RS59226B1 - Posuda i postupci izrade posude i zaptivena posuda - Google Patents

Description

OPIS

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na posude pogodne za upotrebu prilikom pakovanja, skladištenja, transporta i/ili izlaganje proizvoda, kao što je svež prehrambeni proizvod ili medicinski proizvod, i na postupke izrade takvih posuda.

[0002] Poznato je da se plastične posude koriste za pakovanje, skladištenje, transport i izlaganje sveže hrane. Ove posude mogu biti zaptivene tankim filmom kako bi se zaštitila hrana u posudi od okolne sredine. Pored toga, atmosfera unutar takvih posuda može se modifikovati kako bi se produžio rok trajanja i/ili poboljšao izgled sveže hrane unutar posude.

[0003] Prozirne plastične posude mogu biti izrađene od poletilen tereftalata (PET). Upotreba PET-a pruža visoku prozirnost proizvoda koja korisniku omogućava uvid u sadržaj posude. (Reciklirani PET se takođe može koristiti, obezbeđujući ekološke, a ponekad i ekonomske koristi.) Međutim, kao što je prethodno objašnjeno, poželjno je da prozirne plastične posude budu zaptivene tankim filmom, međutim teško je pričvrstiti tanki film na PET i zaptivanje tankog filma na PET je posebno osetljivo na kontaminaciju.

[0004] WO 2009/121834 se odnosi na višeslojni film koji sadrži lepak osetljiv na pritisak koji se koristi kod višekratnih pakovanja. Ovaj dokument se posebno odnosi na upotrebu topljivih akrilatnih polimera za proizvodnju kontaktnih adhezivnih slojeva kod pakovanja pogodnih za višestruko zaptivanje. Posuda može biti napravljena od bilo kojeg materijala, na primer stakla, papira, metala, plastike ili kompozitnih materijala.

[0005] Poznato rešenje prethodno opisanog problema je izrada posuda od PET-a obloženih slojem polietilena (PE) i srednjim slojem od etilen vinil acetata (EVA). PE obezbeđuje površinu na koju se lako pričvršćuje tanki film, čime se olakšava proizvodnja zaptivenih posuda. Obično su PET slojevi znatno deblji od slojeva EVA i PE, a proizvod od PET/EVA/PE može se proizvesti koekstruzijom, laminiranjem, ekstrudiranjem ili bilo kojom drugom pogodnom tehnikom. Iako se od PET/EVA/PE dobijaju posude visoke prozirnosti, EVA i PE imaju različite indekse prelamanja u odnosu na PET, pa je PET/EVA/PE proizvod nešto manje proziran od PET proizvoda bez premaza. Pored toga, upotreba EVA i PE stvara dodatne troškove iz dva ključna razloga; prvo zato što laminatni ili koekstrudirani sloj ima značajne troškove, a drugo zato što je, kako je navedeno u daljem tekstu, unutrašnja ponovna prerada fabričkih posuda i „skeletnog otpada“ predstavlja predrasudu zbog prisustva EVA i PE u inače čistom toku PET-a. Stoga je, u poređenju sa PET proizvodom, proizvod napravljen od PET/EVA/PE manje prozirnosti, skuplji, manje se može reciklirati i manje je pogodan za upotrebu u proizvodnom pogonu.

[0006] Postoje i posledice po životnu sredinu koje se javljaju usled upotrebe PET/EVA/PE proizvoda. Tokom proizvodnje PET/EVA/PE posuda termoformiranjem, više posuda se formira od velikih i često kontinuiranih listova PET/EVA/PE materijala, a pojedinačne posude se seku iz tih velikih listova. Otpadni materijal čine oni delovi velikih listova koji se ne koriste za pojedinačne posude. Ovaj otpadni materijal, poznat kao „skeletni otpad“, sadrži mešavinu PET, EVA i PE, koja prilikom recikliranja formira neproziran proizvod koji se ne može koristiti za stvaranje prozirnih plastičnih posuda. Pošto su prozirne plastične posude poželjnije od neprozirnih plastičnih posuda, otpad je neekonomičan za recikliranje.

