 g N - izopentil - benzilamina, 36,2 g etil estra 2 - brom - propionske kiseline i 42,0 g kalijum karbonata je uneto u 250 ml DMF, pa je mešano 3 h na 110 °C. Posle hlađenja su isfiltrirane neorganske soli, pa je filtrat uparen. Ostatak je ekstrahovan sa vodom i dietil etrom, org. faza je isprana sa vodom, osušena je i uparena od suvog.

Prinos: 55,5 g jedinjenja 23

55.5 g jedinjenja 23 je uneto u 600 ml etanola, pa je hidrogenovano sa 20 ml 32% - tnog rastvora HC1 i 6 g 10% - tnog Pd/C na 20 °C i na 5 bar u toku 20 min. Posle toga je filtrirano preko silicijum dioksida, pa je upareno. Ostatak je pomešan sa 400 ml dietil etra, talog je isisan i ispran je sa dietil etrom.

Prinos: 23,5 g jedinjenja 24, temp. toplj. 105 °C

23,5 g jedinjenja 24 je rastvoreno u 200 ml vode, pa je pomešano sa 20,0 g (0,103 mol) 2,4 - dihlor - 5 - nitropirimidina u 400 ml dietil etra. Posle hlađenja reakcione smeše, dodato joj je dozu po dozu 50,0 g (0,499 mol) kalijum karbonata na -10 °C. Ovo je mešano 1 h na - 5 °C i 1 h na 0 °C, pa je onda

zagrejano na sobnu temperaturu. Vođena faza je izdvojena, organska faza je isprana sa vodom, osušena je i uparena od suvog.

Prinos: 36,9 g jedinjenja 25

20,0 g jedinjenja 25 je rastvoreno u 280 ml ledene sirćetne kiseline, pa je zagrejano na 70 °C. Posle uklanjanja izvora toplote je dodato 17 g gvožđa. Temperatura je povećana na 100 °C, pa je onda vršeno mešanje 30 min na ovoj temperaturi.

Posle toga je isfiltrirano vrelo, pa je filtrat uparen. Ostatak je pomešan sa 300 ml dihlormetana i 30 ml 32% - tne HC1, faze su razdvojene, pa je vodena faza ekstrahovana sa dihlormetanom, sjedinjene organske faze su isprane sa vodom i vodenim rastvorom amonijaka, osušene su i uparene do suvog. Ostatak je ispran sa dietil etrom.

Prinos: 10,5 g jedinjenja 26, temp. toplj.: 182 -185 °C

2,7 g jedinjenja 26 i 2,5 ml metil jodida su uneti u 27 ml DMA, pa su ohlađeni na -10 °C. Dodato je 0,45 g NaH, kao 60% - me disperzije u mineralnom ulju, pa je mešano 30 min na - 5 °C. Posle toga je dodato 10 g leda i 5 ml 2N HC1, pa je upareno. Ostatak je ekstrahovan sa etil acetatom i vodom, organska faza je osušena, pa je uparena do suvog i filtrirana je preko silika gela.

Prinos: 3,0 g jedinjenja 27 (ulje)

<J>H - NMR (250 MHz): = 7,67 (IH, s), 4,32 - 4,07 (m, 2H), 3,32 (s, 3H), 3,08 (m, IH), 1,70-1,50 (m, 3H), 1,42 (d,3H),0,95 (m, 6H).

Sinteza primera 171

0,28 g jedinjenja 27,0,9 mL sulfolana i 0,22 g p - aminobenzojeve kiseline - benzilamida je mešano u toku 0,5 h na 170 °C, ostatak je posle toga pomešan sa etrom, pa su kristali isfiltrirani. Proizvod je iskristalizovan iz etanola.

Prinos: 0,15 g, temp. toplj.: 228 - 240 °C (žućkasti kristali)

Analogno napred opisanim postupcima dobijaju se i druga jedinjenja formule (I) koja su navedena u Tabeli 1.

Skraćenice X2, X3, X4, Xsi X6koje se koriste u Tabeli 1 uvek označavaju vezu sa pozicijom u opštoj formuli navedenoj u toj Tabeli 1 na mestu odgovarajućih radikala R<2>, R<3>, R<4>, R<5>i R<6>.

