RS54920B1

RS54920B1 - Profil za prenos toplote

Info

Publication number: RS54920B1
Application number: RS20160434A
Authority: RS
Inventors: Robert Peer
Original assignee: Robert Peer
Priority date: 2012-04-19
Filing date: 2013-04-16
Publication date: 2016-10-31
Also published as: ES2576198T3; EP2653792B1; HRP20160688T1; SI2653792T1; EP2653792A1; HUE028427T2; AT512943A4; DK2653792T3; AT512943B1; PL2653792T3; PT2653792E

Abstract

Profil (1,21, 31, 41) za prenos toplote koji se koristi za prenos toplote do ili od cevi (2), koja može da nosi medijum za prenos toplote, i utor (1.1, 21.1, 31.1, 41.1, 41.1) sa otvorom sa donje strane u koji se može uglaviti cev (2), pri čemu zid, koji kao graničnik (1.1, 21.1, 31.1, 41.1) utora naleže na cevi (2) koju je potrebno uglaviti, ima najmanje dve parcijalne površine (1.1.1, 1.1.2, 21.1.1, 21.1.2, 31.1.1, 31.1.2, 31.1.3), pri čemu ove parcijalne površine nisu direktno povezane jedna sa drugom već preko višeslojno izvedenih zidova (1.3, 1.4, 21.3, 31.3, 31.13, 41.3, 41.13) profila (1, 21, 31, 41) profila za prenos toplote koji odstoje od predviđene kontaktne površine ka cevi (2), pri čemu su dva sloja ovih zidova profila samo povezana na graničnoj površini na udaljenosti od utora, pri čemu je jedan sloj direktno povezan sa pomenutim parcijalnim površinama, a drugi sloj sa drugim parcijalnim površinama, naznačen time što se za umetanje cevi u utor profila za prenos toplote elastično ne preoblikuju samo zidovi utora odn. parcijalnih površina profila za prenos toplote, već i zidovi (1.3. 1.4. 21.3. 31.3, 31.13, 41.3.41.13) profila.Prijava sadrži još 6 patentnih zahteva.

Description

[00011Pronalazak se odnosi na profil za prenos toplote koji je poželjno predviđen za ugradnju u plafone i zidove, koji su obloženi gipsanim pločama.

[0002]Spušteni delovi, odn. obloge na plafonima, često se pričvršćuju preko tzv. piafonskih šina sa C profilom na statički nosećoj plafonskoj konstrukciji koji se nalazi iznad. Pritom plafonska šina barem u jednom delu svog poprečnog preseka ima oblik položenog slova C tako da slobodni kraci štrče na gore. Slobodni krajevi krakova su savijeni jedan prema drugom. U utor koji je na taj način nastao, od gore zahvata deo u obliku kuke, koji donekle ima oblik obrnutog T i stvara vezu sa elementima za pričvršćivanje koji se nalaze iznad. Takav način izgradnje je npr. prikazan u DE 87 14 063 Ul.

[0003]DE 10 2004 057 384 BI pokazuje profil za prenos toplote za korišćenje na plafonu, koji je tipično napravljen kao ekstrudirani profil od aluminijuma. On ima dva utora, koji su oivičeni elastičnim savitljivim bočnim stranama profila, čija površina poprečnog preseka otprilike odgovara segmentu kruga, čiji centralni ugao iznosi jedva nešto više od 180<C>C. Proširivanjem ovih bočnih strana profila se u utore može uglaviti po jedna kružna cev, koja nosi medijum za prenos tplote. Na suprotnoj strani otvora utora su bočne strane profila spojene u profilni most, koji na svom drugom kraju prelazi u dole postavljenu ploču za prenos toplote koja je spremna za ugradnju, čija donja površina služi kao površina za odvođenje toplote zračenjem. Oba dela za prihvatanje za po jednu kružnu cev su na taj način razmaknuta jedan od drugog i jednostrano proširena savijenim nastavkom, da se između njih kao kod C profila obrazuje otvor utora sa poprečnim presekom utora. Zato je u profil za prenos toplote, radi pričvršćivanja delova koji se nalaze gore, moguće prikačiti kuku u obliku obrnutog slova T.

