RS57062B1 - Biljke tolerantne na herbicide - Google Patents

Description

Opis

UNAKRSNA VEZA SA SRODNIM PRIJAVAMA

[0001] Ova prijava ima prioritet od SAD privremene patentne prijave br. 61/314,901 koja je podneta 17.03.2010; 61/410,802 koja je podneta 05.11. 2010; i 61/417,132 koja je podneta 24.11. 2010.

OSNOVA PRONALASKA

[0002] Acetohidroksi-kiselinska sintaza (AHAS; EC 4.1.3.18) je prvi enzim koji katalizuje biohemijsku sintezu aminokiselina razgranatog lanca valina, leucina i izoleucina (Singh B. K., 1999 Biosynthesis of valine, leucine, and isoleucine in: Singh B. K. (Ed) Plant amino acids. Marcel Dekker Inc. New York, N.Y. Pg 227-247). AHAS je mesto delovanja četiri strukturno različite familije herbicida uključujući sulfoniluree (LaRossa R A and Falco S C, 1984 Trends Biotechnol. 2:158-161), imidazolinone (Shaner et al., 1984 Plant Physiol.

76:545-546), triazolopirimidine (Subramanian and Gerwick, 1989 Inhibition of acetolactate synthase by triazolopyrimidines in (ed) Whitaker J R, Sonnet P E Biocatalysis in agricultural biotechnology. ACS Symposium Series, American Chemical Society. Washington, D.C. Pg 277-288), i pirimidinilbenzoate (Subramanian et al., 1990 Plant Physiol 94:239-244.). Herbicidi na bazi imidazolinona (IMI) i sulfoniluree (SU) se široko koriste u savremenoj poljoprivredi zbog njihove efikasnosti pri vrlo niskim stopama primene i relativne netoksičnosti za životinje. Inhibicijom AHAS aktivnosti, ove familije herbicida sprečavaju dalji rast i razvoj podložnih biljaka uključujući mnoge vrste korova.

[0003] Kanola tolerantna na imidazolinon je razvijena putem mutageneze i selekcije sa imidazolinonskim herbicidima (S. Tan et al, Pest Management Science 61, 2005, 246). Komercijalne sorte su razvijene na osnovu dva najtolerantnija mutanta, PM1 i PM2, i trenutno se prodaju pod zaštićenim znakom Clearfield®. Za PM1 se zna da je tolerantan samo na imidazolinone, dok je PM2 unakrsno tolerantan i na imidazolinone i na sulfoniluree.

[0004] Iako PM2 mutantni gen može da obezbedi neki nivo tolerancije na herbicide na bazi imidazolinona i/ili sulfonilurea, ove biljke uljane repice (OSR) poznate do danas koje sadrže samo PM2 mutantni gen ispoljile su nedovoljnu toleranciju na SU herbicide. Na primer, pokazano je da primena tifensulfurona na sortu prolećnog tipa B. napus koja sadrži PMmutantni gen, 45A77, vodi smanjenju biomase kanole, simptomima oštećenja herbicidom, ili odloženoj zrelosti (R. Degenhardt et al., Weed Technology 19, 2005, 608).

[0005] Osim toga, postoje četiri komercijalno dostupne linije zimske uljane repice (WOSR) za koje se u stanju tehnike zna da obezbeđuju toleranciju na ostatke u tlu herbicida sulfonilurea koji su prisutni kao efekat ostatka od prethodnih kultura pšenice ili graška. Ove četiri linije su B. napus sorta „Sumner“ iz Kansas State University; Roundup Ready linije DKW46-15 i DKW47-15 iz DeKalb; i Roundup Ready linija HyClass 115W iz Croplan Genetics.

[0006] WO 2009/046334 opisuje mutirane AHAS gene biljke Brassica. Mutantni AHAS gen biljke B. juncea opisan je kod Ray et al. (J Plant Physiol 2004, 161(9), 1079-1083). US 5,434,283 A opisuje depozite biljaka uljane repice koji su tolerantni na imidazolinonske herbicide ili i na hlorsulfuronske i na imidazolinonske herbicide.

[0007] Međutim, nađeno je da WOSR biljke tolerantne na efekat ostatka ispoljavaju ograničenu toleranciju na preostali SU herbicid u tlu prisutan iznad nivoa koji odgovara efektu ostatka, tj, iznad rezidualne koncentracije od oko 0.5x, preostale od primenjene doze herbicida. Tako, ostaje potreba u ovoj oblasti za biljkama Brassica zimskog tipa koje ispoljavaju toleranciju na više nivoe od nivoa koji odgovara efektu ostatka herbicida sulfonilurea.

KRATAK REZIME PRONALASKA

[0008] Predmetni pronalazak obezbeđuje postupke koji koriste biljke Brassica zimskog tipa tolerantne na herbicide (HT) koje eksprimiraju jedan ili više AHASL gena za toleranciju na herbicid kao što je definisano u patentnim zahtevima. HT biljke Brassica zimskog tipa koje su ovde opisane, koje sadrže jedan ili manje AHASL gena koji kodiraju PM2 ili slične mutacije, neočekivano ne pokazuju značajno oštećenje u kontaktu sa količinom SU herbicida koja tipično izaziva pojavu značajnog oštećenja kod netolerantne biljke. Na primer, u kontaktu sa 1x stopom SU herbicida, na skali od 1 do 10, gde 1 označava izostanak vidljivog oštećenja i 10 označava smrt biljke, predmetna HT biljka Brassica ispoljava rezultat 1.

[0009] Predmetni pronalazak se zasniva na neočekivanom otkriću da kulture Brassica zimskog tipa (kao što je pokazano na primeru zimske uljane repice (WOSR), tj., B. napus kanoli zimskog tipa) koje sadrže mutantni(e) AHAS gen(e) koji obezbeđuju toleranciju na imidazolinon, ili koje sadrže mutantni AHAS gen koji normalno obezbeđuje nedovoljnu toleranciju na SU herbicid, npr., kod prolećnog tipa OSR, iznenađujuće ispoljavaju komercijalno koristan nivo tolerancije na određene herbicide sulfonilurea tj., podgrupu herbicida sulfoniluree. Ipak, kada su isti geni prisutni u istim kulturama Brassica prolećnog tipa, čak i ako obezbeđuju komercijalno koristan nivo tolerancije na imidazolinonski herbicid, nađeno je da su kulture osetljive na ove komercijalne nivoe herbicida sulfonilurea.

[0010] Iznenađujuće visok nivo tolerancije na SU herbicid koji ispoljavaju biljke Brassica zimskog tipa koje su ovde opisane može da se javi kada je AHASL gen od interesa za toleranciju na herbicid prisutan u Brassica A genomu, poželjno gde takav HT-AHASL gen predstavlja varijantu, i nalazi se na nativnom AHASL lokusu A genoma biljke. Takav HT-AHASL može da se dobije mutagenezom, kao što je nasumična mutageneza AHASL Brassica A genoma. Nađeno je da su, kada je AHASL gen od interesa za toleranciju na herbicid prisutan samo u genomu koji nije Brassica A genom, biljke Brassica zimskog tipa osetljive na komercijalne nivoe takvih SU herbicida. Takođe je nađeno da su iste kulture Brassica prolećnog tipa koje imaju AHASL gen od interesa za toleranciju na herbicid u Brassica A genomu osetljive na takve nivoe SU herbicida.

[0011] HT biljke Brassica zimskog tipa korišćene u postupcima prema predmetnom pronalasku su Brassica biljke koje imaju najmanje jedan AHASL (HT-AHASL) gen tolerantan na herbicid, pri čemu samo jedan od HT-AHASL gena u biljci kodira mutaciju za toleranciju na herbicid sulfonilureu (SU-HT) koja je W574X i predstavlja mono-SU-HT-AHASL gen, koji može izborno da kodira drugu HT mutaciju(e), i gde je pomenuti mono-SU-HT-AHASL gen smešten u A genomu pomenute Brassica biljke. Sledeća SU-HT mutacija koja je ovde opisana je P197X. Biljke Brassica zimskog tipa korišćene u postupcima prema predmetnom pronalasku koje imaju takav mono-SU-HT-AHASL gen mogu dodatno da sadrže u bilo kom svom genomu drugi HT-AHASL gen koji ne kodira P197X ili W574X supstitucije, ali kodira različite HT supstitucije, kao što je druga HT mutacija. Na primer, biljke Brassica zimskog tipa koje imaju HT-AHASL gen koji kodira W574L homozigotno, hemiziogeno ili heterozigotno u A genomu mogu takođe da imaju drugi HT-AHASL gen u Brassica C genomu, npr., AHAS gen koji kodira S653N mutaciju.

[0012] Predmetni pronalazak obezbeđuje postupke upotrebe takvih HT biljaka Brassica zimskog tipa uključujući postupke za zaštitu kultura Brassica zimskog tipa od korova, postupke za selekciju HT biljaka Brassica zimskog tipa, postupke za obezbeđivanje zaštite prinosa za kulture Brassica zimskog tipa. Ovi postupci mogu da uključuju izvođenje tretmana herbicidom posle nicanja ili pre nicanja HT biljaka Brassica zimskog tipa.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0013]

Sl. 1 obezbeđuje delimičnu nukleotidnu sekvencu (SEQ ID NO:1) AHASL gena koji kodira PM2 mutaciju (BnAHASL1A_PM2) B. napus.

Sl. 2 obezbeđuje delimičnu nukleotidnu sekvencu (SEQ ID NO:2) AHASL gena koji kodira PM1 mutaciju (BnAHASL1C_PM1) B. napus.

Sl. 3 obezbeđuje delimičnu aminokiselinsku sekvencu (SEQ ID NO:3) AHASL koja ima PM2 mutaciju (BnAHASL1A_PM2) B. napus.

Sl. 4 obezbeđuje delimičnu aminokiselinsku sekvencu (SEQ ID NO:4) AHASL koja ima PM1 mutaciju (BnAHASL1C_PM1) B. napus.

Sl. 5 obezbeđuje drugu nukleotidnu sekvencu (SEQ ID NO:5) AHASL gena koji kodira PM2 mutaciju (AHASL1A_PM2) biljke Brassica.

Sl. 6 obezbeđuje drugu aminokiselinsku sekvencu (SEQ ID NO:6) AHASL koja ima PM2 mutaciju (AHASL1A_PM2) biljke Brassica.

Sl. 7 je grafik koji prikazuje enzimsku aktivnost AHAS u prisustvu imidazolinonskog herbicida.

Sl. 8 je grafik koji prikazuje enzimsku aktivnost AHAS u prisustvu herbicida sulfoniluree.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Definicije

[0014] Kako se ovde koristi, biće korišćene standardne skraćenice od jednog slova za aminokiseline, na primer, A označava alanin, P označava prolin, W označava triptofan, X označava bilo koju aminokiselinu, itd. Mutacije u poređenju sa sekvencom divljeg tipa će biti naznačene navođenjem aminokiseline divljeg tipa i položaja, praćene aminokiselinom koja se nalazi u mutantu. Na primer, P197X će se koristiti da označi da prolin na položaju 197 može da bude supstituisan bilo kojom aminokiselinom.

[0015] Kako se ovde koristi, položaji aminokiseline odnose se na polipeptid velike subjedinice Brassica AHAS enzima (AHASL) plastida. Položaji aminokiselina u Brassica AIIASL koji su ovde pomenuti numerisani su prema industrijskom standardu numerisanja ostataka koji odgovaraju onima u AHASL sekvenci Arabidopsis thaliana (At), i mogu da budu označeni sa (At). Na primer, P197(At) se odnosi na prolinski ostatak na položaju u Brassica AHASL koji odgovara prolinu na položaju 197 u AHASL Arabidopsis thaliana.

[0016] Kako se ovde koristi, „tolerantna“ ili „tolerantna na herbicid“ označava biljku ili njen deo sposobnu da raste u prisustvu određene količine herbicida koja normalno izaziva inhibiciju rasta kod netolerantne (npr., divljeg tipa) biljke ili njenog dela. Nivoi herbicida koji normalno inhibiraju rast netolerantne biljke su poznati i stručnjaci u oblasti ih lako određuju. Primeri uključuju količine preporučene za primenu od strane proizvođača. Maksimalna stopa je primer količine herbicida koja bi normalno inhibirala rast netolerantne biljke.

[0017] Kako se ovde koristi, „AHASL za toleranciju na herbicid (HT)“ odnosi se na AHASL polipeptid eksprimiran sa jednog HT AHASL alela AHASL gena u biljnoj ćeliji i/ili sa bilo kog ili oba od dva homologa alela istog HT AHASL gena, tj., u istom genomu biljne ćelije, pri čemu HT-AHASL može da obezbedi toleranciju na herbicide AHAS enzimu biljne ćelije. HT-AHASL gen može da bude rekombinantan, ili može da bude dobijen primenom postupka mutageneze, postupka uzgoja, ili drugih postupaka poznatih u struci. Takav gen može da bude hemizigotan, heterozigotan, ili homozigotan.

[0018] Kako se ovde koristi, „AHAS“ i „AHASL“ redom se odnosi na funkcinalne, plastidne AHAS enzime i njihove AHASL polipeptide, tj., koji su funkcionalni u ćelijama biljaka Brassica kao što je ovde opisano. Slično, termini kao „gen“ i „polinukleotid“, kada se koriste u vezi sa onima koji kodiraju takve „AHAS“ i „AHASL“, odnose se na njihove funkcionalne gene, tj., gene koji mogu da se eksprimiraju u takvoj ćeliji.

[0019] Kako se ovde koristi u pogledu herbicida korisnih u različitim primerima izvođenja ovog pronalaska, termini kao inhibitor AHAS, inhibitor ACCase, inhibitor PPO, inhibitor EPSPS, imidazolinon, sulfonilurea, i slično, odnose se na one poljoprivredno prihvatljive herbicidne aktivne sastojke (A.I.) prepoznate u ovoj oblasti. Slično, termini kao fungicid, nematicid, pesticid, i slično, odnose se na druge poljoprivredno prihvatljive aktivne sastojke prepoznate u ovoj oblasti.

