RS59139B1 - Imidazolonilhinolini i njihova primena kao inhibitora atm kinaze - Google Patents

Description

0001 Predloženi pronalazak se odnosi na specifična jedinjenja imidazolonilhinolina i njihovu primenu kod suzbijanja, regulisanja i/ili modulacije transdukcije signala kinaza, naročito ATM-kinaze, dalje farmaceutske sastave koji sadrže ova jedinjenja, kao i primenu jedinjenja za lečenje oboljenja koja imaju vezu sa ATM kinazom, naročito raka.

0002 Serin/treonin protein kinaza ATM (Ataxia Telangiectasia Mutated Kinasa) pripada familiji PIKK kinaza sa katalitičkim domenima koja ima homologiju prema fosfoinozitid-3-kinazama (PI3-kinaza, PI3K). Ove kinaze sudeluju u mnoštvu ključnih funkcija ćelija, kao ćelijskom rastu, ćelijskoj proliferaciji, migraciji, diferenciranju, preživljavanju i ćelijskoj adheziji. Ove kinaze reaguju naročito na oštećenja DNK aktiviranjem zatvaranja ćelijskog ciklusa i programima popravke DNK (DDR: DNA Damage Response). ATM je produkt ATM gena i igra ključnu ulogu pri popravci oštećenja na dvostrukom nizu DNK (DSB. Double strand breaks) homolognom rekombinacijom i nehomolognim spajanjem kraja za kraj (NHEJ: nonhomologous end joining). Oštećenja dvostrukog niza ove vrste su naročito citotoksične.

0003 Jedna od zajedničkih karakteristika tumora kod ljudi je njihova genomska nestabilnost, pri čemu specifični defekti mehanizma popravke DNK kod najčešćih vrsta raka do sada nisu poznati. Ova nestabilnost predstavlja terapeutsku tačku delovanja za već dugo prisutnu hemoterapiju koja se praktikuje. Osim toga postoji nešto manje sindroma, kod kojih se genetski faktor uticaja koji leži u osnovi svodi na mutaciju gena koja ide zajedno sa gubitkom funkcije, koja modulira reakciju na oštećenja na dvostrukom nizu DNK. U to spada Ataxia Telangiectasia koja se izaziva defektnim ATM genom. Zajedničko svim ovim sindromima je, što uzrokuju ekstremnu osetljivost prema zračenju (Lavin & Shiloh (1997) Annu. Rev. Immunol.

15: 177; Rotman & Shiloh (1998) Hum. Mol. Genet. 7: 1555). ATM-defektne ćelije su odgovarajuće osetljive prema sredstvima, odnosno merama, koje izazivaju oštećenja na dvostrukom nizu DNK, što ATM čini atraktivnom metom za hemo- i senzibilizaciju zračenjem kod terapije raka.

0004 Molekuli kofeina i vortmanina koji su pred ovom pozadinom prvo ispitivani stvarno su pokazali pored ostalog, radiosenzibilizaciju koja se svodi na inhibiciju ATM, međutim in vivo su suviše toksični za moguću terapeutsku primenu. Polazeći od hemijske strukture PI3K-inhibitora LY294002, razvijen je od KuDOS Pharmaceuticals prvi potentni i selektivni ATM inhibitor: KU 55933 (2-Morfolino-6-(tiantren-1-il)-4H-piran-4-on). Sa njim je uspela senzibilizacija prema jonizujućem zračenju i hemoterapeuticima koji izazivaju oštećenja dvostrukog niza DNK (Hickson, I., et al. (2004). Cancer Res 64, 9152 – 9159). Međutim KU-55933 se pokazao na osnovu verovatne visoke lipofilije kao nepodesan za primenu in vivo. Bazirani na Ku 55933, uz laku modifikaciju osnovnog skeleta razvijeni su KU-60019 (2-((2S,6R)-2,6-dimetilmorfolino)-N-(5-(6-morfolino-4-okso-4H-piran-2-il)-9H-tioksanten-2-il)acetamid) i KU-559403 (2-(4-metilpiperazin-1-il)-N-[5-(6-morfolino-4-okso-piran-2-il)tioksanten-2-il]acetamid), pri čemu su rastvorljivost i dejstvo bili poboljšani. U međuvremenu je bilo na primer izvešteno da glioblastomi inicirajuće ćelije mogu da budu efektivno i sigurno senzibilizirani za zračenje, čime je zaključeno da KU-60019 može da figuriše za senzibilizaciju zračenjem čitavog niza moždanih tumora (Vecchio D. et al. (2015), Int. J. Cancer 136: 1445).

0005 WO 2011/054846 objavljuje bromodomain-inhibitore koji se zasnivaju na imidazo-[4,5-c]hinolin-osnovnom skeletu i moguće da mogu da se upotrebe za lečenje raka, zapalenjskih oboljenja ili autoimunih oboljenja.

0006 Stavljanje na raspolaganje malih molekula koji delotvorno suzbijaju, regulišu i/ili moduliraju transdukciju signala kinaza, i to naročito ATM kinaze, je stoga poželjno i zadatak je predloženog pronalaska.

0007 Dalje je poželjno, da su inhibitori kinaze ove vrste selektivni, što znači da ne poseduju, odnosno da imaju značajno manju aktivnost prema drugim kinazama. Tako mogu da se smanje Off-Target-efekti, odnosno toksiciteti sa njima u vezi.

OPIS PRONALASKA

0008 Zadatak je iznenađujuće rešen jedinjenjima formule (IV)

gde

Het<1>znači pirazolil, nesupstituisani, ili može da bude jednom, ili dva ili tri puta međusobno nezavisno supstituisan sa Hal ili A,

A uvek znači nezavisno ravnolančasti ili račvasti alkil sa 1, 2, 3, 4, ili 5 C-atoma, pri čemu međusobno nezavisno 1, 2, 3, 4 ili 5 H-atoma mogu da budu zamenjeni sa Hal,

Hal znači F, Cl, Br ili J

HET je izabran od: 3-difluormetoksi-5-fluor-piridin-4-il, 3-fluor-5-metoksipiridin-4-il, 3-fluor-5-fluormetoksi-piridin-4-il, 3-fluor-5-(trideuteriometoksi)-piridin-4-il,

i/ili farmaceutski primenljiva so, solvat, tautomer, stereoizomer toga.

0009 Kako će u sledećem biti detaljno izloženo, jedinjenja treba razumeti u tom pravcu da atomi kao što su H, C, N svaki obuhvata takođe i teže izotope ovih atoma. Ovo posebno važi za H, pri čemu deuterijum može povoljno da se upotrebi, kako se to primerima pokazuje.

0010 Jedinjenja prema pronalasku iznenađujuće su se pokazala kao potentni inhibitori ATM kinaze. Još je veće iznenađenje, selektivnost u odnosu na druge srodne kinaze, kao mTOR (mammalian target of rapamycin) kinaza, dalje proteinkinaze iz familije PIK-kinaza (takođe označena kao klasa IV PI3K).

0011 Sasvim suprotno predloženom pronalasku se u internacionalnoj patentnoj prijavi WO 2010/139731 objavljuje, da se za tamo opisana i zahtevana jedinjenja imidazolonilhinolina radi prvenstveno o inhibitorima klase I PI3 kinaza i/ili mTOR kinazama. Klasa I PI3 kinaze su lipidkinaze. Odgovarajuće pokazuju eksperimentalni podaci IC50-vrednosti za mTOR u području sve do dole jako manje od 3 nM, znači veoma jaku inhibiciju.

0012 Jedinjenja prema pronalasku ponovo ubedljivo potvrđuju, kako na prvi pogled strukturne razlike koje izgledaju relativno neznatne, izvode odlučujući uticaj na biološku aktivnost.

0013 Osim toga jedinjenja prema pronalasku se odlikuju takođe i izostankom, često uočenih, nepoželjnih, ometanja kardijalnih jonskih kanala, naročito Kv1. 11 hERG, čija blokada može da dovede do životno ugrožavajućih aritmija.

0014 Jedinjenja prema pronalasku otvaraju time potpuno nove mogućnosti kod lečenja raka, na primer kao monoterapija kod tumora sa defektnom sposobnošću popravke DNK dvostrukog niza ili u kombinaciji sa radio- ili hemoterapijom, naročito kao radio- ili hemosenzibilizatori kod lečenja raka, naročito povoljno kao radiosenzibilizatori.

0015 Jedinjenja prema pronalasku mogu uz to da se primene za suzbijanje, kao i za senzibilizaciju, ćelija raka prema sredstvima protiv raka i/ili jonizujućeg zračenja. Predmet pronalaska je takođe i primena jedinjenja prema pronalasku kod lečenja raka, tumora, i/ili metastaza, u kombinaciji sa radioterapijom i/ili nekim sredstvom protiv raka, prvenstveno radoiterapijom.

0016 Prethodno i u sledećem radikali A, Het<1>i HET i Hal imaju ona kod formule (IV) gore navedena značenja, u koliko nije izričito drugačije navedeno. Kod višestrukog pojavljivanja pojedinih ostataka unutar jedinjenja ili nekog radikala ostatci uzimaju međusobno nezavisno navedena značenja, u koliko nije izričito navedeno nešto drugo.

0017 U predloženom, primenjene oznake za definisanje jedinjenja u osnovi leže u glavnom pravila IUPAC organizacije za hemijska jedinjenja a naročito za organska jedinjenja. Oznake za objašnjenje gore navedenih jedinjenja pronalaska imaju uvek značenja koja slede u koliko opis ili zahtevi ne pokazuju nešto drugo.

0018 Pojam “nesupstituisan” znači da radikal, grupa ili neki ostatak ne nosi supstituente. Pojam “supstituisan” znači da radikal, grupa ili ostatak nosi jedan ili više supstituenata. Ako se u sledećem, što se tiče neke određene grupe ili nekog određenog radikala, čija je supstitucija u vezi sa gornjom formulom (IV) specifično definisana, spominje samo “supstituisan”, to se podrazumeva da ova supstitucija odgovara gore navedenim, u koliko nije specifično nešto drugo spomenuto. Pri tome se takođe podrazumeva u smislu pronalaska, da radikal upućivanjem na “ono gore navedeno značenje” bez bliže specifikacije istog, može da uzme sva, u dosadašnjem toku opisa, navedena značenja za odgovarajući radikal.

0019 “A” stoji za ravnolančasti ili račvasti alkil sa 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 C-atoma, pri čemu međusobno nezavisno 1, 2, 3, 4 ili 5 H-atoma mogu da budu zamenjeni sa Hal, znači F, Cl, Br i/ili J. Podrazumeva se da Hal u ovom kontekstu može da stoji za različite halogene F, Cl, Br, J, znači na primer 1 H može da bude zamenjen sa F, jedan drugi H sa Cl. Naročito povoljan je C1-4-alkil, pri čemu međusobno nezavisno1, 2 ili 3 H-atoma mogu da budu zamenjeni sa Hal.<Jedan ovakav C>1-4<-alkil je na>primer metil, etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sec.-butil, tert-butil,f luormetil,difluormetil, t rifluormetil, p e ntafluoretil, 1,1,1-trifluoretil i l i b rommetil, n a jp o v o l jn i j e metil, eti l , fluormetil, d ifluormetil i l i trifluormetil. P o d r a z u m e v a s e d a s u d o t i č n a z n a č e n j a z a "A" međusobno nezavisna u radikalima neke formule prema pronalasku.

0020 Pojam "Hal", ili takođe "Halogen", "atom halogena", "supstituent halogena", označava ovde jedan ili više atoma fluora (F), broma (Br), hlora (Cl) ili joda (J). Oznake "Dihalogen", "Trihalogen" und "Perhalogen" odnose se na dva, tri ili četiri supstituenta, pri čemu svaki supsti tuent međusobno nezavisno može da bude izabran iz gornje grupe od F, Cl, Br i l i

J . "Halogen" podrazumeva uglavnom prvenstveno F, Cl ili Br. F i Cl su naročito povoljni, posebno kada su halogeni supstituenti na nekoj alkil- (haloalkil) ili alkoksi grupi (na primer CF3 iCF3O).

0021 Tome odgovarajuće predmet pronalaska su ona jedinjenja formule (IV), u kojima najmanje jedan od navedenih radikala ima neko od prethodno navedenih značenja. Ne bliže opisani radikali u kontekstu neke od formule (IV), njenog dela formule ili bilo kog ostatka na njemu, treba da imaju ona kod formule (IV) navedena značenja kako su ovde objavljena, da bi rešila zadatak pronalaska. To znači da navedeni radikali mogu da preuzmu sva njima dodeljena značenja, kako su prethodno i u nastavku opisana, uključujući sve povoljne oblike izvođenja, bez da na ove budu ograničeni i nezavisno od njihovog pojavljivanja u nekom drugom određenom kontekstu. Naročito se podrazumeva da svaki oblik izvođenja nekog određenog radikala može da bude kombinovan sa svakom oblikom izvođenja jednog ili više drugih radikala.