Kao što je utvrđeno, pokazalo se da jedinjenja opšte formule (I) imaju višestruke mogućnosti primene u terapeutske svrhe. Pre svega se ističu one mogućnosti primene kod kojih ulogu ima inhibicija specifičnih ćelijskih kinaza, a naročito inhibitorno dejstvo na proliferaciju kultivisanih humanih tumorskih ćelija, ali takođe i na proliferaciju drugih ćelija, kao što su npr. endotelijalne ćelije.

Kako se moglo dokazati putem FACS analize, inhibicija proliferacije pomoću jedinjenja prema pronalasku vrši se pre svega zadržavanjem ćelija u G2/M fazi ćelijskog ciklusa. Nezavisno od vrste primenjenih ćelija, ćelije se u toku određenog vremenskog perioda zadržavaju u ovoj fazi ćelijskog ciklusa, pre nego što dođe do programirane smrti ćelija. Zadržavanje u G2/M

fazi ćelijskog ciklusa se vrši npr. putem inhibicije specifičnih kinaza ćelijskog ciklusa. Studije na modelima organizama kao što suSchizosaccharomycespombei^ Xenopus,ili ispitivanja na

humanim ćelijama pokazala su daje prelazak iz G2 faze u mitozu regulisan pomoću CDKl/ciklin B kinaze (Nurse, 1990). Kako se pokazalo, ova kinaza, koja se takođe naziva i faktor za promociju mitoze (engl. "mitosis promoting factor", skr. MPF), fosforilizuje i na taj način reguliše veći broj proteina, kao što su npr. nukleusni lamini, motorni proteini slični kinezinu, kondenzini i Goldžijevi matrični proteini, koji imaju važnu ulogu u razgradnji omotača jedra, pri razdvajanju centrozoma, pri obrazovanju vretenastog mitotičkog aparata (kompleksa), kondenzaciji hromozoma i razgradnji Goldžijevog aparata (kompleksa) (Nigg. E., 2001). Mišja ćelijska linija sa temperaturski osetljivim CDK1 mutantima kinaze je pokazala da posle povećanja temperature dolazi do brze razgradnje CDK1 - kinaze i usled toga do zadržavanja u G2/M fazi (Th'ng et al., 1990). Lečenje humanih tumorskih ćelija sa inhibitorima CDKl/ciklina B kao što je npr. butirolakton dovodilo je uvek do zadržavanja u G2/M fazi i posle toga do apoptoze (Nishio, et al. 1996). Jedna druga kinaza, koja igra ulogu u G2 fazi i fazi mitoze, predstavlja polu - sličnu kinazu 1 (engl. "Polo - like Kinase 1", skr. Plkl), koja je odgovorna za sazrevanje centrozoma, za aktiviranje fosfataze Cdc25C, kao i za aktiviranje kompleksa promotora anafaze (Glover et al., 1998, Qian, et al., 2001). Injekcije Plkl antitela dovode do zadržavanja netransformisanih ćelija u G2 fazi, dok se tumorske ćelije zadržavaju u fazi mitoze (Lane i Nigg, 1996). Na osnovu toga

takođe sledi i da proteinkinaza aurora B ima esencijalnu funkciju pri ulasku u mitozu.

Aurora B fosforiliše histon H3 na Serll, a na taj način započinje i kondenzacija hromozoma (Hsu, J.Y. et al., 2000). Specifično zadržavanje ćelijskog ciklusa u G2/M fazi može se, međutim, izvesti npr. i inhibicijom specifičnih fosfataza, kao što je npr. Cdc25C (Russell and Nurse, 1986). Kvasci sa defektnim cdc25 genom su zadržani u G2 fazi, dok prekomerna ekspresija cdc25 dovodi do preranog ulaska u fazu mitoze (Russell i Nurse, 1987). Zadržavanje u G2/M fazi može se, međutim, takođe izvesti i inhibicijom odgovarajućih motornih proteina, takozvanih kinazina, kao što je npr. Eg5 (Mayer et al., 1999), ili pomoću agenasa koji stabilizuju ili destabilizuju mikrotubule (npr. kolhicin, taksol, etopozid, vinblastin, vinkristin) (Schiff i Honvitz, 1980).

Zbog svojih bioloških svojstava jedinjenja opšte formule I prema pronalasku, njihovi izomeri i njihove fiziološki prihvatljive soli su podesna za lečenje oboljenja koja su karakterisana sa prekomernom ili abnormalnom proliferacijom ćelija.