[0007] Alternativni način za proizvodnju posuda za hranu kao što je prethodno opisano je pomoću injekcionog presovanja. Tada nema skeletnog otpada kako je prethodno opisano prilikom termo-formiranja, ali takođe ne postoji jednostavan i ekonomičan način nanošenja PE sloja na posudu koji će omogućiti lako zaptivanje gornjeg filma.

[0008] Shodno tome, cilj predstavljenog pronalaska je da obezbedi posude koje prevazilaze neke ili sve prethodno opisane probleme.

[0009] Prema prvom aspektu pronalaska, obezbeđena je posuda pogodna za zaptivanje prema patentnom zahtevu 1. Ona sadrži osnovu i kontinuirani bočni zid koji se proteže čvrsto upravno na osnovu sa perifernim obodom formiranim duž gornje, pri upotrebi, ivice kontinuiranog bočnog zida, pri čemu se sloj lepka nalazi na gornjoj, pri upotrebi, površini oboda tako da tanki film može biti zaptiven na obod kako bi se stvorio zaptiveni prostor između osnove, kontinuiranog bočnog zida i tankog filma. Sloj lepka smešten na gornjoj površini oboda se ne širi na vertikalne površine kontinuiranog bočnog zida i ne širi se na bazu.

[00010] Izraz „lepilo“ se ovde koristi da označi bilo koji materijal koji omogućava lepljenje tankog filma na obod. Lepilo može biti tradicionalni lepak, može biti materijal na bazi PE ili materijal na bazi PE kopolimera ili bilo koji drugi pogodan materijal koji se diskretno nanosi na obod.

[00011] Kao što je prethodno objašnjeno, prozirne plastične posude poželjnije su od neprozirnih plastičnih posuda i stoga osnova i kontinuirani bočni zid mogu biti bistri. Pogodan materijal za izradu prozirne osnove i prozirnog bočnog zida je PET, stoga se osnova i kontinuirani bočni zid sastoje u osnovi od PET-a, opciono od recikliranog PET-a.

[00012] Lepila pogodna za upotrebu u ovom pronalasku uključuju lepkove na bazi polimerne podloge, kao što je lepak koji se topi na visokoj temperaturi. Debljina sloja lepka može varirati. Pronalazači su zaključili da je debljina od 20 µm do 100 µm efikasna, a debljina od 50 µm najefikasnija.

[00013] Posude pogodne za zaptivanje prema predstavljenom pronalasku mogu biti zaptivene tako da se dobiju zaptivene posude. Prema tome, prema drugom aspektu predstavljenog pronalaska, zaptivene posude imaju tanki film zaptiven za posudu pogodnu za zaptivanje kao što je prethodno opisano.

[00014] Atmosfera u zaptivenoj posudi može se modifikovati kako bi se produžio rok trajanja i/ili poboljšao izgled proizvoda koji se pakuju u zaptivenim posudama. Pakovanje sa modifikovanom atmosferom (MAP - modified atmosphere packaging) može da sadrži povećani nivo kiseonika ili drugih gasova. Na primer, za pakovanje crvenog mesa, modifikovana atmosfera može da sadrži povećani nivo kiseonika, na primer od 25% do 90% kiseonika, a poželjno 80% kiseonika. Pored toga, MAP može da sadrži povećane nivoe ugljen-dioksida, koji se koriste za pakovanje živine. Ovo su samo primeri; postoji širok spektar komercijalno dostupnih mešavina gasova koje se koriste kod velikog broja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda. Takođe postoje značajne komercijalne količine pakovanja sa kontrolisanom atmosferom gde je smeša gasa unutar zaptivenog pakovanja prvobitno vazduh, ali gde proizvod troši i stvara gasove tako da atmosfera postaje modifikovana pažljivo dizajniranim i ciljanim materijalom za film i izborom materijala za posude. Ovo je poznato kao pakovanje sa kontrolisanom atmosferom (CAP - controlled atmosphere packaging). Pouzdano i efikasno zaptivanje između tankog filma i posude pogodne za zaptivanje, koji može da bude efikasan uprkos zagađenju na površini zaptivanja, je ključno za to da MAP i CAP budu efikasni.