0022 Naročito je povoljan Het<1 izabran iz>: 1H-pirazol-4-il, 2H-pirazol-3-il, 1H-pirazol-3-il, 1-Metil-1H-pirazol-4-il, 3-Metil-1H-pirazol-4-il, 5-Metil-1H-pirazol-3-il, 4-Metil-1H-pirazol-3-il, 1-Fluormetil-1H-pirazol-4-il, 1-difluormetil-1H-pirazol-4-il, 1,3-Dimetil-1H-pirazol-4-il, 1-Etil-1H-pirazol-4-il, 1-Etil-3-metil-1H-pirazolil, 3-Fluor-1-metil-1H-pirazol-4-il.

0023 Naročito povoljna su jedinjenja navedena u tabeli 1 koja sledi kao i njihovi farmaceutski primenljivi derivati, soli solvati tautomeri i/ili stereoizomeri, odnosno slobodni oblici, uključujući njihove smeše u svim odnosima.

Tabela 1: Naročito povoljna jedinjenja

(nastavak)

Dobijanje

0024 Jedinjenja formule (IV) a takođe i polazne supstance za njihovo dobijanje, dobijaju se na po sebi poznatim metodama, kako su opisana u literaturi (na primer standardna dela kao Houben-Weyl, Methoden der organischen Chemie, Georg-Thieme –Verlag, Stuttgart) i/ili su stručnjaku poznata, kao i pod reakcionim uslovima koji su za navedene reakcije poznate i podesne. Pri tome se takođe mogu koristiti po sebi poznate, ovde ne bliže spominjane varijante. Jedinjenja prema pronalasku mogu da se dobiju podesnim izborom odnosno usklađivanjem polaznih supstanci pomoću, odnosno analogno onim u uporednom primeru 1 i PRIMERIMA 1 do 3 detaljno opisanim sintezama. Za većinu jedinjenja prema pronalasku, ona u uporednom primeru 1 predstavljena sinteza može da se podesno izmeni a time i analogno upotrebi. U odgovarajućim sintezama derivati amina i estri boronske kiseline ili analozi koji mogu da se koriste, obuhvaćeni su u šemi 3 dole. Upotpunjujuće se takođe upućuje na objavu WO 2010/139731.

0025 Postupak i potonja obrada reakcione smeše mogu da se izvedu suštinski kao Batch-reakcija ili kontinualnim načinom reakcije. Kontinualni način reakcije obuhvata na primer reakciju u kontinualnom reaktoru sa mešalicom, kaskadi reaktora sa mešalicama, nekom trakastom- ili reaktoru poprečnog strujanja, nekoj protočnoj cevi ili u nekom mikroreaktoru. Obrada reakcionih smeša odvija se po izboru, već prema potrebi, filtriranjem preko čvrste faze, hromatografijom, separacijom između faza koje se ne mešaju (na primer ekstrakcijom), adsorpcijom na čvrstom nosaču, predestilacijom rastvarača i/ili azeotropnim smešama, selektivnom destilacijom, sublimacijom, kristalizacijom, kokristalizacijom ili nanofiltriranjem na membranama.

0026 Polazne supstance su po pravilu poznate. Ako su nove, to se mogu dobiti na po sebi poznatim metodama. Ukoliko je poželjno, polazne materije mogu da se obrazuju in-situ, tako da se ne izoluju iz reakcione smeše, već odmah dalje reaguju u jedinjenja prema pronalasku. Takođe je moguće fazno izvođenje reakcije.

Farmaceutski primenljive forme

0027 U okviru pronalaska, jedinjenja prema pronalasku su tako definisana da su obuhvaćeni takođe farmaceutski primenljivi derivati, soli, solvati uključujući hidrate, predfaze jedinjenja, tautomeri ili optički aktivni oblici (kao na primer stereoizomeri, diastereomeri, enantiomeri, racemati). Predmet pronalaska je takođe i primena smeša jedinjenja formule (IV), na primer smeše dva diastereomera, na primer u odnosu 1 : 1, 1 : 2, 1 : 3, 1 : 4, 1 : 5, 1: 10, 1 : 100 ili 1 : 1000. Pri tome se posebno povoljno radi o smeši stereoizomernih jedinjenja.

0028 Pod solvatima jedinjenja podrazumevaju se obloge molekula inertnih rastvarača koje se stvaraju na osnovu njihove međusobne privlačne sile. Solvati su na primer mono- ili dihidrati ili alkoholati.

0029 Pod farmaceutski primenljivim derivatima podrazumevaju se na primer soli jedinjenja prema pronalasku kao i takozvane predfaze ili prolek jedinjenja. Pod prolekom ili predfazom podrazumevaju se na primer alkil- ili acilgrupama, šećerima ili oligopeptidima izmenjena jedinjenja formule (IV) koja se u organizmu cepaju brzo u aktivna jedinjenja prema pronalasku. Tome pripadaju takođe i biorazgradivi polimerni derivati jedinjenja prema pronalasku kako je to opisano na primer u Int. J. Pharm. 115, 61-67 (1995). Svako jedinjenje koje in vivo može da se pretvori u bioaktivno sredstvo, što znači u jedinjenja formule (IV), je predfaza u smislu ovog pronalaska. Svako biološki aktivno jedinjenje koje rezultira iz in vivo metabolisanja nekim jedinjenjem prema pronalasku, je metabolit u smislu predloženog pronalaska.

0030 Navedena jedinjenja prema pronalasku mogu se primeniti u svom konačnom nesonom obliku. Sa druge strane predloženi pronalazak obuhvata takođe i primenu ovih jedinjenja u obliku njihovih farmaceutski nesumnjivih soli, koje mogu da se izvedu od različitih organskih i neorganskih kiselina i baza prema struci poznatim načinima postupanja. Farmaceutski nesumnjivi oblici soli jedinjenja prema pronalasku proizvode se najvećim delom konvencionalno. Ukoliko jedinjenja sadrže grupu karbonske kiseline, njihova podesna so se može o napraviti tako što jedinjenje reaguje sa podesnom bazom u odgovarajuću baznu adicionu so. Ovakve baze su na primer hidroksidi alkalnih metala (na primer kalijumhidroksid, natrijumhidroksid i litijumhidroksid), hidroksidi zemnoalkalnih metala (na primer barijumhidroksid i kalcijumhidroksid), alkoholati alkalnih metala (na primer kalijumetanolat i natrijumpropanolat) kao i različite organske baze kao piperidin, dietanolamin i N-metilglutamin. Baza može sa kiselinom da bude prevedena u pripadajuću adicionu so kiseline, na primer reakcijom ekvivalentnih količina baze i kiseline u inertnom rastvaraču, kao na primer etanolu, a potom upari. Za ovu reakciju u obzir dolaze naročito kiseline koje daju fiziološki nesumnjive soli, kao na primer halogenovodonici (kao na primer hlorovodonik, bromovodonik ili jodovodonik), druge mineralne kiseline i njihove odgovarajuće soli (kao na primer sulfat, nitrat ili fosfat i slične), alkil- i monoarilsulfonati (kao na primer etansulfonat, toluolsulfonat i benzolsulfonat) kao i druge organske kiseline i njihove odgovarajuće soli (na primer acetati, trifluoracetati, tartarati, maleati, sukcinati, citrati, benzoati, salicilati, askorbati i slični). Soli sa fiziološki sumnjivim kiselinama, na primer pikrati mogu da se primene za izolovanje i/ili prečišćavanje jedinjenja prema pronalasku.

0031 U pogledu na gore rečeno se vidi da pod izrazom “farmaceutski primenljiva so” ili takođe “farmaceutski nesumnjiva” ili “farmaceutski prihvatljiva” so u predloženom odnosu treba razumeti jedinjenje prema pronalasku, koje postoji u obliku neke svoje soli, naročito onda, kada ovaj oblik soli jedinjenja u poređenju sa njegovim slobodnim oblikom daje poboljšane farmakokinetičke osobine. Farmaceutski nesumnjiv oblik soli jedinjenja može ovom jedinjenju prvo da da željenu farmakokinetičku osobinu i može čak u telu pozitivno da utiče na farmakodinamiku jedinjenja u odnosu na njenu terapeutsku delotvornost.

0032 Jedinjenja prema pronalasku mogu na osnovu svoje molekulske strukture da budu hiralna i odgovarajuće tome da se javljaju u različitim enantiomernim oblicima. Zbog toga ona mogu da egzistiraju u racemskom ili u optički aktivnom obliku. Pošto se farmaceutska delotvornost racemata odnosno stereoizomera jedinjenja formule (IV) može razlikovati, može da bude poželjno primeniti enantiomere. U ovim slučajevima može krajnji proizvod ili već međuproizvod da se razdvoji na enantimerna jedinjenja stručnjaku poznatim hemijskim ili fizičkim merama ili da se već kao takva koriste pri sintezi.

0033 Opšte je poznato, da atomi mogu da imaju atomske mase ili masene brojeve koji mogu da odstupaju od uobičajenih atomskih ili masenih brojeva koji se nalaze u prirodi. Primeri za izotope, koji su komercijalno raspoloživi i koji se poznatim metodama mogu inkorporirati u neko jedinjenje prema pronalasku su izotopi vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, fluora i hlora, na primer<2>H,<3>H,<13>C,<14>C,<18>O,<17>O,<18>F i<36>Cl. Ugradnja težih izotopa, naročito deutrijum (<2>H) u neko jedinjenje prema pronalasku ima terapeutske prednosti koje su zasnovane na većoj metaboličkoj stabilnosti ovih jedinjenja markiranih izotopima. Veća metabolička stabilnost dovodi neposredno do in vivo povećanog vremena poluvrednosti, što omogućava manje doziranje.

0034 Zbog toga se definicije atoma H, C, N i tako dalje, kako se u jedinjenjima prema pronalasku koriste, odnose takođe i na teže izotope ovih atoma.

0035 Prema pronalasku naročito je povoljna primena D (deuterijum,<2>H) na mesto vodonika (<1>H).

Primena

0036 Iznenađujuće je otkriveno da jedinjenja prema pronalasku izazivaju specifično suzbijanje proteinkinaza, specijalno ATM kinaze. Predloženi pronalazak priprema odgovarajuće ATM inhibitore, koji su izabrani iz jedinjenja prema pronalasku.

0037 U okviru ovde predstavljenog pronalaska po prvi put su napravljena 2, 3-dihidro-1H-imidazol[4,5-c]hinolin jedinjenja nove vrste. Jedinjenja prema pronalasku usmerena su srodnim i/ili selektivno serin-treonin-proteinkinazama, i to naročito ATM kinazi. Jedinjenja iz formule (IV) i njihovi derivati odlikuju se visokom specifičnošću i stabilnošću, niskim troškovima proizvodnje i jednostavnim rukovanjem. Ovakve osobine stvaraju osnovu za ponovljiv način delovanja i pouzdano i sigurno uzajamno delovanje sa odgovarajućim ciljnim strukturama. Pronalazak sadrži takođe i primenu predloženog 2,3-Dihidro-1H-imidazol[4,5-c]hinolin derivata za suzbijanje, regulaciju i/ili modulaciju signalnih kaskada serin-treonin-proteinkinaza, naročito ATM kinaze i time nude alate nove vrste za istraživanje i dijagnostiku.

0038 Dalji predmet pronalaska se zato odnosi na primenu jedinjenja prema pronalasku i/ili njihovih fiziološki nesumnjivih solvata, soli, tautomera i/ili stereoizomera, uključujući njihove smeše u svim odnosima, za suzbijanje serintreonin-proteinkinaza, naročito ATM kinaze. Pojam “suzbijanje” odnosi se na svako smanjivanje aktivnosti, koje se bazira na dejstvu specifičnih jedinjenja prema pronalasku, gde su poslednje u stanju da sa ciljnim molekulom ćelije interagiraju na taj način, da omoguće prepoznavanje, vezivanje i blokiranje. Jedinjenja se odlikuju visokim afinitetom prema ATM kinazi, čime se osigurava pouzdana veza i prvensteno potpuna blokada aktivnosti kinaze. Jedinjenja su dalje veoma selektivna pa time omogućavaju isključivo i neposredno prepoznavanje ATM kinaze. Pojam ”prepoznavanje” odnosi se pri tome na svaku vrstu uzajamnog delovanja između jedinjenja i navedenih ciljnih molekula, posebno kovalentne i nekovalentne veze, kao na primer kovalentna veza hidrofobna/hidrofilna naizmenična dejstva, van der Waalsove sile, jonski odnos, vodonični mostovi, ligand-receptor-naizmenična dejstva, uparivanje baza nukleotida ili naizmenična dejstva između mesta vezivanja epitopa i antitela.

0039 Jedinjenja prema pronalasku i/ili njihove fiziološki nesumnjive soli, tautomeri i/ili stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima, podesna su za primenu kod tretiranja oboljenja koja se izazivaju, posreduju i/ili šire aktivnošču serin-treonin-proteinkinaza, i to naročito ATM.