U takva oboljenja spadaju na primer: virusne infekcije (npr. HlVi Kapošijev sarkom); zapaljenska i autoimuna oboljenja (npr. kolitis, artritis, Alchajmerova bolest, glomerulonefritis i zaceljivanje rana); bakterijske, gljivične i/ili parazitarne infekcije; leukemije, limfomi i čvrsti tumori; oboljenja kože (npr. psorijaza); koštana oboljenja; kardiovaskularna oboljenja (npr. radikaliozai hipertrofija), Dalje, ona su primenljiva i za zaštitu proliferirajućih ćelija (npr. ćelija dlake, intestinalnih, krvnih i progenitornih ćelija) protiv oštećenja njihove DNK usled zračenja, lečenja UV zračenjem i/ili lečenja citostaticima (Daviš et al., 2001).

Nova jedinjenja se mogu primeniti za prevenciju, kao i za kraće ili duže lečenje napred navedenih oboljenja, a i u kombinaciji sa drugim aktivnim materijama koje se primenjuju kod ovih indikacija, kao što su npr. citostatici.

Dejstvo jedinjenja prema pronalasku je ispitano u testu citotoksičnosti na kultivisanim humanim tumorskim ćelijama i/ili u FACS - analizi, na primer na HeLaS3 - ćelijama. Jedinjenja su u obe metode testiranja pokazala dobru do jako dobru efikasnost, ti- na primer EC50- vrednost

u HeLaS3 - testu citotoksičnosti manju od 5 |jmol, a po pravilu manju od 1 prnol.

Merenie citotoksičnosti na kultivisanim humanim tumorskim ćelijama

Za merenje citotoksičnosti na kultivisanim humanim tumorskim ćelijama, ćelije linije tumorskih ćelija cervikalnog karcinoma HeLaS3 (nabavljene iz American Type Culture Collection (ATCC)) su kultivisane u Hamovom F12 medijumu (Life Technologies) i 10% fetusnom goveđem serumu (Life Technologies) i sakupljene su u fazi rasta. Posle toga su HeLaS3 ćelije prenete u ploče sa 96 udubljenja (Costar) sa gustinom od 1000 ćelija po udubljenju, pa su inkubirane tokom noći u inkubatoru (na 37 °C i 5 % CO2), pri čemu je na svakoj ploči po 6 udubljenja bilo ispunjeno samo sa medijumom (3 udubljenja za kontrolni medijum, 3 udubljenja za inkubaciju sa redukcionim AlamarBlue). Aktivne supstance (rastvorene u DMSO; finalna koncentracija: 1%) su dodate ćelijama u različitim koncentracijama (uvek tri puta mereno). Posle 72 sati inkubacije u svako udubljenje je dodato po 20 ul AlamarBlue (AccuMed International) i ćelije su inkubirane sledećih 7 sati. Za kontrolu je u 3 udubljenja dodato po 20 ul redukcionog Alamar Blue (AlamarBlue reagens koji je autoklaviran 30 min). Posle 7 h inkubacije je određen intenzitet boje AlamarBlue reagensa u pojedinim udubljenjima sa Perkin Elmer spektrofotometrom fluorescencije (ekscitacija 530 nm, emisija 590 nm, prorezi 15, vreme integracije 0.1). Količina AlamarBlue reagensa koji je reagovao reprezentovala je metaboličku aktivnost ćelija. Relativna aktivnost ćelija je izračunata kao procenat od kontrole (HeLa S3 ćelije bez inhibitora), pa je određena koncentracija aktivne materije koja je uzrokovala smanjenje ćelijske aktivnosti za 50% (IC<50>). Pri tome su pomenute vrednosti izračunate na osnovu srednje vrednosti od tri pojedinačna merenja, uz korekciju sa kontrolnim vrednostima (kontrolni medijum).

FACS - analiza

Propidijum jodid (PI) je stoihiometrijski vezan za dvostruki lanac DNK i zahvaljujući tome je određen procentualni udeo ćelija u Gl, S, i G2/M fazi ćelijskog ciklusa na osnovu sadržine ćelijskog DNK. Ćelije u G0 i Gl fazi su imale diploidni sadržaj DNK (2N), dok su ćelije u G2 fazi ili fazi mitoze imale 4N sadržaj DNK.

