RS60173B1 - Sistem i postupak za izradu individualizovanog sigurnosnog elementa - Google Patents

Description

OPIS PRONALASKA

Pronalazak se odnosi na jedan sistem za izradu individualizovanog sigurnosnog elementa, na jedan postupak za individualizovanje ovakvog sigurnosnog elementa pri korišćenju jednog takvog sistema kao i na sigurnosni element izrađen na ovaj način u obliku jedne vinjete (nalepnice) za vozilo, koja je prvenstveno zalepljena na vetrobransko staklo jednog vozila. Kao dokaz, da bi se odredila putarina odnosno carina, kako bi usledilo odobrenje za putni saobraćaj ili da bi se formirala neka druga ovlašćenja vezana za korišćenje puteva, mostova ili nečeg sličnog, često se koriste vinjete, koje su zalepljene na vetrobransko staklo nekog transportnog sredstva, na primer motornog vozila. Pored toga odgovarajuće vinjete služe takođe za identifikovanje vlasnika i držaoca vozila i služe kao zaštita od krađe. Pored motornih vozila mogu i druga transportna sredstva da se opreme sa takvim vinjetama za gore pomenute namene.

Takve vinjete moraju da ispune više zahteva. Prema jednom zahtevu mora se ostvariti mogućnost za jednostavnu proveru, da li je vinjeta autentična, dakle da nije falsifikovana. Po drugom zahtevu je poželjno, da se takva vinjeta ne može da odvoji od vetrobranskog stakla jednog transportnog sredstva i prenese na vetrobransko staklo drugog transportnog sredstva odnosno da se vinjeta ne može koristiti u svrhu zloupotrebljavanja za više transportnih vozila. Da bi se takva zloupotreba izbegla odnosno sprečila, vinjete se radi toga označavaju na pogodan način, čime se vinjete individualizuju, to znači da se označavaju na primer sa odobrenim-dopuštenim oznakama dodeljene određenom vozilu. Jedno takvo individualizovanje mora pri tome biti jednostavno za postavljanje na vinjetu ali istovremeno ne sme da bude pristupačno za manipulacije.

Na osnovu toga je zadatak predmetnog pronalaska, da pripremi odnosno predloži jedan sistem i postupak za izradu vinjete naročito osigurane od falsifikovanja i manipulisanja, kao i za jednostavno individualizovanje takvih vinjeta.

Ovaj zadatak se rešava pomoću sistema za izradu jednog sigurnosnog elementa, u obliku jedne vinjete za lepljenje na ciljni supstrat, na jednu površinu, naročito na površinu prednjeg stakla jednog transportnog vozila, u skladu sa zahtevom 1, koja sadrži noseći element sa jednom prvom i jednom drugom površinom, pri čemu je u jednom prvom području prve površine postavljen prvi deo elementa ovog sigurnosnog elementa, i u drugom području prve površine, koje je pomoću jedne prevojne ivice razdvojeno od prvog područja, postavljen je drugi deo elementa ovog sigurnosnog elementa, koji se pomoću presavijanja nosećeg elementa duž prevojne ivice može da dovede u preklapanje sa ovim prvim delom elementa, pri čemu drugi deo elementa ima jedno sredstvo za lepljenje, koje je postavljeno na stranu drugog dela elementa okrenutu od nosećeg elementa, i pri čemu se na stranu prvog i/ili drugog dela elementa okrenutu od nosećeg elementa može da nanese oznaka za individualizovanje, pri čemu drugi deo elementa u svim pravcima koji leže u ravni prostiranja nosećeg elementa ima jednu veću širinu prostiranja od prvog dela elementa

