RS51140B - Derivati imidazolidina, njihovo dobijanje i njihova upotreba kao antiinflamatornih agensa - Google Patents

Derivati imidazolidina, njihovo dobijanje i njihova upotreba kao antiinflamatornih agensa

Info

Publication number
RS51140B
RS51140B YUP-708/03A YUP70803A RS51140B RS 51140 B RS51140 B RS 51140B YU P70803 A YUP70803 A YU P70803A RS 51140 B RS51140 B RS 51140B
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
formula
compound
compounds
methyl
alkoxy
Prior art date
Application number
YUP-708/03A
Other languages
English (en)
Inventor
Volkmar Wehner
Horst Blum
Hartmut Rütten
Hans Ulrich Stilz
Original Assignee
Sanofi-Aventis Deutschland Gmbh.
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Sanofi-Aventis Deutschland Gmbh. filed Critical Sanofi-Aventis Deutschland Gmbh.
Publication of YU70803A publication Critical patent/YU70803A/sh
Publication of RS51140B publication Critical patent/RS51140B/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D401/00—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, at least one ring being a six-membered ring with only one nitrogen atom
    • C07D401/02—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, at least one ring being a six-membered ring with only one nitrogen atom containing two hetero rings
    • C07D401/12—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, at least one ring being a six-membered ring with only one nitrogen atom containing two hetero rings linked by a chain containing hetero atoms as chain links
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D233/00—Heterocyclic compounds containing 1,3-diazole or hydrogenated 1,3-diazole rings, not condensed with other rings
    • C07D233/54—Heterocyclic compounds containing 1,3-diazole or hydrogenated 1,3-diazole rings, not condensed with other rings having two double bonds between ring members or between ring members and non-ring members
    • C07D233/66—Heterocyclic compounds containing 1,3-diazole or hydrogenated 1,3-diazole rings, not condensed with other rings having two double bonds between ring members or between ring members and non-ring members with hetero atoms or with carbon atoms having three bonds to hetero atoms with at the most one bond to halogen, e.g. ester or nitrile radicals, directly attached to ring carbon atoms
    • C07D233/72—Two oxygen atoms, e.g. hydantoin
    • C07D233/74—Two oxygen atoms, e.g. hydantoin with only hydrogen atoms or radicals containing only hydrogen and carbon atoms, attached to other ring members
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/04—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for ulcers, gastritis or reflux esophagitis, e.g. antacids, inhibitors of acid secretion, mucosal protectants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P11/00—Drugs for disorders of the respiratory system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P11/00—Drugs for disorders of the respiratory system
    • A61P11/06—Antiasthmatics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P17/00—Drugs for dermatological disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P17/00—Drugs for dermatological disorders
    • A61P17/02—Drugs for dermatological disorders for treating wounds, ulcers, burns, scars, keloids, or the like
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P19/00—Drugs for skeletal disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P19/00—Drugs for skeletal disorders
    • A61P19/02—Drugs for skeletal disorders for joint disorders, e.g. arthritis, arthrosis
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P29/00—Non-central analgesic, antipyretic or antiinflammatory agents, e.g. antirheumatic agents; Non-steroidal antiinflammatory drugs [NSAID]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/08—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis
    • A61P3/10—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis for hyperglycaemia, e.g. antidiabetics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P33/00—Antiparasitic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P33/00—Antiparasitic agents
    • A61P33/02—Antiprotozoals, e.g. for leishmaniasis, trichomoniasis, toxoplasmosis
    • A61P33/06—Antimalarials
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A61P35/04—Antineoplastic agents specific for metastasis
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/06—Immunosuppressants, e.g. drugs for graft rejection
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/08—Antiallergic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A61P9/10—Drugs for disorders of the cardiovascular system for treating ischaemic or atherosclerotic diseases, e.g. antianginal drugs, coronary vasodilators, drugs for myocardial infarction, retinopathy, cerebrovascula insufficiency, renal arteriosclerosis
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D233/00—Heterocyclic compounds containing 1,3-diazole or hydrogenated 1,3-diazole rings, not condensed with other rings
    • C07D233/54—Heterocyclic compounds containing 1,3-diazole or hydrogenated 1,3-diazole rings, not condensed with other rings having two double bonds between ring members or between ring members and non-ring members
    • C07D233/66—Heterocyclic compounds containing 1,3-diazole or hydrogenated 1,3-diazole rings, not condensed with other rings having two double bonds between ring members or between ring members and non-ring members with hetero atoms or with carbon atoms having three bonds to hetero atoms with at the most one bond to halogen, e.g. ester or nitrile radicals, directly attached to ring carbon atoms
    • C07D233/72—Two oxygen atoms, e.g. hydantoin
    • C07D233/76—Two oxygen atoms, e.g. hydantoin with substituted hydrocarbon radicals attached to the third ring carbon atom
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D233/00—Heterocyclic compounds containing 1,3-diazole or hydrogenated 1,3-diazole rings, not condensed with other rings
    • C07D233/54—Heterocyclic compounds containing 1,3-diazole or hydrogenated 1,3-diazole rings, not condensed with other rings having two double bonds between ring members or between ring members and non-ring members
    • C07D233/66—Heterocyclic compounds containing 1,3-diazole or hydrogenated 1,3-diazole rings, not condensed with other rings having two double bonds between ring members or between ring members and non-ring members with hetero atoms or with carbon atoms having three bonds to hetero atoms with at the most one bond to halogen, e.g. ester or nitrile radicals, directly attached to ring carbon atoms
    • C07D233/72—Two oxygen atoms, e.g. hydantoin
    • C07D233/76—Two oxygen atoms, e.g. hydantoin with substituted hydrocarbon radicals attached to the third ring carbon atom
    • C07D233/78—Radicals substituted by oxygen atoms

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Diabetes (AREA)
  • Pulmonology (AREA)
  • Tropical Medicine & Parasitology (AREA)
  • Heart & Thoracic Surgery (AREA)
  • Physical Education & Sports Medicine (AREA)
  • Cardiology (AREA)
  • Dermatology (AREA)
  • Rheumatology (AREA)
  • Obesity (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Pain & Pain Management (AREA)
  • Orthopedic Medicine & Surgery (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Neurology (AREA)
  • Neurosurgery (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Transplantation (AREA)
  • Emergency Medicine (AREA)
  • Vascular Medicine (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Plural Heterocyclic Compounds (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)

Abstract

Jedinjenje formule I, naznačeno time,što jeA, ciklopropilmetil- ili izobutil; E je -CO-R6, -CO-H ili -CH2-OR7; Z je kiseonik ili sumpor; R1 je vodonik ili metil;R2 je fenil, piridil ili (C1-C4)-alkil, pri čemu je alkil ostatak koji može biti supstituisan jednim ili više atomima fluora, a fenil ostatak može biti supstituisan jednim ili više identičnih ili različitih supstituenata odabranih iz grupe koju čine (C1-C4)-alkil, (C1-C4)-alkoksi, metilendioksi, etilendioksi, halogen, trifiuorometil i trifiuorometoksi; R3 i R4 su metil ili trifluormetil;R5 je vodonik ili (C1-C4)-alkil, pri čemu je alkil ostatak koji može biti supstituisan jednim ili više atomima fluora;R6 je hidroksil, (C1-C10)-alkoksi, fenil-(C1-C8)-alkoksi, feniloksi, (C1-C8)-alkilkarboniloksi- (C1-C6)-alkoksi, fenilkarboniloksi-(C1-C6)-alkoksi, fenil-(C1-C6)-alkilkarboniloksi-(C1-C6)-alkoksi, (C1-C8)-alkoksikarboniloksi-(C1-C6)-alkoksi, feniloksikarboniloksi-(C1-C6)-alkoksi, fenil-(C1-C6)-alkoksikarboniloksi-(C1-C6)-alkoksi, amino, mono ((C1-C10)-alkil)amino ili di((C1-C10)-alkil)amino; R7 je vodonik ili (C1-C4)-alkil;i svi njihovi steroizomerni oblici i njihove smeše u svim odnosima, i njihovi fiziološki prihvatljive soli.Prijava sadrži još 15 patentnih zahteva.