Za PI - bojenje je zasejano, na primer, 0.4 Mio HeLaS3 ćelija u posudi za ćelijske kulture od 75 cm<2>, pa je posle 24 h dodat 1 % DMSO kao kontrola, odn. supstanca u različitim koncentracijama (u 1% DMSO). Ćelije su inkubirane 24 h sa supstancom odn. sa DMSO, posle čega su ćelije isprane sa 2 x PBS i izvršena je zamena sa tripsinom/EDTA. Ćelije su centrifugirane (1000 o/min, 5 min, 4 °C), pa je ćelijska peleta isprana 2 x sa PBS, posle čega su ćelije ponovo suspendovane u 0,1 ml PBS. Posle toga ćelije su fiksirane 16 sati na 4 °C ili alternativno tome 2 sata na - 20 °C sa80%etanola. Fiksirane ćelije (IO<6>ćelija) su centrifugirane (1000 o/min, 5 min, 4 °C), isprane su sa PBS, pa su posle toga još jednom centrifugirane. Ćelijska peleta je ponovo suspendovana u 2 ml Triton X -100 u 0,25 % PBS, pa je inkubirana 5 min na ledu, posle čega je dodato 5 ml PBS i ponovo je centrifugirano. Ćelijska peleta je ponovo suspendovana u 350 jal PI rastvora za bojenje (0,1 mg/ml RNase A, 10 u-g/ml prodijum jodida u 1 x PBS). Ćelije su inkubirane 20 min u mraku sa puferom za bojenje, posle čega su prenete u posudu za merenje proba za FACS Scan. Merenje DNK je izvedeno u Becton Dickinson FACS Analvzeru, sa argonskim laserom (500 mW, emisija 488 nm), i DNA Cell Quest programom (BD). Logaritamska PI fluorescencija je određena sa "band - pass" filterom (BP 585/42). Kvantifikacija populacije ćelija u pojedinačnim fazama ćelijskog ciklusa je izvršena pomoću ModFit LT programa Becton Dickinsona.

Jedinjenja opšte formule (I) mogu se primenjivati sama ili u kombinaciji sa drugim aktivnim materijama prema pronalasku, a eventualno i u kombinaciji sa drugim farmakološki aktivnim materijama. Podesni oblici za davanje su, na primer, tablete, kapsule, supozitorije, rastvori, a posebno rastvori za injekcije (s.c, i.v., i.m.) i infuzioni rastvori, emulzije ili rastvorljivi praškovi. Pri tome udeo farmaceutski aktivnog, odnosno aktivnih jedinjenja treba uvek da se nalazi u području od 0,1 - 90 tež. %, a prvenstveno od 0,5 - 50 tež. % ukupne sadržine, ti. u količinama koje su dovoljne da se ostvari navedena oblast doziranja. Ukoliko je to potrebno, navedene doze se mogu davati više puta dnevno.

Odgovarajuće tablete mogu da se naprave, na primer, mešanjem aktivne materije sa poznatim pomoćnim materijama, na primer, inertnim razređivačima, kao što su kalcijum karbonat, kalcijum fosfat ili laktoza, zatim sredstvima za dezintegraciju, kao što je kukuruzni škrob ili alginska kiselina, vezivnim sredstvima, kao što su škrob ili želatin, sredstvima za podmazivanje, kao što su magnezijum stearat ili talk, i/ili sredstvima za ostvarivanje depo efekta, kao što je karboksimetil celuloza, acetatftalat celuloze, ili polivinilacetat. Tablete se takođe mogu sastojati od više slojeva.

Analogno tome, dražeje se mogu praviti prevlačenjem jezgara koja se prave na isti način kao i

tablete pomoću sredstava koja se obično primenjuju za prevlačenje dražeja, kao što su, na

primer, kolidon ili šelak, guma arabika, talk, ritan dioksid ili šećer. Za ostvarivanje depo efekta ili radi smanjenja nekompatibilnosti, jezgro se takođe može sastojati i od više slojeva. Isto tako, radi ostvarivanja depo efekta i omotač dražeje može se sastojati od više slojeva, pri čemu mogu da se primene pomoćne materije koje su napred navedene za tablete.