[00015] Tanki film pogodan za upotrebu u izradi zaptivenih posuda prema predstavljenom pronalasku sadrže polipropilen (PP) i ili PE. Ovi materijali deluju kao zaptivni sloj u višeslojnom filmu, koji može da se formira koekstruzijom ili laminiranjem. Ostali slojevi u višeslojnoj strukturi se mogu odabrati da pruže određena svojstva, kao što su čvrstoća, otpornost, svojstva otpornosti na gas i/ili vodenu paru, svojstva protiv skupljanja i UV zaštita. Debljina sloja za zaptivanje tankog filma može da varira. Pronalazači su zaključili da je debljina sloja zaptivanja od 15 µm do 50 µm efikasna, a debljina od 20 µm najefikasnija. Ukupna debljina tankog filma obično je od 20 µm do 60 µm.

[00016] Prema trećem aspektu predstavljenog pronalaska, predviđen je postupak za pravljenje posude pogodne za zaptivanje kao što je prethodno opisano u skladu sa patentnim zahtevom 15, pri čemu postupak sadrži:

a) obezbeđivanje posude koja sadrži osnovu i kontinuirani bočni zid uzdignut od osnove sa obodom formiranim duž gornje ivice kontinuiranog bočnog zida; i b) nanošenje sloja lepka na gornju površinu oboda da se dobila posuda pogodna za zaptivanje.

[00017] Posuda se može tretirati koronom ili plazmom između koraka a) i b) kako bi se poboljšalo prijanjanje lepka na obod.

[00018] Sloj lepka se može naneti na gornju površinu oboda valjkom, kao što je silikonski valjak ili grejani hromirani valjak. Alternativno, sloj lepka se može naneti prskanjem, toplim pištoljem ili tehnikom štampanja.

[00019] Pronalazači su zaključili da podupiranje posuda tokom nanošenja sloja lepka pomaže u prenošenju ravnomerne debljine lepka na obod. Pronalazači su posebno zaključili da je podupiranje oboda korisno u proizvodnji vrhunske posude pogodne za zaptivanje.

[00020] Postupak izrade posude pogodne za zaptivanje prema predstavljenom pronalasku može se odvijati kao kontinuirani postupak. Na primer, posude se mogu kontinuirano dopremati na proizvodnu liniju za kontinuirano nanošenje sloja lepka. Postupak izrade posude pogodne za zaptivanje prema predstavljenom pronalasku se takođe može realizovati u šaržama. Pored toga, postupak izrade posude pogodne za zaptivanje prema predstavljenom pronalasku može se realizovati i kao kombinacija kontinuiranog postupka i proizvodnje u šaržama.

[00021] Na primer, posude se mogu dopremati u šaržama, a nanošenje sloja lepka se može realizovati kao kontinuirani postupak.

[00022] Prema četvrtom aspektu predstavljenog pronalaska, predviđen je postupak za pravljenje zaptivenih posuda kao što je prethodno opisano u skladu sa patentnim zahtevom 21, pri čemu postupak sadrži:

a) obezbeđivanje posude pogodne za zaptivanje dobijene u skladu sa prethodno opisanim postupkom za pravljenje posude pogodne za zaptivanje;

b) nanošenje sloja tankog filma na obod posude pogodne za zaptivanje; i

c) primenu pritiska na obod kako bi se izvršilo zaptivanje tankog filma na posudu pogodnu za zaptivanje.

[00023] Pritisak se koristi za spajanje tanke folije sa slojem lepka koji se nanosi na obod i time zaptiva posuda. Poželjno je da se toplota primenjuje istovremeno sa pritiskom. Pritisak koji deluje na obod i vreme delovanja pritiska može varirati. Pronalazači su zaključili da su pritisak od 206,84 KPa do 1.241,06 KPa (30 psi do 180 psi) i vremenski period od 0,5 sekundi do 5 sekundi efikasni, a pritisak od 758,42 KPa (110 psi) i vremenski period od 1 sekunde su najefikasniji.

[00024] Toplota primenjena na obod takođe može varirati. Pronalazači su zaključili da je temperatura od 105°C do 170°C efikasna, a temperatura od 150°C najefikasnija.