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na nove derivate imidazolidina formule I
u kojoj A, E, Z, R<1>, R<2>, R<3>, R<4>i R<5>imaju značenja kao što je navedeno u daljem tekstu. Jedinjenja formule I su značajni farmaceutski aktivna jedinjenja koja su pogodna recimo
za lečenje inflamatornig bolesti, kao na primer, reumatoidni artritis ili alergijska oboljenja. Jedinjenja formule I su inhibitori adhezije i kretanja leukocita i/ili antagonista receptora adhezije VLA-4 koji pripradaju grupi integrina. Ova jedinjenja su generalno pogodni za lečenje oboljenja koja su uzrokovana prekomernom adhezijom leukocita i/ili migracijom leukocita ili sa tim povezana ili gde interakcije ćelija-ćelija ili ćelija-matriks interakcije zasnovane na interakcijama VLA-4 receptora sa ligandima igraju važnu ulogu. Pronalazak se dalje odnosi na procese dobijanjajedinejnja formule I, njihovu upotrebu i farmaceutske preparate koji sadrže jedinjenja formule I.
Integrini su grupe adhezionih receptora koje igraju važnu ulogu u ćelija-ćelija vezivanju i procesu vezivanja ćelija-ekstracelulami matriks. Integrini imaju <xP-heterodimeričnu strukturu i pokazuju široku ćelijsku distribuciju i konsrevaciju visokog stepena razvoja. Integrini su , na primer, fibrinogen receptor na pločicama, koji interaguje posebno sa RGD sekvencom fibrinogena ili vintronektin receptorom na osteoklastima, koji interaguju posebno sa RGD sekvencom vitronektina ili osteopontina. Integnni su podeljeni na tri glavne grupe, p2 podklasu koja sadrži predstvnike LFA-1. Mac-1 i pl50/95, koji su posebno odgovorni za ćelija-ćelija interakcije imunog sistema i podklase pi i P3, čiji predstavnici uglavnom posreduju adheziji ćelija za komponente ekstracelularnog matnksa (Ruoslahti, Annu. Rev. Biochem. 1988,57,375). Integrini pi podklase , poznati kao VLA proteini (antigeni veoma kasne aktivacije), obuhvataju barem šest receptora koji interaguju strogo sa fibronektinom, kolagenom i/ili lamaninom kao ligandima. U okviru VLA familije , integrin VLA-4 (rx4pi) su atipični utoliko što su uglavnom svedeni na limfoidne i mijeloidne ćelije i odgovorni su za ćelija-ćelija interakcije sa velikim brojem drugih ćelija. VLA-4 posreduje, na primer, u interakcijama T i B limfocita sa hepari II - vezujućim agentom fibronektina humane plazme (FN). Vezivanje VLA-4 sa heparin II vezujućim fragmentom fibronektina plazme je zasnovno posebno na interakcijama sa LDVP sekvenom. Na suprot receptom fibrinogena ili vitronektina, VLA-4 nije tipičan RGD-vezujući integrin (Kilger and Holzmann, J Mol. Meth. 1995, 73, 347).
Leukociti koji cirkulišu u krvi normalno pokazuju mali afinitet za vaskulame endotelne ćelije koje oblažu krvne ćelije. Inflamirano tkivo zatim otpušta citokine zbog aktivacije endotelnih ćelija pa se samim tim eksprimuje i veliki broj površinskih ćelijskih antigena. Ovi su, na primer, adhezioni molekul ELAM-1 (adhezioni molekul 1 endotelne ćelije; označena kao E-selektin) kji inter alia, vezuje neutrofile, ICAM-1 (intracelularni adhezioni molekul -1); koji interaguje sa FLA-1 (antigen 1 povezan sa funkcijom leukocita) na leukocitina i VCAM-1 (adhezioni molekul -1 , vaskulame ćelije) koji vezuje različite leukocite, inter alia limfociti (Osborn et al., Cell 1989, 59,1203). VCAM-1 kao ICAM-1, član superfamilije imunoglobulin gena. VCAM-1 (prvo poznat kao INCAM-110) je identifikovan kao adhezioni molekul koji je indukovan na endotelnim ćelijama , inflamatornim citokinima kao što je TNF i IL I i lipopolisaharidi (LPS). Elices et al., ( Cell 1990, 60, 577) pokazuje da VLA-4 i VCAM-1 obrazuju par receptor-ligand koji posreduje u vezivanju limfocita za aktiviran endotel. Vezivanje VCAM-1 za VLA-4 se ne odvija zbog interakcija VLA-4 sa RGD sekvencom, ove sekvence nema u VCAM-1 (Bergelson et al., Current Biologv 1995, 5,615). VLA-4 se javlja na drugim leukocitimai adhezija leukocita koji nisu limfociti se odvija posredstvom mehanizma adhezije VCAM-1/VLA-4. VLA-4 predstavlja individualan primer p 1 -integrin receptora koji preko liganada VCAM-1 i fibronektina, igra važnu ulogu i u interakcijama ćelij-ćelija i u interakcijama ćelija-ekstracelularni matriks.
Citokin-indukovam adhezioni molekuli igraju vazžnu ulogu u skupljanju leukocita u deo ekstravaskulanog tkiva. Leukociti se supljaju u delu inflamatornog tkiva, adhezijom molekula koji se eksprimuju na površini endotelnih ćelija i služe kao ligandi za površinske proteine leukocitnih ćelija ili kompleksa proteina (receptori) (izrazi ligand i receptori se mogu koristiti i obrnuto). Leukociti iz krvi moraju prvo da prionu na endotelne ćelije pre nego što migriraju u sinovijum. Budući da se VCAM-1 vezuje za ćeliju koja nosi integrin VLA-4 (a4(31), kao što su eozinofili, T i B limfociti, monociti ili neutrofili, on i VCAM-l/VLA-4 mehanizam imaju funkciju skupljanja ćelija ovog tipa iz krvotoka u delove sa infekcijom i inflarnatornim žarištem (Elices et al., Cell 1990, 60, 577; Osborn, Cell 1990, 62, 3;Issekutzetal., J. Exp.Med. 1996,183,2175).
Mehanizam adhezije VCAM-1 /VLA-4 je povezan sa brojnim fiziološkim i patološkim procesima. Osim citoki-indukovanog endotela, VCAM-1 eksprimuju, inter alia, sledeće ćelije: mioblasti, limfoidne dendrične ćelije i tkivo makrofaga, reumatoidni sinovium, citokin stimulisane nervne ćelije, panetal epitelne ćelije Bowman-ove kapsule, renalni tubularni epitel, tkivo pod inflamacijom tokom odbacivanja transplanta srca i bubrega, transplantovano intestinalno tkivo . Nađeno je da se VCAM-1 eksprimuje u onim tkivima arterijskoj endotela koji odgovararanom aterosklerotičnim naslagama na modelu zeca. Dalje, VCAM-1 eksprimuju folikularne dendrične ćelije limfnih čvorova kod čoveka i stroma ćelije koštane srži, na primer kod miša. Poslednja istraživanja pokazuju da VCAM-1 igra ulogu u razvoju B-ćelija. Osim na ćelijama koje su hematopoetskog porekla, VLA-4 je takođe nađen, na primer, na ćelijama melanoma i VCAM-1/VLA-4 adhezioni mehanizam je povezan sa metastazama ovih tumora (Rice et al., Scinece 1989, 246,1303).
Osnovni oblik u kojem se VCAM-1 javlja in vivo na endotelnim ćelijama i koji je dominantni oblik in vivo je označen kao VCAM-7D i ima sedam imunoglobulinskih domena. Domeni 4, 5 i 6 su slični u svojim amino kiselinskim sekvencama sa domenima 1, 2, i 3. Sledeći oblik ima šest domena, označeni kao VCAM-6D, četvrti domen je uklonjen alternativnim spajanjem. VCAM-6D može takođe da vezuje ekspresivne VLA-4 ćelije.
Ostali detalji povezani sa VLA-4, VCAM-1, integrinima i adhezijom proteina mogu se naći, na primer, u radovima Kigler i Holzmann, J. Mol. Meth. 1995, 73, 347, Elices, Cell Ahesion in human Disease, Wiley, Chichester 1995, p.79; Kujipers, Springer Semin. hnmunopathol. 1995, 16, 379.
Za ispitivanje uloge VCAM-1 /VLA-4 mehanizma u važnim procesima ćelijske adhezije, na primer kod infekcija, inflamacija ih ateroskleroze, bilo je pokušaja da se utiče na ove procese adhezije u kontoli oboljenja, posebno, na primer, inflamacija (Osbom, et al., Cell 1989, 59, 1203). Postupak je obuhvatao primenu monoklonskih antitela, koja su usmerena protiv VLA-4. Poznata su monoklonska antitela (mABs) ovog tipa , koji kaoVLA-4 antagonisti, blokiraju interakciju između VCAM-1 i VLA-4. Tako na primer, anti-VLA-4 mABs HP2/1 i FfPl/3 inhibiraju evzivanje VLA-4-ekspresivne Ramos ćelije (ćelije slične B-ćelijama) za endotelne ćelije pupčane vrpce kod ljudi i VCAM-1 - transfektirane COS ćelije. Slično, anti-VCAM-1 mAB 4B9 inhibira adheziju Ramos ćelija, Jurkat ćelija (ćelije slične T-ćelijama) i HL60 ćelije (ćelije slične granulocitima) za COS ćelije transfektirane genetičkim konstruktorima što uzrokuje ekspresiju VCAM-6D i VCAM-7D. Podaci dobijeni in vitro sa antitelima koji su usmereni protiv a4 podjedinica VLA-4, pokazuju da adhezija mifocita na sinovialne endotelne ćelije, je blokirana, adhezija koja igra važnu ulogu u reumatoidnom artritisu (van Dinther-Janssen et al., J. Immunol. 1991, 147,4207).
In vivo ekspreimenti pokazuju da se eksperimentalni auto imuni encefalomijelitis može inhibirati anti-a4 mAB. Migracija leukocita u antiinflamatomi fokus je blokiran monoklonalnim antitelima protiv a4 lanca VLA-4. Uticaj antitela na mehanizam VLA-4 zavisne adhezije je isptitivan u modelu astme da bi se ispitala uloga VLA-4 u okupljanju leukocita u inflamirano tkivo pluća (WO-A-91/13798). Administracija anti-VLA-4 antitela inhibira rekaciju kasne faze i hiperreakciju vazdušnih puteva kod ispitivanih ovaca sa alergijom. Uloga VLA-4 u lečenju astme je detaljno diskutovana u Metzger, Springer Semin. hnmunopathol. 1995, 16,467.
Mehanizam VLA-4 zavisne ćelijske adhezije je takođe ispitivan u modelu inflamatornog oboljenja debelog creva kod primata. U ovom modelu, koji odgovara ulcerativnom kolitisu kod ljudi, administracija anti-a4-antitela je rezultovala u značajnom smanjenju akutne inflamacije.
Dalje, moguće je pokazati da VLA-zavisna ćelijska adhezija igra važnu ulogu u sledećim kliničkim stanjima uključujući sledeće hronične inflamatorne procese: reumatoidni artritis (Cronstein and Weismann, Arthritis Rheum. 1993, 36, 147; Elices et al.,. Clin. Invest. 1994, 93, 405), diabetes mellitus (Yang etal.,Proc. Natl. Acad. Sci. USA 1993, 90,10494), svstematic lupus ervthematosus (Takeuchi et al., J. Clin. Invest. 1993, 92, 3008), alergije odloženog tipa (alergije tipa IV) (Elices etal., Clin. Exp. Reumatol. 1993, 11 S77), multipla skleroza (Yednock et al., Nature 1992, 356, 63), malarija (Ockenhouse et al, J. Exp. Med. 1992, 176, 1183) ateroskleroza (O'Brien et al., J. Clin. Invest. 1993, 92, 945; Shin et al., Circ. Res. 1999, 84, 345), transplantacija (Isobe etal., Transplantation Proceedings 1994, 26, 867) različiti maligniteti, na primer melanoma (Renkonen et al., Am. J. Pathol. 1992,140, 763), limfoma (Freedman et al., Blood 1992, 79,206) i ostalo (Albelda et al, J. CellBiol. 1991,114,1059).
Interackije VLA-4 sa VCAM-1 i fibronektinom je povezana sa nekim patofiziološkim procesima u kardiovaksularnim bolestima. U in vitro ćelijskom sistemu, infiltrirani neutrofili inhibiraju kontrakciju ćelija (negativna inotropija) kardiomiocita za 35%. Moguće je inhibirati ovu negativno inotropsko dejstvo neutrofila, anti-a4-antitelima, ali ne i anti-CDl 8 antitelima (Poon et al., Circ. Res. 1999, 84,1245). Važnost VLA-4 u patogenezi ateroskleroze je prikazana u modelu ateroskleroze kod miša. Tako, CS-1 peptid , koji je usmeren protiv mesta vezivanja VLA-4 na fibronektin, inhibira okupljanje leukosita i akumulaciju masti u aorti i na taj način formiranje ateroskleroznih naslaga kod aterogenski hranjenih LDL receptora kod omamljenih miševa (Snih et al, Circ. Res. 199, 84, 345). Upotrbom istog CS-1 peptida, mogućeje dalje pokazati u modelu zeca sa heterotopičnom transplantacijom srca , da se formiranje vaskulopatije transplanta može značajno smnjinit blokiranjem interakcije VLA-4 i fibronektina (Molossi et al, J. Clin. Invest. 1995,95,2601).
Blokiranje odgovarajućih VLA-4 antagonista koji daju efikasne terapeutske mogućnosti za lečenje , na primer, različitih inflamatornih stanja uključujući astmu i IBD. Posebna važnost VLA-4 antagonista za lečenje reumatoidnog artritisa , kao stoje već nepomenuto, leži u činjenici da leukociti iz krvi moraju prvo prionuti na endotelne ćelije pre migracije u sinovium i da VLA-4 receptori igraju važnu ulogu u ovoj adheziji. Činjenica daje VCAM-1 indukovan na entotelnim ćelijama pomoću inflamatomog agensa
(Osborn, Cell 1990, 62, 3; Stoolman, Cell 1989, 56, 907) i okupljanje različitih leukocita u delove sa infekcijom i lnflamatornim žarištem je već ranije diskutovano. T ćelije prijanjaju na aktiviran endotel uglavnom preko LFA-1/ICAM-1 i VLA-4/VCAM-1 adhezionim mehanizom (Springer, Cell 1994, 76, 301). Na većini sinovialnih T ćelija, kapacitet vezivanja VLA-4 za VCAM-1 je povećan kod reumatoidnog artritisa (Postigo et al., J. Clin. Invest. 1992, 89, 1445). Dalje, uočena je povećana adhezija sinovialnih T ćelija za fibronektin (Laffon et al., J. Clin. Invest. 1991, 88, 546; Moral es-Ducret et al., J. Immunol. 1992, 149, 1424). Prema tome VLA-4 je regulisan i u pogledu njegove ekspresije i u pogledu funkcije T limfocita na reumatoidne sinovialne membrane. Blokiranje vazivanja VLA-4 za fiziološke ligande VCAM-1 i fibronektin čini omogućava efikasnu prevenciju ili ublažavanje inflamatornih procesa. Takođe je potvrđeno eksperimentima sa antitelima HP2/1 na Lewis-ovim pacovima sa artritisom daje primećena efikasna prevencija bolesti (Barbadillo et al., Springer Semin. lmmunopathol. 1995, 16, 427) . CS-1 peptidomimici koji sadrže jedinicu asparaginske kiseline i njen derivat u molekulu i koji inhibira vezivanje VLA-4 za CS-1 sekvencu matriks proteina fibronektina i opisan je u WO-A-00/02903. VLA-4 je važan teraputski molekul.
Prethodno poemnuta VLA-4 antitela i upoteba antitela kao VLA-4 antagonist su opisani u patentnoj prijavi WO-A-93/13798, WO-A-91/15764, V7O-A-94/16094; WO-A-94/17828 i WO-A-95/19790. atentne prijave WO-A-94/15958, WO-A-95/15973, WO-A-96/00581, WO-A-96/06108 i WO-A-96/20216 opisuju peptidna jedinjenja kao VLA-4 antagoniste. Upotreba ovih antitela i peptidnih jedinjenja kao farmaceutskih sredstava, je propraćena i nedostacima poput lakog raspadanja, oralne neraspoloživosti ili imunogenog delovanja prilikom dugoročne administracije, pa prema tome postoji potreba za VLA-4 antagonistima sa prigodnim osobinama za uptrebu u terapiji i profilaksi različitih stanja.
WO-A-95/14008, V/O-A-93/18057, US-A-5 658 935, US-A-5 686 421, US-A-5 389 614, US-A-5 397 796,US-A- 5 424 293 i US-A-5 554 594 opisuje supstituisane 5-člane heterociklične prstenove sa amino , amidino ili gvanidino funkcijom na N-terminalnom kraju molekula i koji imaju inhibitorno dejstvo na agregaciju pločica. EP-A-796 855 opisuje dalje heterocikle koji su inhibitori resorpcije kostiju. EP-A-842 943, EP-A-842 945 i EP-A-842 944 opisuju da jedinjenja izu ovih serija i druga jedinjenja takođe inhibiraju adheziju leukocita i da su VLA-4 antagonisti.
EP- A - 903 353, EP-A- 905 139, EP-A-918 059, WO - 99/23063, WO-A-99/24398, WO-A-99/54321 i WO-A-99/60015 opisuju druga jedinjenja koja inhibiraju adheziju leukocita i koja su VLA-4-antagonisti. Osobine ovih jedinjenja, ipak, nisu sasvim zadvoljavajuća iz različitih aspekata i postoji potreba za jedinjenjima sa poboljšanim profilom karakteristika. EP-A- 918 059. opisuje, inter alia, derivate imidazolidina u kojima je imidazolidinski prsten vezan preko položaja 1 za atom ugljenika na položaju 2 na 2-(cikloalkilalkil)acetilamino jedinici ili 2-izobutilacetilamino jedinici. Nisu posebno naglašeni derivati imidazolidina formule I ovog pronalaska, koji su izdvojeni po karatkerisitčnom profilu i posebno po njihovoj povećanoj jačini.
Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I,
gdeje
A, ciklopropilmetil- ili izobutil;
E je -CO-R<6>, -CO-H ili -CH2-OR<7>;
Z je kiseonik ili sumpor,
R<1>je vodonik ili metil;
R2 je fenil, piridil ili (Ci-C4)-alkil, pri čemu je alkil ostatak koji može biti supstituisan jednim ili više atomima fluora, a fenil ostatak može biti supstituisan jednim ili više identičnih ili različitih supstituenata odabranih iz grupe koju čine (Ci-C4)-alkil, (C1-C4)-alkoksi, metilendioksi, etilendioksi, halogen, trifluorometil i trifluorometoksi;
R<3>i R<4>su metil ili trifluormetil;
R5 je vodonik ili (Ci-GO-alkil, pri čemu je alkil ostatak koji može biti supstituisan jednim ili više atomima fluora;
R6 je hidroksil, (Ci-Cio)-alkoksi, fenil-(Ci-C8)-alkoksi, feniloksi, (Ci-C8)-alkilkarboniloksi- (Ci-C6)-alkoksi, fenilkarboniloksi-(Ci-C6)-alkoksi, fenil-(Ci-C6)-alkilkarboniloksi-(Ci-C6)-alkoksi, (Ci-Cs)-alkoksikarboniloksi-(Ci-C6)-alkoksi, feniloksikarboniloksi-(Ci-C6)-alkoksi, fenil-(Ci-C6)-alkoksikarboniloksi-(Ci-Q)-alkoksi, amino, mono ((Ci-Cio)-alkil)amino ili di((Ci-Cio)-alkil)amino;
R7 je vdonik ili (Ci-C4)-alkil;
i svi njihovi steroizomerni oblici i njihove smeše u svim odnosima,
i njihovi fiziološki prihvatljive soli.
Alkil ostaci mogu biti pravog lanca ili razgranati. Ovo se takođe odnosi ukoliko imaju supstituente ili se javljaju kao supstituenti drugih ostataka, na primer, u fluoroalkil ostacima, alkoksi ostacima ili alkoksikarbonil ostacima. Primeri alkil ostataka su metil, etil, n-propil, izopropil (= l-metiletil = iCVHj), n-butil, izobutil (= 2-metilpropil), sek-butil (= 1-metilpropil), terc-butil (= 1,1-dimetiletil), n-pentil, izopentil, terc-pentil, neopentil, n-heksil, 3-metilpentil, izoheksil, neoheksil, n-heptil, 2,3,5-trimetilheksil, n-oktil, n-nonil, n-decil. Preferentni alkil ostaci su metil, etil, n-propil, izopropil, n-butil, izobutil, sek-butil, terc-butil. U alkil ostacima, jedan ili više, na primer 1, 2, 3,4 ili 5 atoma vodonika mogu biti supstituisani atomima fluora. Primeri ovakvih afluroalkil ostataka su trifluormetil, 2,2,2-trifluoretil, pentafiuoretil, heptafluoroizopropil. Supstituisani alkil ostaci na primer fenilalkil ostaci ili fluoroalkil ostaci, mogu se biti supstituisani u bilo kom željenom položaju.
Fenil ostaci mogu biti nesupstituisani ili mono- ili polisupstituisani, na primer, mono-, di-, tri-, tetra- ili pentasupstituisani, istim ili različitim supstituentima. Ovo se takođe odnosi na supstituisane fenil ostatke u grupama poput fenilalkil, fenilkarbonil, ltd. Fenilalkil ostaci su, na primer, benzil, 1 -feniletil ili 2-feniletil, posebno benzil, koji takođe mogu biti supstituisani.
Kod monosupstituisanih fenil ostataka, supstituenti se mogu naći na položaju -2, položaju -3 ili položaju 4. disupstituisani fenil može biti supstituisan u položajima -2,3, položajima-2,4, položajima -2,5, položajima -2,6, položajima-3,4 ili položajima 3,5. u trisupstituisanim fenil ostacima, supstituenti mogu zauzeti sledeće položaje : 2,3,4-položaje, 2,3,4-položaje, 2,4,5-položaje, 2,4,6-položaje, 2,3,6-položaje ili 3,4,5-položaje. Ukoliko fenil ostatak nosi supstituente iz grupe koju čine metilendioksi (-0-CH2-0) i etilendioksi (-O-CH2-CH2-O), poželjno je da nosi samo jedan supstituent iz ove grupe (kao dodatak drugim supstituentima).
Primeri supstituentata fenil ostataka koji mogu da predstavljaju R2 su:2-metilfenil, 3-metilfenil, 4-metilfenil, 2,3-dimetilfenil, 2,4-dimetilfenil,2,5-dimetilfenil, 2,6-dimetilfenil, 3,4-dimetilfenil, 3,5-dimetilfenil, 2,4,5trimetilfenil, 2,4,6-trimetilfenil, 3,4,5-trimetilfenil, 2-(n-butil)fenil, 3-(n-butil)fenil, 4-(n-butil)fenil, 2-izobutilfenil,3-izobutilfenil, 4-izobutilfenil, 3-terc-butilfenil, 4-terc-butilfenil, 2-metoksifenil, 3-metoksifenil, 4-metoksifenil, 2,3-dimetoksifenil, 2,4-dimetoksifenil, 2,5-dimetoksifenil, 2,6-dimetoksifenil, 3,4-dimetoksifenil, 3,5-dimetoksifenil, 2,4,5-trimetoksi-fenil, 2,4,6-trimetoksifenil, 3,4,5-trimetoksifenil, 2-(n-butoksi)fenil, 3-(n-butoksi)fenil, 4-(n-butoksi)fenil, 2-izobutoksifenil, 3-izobutoksifenil, 4-izobutoksifenil, 2-terc-butoksifenil, 3-terc-butoksifenil, 4-terc-butoksifenil, 2,3-metilenedioksifenil, 3,4-metilenedioksifenil, 2,3-etilenedioksifenil, 3,4-etilenedioksifenil, 2-fluorofenil, 3-fluorofenil, 4-fluorofenil, 2,3-difluorofenil, 2,4-difluorofenil, 2,5-difluorofenil, 2,6-difluorofenil, 3,4-difluorofenil, 3,5-difluorofenil, 2,4,5-trifluorofenil, 2,4,6-trifluorofenil, 3,4,5-trilfuorofenil, 2,3,5,6-tetrafluorofenil, 2,3,4,5,6-pentafluorofenil, 2-hloro-fenil, 3-hlorofenil, 4-hlorofenil, 2,3-dihlorofenil, 2,4-dihlorofenil, 2,5-dihlorofenil, 2,6-dihlorofenil, 3,4dihlorofenil, 3,5-dihlorofenil, 2-bromofenil, 3-bromofenil, 4-bromofeni!, 3-iodofenil, 4-iodofenil, 2-trifluorometilfenil, 3-trifiuorometilfenil, 4 trifluorometilfenil, 3,4-bis-(trifluorometil)fenil, 3,5-bis(trifluorometil)fenil, 2-trifluorometoksifenil, 3-trifluorometoksifenil, 4-trifluorometoksifenil, itd. U supstituisanim fenil ostacima, rzličiti supstituneti mogu biti prisutni u svakoj željenoj kombinaciji kao na primer u ostacima 3-metoksi-4-metilfenil, 4-fluoro-3-metoksifenil, 3-fiuoro-4-metoksifeni1, 3,5-difluoro-4-metoksifenil, 3-fluoro-4,5-metilendioksifenil, 3-fluoro-4,5-etilendioksifenil, 2-hloro-3-metilfenil, 3-hloro-4-metil fenil, 3-hloro-4-fluorfenil, itd.
Halogen je fluor, hlor, brom ili iod, poželjno fluor ili hlor.
Piridil je 2-piridil, 3-piridil ili 4-pirtdil. U pridil ostacima, atom azota može biti i oksidovan i odgovarajuće jedinjenje formule I može biti prisutno kao piridin N-oksid, koji je na sličan način obuhvaćen ovim pronalaskom.
Fiziološki prihvatljive soli jedinjenja formule I su posebno ne-toksične ili soli koje se mogu koristiti u famraceutske svrhe. Jedinjenja formule l koja sadrže kiselinsku grupu, na primer, karboksilnu grupu predstavljenu grupom E, mogu biti prisutna kao recimo soli alkalnih metala ili soli metala alklanih zemalja, na primer, natrijumove soli, kalijumove soli, raagnezijumove soli i kalcijumove soli ili kao amonijum soli, poput, soli sa fiziološki prihvatljivim kvaternemim amonijum ionom i soli adicionih kiselina sa monijakom ili fiziološki prihvatljivim organskim aminima, kao na primer, metilaminom, etilaminom, trietilaminom, 2-hidroksi-etilaminom, tris(2-hidroksietil)aminom, a,a,a-tris(hidroksimetil)metilaminom (trometilamin) ili amino kiselinama, posebno baznim amino kiselinama. Soli kiselih jedinjenja formule I sa organskim aminom može da sadrži dve komponente u odnosu 1:1 ili oko 1:1 odnosu ili u drugom odnosu, na primer u odnosu od oko 1: 0.5 do oko 1:4(1 molekul formule I po 0.5 do 4 molekula amina), posebno u odnosu od oko 1:0.5 do oko 1:2(1 molekul formule jedan po 0.5 do 2 molekula amina).
Jedinjenja formule I koja sadrže bazne grupe , na primer, piridil grupe, mogu biti prisutne kao soli adicionih kiselina, na primer, kao soli sa neorganskim kiselinama poput hlorovodonične, sumporne ili fosforne ili kao soli sa organskim karboksilnim kiselinama ili sulfonskim kiselinama , kao na primer, sirćetnom kiselinom, limunskom kiselinom, benzojevom kiselinom, maleinskom kiselinom, fumarnom kiselinom, vinskom kiselinom, metansulfonskom kiselinom ili p-toluensulfonskom kiselinom. Jedinjenja koja sadrže i kiselinsku i baznu grupu mogu da budu u obliku unutrašnjih soli, cviter-iona ili betaina, koja su takođe obuhvaćeni ovim pronalaskom.
Soli se mogu dobiti kao jedinjenja formule I po uobičajenom postupku poznatom prosečnom stručnjaku, na primer kombinacijom sa organskim ili neorganskim kiselinama ili bazama u rastvaraču ih razblaživaču ili od drugih soli razmenom aniona ili kationa.
Jedinjenja formule I mogu biti prisutna u steroizomernim oblicima. Po pitanju asimetričnih centara ujedinjenjima formule L nezavisno od drugih asimetričnih centara, moguće je da su prisutne kao S konfiguracije ili R konfiguracije ili R/S smeše. Asimetrični atom ugljenika za koji je vezan ostatak R<2>, može imati R konfiguraciju ili S konfiguraciju ili jedinjenje formule I može biti prisutno kao R/S smeša . takođe, asmietrični atom ugljenika za koji su vezani grupa A i imidazolidinski prsten, može imati R konfiguraciju ili S konfiguraciju ili jedinjenje formule I može biti prisutno kao R/S smeša. Svi ostali simetrični atomi ugljenika mogu imati R konfiguraciju ili S konfiguraciju ili jedinjenje formule I može biti prisutno kao R/S smeša. U R/S smeši individualni izomeri mogu biti u bilo kom odnosu uključujući odnos 1:1.
Pronalazak obuhvata sve moguće steroizomere jedinjenja formule I, na primer, čiste ili uglavnom čiste enantiomere i čiste ili uglavnom čiste dijasteroizomere i smeše dva ili više steroizomerna oblika, na primer, smeše enantiomera i/ili dijasteroizomera, u svim odnosima. Ovaj pronalazak se odnosi na enantiomere u enetiomerno čistom obliku, i levogiri i desnogiri antipodovi, u obliku racemata i u obliku smeša dva enantiomera u svim oblicima. Pronalazak se dalje odnosi na dijasteroizomere u dijasteroizomerno čistom obliku i u obliku ssmeša u svim odnosima. Primeri individualnih steroizomera koji su obuhvaćeni pronalaskom su jedinjenja formule Ia, lb, Ic i Id.
Dobijanje individualnih steroizomera, po želji, može se sprovesti od sterohemijski uniformnih polaznih supstanci u sintezama, steroselektivnom sintezom ili razdvajanjem smeše prema uobičajenim metodama, na primer, hromatografijom ili kristalizacijom, u slučaju enantiomera, na primer, hormatografijom na hirlnim fazama. Po potrebi, može se sporevsti i derivatizacija pre razdvajanja steroizomera. Razdvajanje steroizomerne smeše se može odigrati u fazi jedinjenja formule I ili u fazi polaznih supstanci ili intermedijera u toku sinteze.