[0020] Kada se koristi u vezi sa određenim mutantnim enzimom ili njegovim mutantnim polipeptidom, termini kao tolerantan na herbicid (HT) i tolerancija na herbicid odnose se na sposobnost takvog enzima (ili sposobnost polipeptida da doprinese sposobnosti svog enzima) da toleriše herbicid A.I. koji bi normalno inaktivirao ili inhibirao aktivnost verzije divljeg tipa (nemutantne) pomenutog enzima. Kada se koristi specifično u vezi sa AHAS enzimom, ili AHASL polipeptidom, odnosi se specifično na sposobnost da se toleriše AHAS inhibitor. Klase AHAS-inhibitora uključuju sulfoniluree, imidazolinone, triazolopirimidine, sulfonilaminokarboniltriazolinone i pirimidinilbenzoate.

[0021] Kako se ovde koristi, „rekombinantni“ se odnosi na organizam koji ima genetski materijal iz različitih izvora kao rezultat primene rekombinogene tehnike od strane čoveka.

[0022] Kako se ovde koristi, „mutirani“ se odnosi na organizam koji ima izmenjen genetski materijal u poređenju sa genetskim materijalom odgovarajućeg organizma divljeg tipa, gde su izmena(e) u genetskom materijalu bile indukovane i/ili selektovane delovanjem čoveka. Primeri delovanja čoveka koji mogu da se koriste za proizvodnju mutiranog organizma uključuju, ali nisu ograničeni na kulturu tkiva biljnih ćelija (npr., kalusi) u subletalnim koncentracijama herbicida (npr., herbicidi sulfonilurea), obradu biljnih ćelija hemijskim mutagenom i nakon toga selekciju herbicidima (npr., herbicidi sulfonilurea); ili obradu biljnih ćelija x-zracima i nakon toga selekciju herbicidima (npr., herbicidi sulfonilurea). Bilo koji postupak poznat u oblasti može da se koristi za indukciju mutacija. Postupci za indukciju mutacija mogu da indukuju mutacije na nasumičnim položajima u genetskom materijalu ili mogu da indukuju mutacije na specifičnim lokacijama u genetskom materijalu (tj., mogu da budu tehnike usmerene mutageneze).

[0023] Kako se ovde koristi, „genetski modifikovani organizam“ (GMO) je organizam čija genetska svojstva su izmenjena delovanjem čoveka koje izaziva inserciju genetskog materijala iz drugog izvornog organizma, ili njegovo potomstvo, koje zadržava umetnuti genetski materijal. Izvorni organizam može da bude organizam drugačijeg tipa (npr., GMO biljka može da sadrži bakterijski genetski materijal) ili organizam istog tipa (npr., GMO biljka može da sadrži genetski materijal iz druge biljke). Kako se ovde koristi, rekombinantno i GMO se smatraju sinonimima i označavaju prisustvo genetskog materijala iz različitih izvora dok mutirano označava izmenjeni genetski materijal iz odgovarajućeg organizma divljeg tipa, ali bez genetskog materijala iz drugog izvornog organizma.

[0024] Kako se ovde koristi, „divlji tip“ ili „odgovarajuća biljka divljeg tipa“ označava uobičajeni oblik organizma ili njegov genetski materijal, kako se normalno javlja, za razliku od, npr., mutiranih i/ili rekombinantnih oblika.

[0025] Kako se ovde koristi, mutacija koja dovodi do tolerancije na herbicide „HT-mutacija“ je izmena aminokiselinske sekvence AHASL enzima koja doprinosi toleranciji na jedan ili više herbicida (tj., herbicide sulfonilurea, imidazolinonske herbicide, itd).

[0026] HT-mutacija može da bude „SU-HT-mutacija“, tj., mutacija odabrana iz grupe koja se sastoji od P197X i W574X. Na primer, SU-HT-mutacija može da bude odabrana iz grupe koja se sastoji od P197S, P197A, P197E, P197L, P197Q, P197R, P197S, P197V, P197W, P197Y, P197I, P197H, P197C i P197G. U nekim primerima izvođenja, SUHT-mutacija može da bude odabrana iz grupe koja se sastoji od W574L, W574M, W574C, W574S, W574R, W574G, W574A, W574F, W574Q i W574Y. U nekim primerima izvođenja, SU-HT-mutacija može da sadrži W574L.

[0027] U nekim primerima izvođenja, HT-mutacija može da bude „druga HT-mutacija“. Kako se ovde koristi, „druga HT-mutacija“ je izmena u aminokiselinskoj sekvenci AHASL enzima koja doprinosi toleranciji na jedan ili više herbicida (tj., herbicide sulfonilurea, imidazolinonske herbicide, itd) gde je izmena na položaju koji nije prolin 197 ili triptofan 574. Tabela 1 u nastavku obezbeđuje listu mogućih položaja za druge HT-mutacije, dozvoljene supstitucije, poželjne supstitucije, i poželjnije supstitucije. X označava bilo koju aminokiselinu.

Tabela 1. „Druge“ HT mutacije

[0028] U nekim primerima izvođenja, druge HT-mutacije mogu da budu odabrane iz grupe koja se sastoji od A122X, R199X, A205X, S653X i G654X, i njihovih kombinacija. U drugim primerima izvođenja, druge HT-mutacije mogu da budu odabrane iz grupe koja se sastoji od A122T, A122V, A122D, A122P, A122Y, R199A, R199E, A205V, A205C, A205D, A205E, A205R, A205T, A205W, A205Y, A205N, S653N, S653I, S653F, S653T, G654Q, G654C, G654E, G654D, i njihovih kombinacija. U nekim primerima izvođenja, druge HT-mutacije mogu da budu odabrane iz grupe koja se sastoji od A122T, A122V, R199A, R199E, A205V, S653N, G654E, i njihovih kombinacija.

Biljke

[0029] Izvori korisnih plastidnih AHASL gena mogu se obezbediti iz bilo koje od sledećih deponovanih ćelijskih linija nabrojanih u Tabeli 2, biljaka Brassica napus (Bn) i Brassica juncea (Bj), gde su njihovi aleli velike subjedinice AHAS (AHASL) tolerantne na AHAS-inhibitor (HT) označeni kao što je dole prikazano, sa poslednjim slovom koje označava Brassica genom (A, B, ili C) za koji je alel nativan: BnAHASL1A ili BnAHASL1C za B. napus, i BjAHASL1A ili BjAHASL1B za B. juncea. Treba zapaziti da su položaji AHASL mutacije navedeni prema standardizovanoj nomenklaturi u oblasti, u kojoj plastidni AHASL polipeptid Arabidopsis thaliana (At) obezbeđuje standard za numerisanje položaja ostataka.

Tabela 2. Primeri izvora za korisne AHASL gene linije Brassica

[0030] Iako su kao primer prikazani varijeteti Brassica napus kanola/OSR zimskog tipa, tolerantni na AHAS-inhibitor, smatra se da u različitim primerima izvođenja, ovde opisani postupci koji koriste herbicide sulfonilurea mogu da se upotrebe sa drugim komercijalno vrednim vrstama, Brassica zimskog tipa, tolerantnim na AHAS-inhibitor, kao što su B. oleracea, B. rapa, B. nigra i B. juncea. Linije Brassica tolerantne na AHAS-inhibitor koje su

1

ovde opisane kao korisne mogu da se upotrebe u postupcima za kontrolu korova ili direktno ili indirektno, tj., ili kao kulture za herbicidni tretman ili kao donorske linije za osobinu tolerancije na AHAS-inhibitor za razvoj, kao i kod tradicionalnog uzgoja biljaka, za proizvodnju drugih sorti Brassica zimskog tipa i/ili hibridnih kultura koje sadrže takvu osobinu ili osobine. Sve takve rezultujuće sorte ili hibridne kulture, koje sadrže predačku osobinu ili osobine tolerancije na AHAS-inhibitor ovde mogu da budu označene kao potomstvo predačke linije(a) tolerantne na AHAS-inhibitor. U slučaju AHASL osobina Brassica A-, B- i C-genoma, one se mogu uvesti u vrste Brassica zimskog tipa koje imaju odgovarajući genom, npr.: B. napus (AACC), B. juncea (AABB), B. oleracea (CC), B. rapa (AA), B. nigra (BB), B. carinata (BBCC) i sorte Raphanobrassica koje su potomstvo ukrštanja između bilo koje od gore pomenutih i Raphanus spp., npr., Raphanobrassica sorta „rabbage“ (RRCC) iz B. oleracea x Raphanus sativus ili Raphanobrassica sorta „raparadish“ (RRAA) iz B. rapa x Raphanus sativus. Među ovima, B. napus, B. rapa i B. juncea su od posebnog interesa, sa B. napus poželjnim u nekim primerima izvođenja.

[0031] Biljke korišćene u postupcima prema pronalasku mogu da uključuju biljke koje su, pored toga što su učinjene tolerantnim na sulfonilureu, podvrgnute dodatnim genetskim modifikacijama ukrštanjem, mutagenezom ili genetskim inženjeringom, npr. učinjene su tolerantnim na primene specifičnih drugih klasa herbicida, kao što su auksin herbicidi, dikamba ili 2,4-D; izbeljujući herbicidi kao što su inhibitori hidroksifenilpiruvat dioksigenaze (HPPD) ili inhibitori fitoen desaturaze (PDS); inhibitori enolpiruvil šikimat 3-fosfat sintaze (EPSP) kao glifosat; inhibitori glutamin sintetaze (GS) kao glufosinat; inhibitori protoporfirinogen-IX oksidaze; inhibitori biosinteze lipida kao što su inhibitori acetil CoA karboksilaze (ACCase); ili oksinil (tj., bromoksinil ili ioksinil) herbicidi, kao rezultat uobičajenih postupaka uzgoja ili genetskog inženjeringa; osim toga, zimska uljana repica (zimska kanola) tolerantna na sulfonilureu može da bude učinjena otpornom na višestruke klase herbicida kroz višestruke genetske modifikacije, kao što je otpornost i na glifosat i glufosinat, ili na oba, glifosat i herbicid iz druge klase kao što su inhibitori HPPD, auksinski herbicidi, ili inhibitori ACCase. Ove tehnologije otpornosti na herbicide su, na primer, opisane u Pest Management Science at volume, year, page 61, 2005, 246; 61, 2005, 258; 61, 2005, 277; 61, 2005, 269; 61, 2005, 286; 64, 2008, 326; 64, 2008, 332; Weed Science 57, 2009, 108; Australian Journal of Agricultural Research 58, 2007, 708; Science 316, 2007, 1185; i tamo navedenim referencama.

[0032] Osim toga, opisana je zimska uljana repica (zimska kanola) tolerantna na sulfonilureu koja je pomoću upotrebe tehnike rekombinantne DNK sposobna da sintetiše jedan ili više insekticidnih proteina, posebno one poznate iz bakterijskog roda Bacillus, naročito iz Bacillus thuringiensis, kao što su δ-endotoksini, npr. CryIA(b), CryIA(c), CryIF, CryIF(a2), CryIIA(b), CryIIIA, CryIIIB(b1) ili Cry9c; biljne insekticidne proteine (VIP), npr. VIP1, VIP2, VIP3 ili VIP3A; insekticidne proteine bakterija koje kolonizuju nematode, npr. Photorhabdus spp. ili Xenorhabdus spp.; toksine koje proizvode životinje, kao što su toksini škorpiona, toksini arahnida, toksini osa, ili drugi neurotoksini specifični za insekte; toksine koje proizvode gljive, kao toksini streptomiceta; biljne lektine, kao lektini graška ili ječma; aglutinine; inhibitore proteinaze, kao što su inhibitori tripsina, inhibitori serin proteaze, inhibitori patatina, cistatina ili papaina; ribozom-inaktivirajuće proteine (RIP), kao ricin, RIP kukuruza, abrin, lufin, saporin ili briodin; enzime steroidnog metabolizma, kao 3-hidroksisteroid oksidaza, ekdisteroid-IDP-glikozil-transferaza, holesterol oksidaze, inhibitori ekdizona ili HMG-CoA-reduktaza; blokatore jonskih kanala, kao što su blokatori natrijumovih ili kalcijumovih kanala; esterazu juvenilnog hormona; receptore diuretičkog hormona (helikokinin receptori); stilben sintazu, bibenzil sintazu, hitinaze ili glukanaze. U kontekstu predmetnog pronalaska ovi insekticidni proteini ili toksini treba da se shvate izričito kao pre-toksini, hibridni proteini, skraćeni ili na drugi način modifikovani proteini. Hibridni proteini se karakterišu novom kombinacijom proteinskih domena, (videti, npr. WO 02/015701). Sledeći primeri takvih toksina ili genetički modifikovanih biljaka sposobnih za sintezu takvih toksina opisani su, npr., u EP-A 374753, WO 93/007278, WO 95/34656, EP-A 427 529, EP-A 451 878, WO 03/18810 i WO 03/52073. Postupci za proizvodnju takvih genetski modifikovanih biljaka su uopšteno poznati stručnjaku u oblasti i opisani, npr. u gore pomenutim objavama. Ovi insekticidni proteini sadržani u genetski modifikovanim biljkama daju biljkama koje proizvode ove proteine toleranciju na štetočine svih taksonomskih grupa artropoda, posebno na bube (Coeloptera), insekte dvokrilce (Diptera), i moljce (Lepidoptera) i na nematode (Nematoda).

[0033] Osim toga, opisana je zimska uljana repica (zimska kanola) tolerantna na sulfonilureu koja je, pomoću tehnika rekombinantne DNK, sposobna da sintetiše jedan ili više proteina za povećanje otpornosti ili tolerancije ovih biljaka na bakterijske, virusne ili patogene gljiva. Postupci za proizvodnju takvih genetski modifikovanih biljaka su uglavnom poznati stručnjaku u oblasti.

[0034] Dalje, opisana je zimska uljana repica (zimska kanola) tolerantna na sulfonilureu koja je, pomoću tehnika rekombinantne DNK, sposobna da sintetiše jedan ili više proteina za povećanje produktivnosti (npr. sadržaja ulja), tolerancije na sušu, salinitet ili druge faktore sredine koji ograničavaju rast, ili tolerancije na štetočine i patogene gljiva, bakterija ili virusa ovih biljaka.

[0035] Dalje, opisana je zimska uljana repica (zimska kanola) tolerantna na sulfonilureu koja sadrži, pomoću tehnike rekombinantne DNK, modifikovane količine supstanci ili nove supstance, specifično za poboljšanje ljudske ili životinjske ishrane, npr. uljarice koje proizvode omega-3 masne kiseline sa dugim lancem ili nezasićene omega-9 masne kiseline koje pozitivno deluju na zdravlje (npr. Nexera® uljana repica, Dow Agro Sciences, Canada).