[00025] Samo pritisak ili pritisak i toplota mogu se primeniti na obod bilo kojim postupkom pogodnim za zaptivanje tankog filma na posudu pogodnu za zaptivanje. Obično se koristi kalup za zaptivanje koji odgovara obliku oboda za zaptivanje tankog filma na posudu pogodnu za zaptivanje.

[00026] Kao i kod izrade posude pogodne za zaptivanje, postupak izrade zaptivene posude prema predstavljenom pronalasku može se odvijati kao kontinuirani postupak. Na primer, posude pogodne za zaptivanje se mogu dopremati na proizvodnu liniju radi postavljanja tankog folma i delovanja toplote na obod. Postupak izrade zaptivene posude prema predstavljenom pronalasku se može realizovati u šaržama. Pored toga, postupak za pravljenje zaptivene posude prema predstavljenom pronalasku može se realizovati i kao kombinacija kontinuiranog postupka i proizvodnje u šaržama.

[00027] Postupak izrade zaptivene posude može se realizovati nakon što je posuda pogodna za zaptivanje napravljena i proizvod stavljen unutar posude pogodne za zaptivanje ili se postupak izrade zaptivene posude može izvesti odvojeno od postupka izrade posude pogodne za zaptivanje.

[00028] Pronalazak će u nastavku biti opisan sa pozivanjem na crteže i slike, na kojima:

slika 1 prikazuje poprečni presek prethodnog stanja posude;

slika 2 prikazuje dijagram toka tipičnog prethodnog stanja postupka termoformiranja; slika 3 prikazuje pogled posude u perspektivi prema pronalasku;

slika 4 prikazuje poprečni presek posude prema pronalasku;

slika 5 prikazuje dijagram toka postupka termoformiranja prema pronalasku;

slika 6 daje delimični šematski prikaz oboda prethodnog stanja posude;

slike 7A do 7E daju delimične šematske prikaze posuda prema pronalasku;

slike 8A, 8B i 8C daju šematski prikaz odozgo, sa strane i spreda posude prema pronalasku, uključujući modifikovanu karakteristiku za odvajanje;

slika 9A daje šematski prikaz prethodno stanje posude koja je smeštena u sličnu posudu; i slika 9B daje šematski prikaz posude prema pronalasku uključujući modifikovanu sposobnosti za odvajanje, koja je smeštena u sličnu posudu.

[00029] Slika 1 prikazuje poprečni presek prethodnog stanja posude 1’ koja sadrži osnovu 2’ sa rebrima 6’, bočne zidove 3’ sa obodom 4’. Posuda 1’ je napravljena od PET-a i ima debljinu na primer 400-500 µm. Površina posude je obložena PE filmom debljine na primer 30 do 50 µm. Uobičajeno, posuda sadrži 1 gram PE (tj. procentna koncentracija je 5,8%) i 16,8 grama PET (tj. procentna koncentracija je 94,2%).

[00030] Slika 2 je pojednostavljena ilustracija postupka termoformiranja za proizvodnju PET/PE posuda u koje se PET u obliku ljuspica i peleta uvodi u sistem za proizvodnju posuda. Ljuspice i peleti se tope u listove koji su obloženi filmom od PE. Listovi se zatim oblikuju u posude. Oko 6% PET/PE otpada se dobija brizganjem posuda.

[00031] U ovoj fazi, brizgane posude su međusobno povezane mrežom 7 koja je izrezana kako bi se proizvele pojedinačne posude sa povratnim obodom. Ovim postupkom odvajanja dobija se oko 40% otpada u vidu mreže. Konačno, otprilike 2% otpada od posuda se proizvodi u toku izrezivanja posuda na kraju postupka. Otpad od brizganja, otpad u vidu mreže i otpad od posuda su kontaminirani PE i ne mogu se reciklirati da bi se proizveli prozirni proizvodi. Na osnovu proizvodnje 100.000.000 posuda, to predstavlja ukupno oko 888 tona otpada godišnje (tj.148 tona godišnje otpada od brizganja, 705 tona godišnje otpada u vidu mreže i 35 tona godišnje otpada od posuda).