Osim aktivne materije prema pronalasku, odnosno kombinacije aktivnih materija prema pronalasku rastvori pored toga mogu sadržati i zaslađivače, kao što su saharin, ciklamat, glicerin ili šećer, kao i poboljšavače ukusa, npr. arome, kao što su ekstrakt vanilina ili pomorandže. Osim toga, oni mogu sadržati sredstva za poboljšanje suspendovanja ili sredstva za zgušnjavanje, kao što su natrijum karboksimetil celuloza, sredstva za vlaženje, kao što su, na primer, proizvodi kondenzacije masnih alkohola sa etilenoksidom, ili zaštitne materije, kao što je, na primer, p - hidroksibenzoat.

Rastvori za injekcije i infuzioni rastvori se mogu praviti na uobičajen način, npr. dodavanjem sredstava za podešavanje izotoničnosti, konzervansa, kao što su p - hidroksibenzoati, ili stabilizatora, kao što su alkalne soli etilendiamintetrasirćetne kiseline, a eventualno uz primenu emulgatora i /ili sredstava za dispergovanje, pri čemu se u slučaju primene vode kao razređivača mogu eventualno primeniti i organski rastvarači kao kosolventi odn. kao pomoćni rastvarači, i njima se mogu puniti bočice za injekcije ili ampule ili boce za infuziju.

Kapsule koje sadrže jednu ili više aktivnih materija, odnosno kombinacija aktivnih materija mogu se praviti, na primer, tako što se aktivna materija meša sa inertnim nosačima, kao što su laktoza ili sorbitol, pa se kapsulira u želatinske kapsule.

Podesne supozitorije se prave, na primer, primer mešanjem sa nosačima koji su predviđeni za to, kao što su neutralne masti ili polietilenglikol, odnosno njihovi derivati.

Kao pomoćne materije mogu se primeniti, na primer, voda, farmakološki prihvatljivi organski rastvarači, kao što su parafin (npr. frakcije nafte), ulja biljnog porekla (npr. ulje od kikirikija ili susamovo ulje), mono - ili polifunkcionalni alkoholi (npr. etanol ili glicerin), nosači kao što su na primer prirodni mineralni prahovi (npr. kaolin, glina, talk, kreda), sintetički mineralni prahovi (npr. visokodispergovani silicijum dioksid i silikati), šećer (npr. saharin, laktoza, i glikoza), emulgatori (npr. lignin, sulfitna lužina, metilceluloza, škrob i polivinilpirolidon) i sredstva za podmazivanje (npr. magnezijum stearat, talk, stearinska kiselina i natrijum lauril sulfat).

Davanje se vrši na uobičajen način, a prvenstveno oralno ili transdermalno, te posebno prvenstveno oralno. U slučaju oralnog davanja podrazumeva se da tablete osim navedenih nosača takođe mogu da sadrže i aditive kao što su npr. natrijum citrat, kalcijum karbonat i dikalcijum fosfat zajedno sa različitim dodatnim materijama, kao što su škrob, a prvenstveno krompirov škrob, želatin i slično. Dalje, pored toga mogu biti primenjena i sredstva za podmazivanje kao što su magnezijum stearat, natrijum lauril sulfat i talk za tabletiranje. U slučaju vodenih suspenzija, osim napred navedenih pomoćnih materija aktivne materije mogu se mešati i sa različitim poboljšavačima ukusa ili bojama.

U slučaju parenteralne primene mogu se upotrebiti rastvori aktivnih materija uz primenu podesnih tečnih nosača.

Doziranje za intravenoznu primenu iznosi 1 -1000 mg na sat, a prvenstveno između 5 - 500 mg na sat.

Osim toga, eventualno može biti podesno da se odstupi od navedenih količina i da se davanje vrši u zavisnosti od telesne težine odn. načina davanja, individualnog podnošenja medikamenta, vrste formulacije i vremena odn. intervala davanja. Tako u pojedinim slučajevima može biti poželjno da se daju manje količine od napred navedenih najmanjih količina, dok u nekim drugim slučajevima napred navedene gornje granice moraju biti prekoračene. U slučaju davanja većih količina može biti preporučljivo da se ovakvo pojedinačno davanje podeli na više doza na dan.