[0036] Poljoprivredni proizvodi, na primer, ulje iz semena, semenski obrok, i slično su takođe ovde opisani. Pomenuti poljoprivredni proizvodi mogu biti kvaliteta stočne hrane ili hrane. Poljoprivredni proizvodi mogu da budu proizvedeni iz biljaka, uključujući seme pomenutih biljaka, obrađenih ili dobijenih postupcima opisanim u detaljnom opisu ovog dokumenta.

Enzimi AHAS

[0037] U različitim primerima izvođenja, mogu da se koriste biljke Brassica zimskog tipa koje sadrže i W574(At)X i S653(At)X u svojim plastidnim AHASL polipeptidima. One mogu da budu prisutne na različitim alelima, kao u različitim genomima, gde svaki sadrži pojedinačnu mutaciju u odgovarajućem AHASL genu, ili ove dve mogu da budu prisutne u jednom AHASL, kao dvostruko mutantni alel. U različitim primerima izvođenja, to mogu da budu W574(At)L i S653(At)N: prva može da bude označena kao „PM2“ mutacija, a druga kao „PM1“ mutacija. Sl. 1 (SEQ ID NO: 1) i Sl. 3 (SEQ ID NO:3) obezbeđuju delimičnu nukleotidnu sekvencu i delimičnu aminokiselinsku sekvencu, redom, za PM2 mutaciju u B. napus. Sl. 2 (SEQ ID NO:2) i Sl. 4 (SEQ ID NO:4) obezbeđuju delimičnu nukleotidnu sekvencu i delimičnu aminokiselinsku sekvencu, redom, za PM1 mutaciju u B. napus. Sl. 5 (SEQ ID NO:5) i Sl. 6 obezbeđuju drugu nukleotidnu sekvencu i drugu aminokiselinu sekvencu, redom, za PM2 mutaciju, na primer PM2 sekvencu uvedenu u B. juncea iz B. napus.

[0038] Biljke Brassica zimskog tipa prema ovom dokumentu mogu da budu sorte dobijene inbridingom, npr., otvoreno-oprašene sorte, ili hibridi, npr., F1 hibridi.

1

[0039] Iako osobine transgenog ili netransgenog mutanta AHAS mogu ovde da budu korišćene, u kulturama Brassica zimskog tipa, u različitim primerima izvođenja, osobina ili osobine mogu da budu netransgene, tj., dobijene postupkom koji ne uključuje tehnike rekombinantne DNK, i koje obuhvataju mutagenezu, geno-plastiku, i/ili izolaciju spontano mutiranih biljaka. Mnoge tehnike mutageneze su poznate u ovoj oblasti i mogu da uključuju primenu mutagenog hemijskog sredstva ili zračenja na seme, biljne delove, ili gajene biljne ćelije; alternativno, ili dodatno, gajenje biljnih ćelija, ili uslovi pod kojima se biljne ćelije gaje, mogu da povećaju stopu javljanja ili akumulaciju spontanih mutacija. Tehnike genoplastike mogu da uključuju strategije tipa usmerene mutacije, kao što su postupci koji obuhvataju uvođenje, u jedro biljne ćelije, oligonukleotida koji olakšava supstituciju nukleotida posredovanu sistemom za popravku pogrešno sparenih baza.

[0040] Treba primetiti da, kod AHAS enzima, postoje dve lokacije mutacija za koje je poznato da su podložne mutacijama koje pružaju značajne nivoe tolerancije na SU. One se obe javljaju u AHASL na položajima P197(At) i W574(At).

[0041] U različitim primerima izvođenja, WOSR i druge kulture Brassica zimskog tipa mogu da sadrže jednu takvu mutaciju u AHASL (jednoj ili više) plastida; pored jedne ili više dodatnih mutacija, u istom ili drugom genu za AHASL plastida, koja može da bude odabrana od onih na mestima gde se pokazalo da su mutacije sposobne da obezbede toleranciju prema jednom ili više drugih AHAS inhibitora, primeri tih mesta uključuju G121(At), A122(At), M124(At), R142(At), V196(At), R199(At), T203(At), A205(At), F206(At), K256(At), M351(At), H352(At), R373(At), D375(At), D376(At), R377(At), M570(At), V571(At), F578(At), S653(At) i G654(At).

[0042] Na taj način, u nekim primerima izvođenja, WOSR i druge kulture Brassica zimskog tipa koje su ovde korisne mogu da sadrže jednu SU-HT mutaciju u AHASL (jednoj ili više) plastida. U različitim primerima izvođenja, biljka koja je ovde korisna može da sadrži više od jedne mutacije za toleranciju na herbicid u populaciji plastidne AHASL. U različitim primerima izvođenja, one mogu da budu sadržane u različitim AHASL genima sa jednom mutacijom.

[0043] Sve zajedno, WOSR ili druge kulture Brassica zimskog tipa koje su ovde korisne mogu da sadrže do jednog plastidnog AHASL gena koji može da se eksprimira koji kodira mutaciju na W574(At), bilo da, ili ne, taj AHASL gen takođe kodira drugu mutaciju(e) za toleranciju na AHAS-inhibitor [tj., osim bilo koje dodatne mutacije na položaju odabranom od P197(At) ili W574(At)], i bilo da je, ili ne, taj gen predstavljen pojedinačnim alelom, kao heterozigot, ili sa dva alela, kao homozigot. Takav WOSR ili druge kulture Brassica ne sadrže više od jednog plastidnog AHASL gena koji kodira mutaciju koja se javlja na položaju W574(At) u A genomu.

[0044] Kada WOSR ili druge kulture Brassica zimskog tipa sadrže AHASL gen plastida koji može da se eksprimira koji kodira mutaciju na W574(At), u alelu Brassica A-genoma, tada nije potrebno da takva dodatna mutacija bude prisutna u AHASL genu biljke. Takvi primeri izvođenja ne bi uključivali kulture B. oleracea zimskog tipa (CC), B. nigra (BB), B. carinata (BBCC) i Raphanobrassica var. „rabbage“ (RRCC), kojima nedostaje Brassica A-genom.

[0045] Kao što je ovde opisano, biljke korisne u različitim primerima izvođenja u ovom dokumentu sadrže jedan ili više mutantnih AHASL gena pri čemu bar jedna mutacija obezbeđuje toleranciju na herbicid AHAS enzimu kome pripada kodirani AHASL, i na taj način obezbeđuje toleranciju na herbicid biljci u kojoj se nalazi. Takav mutantni AHASL gen označen je kao „HT-AHASL gen“. Kao što je ovde takođe opisano, biljke korisne u različitim primerima izvođenja ovde sadrže, kao jedan od takvih HT-AHASL gena, SU-HT-AHASL gen, tj., HT-AHASL gen koji kodira mutaciju koja je W574X, takve W574X mutacije su ovde označene kao HT mutacije za toleranciju na sulfonilureu ili „SU-HT“ mutacije. Biljke prema ovom dokumentu sadrže samo jedan takav SU-HT-AHASL gen, i to je „mono-SU-HT-AHASL“ gen. Pomenuti mono-SU-HT-AHASL gen je smešten u Brassica A genomu. Kako se ovde koristi, „mono-SU-HT-AHASL“ gen se odnosi na HT-AHASL gen koji kodira samo jednu SU-HT mutaciju, ili samo jednu SU-HT mutaciju po alelu pomenutog jednog gena. Tako, „mono-SU-HTAHASL“ gen se odnosi na HT-AHASL gen koji:

(1) kodira

(a) samo jednu od P197X ili W574X i kodira je homozigotno ili hemizigotno;

(b) samo jednu od P197X ili W574X i kodira je na jednom alelu i kodira ostatak divljeg tipa P197P ili W574W, redom, na homologom alelu;

(c) dve različite P197X mutacije heterozigotno i homozigot je za ostatke divljeg tipa W574W;

(d) dve različite W574X mutacije heterozigotno i homozigot je za ostatke divljeg tipa P197P; ili

1

(e) obe, (i) jednu P197X mutaciju i ostatak divljeg tipa W574W na jednom alelu, i (ii) jednu W574X mutaciju i ostatak divljeg tipa P197P na homologom alelu; i

(2) izborno kodira drugu HT mutaciju(e), kako je taj termin ovde definisan.

U nekim primerima izvođenja, mono-SU-HT-AHASL gen može da ne kodira druge HT mutacije.

[0046] Termin „hemizigotni“, kako se ovde koristi u vezi sa AHASL mutacijama kodiranim „hemizigotno“, označava odnos između odgovarajućih lokusa dva homologa hromozoma u genomu, gde je jedan od dva lokusa zauzet (funkcionalnim) AHASL alelom koji sadrži aminokiselinski ostatak (supstitucija) mutacije i drugi lokus je ili zauzet nefunkcionalnim AHASL alelom ili nije zauzet, npr., drugi alel je odsutan ili je deletiran. Treba primetiti da „mono-SU-HT-AHASL“ geni navedeni pod (1)(b)-(1)(e) gore u tekstu mogu da budu označeni kao „heterozigotni-mono-SU-HT-AHASL“ geni, tj., budući da kodiraju svaku SU-HT mutaciju heterozigotno.

[0047] Kao što je ovde opisano, biljke Brassica u različitim primerima izvođenja u ovom tekstu mogu da sadrže najmanje jedan AHASL (HT-AHASL) gen tolerantan na herbicid, gde samo jedan od HT-AHASL gena u biljci kodira (SU-HT) mutaciju za toleranciju na herbicid sulfonilureu koja je W574X i predstavlja mono-SU-HT-AHASL gen, koji može izborno da kodira drugu HT mutaciju(e), i gde je pomenuti mono-SU-HT-AHASL gen smešten u A genomu pomenute biljke Brassica.

[0048] Pored sposobnosti da tolerišu herbicide koji inhibiraju aktivnost AHAS, biljke koje se koriste u postupcima pronalaska mogu takođe da budu sposobne da tolerišu herbicide koji deluju na druge fiziološke procese. Na primer, biljke mogu da budu tolerantne na inhibitore acetil-koenzim A karboksilaze (ACCase), kao što su „dim“ (npr., cikloksidim, setoksidim, cletodim, ili tepraloksidim), „fop“ (npr., klodinafop, diklofop, fluazifop, haloksifop, ili kvizalofop), i „den“ (kao pinoksaden); na inhibitore 5-enolpiruvilšikimat-3-fosfat sintaze (EPSPS) kao glifosat; na inhibitore protoporfirinogen [IX] oksidaze (PPO) kao saflufenacil; i na inhibitore glutamin sintetaze kao glufosinat. Pored ovih klasa inhibitora, biljke koje se koriste u postupcima pronalaska mogu takođe da budu sposobne da tolerišu herbicide koji imaju druge načine delovanja, na primer, auksinske regulatore rasta (npr., dikamba), inhibitore pigmenta hlorofil/karotenoid, sredstva koja razaraju ćelijsku membranu, inhibitore

1

fotosinteze, inhibitore ćelijske deobe, inhibitore korena, inhibitore izdanka, i njihove kombinacije. Takve osobine tolerancije mogu da budu eksprimirane, npr.: kao mutantni proteini ACCase, mutantni proteini EPSPS, ili mutantni proteini glutamin sintetaze; ili kao mutantna nativna, dobijena inbridingom, ili transgena ariloksialkanoat dioksigenaza (AAD ili DHT), haloarilnitrilaza (BXN), dehalogenaza 2,2-dihloropropionske kiseline (DEH), dikamba monooksigenaza (DMO), glifosat-N-acetiltransferaza (GAT), glifosat dekarboksilaza (GDC), glifosat oksidoreduktaza (GOX), glutation-S-transferaza (GST), fosfinotricin acetiltransferaza (PAT ili bar), ili citohrom P450 (CYP450) proteini koji imaju aktivnost razgradnje herbicida. Biljke zimska Brassica prema ovom dokumentu mogu takođe da imaju druge osobine uključujući, ali bez ograničenja na, pesticidne osobine kao Bt Cry i druge proteine koji imaju pesticidnu aktivnost prema tvrdokrilcima, leptirima, nematodama, ili drugim štetočinama; nutritivne ili nutraceutičke osobine kao što je modifikovani sadržaj ulja ili osobine profila ulja, osobine visoke koncentracije proteina ili osobine visoke koncentracije aminokiselina, i druge vrste osobina poznate u ovoj oblasti.

[0049] Potomstvo ovde opisanih biljaka koje su tolerantne na herbicid prema pronalasku, kao i njihovo seme i ćelije su takođe ovde opisane. Postupci za proizvodnju semena izvođenjem postupaka opisanih u detaljnom opisu ovog dokumenta i žetva semena biljaka tolerantnih na herbicid su takođe ovde opisani. Seme može da se sakupi iz biljaka Brassica obrađenih postupcima opisanim u detaljnom opisu ovog dokumenta.

Molekuli nukleinske kiseline

[0050] Molekuli nukleinske kiseline koji kodiraju ceo ili deo AHASL proteina koji je gore opisan su takođe ovde opisani. Molekuli nukleinske kiseline koji su ovde opisani mogu da sadrže sekvencu nukleinske kiseline koja kodira aminokiselinsku sekvencu koja sadrži modifikovanu, ili gde je primenljivo, nemodifikovanu, verziju sekvenci datih u patentnim dokumentima navedenim u Tabeli 2, gde rezultujuća sekvenca kodira AHASL protein koji sadrži jedno ili više od sledećeg: aminokiselina na položaju 197 nije prolin, dok je aminokiselina na položaju 574 triptofan; ili aminokiselina na položaju 574 nije triptofan dok je aminokiselina na položaju 197 prolin.

[0051] Nukleinske kiseline koje kodiraju Brassica AHASL imaju jednu ili više drugih HT-mutacija su takođe ovde opisane. Takve AHASL mogu takođe da sadrže aminokiselinske sekvence koje imaju jedno ili više od sledećeg: aminokiselina na položaju 197 nije prolin dok

1

je aminokiselina na položaju 574 triptofan; ili aminokiselina na položaju 574 nije triptofan dok je aminokiselina na položaju 197 prolin.