[00032] Na slici 3 je prikazana posuda pogodna za zaptivanje 1 prema pronalasku koja sadrži osnovu 2 i kontinuirani bočni zid 3 uspravno od osnove 1. Obod 4 je formiran duž gornje ivice kontinuiranog bočnog zida 3. Sloj lepka 5 se nalazi na gornjoj površini oboda 4 tako da tanki film (nije prikazan) može biti zaptiven na obod. Zaptiveni prostor se može stvoriti između osnove 1, kontinuiranog bočnog zida 3 i tankog filma.

[00033] Slika 4 prikazuje poprečni presek posude pogodne za zaptivanje 1 prema pronalasku koji sadrži osnovu 2 i kontinuirani bočni zid 3 uspravno od osnove 1. Posuda je poželjno izrađena od PET-a i ima debljinu na primer 400-500 µm. Obod 4 je formiran duž gornje ivice kontinuiranog bočnog zida 3 i može sadržati povratni obod. Posuda nije obložena PE filmom kao na slici 2, već je umesto toga lepljivi film 5 nanešen na gornju površinu oboda 4 tako da se tanki film može zalepiti na obod. Debljina lepljivog filma je poželjno približno 50 µm. Rebra 6 nalaze se u osnovi 2 kako bi ojačala osnovu posude.

[00034] Slika 5 je pojednostavljena ilustracija postupka termoformiranja za proizvodnju PET posuda prema pronalasku, u kojima se PET u obliku ljuspica i peleta uvodi u sistem za proizvodnju posuda. Ljuspice i peleti se prvo tope u listiće čistog PET-a. Postupak prema pronalasku, dakle, stvara otpad nakon brizganja PET-a koji se može reciklirati kako bi se dobio prozirni proizvod, budući da otpad uglavnom ne sadrži lepak ili PE. Posude se zatim formiraju u PET listove, a zatim se lepak nanosi na obod pomoću aplikatora za lepljenje 8, a posude se izrezuju i odvajaju. Otpad od mreže takođe ne sadrži lepak i može se reciklirati u postupku. Na kraju proizvodne linije, stvara se otpad od posuda koji sadrži PET i lepak.

Prema tome, predmetni postupak stvara znatno manje otpada kontaminiranog lepkom ili PE, a samim tim je i isplativiji jer omogućava proizvodnju prozirnih proizvoda iz sakupljenog recikliranog otpada. Opet, koristeći primer proizvodnje 100.000.000 posuda, možemo predvideti istih 888 tona sakupljenog otpada, ali samo 35 tona sadrži PE/lepak. Ovo se može ponovo uključiti u postupak ekstrudiranja bez postojećih smetnji za prozirnost, ili u najgorem slučaju, odvojiti i koristiti za proizvode (na primer obojeni proizvodi) gde prozirnost nije važna.

[00035] Kao što je prethodno objašnjeno, teško je pričvrstiti tanki film na PET površine, a rešenje koje je u prošlosti predloženo je bilo da se cela gornja površina posude obloži slojem PE i međuslojem EVA, budući da PE obezbeđuje površinu na koju se tanki film lako pričvršćuje. Međutim, dobijene posude su bile teže i manje pogodne za reciklažu od PET posuda zbog prisustva dodatnih slojeva.

[00036] U posudi predstavljenog pronalaska, sloj lepka se nalazi na gornjoj površini oboda tako da se u kasnijoj fazi, prema potrebi, tanki film može zalepiti na obod kako bi se stvorio zaptiveni prostor između osnove, kontinuiranog bočnog zida i tankog filma. Na taj način se ne menja gornji zaptivni film (koji može biti konvencionalni tanki film koji se koristi u industriji) već je samo posuda modifikovana. Druga rešenja bi zahtevala skupe i složene modifikacije poklopca i/ili posude. Dobijena posuda je pogodnija za reciklažu i mogu se dobiti posude do 3% lakše nego što su prethodno poznate posude.