Sledeći primeri formulacija ilustruju predmetni pronalazak, ali ne ograničavaju njegov obim:

Primeri farmaceutskih formulacija

Fino samlevena aktivna materija, laktoza i deo kukuruznog škroba se pomešaju jedni sa drugim. Smeša se proseje, posle čega se navlaži sa rastvorom polivinilpirolidona u vodi, pa se gnječi, granulira se u vlažnom stanju i osuši. Granulat, ostatak kukuruznog škroba i magnezijum stearat se proseju i pomešaju jedan sa drugim. Smeša se presuje u tablete podesnog oblika i veličine. Fino samlevena aktivna materija, deo kukuruznog škroba, laktoza, mikrokristalna celuloza i polivinilpirolidon se pomešaju jedan sa drugim, smeša se proseje, pa se sa ostatkom kukuruznog škroba i vodom preradi u granulat, koji se osuši i proseje. Ovome se dodaju natrijum - karboksimetil škrob i magnezijum stearat, pomešaju se i smeša se presuje u tablete podesne veličine.

Aktivna materija sa sopstvenim pH vrednosti ili eventualno sa pH 5,5 - 6,5 se rastvori u vodi i pomeša se sa natrijum hloridom kao sredstvom za podešavanje izotoničnosti. Dobijeni rastvor se filtrira da bi se odstranili pirogeni, pa se filtratom pod aseptičnim uslovima pune ampule, koje se posle toga sterilizuju i zatapaju. Ampule sadrže 5 mg, 25 mg i 50 mg aktivne materije.

Claims (11)

1) Jedinjenja opšte formule (I), u kojoj R<1>označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, NH2, XH, halogena i Ci - C3- alkil - grupe koja je eventualno supstituisana sa jednim ili više atoma halogena, R<2>označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, CHO, XH, - X - Ci - C2- alkila i eventualno supstituisane Ci- C3- alkil - grupe, R<3>, R<4>, koji su isti ili različiti, označavaju radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - Cio - alkila, C2- Cio- alkenila, C2- Cio- alkinila, arila, heteroarila, C3- Cg - cikloalkila, - X - arila, - X - heteroarila, - X - cikloalkila, - NR<8>- arila, - NR<8>- heteroarila, - NR<8>- cikloalkila, ili - NR<8>- heterocikloalkila, - X - heterocikloalkila, C3- Cs- heterocikloalkila, ili označavaju radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, halogena, COXR<8>, CONCR8)^ COR8iXR8, ili R<3>i R<4>zajedno označavaju 2 - do 5 - člani alkilni most, koji može da ima 1 do 2 heteroatoma, R<5>označava vodonik ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - Cio- alkila, C2- Cio- alkenila, C2- Cio- alkinila, arila, heteroarila i - C3- C6- cikloalkila, ili R<3>i R<5>ili R<4>i R<5>zajedno označavaju zasićeni ili nezasićeni C3- Q - alkilni most, koji može da ima 1 do 2 heteroatoma, R<6>označava eventualno supstituisani aril ili heteroaril, R<7>označava vodonik ili - CO - X - Ci- C4 - alkil, i X označava uvek nezavisno jedan od drugog, 0 ili S, R<8>označava uvek nezavisno jedan od drugog, vodonik ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - C4- alkila, C2- C4- alkenila, C2- C4- alkinila i fenila, gde, ukoliko nije drugačije naznačeno, supstituenti eventualno supstituisanih alkil grupa su odabrani između halogen atoma fluora, hlora, broma ili joda, grupe odabrane između -CN, -OCOCH3, arila, heteroarila, zasićenog ili nezasićenog heterocikloalkila, amino grupe, zasićenog ili nezasićenog bicikličnog sistema prstena, supstituenti eventualno supstituisanih alkenil grupa su odabrani izneđu halogen atoma fluor, hlora, broma ili joda, supstituenti eventualno supstituisanih alkinil grupa su odabrani između halogen atoma fluora, hlora, broma ili joda, supstituenti eventualno supstituisanih aril grupa su odabrani između -OH, -N02, -CN, -OCHF2, - OCF3, -NH2, halogena, -CrCio-alkila, -0-CrC3-alkila, -N-metil-tetrahidrooksazinila, -COOH, - COO-Ci-C4-alkila, -CONH2, -CONH-CrCio-alkila, -CONH-Cs-Cg-cikloalkila, -CONH-heterocikloalkila, -CONH-heteroarila, -CONH-arila, -CONHMeCi-C3-alkila, benzimidazola ili grupe formule supstituenti eventualno supstituisane heteroaril grupe su odabrani između -OH, -NO2, -CN, - OCHF2, -OCF3, -NH2, halogena, -CrCio-alkila, -0-Ci-C3-alkila, -N-metil-tetrahidrooksazinila, - COOH, -COO-CrC4-alkila, -CONH2, fenila, heteroarila, -CONH-CrCKralkila, -CONH-C3-C8-cikloalkila, -CONH-heteroarila, -CONH-arila, -CONHMeCi-C3-alkila, benzimidazola ili grupe formule supstituenti eventualno supstituisane cikloalkil grupe su odabrani između jednog ili više atoma kiseonika povezani preko dvostruke veze, gde cikloalkil grupa mode takođe biti spojena za benzenov prsten, i, ukoliko nije drugačije naznačeno, pod izrazom "aril", koji je korišćen u definicijama ranije, se podrazumeva aromatični sistem prstena sa 6 do 14 atoma ugljenika, pod izrazom "heteroaril", koji je korišćen u definicijama ranije, se podrazumeva 5-10-očlani mono- ili biciklični prsten heteroarila gde do tri ugljenikova atoma mogu biti zamenjena jednim ili više heteroatoma odabranih između kiseonika, azota ili sumpora, pod izrazom "cikloalkil", koji je korišćen u definicijama ranije, se podrazumeva zasićena ili nezasićena cikloalkil grupa koja ima 3 do 8 atoma ugljenika, pod izrazom "heterocikloalkil", koji je korišćen u definicijama ranije, se podrazumeva 5-, 6- ili 7-očlana, zasićena ili nezasićena, heterociklična grupa koja može sadržati azot, kiseonik ili sumpor kao heteroatom, dok svaka od gore nevedenih heterocikličnih grupa može eventualno takođe biti spojena za benzenov pristen, eventualno u obliku njihovih tautomera, njihovih racemata, njihovih enantiomera, njihovih dijastereomera i njihovih smeša, kao eventualno i njihovih farmakološki prihvatljivih kiselih adicionih soli.