0040 Predloženi pronalazak se odnosi na jedinjenja prema pronalasku i/ili njihove fiziološki nesumnjive solvate, soli, tautomere i/ili stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim odnosima za upotrebu kao leka.

0041 Prema pronalasku objavljuju se jedinjenja prema pronalasku i/ili njihove fiziološki nesumnjive soli, tautomeri i/ili stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima za upotrebu kad lečenja oboljenja, koja se izazivaju, posreduju i/ili šire aktivnošču serin-treonin-proteinkinaza, i to naročito ATM kinaze.

0042 Objavljena su i jedinjenja prema pronalasku i/ili njihovi fiziološki nesumnjivi solvati, soli, tautomeri i/ili stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima za upotrebu kad lečenja oboljenja, koja se izazivaju, posreduju i/ili šire aktivnošću serin-treonin-proteinkinaza, i to naročito ATM kinaze. Predmet predloženog pronalaska je odgovarajuće i primena jedinjenja prema pronalasku i/ili njihovih fiziološki nesumnjivih solvata, soli, tautomera i/ili stereoizomera, uključujući njihove smeše u svim odnosima za dobijanje leka za lečenje oboljenja, koja se izazivaju, posreduju i/ili šire aktivnošču serin-treoninproteinkinaza, i to naročito ATM kinaze. Drugačije rečeno, predloženi pronalazak objavljuje takođe jedno jedinjenje prema pronalasku i/ili farmaceutski primenljivu so, solvat, tautomer ili stereoizomer od njega, za primenu kod lečenja bolesti na koje utiče inhibicija ATM kinaze.

0043 Za identifikaciju nekog odgovarajućeg puta prenosa signala i za dokaz naizmeničnih delovanja između različitih puteva prenosa signala razvijeni su podesni modeli ili sistemi modela na primer modeli ćelijskih kultura (Khwaja et al. (1997) EMBO 16: 2783) i modeli transgenih životinja (White et al. (2001) Oncogene 20: 7064). Za određivanje određenih stepena u kaskadi prenosa signala mogu da se koriste jedinjenja promenljivog dejstva, da bi se signal modulirao (Stephens et al (2000) Biochemical J 351: 95). Osim toga jedinjenja prema pronalasku mogu da se primene i kao reagensi za testiranje puteva prenosa signala zavisnih od kinaze u životinjama i/ili modelima ćelijskih kultura ili u ovoj prijavi navedenim kliničkim oboljenjima. Kako je ovde rečeno, ovi putevi signala su relevantni za različita oboljenja. Odgovarajuće tome jedinjenja prema pronalasku su korisna kod profilakse, terapije i/ili kontrole toka oboljenja, koja su zavisna od signalnih puteva sa sudelovanjem serin-treonin-proteinkinaze, prvenstveno ATM kinaze.

0044 Predmet predloženog pronalaska su takođe i jedinjenja prema pronalasku i/ili njihovi fiziološki nesumnjivi solvati, soli, tautomeri i/ili stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima, za primenu kod lečenja raka, tumora, i/ili metastaza odnosno njihova primena kod dobijanja nekog leka za upravo ove primene.

0045 Tumor je posebno izabran iz grupe oboljenja pločastih epitela, bešike, želuca, bubrega, glave, grla, ezofagusa, grlića materice, štitaste žlezde, creva, jetre, mozga, prostate, urogenitalnog trakta, limfnog sistema, grkljana, pluća, kože, krvi i imunog sistema i/ili rak je izabran iz grupe monocitarne leukemije, plućnog adenokarcinoma, plućnog karcinoma malih ćelija, raka pankreasa, glioblastoma, raka debelog creva, raka dojke, akutne mielotične leukemije, hronične mielotične leukemije, akutne limfatične leukemije, hronične limfatične leukemije, Hodkin-limfoma i non-Hodkin-limfoma.

0046 Lek, prvenstveno za primenu kod lečenja raka i/ili tumora, prvenstveno onih prethodno navedenih vrsta raka odnosno tumora može biti proizveden:

i. ustanovljavanjem da neka koncentracija, pri kojoj neko jedinjenje prema pronalasku i/ili farmaceutski primenljiva so, solvat, tautomer ili stereozomer toga, ostvaruje 50%-tno suzbijanje aktivnosti ATM kinaze, iznosi 500 nM ili manje, prvenstveno 100 nM, 10 nM, 1 nM ili manje, i

ii proizvodnjom farmaceutskog sastava koji sadrži jedinjenje.

0047 Ustanovljavanje 50 %-tnog suzbijanja aktivnosti ATM kinaze odvija se pri tome prvenstveno uz pomoć ovde opisanih testova (IC50 ATM)

0048 Jedinjenja prema pronalasku i/ili njihovi fiziološki nesumnjivi solvati, soli, tautomeri i/ili stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima, mogu da budu podesni takođe i za primenu za usporavanje procesa starenja, pri čemu usporavanje sledi na osnovu poređenja životnog opsega domaćina koji se leči ili njegovih ćelija, ćelijskih kultura, tkiva ili organa sa odgovarajućim pozitivnim ili negativnim kontrolama i/ili statistikama.

0049 Pronalazak daje dalje postupak za lečenje raka, tumora i/ili metastaza, pri čemu se delotvorna količina najmanje jednog jedinjenja prema pronalasku i/ili njegovih fiziološki nesumnjivih solvata, soli, tautomera i/ili izomera, uključujući njihovu smešu u svim odnosima daje nekom probandu koji se leči. Podesni probandi u smislu pronalaska su ljudi ili životinje, naročito podesno ljudi. Stručnjaku je pri tome poznato da jedinjenja prema pronalasku, koja se po sebi razumljivo mogu primeniti i kao farmaceutska sredstva prema pronalasku, može da aplicira u različitim doziranjima nekom organizmu, naročito nekom humanom pacijentu. Delotvorna količina i način aplikacije mogu od stručnjaka da se odrede rutinskim probama. Prethodno učenje pronalaska i njegovi oblici izvođenja su važeći i primenljivi na postupak lečenja, u koliko to izgleda smisleno.

0050 Jedinjenja prema pronalasku, njihove soli, izomeri, tautomeri, enantiomeri, diastereomeri, racemati, derivati, prolekovi i/ili metaboliti, nisu delotvorni samo kod navedenih kliničkih slika bolesti, već takođe i u dijagnozi i terapiji svih oboljenja u vezi sa ATM-signalnom kaskadom, pre svega u odnosu na suzbijanje ćelijske proliferacije i -migracije.

0051 Osim toga inhibitori prema pronalasku su korisni u lečenju retroviralnih oboljenja kroz potiskivanje retroviralne integracije (R. Daniel (1999) Science 284: 644). Zaključno, supstance suzbijanja prema pronalasku mogu da se upotrebe kao imunomodulatori kao i modulatori održavanja telomera.

0052 Predmet predloženog pronalaska je dalje primena jedinjenja prema pronalasku i/ili farmaceutski primenljivog derivata, soli, solvata, tautomera ili stereoizomera toga za suzbijanje proteinkinaze, i to naročito ATM kinaze in vitro.

0053 Navedena primena jedinjenja prema pronalasku i/ili njihovih farmaceutski primenljivih solvata, soli, tautomera i/ili stereoizomera, uključujući njihove smeše u svim odnosima, za susbijanje serin-treonin-proteinkinaza, i to posebno ATM kinaze, može da se odvija u in vitro ili in vivo modelima. Susceptibilitet neke određene ćelije prema tretiranju sa jedinjenjem prema pronalasku može da se odredi testiranjem in vitro. Kultura ćelije se na tipičan način inkubira sa jedinjenjem prema pronalasku pri različitim koncentracijama tokom vremena, koje je dovoljno da omogući aktivnim sredstvima da indukuju ćelijsku smrt ili ćelijsku proliferaciju, uobičajeno između jednog sata i jedne nedelje. Za testiranje in vitro mogu da se upotrebe kultivirane ćelije iz biopsione probe. Količina ćelija koja zaostaje nakon tretiranja se onda određuje. Primena in vitro se odvija naročito na probama sisara koji boluju od raka, tumora, metastaza, smetnji angiogeneze, retroviralnih oboljenja, imunih oboljenja i/ili patogenih procesa starenja. Domaćin ili pacijent može da pripada bilo kojoj vrsti sisara, na primer nekoj vrsti primata, naročito ljudima, ali takođe i glodarima (uključujući miševe, pacove i hrčke), zečevima, konjima, govedima, psima, mačkama i tako dalje. Životinjski modeli su od interesa za eksperimentalna ispitivanja, pri čemu oni stavljaju na raspolaganje model za tretiranje bolesti ljudi.

0054 Testiranje više specifičnih jedinjenja omogućava izbor jedinjenja odnosno aktivne materije koja izgleda najpodesnije za lečenje pacijenta. Doza in vivo izabranog jedinjenja se podesno usklađuje na susceptibilitet kinaze i/ili težinu oboljenja pacijenta sa pogledom na podatke in vitro, čime je primetno povećana terapijska delotvornost. Doza varira zavisno od primenjenog specifičnog jedinjenja, specifičnog oboljenja, statusa pacijenta i tako dalje. Terapeutska doza je tipično dovoljna da značajno smanji nepoželjnu ćelijsku proliferaciju, dok se životna sposobnost pacijenta održava.

0055 Ovde objavljeno učenje pronalaska i njegovi oblici izvođenja što se tiče primene jedinjenja kao, odnosno za proizvodnju, nekog leka za lečenje, je važeće i primenljivo bez ograničenja na primenu jedinjenja za suzbijanje aktivnosti kinaze u koliko to izgleda smisleno.

0056 Lečenje se u opštem nastavlja, do nastanka značajne redukcije, na primer najmanje 50 % umanjenja ćelijskog tereta i može da se nastavi, sve dok u telu više ne mogu da se utvrde neželjene ćelije. U testovima ove vrste, jedinjenja prema pronalasku pokazuju i izazivaju inhibirajući efekat koji se dokumentuje uobičajeno IC50-vrednostima u pogodnom području, prvenstveno u mikromolarnom području, povoljnije i nanomolarnom području. Kinaza se suzbija naročito do 50 % kada je koncentracija jedinjenja manja od 1 µM, prvenstveno ista ili manja od 0,5 µM, posebno povoljno manja od 0,1 µM, 0,05 µM ili 0,001 µM. Ova koncentracija se označava kao IC50-vrednost i prvenstveno se određuje pomoću ovde opisanih testova (IC50 ATM). “µM” stoji prema uobičajenoj nomenklaturi za mikromol po litru, “Nm” za nanomol po litru.

Testovi

0057 Jedinjenja prema pronalasku pokazuju povoljnu biološku aktivnost, koja se ovde opisanim testovima dokazuje, kao na primer testovima baziranim na enzimima.

0058 Merenje aktivnosti kinaze je tehnika dobro poznata stručnjaku. Generički test-sistemi za određivanje aktivnosti kinaze sa supstratima, na primer Histon (Alessi et al. (1996) FEBS Lett. 399(3): 333) ili bazni mielinprotein opisani su u literaturi (Campos-González & Glenney (1992) JBC 267: 14535).Za identifikaciju inhibitora kinaze na raspolaganju stoje različiti test-sistemi. Kod Scintillation Proximity Assay (Sorg et al. (2002) J Biomolecular Screening 7: 11) i FlashPlate Assay meri se radioaktivna fosforilacija proteina ili peptida kao supstrata sa ATP. Kod prisustva nekog inhibitorskog jedinjenja nema ili je dokaziv umanjeni radioaktivni signal. Dalje su korisne Homogeneous Time-resolved Fluorescence Resonance Energy Transfer- (HTR-FRET-) i fluorescentnopolarizacione (FP-) tehnologije kao test -postupci (Sills et al. (2002) J Biomolecular Screening 191). Drugi neradioaktivni ELISA-postupci koriste specifična fosfo-antitela (fosfo-AK). Fosfo-AK vezuje samo fosforilizovani supstrat. Ova veza se može dokazati jednim drugim, peroksidazom konjugovanim, Anti-Schaf-antitelom hemijskom luminiscencijom.