[0004]Spisi DE 198 03 114 C2, DE 201 06 884 Ul i P 733 866 A2 između ostalog prikazuju profile za prenos toplote koji se na tipičan način mogu napraviti valjanjem profila od lima (tzv. „valjanje limenih traka"). Profili za prenos toplote imaju utore, Čiji poprečni preseci imaju oblik kružnog segmenta, čiji centralni ugao iznosi nešto iznad 180°C. U ove utore se može uglaviti po jedna kružna cev koja nosi medijum za prenos toplote. Otvor utora se kod ugradnje nalazi sa donje strane. Obično se gipskartonska ploča postavlja tako da naleže na donju strana profila za prenos toplote.

[0005]WO 2010121283 A2 između ostalog pokazuje profil za prenos toplote, koji može biti obrazovan profilisanjem lima pomoću valjka. Ima utore na čijem se otvoru površine za prenos toplote profila nalaze nasuprot u odnosu na nju pričvršćenu gipskartonsku ploču, pri Čemu poprečni presek utora otprilike ima oblik kružnog segmenta čiji centralni ugao iznosi nešto iznad 180°C. U ove utore se može uglaviti po jedna kružna cev, koja nosi medijum za hlađenje. Ivice utora su sastavljene od dva sloja lima, pri čemu se od spoljnog sloja lima za obrazovanje spajajućeg mosta dva lima, koja međusobno naležu jedan na drugi, dovode do površine za prenos toplote. {0006]DE 201 11 852 Ul prikazuje pločasti element za obrazovanje plafonskog panela, pri čemu pločasti element može biti obrazovan valjanjem profila od lima. Ima nekoliko utora, čiji poprečni presek ima oblik kružnog segmenta, čiji centralni ugao iznosi nešto više od 180°C. U utor se od gore ukopčavaju cevi. Profil se kači na kukasto izvedene ivice zida.

[0007]DE 1779620 Alje već 1971 prikazala profil kojem se može pripisati dejstvo profila za prenos toplote, koje ima utor za prihvatanje cevi, čiji zid ima dve podeljene površine koje su preko dvoslojnog profilnog zida povezane jedna sa drugom, pri čemu se direktna veza između ova dva sloja nalazi udaljeno od utora za prihvatanje cevi. Profil pre svega služi kao držač pomoću kojega se na fiksno usidrenu cev na plafonu naknadno može pričvrstiti donja obloga. Najpre se cev, npr. pomoću cevnih obujmica, pričvrsti na plafon sa donje strane, nakon toga se profil sa donje strane ukopčava na cev. Otvor utora u profilu se iz tog razloga nalazi gore.

[0008]FR 2 712 380 Al na slikama 4 i 5 obelodanjuje profil za prenos toplote sastavljen od dva odvojena, međusobno paralelno usmerena poluprofila, koji služi za prenos toplote na cev ili sa cevi, koja može da nosi medijum za prenos toplote i ima utor sa otvorom sa donje strane u koji je uglavljena cev, pri čemu onaj zid, koji kao granica utora naleže na cevi koju je potrebno uglaviti, ima dve parcijalne površine, pri čemu ove parcijalne površine nisu neposredno povezane jedna sa drugom. Parcijalne površine pripadaju različitim poluprofilima. Od obe parcijalne površine prostire se dvoslojni profilni zid, koga čine dva poluprofila, od određene dodirne tačke do cevi. Oba sloja dvoslojno izvedenog profilnog zida su međusobno povezana dodatnim elementom koji se nalazi na graničnoj oblasti koja je udaljena od utora. Neophodno privremeno proširivanje otvora utora koje je potrebno za umetanje ili eventualno odstranjivanje cevi, postiže se tako što se oba poluprofila na zajedničkom mestu spajanja gibaju relativno jedan u odnosu na drugi oko ose gibanja koja je postavljena paralelno sa poluprofilima, a da pritom ne dolazi do značajne elastične deformacije.