[00037] Sledeća prednost predstavljenog pronalaska je ta što sloj lepka koji se nalazi na gornjoj površini oboda pruža način za vizuelno identifikovanje prisustva sloja za zaptivanje pre zaptivanja, jer se površina lepka vizuelno razlikuje od površine PET-a. Pored toga, sloj lepka, pruža način za vizuelnu proveru celosti zaptivača formiranjem lepljive „trake“ koja je vidljiva kroz tanki film.

[00038] Kada su posude umetnute jedna u drugu, često ih je teško odvojiti zbog blokirajućih svojstava PET-a (tj. sklonosti PET površina da prijanjaju za druge PET površine). Slika 6 predstavlja šematski prikaz ugla postojećeg dizajna posude. Zbog dizajna posude, obod je širi na uglovima nego duž stranica posude. Kod postojećih posuda, ovo dodatno područje se može koristiti za stvaranje sposobnosti za odvajanje kao pomoć u odvajanju spojenih posuda. To se postiže formiranjem udubljenja u posudi, ovo udubljenje se nalazi na gornjoj ivici spojene posude. Mesto udubljenja se naizmenično menja tako da se ne poklapa sa posudom sa kojim se spaja.

[00039] U predstavljenom pronalasku, gornja površina oboda je obložena lepkom. Neka lepila imaju nisku sposobnost lepljenja na sobnoj temperaturi; ali kako temperatura raste, sposobnost lepljenja se takođe povećava. Rezultat toga bi bilo zaključavanje (ili delimično lepljenje) posuda jer donja strana udubljenja za odvajanje (gornje) posude dodiruje gornju ivicu spojene (donje) posude.

[00040] Kako bi se rešio ovaj problem, posuda iz predstavljenog pronalaska može da sadrži najmanje jedno udubljenje za odvajanje koje se nalazi u zoni za odvajanje, pri čemu je zona za odvajanje oslobođena u odnosu na gornju površinu oboda, tj. postavlja se niže od nivoa oboda na razmaku od 1 mm, poželjno. Zona za odvajanje se proteže delimično (na primer kao polumeseci koji su susedni uglovima posude) ili u potpunosti (tj. oba susedna ugla posude i duž bočnih strana posude) duž unutrašnje strane oboda tako da kada je materijal za lepljenje nanet na posudu, gornja površina zone za odvajanje nije premazana. Na primer, na slikama 7A, 7B i 7C zona za odvajanje je smeštena u uglovima posude u obliku polumeseca, a udubljenje za odvajanje se nalazi u zoni za odvajanje. Na slikama 7D, 7E i 7F (a takođe i na slikama 8A, 8B i 8C) zona za odvajanje se proteže duž čitave unutrašnje strane oboda tako da posuda sadrži spoljni deo oboda premazanog lepkom i unutrašnji deo oboda, bez lepka.

[00041] Udubljenja za odvajanje se nalaze u zoni za odvajanje tako da kada se materijal za lepljenje nanese na posudu, gornja površina udubljenja za odvajanje i površina oko udubljenja nisu premazane. Kao takva, mogućnost međusobnog spajanja posuda je eliminisana. Visina koraka se može promeniti kako bi se podesio zazor za odvajanje između posuda. Tipičan zazor ima vrednost od 7 mm.

[00042] U ovim primerima izvođenja, razmak između gornje površine zone za odvajanje i osnove posude je manje od razmaka između gornje površine oboda i osnove. Poželjno, razmak između gornje površine oboda i gornje površine zone za odvajanje je približno 1 mm. Poželjno, širina zone za odvajanje je približno 1 mm. Kao što se može videti na slikama 9A i 9B, udaljenost između oboda sa lepkom donje posude i susednog zida gornje posude može se obično povećati za približno 1 mm (npr. 0,84 mm za standardne posude i 1,71 za posude prema predstavljenom pronalasku). Zona za odvajanje stoga predstavlja prednost po tome što sprečava da se prva posuda predstavljenog pronalaska zalepi za drugu spojenu posudu zbog rastojanja stvorenog između lepka na gornjoj površini oboda prve posude i susednog zida druge posude.

PRIMERI

[00043] LINPAC rfresh R2-45 posude za meso su pripremljene i testirane kako bi se pokazala pogodnost predstavljenog pronalaska za pakovanje svežeg mesa pomoću MAP sistema.