0059 U okviru predloženog pronalaska suzbijanje (inhibicija) aktivnosti ATM se prvenstveno dokazuje uz pomoć sledećih testova:

ATM-kinaza test – određivanje ATM inhibicije (IC50 ATM):

0060 IC50-vrednost određena je pomoću biohemijskog testa ATM-kinaze. Test se sastoji iz dva koraka: enzimatske reakcuje i koraka detekcije. Prvo se inkubiraju ATM protein (Ataxia Telangiectasia Mutated) i testsupstanca u različitim koncentracijama zajedno sa proteinom supstrata p53 i ATP. ATM posreduje fosforilaciju p53 na više pozicija, između ostalog na aminokiselini S15. Količina fosforilizovanog p53 dokazuje se pomoću specifičnih antitela i TR-FRET-tehnike. Enzimski test se izvodi kao TR-FRET-(HTRF<TM>, Cisbio Bioassays) bazirani 384-bunarčića-test. U prvom koraku se inkubira prečišćeni humani rekombinantni ATM (humani ATM, puna dužina , GenBank-ID NM_000051, eksprimovan u nekoj ćelijskoj liniji sisara) u testpuferu 15 minuta sa ATM inhibitorom u različitim koncentracijama kao i bez testsupstance, kao negativne odnosno neutralne kontrole. Testpufer sadrži 25mM HEPES pH 8,0, 10 mM Mg(CH3COO)2, 1mM MnCl2, 0,1 % BSA, 0,01 % Brij®35, 5 mM ditiotreitola (DTT). Rastvori testsupstanci se dispenziraju sa ECHO 555 (Labcyte) u mikrotitar ploču. U drugom koraku se tome dodaje prečišćeni humani rekombinantni cmyc-markirani p53 (humani p53, puna dužina, GenBank-ID BC003596, eksprimovan u Sf21 ćelijama insekata) i ATP, pa se reakciona smeša inkubira 30 - 35 minuta na 22°C. Farmakološki relevantna zapremina testa iznosi 5 µl. Završne koncentracije u testu tokom inkubacije reakcione smeše su 0,3 - 0,4 nM ATM, 50 - 75 nM p53 i 10 µM ATP. Enzimatska reakcija se zaustavlja dodatkom EDTA. Obrazovanje fosforilovanog p53 kao rezultat ATM posredovane reakcije u prisustvu ATP dokazano je preko specifičnih antitela [markiranih fluoroforen europiumom (Eu) kao donorom i d2 kao acceptorom (Cisbio Bioassays)], koji omogućavaju FRET. Tome se u reakcionu smešu dodaje 2 µl rastvora za zaustavljanje koji sadrži antitela (12,5 mM HEPES, pH 8,0, 125 mM EDTA, 30 mM natrijumhlorida, 300 mM kalijumfluorida, 0,006 % Tween-20, 0,005 % Brij<®>35, 0,21 nM anti-fosfo p53(ser15)-Eu antitela, 15 nM anti-cmyc-d2 antitela). Ploče se posle uobičajeno dva sata inkubacije (između 1,5 i 15 h) analiziraju u uređaju za analizu ploča radi razvoja signala (EnVision, PerkinElmer) uz primenu TRF-modusa (kao i sa laserskom pobudom). Posle pobude donora europijuma na talasnoj dužini od 340 nm emitovana fluorescentna svetlost se meri kako akceptora d2 na 665 nm tako i donora Eu na 615 nm. Količina fosforilizovanog p53 je direktno proporcionalna kvocijentu iz emitovane količine svetlosti, to znači relativne jedinice fluorescencije (RFU) na 665 nm i 615 nm. Merni podaci se obrađuju pomoću Genedeta Screener Software. IC50određivanja se određuju posebno usklađivanjem krive doza-dejstvo pomoću nelinearne regresione analize.

0061 IC50= polumaksimalna koncentracija inhibicije

ATP = Adenozintrifosfat

TR-FRET = Time - Resolved Fluorescence Resonance Energy Transfer

HTRF® = Homogeneous Time Resolved Fluorescence

HEPES = 2-(4-(2-Hidroksietil)-1-piperazinil)-ethansulfonska kiselina

Mg(CH3COO)2 =Magnezijumacetat

MnCl2= Mangan(II)-hlorid

BSA = Bovines Serum Albumin

EDTA = Etilendiamintetraacetat

TRF = Time Resolved Fluorescence

0062 Aktivnost supstanci prema pronalasku u celularnom okruženju može da se odredi uz pomoć sledećih testova:

Celularni pCHK2 test:

0063 Za identifikaciju supstanci, koje suzbijaju fosforilaciju proteinkinaze CHK2 na treonin68 aminokiselini, primenjen je u HCT116 ćelijama “high content” test za analizu baziran na imunofluorescenciji.

0064 In vitro na ćelijama bazirani i imunofluorescentni test za identifikaciju inhibitora bleomicin indukovanog fosforiliranja CHK2 (fosfo-Thr68) u humanoj liniji ćelija karcinoma kolona HCT 116:

HCT116 ćelije se u definisanoj ćelijskoj gustini raseju u 384 Multiwell-ploči (DMEM high glucose, 2mM GlutaMax, 1mM Na-piruvat, 10% FCS) i inkubiraju preko noći na 37°C i 10 % CO2. Sledećeg dana se testsupstanca u definisanom području koncentracije (1nM do 30 µM) doda u kombinaciji sa 10 µM bleomicina, pri čemu se koncentracija rastvarača DMSO drži konstantnom na 0,5 %. Posle četiri sata inkubacije na 37°C i 10 % CO2ćelije se fiksiraju (15 min 4 % formaldehid u PBS), permeabilizuju (10 min 0,2 % Triton X-100 u PBS) i posle blokiranja nespecifičnih mesta vezivanja (10 % koziji serum, 1 % BSA u PBS) inkubiraju preko noći na 4°C sa jednim specifičnim anti-pCHK2 antitelom (Cell Signaling #2661). Dokaz pCHK2 (Thr68) sledi sa Alexa488-markiranim sekundarnim anti-zečijim-IgG-antitelom. Paralelno bojenje DNK sa propidijumjodidom omogućava određivanje broja ćelija. Detekcija pCHK2-signala sledi sa high-content-Imager (IMX Ultra od Molecular Devices)

i automatska analiza image sa uređaju pripadajućim MetaXpress softverom. Određuje se broj ćelijskih jezgara koja imaju pCHK2 signal preko definisane pozadine.

0065 Dejstvo može dalje da se odredi, posebno suzbijanje drugih kinaza a time selektivnost jedinjenja prema pronalasku, uz pomoć sledećih testova:

mTOR (humani)

0066 mTOR (humani) inkubira se sa 50 mM HEPES pH 7,5, 1mM EGTA, 0,01 % Tween 20, 2 mg/ml supstrata, 3 mM MnCl2i [γ-<33>P-ATP] (specifična aktivnost odprilike 500 cpm/pmol, koncentracija koja je potrebna). Reakcija se inicira dodatkom rastvora MgATP. Posle inkubacije od 40 minuta na sobnoj temperature reakcija je zaustavljena dodatkom 3% fosforne kiseline. 10 µl reakcionog rastvora se ukapa na P30 filterpodlogu i ispere tri puta za 5 min u 75 mM fosforne kiseline i jedanput u metanolu, suši i broji pomoću tečnog scintilacionog brojanja.

PI3K p110α/p85α (humani), neradioaktivni test

0067 PI3K p110α/p85α (humani) inkubira se u testpuferu od 10 µM fosfatidilinositol-4-5-bifosfata i MgATP (koncentracija kako je potrebna). Reakcija se inicira dodatkom rastvora ATP. Posle inkubacije od 40 minuta na sobnoj temperaturi reakcija se umiri dodatkom rastvora koji se sastoji iz EDTA i biotiniliziranog fosfatidilinositol-3-4-5 trisfosfata. Zatim se doda detekcioni pufer, koji se sastoji od jednog Europium-obrazovanog anti-GST monoklonalnog antitela, GRP1 PH domena markiranog sa GST i streptavidin alofikocijanin. Ploča je očitana preko homogene vremenski razložene fluorescencije (HTRF) a odgovarajući signali vrednovani uz pomoć formule HTRF = 10000 x (Em665nm/Em620nm).

PI3K p110β/p85α (humani), neradioaktivni test

0068 PI3K p110β/p85α (humani), inkubira se u testpuferu od 10 µM fosfatidilinositol-4-5-bifosfata i MgATP (koncentracija kako je potrebna). Reakcija se inicira dodatkom rastvora MgATP. Posle inkubacije od 30 minuta na sobnoj temperaturi reakcija se umiri dodatkom rastvora koji se sastoji iz EDTA i biotiniliziranog fosfatidilinositol-3-4-5 trisfosfata. Na kraju se doda detekcioni pufer, koji se sastoji od jednog Europium-obrazovanog anti-GST monoklonalnog antitela, GRP1 PH domena markiranog sa GST i streptavidin alofikocijanina. Ploča je očitana preko homogene vremenski razložene fluorescencije (HTRF) a odgovarajući signali vrednovani uz pomoć formule HTRF = 10000 x (Em665nm/Em620nm).

PI3K p110δ/p85α (humani), neradioaktivni test

0069 PI3K p110δ/p85α (humani), inkubira se u testpuferu od 10 µM fosfatidilinositol-4-5-bisfosfata i MgATP (koncentracija kako je potrebna). Reakcija se inicira dodatkom rastvora MgATP. Posle inkubacije od 30 minuta na sobnoj temperaturi reakcija se umiri dodatkom rastvora koji se sastoji iz EDTA i biotiniliziranog fosfatidilinositol-3-4-5-trisfosfata. Na kraju se doda detekcioni pufer, koji se sastoji od jednog Europium-obrazovanog anti-GST monoklonalnog antitela, GRP1 PH domena markiranog sa GST i streptavidin alofikocijanina. Ploča je očitana preko homogene vremenski razložene fluorescencije (HTRF) a odgovarajući signali vrednovani uz pomoć formule HTRF = 10000 x (Em665nm/Em620nm).

PI3K (p120γ) (humani), neradioaktivni test

0070 PI3K (p120γ) (humani) inkubira se u testpuferu od 10 µM fosfatidilinositol-4-5-bisfosfata i MgATP (koncentracija kako je potrebna). Reakcija se inicira dodatkom rastvora MgATP. Posle inkubacije od 30 minuta na sobnoj temperaturi reakcija se umiri dodatkom rastvora koji se sastoji iz EDTA i biotiniliziranog fosfatidilinositol-3-4-5 trisfosfata. Na kraju se doda detekcioni pufer, koji se sastoji od jednog Europium-obrazovanog anti-GST monoklonalnog antitela, GRP1 PH domena markiranog sa GST i streptavidin alofikocijanina. Ploča je očitana preko homogene vremenski razložene fluorescencije (HTRF) a odgovarajući signali vrednovani uz pomoć formule HTRF = 10000 x (Em665nm/Em620nm).

0071 MgATP = Magnezijum 5’-O-[hidroksi({[(hidroksifosfinato)oksi]-fosfinato}oksi)-fosforil]adenozin

MgCl2= Magnezijumdihlorid

EGTA = Etilenglikol-bis(aminoetiletar)-N,N,N’,N’-tetrasirćetna kiselina

Tween 20 = Polisorbat 20

Lekovi/farmaceutski sastav

0072 Predmet pronalaska je takođe lek odnosno medikamant koji obuhvata najmanje jedno jedinjenje prema pronalasku i/ili njegove fiziološki nesumnjive solvate, soli, tautomere i/ili stereoizomere uključujući njihove smeše u svim odnosima.

0073 Predmet pronalaska je dalje farmaceutski sastav koji obuhvata delotvornu količinu najmanje jednog jedinjenja prema pronalasku i/ili njegove fiziološki nesumnjive soli, solvate, tautomere i/ili stereoizomere uključujući njihove smeše u svim odnosima, opciono zajedno sa najmanje jednom farmaceutski podnošljivom pomoćnom materijom odnosno opciono nekim nosačem i/ili pomoćnom materijom.

0074 “Lek”, ”medikament” kao i “farmaceutski sastav” ili “farmaceutska formulacija” podrazumeva svako sredstvo koje može da se upotrebi u profilaksi, terapiji, kontroli toka ili naknadnom tretmanu pacijenata koji pokazuju najmanje povremeno patogenu modifikaciju ukupnog stanja, odnosno stanja pojedinih delova organizma pacijenta, prvenstveno usled raka, tumora i/ili metastaza.

0075 Da bi se protektivno i terapeutsko delovanje povećalo, mogu da se dodaju farmaceutski podnošljivi adjuvanti. U smislu pronalaska svaka je supstanca koja omogućava dejstvo jedinjenjima prema pronalasku, pojačava ili modifikuje, “adjuvant”. Poznati adjuvanti su na primer jedinjenja aluminijuma, kao na primer aluminijum hidroksid ili aluminijum fosfat, saponini, kao na primer QS 21, muramildipeptidi ili muramiltripeptidi, proteini, kao na primer gamainterferon ili TNF, MF 59, fosfatdibilholini, skvaleni ili polioli. Koaplikacija albumina iz jaja može takođe u kompletnom Freundovom adjuvantu da izazove povećanje ćelijski posredovanog imuniteta a time da podupre dejstvo obrazovanih neutralizujućih antitela. Nadalje DNK koja ima imunostimulatorne osobine ili koja kodira protein sa efektom adjuvanta kao na primer citokin može da se aplicira paralelno ili u nekom konstruktu.