[0052] Molekul nukleinske kiseline koji je ovde opisan može da bude DNK, izveden iz genomske DNK ili cDNK, ili RNK. Molekul nukleinske kiseline koji je ovde opisan može da bude prirodan ili može da bude sintetički. Molekul nukleinske kiseline koji je ovde opisan može da bude izolovan, rekombinantan i/ili mutiran.

[0053] Molekuli nukleinske kiseline koji su ovde opisani mogu da sadrže nekodirajuće sekvence, koje mogu, ali ne moraju da budu transkribovane. Takve nekodirajuće sekvence uključuju, ali bez ograničenja, 5’ i 3’ UTR, poliadenilacione signale i regulatorne sekvence koje kontrolišu gensku ekspresiju (npr., promotori). Molekuli nukleinske kiseline koji su ovde opisani mogu da sadrže i sekvence koje kodiraju tranzitne peptide, proteazna mesta sečenja, mesta za kovalentne modifikacije i slično. Molekuli nukleinske kiseline koji su ovde opisani mogu da kodiraju sekvencu hloroplastnog tranzitnog peptida pored sekvence koja kodira AHAS enzim.

[0054] Molekuli nukleinske kiseline koji su ovde opisani mogu da kodiraju AHASL koja ima najmanje 50%, 60%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95% ili više identičnosti sekvence sa P197X ili W574X AHASL kao što je gore opisano, gde protein kodiran sekvencom sadrži jedno ili više od sledećeg: aminokiselina na položaju 197 nije prolin dok je aminokiselina na položaju 574 triptofan; ili aminokiselina na položaju 574 nije triptofan, dok je aminokiselina na položaju 197 prolin.

[0055] Kako se ovde koristi, „procenat (%) identičnosti sekvence“ definisan je kao procenat nukleotida ili aminokiselina u izvedenoj sekvenci-kandidatu identičan sa nukleotidima ili aminokiselinama u predmetnoj sekvenci (ili njenom specifičnom delu), nakon poravnanja sekvenci i uvođenja praznina, ako je neophodno, da bi se postigao najveći mogući procenat identičnosti sekvence, generisano programom BLAST dostupnim na http://blast.ncbi.nlm.nih.gov/Blast.cgi sa parametrima pretraživanja podešenim na podrazumevane vrednosti.

[0056] Ovde su opisani i molekuli nukleinske kiseline koji hibridizuju sa molekulima nukleinske kiseline koja kodira ovde opisani AHAS enzim, kao i molekuli nukleinske kiseline koja hibridizuje sa reverznim komplementom molekula nukleinske kiseline koji kodira ovde opisani AHAS enzim. Molekuli nukleinske kiseline mogu da sadrže molekule

1

nukleinske kiseline koji hibridizuju sa molekulom nukleinske kiseline koji kodira P197X ili W574X AHASL kao što je gore opisano, gde protein kodiran sekvencom sadrži jedno ili više od sledećeg: aminokiselina na položaju 197 nije prolin, dok je aminokiselina na položaju 574 triptofan; ili aminokiselina na položaju 574 nije triptofan, dok je aminokiselina na položaju 197 prolin, kao i molekulima nukleinske kiseline komplementarnim sa celom ili delom kodirajućih sekvenci, ili reverznim komplementom takvih molekula nukleinske kiseline pod strogim uslovima. Strogost uslova hibridizacije može da bude kontrolisana pomoću temperature, jonske snage, pH, i prisustva denaturišućih sredstava kao formamid tokom hibridizacije i pranja. Striogi uslovi koji mogu da se koriste uključuju one koji su definisani u Current Protocols in Molecular Biology, Vol. 1, Chap. 2.10, John Wiley & Sons, Publishers (1994) i Sambrook et al., Molecular Cloning, Cold Spring Harbor (1989).

[0057] Molekuli nukleinske kiseline koji su ovde opisani mogu da obuhvataju oligonukleotide koji mogu da se koriste kao hibridizacione probe, prajmeri za sekvenciranje, i/ili prajmeri za PCR. Takvi oligonukleotidi mogu da se koriste, na primer, za određivanje sekvence kodona na određenom položaju u molekulu nukleinske kiseline koji kodira AHAS enzim, na primer, pomoću PCR metode specifične za alel. Takvi oligonukleotidi mogu da budu dužine od oko 15 do oko 30, od oko 20 do oko 30, ili od oko 20-25 nukleotida.

Herbicidi

[0058] Kompozicije herbicida korišćene u različitim postupcima prema pronalasku sadrže jedan ili više SU herbicida odabranih iz grupe koja se sastoji od amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihove poljoprivredno prihvatljive soli i estre, i njihove kombinacije. U nekim primerima izvođenja, kompozicija herbicida dalje može da ne sadrži značajne količine ničega sem SU. Izborno, kompozicije herbicida mogu dodatno da sadrže A.I. (jedan ili više) koji pripadaju jednoj ili više dodatnih klasa herbicida na bazi AHAS- inhibitora, npr., imidazolinonske herbicide, i/ili jedan ili više A.I. iz drugih klasa, npr., poljoprivredne fungicide, baktericide, algicide, nematicide, insekticide, i slično.

[0059] Svaki SU ima svoju sopstvenu preporučenu dozu 1x. Doze 1x za aktivne sastojke SU koji su ovde korisni prikazane su u nastavku; one su primenljive i na njihove soli ili estri.

1

Tabela 3 Herbicidi sulfonilurea i stope primene

[0060] Postupci za kontrolu korova koji se primenjuju pre nicanja ili pre sadnje korisni u različitim primerima izvođenja prema ovom dokumentu koriste >0.5x stope primene SU primenjene u okviru oko 30 dana pre nicanja; u nekim primerima izvođenja, to može da bude ≥0.6x, ≥0.7x, ≥0.8x, ≥0.9x, ili ≥1x SU.

[0061] Dodatno, nađeno je da WOSR biljkama koje su tolerantne samo na efekte ostataka nedostaje tolerancija na, ili ispoljavaju nedovoljnu toleranciju na obradu sa SU posle nicanja. Kao rezultat, postupci korisni u različitim primerima izvođenja prema ovom dokumentu za kontrolu korova posle nicanja koriste stope primene ≥0.25x SU; u nekim primerima izvođenja, to može da bude ≥0.3x, ≥0.4x, ≥0.5x, ≥0.6x, ≥0.7x, ≥0.8x, ≥0.9x, ili ≥1x SU.

[0062] Postupci za selekciju za biljke zimska Brassica tolerantne na herbicid takođe mogu da se izvedu korišćenjem ovih parametara postupaka za tretiranje, pri čemu korov nije prisutan u neposrednoj blizini biljke Brassica ili njenoj lokaciji za sadnju.

[0063] U postupcima za kontrolu korova prema ovom dokumentu, bilo pre nicanja ili posle nicanja, u postupku mogu da se koriste stope primene 1x SU bez značajnog oštećenja biljke; u nekim primerima izvođenja prema ovom dokumentu, stopa primene može da bude veća od 1x SU; u nekim primerima izvođenja, stopa može da bude do 4x SU, mada će tipičnije biti oko 2.5x ili manje, ili oko 2x ili manje. Kada se koristi kombinacija ovih SU aktivnih sastojaka, stopa primene herbicida će poželjno obezbediti zbirnu stopu koja se nalazi unutar

2

opsega>0.5x do 4x ili 0.25x do 4x SU. Na primer, kombinacija 5:1 tež./tež. mezosulfurona i jodosulfurona sa 1x dozom od 18 g/ha će, ako se primenu sa tom stopom, obezbediti oko 15 g/ha i 3 g/ha ovih A.I., redom: ovo su približno stope primene 2x i 0.3x, što obezbeđuje zbirnu stopu tretiranja sa SU od oko 2.3x SU.

[0064] Kompozicije herbicida prema ovom dokumentu koje sadrže herbicid odabran iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihove poljoprivredno prihvatljive soli i estre, i njihove kombinacije, i izborno druge poljoprivredne A.I. (jedan ili više), npr., jedan ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihove kombinacija, i njihove poljoprivredno pogodne soli i estre, mogu da se koriste u bilo kom poljoprivredno prihvatljivom obliku. Na primer, mogu da budu formulisane kao vodeni rastvori spremni za prskanje, praškovi, suspenzije; kao koncentrovani ili visoko koncentrovani vodeni, uljani ili drugi rastvori, suspenzije ili disperzije; kao emulzije, uljane disperzije, paste, prahovi, granule, ili drugi oblici pogodni za rasprostiranje. Kompozicije herbicida mogu da se primene na bilo koji način poznat u struci, uključujući, na primer, prskanje, atomizovanje, prašenje, rasprostiranje, zalivanje, tretman semena, ili zajedničko sađenje u mešavini sa semenom. Oblici upotrebe zavise od namene; u svakom slučaju, treba da osiguraju najbolju moguću raspodelu aktivnih sastojaka.

[0065] Kada opcioni A.I. ukjlučuju AHAS-inhibitor, on može da bude odabran od: (1) imidazolinona, tj., imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, imazakvina i imazametabenza, poželjno od imazamoksa, imazetapira, imazapira i imazapika, poželjno imazamoksa; (2) pirimidinilbenzoata, tj., uključujući pirimidiniloksibenzoate (npr., bispiribak, piriminobak, i piribenzoksim) i pirimidiniltiobenzoate (npr., piritiobak i piriftalid); i (3) sulfonamida, tj., uključujući sulfonilaminokarboniltriazolinone (npr., flukarbazon i propoksikarbazon) i triazolopirimidine (npr., kloransulam, diklosulam, florasulam, flumetsulam, metosulam i penokssulam). Poljoprivredno prihvatljive soli i estri gore navedenog su takođe uključene, kao i njihove kombinacije.

[0066] Kada opcioni A.I. uključuju herbicid iz različitih klasa na koje bi biljka(e) zimska Brassica prema ovom dokumentu normalno bile osetljive, biljka zimska Brassica za upotrebu se selektuje između onih koje dodatno sadrže osobinu tolerancije na takav herbicid. Takve dodatne osobine tolerancije mogu da se obezbede biljci bilo kojim postupkom poznatim u struci, npr., uključujući tehnike tradicionalnog uzgoja za dobijanje gena za osobinu tolerancije hibridizacijom ili introgresijom, pomoću mutageneze, geno-plastike, i/ili transformacije. Takve biljke mogu da se opišu kao da imaju „uvedene“ osobine.

[0067] Herbicidni aktivni sastojci na bazi sulfonluree korisni u različitim primerima izvođenja prema ovom dokumentu uključuju one navedene u Tabeli 4.

Tabela 4: Herbicidni aktivni sastojci na bazi sulfoniluree

[0068] U nekim primerima izvođenja, kompozicija herbicida prema ovom dokumentu koja sadrži SU odabran iz grupe koja se sastoji od amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihove poljoprivredno prihvatljive soli i estre, i njihove kombinacije, izborno može dalje da sadrži količinu, uopšteno ne veću od 50% sadržaja SU u kompoziciji, jednog ili više drugih SU. Kako se ovde koristi „druge SU“ odnosi se na SU A.I. sastojke navedene kao „Drugo“ u Tabeli [4], zajedno sa njihovim poljoprivredno prihvatljivim solima i estrima, i njihovim kombinacijama.

[0069] U nekim primerima izvođenja, sadržaj druge SU u kompoziciji herbicida može da bude 50% ili manje po težini (tež.%) sadržaja kompozicije SU, ili oko ili manje od 45%, 40%, 35%, 30%, 25%, 20%, 15%, 10%, 5%, 3%, 2%, ili 1% po težini; i, u okviru tog opsega, može da bude: 0 tež.% ili više sadržaja SU kompozicije, ili oko ili više od 1%, 2%, 3%, 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, ili 45% po težini.

[0070] U nekim primerima izvođenja, sadržaj druge SU u kompoziciji herbicida može da bude ne više od „suštinske“ količine, tj., u ovom kontekstu to znači manje od 50 tež.% sadržaja SU u kompoziciji, npr., od oko 35 tež.% do manje od 50 tež.%.

[0071] U nekim primerima izvođenja, sadržaj druge SU u kompoziciji herbicida može da bude ne više od „umerene“ količine, tj., u ovom kontekstu to znači oko ili manje od 35 tež.% sadržaja SU u kompoziciji, npr., od oko 20 tež.% do oko 35 tež.%.

2

[0072] U nekim primerima izvođenja, sadržaj druge SU u kompoziciji herbicida može da bude ne više od „male“ količine, tj., u ovom kontekstu to znači oko ili manje od 20 tež.% sadržaja SU u kompoziciji, npr., od oko 10 tež.% do oko 20 tež.%.

[0073] U nekim primerima izvođenja, sadržaj druge SU u kompoziciji herbicida može da bude ne više od „minorne“ količine, tj., u ovom kontekstu to znači oko ili manje od 10 tež.% sadržaja SU u kompoziciji, npr., od oko 5 tež.% do oko 10 tež.%.

[0074] U nekim primerima izvođenja, sadržaj druge SU u kompoziciji herbicida može da bude ne više od „minimalne“ količine, tj., u ovom kontekstu to znači oko ili manje od 5 tež.% sadržaja SU u kompoziciji, npr., od oko 3 tež.% do oko 5 tež.%.

[0075] U nekim primerima izvođenja, sadržaj druge SU u kompoziciji herbicida može da bude ne više od „značajne“ količine, tj., u ovom kontekstu to znači oko ili manje od 3 tež.% sadržaja SU u kompoziciji, npr., od oko 1 tež.% do oko 3 tež.%.

[0076] U nekim primerima izvođenja, sadržaj druge SU u kompoziciji herbicida može da bude ne više od količine „u tragovima“, tj., u ovom kontekstu to znači oko ili manje od 1 tež.% sadržaja SU u kompoziciji, npr., od oko 1 tež.% do više od 0 tež.%.

[0077] U nekim primerima izvođenja, sadržaj druge SU u kompoziciji herbicida može da bude 0 tež.% ili može da bude oko 0 tež.%, npr., od oko 0.5 tež.% do 0 tež.%.