[0009]Uvek kada se cev sa medijumom za prenos toplote uglavi u utor profila za prenos toplote i kada je tu pričvršćena radi prenosa toplote, dolazi do konfliktne situacije u smislu prenosa toplote. Da bi se postigao dobar prenos toplote od cevi na profil, ugao obuhvatanja profila oko cevi ( u poprečnom preseku) bi trebalo da bude što je moguće veći i debljina zida profila u obuhvaćenom delu bi trebalo da bude visoka da bi dobro mogla da prima i prenosi toplotu. Da bi montiranje, odnosno utiskivanje cevi u utor bilo omogućena jednostavno i bez oštećenja, ugao obuhvatanja profila oko cevi (koja ima poprečni presek prstena) bi trebalo da iznosi tek nešto više od 180°C, a debljina zida profila u oblasti obuhvatanja bi trebalo da bude što tanja jer time u elastičnoj oblasti može lakše i više da se nakrivi, i da pomoću sile prednaprezanja bude pridržana na cevi tako što na nju naleže, nego što bi to bio slučaj daje debljina zida deblja. Takođe postizanje željenog elastičnog preoblikovanja u materijalu cevi je povezano sa nedostacima. Plastike koje bi imale elastičnost su loši provodnici toplote. Ukoliko se kod metalnih cevi debljina zida izvede suviše tanko, čime raste elastično preoblikovanje, raste osetljivost na mehaničko razaranje.

[0010]Cilj pronalaska zbog toga leži u tome da se obezbedi profil za prenos toplote koji služi za prenos toplote između cevi, koja može da vodi medijum za prenos toplote, i ravne površine, pri čemu profil za prenos toplote ima utor koji je otvoren ka dole u koji se može uglaviti cev. U odnosu na iz stanja tehnike poznate profile za prenos toplote bi prilikom odabira istog materijala za cev i profil za prenos toplote i takođe kod istih debljina zidova ovih delova, ugao obuhvatanja utora profila za prenos toplote oko cevi trebalo da može da se poveća, a da se ipak cev može lakše postaviti u utor.

[0011]Kao rešenje ovog problema predloženo je da se onaj zid koji čini ograničenja određenog utora, u koji se uklapa cev, sastoji od najmanje dve parcijalne površine profila za prenos toplote koje nisu statično spojene jedna sa drugom na delovima profila koji odvodi toplotu, nego sa takvim zidnim delovima profila za prenos toplote, koji odstoje od dodirnih površina.

[0012]Ovom karakteristikom, koja nije samo lako izvodljiva kod profila koji se dobijaju u presama za ekstruziju već naročito i kod profila od valjanog lima (dakle kod profila koji su proizvedeni profilisanjem lima pomoću valjka), postiže se da za postavljanje cevi u utor profila za prenos toplote nije od pomoći da se samo elastično preoblikuju zidovi utora profila za prenos toplote već i zidovi profila za prenos toplote, koji nose ove zidova utora. Time se pomenute parcijalne površine zida utora bez mnogo sile i isključivo elastičnim preoblikovanjem mogu mnogo dalje razmaknuti jedan od drugog, nego što je to moguće u načinima izgradnje koji su u stanju tehnike poznati.

[0013]Pronalazak je bliže predstavljen na slikama.

Slika 1: pokazuje prvi primer profila za prenos toplote prema pronalasku uključujući na njemu

pričvršćena cev gledano iz profila.

Slika 2: u povećanom prikazu iz profila prikazuje deo profila za prenos toplote sa slike 1, dok

se na njega montia cev.

Slika 3 prikazuje u delimičnom preseku principijelna skica uređaja za montažu za uglavljivanje cevi u utore profila za prenos toplote sa slike 1 i slike 2. Smer gledanja je pritom paralelan sa smerom profila

Slika 4 uveličano iz profila pokazuje deo profila za provođenje toplote prema pronalasku uklj.

i cev koja je za njega pričvršćena

Slika 5 u povećanom preseku profila se na primeru prikazuje deo trećeg profila za prenos

toplote prema pronalasku.

Slika 6 u uvećanom pogledu iz profila prikazuje deo četvrtog profila za prenos toplote prema

pronalasku

[0014]Profil za prenos toplote 1 u skladu sa slikom 1 je obično profil valjka od lima, dakle limene trake, od čelika, aluminijuma ili bakra obrazovan profilisanjem pomoću valjka. Ima dva utora 1.1 koja su otvorena ka dole za prihvatanje po jedne cevi 2, kao i trodelne površine 1.2 za prenos toplote za prenos toplote na ispod nje postavljenu ravnu osnovnu ploču kao što je obično gipskarton ploča. Nadalje profil I za prenos toplote ima dve kuke 1.4, pomoću kojih se može okačiti na delove konstrukcije koji se nalaze iznad profila za prenos toplote.