Jedinjenja formule I ovog pronalaska mogu da sadrže mobilne atome vodonika, npr. mogu biti prisutni u različitim tautomernim oblicima. Ovaj pronalazak obuhvata sve tautomere jedinjenja formule I. Pronalazak se takođe odnosi na solvate i adiciona jedinjenja i proizvode pripajanja jedinjenja formule I, na primer, pripajanjem vode, npr. hidrati, ili pripajanjem alkohola ili amina. Pronalazak se dalje odnosi na derivate jedinjenja formule I, na primer, estre, amide, prolekove i ostale fiziološki prihvatljive soli i aktivne metabolite jedinjenja formule I. Pronalazak se odnosi i na jedinjenja formule i koji in vitro nisu i obavezno i aktivna, ali koji in vivo, pod fiziološkim uslovima bivaju konvertovani u aktivna jedinjenja formule I. Pogodni proleko vi jedinjenja formule I npr. hemijski modifikovani derivati jedinjenja formule I sa željenim poboljšanim karakteristikama, su poznati prosečnom stručnjaku. Više detalja o prolekovima može s naći u, na primer, Fleisher et al., Advanced Drug Deliverv Revievvs 19(1996) 115; Design od Products, H. Bundagaard, Ed., Elsevier, 1985; H. Bundgaard, Drugs of the Future 16
(1991) 443. odgovarajući prolekovi jedinjenja formule I su estar prolekovi, amidni prolekovi, aldehidni prolekovi i alkoholni prolekovi grupa karboksilne kiseline, na primer, karboksilna kiselina koja predstavlja grupu E. Dalje, jedinjenja formule i ukojimaje grupa E, hidroksimetil, alkoksimetil ili formil i koja pokazuju VLA-4 antagonizam in vivo su prolekovi jedinjenja formule u kojima je grupa E, hidroksikarbonil. Primeri estar prolekova i amidnih prolekova koja bi se mogla pomenuti su (Ci-C4)-alkil estri poput metil estara, etil estara, izopropil estara, izobutil estara, supstituisanih alkil estara kao što su hidroksialkil estri, acilokialkil estri, aminoalkil estri, acilaminoalkil estri, dialkilaminoalkil estri, nesupstituisani amidi ili N-(Ci-C4)-alkilamidi poput metilamida ili etilamida.
Primeri jedinjenja formule I prema ovom pronalasku koja se mogu pomenuti su sledeća jedinjenja formula le i If koja imaju S konfiguraciju na atomu ugljenika i koji nose grupu A i imaju S konfiguraciju na atomu ugljenika koji nosi grupu R<2>, ukoliko je R<2>, fenil ili piridil i imaju R konfiguraciju na atmou ugljenika koji nosi grupu R<2>ukoliko je R<2>, metil. Pronalazak se odnosi i na fiziološki prihvatljive soli jedinjenja formule Ie i If, na primer soli metala ili soli sa organskim amonijum kaitonima jedinjenja formule Ie i If koj sadrže karboksilnu grupu ili soli adicionih kiseina jedinjenja formula Ie i If koji sadrže piridil ostatke, na primer, hidrohloride.
Jedinjenja formula Ie i If:
Individualni strukturni elementi jedinjenja formule I prema pronalasku mogu biti kao što je dato u dalje tekstu, nezavisno jedan od drugog.
Preferento za R<2>je daje (Ci-C4)-alkil koji može biti supstituisan jednim ili više atoma fluora ili piridil ili nesupstituisan fenil ili fenil koji je supstituisan metilendioksi ostatkom ili etilendioksi ostatkom ili fenil koji je supstituisan jednom ili dvema (C1-C4)-alkoksi grupama. Alkil grupa koja predstavlja R<2>, koja po poterbi može biti supstituisana fluorom, je jedna od sledećih grupa metil, etil, izopropil, trifluometil i 2,2,2-trifluoretil. Alkoksi supstituenti u fenil grupi koja predstavlja R<2>su metoksi grupe. Posebno je preferentno, daje R2, metil, piridil, nesupstituisan fenil, fenil supstituisan metilendioksi ostatkom ili etilendioksi ostatkom ili fenil koji je supstituisan jednom ili dvema metoksi grupama. Naročito je poželjno daje R", metil, nesupstituisan fenil ih piridil.
R<3>i R<4>mogu biti isti ili različiti. Poželjno je da su R<3>i R<4>iste. U jednom pristupu pronalaska, R<3>i R<4>su obe metil. U narednom pristupu pronalaska, R<3>i R<4>su obe tri fluorm etil.
Alkil grupa koja predstavlja R<5>, koja može biti supstituisana jednim ili više atoma fluora, poželjno je daje metil grupa, etil grupa ili trifluorometil grupa. Poželjno je za R<5>da je (Ci-C4)-alkil koji može biti supstituisan jednim ili više atoma fluora. Posebno je preferentno daje R<5>, metil ili trifluormetil, a naročito metil.
Poželjno je daje R<6>, hidroksil, (Ci-Ce)-alkoksi, fenil- (C]-C4)-alkoksi, feniloksi ili amino (NH2), posebno je poželjno daje hidroksil, (Ci-Cej-alkoksi ili amino, a još bolje da je hidroksil ili (Ci-C5)-alkoksi, odnosno hidroksil ili (Ci-C4)-alkoksi, posebno hidroksil.
Za R<6>, poželjno je daje -CO- R<6>, -CO-H, -CH2-OH ili CH2OCH3, poželjno -CO-R<6>, -CH2-OH ili CII2OCH3, bolje -CO- R<6>, ili -CH2-OH, odnosno -COOH, -COOC2H5, - COOiC3H7ili -CH2-OH, a posebno -COOH.
U jednom pristupu ovog pronalaska, Z je sumpor, a su drugom pristupu Z je kiseonik.
U narednom pristupu ovog pronalaska A je izobutilni ostatak (2-metilpropil ostatak; (CH^CH-CFk-), u sledećem pristupu A je ciklopropilmetilni ostatak (ciklopropil-CH2-). Dalje, ijednom pristupu ovog pronalaska, R<1>je vodonik a u drugom R<1>je metil.
Preferentna jedinjenja formule I su ona koja imaju uniformu konfiguraciju na jednom ili više hiralnih centara, na primer na atomu ugljenika koji nosi ostatak R<2>, i/ili na atomu ugljenika koji nosi ostatak A i imidazolidinski ostatak. Npr. preferentna su jedinjenja koja imaju uniformnu ili generalno unifoimnu konfiguraciju najednom ili više hiralnih centara, ili u R konfiguraciji ili u S konfiguraciji, ali ne kao R/S smeša. Dalje, kao što je opsisano, individualni hiralni centri u ovim jedinjenjima formule I mogu nezavisno imati R konfiguraciju ili S konfiguraciju i imati iste ili različite konfiguracije. Posebno su preferentna jedinjenja formule I u kojima je atom ugljenika koji nosi ostatak A i imidazolidinski sotatak prisutan u S konfiguraciji, npr. u kofiguraciji sa sterocentrom koji je pokazan u formulama Ta i lb. Posebno su preferentna jedinjenja formule I u kojima je atom ugljenika koji nosi grupu R<2>, ima konfiguraciju prikazanu formulema Ia i Ic. Ukoliko je R<2>,na primer, fenil, supstituisani fenil ili piridil, u ovim preferentnimjedinjenjima, atom ugljenika koji nosi R<2>grupu ima S konfiguraciju, ako je R<2>, metil, etil ili izobutil, ima R konfiguraciju. Posebno su preferentna jedinjenja formule I u kojima su ova dva prethodno pomenuta sterocentra prisutna u konfiguracijama prikazanim formulom ia.
Preferentna jedinjenja formule I su ona jedinjenja u kojima su jedan ili više ostataka preferetno definisani ili su defmisani tako da su specifične definicje odabrane od navedenih definicija, ovaj pronalazak se odnosi na sve kombinacije preferetnih definicija i/ili specifičnih definicija ostataka. Primeri preferentnih jedinjenja su , na primer, jedinjenja u kojima, suR1, R<3>, R<4>i R<5>, istovremeno, metil i A je izobutil, ili jedinjenja u kojima su R<1>, R<3>, R<4>i R<5>, istovremeno metil i A je ciklopropilmetil ili jedinjenjima u kojima su istovremeno: R<1>, metil, R<3>i R<4>, trifluormetil, R<5>, metil i A je izobutil, ili jedinjenja u kojima su istovremeno, R1, metil, R<3>i R4 , trifluormetil, R<5>, metil i A je ciklopropilmetil ili jedinjenja u kojima su istovremeno R<1>, vodonik, R<3>, R<4>i R<5>, metil i A je izobutil, ili jedinjenja u kojima su istovremeno R<1>, vodonik , R<3>, R<4>i R\ metil i A je ciklopropilmetil ili jedinjenja u kojima je istovremeno R<1>, vodonik , R<3>i R<4>, trifluormetil,R<5>,metil i A je izuobutil, ili jedinjenja u kojima je simultano R<1>, vodonik,R<3>i R4 , trifluormetil, R<5>, metil i A je ciklopropilmetil i ostale grupe sa opštim značenjem navedenim ranije u jedinjenjima formule I ili imaju preferentna značenja ili specifična značenja izvedena iz njihovih definicija.
Posebno su preferenta jedinjenja, na primer, ona jedinjenja formule I u kojima je: A, ciklopropilmetil- ili izobutil;
E , -CO- R6 , ili -CH2-OH;
Z, kiseonik;
R<l>, vodonik ili metil;
R<2>, piridil, nesupstituisan fenil, fenil koji je supstituisan metilendioksidnim ostatkom ili etilendioksidnim ostatkom, fenil koji je supstituisan jednom ili dve (Ci-C4)-alkoksi grupe ili (Ci-C4)-alkil koja može biti supstituisana sa jednom ili diše atoma fluora.
R<3>i R<4>, metil;
R<5>, metil;
R<6>, hidroksil, (Ci-C6)-alkoksi, fenil-(Ci-C4)-alkoksi, feniloksi ili amino;
u svim svojim steroizomemim oblicima i njihove smeše u svim odnosima,
u njihove farmaceutski prihvatljive soli.
Jedinjenja koja su posebno preferentna su, na primer, ona jedinjenja formule 1 u kojima je :
A, ciklopropilmeti- ili izobutil,
E , -COOH, -COOC2H5, -COOiC3H7ili -CH2OH;
Z, kiseonik;
R<1>, metil;
R<2>, piridil, nesupstituisan fenil, fenil koji je supstituisan metilendioksidnim ostatkom ili etilendioksidnim ostatkom, fenil koji je supstituisan jednom ili dve (Ci-C4)-alkoksi grupe ili (Ci-C4)-alkil koja može biti supstituisana sa jednom ili diše atoma fluora.
R3 i R4 , metil,
R<5>, metil,
u svim svojim steroizomemim oblicima i njihove smeše u svim odnosima,
u njihove farmaceutski prihvatljive soli.
Dalje Jedinjenja koja su posebno preferentna su, na primer, ona jedinjenja formule I u kojima je : A, ciklopropilmeti- ili izobutil;
E , -COOH, -COOC2H5, -C.OOiC.3H7ili -CH2OH;
Z, kiseonik;
R<1>, metil;
R<2>, nesupstituisani fenil, piridil, metil ili 2,2,2-trifluoroetil;
R<3>1R4 , metil;
R<5>, metil;
u svim svojim steroizomemim oblicima i njihove smeše u svim odnosima,
u njihove farmaceutski prihvatljive soli.
Sledeća posebno preferentna jedinjenja su, na primer, ona jedinjenja formule I u kojima je: A, ciklopropilmeti- ili izobutil;
E , -COOH, -COOC2H5, -COO1C3H7ili -CH2OH;
Z, kiseonik;
R1, metil;
R<2>, nesupstituisan fenil, piridil ili metil
R31 R4 , metil;
R<5>, metil,
u svim svojim steroizomemim oblicima i njihove smeše u svim odnosima,
u njihove farmaceutski prihvatljive soli.
U svim definicijama za gore navedene podgrupe jedinjenja formule I, može se analogno primeniti za jedinjenja formule I da su R<3>i R<4>, oba trifluormetil umesto metila. Tako posebno su preferentna jedinjenja su takođe jedinjenja fonnule I u kojima: A je ciklopropilmeti- ili izobutil;
E je -COOH, -COOC2H5, -COOiC3H7ili -CH2OH;
Z je kiseonik;
R^'e metil;
R2 je nesupstituisan fenil, piridil ili metil;
R<3>i R<4>, su trifluormetil;
R5 je metil,
u svim svojim steroizomemim oblicima i njihove smeše u svim odnosima,
u njihove farmaceutski prihvatljive soli.
Jedinjenja formule I se mogu dobiti, na primer, kondenzacijom jedinjenja formule
II:
sa jedinjenjem formule IU:
pri čemu su grupe A, E, Z,R<1>,R2, R<3>, R<4>i R<5>, u formulama II i III, kao što je ranije definisano ili alternativne funkcionalne grupe mogu biti prisutne u ovim grupama u zaštićenom obliku ili u vidu prekursora, pri čemu je G, hidroksikarbonil, (C1-C5)-alkoksikarbonil ili aktiviran derivat karboksilne kiseline kao što je, na primer, kiseli hlorid ili aktivni estar.
Prilikom kondenzovanja jedinjenja formule II i III, po pravilu neophodno je da kraboksilna grupa, kojaje prisutna ali nije i uključena u rekaciju kondenzacije, bude zaštićena reverzibilnom zaštitnom grupom i daje prisutna u , na primer, obliku
odgovarajućeg (CVC6)-alkil estra poput terc-butil estra ili benzil estra. Kada je pripremaju jedinjenja formule I u kojima je grupa E, na primer, hidroksikarbonil grupa ili grupa koja se dobija od hidroksikarbonil grupe, u jedinjenjima formule HI, na primer, ostatak E može prvo biti hidroksikarbonilna grupa prisutna u zaštićenom obliku, a zatim, posel kondenzacije jedinjenja formula II i IU, hidroksikarbonilna grupa se može osloboditi (skine se zaštita) i/ili se može sintetisati finalnagrupa E u jednom ili više koraka.
Prekursori funkcionalnih grupa su grupe koje se mogu konvertovati u željene funkcionalne grupe prema uobičajenim procesima sinteze poznatim prosečnom stručnjaku. Na primer, cijano grupa koja se može hidrolizom konvertovati u karboksilnu grupu, može se označiti kao prekursor ove grupe. Alkoholna grupa koja se može oksidovati do aldehidne grupe, može biti prekursor ove grupe. Već su ranije pomenuti primeri zaštitinih grupa koje se mogu uptrebiti pre reakcije ili reakcione sekvence i kasnije se ponovo ukloniti.
Za kondenzaciju jedinjenja formula II i III, hemijske metode kuplovanja peptida su poznate prosečnom stručnjaku i široko se pnraenjuju (videti, na primer, Houben-Weyl, Methoden der Organischen Chemie [methođs ofOrganic Chemistrv], vol. 15/1 i 15/2, Georg Thieme Verlag, Stuttgart, 1974). Mogući agensi za kondenzovanje ili agensi za kuplovanje su, na primer, karbonildiimidazol, karbonildiimidi, kao stoje dicikloheksilkarbodiimid (DCC) ili diizopropilkarbodiimid, O-((cijano(etoksikarbonil)metilen)amino)-N,N,N', N'-tetrametiluronijum-tetrafluoroborat (TOTU) ili propilfosfinski anhidird (PPA). Kondenzacija se može sprovesti pod standardnim uslovima, poznatim prosečnom stručnjaku. Generalno, odigrava se u inertnom rastvaraču ili razblaživaču, na primer, u aprotičnom rastvaraču kao što je N,n-dimetilformamid (DMF), dimetilsulfoksid (DMSO), N-metil-2-pirolidon (NMP), tetrahidrofuran (THF) ilidimetoksietan (DME). U zavisnosti od svake individualne kondenzacije, može razmatrati dodatak baze, kao što je tercijerni amin ili dopunski reagensi, na primer, N-hidroksi jedinjenje kao što je 1-hidroksibenzotriazol (HOBT). Izvođenje reakcije i prečišćavanje proizvoda se može sprovesti prema uobičajenim standardnim procesima. Posle kondenzacije, prisutne zaštitne grupe su uklonjene na odgovarajući način. Na primer, benzil grupe u bezil estrima se mogu ukloniti katalitičkom hidrogenizaijom ili zaštitne grupe terc-butil tipa se mogu ukooniti reakcijom sa odgovarajućom kiselinom. Dobijanje jedinjenja formule I se može sprovesti i, na primer, sintezom jedinjenja u fazama na čvrstoj fazi prema uobičajenim metodama, pri čemu se uvode individualni strukturni elementi molekula u različitim sekvencama.
Amino jedinjenja formule 111 su komercijalno dostupna ili se mogu sintetisati prema analognim poznatim standardnim procesima od polaznih jedinjenja koja su komercijalno dostupna ili se mogu dobiti prema ili analogno procedurama opisanim u literaturi. Na primer, optički aktivna 3-susptituisana 3-aminopropionska kiselina formule III ili njeni estri, posebno estar 3-fenil-3-aminopropionske kiseline, se mogu dobiti od odgovarajućih 3-supstituisanih akrilnih kiselina, koje se zauzvrat mogu dobiti od odgovarajućih aldehida. 3-supstituisane akrilne kiseline se mogu konvertovati pomoću oksalil hlorida u hloranhidrida i ovi se konvertuju dodatkom alkohola u estre, na primer, dodatkom terc-butanola u tec-butil estar. Za uvođenje amino grupa, estri reaguju sa solima litijuma optički aktivnog amina, na primer, litijumovom soli (R)-(+)-N-benzil-N-(l-feniletil)amina i zatim benzil grupa i feniletil grupa u nastalom 3-supstituisanom terc-butil 3-(N-benzil-N-(l-feniletil)amino) propionatu se uklanjajukatalitičkom hidrogenizacijom. Za dobijanje jedinjenja formule HI u kojima je E, hidroksimetil grupa CH2OH ili eterifikovana hidroksimetil grupa, moguće je primeniti u reakciji kondenzacije 3-supstituisanog 3-aminopropanola ili njihovih estara, koji su dobijeni od 3-supstituisanih 3-aminopropinskih kiselina ili njihovih estara, redukcijom kiselinske grupe ili estarske grupe, na primer, od etil estra ili terc-butil estra, upotrebom litijum aluminijum hidrida ili litijum alurninijum hidrida/ aluminijum trihlorida.
Jedinjenja formule II se mogu dobiti, naprimer, prvo reakcijom jedinjenja formule
IV:
Bucherer-ovom reakcijom, na primer, sa amonijum karbonatom i kalij um cijanidom, da bi se dobilo jedinjenje formule V koje dalje reaguje sareagnsom za alkilaciju formule LG-CHA-G, koji uvodi ostatak formule -CHA-G u molekul, da bi se dobilo jedinjenje formule VI: gde su A, R<3>, R<4>i G kao stoje ranije naznačeno. Reakcija jedinjenja formule VI sa drugim reagensom za alkilaciju formule VII:
gde su Z, R<1>i R<5>kao što je defimsano ranije, pri čemu se dobija odgovarajuće jedinjenje formule U. Grupa LG je odlazeća grupa podložna nukleofilnoj supstituciji, na primer, halogen, posebno hlor ili brom ili sulfoniloksi kao stoje toziloksi, metilsulfoniloksi ili tri fluorometilsulfoniloksi.
Jedinjenja formule II se mogu dobiti i na primer, reakcijom jedinjenja formule VI prvo sa reagensom formule 4-(PG-NH)-CfiH3(OR5)-CH2-LG, gde je LG odlazeća grupa podložna nukelofilnoj supstituciji, kao što je ranije opisano, kako bi se dobilo jedinjenje formule VIII:
gde značenja data ranije se mogu primeniti za A, G, R<J>, R4 i R5, a PG je amino zaštitna grupa, na primer, terc-butoksikarbonil ili benziloksikarbonil. Posle uklanjanja zaštitne grupe PG, jedinjenja formule U se dobijaju reakcijom nastale amino grupe H2N sa fenilizocijanatom, fenil izotiocijanatom, 2-metilfenil izocijanatom ili 2-metilfenil
izotiocijanatom. Baš kao i jedinjenja formule VIII, jedinjenja se mogu dobiti i upotebiti u siintezama u kojima je grupa PG-NH u formuli VIH zamenjena grupom koja je prekursor za amino grupu i koja se zatim konvertuje u amino grupu u sledećoj fazi reakcije. Na primer, jedinjenje formule VI može prvo reagovati sa nitro jedinjenjem formule 4-02N-C6H3(OR5)-CH2-LG, da bi se dobilo koje odgovara jedinjenju formule VHI, zatim se nitro grupa može konvertovati u amino grupu, na primer katalitičkom hidrogenziacijom i onda se amino grupa može konvertovati u željeno jedinjenje formule II dodatkom fenilizocijanata, fenil izotiocijanata, 2-metilfenil izocijanata ili 2-metilfenil izocijanata.
Generalno, individualne faze u dobijanju jedinjenja formule.I se mogu odigrati prema ili analogno poznatim metodama bliskim prosečnom stručnjaku. Zavinosti od individualnog slučaja, mogu se ,po potrebi u svakoj fazi sinteze jedinjenja formule I, kao što je već ranije opisano, privremeno blokirati funkcionalne grupe koje dovode do sporednih reakcija ili neželjnih reakcija, primenom zaštitnih grupa prilagođenih specifičnom problemu sinteze, a čija je procedura poznata prosečnom stručnjaku.
Jedinjenja formule I se mogu dobiti i na sledeći način. Reakcijom N-supstituisanih amino kiselina ili poželjno njihovih estara, na prime, metil estara, etil estara, terc-butil estara ili benzil estara, čija se jedinjenja mogu dobiti prema standardnim procesima, na primer, jedinjenja formuel IX,
gde su Z, R<1>, R<3>, R<4>i R<5>definisani kao što je ranije naznačeno, sa izocijanatom formule X, gde se prethodne definicije za A, E i R<2>mogu primeniti i ovo jedinjenje se može dobiti prema standardnim procesima od odgovarajućeg jedinjenja koje umesto izocijantne grupe sadrži H2N grupu, derivati uree su na prime dobijeni od jedinjenja formule XI, za koje se mogu primeniti gore navedene definicije. Jedinjenja formule XI se mogu ciklizovati zagrevanjem sa kiselinom pri čemu se dobij a jedinjenje formule 1. Ciklizacija jedinjenja formule XI ujedinjenja formule I se može sprovesti tretiranjem bazama u inertnom rastvaraču, na primer, tertiranjem natrijum hidridom u aprotičnom rastvaraču, kao stoje dimetilformamid. U toku reakcije, kao stoje prethodno opisano, dukcionalne grupe mogu biti zaštićene. Jedinjenja formule I se mogu dobiti reakcijom jedinjenja formule IX sa izocijanatom formule XII gde je A kao što je ranije navedeno i Q je na primer, alkoksi grupa, na primer (Ci-C^alkoksi grupa poput metoksi, etoksi ili terc-butoksi, ili (C6-Ci4)aril-(Ci-C4)alkoksi grupa, na primer, benziloksi. U ovoj reakciji dobija se jedinjenje formule XIII gde su A, Q,Z,R<1>,R3, R<4>i R<5>su kao što je ranije definisano, koji je zatim ciklizovan u prisustvu kiseline ili baze, kao što je ranije opisano za ciklizaciju jedinjenja formule XI, u jedinjenje formule XIV,
gde su A, Q, Z, R<1>, R<3>, R<4>i R<5>su kao što je ranije definisano. Moguće je zatim u jedinjenja formule XIV, recimo hidrolizom, konertovati grupu CO-Q u grupu karboksilne grupe COOH. U procesu ciklizacije jedinjenja formule XIII u jedinjenje formule XIV se odvija dodatkom kiseline, koncerzija Co-Q grupe u COOH se može izvesti simultano sa ciklizacijom. Uzastopnim kuplovanjem jedinjenja formule III, kao što je prethodno opisano za kup kovanje jedinjenja formule II i III, dobija se jedinjenje formule I. U ovom procesu sinteze, funkcionalne grupe mogu takođe biti zaštićene ih mogu biti u vidu prekursora.
Sledeći postupak dobijanja jedinjenja formule I je , na primer, reakcija jedinjenja formule XV,
za koje se mogulpimeniti prethodno navdene definicije, sa fozgenom ili ekvivalelima (analogno S.Goldschmidt-u i M. Wick-u, Liebigs Ann. Chem. 575 (1952), 217 i C. Tropp-u, Chem. Ber. 61 (1928), 1431). Jedinjenja formule I se mogu dobiti prvo kuplovanjem jedinjenja formule XVI, u kojem R<3>i R<4>imaju značenja kao što je ranije navedeno i PG je amino zaštitna grupa poput, na primer, benziloksikarbonil grupe, sa jedinjenjem foimule XVII, gde A ima isto značenje kao stoje ranije navedeno i Q' je zaštićena hidroksilna grupa karboksilne kiseline, na primer, alkoksi grupa poput terc-butoksi, da bi se dobilo jedinjenj formule XVDT gde su A, R<3>, R<4>, PG i Q' su kao što je ranije definisano. Ujedinjenju formule XVm, zaštitna grupa PG se može selektivno ukloniti sa amino grupe, na primer, hidroganizacijom u slučaju benziloksikarbonilne grupe i uvođenjem CO grupe uz zatvaranje prstena, pri čemu se dobija jedinjenje formule XTX,
gde su A, R<3>, R<4>i Q' su kao što je ranije definisano. Za uvođenje karbonil grupe, može se koristiti, na primer, fozgen ili ekvivalnet fozgena poput difosgena (analogno prethodno opisanoj reakciji jedinjenja formule XV). Moguće je, u konverziji jedinjenja formule
XVm u jedinjenj formule XIX , da se kao inteimedijer upotrebi, na primer, izocijanat, ili da se posebno pripremi. Konverzija jedinjenja formule XVIII ujedinjenje formule XIX se moože izvesti u jednom ili više koraka. Na primer, može se prvo uvesti karbonil grupa, a zatim koa poseban korak , reakcija ciklizacije se može sprovesti u prisustvu baza poput natrij um hidrida, kao što je prethodno opisano za ciklizaciju. Jedinjenja formule XVIII u kojima je PG, benziloksikarbonil grupa, može se konvertovati direktno ujedinjenja formule XIX, bez sintetičkog bloka poput fozgena koji se koristi za uvođenje karbonil grupe. Ukoliko se jedinjenja formule XVIII u kojima je PG, benziloksikarbonil, tertiraju bazom poput natrijum hidrida, mogu se direktno dobiti jedinjenja formule XIX.
Jedinjenja formule XIX se mogu alkilovati, kao što je ranije opisano za jedinjenja formule VI, na NH grupi, dodatkom reagensa formule VII, i posle konverzije zaštićene karboksilne grupe CO-Q' u COOH grupu karboksilne kiseline, željena jedinjenja formule I se mogu sintetisati kao što je prethodno opisano za jedinjenja formula VI i II. I u ovom sintetičkom procesu, funkcionalne grupe mogu biti u zaštićenom obliku ili obliku prekursora.
Jedinjenja formule I se mogu dobiti i prvo reakcijom jedinejnja formule XX
gde su R<3>, R<4>i Q' su kao što je ranije definisano, sa izocijanatom formule XII pri čemu se dobij a jedinjenje formule XXI, gde su A, R<3>, R4 , Q i Q' su kao što je ranije definisano. Jedinjenja formule XXI su zatim ciklizovana, tertiranjem jakom kiselinom, na primer, polu koncentrovanom hlorovodoničnom kiselom, pri čemu se dobija jedinjenje formule XXII.
Jedinjenja formule XXII se mogu dobiti prvo pripremanjem jedinjenja formule XVIII u kojem su A, R<3>, R<4>i Q' su kao što je ranije definisano, PG je alkoksikarbonil grupa poput (Ci-C4)alkoksikarbonil, (C6-Ci4)-aril- (Ci-C4)alkoksikarbonil grupa poput fenil- (Ci-C4)alkoksikarbonila ili (C6-Ci4)-ariloksikarbonil grupe poput feniloksikarbonila, konvertujući ovo jedinjenje oslobađanjem zaštićene karboksilne grupe CO-Q' ujedinjenje formule XVIII u kojem je CO-Q'slobodna CO-OH grupa karboksilne kiseline, PG je (Ci-C4)alkoksikarbonil, (C6-Ci4)-aril- (Ci-C4)alkoksikarbonil ili (C6-Ci4)-ariloksikarbonil i A, R<3>i R<4>su kao što je ranije definisano i ciklizacija ovog jedinjenja dodatkom baze, na primer, natrijum karbonata u jedinjenje formule XXH
Jedinjenja formule Ha,
u kojem su A,Z, R1, R<3>, R<4>i R<5>su kao stoje ranije definisano, može se dobiti reakcijom jedinjenja formule XXII u prisustvu viška baze, na primer, u prisustvu viška n-butililitijuma, sa agensom za alkilovanje formule VII, a zatim dodatkom kiseline. 4-(3-arilureido)benzil grupa ili 4-(3-ariltioureido) benzil grupa može biti uvedena u fazama, analogno dobijanju jedinjenja formule VIII i jedinjenja formule II, od njega dobijena , u jedinjenja formule XXH. Jedinjenja formule I u kojima ostaci su R<3>i R<4>, trifluorometil, mogu se dobiti reakcijom izonitrila formule XXIII sa 2-terc-butoksi-4,4-bis(trifluorometil)-l ,3-oksazabuta-l,3-dien formule XXTV pri čemu se dobija jedinjenje formule XXV,
gde A i Q imaju značenja kao što je prethodno navedeno. Npr, grupa C(=0)-Q , je na primer, estarska grupa i Q je na primer alkoksi gmpa poput (Ci-C4)alkoksi, uključujući metoksi, etoksi i terc-butoksi ili (C6-Ci4)-aril- (Ci~C4)alkoksi odnosno benziloksi. Reakcije
jedinjenja formule XXHI i XXIV pri čemu se dobija jedinjenje formule XXV se odvija u ugljovodoničnom ili etarskom rastvaraču, na primer u benzenu ili toluenu, uz zagrevanje, na primer do temperature od oko 40°C do oko 80°C, na primer, oko 60°C.