0076 Unošenje farmaceutskog sredstva u ćeliju dotičnog organizma može da se dogodi prema pronalasku na svaki način koji omogućava da se kinaze dovedu u kontakt sa jedinjenjima koja su sadržana u sastavu, usled čega se indukuje odgovor. Farmaceutsko sredstvo predloženog pronalaska može da se primeni oralno, transdermalno, transmukozalno, transuretalno, vaginalno, rektalno, pulmonalno, enteralno i/ili parenteralno. Izabrana vrsta davanja upravlja se prema indikaciji, dozi koja treba da se da, individualno specifičnim parametrima i tako dalje. Različite vrste davanja omogućavaju naročito neku, za mesto, specifičnu terapiju, koja minimizuje sporedna dejstva i smanjuje dozu aktivne materije. Posebno podesne injekcije su intradermalne, subkutane, intramuskularne ili intravenozne injekcije. Aplikacija može da se uradi na primer pomoću takozvanog pištolja za vakcinisanje ili pomoću špriceva. Moguće je takođe, da se supstanca pripremni kao aerosol koja se inhalira od organizma, prvenstveno humanog pacijenta.

0077 Oblici davanja farmaceutskog sredstva se proizvode na poznati način sa uobičajenim čvrstim ili tečnim nosećim materijama i/ili sredstvima za razblaživanje i sa na uobičajeni način upotrebljenim pomoćnim materijama odgovarajuće željenom načinu aplikacije, u podesnom doziranju i na po sebi poznati način. Znači suštinski, farmaceutski prihvatljivi i stručnjaku poznati ekscipijenti mogu da čine deo farmaceutskog sredstva prema pronalasku, pri čemu količina materijala ekscipijenta koja se kombinuje sa aktivnom materijom da bi se proizvelo pojedinačno doziranje, varira u zavisnosti od individue koja se leči i načina davanja. Ovi farmaceutski podnošljivi dodaci obuhvataju soli, pufere, punioce, stabilizatore, stvaraoce kompleksa, antioksidante, rastvarače, vezivna sredstva, klizna sredstva, prevlake tableta, materije ukusa, boje, sredstva za konzervisanje, sredstva za podešavanje i slična. Primeri za ovakve ekscipijente su voda, biljna ulja, benzilalkoholi, alkilenglikol, polietilenglikol, kolifor, glicerintriacetat, želatin, ugljeni hidrati, kao na primer laktoza ili skrob, hidroksipropilmetilceluloza (HPMC), magnezijumstearat, talk i vazelin.

0078 Farmaceutska formulacija može da postoji kao tableta, film-tableta, dražeja, tableta za sisanje, kapsula, pilula, prašak, granulat, sirup, sok, kapi, rastvor, disperzija, suspenzija, supozitorija, emulzija, implant, krema, gel, salba, pasta, losion, serum, ulje, sprej, aerosol, lepak, flaster ili zavoj. Kao oralni oblik davanja pripremaju se prvenstveno tablete, film-tablete, dražeje, tablete za sisanje, kapsule, pilule, praškovi, granulati, sirupi, sokovi, kapi rastvori, disperzije ili suspenzije, - takođe kao depo-oblik. Nadalje u obzir treba uzeti parenteralne oblike leka, kao na primer supozitorije, suspenzije, emulzije, implante ili rastvore, prvenstveno uljane ili vodene rastvore. Za topičnu aplikaciju se aktivna materija leka formuliše na uobičajeni način sa najmanje jednom farmaceutski prihvatljivom nosećom materijom, kao na primer mikrokristalna celuloza, i u datom slučaju daljim pomoćnim materijama, kao na primer donori vlage, za čvrste formulacije koje se nanose na kožu kao na primer kreme, gelovi, salbe, paste, praškovi ili emulzije odnosno za tečne formulacije koje se nanose na kožu, kao na primer rastvori, losioni, suspenzije, serumi, ulja, sprejevi ili aerosoli. Farmaceutsko sredstvo se nalazi prvenstveno kao injekcioni rastvor. Za dobijanje injekcionog rastvora mogu da se primene vodeni mediji, kao na primer destilovana voda ili fiziološki rastvori soli, pri čemu poslednji uključuju kisele i bazne adicione soli. Farmaceutsko sredstvo može da egzistira takođe i kao čvrsti sastav, na primer u liofilizovanom stanju, a onda dodatkom nekog sredstva za rastvaranje, kao na primer destilovane vode, da bude pripremljeno pre upotrebe. Osnove dobijanja liofilizata su stručnjaku poznati.

0079 Koncentracija aktivnog jedinjenja u formulaciji može da iznosi 0,1 do 100 težinskih procenata. Odlučujuće je, da farmaceutski sastav obuhvata kao aktivnu materiju efektivnu količinu jedinjenja zajedno sa farmaceutski podnošljivim pomoćnim materijama. Pojam “efektivna količina“ ili “delotvorna količina“ se ovde primenjuju zamenljivo i označavaju količinu farmaceutski aktivne materije koja ima profilaktično ili terapijski relevantno dejstvo na bolest ili patološku promenu u ćeliji, tkivu, organu ili sisaru. „Profilaktičko dejstvo“ sprečava izbijanje bolesti ili čak infekciju nekim patogenom posle prodora pojedinih zastupnika te vrste, tako da se njihovo širenje posle toga jako smanjuje ili se oni potpuno inaktiviraju. „Profilaktičko dejstvo“ obuhvata takođe i povišenje normalnih fizioloških funkcija. Profilaksa je posebno savetovana, ako individua ima predispozicije za izbijanje prethodno navedenih oboljenja, kao na primer porodično nasleđe, defekt gena ili skoro preležane bolesti. „Terapijski relevantno dejstvo“ oslobađa delimično ili potpuno od jednog, više ili svih fizioloških, ili vodi, delimičnom ili potpunom povratku jednog, više ili svih fizioloških ili biohemijskih parametara koji stoje u vezi sa bolešću ili patološkom promenom ili su povod za to, u normalno stanje. Kontrola toka se takođe razume kao vrsta terapijskog tretmana, kada se jedinjenja daju u određenim intervalima, na primer da bi se simptomi neke bolesti potpuno uklonili. Dotična doza odnosno područje doze za davanje jedinjenja prema pronalasku je dovoljno velika da dostigne željeni profilaktički ili terapijski efekat indukcije biološkog ili medicinskog odgovora. Uopšte doza će da varira sa starošću, konstitucijom i polom pacijenta kao i da će uzeti u obzir težinu oboljenja. Podrazumeva se, da specifična doza, učestalost i trajanje davanja zavise osim toga od mnoštva faktora, kao na primer od sposobnosti ciljanog upravljanja i sposobnosti vezivanja jedinjenja, navika u ishrani individue koja se leči, vrste davanja, sekrecione rate i kombinacije sa drugim medikamentima. Individualna doza može da se postavi kako u odnosu na primarno oboljenje, tako i u odnosu na nastajanje eventualnih komplikacija. Egzaktna doza može da se utvrdi od strane stručnjaka poznatim sredstvima i metodama. Ovo učenje pronalaska je važeće i primenljivo bez ograničenja na farmaceutski sastav koje obuhvata jedinjenje prema pronalasku ukoliko ima smisla.

0080 U jednom obliku izvođenja jedinjenja se daju u dozi od 0.01 mg do 1 g po jedinici doze, prvenstveno između 1 do 700 mg, posebno povoljno 5 do 100 mg. Dnevno doziranje leži naročito između 0,02 i 100 mg/kg telesne težine.

0081 Na osnovu svog iznenađujuće jakog i/ili selektivnog suzbijanja kinaze, posebno suzbijanja ATM-kinaze, koja preko popravke dvostrukog niza DNK reguliše ćelijske procese, jedinjenja pronalaska mogu da se daju u povoljno nižim doziranjima, dok u poređenju sa manje potentnim odnosno manje selektivnim inhibitorima ostvaruju sličnu ili čak nadmoćniju biološku delotvornost. Redukovana doza ide tipično zajedno sa smanjenim medicinskim sporednim dejstvima. Osim toga visokoselektivno suzbijanje reflektuje se takođe i kroz smanjenje nepoželjnih sporednih dejstava.

0082 Svi navedeni kao i dalji sastavni delovi i komponente nekog medikamenta odnosno neke farmaceutske formulacije stručnjaku su dobro poznati i u rutinskim probama mogu da pretrpe specijalno oblikovanje za učenje prema pronalasku.

Kombinovana terapija

0083 Lekovi i farmaceutski sastavi, koji sadrže jedinjenja prema pronalasku i upotreba ovih jedinjenja za tretiranje smetnji posredovanih kinazom su jedan mnogo obećavajući začetak za široki spektar terapija, čime se kod čoveka i životinje može postići direktno i neposredno ublažavanje simptoma. Ovo je naročito od koristi za delotvorno suzbijanje teških oboljenja kao raka, ili kao monoterapija, kako je gore opisano ili u kombinaciji sa drugim terapijama kao na primer hemo- i radioterapijom. Ključno učešće ATM u procesima popravke na DNK i dokaz da nedostatak ATM-kinaze ćelije sisara čini osetljivijim na zračenje, omogućava terapijsku primenu ATM specifičnih inhibitora u okviru lečenja, na primer čvrstih tumora raka zračnom- i/ili nekom hemoterapijom usmerenom prvenstveno na oštećenja DNK-dvostrukog niza.

0084 Za potpomaganje medicinskog dejstva farmaceutski sastav može, odgovarajuće jednom obliku izvođenja pronalaska, da obuhvati takođe jednu ili više daljih aktivnih materija, na primer sredstva protiv raka, pri čemu je zamislivo istovremeno, ili jedno za drugim sledeće, davanje. Terapijsko dejstvo farmaceutskog sastava prema pronalasku može na primer da se sastoji u tome, što suzbijanjem kinaze određena sredstva protiv raka deluju bolje ili što se smanjenjem doze broj sporednih dejstava ovih medikamanata smanjuje. Odgovarajuće jedinjenja prema pronalasku mogu da se daju u kombinaciji sa drugim aktivnim materijama uključujući sredstva protiv raka.

0085 U jednom povoljnom obliku izvođenja pronalaska farmaceutski sastav prema pronalasku kombinuje se sa sredstvom protiv raka odnosno sadrži ovo. Odgovarajuće predmet predloženog pronalaska je takođe i jedinjenje prema pronalasku i/ili farmaceutski primenljiv derivat, so, solvat, tautomer ili stereoizomer toga za primenu kod lečenja raka, tumora i/ili metastaza u kombinaciji sa najmanje jednim sredstvom protiv raka.

0086 Kako je ovde upotrebljen, pojam „sredstvo protiv raka“ se odnosi na svako sredstvo, koje se daje nekom pacijentu sa rakom, tumorom i/ili metastazama u svrhu lečenja raka.

0087 Sredstvo protiv raka je naročito povoljno izabrano iz grupe koja sadrži citokine, hemokine, pro-apoptotična sredstva, interferone, radioaktivna jedinjenja, modulatore estrogenog receptora, modulatore androgenog receptora, modulatore retinoidnih receptora, citotoksike, citostatike, suzbijače prenilproteintranferaze, i suzbijače angiogeneze ili kombinacije toga. Podesno je da sredstvo protiv raka menja metabolizam nukleinske kiseline i/ili proteina, ćelijsku deobu, DNK-replikaciju, purin-, pirimidin- i/ili biosintezu aminokiselina, ekspresiju gena, mRNK-procesiranje, sintezu proteina, apoptozu ili kombinaciju toga, naročito slabi.

0088 Prema pronalasku podesna sredstva protiv raka su ona koja oštećuju DNK ćelija tumora i tako zalaze u DNK-replikaciju, DNK-transkripciju ili ekspresiju gena. Za ovo naročito dolaze u obzir:

- Alkilujući agensi kao Altretamin, Bendamustin, Busulfan, Carmustin, Hlorambucil, Hlormethin, Ciklofosfamid, Dakarbazin, Ifosfamid, Improsulfantozilat, Lomustin, Melfalan, Mitobronitol, Mitolactol, Nimustin, Ranimustin, Temozolomid, Tiotepa, Treosulfan, Mehloretamin, Carbokvon, Apazikvon, Fotemustin, Glufosfamid, Palifosfamid, Pipobroman, Trofosfamid, Uramustin,

- Jedinjenja platine kao Carboplatin, Cisplatin, Eptaplatin, Miriplatinhidrat, Oksaliplatin, Lobaplatin, Nedaplatin, Pikoplatin, Satraplatin;

- DDR (DNA damage response) inhibitori, kao inhibitori topoizimeraze, na primer Etoposid, Irinotecan, Razoksan, Sobuzoksan, Topotecan, Camptotecin, Doksoburicin, Amsakrin; Inhibitori poli-(ADP-riboze)polimeraze (PARP), na primer Talazoparib, Olaparib, Veliparib, Rukaparib, CEP 9722, MK4827, BGB-290; Inhibitori ATR (Ataxia-telangiectasia i Rad3 u vezi njih), na primer VE-822, AZ20, AZD6738;

- Agensi koji izmenjuju DNK, kao Ambrucin, Bisantren, Decitabin, Mitoksantron, Prokarbazin, Trabektedin, Klofarabin, Amsakrin, Brostalicin, Piksantron, Laromustin;

- Antibiotici protiv raka, kao Bleomicin, Daktinomicin, Doksorubicin, Epirubicin, Idarubicin, Levamisol, Miltefosin, Mitomicin C, Romidespin, Streptozocin, Valrubicin, Zinostatin, Zorubicin, Daunurobicin, Plikamicin, Aklarubicin, Peplomicin, Pirarubicin;

- Alfa-emiteri, kao Alfaradin (<223>Ra dihlorid, Xofgio)<211>At,<213>Bi,<225>Ac,<227>Th.