[0015] Kod profilisanja čelične trake pomoću valjka čelična traka se provodi kroz najmanje jedan tzv. set valjaka čiji su pojedinačni valjci u uzdužnom pravcu čelične trake usmereni vertikalno. Na valjcima se Čelična traka zbog proizvodnje željenog oblika profila plastično preoblikuje savijanjem oko osa za savijanje, koje u uzdužnom pravcu čelične trake stoje paralelno.

[0016]Profili za prenos toplote one vrste koja je prikazana na slici, naime sa otvorima utora 1.1. koji se nalaze ispod, i u koje je moguće uglaviti po jednu cev, i sa gore postavljenim kukama 1.4, pomoću kojih se profil za prenos toplote može okačiti, mogu se naročito efikasno napraviti u pogledu materijala i izrade kao profil od valjanog lima od jedne jedine čelične trake putem profilisanja pomoću valjka.

[0017]Na slici 1 je profil 1 za prenos toplote prikazan u onom obliku koji ima kada se u njega uglave cevi 2 i kada je na donjoj strani njegove površine 1.2 za prenos toplote pričvršćena gipskartonska ploča. U povezanom stanju, i to ne sa bilo kojim dodacima, je profil 1 za prenos toplote u odnosu na prikazani oblik preoblikovan na taj način daje širina oba utora 1.1. nešto uža i da su dve bočne trake površine 1.2 za prenos toplote pomalo savijene ka gore prema ivici utora 1.1 koji se sa njom graniči. Poprečni presek utora l.l je u obliku kružnog segmenta, pri čemu je pripadajući središnji ugao znatno veći od 180°C, tako daje maksimalna širina utor znatno veća od od širine površine otvora utora. Po pravilu se u svaki utor 1.1 uglavljuje cev 2 - na prikazanom primeru sa kružnim spoljnim konturama površine poprečnog preseka. Da bi se cev 2 ubacila u utor 1.1 profila za prenos toplote, moraju obe bočne strane utora privremeno toliko da se razdvoje, da širina površine otvora utora 1.1 bude dovoljno velika da se cev može kroz njega može provući.

[0018] Postupak provlačenja cevi 2 kroz otvor utora 1.1 profila 1 za prenos toplote je skiciran na slici 2.

[0019] Prema pronalasku se zid utora 1.1 sastoji od dve parcijalne površine 1.1.1 i 1.1.2 koje međusobno delovima profila za prenos toplote nisu direktno povezane na graničnu površinu utora 1.1 - koja je takođe i dodirna površina sa cevi 2 - , već samo preko profilnih zidova 1.3, 1.4, koji odstoje od utora 1.1. Ukoliko na oblasti sa parcijalnim površinama 1.1.1, 1.1.2 zida utora deluju sile ili momenti savijanja, zbog kojih se oni u odnosu na utor 1.1 savijaju ka spolja, time se i zidovi profila 1.3, 1.4 deformišu. Evidentno je daje time elastična savitljivost profila 1 za prenos toplote zbog koje se širina površine otvora utora 1.1 zbog delujućih sila može elastično razmaci, znatno mekša nego kada bi zid utora 1.1 bio u celini izveden od profilne površine i kada se ne bi sastojao od dve odvojene parcijalne površine 1.1.1, 1.1.2, koje se relativno nezavisno jedna od druge mogu pomerati.

[0020] Na primeru koji je prikazan na slici 1 i 2, zidovi profila 1.3, 1.4 profila 1 za prenos toplote obrazuju dršku, koja se nastavlja u kuku, pri čemu su drška i kuka obrazovane od dva limena zida koji natežu jedan na drugi i paralelni su. Površina 1.2 za prenos toplote je nasuprot tome izvedena samo od limene površine.

[0021] Tokom savijanja otvora utora radi postavljanja cevi 2 u utor 1.1 se pre svega oba profilna zida, koja obrazuju dršku 1.3, razdvajaju jedan od drugog, tako da se između toga obrazuje prazan međuprostor 1.3.1 (slika 2).

[0022] Zbog vrlo mekog elastičnog proširivanja otvora utora 1.1 profila 1 za prenos toplote prema pronalasku moguće je da se cevi 2 koje se smeštaju u utore smeste pomoću uređaja za montažu 3 kao što je na slici 3 skicirano na primeru profila I za prenos toplote u skladu sa slikom 1 i slikom 2.