Izonitrili (izocijanidi) formule XXIII se mogu dobiti, prema standardnim metodama poznatim prosečnom stručnjaku , od odgovarajućih estara amino karboksilne kiseline formule H2N-CHA-C(=0)-Q, gde su A i Q, kao što je ranije naznačeno. Prvo se estar amino karboksilne kiseline formule H2N-CHA-C(=0)-Q konvertujem, reakcijom sa reaktvinim estrom mravlje kiseline, na primer, cijanometil formatom, u estar N-formilamino kiseline formule HC(=0)-NH-CHA-C(=0)-Q, koji se dalje konvertuje, na primer, reakcijom sa fozgenom ili ekvivalentom fozgena kao recimo difozgenom ili trifozgenom, u prisustvu tercijernog amina kao što je trietilamin, u izocijanid formule XXIII. 2-terc-butol«i-4,4-bis(trifluormetil)-l,3-oksazabuta-l,3-dien formule XIV se dobija prema postupcima koje je opisano Steglich etal., Chemische Berichte 107 (1974), 1488, od terc-butil karbamata ((CH3)3C-0-CO-NH2) i anhidrovanog heksafluoroacetona i reakcijom sa 2-terc-butoksikarbonilamino-2-hidroksi-1,1,1,3,3,3-heksafluoropropanom koji se dobija od anhidrida trifluorsirćetne kiseline u prisustvu baze , recimo hinolina.
Jedinjenja formule XXV onda mogu biti alkilovana, na primer, sa jedinjenjem formule VII, na NH grupi, pri čemu se dobijaju jedinjenja formule XTV, koja , po želji posle konverzije estarske CO-Q grupe u COOH grupu akrboksilne kiseline, reaguje sa jedinjenjima fonnule Dl dajući jedinjenja formule 1, kao što je prethodno opisano. U jedinjenjima formule XXV, takođe je mogućem prvo , prema standardim postupcima, konvertovati estarsku grupu CO-Q u karboksilnu CO-OH grupu i konvertovati jedinjenje formule XXII dobijenog kao što je ranije opisano sa reagensom za alkilovanje formule VII u prisustvu viška baze, u jedinjenjenje formule Ila, od kojeg se dalje, reakcijom sa jedinjenjem formule III,dobija jedinjenje formule I. Analogno prethodno opisanom dobijanju jedinjenja formule VIII i jedinjenja formule II ili Da , može se u fazama uvesti u jedinjenja formule XXV, 4-(3-arilureido)benzil grupa ili 4-(3-ariltioureido)benzil grupa. I u ovim reakcijam, funkcionalne grupe mogu biti zaštićene u ili u obliku prekursora.
Jedinjenja formule I u kojima je E, na primer, hidroksikarbonil ili hidroksimetil može se konvertovati prema standardnim procesima u jedinjenja formule I u kojima E ima isto značenje, ili u druge prolekove ili derivate jedinjenja formule I. Tako, pripremanje estara, jedinjenja formule i u kojima je E, hidroksikarbonil, mogu se esterifikovati dodatkom odgovarajućih alkohola, na primer, u prisustvu reagenasak za kondenzaciju poput DCC-a li jedinjenja formule I u kojima je E, hidroksikarbonil, se mogu alkilovati alkil hali dima kao recimo, alkil hloridima ili alki] bromidima, na primer, sa aciloksialkil halidima, da bi se dobila jedinjenja formule I gde je E, aciloksialkoksi -CO-. Jedinjenja formule I u kojima je E, hidroksikarbonil, može se konvertovati u amide, dodatkom amonijaka ili organskih amina u prisustvu reagensa za kondenzaciju. Jedinjenja formule I u kojima je E, CO-NH2, mogu se dobiti na čvrstoj fazi, kuplovanj em jedinjenje u kojima je E, COOH u prisustvu reagensa za kondenzaciju, poput TOTU u prstenaste amidne smole i zatim njegvim odvajanjem od smole, dodatkom trifluorsirćetne kiseline. Jedinjenja formule I u kojima je E, hidroksimetil grupa CH2OH, može se etrifikovati na hidrokimetil grupi prema standardnim postupcima. Prema ovim postupcima selektivne okisadacije alkohola u aldehide, na primer, upotrebom natrijum hipohlorita u prisustvu 4-acetamido-2,2,6,6-tetrametilpiperidin-l-oksil (4-acetamido-TEMPO), jedinjenja formule I u kojima je E, CH2OH, može se konvertovati ujedinjenja formule I u kojima je E, aldehidna grupa-CO-H.
Jedinjenja formule I u kojima je R<5>, vodonik, mogu se dobiti etarskim cepanjem jedinjenja formule I, gde je R<5>, metil. Na primer, metoksi grupa predstavljena kao R<5>0, može se konvertovati u hidroksilnu grupu, reakcijom sa bor tribromidom.
Jedinjenja formule 1 su važne farmaceutski aktivna jedinjenja koja su pogodna za, n aprimer, lečenje inflamatornih oboljenja, alergijskih oboljenja ih astme. Jedinjenja formule I i njihove farmaceuski prihvatljive soli i derivati se mou administrirati prema ovom pronalasku životinjama, poželjno sisanma, posebno čoveku, kao farmaceutski preparati za lečenje obolelih stanjam, pri čemu lečenje treba generalno prihvatiti i kao terapiju za akutne i hronične simptome kao i za profilaksu ili prevenciju simptoma oboljenja, npr, prevenciju od izbijanja akutne alergije ili simptoma astmatičnog oboljenja ili prevenciju miokardijalnog infarkta ili miokardialnog reinfarkta kod pacijenata. Jedinjenja formule I i njihove soli i derivati se mogu administrirati kao sami, u smeši jednog sa drugim ili u vidu farmaceutskih preparata koji omogućavaju unutrašnju ili parenteralnu administraciju i koji kao aktivnu supstancu sadrže efikasnu dozu njmanje jednog jedinjenja formule 1 i/ili fiziološki prihvatljive soli i/ili derivate i farmaceutski prihvatljiv nosač.
Ovaj pronalazak se dalje odnosi na jedinjenja formule I i/ili njihove fiziološki prihvatljive soli i/ili derivate za upotrebu kao medicinskih lekova (ili medikamenata, za upotrebu jedinjenja formule I i/ili njihovih fiziološki prihvatljivih soli i/ili derivata za dobijanje medicinskih lekova za lečenje prethodno navedenih oboljenja ili oboljenja navedenih u daljem tekstu, na primer, za lečenje inflamatornih oboljenja i upotebu jedinjenja formule 1 i/ili njihovih fiziološki prihvatljivih soli i/ili derivata za lečenje ovih oboljenja. Pronalaza se dalje odnosi na farmaceutske preparate (ili farmaceutske kompozicije) koji sadrže najmanje jedano jedinjenje formule i/ili njegovu fiziološki prihvatljivu so i/ili derivate i farmaceutski prihvatljiv nosač, koji je jedna ih više farmaceutski neškodljiv nosač i/ili aditiv.
Medicinski lekovi se mogu administrirati sistematski ili lokalno. Mogu se administrirati, na primer, oralno u vidu pilula, tableta, tableta presvučenih filmom, tableta presvučenih šećerom, granula, tvrdih ili mekanih gel kapsula, praškova, rastvora, sirupa, emulzija, suspenzija ili u vidu ostalih farmaceutskih oblika. Administracija se može sprovesti vaginaino ili rektalno, na primer, u obliku supozitorija ili parenteralno ili u vidu implanata, na primer, u vidu rastvora injekicija ili infuzionih rastvora, makrokapsula ili štapića, topikalno ili perkutalno, na primer, u vidu krema, melema, praškova, rastvora, emulzija ili tinktura ili pak, na primer, u vidu spreja za nos ili areosolnih smeša. Parenteralna administracija rastvora se može sprovesti, intravenozno, intramuskularno, subkutalno, intra-artikularno, intrasinovialno ili na drugi način.
Farmaceutski preparati prema ovom pronalasku su proizvedeni na način poznat per se, jedinjenje ili jedinjenja formule I i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i/ili derivati su pomešani sa farmaceutski inertnim neorganskim i/ili organskim nosačem i/li aditivima i svedeni na odgovarajući dozni oblik i administrativni obli. Za proizvodnju pilula, tableta, tableta presvučenih šećerom i tvrde gel kapsule, može se koristiti laktoza, kukuruzni škrob ili njegovi derivati, talk, stearinska kiselina i njene soli, polietilen glikoli itd., za meke gel kapsule i supozitorije, na primer, mogu se korisititi masti, voskovi, polučvrsti i tečni polioli, polietilen glikoli, prirodna ili očvrsla ulja i si. Odgovarajući nosači za dobijanje rastvora, na primer, rastvora za injekcije ili za emulzije ili sirupe su, na primer, voda, alkoholi, glicerol, dioli, polioli, sukroza,lnvertni šećer, glukoza, biljno ulje itd. Odgovarajući nosači za makrokapsule, implante ili šipke su , na primer, kopolimeri glikolne kiseline i mlečne kiseline. Farmaceutski preparati mogu da sadrže od oko 0.5 do oko 90 težinskih % jedinjenja formule I i/ili njegovih fiziološki prihvatljivih soli i/ili derivata. Normalan količina aktivnog jedinjenja formule i i/ili njegovih fiziološki prihvatljivh soli i/ili derivata u farmaceutskim preparatima se kreće od oko 0.2 do oko 1000 mg , poželjno od oko 1 do oko 500 mg. U zavisnosti od prirode farmaceutskih preparata, količina aktivnog jedinjenja, može biti i veća.
Pored aktivnog jedinjenja i nosača, farmaceutski preparat sadrži i vezivna sredstva ili aditive, na primer, punioce, dizintegrante, vezivna sredstva, maziva, okvašivače, stabilizatore, agense za emulgovanje, konzervanse, zasčađivače, boje, aromate, pobljšivače ukusa, agense za zgušnjavanje, razblaživače, pufere, rastvarače, akceleratore rastvaranja, reagense za postizanje depo efekta, soli za menjanje osmotskog pritiska, filmove za presvlačenje ili antioksidante. Mogu da sadrže i dva ili više jedinjenja formule I i/ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i/ili derivate. Dalje, pored jednog jedinjenja formule I i/ili njegoce farmaceutski prihvatljive soli i/ili derivata, mogu da sadrže ijedno ili više farmaceutski aktivnih jedinjenja različitih od jedinjenja formule I, na primer, supstance sa antiinflamatornim dejstvom.
Ukoliko jedinjenja formule I ih farmaceutski preparati koji sadže ova jedinjenja, su administrirana kao aerosoli, na primer, nazalni aerosoli ili aerosoli za inhalaciju, što se može sprovesti, an primer, korišćenjem spreja, nebulizatora u vidu pumpe, aparata za inhalaciju, inhalatora sa dozimetrom ili inhalatora sa suvim prahom. Aerosolni farmaceutski oblici za administraciju jedinjenja formule I se mogu pripremiti prema procesima poznatim prosečnom stručnjaku. Za njihovo pripremanjemogu se koristiti , na primer, rastvori ili disperzije jedinjenja formule I u vodi, smeši voda/alkohol ili pogodnom rastvoru soli, dodatkom adotova, na primer benzil alkohola ili drugih pogodnih konzervanasa, poboljivača apsorpcije za povećanje bioraspoloživosti, reagenasa za poboljšanje rastvorljivosti, sredstava za poboljšanje dispregovanja i slično, i po potrebi, pogodnih propelanata, na primer, hlorofluorougljovodonika i/ili fluoriranih ugljovodonika.
U sastav farmaceutskih preparata, osim jedinjenja formule L mogu ući i druga farmaceutski aktivna jedinjenja, koja se mogu kombinovati sa jedinjenjima formule I i to su jedinjenja koja su posebno pogodna za kombinovano lečenje, npr. lečenje ili profdaksu gore navedenih oboljenja ili oboljenja navedenih u daljem tekstu, a za koja odgovaraju i jedinjenja formule I. Primeri klasa aktivnih jedinjenja ovog tipa koje vredi pomenuti su steroidi, ne-steroidne antiinfiamatorne supstance, ne-steroidni antiinflamatomi derivati sirćetne kiseline, ne-stroidni antiinflamatomi derivati propionske kiseline, ne-steroidni antiamstici, derivati slaicilne kiseline, pirazoloni, oksikami, antagonisti leukotriena, inhibitori biosinteze leukotriena, mhibitori ciklooksigenaza, inhibitori ciklooksigenaze -2 (COX-2 inhibitori), antihistaminici, Hl-histaminantagonisti, ne-sedativni antihistamini, jedinjenja zlata, P2 agonisti, antiholinergici, antagonisti muskarina, agensi za smanjenje lipida, agensi za smanjenje holesterola, HMG-CoA reduktaza inhibitori, statini, derivati nikotinske kiseline, imunosupresanti, cikosporini, p-interferoni, tumor terapeutici, cikloctatici, inhibitori metastaza, antimetaboliti, derivati 5-aminosalicilne kiseline, antidijabetici, insulini, sulfoniluree, bigvanidini, ghtazoni, inhibitori a-glukozidaze i drugi. Primeri odogovarajućih aktivnih jedinjenja su i acetilsalicilna kiselina, benorilat, sulfasalazin, fenilbutazon, oksifenbutazon, metamizol, mofebutazon, feprazon, celekoksib, rofekoksib, diklofenak, fentiazak, sulindak, zomepirak, tolmetin, indometacin, acemetacin, ibuprofen, naproksen, karprofen, fenbufen, indoprofen, ketoprofen, pirprofen, tiaprofenska kiselina, diflunizal, flufenaminska kiselina, meklofenaminskakiselina, mefensaminska kiselina, nifiuminska kiselina, tolfenaminska kiselina, piroksikam, izoksikam, tenoksikam, nikotinska kiselina, prednizon, deksametazon, hidroksikortizon, metilprednisolon, betametazon, beklometazon, budezond, montelukast, pranlukast, zafirlukast, zileuton, ciklosporin A, rapamicin, takrolimus, metotreksat, 6-merkaptopurin, azatioprin, interferon-beta-la, interferon-betalb, 5-aminosalicilnakiselina, lefiunomid, D penicilinamin, hlorohin, gibenklamid, glimepirid, troglitazon, metformin, akarboza, atrovastatin, fluvastatin, lovastatin, smivastatin, pravastatin, kolestripol, kolestrilamin, probukol, klofibrat, fenofibrat, benzafibrat, gemfibrozil, ipatropium bromid, klenbuterol, fenoterol, mtaprotenol, pirbuterol, tulobuterol, salbutamol, salmeterol, terbutalin, izoetarin, ketotifen, efedrin, oksitropium bromid, atropin, kromoglicerinska kiselina, teofilin, feksofenadin, terfenadin, cetirizin, dimetinden, difenilhidramin, difenilpiralin, feniramin, bromofeniramin, hlorfeniramin, dekshlorfeniramin, alimezain, anlazolin, astemizol, azatadin, klemastin, ciproheptadin, hidroksizin, loratidin, mepiramin, prometazin, tripelenamin, triprolidin i drugi.
Ukoliko se za kombinovano lečenje koriste jedinjenja formule I i/ili njihove fiziološki prihvatljive soli i/ili derivati zajedno sa jednim ili više aktivnih jedinjenja u jednom farmaceutskom preparatu, ovo se može sprovesti kao što je već rečeno, administriranjem svih aktivnih jedinjenja u jednom farmaceutskom preparatu, na primer, u vidu tablete ili kapsule. Ovaj pronalazak se odnosi na slične farmaceutske preparate , za koja važe sva prethodno navedena objašnjenja. Količine aktivnoih jedinjenja u ovim farmaceutskim preparatima su generalno izabrane tako daje prisutna efikasna količina svakog aktivnog jedinjenja. Kombinovano lečenje se , dakako, može sprovesti tako što su aktivna jedinjenja prisutna u dva ili više farmaceutska preparata, koja se mogu pakovati u vidu jednog pakovanja ili u dva ili više odvojena pkaovanja. Administracija jedinjenja formule I i/ili njihovih fiziološki prihvatljivih soli i/ili deiivata i ostalih aktivnih jedinjenja može se sprovesti zajedno ili odvojeno i istovremeno ili sukcesivno, bilo kojim redosledom. Administracija se takođe može sprovesti i na različite načine, na primer, jedno aktivno jedinjenje se može administrirati oralno , a ostala jedinjenja injekcijom , inhalacijom ili topikalno. Sva ova lečenja su obuhvaćena ovim pronalaskom.
Jedinjenja formule I, na primer, imaju sposobnost da inhibraju procese interakcije ćelija-ćelija i procese interakcija ćelija-matriks gde interakcije VLA-4 i njihovih liganada igraju glavnu ulogu. Aktivnost jedinjenja formuel I se može prikazati, na primer, u analizama u kojima se men vezivanje ćelija koje sadrže VLA-4 receptore, na primer, leukocita, za ligande ovih receptora, na primer za VCAM-1, koji se u ovu svrhu može pripremiti genetskim inžinjeringom. Detalji ove analize su opisani u daljem tekstu. Jedinjenja formule I imaju sposobnost da inhibiraju adheziju i migraciju leukocita, na primer adheziju leukocita za endotelne ćelije, što je , kao što je gore opisano, kotrolisano VCAM-1 /VLA-4 adhezionim mehanizmom Osim kao antinflamatoirci, jedinjenja formule I i njihove fiziološki prihvatljive soli i derivati su generalno podgoni za lečenje, npr. za lečenje i profilaksu oboljenja koja se zasnivaju na interakciji između VLA-4 receptora i njihovih liganada ili na koja se može delovati inhibiranjem ove interakcije i posebno su pogodna za lečenje oboljenja koja su uzrokovana, barem delimično, neželjenom količinom adhezije leukocita i/ili migracijom leukocita ili su sa ovim povezana i za čiju prevenciju, ublaženje ili izlečenje je potrebno smanjiti adheziju i/ili migraciju leukocita.
Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I i/ili njihove fiziološki prihvatljive soli i/ili derivate za inhibiciju adhezije i/ili migraciju leukocita ili za inhibiciju VLA-4 receptora i na upotrebu jedinjenja formule I i/ili njihovih fiziološki prihvatljivih soli i/ili derivata za dobijanje odgovarajućih medicinskih lekova, npr., medicinskih lekova za lečenje oboljenja u kojima adhzija leukocita i/ili migracija leukocita pokazuje neželjen stepen ili za lečenje oboljenja u kojima proces VLA-4-zavisne adhezije igra važnu ulogu i upotrebu ovih jedinjena formule I i/ili njihovih fiziološki prihvatljivih soli i/ili derivata u lečenju oboljenja ovog tipa.
Jedinjenja formule I se mogu primeniti kao antiinflamatorici u slučaju inflamatronih simptoma različitog porekla, kako bi se sprečile, smanjile ili zaustavile neželjene ili štetne posledice (sekvele) inflamacije. Ova jedinjenja se koriste, na primer, za lečenje, npr. terapiju ili profilaksu atrtritisa, reumoatoidnog artritisa, poliartritisa inflamatornog oboljenja debelog creva (ulcerativni kolitis, Chron-ova bolest) ili sistemski entromatozni lupus ih inflamatrona oboljenja centralnog nervnog sistema, na primer, multipla skelroza ili astma ili alergija poput alergije odloženog tipa (alergija tipa IV). Dalje, pogodni su za kardiozaštitu, zaštitu od sloga i za sekundarnu zaštitu od šloga i za lečenje, npr, terapiju ili zaštitu kardiovaskularnih oboljenja ateroskleroze, miokardilanog infarkta, miokardioalnog reinfarkta, akutnog koronarnog sindroma, šloga, restenoze, dijabetesa, oštećenja transplantovanih organa, imunih oboljenja, autoimunih oboljenja, rasta tumora, metastaza tumora kod različitih malignantnih oboljenja, malarije i ostalih oboljenja kod kojih je primereno blokiranje integrina VLA-4 i/ili uticaj na aktivnost leukocita, za prevenciju, ublažavanje ili izlečenje. Preferentna upotreba je za prevenciju miokardijalnog infarkta ili miokardialnog reinfarkta.
Kada se primenjuje jedinjenje formule I, doza može varirati unutar širokog spektra i uobičajeno je i poznato lekaru, da se doza može podesiti svakom inhividualnom slučaju. Zavisće recimo od prirode i ozbiljnosti oboljenja koje se tretira, stanja pacijenta, jedinejnja koje jse koristi ili od vrste stanja akutnog obojenja ili profilakse koja se sprovodi ili da li se pored jedinejnja formule I administriraju i druga jedinjenja.genrealno, u slučaju oralne administracije dnevna doza se kreće do 0.01 do oko 100 mg/kg poželjno od 0.1 do oko 10 mg/kg (u svakom slučaju mg po kg telesne težine) je adekvatna u slučaju administracije odrasloj osobi težine od oko 75kg kako bi se postigli efikasni rezultati. U slučaju intravenoznog administriranja, dnevna doza se kreće od oko 0.01 do oko 50 mg/kg poželjno od oko 0.01 do oko 1 Omg/kg (u svakom slučaju mg po kg telesne težine). Dnevna doza se može podeliti, posebno u slučaju kada se adminsitrira realtivnos velika količina, u na primer, 2, 3 ili 4 delova. Po potrebi, u zavisnosti od individualne reakcije dnevna doza može se smanjiti ili povećati od gore navedne.
Pored farmacutski aktivnih jedinjenja u humanoj medicini i veterinarskoj medicini, jedinjenja formule I i njihove soli i derivati koji su pogodni za željenu primenu, mogu se dalje upotrebiti u dijagnostičke svrhe, na primer, u in vitro dijagnozama uzoraka ćelija ili tkiva i kao pomoćno ili naučno sredstvo za biohemijska izstraživanja gde je poželjno blokiranje VLA-4 ili uticaj interakcija ćelija-ćelija ili ćelija-matriks. Dalje, jedinjenja formule I i njihove soli se mogu koristiti kao intermedijeri za dobijanje ostalih jedinjenja, posebno ostalih farmaceutski aktivnih jedinjenja koja se dobijaju od jedinjenja formule I, na priemr, modifikacijom ili uvođenjem ostataka fukcionalnih grupa, na primer, esterifikacijom, redukcijom, oksidacijom ili drugim transformacijama funkcionalnih grupa.
Primeri
Primer 1
(R)-3-( (S )-2-( 4,4-Dimetil-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-1 -il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3-metilpropionska kiselina
Ia) 4-(3-(2-Metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil alkohol
15 g (81.8 mmol) of 3-metoksi-4-nilrobenzil alkohola je hidrogenizovatio sa 1.3 g paladium/ugljenika (10 % jačine; 50 % vode) in 500 ral of metil terc-butil etra uz hlađenje u ledu. Posle apsorpcije vodonika, katalizator je profiltriran i u nitrat je dodato 10.14 ml (81.8 mmol) of 2-metilfenil izocijanate uz mešanje u trajanju od 30 minuta. Reakciona smeša je ostavljena da stoji preko noći i čvrsti talog je profiltriran usisavanjem i ispran metil terc-butil elrom. Prinos: 20,5 g (88%).
lb) 4-(3-(2-Metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil hlorid
7,65 ml (104.8 mmol) tionil hlonda je u kapima dodato uz hlađanje u ledu, u suspenziju od 15g (52.4mmol) jedinjenja iz Primera lau 300 ml dihlormetana. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 3 sata, ostavljena da stoji preko noći i presuta u 1000 ml heptana. Heptan je dekantovan od izdvojenog ulja, ostatak je resuspendovan u heptanu i heptan je odekantovan. Ovaj postupak je ponovljena još dva puta. Ostatak je rastvoren u dihlormetanu i sipan u 800ml ledeno hladnog diizopropil etra. Smeša je mešana 2 sata i proizvod je profiltriran usisavanjem, ispran diizopropil etrom i osušen iznad fosfor-pentoksida. Prinos 12g (75%).
lc) benzil (S)-2-amino-3-ciklopropionat
Rastvor IN natrijum hidroksida je na 0°C dodat u suspenziju od lOg (77.5mmol)
(S)-2-amino-3-ciklopropilpropionske kiseline u 160 ml dioksana dok nije postignut pH 8-9. zatim je dodato 16.9g (77.5mmol) di-terc-butil dikarbonata, izvađeno iz ledenog kupatila i pHje održavano na 8-9 daljim dodatkom rastvora IN natrijum hidroksida. Rastvor je ostavljen preko noći da stoji, pa je dioksan uparen u vakuumu, u vodenu fazu
jue dodat etil acetat i faze su razdvojene. pH vodene faze je podešeno na 4.5 dodatkom IN hlorovodonične kiseline i ekstrahovano etil-acetatom. Etil-acetatna faza je osušena iznad natrijum sulfata, natrijum sulfat je profiltriran i nitrat koncentrovan u vakuumu. Ostatak je rastvoren u lOOOml dihlormetanu i tretiran sa 53.4 ml benzil alkoholom, 8.37 g 4-dimetilaminopiridinom i 18.8g DCC. Posle mešanja od 6 sati i stajanja preko mći, smeša je profiltrirana, fitrat koncengrovan i ostatak tretiran sa 300 ml 90% trifluorsirćetnom kiselinom. Posle mešanja od 10 minuta na sobnoj temperaturi, trifluorsirćetna kiselina ja
uparen a u vakuumu, a ostatak je dva puta hromatografisan kroz silika gel (dihlormetan/metanol, 95/5). Prinos : 11.48g (68%).
1 d) (S)-2-(4,4-dimetil-2,5-dioksoimidazolidin-1 -il)-2-(ciklopropilmetil)sirćetna kiselina
321 mg HOBT i 4.75g (23.7 mmol) DCC-aje dodato u rastvor 3.82g (23.7mmol) 2-metoksikarbonilamino-2-metilpropionske kiseline (dobijene od 2-amino-2-metilpropionske kiseline i metil hloroformata) i 5.2g (23.7mmol) jedinjenja iz Primera lc u 100 ml THF-a u smeša je mešana na sobnoj temperaturi 4 sata. Opsle stajanja preko noći i fitriranja, THF je uparen u vakuumu, ostatak je rastovren u metil terc-butil etru i rastvor je ispran dva puta zasćenim rastvorom NaHC03i vodenim KHSO4/K2SO4ratvorom. Organski sloj je osušen iznad natrijum sulfata i posle filtriranja je rastvarač uparen u vakuumu. Ostatak je rastvoren u etil acetatu i hidrogenziovan u prisustvu paladijum/ugljenik (10% jačine, 50% vode), katalizator je profiltriran i dodato je u organsku fazu 500 ml vode i 10.lg natrijum karbonata. Posle ekstrahovanja, mućkanjem i razdvajanja faza, vodena faza je ,mešana na 100°C, 24 sata. Posle stajanja preko noći, dodato je 500 ml 6N hlorovodonične kiseline1vodena faza je ekstrahovana tri puta metil terc-butil etrom. Kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata i posle filtriranja, koncentrovane u vakuumu. Ostatak je kristalisan diizopropil etrom i porizvod je profiltriran. Prinos: 2.88g (51%).
Ie) (S)-2-(4,4-dimetil-3-(4-(3-(2-metilfenil)ureido)-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(ciklopropilmetil) sirćetna kiselina
9.44 ml rastvora n-butillitijuma ( 2.5M u heksanu) je dodato na -40°C u struji argona u rastvor 2.85g (11.8 mmol) jedinjenja Formule ld u 60 ml apsolutnog THF-a. posle mešanja od 30 minuta na -40°C, reakciona smeša je ostavljena da se ugreje do 0°C, pa je dodat rastvor 3,6g (11.8 mmol) jedinjenja iz Primera lb u 20 ml N-metil-2-pirolidonu. Reakciona smeša je ugrejana do 0°C,a zatim mešana 2 sata na 0°C. Zatim je dodato 15m IN hlorovodonične kiseline i THF je uparen u vakuumu. Ostatak je presut u 300 ml metil terc-butil etra. Faze su razdvojene, organska faza je isprana vodom, osušena iznad natrijum sulfata i posel filtracije, koncentrovana u vakuumu. Ostatak je prečišćen preparativnom HPLC tehnikom. Posle koncentrovanja frakcija proizvoda i sušenja zamrzavanjem, dobijenoje 1.33g (22%) traženog jedinjenja.
If) terc-butil (R)-3-((S)-2-(4,4-dimetil-3-(4-(3-(2-metilfeml)ureido)-3-metoksi-benzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(ciklopropilmetil)acetilamino)-3-metilpropionat