[0078] U gornjoj listi opsega sadržaja druge SU u kompoziciji herbicida, na onim nivoima na kojima je termin „oko“ nedopustiv, ovu listu opsega treba čitati bez navedenog izraza. U svakom preostalom delu Opisa u kojem se koristi izraz „oko“, opis treba pročitati bez navedenog termina na onim nivoima na kojima je termin „oko“ nedopustiv.

[0079] Izborno A.I. sastojci drugih herbicidnih klasa uključuju inhibitore ACCase, inhibitore PPO, inhibitore EPSPS, inhibitore glutamin sintetaze, inhibitore p-hidroksifenilpiruvat dioksigenaze (4-HPD). Izborno A.I. sastojci drugih tipova uključuju, ali bez ograničenja fungicide kao strobilurini, npr., piraklostrobin; insekticide kao što su nematicidi, lepidoptericidi, koleoptericidi; moluskicidi, i druga sredstva poznata u struci.

[0080] Kompozicije herbicida koje sadrže herbicid izabran iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihove poljoprivredno prihvatljive soli i estre, i njihove kombinacije, i izborno druge poljoprivredne A.I. (jedan ili više), npr., jedan ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihove kombinacije, i njihove poljoprivredno pogodne soli i estre, mogu takođe da sadrže pomoćna sredstva koja su uobičajena za formulaciju sredstava za zaštitu kultura.

[0081] Primeri pomoćnih sredstava koja su uobičajena za formulaciju sredstava za zaštitu kultura uključuju inertna pomoćna sredstva, čvrste nosače, surfaktante (kao što su disperzanti, zaštitni koloidi, emulgatori, sredstva za kvašenje i sredstva za vezivanje), organska i neorganska sredstva za zgušnjavanje, sredstva za prodiranja (kao što su organosilikonski surfaktanti ili kiseli sulfatni helati za poboljšanje prodiranja, npr., CT-301™ dostupan kod Cheltec, Inc.), zaštitna sredstva, baktericidi, sredstva protiv zamrzavanja, sredstva protiv stvaranja pene, sredstva za bojenje i adhezivi. Formulacije herbicidnih kompozicija koje su ovde korisne mogu da se pripreme prema bilo kom postupku korisnom za to poznatom u struci.

[0082] Primeri sredstava za zgušnjavanje (tj., jedinjenja koja daju formulaciji modifikovana svojstava protoka, tj., visoku viskoznost u stanju mirovanja i nisku viskoznost u pokretu) su polisaharidi, kao ksantan guma (Kelzan® proizvođača Kelco), Rhodopol® 23 (Rhone Poulenc) ili Veegum® (proizvođača R.T. Vanderbilt), i takođe organski i neorganski listasti minerali, kao Attaclay® (proizvođača Engelhardt).

[0083] Primeri sredstava protiv stvaranja pene su silikonske emulzije (kao, na primer, Silikon® SRE, Wacker ili Rhodorsil® proizvođača Rhodia), alkoholi dugog lanca, masne kiseline, soli masnih kiselina, organofluorna jedinjenja i njihove smeše.

[0084] Baktericidi mogu da se dodaju za stabilizovanje vodenih herbicidnih formulacija. Primeri baktericida su baktericidi na bazi diklorofena i benzil alkohol hemiformal (Proxel® od ICI ili Acticide® RS od Thor Chemie i Kathon® MK od Rohm & Haas), i takođe derivati izotiazolinona, kao alkilizotiazolinoni i benzizotiazolinoni (Acticide MBS od Thor Chemie).

[0085] Primeri sredstva protiv zamrzavanja su etilen glikol, propilen glikol, urea ili glicerol.

[0086] Primeri sredstava za bojenje uključuju članove kolorističkih klasa kao što su pigmenti koji su umereno rastvorljivi u vodi i boje koje se rastvaraju u vodi. Neki specifični primeri uključuju boje poznate pod imenom Rhodamin B, C.I. Pigment Red 112 i C.I. Solvent Red 1, takođe i pigment plavo 15: 4, pigment plavo 15: 3, pigment plavo 15: 2, pigment plavo 15: 1, pigment plavo 80, pigment žuto 1, pigment žuto 13, pigment crveno 112, pigment crveno 48: 2, pigment crveno 48: 1, pigment crveno 57: 1, pigment crveno 53: 1, pigment narandžasto

2

43, pigment narandžasto 34, pigment narandžasto 5, pigment zeleno 36, pigment zeleno 7, pigment belo 6, pigment braon 25, 10, osnovno ljubičasto 49, kiselo crveno 51, kiselo crveno 52, kiselo crveno 14, kiselo plavo 9, kiselo žuto 23, osnovno crveno 10, osnovno crveno 108.

[0087] Primeri adheziva su polivinilpirolidon, polivinil acetat, polivinil alkohol i tiloza.

[0088] Pogodna inertna pomoćna sredstva su, na primer, sledeća:

[0089] frakcije mineralnog ulja srednje do visoke tačke ključanja, kao kerozin i dizel ulje, dalje ulja katrana uglja i ulja biljnog ili životinjskog porekla, alifatični, ciklični i aromatični ugljovodonici, na primer parafinski, tetrahidronaftalen, alkilovani naftaleni i njihovi derivati, alkilovani benzeni i njihovi derivati, alkoholi kao što su metanol, etanol, propanol, butanol i cikloheksanol, ketoni kao što su cikloheksanon ili snažno polarni rastvarači, na primer amini kao što je N-metilpirolidon i voda.

[0090] Pogodni nosači uključuju tečne i čvrste nosače.

[0091] Tečni nosači uključuju npr. nevodene rastvarače kao što su ciklični i aromatični ugljovodonici, npr. parafini, tetrahidronaftalen, alkilovani naftaleni i njihovi derivati, alkilovane benzene i njihove derivate, alkohole kao što su metanol, etanol, propanol, butanol i cik-loheksanol, ketone kao što je cikloheksanon, snažno polarne rastvarače, npr. amine kao što je N-metilpirolidon i vodu, kao i njihove mešavine.

[0092] Čvrsti nosači uključuju npr. zemljane minerale kao što su silicijum dioksidi, silika gelovi, silikati, talk, kaolin, krečnjak, kreč, kreda, bolus, les, glina, dolomit, dijatomejska zemlja, kalcijum sulfat, magnezijum sulfat i magnezijum oksid, drobljeni sintetički materijali, đubriva kao amonijum sulfat, amonijum fosfat, amonijum nitrat i uree, i proizvodi biljnog porekla, kao što su brašno od žitarica, brašno od kore drveta, brašno od drveta, brašno od orahove ljuske, celulozni prah ili drugi čvrsti nosači.

[0093] Pogodni surfaktanti (adjuvansi, sredstva za kvašenje, sredstva za vezivanje, disperzanti i emulgatori) su soli alkalnih metala, soli zemnoalkalnih metala i amonijumove soli aromatičnih sulfonskih kiselina, na primer lignosulfonskih kiselina (npr. tipa Borrespers, Borregaard), fenolsulfonskih kiselina, naftalensulfonskih kiselina (tipa Morvet, Akzo Nobel) i dibutilnaftalensulfonske kiseline (tipa Nekal, BASF AG), i masnih kiselina, alkil i alkilarilsulfonati, alkil sulfati, lauril eter sulfati i sulfati masnih alkohola, i soli sulfatiranog heksa-, hepta- i oktadekanola, takođe i glikol etara masnih alkohola, kondenzati sulfoniranog

2

naftalena i njegovi derivati sa formaldehidom, kondenzati naftalena ili naftalensulfonskih kiselina sa fenolom formaldehidom, polioksietilen oktilfenol etar, etoksilovani izooktil-, oktil- ili nonilfenol, alkilfenil ili tributilfenil poliglikol etar, alkilaril polietar alkoholi, izotridecil alkohol, kondenzati masnog alkohola / etilen oksida, etoksilovano ricinusovo ulje, polioksietilen alkil etri ili polioksipropilen alkil etri, poli-glikol etar acetat lauril alkohola, estri sorbitola, lignosulfit otpadnih tečnosti i proteini, denaturisani proteini, polisaharidi (npr. metilceluloza), hidrofobno modifikovani skrobovi, polivinil alkohol (tipova Moviol, Clariant), polikarboksilati (BASF AG, tipova Sokalan), polialkoksilati, polivinilamin (BASF AG, tipova Lupamine), polietilenimin (BASF AG, tipova Lupasol), polivinilpirolidon i njegovi kopolimeri.

[0094] Praškovi, materijali za rasprostiranje i prahovi mogu da se pripreme mešanjem ili istovremenim mlevenjem aktivnih sastojaka zajedno sa čvrstim nosačem.

[0095] Granule, na primer obložene granule, impregnirane granule i homogene granule, mogu da se pripreme vezivanjem aktivnih sastojaka za čvrste nosače.

[0096] Oblici koji koriste vodu mogu da se pripreme iz koncentracija emulzija, suspenzija, pasti, kvasivih praškova ili granula disperzibilnih u vodi dodavanjem vode.

[0097] Za pripremu emulzija, pasti ili uljanih disperzija, kompozicije herbicida koje sadrže herbicid izabran iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihove poljoprivredno prihvatljive soli i estre, i njihovih kombinacija, i izborno druge poljoprivredne A.I. (jedan ili više), npr., jedan ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihove kombinacije, i njihove poljoprivredno pogodne soli i estre, bilo kao takav ili rastvoren u ulju ili rastvaraču, može da bude homogenizovan u vodi pomoću sredstva za kvašenje, sredstva za vezivanje, sredstva za dispergovanje ili emulgatora. Alternativno, takođe je moguće pripremiti koncentrate koji sadrže aktivno jedinjenje, sredstvo za kvašenje, sredstvo za vezivanje, sredstvo za dispergovanje ili emulgator i, po želji, rastvarač ili ulje, koji su pogodni za razblaživanje vodom.

[0098] Koncentracije herbicida izabranih iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i estara, i njihovih kombinacija, i izborno drugih poljoprivrednih A.I. (jednog ili više), npr., jednog ili više imidazolinona

2

izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihovih kombinacija, i njihovih poljoprivredno pogodnih soli i estara u preparatima spremnim za upotrebu (formulacije) mogu da variraju u širokim opsezima. Uopšteno, formulacije sadrže približno od 0.001 do 98% po težini, poželjno 0.01 do 95% po težini najmanje jednog aktivnog sastojka. Koriste se aktivni sastojci čistoće od 90% do 100%, poželjno 95% do 100% (prema NMR spektru).

[0099] U formulaciji herbicida izabranih iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i estara, i njihovih kombinacija, i izborno drugih poljoprivrednih A.I. (jednog ili više), npr., jednog ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihovih kombinacija, i njihovih poljoprivredno pogodnih soli i estara, aktivni sastojci, npr. herbicidi izabrani iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihove poljoprivredno prihvatljive soli i estri, i njihove kombinacije, i izborno druge poljoprivredne A.I. (jedan ili više), npr., jedan ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihove kombinacije, i njihove poljoprivredno pogodne soli i estre, prisutni su u suspendovanom, emulgovanom ili rastvorenom obliku. Formulacija može da bude u obliku vodenih rastvora, praškova, suspenzija, kao i visoko koncentrovanih vodenih, uljanih ili drugih suspenzija ili disperzija, vodenih emulzija, vodenih mikroemulzija, vodenih suspo-emulzija, uljanih disperzija, pasti, prahova, materijala za rasprostiranje ili granula.

[0100] Herbicidi izabrani iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i estara, i njihovih kombinacija i izborno drugih poljoprivrednih A.I. (jednog ili više), npr., jednog ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihovih kombinacija, i njihovih poljoprivredno pogodnih soli i estara mogu, na primer, da budu formulisane kao što sledi:

1. Proizvodi za razblaživanje sa vodom

A Koncentrati rastvorljivi u vodi

[0101] 10 delova po težini aktivnog jedinjenja se rastvara u 90 delova po težini vode ili rastvarača rastvorljivog u vodi. Alternativno, dodaje se sredstvo(a) za kvašenje ili drugi

2

adjuvansi. Aktivno jedinjenje se rastvara po razblaživanju vodom. Ovime se dobija formulacija sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 10% po težini.

B Disperzibilni koncentrati

[0102] 20 delova po težini aktivnog jedinjenja se rastvara u 70 delova po težini cikloheksanona uz dodatak 10 delova po težini sredstva za dispergovanje, na primer polivinilpirolidona. Razblaživanjem vodom dobija se disperzija. Sadržaj aktivnog jedinjenja je 20% po težini.

C Koncentrati koji mogu da se emulguju

[0103] 15 delova po težini aktivnog jedinjenja se rastvara u 75 delova po težini organskog rastvarača (npr. alkilaromatici) uz dodatak kalcijum dodecilbenzensulfonata i etoksilata ricinusovog ulja (u svakom slučaju 5 delova po težini). Razblaživanjem vodom dobija se emulzija. Formulacija ima sadržaj aktivnog jedinjenja od 15% po težini.

D Emulzije

[0104] 25 delova po težini aktivnog jedinjenja se rastvara u 35 delova po težini organskog rastvarača (npr. alkilaromatici) uz dodatak kalcijum dodecilbenzensulfonata i etoksilata ricinusovog ulja (u svakom slučaju 5 delova po težini). Ova smeša se uvodi u 30 delova po težini vode pomoću emulgatora (Ultraturrax) i pretvara u homogenu emulziju. Razblaživanjem vodom dobija se emulzija. Formulacija ima sadržaj aktivnog jedinjenja od 25% po težini.

E Suspenzije

[0105] U mlinu sa kuglama koji meša, 20 delova po težini aktivnog jedinjenja se usitnjava uz dodatak 10 delova po težini sredstava za dispergovanje i sredstva (sredstava) za kvašenje i 70 delova po težini vode ili organskog rastvarača da bi se dobila fina suspenzija aktivnog jedinjenja. Razblaživanjem vodom dobija se stabilna suspenzija aktivnog jedinjenja. Sadržaj aktivnog jedinjenja u formulaciji je 20% po težini.

F Granule disperzibilne u vodi i granule rastvorljive u vodi

[0106] 50 delova po težini aktivnog jedinjenja se fino izdrobi uz dodatak 50 delova po težini sredstava za dispergovanje i sredstva (sredstava) za kvašenje i napravi kao granule koje su disperzibilne u vodi ili rastvorljive u vodi pomoću tehničkih uređaja (na primer ekstruzija,

2

toranj za raspršivanje, fluidizujući sloj). Razblaživanjem vodom dobija se stabilna disperzija ili rastvor aktivnog jedinjenja. Formulacija ima sadržaj aktivnog jedinjenja od 50% po težini.