[0023] Uređaj za montažu 3 ima po utoru 1.1 najmanje tri valjka 3.1, 3.2, 3.3 čiji je pravac valjanja usmeren paralelno sa pravcem profila profila 1 za prenos toplote. Oba valjka 3.1, 3.2 su postavljena u aksijalnom razmaku jedan u odnosu na drugi i svojim omotačima pritiskaju profil 1 za prenos toplote sa različitih strana u odnosu na ravan otvora utora 1.1. Time se uzdužni presek utora 1, koji se nalazi u blizini ovog para valjaka, širi tako da njegova površina otvora na tom mestu postaje najmanje toliko široka kao presek cevi 2 kad nije preoblikovana. Omotač trećeg valjka 3.3 je strukirano izveden i dodiruje površinu otvora utora 1.1. Cev 2 se proteže sa one strane omotača valjka 3.3. koji je okrenut ka utoru 1.1. Tako što se ceo uređaj za montažu pomera u smeru profila profila 1 za prenos toplote valjak 3.3 pritiska oblast dužine cevi 2, koja se na njoj nalazi, u utor 1.1, čije su bočne strane na ovoj oblasti dužine pomoću valjaka 3.1, 3.2 elastično proširene u odnosu na neformirano stanje.

[0024] Na prikazanom primeru su svi valjci 3.2, 3.3 postavljeni na zajedničkoj osi i spojeni u zajedničko telo valjaka i pokreću se na motor. Pogon sadrži motor 3.5 koji pokreće frikcioni točak 3.4, koji svojim obimom naleže na pomenuto telo valjaka. Pogon i valjci su smešteni u kućište 3.6 u obliku slova C, koje je postavljeno na dršci 3.7, kroz koju se vrši i protok energije potrebne energije. Zbog drške 3,7 uređaj može da drži čovek i da njime upravlja, dok on prelazi po već zakačenom profilu 1 za prenos toplote na plafonu prostorije i postavlja cevi 2 u profilu za prenos toplote. Uređaji za montažu ove vrste bi doduše takođe bili zamislivi na profilima za prenos toplote prema stanju tehnike ali do sada nisu korišćeni jer je postavljanje cevi bilo povezano sa visokim utroškom energije. Na profilima za prenos toplote prema pronalasku uređaj za montažu opisane vrste naprotiv funkcioniše dosta dobro.

[0025] Za prenos toplote između cevi 2 i profila 1 za prenos toplote je od manje važnosti koliko je kontaktna sila između cevi 2 i zidova utora 1. Ukoliko postoji niska kontaktna sila mnogo je bitnije da kontaktna površina između cevi 2 i profila 1 za prenos toplote bude što veća, što je istovetno sa tim da u poprečnom preseku ugao obavijanja profila 1 za prenos toplote oko cevi 2 bude što veći. Kada je ugao obavijanja vrlo veliki to znači da se za umetanhe cevu 2 u utor 1.1. površina otvora utora u odnosu na svoj stalni položaj mora nakratko da bude jako proširena. Zbog načina izgradnje prema pronalasku je ovo sasvim dobro i lako izvođljivo.

[0026] Slika 4 pokazuje deo profila 21 za prenos toplote prema pronalasku, koji je napravljen presovanjem aluminijuma u presi za ekstruziju, koji ima sličnu spoljnu konturu kao profil za prenos toplote sa slike 1. Zid 21.3 koji se prostire od utora za prihvatanje cevi 21.1 ima dva međusobno paralelna sloja, između kojih se prostire uzak razmak 21.3.1, koji se završava u utoru 21.1 za prihvatanje profila i čija se površina za ograničavanje deli na dve parcijalne površine 21.1.1 i 31.1.2. S obzirom na to da se dugački, u celosti uski razmaci u profilima dobijenim ekstruzijom mogu jako teško napraviti, razmak 21.3.1 može imati ijedno ili više proširenja. Makar u prelaznoj oblasti između utora 21.1 bi trebalo da bude što uži da ne bi bespotrebno zauzimao kontaktnu površinu između cevi 2 i profila za prenos toplote 21.

[0027] Slika 5 pokazuje isečak profila za prenos toplote 31 koje se dobro može napraviti ekstruzijom aluminijuma.