0089 Posebno podesni su Bleomicin, Alfaradin, i DDR-inhibitori, na primer Etopozid, Irinotekan, Razoksan, Sobuzoksan, Topotekan, Camptotecin, Doksoburicin, Amsakrin; Talazoparib, Olaparib, Veliparib, Rukaparib, CEP 9722, MK4827, BGB 290; VE-822, AZ20, AZD6738.

0090 Pronalazak može da se praktikuje i kao kit koji sadrži jedinjenja prema pronalasku. Kit se sastoji iz odvojenih pakovanja (a) neke delotvorne količine jedinjenja prema pronalasku i/ili nekog fiziološki nesumnjivog derivata, soli, solvata, tautomera i/ili stereoizomera od toga, uključujući smeše u svim odnosima, i (b) neke delotvorne količine dalje pomoćne materije. Dalja pomoćna materija je prvenstveno neko sredstvo protiv raka.

0091 Kit sadrži podesne posude, kao na primer kutije ili kartone, individualne boce, kese ili ampule. Kit može da sadrži na primer odvojene ampule, u kojima se nalazi rastvorena ili, u liofilizovanom obliku, po jedna delotvorna količina jedinjenja prema pronalasku i/ili njenih farmaceutski primenljivih derivata, solvata, soli, tautomera i/ili stereoizomera, uključujući njihove smeše u svim odnosima, i jedna delotvorna količina neke dalje aktivne materije leka. Kit pronalaska može da sadrži i tekst koji sadrži pismena uputstva, ili korisnika upućuje na pismena uputstva, koja objašnjavaju ophođenje sa jedinjenjima pronalaska.

0092 Drugo oblikovanje predloženog pronalaska se odnosi na jedinjenja prema pronalasku u kombinaciji sa radioterapijom i/ili sa najmanje jednom daljom aktivnom materijom, prvenstveno u kombinaciji sa radioterapijom i/ili nekim sredstvom protiv raka. Drugačije rečeno, drugo oblikovanje predloženog pronalaska se odnosi na jedinjenja prema pronalasku za primenu kod lečenja raka, tumora i/ili metastaza u kombinaciji sa radioterapijom. Dalje je predmet predloženog pronalaska neko jedinjenje i/ili farmaceutski primenljiva so, solvat, tautomer ili stereoizomer toga za primenu kod senzibilizacije ćelija raka prema nekom sredstvu protiv raka i/ili jonizujućem zračenju.

0093 Tehničke metode zračenja, koje nalaze kliničku primenu, obuhvataju prvenstveno fotonsko zračenje (klasično elektromagnetno Röntgen-/gama zračenje), protonsko zračenje, zračenje teškim jonima (jonizovani ugljenik) kao i neutronsko zračenje, bez da na ovo budu ograničene. Stručnjaku su poznate ove radioterapije i dalje podesne terapije zračenjem u smislu pronalaska, kao na primer iz Herrmann et al. (2006) Klinische Strahlenbiologie, Elsevier München, 4. izdanje, 67-68; Bhide & Nutting (2010) BMC Medicine 8: 25; Choi & Hung (2010) Current Urology Reports 11(3): 172. Kao češća primena, kod planiranja i izvođenja, tehnički je poboljšano fotonsko zračenje postupkom IMRT (Radioterapija moduliranog intenziteta) kao i postupkom koji daje sliku (trodimenzionalna konformna radioterapija) za, što je moguće, tačnije fokusiranje. Jedinjenja prema pronalasku ostvaruju pri postojećim terapijama i zračenjima sinergijske efekte i/ili ponovo uspostavljaju delotvornost postojećih terapija. Još jedno drugo izvođenje pronalaska odnosi se na primenu od najmanje jednog jedinjenja i/ili njegovog farmaceutski primenljivih derivata, soli, solvata, tautomera i/ili stereoizomera, uključujući njihove smeše u svim odnosima za senzibilizaciju ćelija raka prema nekom sredstvu protiv raka i/ili jonizujućem zračenju (radioterapija) sa ogradom, da se senzibilizacija ne odvija in vivo na čovečijem ili životinjskom telu.

0094 Senzibilizacija se odvija ex vivo ili in vitro tako što se jedinjenja daju ćelijama, ćelijskim kulturama, tkivima ili organima koji obuhvataju serintreonin-proteinkinaze. Ex vivo primena se primenjuje naročito kod životinjskih ćelija, koje potiču iz nekog životinjskog organizma, koji je pogođen nekom bolešću, koja je izabrana iz grupe raka, tumora, metastaza i/ili smetnji angiogeneze. Ex vivo tretirane ćelije mogu za ispitivanja koja slede ili da se drže dalje u kulturi ili da se prenesu u neku životinju, pri čemu može da se radi o životinji domaćinu ili nekoj drugoj životinji. Ex vivo senzibilizacija prema pronalasku je posebno povoljna za testiranje specifičnog delovanja jedinjenja tako da ocenom ovih ex vivo podataka može in vivo doza da se prethodno utvrdi. U rezultatu ovoga, terapeutski efekat se signifikantno povećava. Alternativno, pronalazak je oblikovan takođe i za primenu in vivo i odnosi se na najmanje jedno jedinjenje prema pronalasku i/ili njegove nesumnjive fiziološki primenljive, soli, tautomere i/ili stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim odnosima za primenu za senzibilizaciju ćelija raka prema nekom sredstvu protiv raka i/ili jonizujućem zračenju.

0095 Sažeto se može tvrditi da jedinjenja prema pronalasku mogu da se primene pojedinačno i/ili u kombinaciji sa drugim merama lečenja, kao na primer hirurškim zahvatima, imuno-, zračnim- i/ili hemoterapijama. Poslednje se odnosi na ciljno usmerene terapije sa nekim proizvoljnim NME (što znači NCE i/ili NBE) kao mono i/ili On-Target-Off-Target-kombinovana terapija.

0096 Svi u opisu citirani dokumenti treba ovim da se u svojoj celovitosti uključe kao reference u objavu predloženog pronalaska.

0097 Podrazumeva se, da pronalazak nije ograničen na specifična jedinjenja, primene i postupke, kako su u njemu opisani, pošto takve stvari mogu da variraju. Podrazumeva se nadalje, da u predloženom primenjena terminologija služi isključivo u svrhu opisa posebnih oblika izvođenja i ne treba da ograniči obim zaštite pronalaska. Kako se u predloženom u specifikaciji, uključujući i priložene zahteve primenjuje, reči u singularu kao na primer “jedan”, “jedna”,

“jedno”, “taj” ili “to” uključuju oblici odgovarajuće reči u pluralu sve dok kontekst jednoznačno ne predlaže nešto drugo. Na primer, odnos na “jedno jedinjenje” sadrži jedno jedino jedinjenje ili više jedinjenja, koja opet mogu da budu identična ili različita, ili odnos na “jedan postupak” uključuje ekvivalentne korake i postupke koji su poznati stručnjaku.

PRIMERI

0098 U sledećem će pronalazak biti bliže objašnjen na osnovu limitiranih primera za konkretne oblike izvođenja. Primere (posebno primere jedinjenja) treba interpretirati posebno u tom pravcu, da oni nisu ograničeni na konkretno predstavljene kombinacije karakteristika, već karakteristike navedenih primera mogu slobodno da se kombinuju, sve dok se zadatak pronalaska rešava.

Analitičke metode

0099 NMR (<1>H) izveden je sa parametrima koji slede.

0100 Uređaji: Bruker Avance DRX 500, Bruker Avance 400, Bruker DPX 300 standardni uslovi (u pojedinačnom slučaju odstupajući)

Referenca: TMS

TD (Time Domaine = broj tačaka podataka ili digitalna rezolucija): 65536 rastvarač: DMSO-d6

NS (Number of Scans = učestanost skeniranja): 32

SF (Spectrometer Frequence = emitovana frekvenca): vidi gore

TE (temperatura): 297 K

Konstante kuplovanja (J) daju se u Hertz-ima (Hz)

HPLC-MS izvedena je sa sledećim parametrima.

[0101] Uređaji:

- Shimadzu LCMS-2020

- Shimadzu SP-M20A 2010EV

- Shimadzu UFLC-MS 2010EV

[0102] Primenjene kolone:

- Shim-pack VP-ODS,

- Shim-pack XR-ODS,

- Kinetex XB-C18 100A,

- Xbridge BEH C18

- Gemini-NX 3u C18 110A

- ACE UltraCore 2.5 SuperC18

0103 Metode: gradijent rastvarača sa

- A: Voda 0,1 % mravlja kiselina, B: acetonitril 0,1 % mravlja kiselina; - A: Voda 0,05% trifluorsirćetna kiselina, B: acetonitril 0,05 % trifluorsirćetna kiselina;

- A: Voda 5 mM amonijumkarbonat, B: Acetonitril

0104 Talasna dužina detekcije: 220 nm

MS-Tip API-ES

Opis sinteza

UPOREDNI PRIMER 1: Sinteza 1-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3-metil-8-(1-metilpirazol-4-il)imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona

0105

Šema 1

a) Sinteza 5-brom-4-metoksi-2-[[(E)-2-nitrovinil]amino]benzojeve kiseline

0106 Rastvoru natrijumhidroksida (14.7 g, 368 mmol) u vodi (33 ml) ukapan je nitrometan (0,63 ml, 11,7 mmol) uz mešanje na sobnoj temperaturi. Zatim je lagano za 5 minuta zagrevano na 45°C uz mešanje. Reakcioni rastvor je potom ohlađen na sobnu temperaturu i ponovo ukapan nitrometan (0,63 ml, 11,7 mmol). Reakciona smeša je zatim dalje mešana 10 minuta, pri čemu je nastao bistar, crvenkasti rastvor. Posle kraćeg zagrevanja (5 minuta) na 50°C ohlađeno je na sobnu temperaturu i oddekantovano na led (11 g). Vodeni rastvor se oprezno zakiseli sa koncentrovanom sonom kiselinom na pH < 2 i potom odmah ukapa uz mešanje rastvoru od 2-amino-5-brom-4-metoksi-benzojeve kiseline (8,00 g, 32,5 mmol) u vodi (259 ml) zakišeljenog sa koncentrovanom sonom kiselinom (126 ml, 2,75 mol). Dobijena suspenzija se meša preko noći a zatim filtrira. Ostatak se suši na 50°C, pri čemu se dobija 9,60 g (93 %) 5-brom-4metoksi-2-[[(E)-2-nitrovinil]amino]benzojeve kiseline kao bezbojna čvrsta materija.

b) Sinteza 6-brom-7-metoksi-3-nitro-1H-hinolin-4-ona

0107 5-brom-4-metoksi-2-((E)-2-nitro-vinilamino]-benzojeve kiseline (4,0 g, 12,6 mmol) rastvori se u N,N-dimetilformamidu (150 ml). Zatim se uz mešanje doda na sobnoj temperaturi 1,1`-karbonildiimidazol (3,07 g, 18,9 mmol). Reakcioni rastvor se meša preko noći na sobnoj temperaturi. Zatim se ukapa acetonitril (120 ml). Dobijena suspenzija se ohladi i potom odfiltruje. Žuti ostatak se ispere dietiletrom isuši preko noći na 40°C, pri čemu se dobija 3,0 g (80 %) 6-brom-7-metoksi-3-nitro-1H-hinolin -4-ona kao bezbojna čvrsta masa.

c) Sinteza 6-brom-4-hlor-7-metoksi-3-nitro-hinolina

0108 U suvoj atmosferi azota stavi se 6-brom-7-metoksi-3-nitro-1H-hinolin-4-on (2.50 g, 8,36 mmol). Zatim je dodat fosforilhlorid (20 ml, 215 mmol) i N,N-dimetilformamid (0,13 ml, 1,68 mmol). Reakcioni rastvor se zagrevao 12 sati uz mešanje na 115°C. Zatim je uparen u vakuumu a dobijeni ostatak prečišćen hromatografisanjem na silikagelu (petroletar/etilacetat = 87:13, zapreminskih udela), pri čemu se dobija 2,40 g (90 %) 6-brom-4-hlor-7-metoksi-nitrohinolina kao bezbojna čvrsta materija.