[00044] Posude su proizvedene od 500 µm debelog jednoslojnog amorfnog PET lista. Dobijene posude su premazane lepkom (referenca BAM 2041) proizvođača Beardow and Adams (Adhesives) Ltd. Lepak je nanešen na obod posude pomoću mašine za nanošenje lepka valjkom, model SC4, proizvođača Diemme Fin. Lepak je istopljen na hromiranom valjku pri temperaturi od 177°C i nanet na obod posude uz pomoć valjka od silikonske gume pri temperaturi od 125°C. Oprema za premazivanje imala je linijsku brzinu od 10 m/min, a posude su premazivane u šaržama po četiri koristeći aluminijumski nosač napravljen da pridrži obod svake posude dok ona prolazi ispod valjka za premazivanje. Oprema je podešena tako da se lepak ravnomerno nanosi na obod sa debljinama premaza od 50 µm, 60 µm, 80 µm i 90 µm. Ostala površina posude nije bila zagađena lepkom.

[00045] Posude su zaptivene koristeći 35 µm debeo komercijalno dostupan taki film. Ovo je bilo obezbeđeno od strane LINPAC Packaging Limited (referenca THB 267110). Posude su bile napunjene atmosferom koju je činilo 80% kiseonika i 20% ugljen-dioksida, koristeći mašinu za zaptivanje kompanije World Class Packaging, model T200. Primenjeni su različiti uslovi za zaptivanje sa vremenima zaptivanja od 1 do 3 sekunde, pritiskom zaptivanja od 206,84 KPa do 1.241,06 KPa (30 psi do 180 psi) i temperaturama poluga za zaptivanje od 130°C do 170°C.

[00046] Posude su skladištene 10 dana na 4°C kako bi se simulirao lanac snabdevanja pakovanja. Preostali kiseonik je zatim izmeren pomoću gasnog analizatora HiTec MAP 4050. Nije primećen značajniji gubitak koncentracije kiseonika, što ukazuje na to da paketi nisu propuštali. Ispitivanja curenja su vršena na sobnoj temperaturi koristeći Lippke 4000 sistem za testiranje pakovanja. Pritisak pri ispitivanju curenja je bio 50 mbar sa vremenom taloženja od 30 sekundi i vremenom detekcije curenja od 30 sekundi. Paketi su ponovo pokazali da ne propuštaju, pošto je registrovani pad pritiska bio <2 mbar. Ispitivanja prsnuća su izvršena korišćenjem Lippke 4000 sistem za testiranje pakovanja. Stopa povećanja pritiska je bila 5 mbar/sekundi. Greška se pojavila na gornjem mrežnom filmu koji pokazuje da je lepljena veza između posude i gornje mreže bila dobra.

1

Claims (26)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Posuda koja sadrži osnovu i kontinuirani bočni zid koji se proteže značajno upravno na osnovu sa obodom formiranim duž gornje, pri upotrebi, ivice kontinuiranog bočnog zida, pri čemu se osnova i kontinuirani bočni zid u osnovi sastoje od polietilen tereftalata (PET) gde se sloj lepka nalazi na gornjoj, pri upotrebi, površini oboda i pomenuti sloj lepka se ne širi na vertikalne, pri upotrebi, površine kontinuiranog bočnog zida i ne širi se na osnovu gde posuda osim toga sadrži tanki film koji može biti zaptiven na obod kako bi se stvorio zaptiveni prostor između osnove, kontinuiranog bočnog zida i tankog filma; i gde je tanki film višeslojni film koji sadrži zaptivni sloj i zaptivni sloj sadrži polipropilen (PP) i/ili PE.

2. Posuda prema patentnom zahtevu 1, pri čemu su osnova i kontinuirani bočni zid prozirni.

3. Posuda prema patentnom zahtevu 2, pri čemu se osnova i kontinuirani bočni zid sastoje u osnovi od recikliranog PET-a.

4. Posuda prema patentnim zahtevima 1, 2 ili 3, pri čemu, lepak je lepak na bazi polimernog supstrata ili polietilena (PE) ili materijala na bazi PE kopolimera.