G Praškovi disperzibilni u vodi i praškovi rastvorljivi u vodi

[0107] 75 delova po težini aktivnog jedinjenja se izdrobi u rotor-stator mlinu uz dodatak 25 delova po težini sredstava za dispergovanje i sredstva (sredstava) za kvašenje i silika gela. Razblaživanjem vodom dobija se stabilna disperzija ili rastvor aktivnog jedinjenja. Sadržaj aktivnog jedinjenja u formulaciji je 75% po težini.

H Gel formulacije

[0108] U mlinu sa kuglama, 20 delova po težini aktivnog jedinjenja, 10 delova po težini sredstva za dispergovanje, 1 deo po težini sredstva za geliranje i 70 delova po težini vode ili organskog rastvarača se pomešaju da se dobije fina suspenzija. Razblaživanjem vodom dobija se stabilna suspenzija sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 20% po težini.

2. Proizvodi koji se primenjuju nerazblaženi

I Prahovi

[0109] 5 delova po težini aktivnog jedinjenja se fino izdrobi i dobro pomeša sa 95 delova po težini fino razdeljenog kaolina. Time se dobija prašak za prašenje sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 5% po težini.

J Granule (GR, FG, GG, MG)

[0110] 0.5 delova po težini aktivnog jedinjenja se fino izdrobi i poveže sa 99.5 delova po težini nosača. Postupci koji se ovde koriste su ekstruzija, sušenje raspršivanjem ili fluidizovani sloj. Ovime se dobijaju granule koje se primenjuju nerazblažene sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 0.5% po težini.

K Rastvori ULV (UL)

[0111] 10 delova po težini aktivnog jedinjenja se rastvara u 90 delova po težini organskog rastvarača, na primer ksilena. Ovime se dobija proizvod koji se primenjuje nerazblažen sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 10% po težini.

[0112] Oblici koji koriste vodu mogu da se pripreme iz koncentrata emulzija, suspenzija, pasti, kvašljivih praškova ili granula disperzibilnih u vodi dodavanjem vode.

[0113] Herbicidi izabrani iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i estara, i njihovih kombinacija, i izborno drugih poljoprivrednih A.I. (jednog ili više), npr., jednog ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihovih kombinacija, i njihovih poljoprivredno pogodnih soli i estara ili kompozicije herbicida koje ih sadrže mogu da se primene pre, posle nicanja ili pre sadnje, ili zajedno sa semenom biljke zimske uljane repice otporne na imidazolinon. Takođe je moguće primeniti kompoziciju herbicida ili aktivno jedinjenja upotrebom semena biljke kultura, prethodno tretiranog kompozicijama herbicida ili aktivnim jedinjenjima.

[0114] U sledećem primeru izvođenja, herbicidi izabrani iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i estara, i njihovih kombinacija, i izborno drugih poljoprivrednih A.I. (jednog ili više), npr., jednog ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihovih kombinacija, i njihovih poljoprivredno pogodnih soli i estara ili kompozicije herbicida mogu da se primene tretiranjem semena. Tretiranje semena suštinski sadrži sve postupke poznate stručnjaku u oblasti (obrada semena, premazivanje semena, prašenje semena, namakanje semena, oblaganje semena, višeslojno oblaganje semena, oblaganje semena korom, kvašenje semena i peletiranje semena) na bazi herbicida izabranih iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i estara, i njihovih kombinacija, i izborno drugih poljoprivrednih A.I. (jednog ili više), npr., jednog ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihovih kombinacija, i njihovih poljoprivredno pogodnih soli i estara ili kompozicija koje su pripremljene od njih. Ovde, kompozicije herbicida mogu da se primene razblažene ili nerazblažene.

[0115] Termin „seme“ obuhvata sve vrste semena, kao što su, na primer, zrno, seme, voće, krtole, sadnice i slične oblike. Ovde, poželjno, termin seme opisuje zrno i seme.

[0116] Seme koje se koristi može da bude seme gore pomenutih korisnih biljaka, ali i seme transgenih biljaka ili biljaka dobijenih uobičajenim postupcima uzgoja.

1

[0117] Da bi se proširio spektar delovanja, A.I (jedan ili više) SU herbicida izabranih iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i estara, i njihovih kombinacija, i izborno drugih poljoprivrednih A.I. (jednog ili više), npr., jednog ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihovih kombinacija, i njihovih poljoprivredno pogodnih soli i estara, mogu da se pomešaju sa velikim brojem predstavnika drugih grupa aktivnih sastojaka koji imaju herbicidno delovanje ili regulišu rast i zatim primene istovremeno. Pogodni sastojci za mešanje su, na primer, 1,2,4-tiadiazoli, 1,3,4-tiadiazoli, amidi, aminofosforna kiselina i njeni derivati, aminotriazoli, anilidi, (het)ariloksialkanoinske kiseline i njihovi derivati, benzojeva kiselina i njeni derivati, benzotiadiazinoni, 2-aroil1,3-cikloheksandioni, 2-hetaroil-1,3-cikloheksan-dioni, hetaril aril ketoni, benzilizoksazolidinoni, derivati meta-CF3-fenila, karbamati, kvinolinkarboksilna kiselina i njeni derivati, hloroacetanilidi, derivati cikloheksenon oksim etra, diazini, dihloropropionska kiselina i njeni derivati, dihidro-benzofurani, dihidrofuran-3-oni, dinitroanilini, dinitrofenoli, difenil etri, dipiridili, halokarboksilne kiseline i njihovi derivati, uree, 3 feniluracili, imidazoli, imidazolinoni, N-fenil-3,4,5,6-tetrahidroftalimidi, oksadiazoli, oksirani, fenoli, ariloksi- i hetariloksifenoksipropionski estri, fenilsirćetna kiselina i njeni derivati, 2-fenilpropionska kiselina i njeni derivati, pirazoli, fenilpirazoli, piridazini, piridinkarboksilna kiselina i njeni derivati, pirimidil etri, sulfonamidi, sulfoniluree, triazini, triazinoni, triazolinoni, triazolekarboksamidi, uracili, fenil pirazolini i izoksazolini i njihovi derivati.

[0118] Nadalje, može da bude korisna primena herbicida izabranih iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i estara, i njihovih kombinacija, i izborno drugih poljoprivrednih A.I. (jednog ili više), npr., jednog ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihovih kombinacija, i njihovih poljoprivredno pogodnih soli i estara, samih ili u kombinaciji sa drugim herbicidima, ili drugim sredstvima u obliku smeše sa drugim sredstvima za zaštitu kultura, na primer zajedno sa sredstvima za kontrolu štetočina ili fitopatogenih gljiva ili bakterija. Od interesa je i mešljivost sa rastvorima mineralnih soli, koje se koriste za tretiranje nedostatka nutritivnih i elemenata u tragovima. Takođe mogu da se dodaju i drugi aditivi kao što su nefitotoksična ulja i uljani koncentrati.

2

[0119] Osim toga, može da bude korisna primena herbicida izabranih iz grupe amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i estara, i njihovih kombinacija, i izborno drugih poljoprivrednih A.I. (jednog ili više), npr., jednog ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihovih kombinacija, i njihovih poljoprivredno pogodnih soli i estara, u kombinaciji sa zaštitnim sredstvima. Zaštitna sredstva su hemijska jedinjenja koja sprečavaju ili smanjuju oštećenje izazvano herbicidom korisnih biljaka a da pri tome nemaju značajan uticaj na herbicidno delovanje herbicida amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i estara, i njihovih kombinacija, i izborno drugih poljoprivrednih A.I. (jednog ili više), npr., jednog ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihovih kombinacija, i njihovih poljoprivredno pogodnih soli i estara, prema nepoželjnim biljkama. Mogu da se primene ili pre sejanju (npr. pri tretmanu semena, izdanaka ili sadnica) ili u periodu pre nicanja ili periodu posle nicanja korisne biljke. Zaštitna sredstva i herbicidi amidosulfuron, flupirsulfuron, foramsulfuron, imazosulfuron, jodosulfuron, mezosulfuron, nikosulfuron, tifensulfuron i tribenuron, njihove poljoprivredno prihvatljive soli i estri, i njihove kombinacije, i izborno drugi poljoprivredni A.I. (jedan ili više), npr., jedan ili više imidazolinona izabranih iz grupe imazamoksa, imazetapira, imazapira, imazapika, njihove kombinacije, i njihove poljoprivredno pogodne soli i estri, mogu da se primene istovremeno ili uzastopno.

[0120] Pogodna zaštitna sredstva su npr. (kvinolin-8-oksi)sirćetne kiseline, 1-fenil-5-haloalkil-1H-1,2,4-triazol-3-karboksilne kiseline, 1-fenil-4,5-dihidro-5-alkil- 1H-pirazol-3,5-dikarboksilne kiseline, 4,5-dihidro-5,5-diaril-3-izoksazol karboksilne kiseline, dihloroacetamidi, alfa-oksiminofenilacetonitrili, acetofenonoksimi, 4,6-dihalo-2-fenilpirimidini, N-[[4-(aminokarbonil)fenil]sulfonil]-2-benzojevi amidi, 1,8-naftalni anhidrid, 2-halo-4-(haloalkil)-5-tiazol karboksilne kiseline, fosfortiolati i N-alkil-O-fenil-karbamati i njihove poljoprivredno prihvatljive soli i njihovi poljoprivredno prihvatljivi derivati kao amidi, estri i tioestri, pod uslovom da imaju acidnu grupu.

Postupci za kontrolu korova

[0121] Biljke tolerantne na herbicid koje su ovde opisane mogu da se koriste zajedno sa herbicidom na koji su tolerantne. Herbicidi mogu da se primene na biljke korišćenjem bilo kojih tehnika poznatih stručnjacima u oblasti. Herbicidi mogu da se primene ubilo kom trenutku u postupku gajenja biljke. Na primer, herbicidi mogu da se primene pre sadnji, pri sadnji, pre nicanja, posle nicanja ili u njihovim kombinacijama.

[0122] Kompozicije herbicida prema ovom dokumentu mogu da se primene, npr., kao tretmani lišća, tretmani tla, tretmani semena, ili drenaža zemljišta. Primena može da se izvede, npr., prskanjem, prašenjem, rasprostiranjem, ili bilo kojim drugim korisnim načinom poznatim u struci.

[0123] Herbicidi mogu da se koriste za kontrolu rasta korova koji mogu da rastu u blizini biljaka tolerantnih na herbicid koje su ovde opisane. Na primer, herbicid može da se primeni na parcelu na kojoj biljke tolerantne na herbicid rastu u blizini korova. Herbicid na koji je tolerantna biljka koja je tolerantna na herbicid može da se primeni na parcelu u koncentraciji dovoljnoj da ubije ili inhibira rast korova. Koncentracije herbicida dovoljne da ubiju ili inhibiraju rast korova poznate su u struci i opisane u prethodnom tekstu.

[0124] Postupci za kontrolu korova mogu takođe da uključuju korak selekcije biljke Brassica zimskog tipa sposobne da toleriše kompoziciju herbicida SU. Kako se ovde koristi, korak selekcije biljke Brassica zimskog tipa sposobne da toleriše kompoziciju herbicida SU može da se izvede tako što osoba bira biljku koja će se uzgajati, ili prva osoba bira da druga osoba odabere biljku koja će se uzgajati. Na primer, proizvođač biljke Brassica može da radi kao multiplikator semena za proizvodnju semena, ili da radi kao proizvođač žitarica za proizvodnju žita ili drugih proizvoda za prodaju. U oba slučaja, proizvođač biljke Brassica može da izabere za sebe koju sortu Brassica da gaji, ili može da dozvoli drugome da izabere koju sortu Brassica će on da gaji, ili to može da bude unapred određeno prethodnim ugovornim aranžmanom da se uzgaja sorta Brassica koju bi odabrala treća strana, npr., u skladu sa ugovorom o uslugama, terminskim ugovorom ili drugim aranžmanima. Svi takvi načini na koje proizvođač biljke Brassica bira koju sortu Brassica da gaji mogu da čine korak selekcije biljke Brassica zimskog tipa prema ovom dokumentu.

4

Postupci za obezbeđivanje zaštite prinosa

[0125] Postupci za sađenje, gajenje i tretiranje biljaka Brassica zimskog tipa kompozicijama herbicida SU prema različitim primerima izvođenja predmetnog pronalaska mogu da obezbede zaštitu prinosa kultura Brassica zimskog tipa gajenih u prisustvu kompozicije herbicida sulfoniluree (SU). Postupci mogu da obuhvataju:

sadnju semena biljke Brassica zimskog tipa u prisustvu kompozicije herbicida SU koja je ovde opisana; i gajenje semena pod uslovima koji će proizvesti biljku Brassica zimskog tipa;

gde pomenuta biljka Brassica sadrži najmanje jedan gen AHASL tolerantan na herbicid (HT-AHASL), pri čemu samo jedan od gena HT-AHASL u biljci kodira mutaciju za toleranciju na herbicid sulfonilureu (SU-HT) koja je W574X, i predstavlja mono-SU-HT-AHASL gen, koji može izborno da kodira drugu HT mutaciju(e), i gde je pomenuti mono-SU-HT-AHASL gen smešten u A genomu pomenute biljke Brassica;

pri čemu prinos može da bude jednak ili veći od onog koji obezbeđuje verzija divljeg tipa istog tipa biljke Brassica zimskog tipa.

[0126] Ovi postupci mogu takođe da obuhvataju:

sadnju semena biljke Brassica zimskog tipa;

gajenje semena pod uslovima koji će proizvesti biljku Brassica zimskog tipa; i izvođenje tretmana biljke herbicidom primenom ovde opisane kompozicije herbicida, koja sadrži sulfonilureu(e) (SU), na biljku i njenu neposrednu okolinu; pri čemu pomenuta biljka Brassica sadrži najmanje jedan gen AHASL tolerantan na herbicid (HT-AHASL), pri čemu samo jedan od gena HT-AHASL u biljci kodira mutaciju za toleranciju na herbicid sulfonilureu (SU-HT) koja je W574X, i predstavlja mono-SU-HT-AHASL gen, koji može izborno da kodira drugu HT mutaciju(e), i gde je pomenuti mono-SU-HT-AHASL gen smešten u A genomu pomenute biljke Brassica;

pri čemu prinos može da bude jednak ili veći od onog koji obezbeđuje verzija divljeg tipa istog tipa biljke Brassica zimskog tipa. Herbicidni tretman može da bude tretman biljke pre cvetanja.