d) Sinteza 6-brom-N-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3-nitro-hinolin-4-amina

0109 Pod suvom atmosferom azota, stavi se 3-fluorpiridin-2-amin (390 mg, 3,48 mmol), rastvoren u N,N-dimetilformamidu (10 ml). Zatim se doda rastvor natrijumhidrida (630 mg, 26,3 mmol) i na sobnoj temperaturi meša daljih 5 minuta. Potom se u reakcionu smešu doda 6-brom-4-hlor-7-metoksi-3-nitrohinolin (1,00 g, 3,15 mmol), meša 30 minuta na sobnoj temperaturi a zatim prekine dodatkom ledene vode (100 ml). Vodeni rastvor se ekstrahuje tri puta sa po 100 ml etilestrom sirćetne kiseline. Spojene organske faze se suše preko bezvodnog natrijumsulfata, odfiltruju i u vakuumu upare do suva, pri čemu se dobija 1,0 g (81 %) 6-brom-N-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3-nitro-hinolin-4-amina kao žuta čvrsta materija.

e) Sinteza 6-brom-N-4-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-hinolin-3,4-diamina

0110 6-brom-N-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3-nitrohinolin-4-amin (1,0 g, 2,54 mmol) stavi se rastvoren u metanol (50 ml) pod zaštitnom atmosferom gasa azota. Zatim se rastvoru doda rastvor Reney-Ni (100 mg, 1,17 mmol) pa se reakciona smeša pod atmosferom vodonika meša na normalnom pritisku 30 minuta. Posle produvavanja sa azotom, suspenzija se filtrira i u vakuumu upari do suva, pri čemu se dobija 0,8 g (87 %) 6-brom-N-4-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-hinolin-3,4-diamina kao žuta čvrsta materija.

f) Sinteza 8-brom-1-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona

0111 6-brom-N-4-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-hinolin-3,4-diamin (0,8 g, 2,20 mmol) stavi se rastvoreno u tetrahidrofuranu (25 ml). Zatim se ukapaju 1,1`-karbonildiimidazol (1,78 g, 11,0 mmol) i Hünig-baza (1,42 g, 11,0 mmol). Reakcioni rastvor se uz mešanje zagreva na 40°C 2 sata. Potom se prekine dodatkom ledene vode (200 ml). Vodena faza se tri puta ekstrahuje sa po 50 ml etilacetata. Spojene organske faze se suše preko bezvodnog natrijumsulfata, odfiltruju i u vakuumu upare do suva, pri čemu se dobija 0,8 g (93 %) 8-brom-1-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona kao svetložute čvrste materije.

g) Sinteza 8-brom-1-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3-metil-imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona

0112 Pod suvom atmosferom azota stavi se 8-brom-1-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-on (0,8 g, 2,06 mmol), rastvorenog u N,N-dimetilformamidu (10 ml). Zatim se dodaju natrijumhidrid (412 mg, 17,2 mmol i metiljodid (1,46 g, 10,3 mmol). Reakciona smeša se meša na sobnoj temperaturi jedan sat. Zatim se prekida dodatkom ledene vode (100 ml). Dobijeni talog se odfiltruje i suši u vakuumu, pri čemu se dobija 0,6 g (72 %) 8-brom-1-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3-metil-imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona kao svetložuta čvrsta materija.

h) Sinteza 1-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3-metil-8-(1-metilpirazol-4-il)imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona (primer jedinjenja 14)

0113 Pod inertnom atmosferom argona se u zatvorenu aparaturu stavi 8-brom-1-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3-metil-imidazo[4,5-c]hinolin-2-on (150 mg, 0,37 mmol), 1-metil-4-(tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol (93 mg, o,45 mmol), Pd(PPh3)4(43 mg, 0,04 mmol) i kalijumkarbonat (103 mg, 0,75 mmol) u 1,4-dioksanu (10 ml) i voda (3 ml). Reakciona smeša se uz mešanje zagreva 2 sata na 80°C. Zatim se ohladi na sobnu temperaturu a reakciona smeša upari u vakuumu do suva. Ostatak se predprečišćava hromatografski na silika gelu (etilestar sirćetne kiseline/metanol = 10 :1 zapreminski udeli). Eluat se upari do suva a dobijeni sirovi proizvod krajnje prečisti pomoću preparativne RP-HPLC (voda/acetonitril). Posle uparavanja frakcija proizvoda dobijen je 1-(3-fluor-2-piridil)-7-metoksi-3-metil-8-(1-metilpirazol-4-il)imidazo[4,5-c]hinolin-2-on (60 mg, 40 %, primer jedinjenja 14) kao bezbojna čvrsta materija.

PRIMER 1: Sinteza 1-[3-fluor-5-(trideuteriometoksi)-4-piridil]-7-metoksi-3-metil-8-(1-metilpirazol-4-il)imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona (primer jedinjenja 145)

0014

0115 U zatvoreni reakcioni sud od 8 ml stavi se 1-(3-fluor-5-hidroksi-4-piridil]-7-metoksi-3-metil-8-(1-metilpirazol-4-il)imidazo[4,5-c]hinolin-2-on (145 mg, 0,33 mmol, 97 %), CD3OD (0,3 ml), kalijumkarbonat (143 mg, 1,03 mmol) i N,N-dimetilformamid (3 ml). Smeša se meša preko noći na 100°C. Reakcija se potom prekida dodatkom 10 ml vode. Rastvor se tri puta ekstrahuje sa po 10 ml etilacetata. Organske faze se spoje, suše preko bezvodnog natrijumsulfata i upare u vakuumu. Sirovi proizvod se prečišćava pomoću preparativne HPLC. Dobija se 20 mg (14%) 1-[3-fluor-5-(trideuteriometoksi)-4-piridil]-7-metoksi-3-metil-8-(1-metilpirazol-4-il)imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona kao bela čvrsta materija.

PRIMER 2: Sinteza 1-(3-fluor-5-metoksi-piridin-4-il)-8-(1-fluormetil-1H-pirazol-4-il)-7-metoksi-3-metil-1,3-dihidro-imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona (primer jedinjenja 140)

0116

0117 U zatvoreni reakcioni sud od 30 ml stavi se 1-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3-metil-8-(1H-pirazol-4-il)imidazo[4,5-c]hinolin-2-on (60 mg 0,14 mmol, 97 %), kalijumkarbonat (57 mg, 0,42 mmol) i N,N-dimetilformamid (5ml). Smeša se meša 5 minuta na sobnoj temperaturi pa se ohladi na 0°C. Doda se bromfluormetan (165 mg, 1,39 mmol, 95%), smeša zagreva na sobnu temperaturu i meša dalje jedan sat. Reakcija se onda prekine dodavanjem 50 ml vode. Rastvor se ekstrahuje tri puta sa po 30 ml etilacetata, organske faze spoje i upare u vakuumu. Sirovi proizvod se prečišćava pomoću preparativne HPLC. Dobija se 5 mg (8%) 1-(3-fluor-5-metoksi-piridin-4-il]-8-(1-fluormetil-1H-pirazol-4-il)-7-metoksi-3-metil-1,3dihidro-imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona kao bela čvrsta materija.

PRIMER 3: Sinteza 1-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3-metil-8-(1-metilpirazol-4-il)imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona (primer jedinjenja 4)

0118

Šema 2: sinteza primera jedinjenja 4

a. Sinteza 6-brom-N-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3-nitrohinolin-4-amina

0119 U suvoj atmosferi azota stavi se 3-fluor-5-metoksipiridin-4-amin (447 mg, 3,02 mmol) rastvoren u N,N-dimetilformamidu (5 ml). Zatim se doda rastvor natrijumhidrida (504 mg, 12,6 mmol, 60 %) i meša daljih 5 minuta na sobnoj temperaturi. Potom se reakcionoj smeši doda 6-brom-4-hlor-7-metoksi-3-nitrohinolin (800 mg, 2,52 mmol), meša 15 minuta na sobnoj temperaturi a zatim dodatkom ledene vode (100 ml) prekine. Istaloženi talog se odfiltruje, ispere ledenom vodom i suši pri čemu je dobijeno 1,0 g (94 %) 6-brom-N-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3-nitro-hinolin-4-amina kao žuta čvrsta materija.

b. Sinteza 6-brom-N4-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-hinolin-3,4-diamina

0120 6-brom-N-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3-nitro-hinolin-4-amina (990 mg, 2,20 mmol) rastvorenog u metanolu (100 ml) stavlja se pod zaštitnu atmosferu azota. Zatim se rastvoru doda Raney-Ni (100 mg, 1,17 mmol) i reakcioni rastvor 30 minuta meša pri normalnom pritisku u atmosferi vodonika. Posle ventiliranja sa azotom suspenzija se filtrira a filtrat upari u vakuumu do suva. Ostatak se kristališe iz etilacetat/petroletar, pri čemu je dobijeno 0,86 g (99 %) 6-brom-N4-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksihinolin-3,4-diamina kao žuta čvrsta materija.

c. Sinteza 8-brom-1-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona

0121 6-brom-N4-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-hinolin-3,4-diamin (0,85 g, 2,20 mmol) stavi se rastvoren u tetrahidrofuranu (20 ml). Zatim se doda 1,1`-karbonildiimidazol (1,84 g, 11,3 mmol) i Hünig-baza (1,46 g, 11,3 mmol). Reakcioni rastvor se uz mešanje zagreva 16 sati na 40°C. Onda se dodatkom ledene vode (200 ml) prekida. Istaloženi talog se odfiltruje, ispere ledenom vodom i suši pri čemu je dobijeno 0,87 g (94 %) 8-brom-1-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona kao svetložuta čvrsta materija.

d) Sinteza 8-brom-1-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3-metilimidazo[4,5-c]hinolin-2-ona

0122 Pod suvom zaštitnom atmosferom azota postavi se 8-brom-1-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-on (0,86 g, 1,94 mmol), rastvoren u N,N-dimetilformamidu (5 ml). Zatim je dodat natrijunhidrid (388 mg, 9,71 mmol, 60 %) i metiljodid (2,76 g, 19,4 mmol). Reakciona smeša mešana je 10 minuta na sobnoj temperaturi. Zatim je prekinuto dodavanjem ledene vode (100 ml). Dobijeni talog je odfiltrovan i u vakuumu sušen, pri čemu je dobijeno 0,70 g (80 %) 8-brom-1-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3-metil-imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona kao svetložuta čvrsta materija.

e) Sinteza 1-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3-metil-8-(1-metilpirazol-4-il)imidazo[4,5-c]hinolin-2-ona (primer jedinjenja 4)

0123 Pod inertnom atmosferom argona u zatvorenoj aparaturi postavi se 8-brom-1-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3-metil-imidazo[4,5-c]hinolin-2-on (150 mg, 0,33 mmol), 1-metil-4-(tetrametil-1,2,3-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol (88,4 mg, 0,44 mmol), Pd(PPh3)4(76,6 mg, 0,07 mmol) i kalijumkarbonat (91,6 mg, 0,66 mmol) u 1-4-dioksan (15 ml) i vodu (5 ml). Reakciona smeša se zatim zagreva na 80°C 2 sata uz mešanje. Nakon toga se ohladi na sobnu temperaturu a reakciona smeša u vakuumu upari do suva. Ostatak se predprečisti hromatografski na silikagelu (etilestar sirćetne kiseline/metanol = 97:3 zapreminskih udela). Eluat je uparen do suva a dobijeni sirovi proizvod krajnje prečišćen pomoću preparativne RP-HPLC (voda/acetinitril). Posle uparavanja frakcija proizvoda dobijen je 1-(3-fluor-5-metoksi-4-piridil)-7-metoksi-3-metil-8-(1-metilpirazol-4-il)imidazo[4,5-c]hinolin-2-on (70 mg, 47%, primer jedinjenja 4) kao bezbojna čvrsta materija.

0124 Prethodno korišćene, u stručnom području uobičajene skraćenice imaju sledeća značenja: MeOH: metanol; Pd(PPh3)4: tetrakis(trifenilfosfin)paladijum; EtOAc: etilacetat; BOP: benzotriazoliloksitris(dimetilamino)-fosfonijum heksafluorofosfat; Pd2(dba): tris(dibenzilidenaceton)dipaladijum.

0125 Primeri jedinjenja prema pronalasku koji se dobijaju odgovarajuće odnosno analogno prema gornjim PRIMERIMA, nalaze se u tabeli 2 koja sledi.

Amin-derivati koji mogu da se primene odnosno su primenjeni za jedinjenja ove vrste, estri boronske kiseline ili analozi sažeti su u šemi 3 koja sledi.