U rastvor 974mg (1.91mmol) jedinjenja iz Primera le i 305 mg (1.94 mmol) terc-butil ®-3-amino- butanoata u 10 ml apsolutnog DMF-a, dodati su jedan za drugim 626mg (1.91 mmol) TOTU i 308ul (1.81 mmol) N,N-diizopropiletilamina uz hlađenje u ledu. Posle mešanja od 2 sata na soboj temperaturi, rastvaračje uparen u vakuumu, ostatak je rastvoren u etil acetatu i rastvor etil acetata je ispran po dva puta vodenim rastvorom KHSO4/K2SO4, pa zasićenim rastvorom NatlC03 i vodom. Posle sušenja organske faze iznad natrijum dulfata i filtriranja, rastvaračje uklonjen u vakuumu i ostatak hromatografisan kroz kolonu od silika gela, eluiranjem sa ateil acetat/heptanom (1/1). Posle koncentrovanja frakcija proizvoda, dobijenoje 880 mg (71%) traženog jedinjenja.
lg) (R)-3-((S)-2-(4,4-dimetil-3-(4-(3-(2-metilfenil)ureido)-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(ciklopropilmetil)acetilamino)-3-metilpropionska kiselina
880mg (1.35 mmol) jedinjenja iz Primera lf je pomešano sa 10 ml 90 % trifluorsirćetnom kiselinom). Posle 15 minuta na sobnoj temperaturi, reakciona smeša je koncentrovana u vakuumu. Ostatak je rastvoren u dihlorometanu i koncentrovan u vakuumu. Postupak je ponovljen još jednom. Dobijeni ostatak je rastvoren u dihlormetanu i dihlormetanska faza je isprana tri puta vodom i osušena iznad natrijum sulfata. Posle
filtriranja i koncentrovanja u vakuumu, ostatak je rastvoren u smeši acetonitril/voda i osušena smrzavanje, Prinos 730 mg (91 %).
ES (+) - MS: 594,2 (M+H)<+>.
Primer 2
natrijumova so (R)-3-( (S )-2 -(4 ,4-Dimetil - 3-( 4-(3-(2-metilfenil jureido )-3-metoksibenzil )-2;5- dioksoimidazolidm-l-il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3-metilpropionske kiseline
1.64ml rastvora 0. IN natrijum hidroksida je dodato u porcijama uz mešanje u suspenziju od lOOmg (0.168mmol) jedinjenja iz Primer 1 u 10 ml vode i smeša je mešana na sobnoj temperaturi 1 sat. Posle filtriranja i sušenja filtrata hlađenjem ispod 0°C , dobijeno je 104mf (100%) traženog jedinjenja.
ES( + )-MS: 594.3 ((R)-3-( (S)-2-( 4,4-dimetil-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-d ioksoimidazolidin-l-il)-2 -( ciklopropilmetiljacetilamino )-3-metilpropionska kiselina + H)<+>, 616.2 (M<+>).
Primer 3
(R )-3-( (S )-2 -( 4 ,4-Dimetil-3-( 4-(3-(2-metilfenil)u reido )-3-metoksibenzil )-2,5-dioksoimidazolidin-1 -il)-2-( ciklopropilmetiljacetilamino )-3-metilpropanol
535 mg (1.05 mmol) jedinjenja iz Primera 1 e u 15 ml apsolutnom DMF-a je uz hlađenje u ledu , tertirano sa 140 mg (1.05 mmol) HOBT i 260mg (1.26mmol) DCC-a. Smeša je mešana 45 minuta uz hlađenje u ledu, pa je zatim dodato 112 mg (1,26mmol) (R)-3-amino-3-metilpropanola i smeša je mešana na sobnoj temperaturi 2 sata. Smeša je ostavljena do stoji preko noći, zatim je prfiltrirana i filtrat koncentrovan, ostatak jerastvoren u etil acetatu i etil acetatna faza je dva puta isprana vodenim rastvorom KHSO4/K2SO4 . Posle sušenja iznad natrijum sulfata, filtriranja i koncentrovanja, ostatak je hromatografisan kroz silika gel eluiranjem etil acetatom. Posle koncentrovanja frakcija proizvoda dobijenoje 423mg (70%) traženog jedinjenja.
ES(+)-MS: 580.3 (M+H)<+>.
Pripremanje (R)-3-amino-3-metilpropanola
5.68g (149 mmol) litijum aluminijum hidnda je dodato u porcijama u struji argona u rastvor 19.9g (149mmoI) aluminijum trihlorida u 250ml apsolutnog dietil etra i smeša je zagrevana uz refluksovanje 30 minuta. Polako je u kapima dodavan rastvor 6g (3 7.7mmol) terc-butil (R)-3-aminobutanoata u 50 ml apsolutnog dietil etra i reakciona smeša je 2 sata zagrevana uz refluksovanje. Zatim je pažljivo u kapima uz hlađenje u ledu dodato 10 ml vode i 25.3g kalijum hidroksida rastvorenog u 43 ml vode. smeša je ostavljena da stoji preko noći na sobnoj temperaturi. Etarski sloj je dekantovan i ostataj prokuvan tri puta sa dihlormetanom. Kombninovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata. Posle filtriranja1uklanjanja rastvarača u vakuumu, dobijenoje 2.5g (75%) traženog jedinjenja.
Primer 4
(R)-3-( (S )-2 -(4 4-dimetil-3-( 4-(3-(2-metil fenil)ureido )-3-metoksibenzil )-2,5-dioksoimidazolidin-1 -il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3-metilpropionamid
131 mg (0,636 mmol) DCC-a je dodato u rastvor 330mg (0.555 mmol jedinejnja iz Primera 1 i 125 mg (0.926 mmol) HOBT-a u 5 ml apsolutnog DMF-a; smeša je mešana na sobnoj temperaturi 1 sat i zatim je dodato 47pl (0.555 mmol) 25% vodenog rastvora amonijaka. Smeša je ostavljena da stoji preko noći na sobnoj temperaturi, a je dodato još 16ul 25%vodenog rastvora amonijaka i smeša je mešana 4 sata. Posle filtriranja, nitrat je koncetrovan u vakuumu, ostatak rastvoren u etl acetatu i eti alcetatni sloj je ispran po dva puta vodenim rastvorom KHS04/K2S04 , zasićenim rastvorom NaHC03 i vodom.Posle sušenja organskog sloja iznad natrijum sulfata i filtriranja, rastvaračje uparen u vakuumu i ostatak hromatografisan iznad silika gela , pomoću etil acetata. Posle koncentrovanja frakcionih proizvoda i sušenja hlađenjem ispod 0°C, dobijenoje 272 mg (82%) traženog jedinjenja.
ES(+)-MS: 593.3
Primer 5
(R)-3-( (S )-2-(4,4-dimetil-3-(4-(3-(2 -metilfenilju reido )-3-hidroksibenzil)-2, 5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3-metilpropionska kiselina
211 ul bortribromida je u struji argona dodato u rastvor lOOmg (0.169mmol) jedinjenja iz Primera 1 u 20 ml apsolutnog dihlorrnetana na -78°C i reakciona smepa je ostavljena da se ugreje do 0°C, hlađenjem u ledu. Posle 30 minuta na 0°C, pažljivo je dodata voda. Faze su razdvojene i osušene iznad natrijum sulfata, posel filtriranja, rastavrač je uklonjen u
vakuumu, nastali proizvod je hromatografisan preparativnom HPLC i frakcije proizvoda su osušene hlađenjem ispod 0°C, dobijenoje 35mg (36%) traženog jedinjenja.
ES(+) - MS: 580.2 (M+H)'
Primer_6
(R)-3-( (S )-2-( 4,4-Dimetil-3-( 4-(3-(2-metil fenil)u reido )-3-hidroksibenzil)-2 ,5-dioksoimidazolidin-1 -il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3-metilpropanol
488 ul ofbor tribromidaje u struji argona dodato u rastvor 220 mg (0.39 mmol) jedinjenja iz Primera 3 u 40 ml of apsolutnog dichlorometana na -78 °C i reakciona smeša je ostavljena da se ugreje do 0 °C uz hlađenje u ledu. Posle 30 minuta na 0 °C, pažljivo je dodata voda. Faze su razvojene, i organski sloj je ispran vodom četiri outa i osušen iznad natriju sulfata. Posle filtracije u uklanjanja rastvarača u vakuumu, hromatografskim prečišćavanjem preparativnom HPLC i sušenja, frakcija proizvoda , hlađenjem ispod 0°C, dobijen je 81 mg (37%) traženog jedinjenja.
ES(+)-MS: 566.3 (M+H)<+>
Primer 7
(R )-3-( (S)-2-( 4,4-Dimetil-3-( 4-(3-fenilureido )-3-metoksibenzil )-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3-metilpropionska kiselina
7a) 4-(3-Fenilureido)-3-metoksibenzil hlorid
7.55 ml (103.4 mmol) oftionil hloridaje u kapima dodato u suspenziju 14.07 g (51.7 mmol) of 4-(3-fenilureido)-3-metoksibenzil alkohola (pripremljenog kao što je opisano u Primeru 1, pri čemu je korišćen fenil izocijanat umesto 2-metilfenil izocijanata) u 200 ml dihlorometana. Smeša je zatim mešana 2salana sobnoj temperaturi, ostavljena da stoji preko noći i pomešana sa 800 ml heptana. Heptan je odekantovan od izdvojenog ulja, ostaak je suspendovan nekoliko puta heptanu i svaki put heptan je odekantovan. Ostatak je rastvoren u 100 ml dihlormetana i u kapima dodat u 800 ml diizopropil etra. Smeša je mešana 1 sat uz hlađenje u ledu i proizvod je profiltriran na Buchner-u, ispran diizopropil etrom i osušen u vakuumu.
7b) (8)-2-(4,4-Dimetil-3-(4-(3-fenilureido)-3-metoksibenzil)-2,5dioksoimidazolidin-l-il)-2-( ciklopropilmetil)sirćetna kiselina
9.32 ml rastvora n-butillitijuma (2.5M in heksane) je dodato na -40 °C u struji argona u rastvor od 2.8 g (11.6 mmol) jedinjenja iz Primera ld u60 ml apsolutnog THF-a. Posle mešanja na -40 °C u trajanju od 30 minuta, reakciona smeša je ostavljena da se ugreje do 0°C i dodat je rastvor 5.07 g (17.4 mmol) jedinjenja iz Primera 7a u 20 ml N-metil-2-pirolidona. Reakciona smeša je ostavljena da se ugreje do 0°C i zatim je ostavljena da se meša još 2 sata na 0°C. Dodato je 15 ml ofl N hlorovodonične kiseline, THF je uparen u vakuumu i ostatak pomešan sa 300 ml of metil terc-butil etra. Faze su razdvojene i organska faza je isprana vodom, osušena natrijum sulfatom i posle filtracije koncentrovana in vakumu. Ostatak je prečišćen preparativnom HPLC. Posle koncentrovanja frakcionih proizvoda i sušenja hlađenjem, dobijeno je 484 mg (8 %) traženog jedinjenja. 7 c) (R)-3-( (S )-2-(4,4-dimetil-3-(4-(3-fenilureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-( ciklopropilmetiljacetilamino )-3-metilpropionska kiselina jedinjenje je dobijeno analogno Primeru 1 od 120 mg (0.242 mmol) jedinjenja iz Primera Eksample 7b i 38 mg (0.242 mmol) of terc-butil (R)-3-amino-butanoatakuplovanjem, hromatografskim prečišćavanjem, cepanjem terc-butil estra i sušenja hlađenjem ispod 0°C. Prinos: 113 mg (81 %).
ES(+)-MS: 580.2 (M+H)<+>
Primer 8
(R )-3-( (S )-2-(4,4-dimetil-3-( 4-(3-fenilureido )-3-metoksibenzil )-2,5-diokso-imidazolidin-1 -il)-2-( ciklopropilmetiljacetilamino )-3-metilpropanol
Jedinjenje je pripremljeno analogno Primeru 3 od 172 mg (0.348 mmol) jedinejnja iz Primera 7b i 31 mg (0.417 mmol) (R)-3-amino-3-metilpropanola (videti Primer 3), kuplovanjem, hromatografskim prečišćavanjem (etil acetat/heptan 9/1), koncentrovanjem frakcionih proizvoda i osušeno hlađenjem ispod 0°C. Prinos 117mg (59%).
ES(+)-MS: 566.3 (M+H)<f>
Primer 9
Etil 3-((S )-2-(4 ,4-dimetil-3-(4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-d ioksoimidazolidin-l-il)-2-( ciklopropilmetiljacetilamino )-3-(3-piridil)propionat
129 mg (0.393 mmol) TOTU i 64 1-11 (0.374 mmol) N,N-diizopropiletilamin su uz hlađenje u ledu dodati u rastvor 200 mg (0.393 mmol) jedinejnja iz Primera ld i 76.4 mg (0.393 mmol) of etil 3-amino-3-(3-piridil)propionata (za dobijanje videti J. G. Rico et al, J. argo Chem. 58 (1993) 7948) u 5 ml apsolutnog DMF-a. Posle mešanja na sobnoj temperaturi u trajanju od 30 minutes, rastvaračje uparen u vakuumu i ostatak rastvoren u etil acetatu. Rastvor etil acetata je po dva puta ispran twice i to zasićenim rastvorom NaHCC>3 i vodom. Posle sušenja organske faze natrijum sulfatom i fdterisanja, trastvarač
je uklonjen u vakuumu i ostatak je hromatografisan kroz silika gel, etil acetatom. Posle koncentrovanja frakcija proizvoda,dobijeno je 195 mg (72 %) traženog jedinejnja.
ES(+)-MS: 685.4 (M+H)<+>
Primer 10
hidrohlorid 3-((S )-2-(4 ,4-Dimetil-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil )-2 ,5-dioksoimidazolidin-1 -il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3-(3-piridil)propionske kiseline
0.82 ml (0.82 mmol) 1 M vodenog rastvora litijum hidroksidaje dodato u rastvor 141 mg (0.206 mmol) jedinjenja iz Primera 9 u 7.25 ml metanola i reakciona smeša je ostavljena da stoji preko noći na sobnoj temperaturi. Metanol je uparen u vakuumu, i pH ostatka je podešeno na 2 dodatkom 1 N hlorovodomčne kiseline i smeša je kooncentrovana u vakuumu. Ostatak je hromatografisan na silica gelu , eluirano dichlorometan/metanol/ glacialna sirćetna kiselina/voda (95/5/0.5/0.5). Posle koncentrovanja frakcionih proizvoda, ostatak je rastvoren u 1.1 equivalentu 1 N hlorovodonične kiseline i osušen hlađenjem ispod 0°C. Prinos: 120mg (89 %).
ES(+)-MS: 657.4 (M+H)'
Primer 11
Izopropil 3-((S )-2-( 4,4-dimetil-3-( 4-(3-(2-metilfenil jureido )-3-metoksibenziI)2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-( ciclopropilmetil)acetilamino )-3-(3-piridil)propionat
56 ul (0.731 mmol) izopropanola i 23.6 mg (0.193 mmol) of 4-dimetilaminopiridina je dodato u suspenziju 80 mg (0.122 mmol) jedinjenja iz Primera 11 u 3 ml dichlorometana. U bistar rastvor je dodato 38 mg (0.183 mmol) DCC-a, rastvoreno u 1 ml dichlorometana. Posle mešanja na sobnoj temperaturi od 2 sata, smeša je ostavljena da stoji preko noći na sobnoj temperaturi. Posle fdtriranja, fdtrat je koncentrovan u
vakuumu i ostatak je hromatografisan na silica gelu korišćenjem heptan/etil acetat (3/1) i etil acetate/heptan (20/1). Posle koncentrovanja frakcioja proizvoda,dobijeno je 70 mg (82 %) traženog jedinjenja.
ES(+)-MS: 699.4 (M+H)<+>
Primeri 2
Etil 3-((8 )-2-( 4,4-dimetil-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-( ciclopropilmetil)acetilamino )-3-( 4-piridil )propionat
Jedinjenje je pripremljeno analgono Primeru 9 od 200 mg (0:393 mmol) jedinjenja iz Primera Idi 76.4 mg (0.393 romol) etil 3-amino-3-(4-piridil)propionata (za dobijanje videti J. G. Rico et al., J. argo Chern. 58 (1993) 7948). Iield: 199 mg (74 %). ES(+)-MS: 685.4 (M+H)'
Primer 13
Hidrohlorid 3-( (S )-2-( 4,4-Dimetil-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin- l-il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3-(4-piridil)propionske kiseline
Jedinjenje je dobijeno analogno Primeru 10 od 143 mg (0.209 mmol) jedinjenja Primera 12. Prinos: 126 mg (87 %).
ES(+)-MS: 657.2 (M+H)<+>
Primer 14
Izopropil 3-( (S )-2-( 4,4-dimetil-3-( 4-(3-(2-metilfenil)u reido )-3-metoksibenzil)-2, 5-dioksoimidazolidin-l-il )-2 -( ciklopropilmetil)acetilamino)-3-( 4-piridil)propionat
Jedinejnjeje dobijeno analogno Primeru 11 od 83 mg (0.126 mmol) jedinjenja iz Primera 13. Prinos. 34.6 mg (39 %).
ES(+)-MS: 699.4 (M+H)<+>
Primer 15.
Etil 3-( (S )-2-( 4,4-dimeti!-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolid in-l-il )-2-( ciclopropil metil )acetilamino )-3-(2-piridil )propionat
Jedinjenje je dobijeno analogno Primeru 9 od 200 mg (0.393 mmol) jedinjenja iz Primera ld i 76.4 mg (0.393 mmol) etil 3-amino-3~(2-piirdil)propionata (za dobijanje pogledati J. G. Rico et aL, J. argo Chern. 58 (19.93) 7948). Prinos: 226 mg (84 %).
E5(+)-MS: 685.4 (M+H)<+>
Primer 16
3-( (5 )-2-(4 ,4-Dimetil-3-(4-(3-(2-metilfenil)u reido )-3-metoksibenzil )-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-( ciCiopropilmetil)acetilamino )-3-(2-piridil)propionska kiselina
Jedinjenje je dobijeno analogno Primeru 10 od 170 mg (0.248 mmol) Jedinjenja 15; ali nije knvertovano u hidrohlorid dodatkom hlorovodonične kiseline. Prinos: 160 mg (98 %).
ES(+)-MS: 657.4 (M+H)<+>
Primer 17
Izopropil 3-( (S )-2-( 4,4-dimetil-3-(4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-1 -il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3 -(2-piridil)propionat
Jedinjenje je dobijeno analogno Primeru 11 od 90 mg (0.137 mmol) od Jedinjenja 16. Prinos: 39 mg (41 %).
ES(+)-MS: 699.4 (M+H)<+>
Primer 18
(R)-3-( (8 )-2-( 4,4-Bis(trifluorometil)-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3-metilpropionic acid
18a) 2-tert-Butoksi-4,4-bis(trifluorometil)-l ,3-oksazabuta-l ,3-diene
Jedinjenje je dobijeno analogno W. Steglich etal., Chern. Ber. 107 (1974), 1488-1498. za dobijanje anhidrovanog heksafluoroacetona (HFA), HFA trihidrate u kapima je
dodata koncentrovana sumporna kiselina koja je prethodno ugrejana do 80 °C. Nastali gas je još jednom ispran koncentrovanom sumpornom kiselinom, pa zatim smešten u poseban deo za gas u rekacionom sudu. Kondenzator za refluksovanje sa punjenjem aceton/suvi led je povezan sa izlazom za gas rekaiconog suda..
Kao što je gore opisano, rastvor 20 g (170 mmol) terc-butil karbamata ul50 ml dihlorometana reagovalo je sa anhidrovanim HFA gasovima do zasićenja reakcionog rastvora, rastvaračje uparen u vakuumu i nstali 2-terc-butoksicarbonilamino-2-hidroksi-1,1, 1 ,3,3,3-heksafluoropropan (prinos: 48.3 g,100 %) je dalje korišen u sledećoj fazi reakcije.
13.6 g anhidirda trifluorsirćetne kiseline i dodatih 5 kapi hinolinaje dodato u kapima na 0°C u rastvor 50.05 g (176 mmol) 2-terc-butoksikarbonilamino-2-hidroksi-1,1,1 ,3,3,3-heksafluoropropanau 300 ml dietil etar. Posle mešanja na 0°C ,10 minuta, dodato je u kapima još 27.2 g anhidrida triluorsirćetne kiseline. Reakciona smeša je mešana na 0°C (spoljašnja temperatura), 30 minuta, unutrašnja temperatura smeše je povećana do 8-10°C. Posle hlađenja do 0<0>C, dodato je 50.01 g (388 mmol) of hinolina , pa je počela da kristališe hinolinska so trifluorsirćetne kiseline. Posle 2 sata mešanja na 0°C, smeša je profiltrirana. Otaci soli su uklonjeni iz filtrata, destilacijom u vakuumu , pri čemu je prijemni sud hlađen u aceton/suvom ledu. Destilat je zatim destilisan kroz Vigreux kolonu. Dobijenoje 36.2g (77%) traženog jedinjenja. Tačka ključanja: 126-130°C.
18b) (S)-P-ciklopropilalanin terc-butil estar
U smešu 50 ml dioksana i 5 ml koncentrovane sumporne kiseline (dobijeno pažljivim dodavanjem kiseline u kapima, u dioksan na 5°C), dodato je na sobnoj temperaturi, 3 .5g (27.1 mmol) (S)-P-ciklopropilalanina. Rastvor je prebačen u zatopljeni sud u kojem je 40 ml izobutilenakondenzovano na 78°C. Sud je zatim mućkan 24 sata na sobnoj tempeaturi. Posle otvanja suda (uz hlađanja), reakciona smeša je pažljivo dodata u mešanu smešu 30ml trietilamin i 50ml vode , ohlađenu na 0°C. Posle uklanjanja viška izobutilena, proizvod je ekstrahovan etrom (2x5 Omi). Posle sušenja etarske faze, magnezijum sulfatom, filtriranja i uparavanja rastvarača u vakuumu, dobijen je sirov proizvod (ulje svetio žute boje) koje je dalje podvrgnuto reakcijama bez prečišćavanja. Prinos 4.2g (84%).
18c) terc butil estar (S)-N-Formil-p-ciklopropilalanina
Smeša 10 g (54mmol) terc-butil estra(S)-p-ciklopropilalanina i 4.7g (55.2mmol) cijanometilformata u 100 ml dihlormetana je mešana preko noći na sobnoj temperaturi. Posle uparavanja rastvarača u vakuumu, dobijeni ostatak je destilovan u vakuupu. Prinos 8.8g (76%). Tačka ključanja 120°C740Pa (0.3 tora).
18d) terc-butil (S)-2-(4,4-bis(trifluorometil)-2,5-dioksoimidazolidin- l-il)-2-(ciklopropilmetil)acetat
2.4g (12.1 mmol) difozgena je na -30°C dodato u rastvor 2.5g (11.7 mmol) (S)-N-terc-butil estra formil-p-ciklopropilalanina i 2.5g (24.7 mmol) trietilamina u 100 ml suvog dihlormetana. Rastvor je ostavljen da se ugreje do -15°C u toku 1 sata i mešanja je nastavljeno na ovoj temperaturi do potpunog završetka reakcije. Rastvor je zatim dva puta ispran sa 7% rastvom natrijumbikarbonata,a organski sloj je zatim osušen magnezijum sulfatom. Posle filtriranja, rastvaračje uparen u vakuumu i ostatak rastvoren u 70 ml benzena. U ovaj rastvor je u kapima, na sobnoj temperaturi , dodat rastvor 3.5 g (1.5 mmol) 2-terc-butksi-4,4-bis(trifluorometil)-l,3-oksazabuta-l,3-dien u 10 ml benzena. Rastvor je zagrevan preko noći na 60°C i benzen je uparen u vakuumu. Ostatak je hromatografisan na silika gelu (elunet: petrol etar/etil acetat = 8/1). Prinos : 3.7g (78%). Tačka topljenja 76-77°C [a]<20>= -28° (c= 1, CHC13).
18e) (S)-2-(4,4-bis(trifluorometil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(ciklopropilmetil) sirćetna kiselina
Rastvor 7g (17.3 mmol) jedinjenja iz Primera 18 d u 20 ml dihlormetana je na 10°C, dodat u smešu 30 ml trifluorsirćetne kiselina i 50 ml dihlormetana i smeša je mešana na sobnoj temperaturi 16 sati. Posle uparavanja trifiuorsrćetne kiseline i dihlormetana u vakuumu, dobijeno je 2.9g (98%) tarženog jedinjenja,
Tačka topljenja 123-125°C [a]<20>= -26° (c= 2, metanol).
181) (S)-2-(4,4-bis(trifluorometil)-3-(4-(3-(2-metilfenil)ureido)-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(ciklopropilmetil) sirćetna kiselina
3.2 ml rastvora n-butil-litijuma (2.5 M u heksanu) je dodato na -40 °C u struji argona u rastvor 1.39 g (4 mmol) jedinjenja iz primera 18e u 40 ml apsolutnog THF-a. Reakciona smšea je ostvaljena da se ugreje do 0 °C uz mešanje, pa je dodat rastvor 2.43 g (8 mmol) of 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil hlorid u 20 ml apsolutnog THF-a pa je reakciona smeša mešana na sobnoj temperaturi 3 sata. Dodato je 20 ml of 1 N hlorodovonične kiseline pa je THF uparen u vakuumu. Vodeni sloj je ekstrahovan dva puta metil tert-butil etrom. Kombinovani organski slojevi su osupeni natrijum sulfatom i posle filtracije, concentrovant u vakuumu. Ostatak je prečišćen preparativnom HPLC. Posle koncentrovanja frakcija proizvoda i sušenja hlađenjem ispod 0°C, dobijenoje 1.41 9 (57 %) traženog jedinjenja.
(18g) (R)-3-((S)-2-( 4,4-Bis(trifluorometil)-3-(4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2, 5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-( ciklopropilmetil )acetilamino )-3-metil propionska kiselina
Jedinejnje se može dobiti prema postupku opisanom za Pnmere 1 f i 1 9 od jedinejnja iz Primera 18f i terc-butil (R)-3-aminobutanoatakuplovanjem i cepanjem terc-butil estra.
Primeri 9
(8 )-3-( (8 )-2-(4,4-8 is(trifluorometil )-3-( 4-(3-(2-metil fenil )ureido )-3-metoksibenzil )-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3-fenil propionska kiselina
19a) etil(S)-3-((S)-2(4,4-^ metoksibenzil)-2,5-đioksoimidazolidin-l-il)-2-(ciklopropilm fenilpropionat
748 mg (2.28 mmol) TOTU (cijano(etoksikarbonil)metilen)amino)- N, N, N', N'-tetrametiluronium tetrafluoroborat) i 368ul N,N-diizopropil-etilamina je na 0°C dodato u rastvoru od 1.41 g (2.28 mmol) jedinjenja iz Primera 18f i 442 mg (2.28mmol) etil (S)-3-amino-3-fenilpropionata u 20 ml apsolutnog dimetilformamida (DMF). Posle mešanja od 1 sata na sobnoj temperaturi, DMF je uparen u vakuumu, ostatak rastvoren u etil acetatu i etil-acetatni rastvore je ispran vodenim KHSO4/K2SO4 rastvorom pa zasićenim NaHC03 rastvorom i na kraju vodom. Posle sušenja organske faze natrijum sulfatom , rastvor je profiltriran, rastvarao uparen u vakuumu i ostatak hromatografisan na silika gelu korišćenjem heptan/etil acetata (3/2). Koncenrovanjem frakcija proizvoda dobijenoje 1.48g (82%) traženog jedinjenja.
19b) (S)-3-((S)-2-(4,4-bis(trifluorometil)-3-(4-(3)2-metilfenil)ureido)-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazo1idin-l-il)-2-(ciklopropilmetil)acetilamino)-3- fenilpropionska kiselina
Rastvor 1.46g (1.84mmol) jedinjenja iz Primera 19s u 40 ml N-metil-2-pirolidona i 20 ml 6N hlorovodonične kiseline je zagrevano na 60°C, 6 sati. posle hlađenja do sobne temperature, reakcionoj smeši je dodato 300 ml vode i talog profiltriran na Buchner-u, ispran vodom i osušen fosfor pentoksidom. Sirov proizvod je hromatografisan dva puta kroz silika gel (eluent: dihlormetan/metanol/sirćetna kiselina/voda = 95/5/0.5/0.5). posle koncentrovanja dihlormetana, organski sloj je ispran vodom i osušen natrijum sulfatom. Posle filtriranja, uparen je rastvarač u vakuumu i osušen hlađenjem ispod 0°C, dobijenoje
1.19g (85%) traženog jedinjenja.
ES(+)-MS: 764.2 (M+H)<+>
Pri mer 20
(R)-3-((S)-2-(4,4-bis(trifluorometil)-3-(4-(3-(2-metilfenil)ureido)-3-metoksibenzi dioksoimidazolidin-l-il)-2-(2-metilpropil)acetilamino)-3-metilpropionska kiselina
20a) terc-butil estar N-foimil-L-lucina
Dobijanje je sprovedeno analogno onom koje je opisano W. Duzcek et al., Svnthesis 1996, 37-38. Rastvor 4.04g (40 mmol) trietilamina u 10 ml dihlormetana je na 0°C dodato u rastvor 8.94g (40mmol) terc-butil estra L-leucinhidrohlorida i 3.4g (40 mmol) cijanometil formata u 60 ml dihlormetana. Reakcioni rastvor je ostavljen da se ugreje do sobne temperature, mešan preko noći na sobnoj temperaturi, pa zatim ispran dva puta zasićenim rastvorom NaCl. Faze su razdvojene i organska faza je osušena magnezijum sulfatom. Posle filtriranja i uparavanja rastvarača u vakuumu, dobijeni ostatak je destilovan u vakuumu. Prinos: 7.5g (87%). Tačka ključanja 118°C /2.7 Pa (0.02 tora).
20b) terc-butil (S)-2-(4,4-bis(trifluormetil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2(2-metilpropiljacetat
2.4g (12.1 mmol) difozgena je na - 30°C dodato u rastvor 2.5g (11.6mmol) terc-butil estar N-formil-L-leucina i 2.5g (24.7 mmol) trietilamin u 100 ml suvog dihlorometrana. Reakcioni rastvor je ostavljen da se ugreje do -10°C u periodu od 1 sata i mešanje je nastavljeno na ovoj temperaturi do potpunog završetka reakcije. Reakcioni rastvor je zatim dva puta ispran . na sobnoj temperaturi , sa 7% rastvorom natrijum bikarbonata. Faze su razdvojene i organski sloj osušen iznad magnezijum sulfata. Posle
filtriranja, rastvaračje uparen u vakuumu i rastvoren u 70 ml benzena. U ovaj rastvor u kapima je dodato 3g (11.3 mmol) 2-tert-butoksi-4,4-bis(trifluorometil)-l ,3-oksazabuta-1,3-diena u 10 ml benzena, na sobnoj temperaturi. Rastvor je zagrevan na 60 °C preko noći, pa je benzen u paren u vakuumu. Ostatak je hromatografisan na silika gelu (eluent: petrol eter/etil acetat = 10/1), i dobijenoje 3.7 g (80 %) traženog jedinjenja. Tačka topljenja: 105-106 °C. [a]<20>= -24 ° (c = 1, CHC13).
20c) (S)-2 -(4 ,4-Bis(tirfluorometil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(2-metilpropil) sirćetna kiselina
Rastvor 7 g (17.2 mmol) jedinjenja iz Primera 20b u 20 ml dihlormetana je nalO °C dodata u smešu 30 ml trifluorsirćetne kiselina i 50 ml dihlormetana i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi, 16 sati. Posle uparavanja trifluorsirćetne kiseline i dichlormetana u vakuumu, dobijeno je 6.0 g (99 %) traženog jedinjenja. Tačka topljenja: 154-156 °C. [a]<20>= -23 ° (c = 2, metanol).
20d) (R)-3-( (S )-2-( 4,4-Bis(trifluorometil)-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksi-benzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(2-metilpropil)acetilamino )-3-metilpropionska kiselina