Umesto da od utora za prihvatanje cevi profila za prenos toplote prema pronalasku odstoji samo jedan jedini zid, izgrađen od dva sloja, na kojem se granična površina utora za prihvatanje cevi deli, može, kao što je prikazano na slici 5, nekoliko takvih dvoslojnih zidova da odstoji od utora za prihvatanje cevi. Pre svega se to može dobro proizvesti kao profil u presi za ekstruziju. Čak i kod malih spoljnih mera profila za prenos toplote može se postići dobra elastična mekoća utora za prihvatanje cevi. Doduše je sa time povezano naknadno deljenje površine za prenos toplote između cevi i profila za prenos toplote tendencijelno nepovoljan zbog otežavanja protoka toplote koji je sa time povezan.

[0028] Profil za prenos toplote 31 u skladu sa slikom 5 ima po dve dvoslojne zidne oblasti 31.3, 31.13, koje odstoje od utora 31.1, koji je predviđen za prihvatanje cevi, i granicu utora 31.3 dele na tri parcijalne površine 31.1.1, 31.1.2, 31.1.3 tako što se uski razmak između oba sloja zidne oblasti 31.3, 31.13 završava u utoru 31.1. U odnosu na podelu granice utora na samo dve parcijalne površine, podelom granice utora na tri parcijalne površine otvor utora 31.1 postaje širi i može mekano elastično da se proširi.

[0029] Povrh toga profil za prenos toplote 31 ima profilni zid 31.23, koji odstoji od zidne oblasti 31.3 i jedva štrči izvan slobodnog kraja zidne oblasti 31.13. Sa zidnom oblašću 31.3 je zid profila 31.23 povezan samo preko jako tankog mosta, tako da se zid profila 31.23 u odnosu na zidnu oblast 31.13 bez mnogo truda može gibati plastičnom deformacijom tankog mosta.

[0030] U skladu sa tim se onda kada cev sa uređajem prema pronalasku postavi u utor 31.1, zid profil 31.23 se giba oko uskog mosta ka zidnoj oblasti 31.3 ka dole, tako da sa svojim slobodnim krajem nailazi na slobodan kraj zidne oblasti 31.13, na njoj klizi, pritom zidnu oblast 31.13 malo nakrivljuje u odnosu na zidnu oblast 31.3 i na kraju se ukopčava u ugaonu oblast 31.13.1 zidne oblasti. Postupak gibanja zida profila 31.23 se npr. može postići još jednim valjkom gore navedenog uređaja 3 (u skladu sa slikom 3), koji je postavljen iza valjaka, koji uzrokuju postavljanje cevi, i od gore pritiska zid profila 31.23. Ukoliko se zbog zida profila 31.23 obe zidne oblasti 31.13, 31.3 nakrivljuju jedan od drugog, nastaje obrtni momenat između srednje parcijalne površine 31.1.2 i spoljnih parcijalnih površina 31.1.1 odn. 31.1.3 graničnih površina utora 31.1, kroz koje se utor 31.1 priteže. Kod cevi koja se nalazi u utoru 31.1 zbog toga dolazi do boljeg kontakta između cevi i granične površine utora.

[0031]Slika 6 prikazuje isečak još jednog profila 41 za prenos toplote koji se takođe lako može proizvesti ekstruzijom aluminijuma. I ovaj profil za prenos toplote ima dve dvoslojne zidne oblasti 41.3. 41.13 pomoću koje granica utora 41.1 u koju je potrebno uglaviti cev podcljena na tri parcijalne površine. Profil za prenos toplote ima dva zida profila 41.23, koje izviruju sa spoljne strane srednje granične površine utora 41.1 u bližu oblast od po jedne dvoslojne zidne oblasti 41.3, 41.13. U skladu sa tim se onda, kada se cev smesti u utor 41.1, obe zidne onblasti 41.23 mehaničkim delovanjem tako nakrivljuju oko svoje spojne tačke sa graničnom površinom utora 41.1 da svojim slobodnim krajem dodiruju odgovarajući zid 41.3, 41.13, malo ga nakrivljuju i tom se prilikom ukopčavaju na zidu 41.3 odn. 41.13. Kod cevi koja se nalazi u utoru 41.1 tako dolazi do boljeg kontakta između cevi i graničnih površina utora. Krivljenje zidova 41.23 se može postići dodatnim valjkom gore navedenog uređaja 3 (u skladu sa slikom 3), koji je postavljen iza valjaka koje su odgovorne za postavljanje cevi i od gore pritiska oba zida profila 41.23. Ispred ovog dodatnog valjka može biti postavljen valjak 3.1 uređaja sa slike 3.