Šema 3: Amin-derivati, estri boronske kiseline ili analozi

0126 Jedinjenja prema pronalasku ne samo da imaju veoma dobro suzbijanje ATM kinaze, ona su dodatno veoma selektivna prema drugim kinazama, kao na primer mTOR, PI3K alfa, PI3K beta, PI3K delta i PI3K gama što se potvrđuje na osnovu eksperimentalnih podataka navedenih u tabeli 3 koja sledi:

Tabela 3

0127 Za ostale primere jedinjenja mogle su već da se utvrde sledeće povoljne vrednosti:

U vezi mTOR primeri jedinjenja koji slede imaju najmanje 2000 puta veći IC50 (ATM) (u odnosu na IC50 (mTOR)), pri čemu kod nekih primera jedinjenja odnos IC50 (ATM) : IC50 (mTOR) premašuje čak 100.000: 140, 145, 147, 149.

0128 U vezi PI3Kbeta primeri jedinjenja koji slede imaju najmanje 2000 puta veći IC50 (ATM) (u odnosu na IC50 (PI3Kbeta)), pri čemu kod nekih primera jedinjenja odnos IC50 (ATM): IC50 (PI3Kbeta) premašuje 10.000 : 145, 149.

0129 Što se tiče PI3Kdelta sledeći primer jedinjenja ima najmanje 2000 puta viši IC50 (ATM): 145.

0130 Što se tiče PI3Kgama sledeći primer jedinjenja ima najmanje 2000 puta viši IC50 (ATM): 145, 149.

PRIMER 4: Dalje jedinjenje koje se odgovarajuće, odnosno analogno gornjim

0131 PRIMERIMA može proizvesti, nalazi se u tabeli 4 koja sledi.

Tabela 4

PRIMER 5: Farmaceutski sastavi

Primer A: injekciona stakla

0132 Rastvor od 100 g aktivne materije prema pronalasku i 5 g dinatrijumhidrogenfosfata se u 3 l bidestilovane vode postavi na pH 6,8 sa 2 N sonom kiselinom, sterilno filtrira, puni u injekciona stakla, pod sterilnim uslovima liofilizuje i sterilno zatvara. Svako injekciono staklo sadrži 5 mg aktivne materije prema pronalasku.

Primer B: supozitorije

0133 Smeša od 20 g aktivne materije prema pronalasku se rastopi sa 100 gr sojalecitina i 1400 g kakaobutera, izliva u kalupe i ostavi da se ohladi. Svaka supozitorija sadrži 20 mg aktivne materije prema pronalasku.

Primer C: rastvor

0134 Pripremi se rastvor od 1 g aktivne materije prema pronalasku, 9,38 g NaH2PO4*2H2O, 28,48 g Na2HPO4*12H2O i 0,1 g benzalkonijumhlorida u 940 ml bidestilovane bode. Postavi se na pH 6,8 dopuni do 1 l i steriliše zračenjem. Ovaj rastvor može da se primeni u obliku kapi za oči.

Primer D: salba

0135 500 mg aktivne materije prema pronalasku se pomeša sa 99,5 g vazelina pod aseptičkim uslovima.

Primer E: Tablete

0136 Smeša od 1kg aktivne materije prema pronalasku, 4 kg laktoze, 1,2 kg skroba iz krompira, 0,2 kg talka i 0,1 kg magnezijumstearata se na uobičajeni način presuje u tablete, tako da svaka tableta sadrži 10 mg aktivne materije prema pronalasku.

Primer F: Dražeje

0137 Analogno primeru E, presuju se tablete, koje se onda na uobičajeni način prevlače prevlakom od saharoze, skroba iz krompira, talka, traganta i boje.

Primer G: Kapsule

0138 2 kg aktivne materije prema pronalasku se na uobičajeni način puni u kapsule od tvrdog želatina, tako da svaka kapsula sadrži 20 mg aktivne materije prema pronalasku.

Primer H: Ampule

0139 Rastvor od 1 kg aktivne materije prema pronalasku se sterilno filtrira u 60 l bidestilovane vode, puni u ampule, pod sterilnim uslovima se liofilizuje i sterilno zatvori. Svaka ampula sadrži 10 mg aktivne materije prema pronalasku.

Primer I: Inhalacioni sprej

0140 14 g aktivne materije prema pronalasku se rastvori u 10 l izotoničnog NaClrastvora i rastvor se puni u komercijalno uobičajene sprej-posude sa mehanizmom za pumpanje. Rastvor može da se šprica u usta ili nos. Jedan mlaz špricanja (ca. 0,1 ml) odgovara dozi od ca. 0,14 mg.

Claims (15)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje formule (IV)

   naznačeno time, što: Het<1>znači pirazolil, koji može da bude nesupstituisan ili može jednom, dva ili tri puta međusobno nezavisno da bude supstituisan sa Hal ili A; A znači, svako nezavisno, ravnolančasti ili račvasti alkil sa 1, 2, 3,4, 5 ili 6 C atoma, pri čemu međusobno nezavisno 1, 2, 3, 4 ili 5 H atoma mogu biti zamenjena sa Hal, Hal znači F, Cl, Br ili J, HET je izabran iz: 3-difluormetoksi-5-fluor-piridin-4-il, 3-fluor-5-metoksipiridin-4-il, 3-fluor-5-fluormetoksi-piridin-4-il, 3-fluor-5-(trideuteriometoksi)-piridin-4-il, i/ili farmaceutski primenljiva so, solvat, tautomer, stereoizomer toga.
2. 2. Jedinjenje Formule (IV) prema zahtevu 1, naznačeno time, što je Het<1>izabran iz: 1H-pirazol-4-il, 2H-pirazol-3-il, 1H-pirazol-3-il, 1-metil-1H-pirazol-4-il, 3-metil-1H-pirazol-4-il, 5-metil-1H-pirazol-3-il, 4-metil-1H-pirazol-3-il, 1-fluormetil-1H-pirazol-4-il, 1-difluormetil-1H-pirazol-4-il, 1,3-dimetil-1H-pirazol-4-il, 1-etil-1H-pirazol-4-il, 1-Etil-3-metil-1H-pirazolil, 3-fluor-1-metil-1H-pirazol-4-il, i/ili farmaceutski primenljiva so, solvat, tautomer, stereoizomer toga.
3. 3. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što je izabrano iz:

   i/ili farmaceutski primenljiva so, solvat, tautomer, stereoizomer toga.
4. 4. Jedinjenje prema jednom od zahteva 1 do 3 i/ili farmaceutski primenljiva so, solvat, tautomer, ili stereoizomer toga, naznačeno time, što je za primenu kao medikament.
5. 5. Jedinjenje prema jednom od zahteva 1 do 3 i/ili farmaceutski primenljiva so, solvat, tautomer, ili stereoizomer toga, naznačeno time, što je za primenu pri lečenju raka, tumora i/ili metastaza.
6. 6. Jedinjenje prema jednom od zahteva 1 do 3 i/ili farmaceutski primenljiva so, solvat, tautomer, stereoizomer toga, naznačeno time, što je za primenu pri lečenju raka, tumora i/ili metastaza u kombinaciji sa radioterapijom.
7. 7. Jedinjenje prema jednom od zahteva 1 do 3 i/ili farmaceutski primenljiva so, solvat, tautomer, stereoizomer toga, naznačeno time, što je za primenu pri lečenju raka, tumora i/ili metastaza u kombinaciji sa najmanje jednim sredstvom protiv raka.
8. 8. Jedinjenje i/ili farmaceutski primenljiva so, solvat, tautomer, stereoizomer toga za primenu prema jednom od zahteva 5 do 7, naznačeno time, što je tumor izabran iz grupe oboljenja pločastog epitela, bešike, želuca, bubrega, glave, grla, ezofagusa, grlića materice, štitaste žlezde, creva, kostiju, jetre, mozga, prostate, urogenitalnog trakta, limfnog sistema, grkljana, pluća, kože, krvi i imunog sistema, i/ili je rak izabran iz grupe monocitarne leukemije, plućnog adenokarcinoma, plućnog karcinoma malih ćelija, raka pankreasa, glioblastoma, raka debelog creva, raka dojke, akutne mielotične leukemije, hronične mielotične leukemije, akutne limfatične leukemije, hronične limfatične leukemije, Hodkin-limfoma i non-Hodkin-limfoma.
9. 9. Farmaceutski sastav, naznačen time, što sadrži delotvornu količinu najmanje jednog jedinjenja prema jednom od zahteva 1 do 3 i/ili jednu farmaceutski primenljivu so, solvat, tautomer, ili stereoizomer toga, opciono zajedno sa najmanje jednom farmaceutski kompatibilnom pomoćnom materijom.
10. 10. Farmaceutski sastav prema zahtevu 9, naznačen time, što dalje sadrži najmanje jedno sredstvo protiv raka.
11. 11. Kit, naznačen time, što se sastoji od odvojenih pakovanja od (a) delotvorne količine nekog jedinjenja prema jednom od zahteva 1 do 3 i/ili farmaceutski primenljivu so, solvat, tautomer, ili stereoizomer toga, i (b) delotvornu količinu nekog daljeg sredstva protiv raka.
12. 12. Farmaceutski sastav prema zahtevu 10, naznačen time, što je najmanje jedno sredstvo protiv raka izabrano iz: alkilujućih agenasa, jedinjenja platine, inhibitora topoizomeraze, inhibitora poli-(ADP-riboza)-polimeraze (PARP), ATR (Ataxia-telangiectasia and Rad3 i vezi njih) inhibitora, antibiotika protiv raka i alfa-emitera.
13. 13. Farmaceutski sastav prema zahtevu 10, naznačen time, što je najmanje jedno sredstvo protiv raka izabrano iz: Altretamin, Bendamustin, Busulfan, Carmustin, Hlorambucil, Hlormetin, Ciklofosfamid, Dakarbazin, Ifosfamid, Improsulfantosylat, Lomustin, Melfalan, Mitobronitol, Mitolactol, Nimustin, Ranimustin, Temozolomid, Thiotepa, Treosulfan, Mehloretamin, Carbokvon, Apazikvon, Fotemustin, Glufosfamid, Palifosfamid, Pipobroman, Trofosfamid, Uramustin; Carboplatin, Cisplatin, Eptaplatin, Miriplatinhidrat, Oksaliplatin, Lobaplatin, Nedaplatin, Pikoplatin, Satraplatin; Etoposid, Irinotecan, Razoksan, Sobuzoksan, Topotecan, Camptotecin, Doksorubicin, Amsakrin; Talazoparib, Olaparib, Veliparib, Rukaparib, CEP 9722, MK4827, BGB-290; VE-822, AZ20, AZD6738; Amrubicin, Bisantren, Decitabin, Mitoksantron, Prokarbazin, Trabectedin, Clofarabin, Amsakrin, Brostalicin, Piksantron, Laromustin; Bleomicin, Daktinomicin, Doksorubicin, Epirubicin, Idarubicin, Levamisol, Miltefosin, Mitomicin C, Romidepsin, Streptozocin, Valrubicin, Zinostatin, Zorubicin, Daunurobicin, Plikamicin, Aklarubicin, Peplomicin i Pirarubicin.
14. 14. Kit prema zahtevu 11, naznačen time, što je najmanje jedno sredstvo protiv raka izabrano iz: alkilujućih agenasa, jedinjenja platine, inhibitora topoizomeraze, inhibitora poli-(ADP-riboza)-polimeraze (PARP), ATR (Ataxia-telangiectasia i Rad3 related)inhibitora, antibiotoika protiv raka i alfaemitera.
15. 15. Kit prema zahtevu 11, naznačen time, što je najmanje jedno sredstvo protiv raka izabrano iz: Altretamin, Bendamustin, Busulfan, Carmustin, Hlorambucil, Hlormetin, Ciklofosfamid, Dakarbazin, Ifosfamid, Improsulfantosylat, Lomustin, Melfalan, Mitobronitol, Mitolactol, Nimustin, Ranimustin, Temozolomid, Thiotepa, Treosulfan, Mehloretamin, Carbokvon, Apazikvon, Fotemustin, Glufosfamid, Palifosfamid, Pipobroman, Trofosfamid, Uramustin; Carboplatin, Cisplatin, Eptaplatin, Miriplatinhidrat, Oksaliplatin, Lobaplatin, Nedaplatin, Pikoplatin, Satraplatin; Etoposid, Irinotecan, Razoksan, Sobuzoksan, Topotecan, Camptotecin, Doksorubicin, Amsakrin; Talazoparib, Olaparib, Veliparib, Rukaparib, CEP 9722, MK4827, BGB-290; VE-822, AZ20, AZD6738; Amrubicin, Bisantren, Decitabin, Mitoksantron, Prokarbazin, Trabectedin, Clofarabin, Amsakrin, Brostalicin, Piksantron, Laromustin; Bleomicin, Daktinomicin, Doksorubicin, Epirubicin, Idarubicin, Levamisol, Miltefosin, Mitomicin C, Romidepsin, Streptozocin, Valrubicin, Zinostatin, Zorubicin, Daunurobicin, Plikamicin, Aklarubicin, Peplomicin i Pirarubicin. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5