Zadatak se dalje rešava pomoću jednog postupka za individualizovanje sigurnosnog elementa u obliku jedne vinjete predviđene za lepljenje na jedan ciljni supstrat odnosno na vetrobransko staklo jednog vozila, koji obuhvata sledeće korake:

a) Priprema jednog sistema za izradu jednog sigurnosnog elementa kako je to gore objašnjeno;

b) Postavljanje jedne oznake za individualizovanje na stranu prvog dela elementa i/ili na stranu drugog dela elementa okrenutu od nosećeg elementa;

c) Presavijanje nosećeg elementa duž prevojne ivice, pri čemu se delovi elementa dovode u prekrivanje odnosno preklapanje jedan sa drugim; i

d) Lepljenje delova elementa pomoću jednog sredstva za lepljenje postavljenog na stranu drugog dela elementa okrenutu od nosećeg elementa.

Pod pojmom vozilo treba podrazumevati u nastavku opisa naročito kopnena vozila, kao što su na primer motorna vozila, teretna vozila (kamioni), dvotočkaška vozila, motorne sanke ili slično, vozila za kretanje po vodi, kao što su na primer brodovi, čamci, gliseri, podmornice ili slično, kao i vazduhoplovna vozila ili svemirska vozila, kao što su na primer avioni, helikopteri, baloni, vazdušne jedrilice ili slično.

Patentni dokument WO 2004/096571 A2 pokazuje jedan postupak za izradu višeslojnog tela, kod koga su pripremljena dva dela elementa konačnog višeslojnog tela na jednom nosaču. Pomoću presavijanja nosača preko jedne prevojne ivice mogu se dovesti delovi elementa u preklapanje jedan sa drugim i nalepiti na površinu supstrata. Novost relevantno izvedene forme ovog dokumenta se ipak isključivo odnosi na jednu kartu-karticu. Patentni dokument EP 0 733 490 A1 opisuje jedan postupak za izradu jedne vinjete, kod koje se dva dela elementa pomoću presavijanja dovode u prekrivanje jedan sa drugim i lepe se. Ovaj patentni dokument ipak nije pokazao, da drugi deo elementa u svim pravcima koji leže u ravni prostiranja nosećeg elementa ima jednu veću širinu prostiranja od prvog dela elementa.

U poređenju sa stanjem tehnike ovaj sistem odnosno postupak izveden u skladu sa pronalaskom dopušta individualizovanje sigurnosnog elementa spolja izvan sopstvenog proizvodnog procesa. Sistem dakle može da se samostalno izradi industrijski i posle toga da se isporuči na mesto za izdavanje vinjeta. Ovde se najpre pri izdavanju jedne pojedinačne (individualne) vinjete na mestu izdavanja postavlja oznaka za individualizovanje, na primer kod registracije transportnog sredstva, za koje je namenjena odnosno određena vinjeta. Ovo individualizovanje može da se izvede na primer pomoću štampanja, naročito pomoću postupka štampanja kao što je mlazno štampanje (pomoću inkjet odnosno non-impact mlaznog štampača), termo-transfer štampanje ili pomoću kserografije (lasersko štampanje). Pomoću završnog lepljenja oba dela elementa oznaka za individualizovanje se zatvara u slojevitu strukturu delova elemenata i nije više dostupna sa spoljne strane. Prema tome kasnije manipulacije na oznaci za individualizovanje sa ciljem slobodnog skidanja nisu više moguće bez razaranja odnosno uništenja oznake za individualizovanje, tako da jedna zloupotreba vinjete, na primer za prenošenje na drugo transportno sredstvo, ne može više da usledi. Ovim je ostvarena mogućnost, da se sigurnosni element u obliku vinjete individualizuje naročito jednostavno i istovremeno da se osigura od zloupotrebe.

Prednosti izvedenih formi su date odnosno proističu iz zavisnih zahteva od 2 do 13.