[0032]Pritom je valjak 3.1 tako uzak da nalazi mesto na stopi zidova profila 41.23 sa spoljne strane granične površine utora 41.1.

Claims

1. Profil (1, 21, 31, 41) za prenos toplote koji se koristi za prenos toplote do ili od cevi (2), koja može da nosi medijum za prenos toplote, i utor (1.1, 21.1, 31.1, 41.1, 41.1) sa otvorom sa donje strane u koji se može uglaiti cev (2), pri čemu zid, koji kao graničnik (1.1, 21.1, 31.1, 41.1) utora naleže na cevi (2) koju je potrebno uglaviti, ima najmanje dve parcijalne površine (1.1.1, 1.1.2, 21.1.1, 21.1.2, 31.1.1, 31.1.2, 31.1.3), pri čemu ove parcijalne površine nisu direktno povezane jedna sa drugom već preko višeslojno izvedenih zidova (1.3, 1.4, 21.3, 31.3, 31.13, 41.3, 41.13) profila (1, 21, 31, 41) profila za prenos toplote koji odstoje od predviđene kontaktne površine ka cevi (2), pri čemu su dva sloja ovih zidova profila samo povezana na graničnoj površini na udaljenosti od utora, pri čemu je jedan sloj direktno povezan sa pomenutim parcijalnim površinama, a drugi sloj sa drugim parcijalnim površinama, naznačen time što se za umetanje cevi u utor profila za prenos toplote elastično ne preoblikuju samo zidovi utora odn, parcijalnih površina profila za prenos toplote, već i zidovi ( 1. 3. 1. 4. 21. 3, 31. 3, 31. 13, 41. 3. 41. 13) profila.

2. Profil za prenos toplote prema zahtevu 1, naznačen time što se u poprečnom preseku vidi da je razmak između susednih parcijalnih površina (1.1.1, 1.1.2; 21.1.1, 21.1.2; 31.1.1, 31.1.2, 31.1.3) manji od petine dužine višeslojnih zidova (1.3, 1.4, 21.3, 31.3, 31.13, 41.3, 41.13) profila.

3. Profil (1) za prenos toplote prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time što ima dva sa donje strane otvorena utora (1.1), kroz čije se otvore profil (1.2) za prenos toplote deli na tri dela i da od parcijalnih površina (1.1.1, 1.1.2) granice utora (1.1) štrči po jedan sloj dvoslojnog zida (1.3) profila, koji je savijen tako da na svom kraju oblikuje kuku (1.4) koja je okrenuta od utora (1.1).

4. Profil (1) za prenos toplote prema jednom od zahteva 1 do 3, naznačen time što obuhvata limenu traku, koja je preoblikovana valjanjem profila.

5. Profil (31, 41) prema jednom od zahteva od 1 do 3, naznačen time što od onog utora (31.1, 41.1) u koji se uglavljuje cev (2) odstoji nekoliko dvoslojnih zidova (31.3, 31.13, 41.3, 41.13) i što se tako granična površina utora (31.1, 41.1) deli na više od dve parcijalne površine (31.1.1, 31.1.2, 3 1.1.3) koje nisu direktno međusobno povezane.

6. Profil (21) prema jednom od zahteva 1, 2 ili 5, naznačen time što je u pitanju ekstrudirani profil, da između dva sloja višeslojno izvedenog zida (21.3) profila postoji razmak (21.3.1) i daje širina ovog razmaka na otvoru utora (21.1) manja nego u oblasti koja je locirana udaljen i ije.

7. Profil (31,41) za prenos toplote prema jednom od zahteva 1,2,3,5 ili 6, naznačen time što ima zid (31.23, 41.23) profila koji se može gibati oko ose koja je paralelna sa smerom profila u odnosu na ostatak površine profila i time sa najmanje jednim višeslojno izvedenim zidom (31.3, 31.13, 41.3, 41.13) profila može biti dovedena u kontakt tako da se i on u odnosu na svoj uobičajeni položaj može zakriviti oko osa savijanja koje su paralelne sa smerom profila.