Jedinjenje je dobijeno kao što je opisano za Primere 1 f i 1 g od 500 mg (0.809 mmol) of (S)-2-(4,4-bis(trifluorometil)-3-(4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-1 -il)-2-(2-metilpropil)sirćetne kiseline formule
koja je dobijena od (S)-2-(4,4-bis(tirfluorometil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(2-metilpropil)sirćetne kiseline i 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil hlorida kao što je opisano za Primer 18f, i 128 mg (0.809 mmol) of terc-butil (R)-3-aminobutanoata. Posle
kuplovanja, hromatografskog prečišćavanjam na silika gelu (eluent: heptan/etil acetat = 3/2) i cepanja te terc-butil estra, dobijeno je 299 mg (53 %).
ES(+)-MS: 704.5 (M+H)<+>
Primer 21
(S )-3-( S )-2-( 4,4-bis(trifluorometil)-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2, 5-dioksoimidazolidin-l-il)-2 -(2-metilpropil)acetilamino )-3-feniIpropionska kiselina
21a) etil (S )-3-( (S )-2-( 4,4-bis(trifluorometil)-3-( 4-(3.(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(2-metilpropil)acetilamino )-3-fenil propionat
1.89 g (5.77 mmol) TOTU i 932 ul of N,N-diizopropiletilamina je na 0 °C dodato urastovor3.57 g (5.77 mmol) (S)-2-(4,4-bis(trifluorometil)-3-(4-(3-(2-metilfenil)ureido)-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il )-2-(2-metilpropil)sirćetne kiseline(dobijene od (S)-2-(4,4-bis(tirfluorometil)-2,5 -dioksoimidazolidin-l-il)-2-(2-metilpropil)sirćetne
kiseline i 4-(3-(2-rnetilfenil)ureido )-3-metoksibenzil hlorida kao što je opisano za Primer 18t) il. 11 g (5.77 mmol) etil (S)-3-amino-3-fenilpropionata u 30 ml of apsolutnog DMF-a. Posle mešanja na sobnoj temperaturi u trajanju od 1 sata, DMF je uparen u vakuumu, ostatak rastvoren u etil acetatu i rastvor etil acetata je ispran prvo vodenim rastvorom KHSO4/K2SO4, zatim zasićenim rastvorom NaHC03i vodom. Posle sušenja organske faze natrijum sulfatom i filtriranja, rastvaračje uparen u vakuumui ostatak je hromatografisan na silika gelu pomoću etil acetat/heptana (2/3). Posle koncentrovanja frakcija proizvoda, dobijeno je 3.26 g (71 %) traženog jedinjenja.
21b) (S)-3-(S)-2-( 4,4-Bis(trifluorometil)-3-(4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2 ,5-d ioksoimidazolidin-l-il )-2-(2-metilpropil )acetilamino )-3-fenil propionska kiselina
45ml 6N hlorovodonične kiseline je dodato u rastvor 3.25 g (4.09 mmol) jedinejnja iz Primera 21a u 90 ml N-metil-2-pirolidona i smeša je zagrevana 6 sati na 60°C . posle hlađenja do sobne temperature, smeši je dodato 600 ml vode. Talog je profilterisan na Buchner-u, ispran vodom i osušen fosfor pentoksidom. Posle dvostrukog hromatografskog prečišćavanja sirovog proizvoda na silika gelu (eluent; dichlormetan/metanol/sirćetna kiselina/voda = 95/5/0.5/0.5) i koncentrovana frakcija proizvoda, ostatak je rastvoren u dichlormetanu. Organski sloj je dva puta ispran vodom i soušen magnezijum sulfatom. Posle filtriranja, koncentrovanja i sušenja hlađenjem ispod 0°C, dobijenoje 2.7 g (86 %).
ES(+)-MS: 766.2 (M+H)<+>
Primer 22
Natrijumova so (8)-3-( (S )-2-( 4,4-Bis(trifluorornetil)-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(2-metilpropil)acetilamino )-3-fenil propionske kiseline
1.24 ml rastvora 1 N natrijum hidroksida (razblaženo sa 20 ml vode) je uz mešanje dodato u suspenziju 1 g (1.3 mmol) jedinjenja iz Primera 21 u 100 ml acetonitrila i200 ml vode. posle sušenja rastvora hlađenjem ispod 0°C, dobijeno je 1.01 g (79 %) traženog jedinjenja.
ES (+ )-MS: 766.2 (3-( (S )-2-(4 ,4-bis(trifluorometil)-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(2-metilpropil)acetilamino )-3-fenilpropionska kiselina + ITT
Primer 23
Natrijumova so(S)-3-( (S )-2-( 4,4-Bis(trifluorometil)-3-( 4-(3-(2-metilfenil)ureido )-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolid in-l-il)-2-( ciklopropilmetil)acetilamino )-3-fenilpropionske kisleline
Od 720 mg jedinjenja iz Primera 19b, prema postupku opisanom u Primeru 22, dobijeno je 720 mg (99%) traženog jedinjenja.
ES(+)-MS: 764.3 ((S)-3-((S)-2-(4,4-bis(trifluorometil)-3-(4-(3-(2-metilfenil)ureido)-3-metoksibenzil)-2,5-dioksoimidazolidin-l-il)-2-(ciklopropilmetil)acetilamino)-3-fenilpropionska kiselina +H)<+>
Ispitivanje biološke aktivnosti
A) test adhezije U937/VCAM-1 ćelija
Ovaj test metod je korišćen za ispitivanje aktivnosti jedinjenja formule I na interakciju između VCAM-1 i VLA-4 u analizi opisanoj u daljem tkstu, koja je specifična za ovu interackiju. Komponente ćelijskog vezivanjs, npr. VLA-4 integrini, se nalaze u prirodnom obliku kao površinski molekuli na humanim U937 ćelijama (ATCC CRL 1593) koje pripadaju grupi leukocita. Kao komponente za specifično vezivanje korišćeni su , rekombinantni rastvorni fuzini proteini dobijem genetskim inžinjeringom, koji se sastoje od ekstracitoplazmatičnog domena humanog VCAM-1 i konstantog dela humanog imunoglobulina podklase IgGl.
Analiza merenja adhezije U937 ćelija (ATC CRL 1593) za hVCAM-l(l-3)-IgG
1. Pripremanje humanog VCAM-1(1-3)-lgG i humanog CD4-IgG
Korišćen je genetska konstrukcija za ekspresiju ekstracelularnog domena humane VCAM-1 kombinvanog sa genetskom sekvencom teških lanaca humanog imunoglobulina Igl (pregib, CH2 i CH3 regiona) (Dr. Brian Seed, Massachusetts General Hospital, Boston, USA; cf. Damle and Aruffo, Proc. NatLAcad. Sci. USA 19914, 88, 6403). Rastvorljivi fuzioni protein hVCAM-l(l -3) IgG koji sadrži tri amino-terminalna ekstracelularna humana VCAM (Damle and Aruffo, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 1991, 88, 6403) domena slična imunoglobulinu. Kao fuzioni protein za negativnu kontrolu korišćen je CD4-IgG (Zettlmeissl et al., DNA and Cell Biologv 1990, 9, 347). Rekombinantni proteini su eksprimovani kao rastvorljivi proteini posle DNK transfekcije posredstvom DEAE/dekstrana u COS ćelijama (ATCC CRL1651) prema standardnim procedurama (Ausubel et al, Current protocols in molecular biologv, John Wiley & Sons, Inc., 1994).
2. Analizna merenja adhezij e U93 7 ćelija za hVCAM-1(1-3)-IgG.
2.1 Nosač sa 96 mikrotitarskih udubljenja (Nunc Maxisorb) je inkubirana sa 100|xl/udubljenju rastvora kozijeg anti-humanog IG antitela (10u.g/ml u 50 mM tris, pH 9.5) , 1 sat, na sobnoj temperaturi. Posle uklanjanja rastvora antitela,
ispiranje je obavljeno sa PBS-om
2.2 150 gl/udubljenju pufera za blokiranje (1 % BSA u PBS-u) je inkubirano na nosaču, 0.5 sati, na sobnoj temperaturi. Posle uklanjanja pufera za blokiranje,
ispiranje je obavljeno jedno sa PBS-om.
2.3 lOOul po udubljenju supernatanta ćelijske kulture transfektiranih COS ćelijaje inkubirano na nosaču na sobnoj temperaturi, 1.5 sat. COS ćelije su transfektirane sa plazmidom čiji kodovi za domene slične tri N-terminalni imunoglobulinu VCAM-a, kuplovane saFc delom humanog IgGi(hVCAM-(l-3)-igG). Sadržaj hVCAM-l(l-3)-IgG iznosi oko 0.5-1 pg/ml. posle uklanjanja supernatanta,
isprianje je obaljeno jednom sa PBS-om.
2.4 Nosači su inkubirani 20 minuta na sobnoje temperaturi sa 1 OOul/udubljenju pufera za blokranjeFc receptora (1 mg/ml y-globulina, lOOmMNaCl, 1 OOuM MgCl2, lOOuM MnCI2, 100 uM CaCl2, lmg/ml BSA u 50 mM HPES, pH 7.5). Posle uklanjanja pufera za blokiranje Fc receptora, ispiranje je obavljeno jednom sa
PBS-om.
2.5 Dodato je 20ul pufera zavezivanje (lOOmMNaCl, 100NMMgCl2;10OuMMnCl2,
lOOuM CaCl2, lmg/ml BSA u 50 mM HEPES, pH7.5), u 1 Opi pufera za vezivanje dodate su supstance za testiranje i inkubacirano je 20 minuta. Kao kontrola korišćena su antitela na VCAM-1 (BBT, No. BBA6) i na VLA-4 (Immunoetch,
No. 0764).
2.6 U937 ćelije su mkubirane 20 minuta u puferu za blokiranje Fc receptora , pa su pipetirane u koncentraciji od lx!06/ml u količini od lOOul po udubljenju (krajnja
zapremina 125 ul/udubljenju).
2.7 Nosači su polako potopljeni po uglom od 45° u pufer za prekidanje reakcije (stop-pufer) (100 mM NaCl, 100 uM MgCl2, 1 OOuM MnCI2, 100 uM CaCl2u 25 mM
tris, pH 7.5) i promućkani. Postupak je ponovljen.
2.8 Zatim je na nosačima 15 minuta inkubirano 50ul/udubljenju rastvora za bojenje
(16.7 ug/ml Hoecht dye 33258, 4% formaldenid, 0.5% Tnton X-100 u PBS-u). 2.9 Nosači su promućkani i polako uronjeni pod uglom od 45° u stop pufer 100 mM
NaCl, 100 uM MgCl2, 1 OOuM MnCl2, 100 uM CaCl2u 25 mM tris, pH 7.5). Postupak je ponovljen. Zatim su nosači ubačenu u citofluorimetar (Millipore), (ostetljivost: 5, talasna dužina ekscitacije: 360 nm, emisiona talasna dužina: 460 nm).
Intenzitet emitovane svetlosti obeleženih U937 ćelija je mera broja U937 ćelija adherovanih zahVCAM-1 (1 -3)-IgG i preostalo na nosaču, te tako meri sposobnost dodate testirane supstance za inhibiciju ove adhezije. Od inhibicje adhezije pri različitim koncentracijama test supstance izračunata je koncentracija iCsokoja predstavlja inhibiciju adhezije za 50%.
3. Rezultati
Sledeći reziltati su dobijeni za adheziioni test U93 7/VCAM-1 ćelija (IC50vrednosti su date u nM (nanomol/litm))
Farmakološke osobine jedinjenja formule I se takođe mogu ispitati sledećim metodama.
B) Adhezija leukocita kod pacova
U modelu adhezije leukocita kod pacova, ispitivanje uticaj jedinjenja formule I na adheziju lukocita u venulama pacova. Adhezija leukocita za andotel postkapilamih venula smatra se važnim korakom u inflamatornim reakcijama (J.M. Harlan, Blood, 1985, 65, 513). Okupljanje leukocita iz krvi u deo pod inflamacijom vodi dobro-koordinisana dinamična sekvenca u kojoj važnu ulogu igraju hemotaktični citokini i molekulski ćelijske adhezije. Nađeno je da VCAM-1/VLA-4 interakcije igraju ključnu ulogu u adheziji i izlasku leukocita i povećanoj permeabilnosti sudova za makromolekule koji su ubačeni različitim medijatoriskim supstancama i citokinima (D. Seiffge, Int. J. Microcirc. 1995, 15, 301). U ovom modelu, opšta inflamacija ili reumatoidni artritis koji dovode do adhezije leukocita i njihov izlazak u željenu oblast organa je izazvana lokalnim ili sistematskim injekcijama endotoksina, na primer, zimosana-a, bakteriijskih toksina poput lipopolisaharida (LPS) ili Freund-ovih pomoćnih sredstava. Određena je povećana adhezija za endotel venula posredstvom endotoksina.
Za određivanje adhezije leukocita, konšćenje video sistem sa kamerom sa izvinutim mikroskopom (Zeiss). Zimosan ili bakteriski endotoksin je injektovan u mužjaka Sprague-Davvlev pacova (telesne težine oko 250 g) pod blagim dejstvom halotana. Kontrolne životinje su primile identičnu zapreminu 0.9% rastvora soli. Zatim je životinjama ,subkutalno ili oralno, admimstnrana test supstanca, kao individulna ili multipla doza. Za izvođenje merenja, pacovi su anestezirani intramuskularnim injekcijama od 1.25 g/kg uretana. Ostavljeni su da dišu normalno preko trahealne cevi. Telesna temperatura je održavana na 37°C uz pomoć jastuka za zagrevanje sa regulatorom U termo statiranoj )37°C) mikroskopskoj fazi, napravljen je hipogastrični rez mezenterije koji jezatim pokriven tečnim parafinom na 37°C. Ileocekalni deo mezenterije je držan u položaju pomoću tri tue igle i glinom za modeliranje. Posle perioda inkubacije od 30 minuta, u toku kojeg je tkivo ostavljeno da se stabilizuje, adhezija leukcita je određena u postkapilarnim venulama prečnika 20-30um i oko 1 OOum dužine, brojanjem2-3 segmenata venula u intervalima od 10 minuta u toku 1 sata. Leukocit se smatra adherovanim za endotel ukoliko je stacionaran duže od 30 sekundi. Posle eksperimenta određenje broj sistemskih leukocita i sadržaj fibrinogena u krvi. Inhibicija adhezije lekuocita test supstance je označena kao povećanje (u %) broja adherovanih leukocita kod tretiranih životinja u poređenju sa brojem kod kontrolnih životinja.
C) Hipersenzitivnost odloženog -tipa kod miševa
Ispitivano je antialergijsko ili anti-inflamatorno destvo jedinjenja formule I na modelu hipersenzitivnosti odloženog-tipa (DTH). DTH je inflamatorna reakcija kože koja je indukovana senzitizacijom antigenske supstance. Da bi se odredila odgovarajuća inflamatorna reakcija i grupisanje lukocita u delovima pod inflamacijom in vivo, testirane su supstance na sledećim DTH modelima na miševima (videti takođe T.B. Issekutz, J. Immunol. 1991, 147,4178).
Grupa ženki BALB/c miševa (telesne težine oko 20g) su senzitizirani epikutalno na obrijanom delu kože sa 150ul 3% rastvora oksazolona, koji indukuje snažnu inflamatornu DTH reakciju. 6 dana kasnije, reakcija je izazvana administracijom 20ul 1% rastvora okszolona u desno uvo životinje. Testirana supstanca je administrirana subkutalno ili oralno, 44 sati pre izazivanje reakcije, 20 sati pre izazivanja reakcije i 4 sata posle izazvane reakcije. Neposredno pre izazivanja reakcije i 24 sata posle izazvane rakcije, merena je izmenjena debljina uveta, kao posledica inflamatornog otoka, pomoću Mitutovo Engineering mikrometra. razlika između dva merenja je određena za svaku grupu životinja. Poređene su srednje vrednosti razlike između grupe životinja tretranih test supstancom i ne tretirane kontrolne grupe. Kao mera efikasnosti supstance, određen je procenat inhibicije oticanja uveta.
D) Antiastmatično dejstvo na gvinejsko prase
Efekat na funkcionisanje pluća i antiastmatično dejstvo jedinjenja formule I se može odredidi na modelu gvinejskog praseta prema metodi koju je opisao G. Moacevic, Arch. Toxicol. 1975, 34, 1. U ovu svrhu, tehničke pripreme za ispitivanje su sprovedene prema detaljima koje je opisao Moacevic. Konšćem su mužjaci albino gvineja prasića , telesne težine od 300 do 500 g. Životinje su smeštene u pletizmograf ( od FMI) i određena su tri početna parametra brzine respiracije i beležene su amplitude respiracije. U ovom modelu, astamtična respiracija je okarakterisana smanjenjem amplitude respiracije (= smanjenje respiratorne zapremine na račun bronhokostrikcije) i povećanjem brzine respiracije (= refleksna reakcija). Ovo stanje, kod astmatičnih pacijenata , je poznato kao dispnea.
Albino gvinea prasići su senzitizirani 22 dana pre početka ispitivanja sa po 1 ml 0.1% rastvora ovalbumina po životinji na dva uzastopna dana. Eksperimantalni astmatični napad je indukovan inhalacijom 0.3% rastvora ovalbumina u toku 1 minuta. Posle faze oporavka od 40-60 munta, životinje su inhahrale test supstancu u vidu vodenog rastvora, neposredno posle, administriran je , u toku 1 minuta, 0.3% rastvor ovalbumina.. u sledećoj fazi oporavka od 30 minuta, životinje dišu vazduh. Ovaj postupak je ponovljen dva puta. Ukoliko napad astme ugrožava život, životinjama je dat kiseonik.
Antiastmatični efekat na ovcama se može odrediti na primer, kao što je opisao Abraham et al., J. Clin. Invest. 1994, 93, 776.
E) Anti-aterosklerozno dejstvo se može ispitivati na sledećim modelima
Formiranje zadebljanja prema modelu sa klemom
Miš divljeg-tipa soja C57BL/6J su nabavljeni od Charles River Wiga GmbH (Sulzfeld, Nemačka) i homozigotni KO miševi soja C57BL/6J-ApoE tmlUnc (ApoE KO) od The Jackson Laboratorv (Maine, USA). Svi miševi su između 10 i 12 nedelja starosti na početku eksperimenta i čuvani u klimatizovanim sobama na temperaturi od 22°C. Program kontrole svetla dan/noć je podešen na period od 12 sati.. Miševi su prvo anestezirani sa natrijum fenobarbitalom u dozi od 60 mg/kg težine, i.p. Svaka životinja je zatim primila 0.01 mg/l Og telesne težine ksilazina i m.
Miševi su fiksirani tako da leže na leđima i unutrašnja strana obe zadnji ekstremiteti su obrijani i dezinfikovane. Koža na unutrašnjoj strani leve butine je zatim otvorena longitudinalnim rezom dužine od oko 1 cm i femoralna arterija je izlovna od okolnog tkiva i od femoralne vene i išijatičnog nerva . parče polietilenskog creva o približno 2 mm dužine (unutrašnjeg prečnika 0.58mm, spoljašnjeg prečnika 0.965 mm, Becton dickinson, Sparks, MD, USA) je zatim rasečen i postavljen oko femoralne atenje i učvršen koncem od Prolena (7/0, 0.5 met. Ethicon, Nordestedt, Nemačka). Koža je opet zatvorena šavom. Zadnja desna noga je operisana na analogan način ali bez kleme oko femoralne arterije. Životinjaje vraćena u kavez. Od operacije, životinje su dnevno testirane test supstancom.
Na kraju eksperimenta, miševi su ope anestezirani sa 60 mg/kg natrijum fenobarnitala i.p. i 0.01 mg/lOg telesne težine ksilazina i.m. za učvršenje (krvne) žile in situ, svaki miš je , u abdominalnu aortu primio, injekciju sa 4% rastvorom formalina. Zatim su desna i leva femoralna arterija , izvađene. Na levoj strani izvađen je deo srtenje sa delom od oko lmm proksimalno u odnosu na klemu, deo sa klemom i deo žile lmm distalno. Na desnoj strani, ovaj deo odgovara delu koji je samo izlovan u toku operacije ali nema i klemu.
Delovi leve i desne femoralne arterije su postavljeni u 4% rastvor formalina i u parafin. Od dela leve arterije sa klemom-om i od odgovarajućeg dela desne kontrolne arterije, pripremljeni su brojni preseci okolnog tkiva i koji su obeleženi hematoksilinom u eozinom za kompjutersku morfometričku analizu (LeicaQWin od Leica Imaging Svstemv, Cambridge, GB).
Ispitivana su , po mišu, tri uzorka tkiva iz dela leve femoralne arterije sa klemom i tri uzorka tkiva od odgovarajućeg dela desne kontrolne koronarne arterije. Posle obeležavanja spoljašnje elastične pločice i unutrašnje elastične pločice na granici između lumena i endotela, sledeće oblasti izračunate programskom analizom: lumen, zadebljanja i medijuma. Veličina ovih oblasti je izražena u um2. efekat jedinjenja je je prikazan smanjenjem odnosa zadebljanje/medijum u poređenju sa kontrolnom grupom.
Transplantacija srca
U modelu alogenske transplantacije srca, urađena je transplantacije između dve genetički inkompatibilne vrste pacova. U ovu svrhu, Wistar-Furth pacovi su korišćeni kao donori a Lewis-ovi pacovi kao primaoci. Životinje su nabavljene od Charles River Wiga GmbH (Sulzfeld, Nemačka). Mužjaci Levvis pacova starosti od 2.5 do 3 meseca i težine od 270-330g i mužjaci Wistar-Furth pacova starosti od 1.5- do 2 meseca, težine od 200-250g su čuvani po stalnim, kontrolisani uslovima (temperatura od 19-22°C; relativna vlažnost 50-55%; kontrolisan program svetlosti faza noć/dan je podešen na period od 12 sati).
Za operaciju, pacovi su primili kombinaciju 3 .3 mg/kg telesne težine ksilazina i 115 mg/kg telesne težine ketamina. Posle primenjene anestezije, abdomen primaoca je otvoren rezom mediana. Abdominalna aorta i unutrašnja šuplja vena su razdvojene jedna od druge između renalne arterije i iliolumbalne pločice. Aorta je zatim kranialno zatvorena pomoću kleme za pločicu. Svilena nit je postavljena oko obe pločice i aztegnuta. Druga svilena nit leži opušteno oko kranilanog dela ifenorne šuplje vene. Posle otvaranja abdomalne šupljive, životinja donor je ubijena sečenjem velike abodminalne pločice. Ovaj trenuitak je označen kao početak ishemičnog perioda organa donora. Dijafragma he zatim otvorena i srce izloženo. Superiorna i inferiorna šuplja vena su povezane i prosečene na strani spoja distalno u odnosu na srce. Podvezivanje pulmoname vene je sprovedeno pomoću svilene niti. Aorta i pulmonama arterija su zatim podignute forcepsom i prosečene. Transplantje zatim očišćen od ostatka krvi u vaskularnom sistemu. Srce je zatim podignuto, izvađeno zajedno savezom sa plićima i ostavljeno u hladnom fiziološkom NaCl rastvoru jedan do dva minuta. Urađen je anastomozis kraj-sa-stranom aorte, i pulmoname aorte donor organa sa abdominalnom arterijom i inferiornom šupljom venom životinje primaoca. Posle završene anastomoze, uspostavljenje protok krvi kroz vene, a zatim i arterije. Na kraju, abdominalan šupljina je ponovo zatvorena uz pomoć peritoneum/mišićnog šava i šava na koži. Posle uspostavljana cirkulacije i kratkog oporavka, transplantovano srce kucalo je sinusnom brzinom od 100 do 120 otkucaja/minuta. Ciklosporin A (CSA) za imunosupresiju je administriran ili subkutalno (s.c.) ili oralno , vodom. Posle perioda akutnog odbacivanja, doza se može smanjiti od 25 mg/kg telesne težine od 15-og dana p op. do 5 mg/kg telesne težine. Injekcije su davane jednom dnevno ujutro, u predelu vrata životinje.
Promena od s.c. CSA administracije na oralnu CSA administraciju obavljena je 22-og dana p.op., iz razloga sigurnog prolaska perioda akutnog odbacivanja organa. Ispitivana supstanca je administrirana 100 dana od dana operacije. Posle isteka perioda posmatranja (100 dana), životinje su anestezirane i otvorena je abdominalna šupljina. Izvađeno je srce uz pomoć vessel stumps abdominalnih pločica, isečeno na kriške i čuvano u 4 rastvoru formalina. Pošto su kriške srca fiksirane , ubačene su u parafin i obeležene za elastičnost prema standardizovanim isotrijskim van Gieson tehnikama. Klasifikacija neointimalne proliferacije i sa njom povezane konstrikcije vaskularnog lumena je obavljena prema Adams et al., (Transplantation 1993, 56, 794). Klasifikovanaje adhezija između elastičnosti unutašnje pločice i endotela. Korišćen je specijalni reagens za obleževanje prema van Gieson-u koji selektivno ističe elastična vlakna. Efekat jedinjenja je označen redukcijom neointimalne proliferacije odnosno ateroskleroze transplanta u poređenju sa kontrolnom grupom.
Model ateroskleroze kod ApoE omamljenog (KO) miša
Homozigotni (KO) miš vrste C57BL/6J-ApoE tmlUnc (ApoE KO) su nabaljeni od The Jackson Laboratorz (Maine, USA). Svi miševi su od 10 do 12 nedelja starosti na početku eksperimenta i čuvani su u standardnim kavezima za laboratorijske životinje (Altromin, Large, Nemačka) u klimatizovanim sobama na temperaturi od 22°C. Kontrolisan program svetlosti faza noć/danje podešen na period od 12 sati. Životinje su tretirane testiranom supstancom 4 meseca.
Na kraju eksperimenta, miševi su anestezirani natrijum fenobarbitalom i.p., 60 mg/kg telesne težine i ksilazinom 0.01 mg/lOg telesne težine i.m. srce i aortni luk i silazna toraksna aorta su izvađeni i stavljeni u 4% rastvor formalina. Silazna aorta je tretirana sa Oil Red O za označavanje (obeležavanje) oštećenja mastima. Morfometrična analiza oštećenja mastima je obavljena mikroskopom (Leitz DM RBE vrsta, Leica, Bensheim), sa priključenom kamerom koja ima kontrolnu jedinicu (CF 15 MCC Tip, Kappa, Mefltechnik, Gleichen) i kompjuter (Leica, Bensheim). Merenja su obavljena pomoću kompjuterskog programa za analizu podataka (LeicaQWin, Leica Imaging Svstems, Cambridge, GB). Srce i aortni luk su longitudinalno presečeni i obleženi hematoksilinom i eozinom za morfometriČnu analizu. U svakom slučaju analizirano je 15-20 preseka. Ostali preseci su ispitivani imunohistohemijski na makro fage i T limfocite. Efekat jedinjenja je izražen smanjenjem nagomilanih naslaga u aorti u poređenju sa kontrolnom grupom.
F) Na primeru sledećih životinja može se ispitati kardio-zaštitno dejstvo.
Stepen srčanog infarkta kod pacova
Mužjak Wistar pacova nabavljeni su od Charles River Wiga GmbH (Sulzfeld, Nemačka) , starosti od 2.5-3 meseca, telesne težine od 270-330 g. Životinje su čuvane pod stalnim , kontrolisanim uslovima (temperatura od 19-22°C, relativna vlažnost 50-55%, kontrolisan program svetlosti faza noć/danje podešen na period od 12 sati). Za operaciju, pacovi su primili kombinaciju 3.3 mg/kg telesne težine ksilazina1115 mg/kg telesne težine ketamina. Životinje su intubirane i produvane sa 30% kiseonikom. Toraks je obrijan, dezinfikovan i otvoren levom lateralnom torakotomijom. Leva koronarna arterija je stalno podvezana 2-3 mm ispod leve srčane aurikule, 48 sati ili 4 nedelje ili je podvezana 30 minuta i reperfuzirano 47.5 sati ili 4 nedelje.
Posle operacije, toraks je zatvoren i životinje su ekstubirane posle uspostavljanja spontane respiracije. Testirana supstanca je administrirana 30 minuta posle podvezivanja ili neposredno posle reperfuzije. Životinje su zatim dnevno tretirane test supstancom. Na kraju eksperimenta, životinje su opet anestezirane kombinacijom 3.3 mg/kg telesne težine ksilazina i 115 mg/kg telesne težine ketamina. Životinje čija su srca ispirana, analizirane su "Nuclear magnetic Resonance Imaging". Kod životinja sa ne-reperfuziranim srcem, ubačen je vrh katetera preko desne karotidne arterije za merenje ventikularnog pritiska i mogućnosti kotrakcije leve komore srca. Srce je zatim, izvađeno iz svih životinja i retrogardno prefuzirano u LangenđorfF-om aparatu preko aorta sa 1 % toplim Evans Blue rastvorom na 37°C za određivanje rizičnih anatomskih delova i nonizhemijskih delova. Srca su zatim isečena na 5-6 tankih režnjeva i inkubirana u rastvoru 2,3,4-trifeniltetrazolium hlorida, 15 minuta da bi se odredilo vitalno i mrtvo srčano tkivo. Planimetriska analiza delova pod rizikom i deo obuhvaćen infarktomje obavljena pomoću kamere (Leica, Bensheim) sa priklučenom kompjuterskom jedinicom sa softverom za analizu podataka (Leitz, Bensheim). Rizični deo je izražen u procentima zasnovanim na levoj ventrikle sa septumom i deo pod infarktom u procentima zasnovanim na delu pod rizikom. Efekat jedinjenja je prikazan smanjenjem regiona pod infarktom zasnovanom na delu pod rizikom u poređenju sa kontrolnom grupom.