2) Jedinjenja pema zahtevu 1, pri čemu X i R<6>imaju napred navedena značenja, i R<1>označava vodonik, R<2>označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od CHO, OH i CH3- grupe, R<3>, R<4>, koji su isti ili različiti, označavaju radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, eventualno supstituisanog Cx - C6- alkila, C2- C6- alkenila, C2 - Cg - alkinila, C3- C7- cikloalkila, ili R<3>1R<4>zajedno označavaju C2- C5- alkilni most, R<5>označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - Cio - alkila, C2- Cio- alkenila, C2- Cio- alkinila, i C3- C6- cikloalkila , ili R<3>i R<5>ili R<4>i R<5>zajedno označavaju zasićeni ili nezasićeni C3- C4- alkilni most, koji može da ima 1 do 2 heteroatoma, i R<7>označava vodonik, eventualno u obliku njihovih tautomera, njihovih racemata, njihovih enantiomera, njihovih dijastereomera i njihovih smeša, kao eventualno i njihovih farmakološki prihvatljivih kiselih adicionih soli.

3) Jedinjenja prema zahtevu 1 ili 2, pri čemu R1 - R<5>, R<7>, R<8>i X imaju napred navedena značenja, i R<6>označava radikal opšte formule u kojoj n označava 1, 2,3 ili 4, R<9>označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci - Cg - alkila, C2- C6- alkenila, C2- C6- alkinila, - CONH - Ci - Cio- alkilena, - 0 - arila, - 0 - heteroarila, - O - cikloalkila, - O - heterocikloalkila, arila, heteroarila, cikloalkila i heterocikloalkila ili označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od - O - Ci -C$- alkil- Q1,-CONR<8>- Ci- Cio - alkil - Q\ - CONR<8>- C2- Ci0 -alkenil - Q\-CONR<8>- Q<2>, halogena, OH, - S02R8, - S02N(R<8>)2, - COR8 - COOR8 - N(R<8>)2, - NHCOR<8>, CONR8OCi - Cio alkil - Q<J>i CONR8OQ<2>, Q<*>označava vodonik, - NHCOR<8>, ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisane - NH - aril -, - NH - heteroaril -, aril -, heteroaril -, C3-Cg- cikloalkil - i heterocikloalkil - grupe, Q<2>označava vodonik ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisane aril -, heteroaril -, C3- Cs - heterocikloalkil, C3- Cg - cikloalkil i Ci- C4- alkil - C3- Cs - cikloalkil - grupe, R<10>, koji je isti ili različit, označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog Ci- C6- alkila, Ci- C$- alkenila i Ci - C6- alkinila, - O - Ci - C6- alkila, - 0 - C2- Cg - alkenila, - 0 - C2-Cq- alkinila, C3- Ce- heterocikloalkila i C3-Cg- cikloalkila, ili označava radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, - CONH2, - COOR8, - OCON (R8) 2, - N (R<8>)2, - NHCOR<8>, - NHCON (R8) 2 , - N02i halogena, ili susedni radikali R<9>i R<10>zajedno označavaju most opšte formule Y označavaO, Sili NR11, m označava 0,1 ili 2, RH označava vodonik ili Ci - C2 - alkil, i R<12>označava vodonik ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od eventualno supstituisanog fenila, piridila, pirazinila, pirimidinila, piridazinila, - Ci - C3- alkil - fenila, - Ci - C3 - alkil - piridila, - Ci- C3- alkil - pirazinila, - Ci - C3- alkil - pirimidinila i - Ci - C3- alkil - piridazinila,R13 označava Ci - C6- alkil, eventualno u obliku njihovih tautomera, njihovih racemata, njihovih enantiomera, njihovih dijastereomera i njihovih smeša, kao i eventualno njihovih farmakološki prihvatljivih kiselih adicionih soli.

4) Jedinjenja prema jednom od zahteva 1 do 3, pri čemu R<3>- R<6>, R<8>i X imaju napred navedena značenja, i R<1>označava vodonik, R<2>označava CH3, i R<7>označava vodonik, eventualno u obliku njihovih tautomera, njihovih racemata, njihovih enantiomera, njihovih dijastereomera i njihovih smeša, kao i eventualno njihovih farmakološki prihvatljivih kiselih adicionih soli.

5) Jedinjenje formule I prema jednom od zahteva 1 do 4 koje se primenjuje kao lek.

6) Jedinjenje formule I prema jednom od zahteva 1 do 4 koje se primenjuje kao lek sa antiproliferativnom dejstvom.

7) Primena jedinjenja formule I za dobijanje leka za lečenje i/ili prevenciju tumora, infekcija, zapaljenskih i autoimunih bolesti.

8) Farmaceutski preparati, koji sadrže kao aktivnu materiju jedno ili više jedinjenja opšte formule (I) prema jednom od zahteva 1 do 4 ili njihove fiziološki prihvatljive soli, eventualno u kombinaciji sa uobičajenim pomoćnim materijama i/ili nosačima.

9) Postupak za dobijanje jedinjenja opšte formule (I), u kojoj R<1>- R<7>i X imaju značenja koja su navedena u zahtevima 1 do 4, naznačen time, što jedinjenje opšte formule (II) u kojoj R<1>- R<5>i X imaju značenja koja su navedena u zahtevima 1 do 4 i L je grupa za odvajanje, reaguje sa eventualno supstituisanim jedinjenjem opšte formule (III) u kojoj R<6>i R<7>imaju značenja koja su navedena u zahtevima 1 do 4.

10) Jedinjenje formule (II), u kojoj R1 - R<5>i X imaju značenja koja su navedena u zahtevima 1 do 4.

11) Postupak za dobijanje jedinjenja opšte formule (I), u kojoj R<6>označava radikal opšte formule, R<9>označava eventualno supstituisani radikal - CONH - Ci - Cio - alkilen ili radikal koji je izabran iz grupe koja se sastoji od - CONR<8>- Ci - Cio- alkil - Q<J>, - CONR<8>- Ci - Cio - alkenil - Q<i>, - CONR<8>- Q<2>, i - COOR<8>, i R<1>- R5,R7, R<10>, n i X imaju značenja koja su navedena u zahtevima 1 do 4, a R<8>ima značenje koje je navedeno u zahtevu 1, naznačen time, što jedinjenje opšte formule (IA) u kojoj R<1>do R5,R7, R<10>i n imaju značenja koja su navedena u zahtevima 1 do 4, i L označava grupu za odvajanje, reaguje sa primarnim ili sekundarnim aminom u odgovarajući amid ili sa alkoholom u odgovarajući estar.