[0127] Postupci za obezbeđivanje zaštite prinosa mogu takođe da uključuju korak odabiranja biljke Brassica zimskog tipa sposobne da toleriše kompoziciju herbicida SU.

[0128] Postupci za obezbeđivanje zaštite prinosa mogu dalje da obuhvataju žetvu semena koje su proizvele biljke Brassica zimskog tipa. Ovi postupci mogu takođe da kontrolišu korov u blizini biljke Brassica zimskog tipa.

[0129] Kako se ovde koristi, „zaštita prinosa“ uključuje, ali nije ograničena na, smanjeni rizik od gubitka kultura, smanjenja prinosa ili oba. Negativna dejstva kompozicije herbicida SU na biljke Brassica zimskog tipa mogu da uključuju, ali bez ograničenja, smrt; prolazno oštećenje biljke; odloženi rast; izmenjeno sazrevanje; značajne vizuelne simptome oštećenja; smanjenja gustine biljaka u polju (tj., manje biljaka u populaciji); i povećanje proporcije biljaka koje ispoljavaju odloženo sazrevanje, manji rast (manje biomase) i/ili oštećenje posle bolesti ili napada insekata koje počinje u periodu privremenog metaboličkog stresa/faze uvenuća (tj., prolazno oštećenje SU herbicidom). Biljke Brassica zimskog tipa koje nisu tolerantne na SU tipično pate od negativnih dejstava u prisustvu kompozicija herbicida SU; i biljke Brassica zimskog tipa koje su tolerantne samo na rezidualne količine SU herbicida mogu takođe da pate od negativnih dejstava. Međutim, biljke Brassica zimskog tipa korišćene u postupcima pronalaska su robusnije u odnosu na izlaganje takvim kompozicijama herbicida SU. Tako, kultura Brassica zimskog tipa odgajen iz takvih biljaka Brassica zimskog tipa tolerantnih na SU može da obezbedi veći prinos nego biljke osetljive ili tolerantne na rezidualne količine SU herbicida gajene u prisustvu kompozicija herbicida SU.

[0130] Različite želje mogu da motivišu korak izbora biljke Brassica zimskog tipa koja može da toleriše kompozicije herbicida SU. Na primer, i bez ograničenja, proizvođač biljke Brassica može da želi: (1) da kontroliše korov u kulturi Brassica korišćenjem primene SU, pri čemu primena SU herbicida ne bi inače mogla da se ostvari na kulturi Brassica bez suštinskog oštećenja ili gubitka kulture; ili (2) da izbegne ili smanji rizik od trajnog ili privremenog oštećenja kultura od ostataka SU u tlu, ili da izbegne ili smanji takav rizik sa većom verovatnoćom nego kada se koristi Brassica koja je tolerantna samo na rezidualni SU; ili (3) da izbegne ili smanji rizik od trajnog ili privremenog oštećenja kultura od ostataka SU prisutnih u tankovima koji se ponovo koriste za pripremu ili dostavu drugih poljoprivrednih proizvoda, ili da izbegne ili smanji takav rizik sa većom verovatnoćom nego kada se koristi Brassica koja je tolerantna samo na rezidualni SU. Izborom biljaka Brassica zimskog tipa koje su ovde opisane mogu da se postignu ovi ciljevi.

[0131] Proizvođač biljke Brassica može da poželi da kontroliše korov u kulturi Brassica koristeći primenu SU. Među korovima u kulturi Brassica koji mogu da se tretiraju su, npr., korovi familije Brassicaceae kao što su divlja repa (Brassica tournefortii), rusomača (Capsella bursa-pastoris), guščarica (Conringia orientalis), šeboj (Erysimum chei ranthoides; Treacle mustard), rigača (Hirschfeldia incana), virdžinska renika (Lepidium virginicum; Virginia pepperweed), buzdika (Myagrum perfoliatum), žumenka metličasta (Neslia paniculata), divlja rotkva (Raphanus raphanistrum), poveska (Rapistrum rugosum), divlja slačica (Sinapis arvensis; Charlock), istočnjački osak (Sisymbrium orientale), strižica (Sisymbrium sophia; Tansy mustard; Fluxweed), i poljski mošnjak (Thlaspi arvense; Field pennycress). Takvi korovi familije Brassicaceae mogu da predstavljaju problem za kontrolisanje u tradicionalnim kulturama Brassica. Izborom biljaka Brassica zimskog tipa koje su ovde opisane mogu da se postignu ovi ciljevi.

[0132] Kako se ovde koristi, korak odabira biljke Brassica zimskog tipa sposobne da toleriše kompoziciju herbicida SU može da se izvede tako što osoba bira biljku koja će se uzgajati, ili prva osoba bira da druga osoba odabere biljku koja će se uzgajati. Na primer, proizvođač biljke Brassica može da radi kao multiplikator semena za proizvodnju semena, ili da radi kao proizvođač žitarica za proizvodnju žita ili drugih proizvoda za prodaju. U oba slučaja, proizvođač biljke Brassica može da izabere za sebe koju sortu Brassica da gaji, ili može da dozvoli drugome da izabere koju sortu Brassica će on da gaji, ili to može da bude unapred određeno prethodnim ugovornim aranžmanom da se uzgaja sorta Brassica koju bi odabrala treća strana, npr., u skladu sa ugovorom o uslugama, terminskim ugovorom ili drugim aranžmanima. Svi takvi načini na koje proizvođač biljke Brassica bira koju sortu Brassica da gaji mogu da čine korak izbora biljke Brassica zimskog tipa prema ovom dokumentu.

[0133] Kultura biljaka Brassica zimskog tipa koje su ovde opisane koja se gaji na tlu koje sadrži SU herbicide, i izborno sadrži sulfonamid i/ili imidazolinonske herbicide koji inhibiraju AHAS, može da postigne veći prinos nego kultura biljke Brassica zimskog tipa odgovarajuće izolinije divljeg tipa koja se gaji u uslovima sa istim sadržajem herbicida. Dodatno, uzgajana kultura biljaka Brassica zimskog tipa koje su ovde opisane koja je izložena SU herbicidima iz raspršivača kontaminiranih sa SU herbicidima preostalim u tankovima za mešanje herbicida obezbeđuje prednost zaštite prinosa u poređenju sa biljkama Brassica zimskog tipa odgovarajuće izolinije divljeg tipa.

[0134] Kulture biljaka Brassica zimskog tipa koje su ovde opisane mogu da proizvedu suštinski jednake prinose kada su izložene SU herbicidima i kada nisu izložene SU herbicidima, kada se gaje pod inače sličnim uslovima. Dodatno, kulture biljaka Brassica zimskog tipa mogu da postignu jednake prinose kada su izložene SU herbicidima iz kontaminiranih raspršivača i kada nisu izložene SU herbicidima iz kontaminiranih raspršivača, kada se gaje pod inače sličnim uslovima.

[0135] Kultura Brassica zimskog tipa koja sadrži AHASL gen koji kodira mutaciju na P 197(At) ili W574(At) i smešten je u bilo kom genomu Brassica.

[0136] Biljke Brassica zimskog tipa koje imaju jedan AHASL gen plastida koji može da se eksprimira koji kodira mutaciju na P197(At) ili W574(At) smešten u bilo kom genomu, na primer A-, B- ili C-genomu Brassica su takođe ovde opisane. Ovo je izuzetak u odnosu na gore opisane biljke Brassica u kojima AHASL gen tolerantan na herbicid može da bude smešten samo u Brassica A genomu. Kada WOSR ili druga kultura Brassica zimskog tipa sadrže AHASL gen plastida koji može da se eksprimira koji kodira mutaciju na P197(At) ili W574(At), a ta mutacija je kodirana u alelu Brassica B- ili C-genoma, najmanje jedna dodatna mutacija mora takođe da bude kodirana u biljci, u istom ili drugom AHASL genu plastida koji može da se eksprimira, pri čemu je ta mutacija odabrana od ovih supstitucija na položajima: G121(At), A122(At), M124(At), R142(At), V196(At), R199(At), T203(At), A205(At), F206(At), K256(At), M351(At), H352(At), R373(At), D375(At), D376(At), R377(At), M570(At), V571(At), F578(At), S653(At), i G654(At); i poželjno na položajima od A122(At), R199(At), A205(At), S653(At), i G654(At); i poželjnije na S653(At). Biljke Brassica zimskog tipa ovog tipa mogu da se koriste u postupcima opisanim u detaljnom opisu ovog dokumenta, uključujući postupke za kontrolu korova koji se izvode herbicidnim tretmanom posle nicanja, postupke za selekciju biljaka i postupke za obezbeđivanje zaštite prinosa.

[0137] Postupak za kontrolu korova u kulturi Brassica zimskog tipa može da uključuje korake: izvođenja tretmana posle nicanja biljke Brassica tolerantne na herbicid (HT) pomenute kulture primenom kompozicije herbicida na biljku i njeno neposredno okruženje, u dozi od oko 0.25x do oko 4x SU, gde pomenuta kompozicija herbicida sadrži SU; i pomenuta biljka Brassica (1) sadrži najmanje jedan AHASL gen tolerantan na herbicid (HT-AHASL), pri čemu jedan od HT-AHASL gena kodira mutaciju za toleranciju na sulfonilureu HT (SU-HT) odabranu od P197X i W574X, i najmanje jednu dodatnu mutaciju odabranu od G121X, A122X, M124X, V196X, R199X,T203X, A205X, F206X, K256X, M351X, H352X, R373X, D375X, D376X, R377X, M570X, V571X, F578X, S653X, i G654X; ili (2) sadrži najamnje dva gena AHASL tolerantna na herbicid (HT-AHASL) gde prvi HT-AHASL gen kodira mutaciju za toleranciju na sulfonilureu (SU-HT) odabranu od P197X i W574X i drugi HT-AHASL gen kodira mutaciju odabranu od G121X, A122X, M124X, V196X, R199X, T203X, A205X, F206X, K256X, M351X, H352X, R373X, D375X, D376X, R377X, M570X, V571X, F578X, S653X, i G654X.

[0138] Pomenuta kompozicija herbicida može da sadrži druge poljoprivredno korisne oblike sulfoniluree(a). Sulfonilurea može da bude odabrana iz grupe koja se sastoji od amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i estara, i njihovih kombinacija. Kompozicija herbicida može da ne sadrži značajne količine nijedne druge SU.

[0139] Pomenuta SU-HT mutacija može da bude odabrana od P197A, P197S, P197L i W574L. U nekim slučajevima, samo jedan od HT-AHASL gena kodira SU-HT mutaciju odabranu od P197X i W574X. Pomenuta najmanje jedna dodatna mutacija može da bude odabrana od A122T, A122Q, A122V, P197L, P197A, P197S, A205V, R199A, A205V, W574L, S653N, G654E, i G654D. U nekim slučajevima, pomenuta najmanje jedna dodatna mutacija je odabrana od A122T, R199A, A205V, G654E i S653N.

[0140] Pošto je sada predmetni pronalazak detaljno opisan, moći će jasnije da se razume imajući u vidu primere koji slede, koji su ovde uključeni samo u svrhu ilustracije.

PRIMERI

[0141] Specifični primeri pripreme biljaka tolerantnih na herbicide koji mogu biti korišćeni u postupcima prema pronalasku dati su u daljem tekstu.

[0142] Kao što je ovde korišćeno, "beznačajno" oštećenje biljke je jednako oštećenjima sa ocenom od 5 ili manje na skali 0-100 PHYTOX, koja je opisana u daljem tekstu, poželjno oštećenja koja imaju ocenu od 4, 3, 2, 1 ili manje. U nekim primerima izvođenja, "beznačajno" oštećenje biljke može biti prolazno oštećenje koje traje 5 dana ili manje, i poželjno koje traje 4, 3, 2 ili 1 dan ili manje.

[0143] Skraćenice i akronimi koji su ovde korišćeni su definisani kao što sledi:

ED50= efikasna doza (tj., doza potrebna da se proizvede željeni efekat kod 50% populacije);

DAT = dani posle tretmana;

DALT = dani posle poslednjeg tretmana;

DAP = dani posle sadnje;

GS = stadijum rasta

BBCH = standard poznat u industriji za identifikaciju fenoloških stadijuma rasta kod kanole

PRIMER 1

[0144] Tolerancija herbicida kod WOSR biljnih linija tolerantnih na AHAS-inhibitor u poređenju sa (uobičajenim) WOSR biljnim linijama podložnim AHAS-inhibitoru.

[0145] Biljke WOSR linije tolerantne na AHAS-inhibitor, na primer linija čiji je reprezentativan uzorak semena deponovan pod ATCC depozit br.40684, i biljke prve WOSR linije podložne na AHAS-inhibitor su prikazane u saksijama od 10 cm sa peskušom. U svaku saksiju su zasađene dve biljke, biljke su zalivane odozdo i nađubrene prema potrebi. Saksije su postavljene jedna pored druge u staklenik na 12°C u fazi nicanja. Temperatura se povećava do 15-20°C tri nedelje posle setve.

[0146] Tretman herbicidom posle nicanja je primenjen na biljke pomoću fino raspoređenih prskalica i stope upotrebe vode od 200L/ha na stadijumu rasta GS/ BBCH 12 (stadijum 2 prava lista). Herbicidi su testirani na različitim stopama. Po pet kopija sorte su korišćeni po jednoj stopi.

[0147] Procena efikasnosti je procenjena kao oštećenje kulture herbicidima upotrebom skale od 0 do 100%, u poređenju sa netretiranim kontrolnim biljkama. Ovde, 0 označava da nema oštećenja i 100 označava potpuno uništenje biljaka. Nivo efikasnosti je procenjivan 21-22 dana posle tretmana (DAT). Rezultati efikasnosti su predstvaljeni kao ED50vrednosti.

4

TABELA 5

PRIMER 2

[0148] Tolerancija herbicida kod WOSR biljnih linija tolerantnih na AHAS-inhibitor u poređenju sa (uobičajenim) WOSR biljnim linijama podložnim AHAS-inhibitor.