5. Posuda prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu je debljina sloja lepka od 20 µm do 100 µm, a poželjno 50 µm.

6. Posuda prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, koja dalje sadrži najmanje jedno udubljenje za odvajanje, bez prisustva lepka, pored ugla posude.

7. Posuda prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, koja dalje sadrži zonu za odvajanje, bez prisustva lepka, koja se delimično ili potpuno proteže duž unutrašnje periferne strane oboda.

8. Posuda prema patentnom zahtevu 7, pri čemu je razmak između gornje površine zone za odvajanje i osnove posude manji od razmaka između gornje površine prirubnice i osnove.

9. Posuda prema patentnim zahtevima 7 ili 8, pri čemu je najmanje jedno udubljenje smešteno u zoni za odvajanje.

10. Posuda prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 9, pri čemu je tanki film zaptiven.

11. Posuda prema patentnom zahtevu 10, pri čemu je atmosfera unutar zaptivene posude modifikovana ili kontrolisana.

12. Posuda prema patentnom zahtevu 11, pri čemu modifikovana atmosfera sadrži povećane nivoe kiseonika ili ugljen dioksida.

13. Posuda prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je debljina sloja zaptivanja od 15 µm do 50 µm, a poželjno 20 µm.

14. Posuda prema bilo kojem od patentnih zahteva 10 do 13, pri čemu je debljina tankog filma od 20 µm do 60 µm.

15. Postupak izrade posuda prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 9, pri čemu postupak sadrži:

a) obezbeđivanje posude koja sadrži osnovu i kontinuirani bočni zid koji se proteže čvrsto upravno na osnovu sa obodom formiranim duž gornjeg, pri upotrebi, ivice kontinuiranog bočnog zida, pri čemu se osnova i kontinuirani bočni zid u osnovi sastoje od polietilen tereftalata (PET); i

b) nanošenje sloja lepka na gornju, pri upotrebi, površinu oboda kako bi se stvorila zaptivena posuda i sloj lepka se ne širi na vertikalne, pri upotrebi, površine kontinuiranog bočnog zida i ne širi se na osnovu

c) obezbeđivanje višeslojnog tankog filma koji sadrži zaptivni sloj i zaptivni sloj sadrži polipropilen (PP) i/ili PE.

16. Postupak prema patentnom zahtevu 15, pri čemu se posuda tretira koronom ili plazmom između koraka a) i b).

17. Postupak prema patentnim zahtevima 15 ili 16, pri čemu se sloj lepka nanosi na gornju površinu oboda valjkom, prskanjem, toplim pištoljem ili tehnikom štampanja.

18. Postupak prema patentnom zahtevu 17, pri čemu je valjak silikonski valjak ili grejani hromirani valjak.

19. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 15 do 18, pri čemu je obod poduprt tokom nanošenja sloja lepka.

20. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 15 do 19, pri čemu je postupak kontinuirani postupak.

21. Postupak izrade posuda prema bilo kojem od patentnih zahteva 10 do 14, pri čemu postupak sadrži:

a) obezbeđivanje posude dobijene u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 15 do 20; b) postavljanje tankog filma na obod posude; i

c) primenu pritiska na obod kako bi se izvršilo zaptivanje tankog filma na posudu.

22. Postupak prema patentnom zahtevu 21, pri čemu se pritisak primenjuje na obod pod pritiskom od 206,84 KPa do 1241,06 KPa (30 psi do 180 psi) u periodu od 0,5 sekundi do 5 sekundi, poželjno 758,42 KPa (110 psi) u trajanju 1 sekunda.

23. Postupak prema patentnim zahtevima 21 ili 22, pri čemu se toplota primenjuje istovremeno sa pritiskom.

1

24. Postupak prema patentnom zahtevu 23, pri čemu se toplota primenjuje na obod pri temperaturi od 105°C do 170°C, a poželjno pri temperaturi od 150°C.

25. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 21 do 24, pri čemu se koristi kalup za zaptivanje koji odgovara obliku oboda, za zaptivanje tankog filma na posudu pogodnu za zaptivanje.

26. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 21 do 25, pri čemu je postupak kontinuirani postupak.