Claims (16)

1. Jedinjenje formule I, naznačeno time, što je A, ciklopropilmetil- ili izobutil; E je-CO-R6, -CO-H ili^CH2-OR<7>; Z je kiseonik ili sumpor; Rl je vodonik ili metil; R2 je fenil, piridil ili (Ci-C4)-alkil, pri čemu je alkil ostatak koji može biti supstituisan jednim ili više atomima fluora, a fenil ostatak može biti supstituisan jednim ili više identičnih ili različitih supstituenata odabranih iz grupe koju čine (Ci-C4)-alkil, (C1-C4)-alkoksi, metilendioksi, etilendioksi, halogen, trifluorometil i trifluorometoksi; R<3>i R<4>su metil ili trifluormetil; R<5>je vodonik ili (Ci-C4)-alkil, pri čemu je alkil ostatak koji može biti supstituisan jednim ili više atomima fluora; R6 je hidroksil, (C|-Ci0)-alkoksi, feniI-(Ci-C8)-alkoksi, feniloksi, (Ci-C8)-alkilkarboniloksi- (Ci-Cćj-alkoksi, fenilkarboniloksi-(CVC6)-alkoksi, fenil-CO-Cć)-alkilkarboniloksi-(Ci-C6)-alkoksi, (Ci-C8)-alkoksikarboniloksi-(Ci-C6)-alkoksi, feniloksikarboniloksi-(Ci-C6)-alkoksi, fenil-(C|-C())-alkoksikarboniloksi-(Ci-C6)-alkoksi, amino, mono ((Ci-Cio)-alkil)amino ili di((Ci-Cio)-alkil)amino; R7 je vdonik ili (CrC4)-alkil; i svi njihovi steroizomerni oblici i njihove smeše u svim odnosima, i njihovi fiziološki prihvatljive soli.
2. Jedinjenje formule I prema zahtevu 1, naznačeno time, što su i R<3>i R<4>, metil ili trifluormetil, u svim svojim steroizomemim oblicima i njihovim smešama u svim odnosima, ili njegove fiziološki prihvatljive soli.
3. Jedinjenje formule I prema zahtevu 1 i/ili 2, naznačeno time, što je Z, kiseonik, u svim svojim steroizomemim oblicima i njihovim smešama, ili njegove fiziološki prihvatljive soli.
4. Jedinjenje formule I prema jednom ili više zahteva 1 do 3, naznačeno time, što je Rl, metil i R5 je metil, u svim svojim steroizomemim oblicima i njihovim smešama, ili njegove fiziološki prihvatljive soli.
5. Jedinjenje formule I prema jednom ili više zahteva 1 do 4, naznačeno time, što je R<2>, piridil, nesupstituisani fenil, fenil supstituisan metilendioksidnim ostatkom ili etilendioksidnim ostatkom, fenil koji je supstituisan jednom ili dvema (Ci-GO-alkoksi grupama ili (Ci-C4)-alkilom koji može biti supstituisan sa jednim ili više atoma fluora, u svim svojim steroizomemim oblicima i njihovim smešama, ili njegove fiziološki prihvatljive soli.
6. Jedinjenje formule I prema jednom ili više zahteva 1 do 5, naznačeno time, što je E, -CO-R<6>ili -CH2-OH i R6 je hidroksil, (C|-C6)-alkoksi ili amino, u svim svojim steroizomemim oblicima i njihovim smešama, ili njegove fiziološki prihvatljive soli.
7. Jedinjenje formule I prema jednom ili više zahteva 1 do 6, naznačeno time, što je A, ciklopropilmeti- ili izobutil; E , -COOH, -COOC2H5, -COOiC3H7ili -CH2OH; Z, kiseonik; R<1>, metil; R<2>, nesupstituisan fenil, piridil ili metil; R3 i R4 , su metil; R<5>, metil; u svim svojim steroizomemim oblicima i njihove smeše u svim odnosima, u njihove farmaceutski prihvatljive soli.
8. Jedinjenje formule I prema jednom ili više zahteva 1 do 6, naznačeno time, što je A, ciklopropilmeti- ili izobutil; E , -COOH, -COOC2H5, -COOiC3H7ili -CH2OH; Z, kiseonik; R<1>, metil; R<2>, nesupstituisan fenil, fenil piridil ili metil. R<3>i R<4>, su trifluormetil; R<5>, metil; u svim svojim steroizomemim oblicima i njihove smeše u svim odnosima, u njihove farmaceutski prihvatljive soli.
9. Postupak dobijanja jedinjenja formule I prema jednom ili više zahteva 1 do 8, naznačen time, što se jedinjenje formule II reaguje sa jedinjenjem formule III gde su A, E, Z, R<1>, R<2>, R<3>, R<4>iR<5>kao stoje definisano u zahtevima 1 do 8 ili funkcionalne grupe u zaštićenom obliku ili u vidu prekursora, gde je G, hidroksikarbonil, (Ci-C6)-alkoksikarbonil ili derivati aktivirane karboksilne kiseline.
10. Upotreba jedinjenja formule I, prema jednom ili više zahteva 1 do 8 ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli kao medikament.
11. Farmaceutski preparat, naznačen time, što sadrži jedno ili više jedinjenja formule I, prema jednom ili više zahteva 1 do 8 i/ili njegovih fiziološki prihvatljivih soli i farmaceutski prihvatljiv nosač.
12. Upotreba jedinjenja formule I prema jednom ili više zahteva 1 do 8 i/ili njegove fiziološki prihvatljive soli, kao antiinflamtorno sredstvo.
13. Upotreba jedinjenja formule I prema jednom ili više zahteva 1 do 8 i /ili njihovih fiziološki prihvatljivih soli u lečenju artritisa, reumatoidnog artritisa, poliartritisa inflamatornog oboljenja debelog creva, sistemskog eritematoznog lupusa, multriple skleroze ili inflamatornog oboljenja centralnog nervnog sistema.
14. Upotreba jedinjenja formule I prema jednom ili više zahteva 1 do 8 i/ili njegovih fiziološki prihvatljivih soli u lečenju astme ili alergija.
15. Upotreba jedinjenja formule I prema jednom ili više zahteva 1 do 8 i/ili njegovih fiziološki prihvatljivih soli u lečenju kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze, miokardiačnog infarkta, akutnog koronarnog sindroma, šloga, restenoze, dijabetesa, oštećenja organa za transplantaciju, imunih oboljenja, autoimunih oboljenja, rasta tumora ili metastaza tumora, malarije, ili za kardiozaštitu ili sekundarnu profilaksu od šloga.
16. Upotreba jedinjenja formule I prema jednom ili više zahteva 1 do 8 i/ili njegovih fiziološki prihvatljivih soli kao inhibitora adhezije i/ili migracije leukocita ili za inhibiciju VLA-4 receptora.
YUP-708/03A 2001-03-10 2002-02-23 Derivati imidazolidina, njihovo dobijanje i njihova upotreba kao antiinflamatornih agensa RS51140B (sr)