[0149] Biljke WOSR linije tolerantne na AHAS-inhibitor i biljke druge WOSR linije podložne AHAS-inhibitoru su zasađene u saksije od 10 cm sa peskušom. U svaku saksiju su zasađene dve biljke, biljke su zalivane odozdo i nađubrene prema potrebi. Saksije su postavljene jedna pored druge u staklenik na 12°C u fazi nicanja. Temperatura se povećava do 15-20°C tri nedelje posle setve.

[0150] Tretman herbicidom posle nicanja je primenjen na biljke pomoću fino raspoređenih prskalica i stope upotrebe vode od 200L/ha na stadijumu rasta GS/ BBCH 10. Herbicidi su testirani na različitim stopama. Po dvanaest kopija sorte je korišćeno po jednoj stopi.

[0151] Procena efikasnosti je procenjena kao oštećenje kulture herbicidima upotrebom skale od 0 do 100%, u poređenju sa netretiranim kontrolnim biljkama. Ovde, 0 označava da nema oštećenja i 100 označava potpuno uništenje biljaka. Nivo efikasnosti je procenjivan 19 dana posle tretmana (DAT). Rezultati efikasnosti su predstvaljeni kao ED50vrednosti.

TABELA 6

PRIMER 3

[0152] Pojačana tolerancija herbicida kod biljaka WOSR biljnih linija tolerantnih na AHAS u poređenju sa biljkama biljnih linija jare uljane repice (SOSR) tolerantne na AHAS.

[0153] Biljke WOSR linije tolerantne na AHAS-inhibitor i biljke SOSR linije tolerantne na AHAS su zasejane jedna pored druge u saksiji. Tretman herbicidom posle nicanja je primenjen na biljke pomoću fino raspoređenih prskalica na stadijumu rasta GS/ BBCH 12/13. Po četiri kopije su izvedene za svaki tretman.

[0154] Procena tolerancije kulture procenjivana je kao PHYTOX simptom uzrokovan hemijskim jedinjenjima izvedena upotrebom skale od 0 do 100%, u poređenju sa netretiranim kontrolnim biljkama. Ovde, 0 označava da nema oštećenja i 100 označava potpuno uništenje biljaka.

TABELA 7

PRIMER 4

[0155] Pojačana tolerancija herbicida kod biljaka WOSR biljnih linija tolerantnih na AHAS-inhibitor u poređenju sa biljkama (uobičajenih) WOSR biljnih linija podložnih AHAS-inhibitoru.

[0156] Biljke WOSR linije tolerantne na AHAS-inhibitor i biljke WOSR linije podložne AHAS-inhibitoru su zasejane jedna pored druge u saksiji. Tretman herbicidom pre nicanja je primenjen na biljke pomoću fino raspoređenih prskalica. Po četiri kopije su izvedene za svaki tretman.

[0157] Procena tolerancije kulture procenjivana je kao PHYTOX simptom uzrokovan hemijskim jedinjenjima izvedena upotrebom skale od 0 do 100%, u poređenju sa netretiranim kontrolnim biljkama. Ovde, 0 označava da nema oštećenja i 100 označava potpuno uništenje biljaka.

4

TABELA 8

TABELA 9

PRIMER 5

Aktivnost AHAS u prisustvu imidazolinon herbicida

[0158] AHAS enzimi sa različitim mutacijama su reagovali sa piruvatom i tretirani vodom i serijskim rastvorima različite koncentracije imazamoksa da bi se odredila aktivnost AHAS. Reakcije su izvedene na 37°C u trajanju 45 minuta i završene su dodavanjem 20 μL rastvora 5% sumporne kiseline uz zagrevanje na 60°C u trajanju od 15-30 minuta da bi se acetolaktat preveo u acetoin. Rezultujući acetoin je inkubiran sa kreatinom i naftilom (kreatin-naftil kompleks) u rastvoru natrijum hidroksida na 60°C u trajanju od 15 minuta da bi se proizveo obojeni proizvod za merenje i korelaciju sa aktivnošću AHAS enzima. Sl. 7 prikazuje aktivnost enzima AHAS.

PRIMER 6

Aktivnost AHAS u prisustvu herbicida sulfonilurea

[0159] AHAS enzimi sa različitim mutacijama su reagovali sa piruvatom i tretirani vodom i serijskim rastvorima različite koncentracije hlorsulfurona da bi se odredila aktivnost AHAS. Reakcije su izvedene na 37°C u trajanju 45 minuta i završene su dodavanjem 20 μL rastvora 5% sumporne kiseline uz zagrevanje na 60°C u trajanju od 15-30 minuta da bi se acetolaktat preveo u acetoin. Rezultujući acetoin je inkubiran sa kreatinom i naftilom (kreatin-naftil kompleks) u rastvoru natrijum hidroksida na 60°C u trajanju od 15 minuta da bi se proizveo obojeni proizvod za merenje i korelaciju sa aktivnošću AHAS enzima. Sl. 8 prikazuje aktivnost enzima AHAS.

4

Claims (21)

Patentni zahtevi

1. Postupak za zaštitu kulture Brassica zimskog tipa od korova upotrebom kompozicije herbicida koja sadrži sulfonilureu (sulfoniluree) (SU), pri čemu postupak sadrži:

uzgajanje biljke Brassica tolerantne na herbicid (HT) pomenute kulture, i izvođenje tretmana navedene biljke primenom kompozicije herbicida koja sadrži SU (jednu ili više) koja inhibira rast verzije divljeg tipa biljke Brassica, naznačen time što

(A) navedeni tretman je:

(1) tretman posle nicanja u dozi u opsegu od 0.25x do 4x SU, i kompozicija herbicida:

(a) sadrži SU odabranu od amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihove poljoprivredno prihvatljive soli i estre, i njihove kombinacije, i (b) izborno sadrži ne više od 10 tež.% od ukupnog sadržaja drugih SU; ili

(2) tretman pre nicanja, ili tretman 0 do 30 dana pre sadnje, lokacije sadnje semena i njenog neposrednog okruženja, u dozi u opsegu od više od 0.5x do 4x SU i kompozicija herbicida:

(a) sadrži SU odabranu od amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihove poljoprivredno prihvatljive soli i estre, i njihove kombinacije, i (b) sadrži ne više od 3 tež.% bilo koje druge SU; i

(B) navedena biljka Brassica sadrži najmanje jedan AHASL gen tolerantan na herbicid (HT-AHASL), pri čemu samo jedan od HT-AHASL gena u biljci kodira mutaciju za toleranciju na herbicid sulfonilureu (SU-HT), pri čemu SU-HT mutacija je W574X, i pri čemu HT-AHASL gen koji kodira SU-HT mutaciju je lociran u A genomu navedene biljke Brassica; i pri čemu je navedena biljka Brassica sposobna da toleriše navedeni SU tretman u dozi od

4

1x SU bez značajnog oštećenja indukovanog SU-herbicidom od navedenog tretmana.

2. Postupak za obezbeđivanje zaštite prinosa za kulturu Brassica zimskog tipa uzgojenu u prisustvu kompozicije herbicida sulfoniluree (SU) koji obuhvata:

sadnju semena biljke Brassica zimskog tipa u prisustvu kompozicije herbicida SU, navedena kompozicija herbicida sadrži (1) SU odabran od amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihove poljoprivredno prihvatljive soli i estre, i njihove kombinacije, i (2) izborno ne više od 10 tež.% sadržaja drugih SU, ne više od 5 tež.% sadržaja drugih SU, ili ne više od 3 tež.% sadržaja drugih SU; i uzgajanje semena pod uslovima pogodnim za proizvodnju biljke Brassica zimskog tipa;

pri čemu navedena biljka Brassica sadrži najmanje jedan AHASL gen tolerantan na herbicid (HT-AHASL), pri čemu samo jedan od HT-AHASL gena u biljci kodira mutaciju za toleranciju na herbicid sulfonilureu (SU-HT), pri čemu SU-HT mutacija je W574X, i pri čemu HT-AHASL gen koji kodira SU-HT mutaciju je lociran u A genomu navedene biljke Brassica; i

pri čemu je prinos jednak ili veći od prinosa obezbeđenog verzijom divljeg tipa istog tipa biljke Brassica zimskog tipa.

3. Postupak za obezbeđivanje zaštite prinosa za kulturu Brassica zimskog tipa koji obuhvata:

sadnju semena biljke Brassica zimskog tipa;

uzgajanje semena pod uslovima pogodnim za proizvodnju biljke Brassica zimskog tipa; i

izvođenje tretmana biljke herbicidom primenom kompozicije herbicida, koja sadrži sulfonilureu (sulfoniluree) (SU), na biljku i njeno neposredno okruženje, pri čemu navedena kompozicija herbicida sadrži (1) SU odabran od amidosulfurona, flupirsulfurona, foramsulfurona, imazosulfurona, jodosulfurona, mezosulfurona, nikosulfurona, tifensulfurona i tribenurona, njihove poljoprivredno prihvatljive soli i estre, i njihove kombinacije, i (2) izborno ne više od 10 tež.% sadržaja drugih SU, ne više od 5 tež.% sadržaja drugih SU, ili ne više od 3 tež.% sadržaja drugih SU; pri čemu navedena biljka Brassica sadrži najmanje jedan AHASL gen tolerantan na herbicid (HT-AHASL), pri čemu samo jedan od HT-AHASL gena u biljci kodira

4

mutaciju za toleranciju na herbicid sulfonilureu (SU-HT), pri čemu SU-HT mutacija je W574X, i pri čemu HT-AHASL gen koji kodira SU-HT mutaciju je lociran u A genomu navedene biljke Brassica; i

pri čemu je prinos jednak ili veći od prinosa obezbeđenog verzijom divljeg tipa istog tipa biljke Brassica zimskog tipa.

4. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3 koji dalje obuhvata odabiranje, pre tretmana kompozicijom herbicida, navedene biljke Brassica tolerantne na herbicid.

5. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3 koji dalje obuhvata odabiranje semena sposobnog za proizvodnju navedene biljke Brassica tolerantne na herbicid, sadnju navedenog semena i uzgajanje biljke Brassica tolerantne na herbicid iz navedenog semena.

6. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, naznačen time što HT-AHASL gen koji kodira mutaciju W574X:

(a) kodira W574X homozigotno ili hemizigotno;

(b) kodira W574X na jednom alelu i kodira ostatak W574W divljeg tipa na homologom alelu; ili

(c) kodira dve različite mutacije W574X heterozigotno.

7. Postupak za selekciju biljke Brassica zimskog tipa HT koji obuhvata:

(I) izvođenje tretmana posle nicanja prema stavkama (A)(1) i (B) patentnog zahteva 1, ili izvođenje tretmana pre nicanja, ili tretmana 0 do 30 dana pre sadnje, prema stavkama (A)(2) i (B) patentnog zahteva 1; i

(II) selekciju biljke Brassica sposobne da toleriše navedeni tretman SU u dozi od najmanje 1x SU bez značajnog oštećenja indukovanog SU-herbicidom od navedenog tretmana.

8. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 7, naznačen time što navedena kompozicija herbicida dodatno sadrži jedan ili više imidazolinonskih herbicida.

9. Postupak prema patentnom zahtevu 8, naznačen time što imidazolinon predstavlja imazamoks ili njegovu poljoprivredno prihvatljivu so ili estar.

4

10. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 9, naznačen time što je SU-HT mutacija odabrana od W574L, W574M, W574C, W574S, W574R, W574G, W574A, W574F, W574Q i W574Y.

11. Postupak prema patentnom zahtevu 10, naznačen time što SU-HT mutacija predstavlja W574L.

12. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time što biljka Brassica dodatno sadrži najmanje jednu drugu HT-mutaciju kodiranu najmanje jednim HT-AHASL genom biljke, pri čemu je navedena druga HT-mutacija odabrana od A122X, R199X, A205X, S653X, G654X, i njihovih kombinacija.

13. Postupak prema patentnom zahtevu 12, naznačen time što je najmanje jedna druga HT-mutacija odabrana od A122T, A122V, A122D, A122P, A122Y, R199A, R199E, A205V, A205C, A205D, A205E, A205R, A205T, A205W, A205Y, A205N, S653N, S653I, S653F, S653T, G654Q, G654C, G654E, G654D, i njihovih kombinacija.

14. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 2 do 3, naznačen time što se korov prisutan u neposrednom okruženju navedene biljke Brassica zimskog tipa kontroliše pomoću navedene kompozicija herbicida SU.

15. Postupak prema patentnom zahtevu 2, naznačen time što je kompozicija herbicida SU prisutna kao ostatak u tlu od kompozicije herbicida SU primenjene na prethodnu kulturu.

16. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 2 do 3, naznačen time što je prinos kulture Brassica zimskog tipa veći od prinosa kulture biljaka Brassica zimskog tipa odgovarajuće izolinije divljeg tipa i uzgajane u istim uslovima koji sadrže herbicid.

17. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 2 do 3, naznačen time što je prinos kulture Brassica zimskog tipa suštinski ekvivalentan prinosu kada se kultura Brassica zimskog tipa uzgaja u odsustvu kompozicije herbicida SU.

18. Postupak prema patentnom zahtevu 4, naznačen time što je odabrana biljka Brassica sposobna da toleriše navedeni tretman herbicidom u dozi od najmanje 1x SU bez značajnog oštećenja indukovanog SU-herbicidom od navedenog tretmana.

19. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 18, naznačen time navedena kompozicija herbicida sadrži najmanje jedan dodatni aktivni sastojak odabran između: inhibitora EPSPS, glifosata; inhibitora glutamin sintetaze, glufosinata; inhibitora ACCase, herbicida tipa Dim, Fop, ili Den; inhibitora PPO, saflufenacila; fungicida, piraklostrobina; ili njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli ili estara; i biljka Brassica ispoljava osobinu tolerancije na navedene dodatne aktivne sastojke.

20. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što kompozicija herbicida prema (A)(1) sadrži ne više od 5 tež.% ukupnog sadržaja drugih SU.

21. Postupak prema patentnom zahtevu 20, naznačen time što kompozicija herbicida prema (A)(1) sadrži ne više od 3 tež.% ukupnog sadržaja drugih SU.