Applications Claiming Priority (1)

Application Number Priority Date Filing Date Title
DE10111877A DE10111877A1 (de) 2001-03-10 2001-03-10 Neue Imidazolidinderivate, ihre Herstellung, ihre Verwendung und sie enthaltende pharmazeutische Präparate

Publications (2)

Publication Number Publication Date
YU70803A YU70803A (sh) 2006-05-25
RS51140B true RS51140B (sr) 2010-10-31

Family

ID=7677184

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
YUP-708/03A RS51140B (sr) 2001-03-10 2002-02-23 Derivati imidazolidina, njihovo dobijanje i njihova upotreba kao antiinflamatornih agensa

Country Status (34)

Country Link
US (1) US6680333B2 (sr)
EP (1) EP1373249B1 (sr)
JP (1) JP4482277B2 (sr)
KR (1) KR100991678B1 (sr)
CN (1) CN1227248C (sr)
AR (1) AR035692A1 (sr)
AT (1) ATE293621T1 (sr)
AU (1) AU2002233358B2 (sr)
BG (1) BG108134A (sr)
BR (1) BR0207981A (sr)
CA (1) CA2440648C (sr)
CZ (1) CZ301893B6 (sr)
DE (2) DE10111877A1 (sr)
DK (1) DK1373249T3 (sr)
EE (1) EE05401B1 (sr)
ES (1) ES2240687T3 (sr)
HR (1) HRP20030713B1 (sr)
HU (1) HU228304B1 (sr)
IL (2) IL157830A0 (sr)
ME (1) MEP61108A (sr)
MX (1) MXPA03007634A (sr)
MY (1) MY129029A (sr)
NO (1) NO326001B1 (sr)
NZ (1) NZ528075A (sr)
PE (1) PE20020904A1 (sr)
PL (1) PL204622B1 (sr)
PT (1) PT1373249E (sr)
RS (1) RS51140B (sr)
RU (1) RU2303592C2 (sr)
SI (1) SI1373249T1 (sr)
SK (1) SK286652B6 (sr)
TW (1) TWI328587B (sr)
WO (1) WO2002072573A1 (sr)
ZA (1) ZA200306107B (sr)

Families Citing this family (6)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
DE19647380A1 (de) * 1996-11-15 1998-05-20 Hoechst Ag 5-Ring-Heterocyclen als Inhibitoren der Leukozytenadhäsion und VLA-4-Antagonisten
CZ20013403A3 (cs) * 1999-03-22 2002-07-17 Ortho-Mcneil Pharmaceutical, Inc. Způsob přípravy kyseliny 3S-3-amino-3-arylpropionové a jejich derivátů
US20070043078A1 (en) * 2003-10-10 2007-02-22 Kowa Co., Ltd. Angiogenesis inhibitor
MX2010012080A (es) * 2008-05-05 2011-04-11 Univ Winthrop Hospital Metodo para mejorar el perfil de riesgo cardiovascular de los inhibidores de cox.
ES2997080T3 (en) 2010-10-25 2025-02-14 Biogen Ma Inc Methods for determining differences in alpha-4 integrin activity by correlating differences in svcam and/or smadcam levels
CN112707874A (zh) * 2020-12-29 2021-04-27 广东中科药物研究有限公司 一种抗病毒化合物及其制备方法

Family Cites Families (37)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
DE4009506A1 (de) 1990-03-24 1991-09-26 Hoechst Ag Hydantoinderivate
DE4126277A1 (de) 1991-08-08 1993-02-11 Cassella Ag Hydantoinderivate
WO1993013798A1 (en) 1992-01-13 1993-07-22 Biogen, Inc. Treatment for asthma
ES2103468T3 (es) 1992-02-12 1997-09-16 Biogen Inc Tratamiento de la inflamacion intestinal.
DE4207254A1 (de) 1992-03-07 1993-09-09 Cassella Ag 4-oxo-2-thioxoimidazolidin-derivate
DE4213634A1 (de) 1992-04-24 1993-10-28 Cassella Ag 2,4-Dioxo-imidazolidin-Derivate
DE4224414A1 (de) 1992-07-24 1994-01-27 Cassella Ag Phenylimidazolidin-derivate, ihre Herstellung und ihre Verwendung
DE4228717A1 (de) 1992-08-28 1994-03-03 Cassella Ag Imidazolidin-Derivate
WO1994015958A2 (en) 1993-01-08 1994-07-21 Tanabe Seiyaku Co., Ltd. Peptide inhibitors of cell adhesion
CA2153692C (en) 1993-01-12 2011-11-08 Roy R. Lobb Recombinant anti-vla4 antibody molecules
ES2114183T5 (es) 1993-02-09 2006-06-16 Biogen Idec Ma, Inc. Anticuerpo para el tratamiento de la diabetes dependiente de la insulina.
DE4308034A1 (de) 1993-03-13 1994-09-15 Cassella Ag Neue Heterocyclen, ihre Herstellung und ihre Verwendung
DE4427979A1 (de) 1993-11-15 1996-02-15 Cassella Ag Substituierte 5-Ring-Heterocyclen, ihre Herstellung und ihre Verwendung
AU693143B2 (en) 1993-12-06 1998-06-25 Cytel Corporation CS-1 peptidomimetics, compositions and methods of using the same
AU703152B2 (en) 1994-01-25 1999-03-18 Biogen Ma Inc. Humanized antibodies against leukocyte adhesion molecule VLA-4
AU2958195A (en) 1994-06-29 1996-01-25 Texas Biotechnology Corporation Process to inhibit binding of the integrin alpha 4 beta 1 to vcam-1 or fibronectin
US5811391A (en) 1994-08-25 1998-09-22 Cytel Corporation Cyclic CS-1 peptidomimetics, compositions and methods of using same
GB9524630D0 (en) 1994-12-24 1996-01-31 Zeneca Ltd Chemical compounds
US6306840B1 (en) 1995-01-23 2001-10-23 Biogen, Inc. Cell adhesion inhibitors
DE19515177A1 (de) 1995-04-28 1996-10-31 Cassella Ag Hydantoinderivate als Zwischenprodukte für pharmazeutische Wirkstoffe
US6248713B1 (en) 1995-07-11 2001-06-19 Biogen, Inc. Cell adhesion inhibitors
DE59706273D1 (de) 1996-03-20 2002-03-21 Hoechst Ag Inhibitoren der Knochenresorption und Vitronectinrezeptor-Antagonisten
SG124234A1 (en) 1996-07-25 2006-08-30 Biogen Idec Inc Cell adhesion inhibitors
DE19647382A1 (de) 1996-11-15 1998-05-20 Hoechst Ag Heterocyclen als Inhibitoren der Leukozytenadhäsion und VLA-4-Antagonisten
DE19647380A1 (de) 1996-11-15 1998-05-20 Hoechst Ag 5-Ring-Heterocyclen als Inhibitoren der Leukozytenadhäsion und VLA-4-Antagonisten
DE19647381A1 (de) 1996-11-15 1998-05-20 Hoechst Ag Neue Heterocyclen als Inhibitoren der Leukozytenadhäsion und VLA-4-Antagonisten
WO1998042656A1 (en) 1997-03-21 1998-10-01 Cytel Corporation Novel compounds
DE19741235A1 (de) 1997-09-18 1999-03-25 Hoechst Marion Roussel De Gmbh Neue Imidazolidinderivate, ihre Herstellung, ihre Verwendung und sie enthaltende pharmazeutische Präparate
DE19741873A1 (de) 1997-09-23 1999-03-25 Hoechst Marion Roussel De Gmbh Neue 5-Ring-Heterocyclen, ihre Herstellung, ihre Verwendung und sie enthaltende pharmazeutische Präparate
DE69835688T2 (de) 1997-10-31 2007-10-04 Aventis Pharma Ltd., West Malling Substituierte anilide
GB9723789D0 (en) * 1997-11-12 1998-01-07 Zeneca Ltd Chemical compounds
DE19751251A1 (de) * 1997-11-19 1999-05-20 Hoechst Marion Roussel De Gmbh Substituierte Imidazolidinderivate, ihre Herstellung, ihre Verwendung und sie enthaltende pharmezeutische Präparate
WO1999054321A1 (en) 1998-04-21 1999-10-28 Aventis Pharma Limited Substituted diamines and their use as cell adhesion inhibitors
DE19821483A1 (de) * 1998-05-14 1999-11-18 Hoechst Marion Roussel De Gmbh Imidazolidinderivate, ihre Herstellung, ihre Verwendung und sie enthaltende pharmazeutische Präparate
CZ20004909A3 (cs) * 1998-06-30 2002-04-17 Pfizer Products Inc. Nepeptidové inhibitory VLA-4 dependentní buněčné vazby pouľitelné při léčení zánětlivých, autoimunitních a respiračních chorob
AU1915399A (en) 1998-07-10 2000-02-01 Cytel Corporation Cs-1 peptidomimetics, compositions and methods of using the same
DE19922462A1 (de) * 1999-05-17 2000-11-23 Aventis Pharma Gmbh Spiro-imidazolidinderivate, ihre Herstellung ihre Verwendung und sie enthaltende pharmazeutische Präparate

Also Published As

Publication number Publication date
NO326001B1 (no) 2008-09-01
BR0207981A (pt) 2004-06-15
CN1496360A (zh) 2004-05-12
US6680333B2 (en) 2004-01-20
CZ301893B6 (cs) 2010-07-21
JP2004523574A (ja) 2004-08-05
PE20020904A1 (es) 2002-12-10
KR100991678B1 (ko) 2010-11-04
YU70803A (sh) 2006-05-25
ATE293621T1 (de) 2005-05-15
NO20033981D0 (no) 2003-09-09
EP1373249B1 (en) 2005-04-20
HK1062173A1 (en) 2004-10-21
HUP0303455A2 (hu) 2004-03-01
CN1227248C (zh) 2005-11-16
RU2303592C2 (ru) 2007-07-27
ES2240687T3 (es) 2005-10-16
HU228304B1 (en) 2013-03-28
HRP20030713A2 (en) 2005-02-28
SK286652B6 (sk) 2009-03-05
EE05401B1 (et) 2011-04-15
IL157830A (en) 2009-05-04
SK11262003A3 (sk) 2004-01-08
PL362573A1 (en) 2004-11-02
US20030073723A1 (en) 2003-04-17
BG108134A (bg) 2004-09-30
DE60203791D1 (de) 2005-05-25
IL157830A0 (en) 2004-03-28
ZA200306107B (en) 2004-09-01
DE10111877A1 (de) 2002-09-12
CA2440648A1 (en) 2002-09-19
WO2002072573A1 (en) 2002-09-19
NO20033981L (no) 2003-09-09
AR035692A1 (es) 2004-06-23
NZ528075A (en) 2005-02-25
EE200300436A (et) 2003-12-15
CZ20032429A3 (cs) 2003-12-17
PT1373249E (pt) 2005-07-29
MXPA03007634A (es) 2003-12-04
DK1373249T3 (da) 2005-08-22
DE60203791T2 (de) 2006-01-19
MEP61108A (en) 2011-05-10
SI1373249T1 (sr) 2005-08-31
MY129029A (en) 2007-03-30
RU2003129986A (ru) 2005-03-20
JP4482277B2 (ja) 2010-06-16
EP1373249A1 (en) 2004-01-02
HRP20030713B1 (en) 2006-02-28
KR20030082980A (ko) 2003-10-23
HUP0303455A3 (en) 2005-06-28
TWI328587B (en) 2010-08-11
PL204622B1 (pl) 2010-01-29
CA2440648C (en) 2010-06-15
AU2002233358B2 (en) 2007-03-22

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS51140B (sr) Derivati imidazolidina, njihovo dobijanje i njihova upotreba kao antiinflamatornih agensa
ES2301673T3 (es) Nuevos derivados de imidazolidina, su preparacion y su uso como antagonistas de vla-4.
AU2002233358A1 (en) Imidazolidine derivatives, their preparation, and their use as antinflamatory agent
KR100658962B1 (ko) 스피로이미다졸리딘 유도체, 이의 제조방법 및 이를 포함하는 약제학적 제제