Prvenstveno prvi deo elementa i/ili drugi deo elementa sadrži najmanje jedan replicirajući sloj u kome je formirana najmanje jedna reljefna struktura. Pri tome se ostvaruje naročita prednost, ako replicirajući sloj ima debljinu sloja od 0,2 µm do 20 µm, prvenstveno od 0,5 µm do 5 µm i naročito povoljno od 0,5 µm do 2,5 µm. Replicirajući slojevi sa takvom reljefnom strukturom se precizno izrađuju samo uz znatne troškove. Ovo dovodi do jedne naročito velike sigurnosti od falsifikovanja.

Pod jednim replicirajućim slojem se u opštem obliku podrazumeva jedan površinski sloj u kome može da se izradi jedna reljefna struktura. U ove slojeve spadaju na primer organski slojevi kao što su slojevi od veštačke plastične mase ili slojevi sa lakom ili neorganski slojevi kao što su neorganske veštačke materije (na primer silikoni), poluprovodni slojevi i tako dalje ali i kombinacije od toga. Povoljno je, da se replicirajući sloj izvede kao replicirajući sloj sa lakom. Za obrazovanje reljefne strukture može da se formira replicirajući sloj sa zračnim otvrdnjavanjem ili sa toplotnim otvrdnjavanjem (thermosetting) ili da se izvede jedan termoplastični, naročito termički sušeni replicirajući sloj sa lakom, sa kojim se formira jedan reljef u replicirajućem sloju i replicirajući sloj u datom slučaju otvrdnjava sa ovim u njemu utisnutim reljefom.

Prvenstveno je formirana najmanje jedna reljefna struktura kao jednodimenzionalna ili dvodimenzionalna struktura jedne difrakcione rešetke, naročito sa jednom prostornom (spacionom) frekvencijom između 100 linija/mm i 4000 linija/mm, prvenstveno između 1000 linija/mm i 2000 linija/mm.

Pri tome je povoljno, kada je najmanje jedna reljefna struktura izvedena od jedne ili više reljefnih struktura, a koje su izabrane iz sledećih struktura: mikro ili nano struktura sa svetlosnim prelamanjem (difrakcijom) i/ili svetlosnim savijanjem i/ili svetlosnim rasejanjem (disperzijom) i/ili svetlosnim fokusiranjem, izotropna ili anizotropna mat (bezbojna)-struktura, binarna ili kontinualna sočiva, struktura sa mikro prizmama, blaze rešetka (specijalna optička rešetka za maksimalno savijanje svetlosnih zraka) sa prostornom frekvencijom između 100 linija/mm i 1500 linija/mm, struktura ahromatske rešetke sa prostornom frekvencijom između 50 linija/mm i 300 linija/mm, difrakcione strukture nultog reda, naročito sa prostornom frekvencijom između 2500 linija/mm i 4000 linija/mm, polja sa mikro sočivima, naročito sa prečnikom mikro sočiva između 5 µm i 50 µm i kombinovane strukture iz ovih prethodno navedenih struktura.

Pomoću takvih struktura mogu se iskazati mnogostruki optički efekti, koji omogućavaju ne samo pojavu odgovarajuće sjajne slike već takođe i povećavaju zaštitu od falsifikovanja.

Prvenstveno prvi deo elementa i/ili drugi deo elementa ima jedan sloj za refleksiju naročito jedan metalni sloj ili jedan HRI-sloj. Takvi slojevi mogu da stvore jednu optičku pozadinu i/ili optički efektan granični sloj za jedan replicirajući sloj, koji na taj način odnosno pomoću tih slojeva modifikuje reflektivna i refraktivna svojstva. Ovaj najmanje jedan sloj za refleksiju je prema tome povoljno postavljen na najmanje jedan replicirajući sloj opremljen sa površinskom reljefnom strukturom. Ali on može i sam za sebe da služi takođe za prikaz optičkih efekata. Kao metal za metalne slojeve se koristi prvenstveno aluminijum, bakar, zlato, srebro, hrom ili legure od ovih metala. Pod jednim HRI-slojem podrazumeva se pri tome jedan sloj od materijala sa visokim indeksom prelamanja svetlosti (HRI = "High Refractive Index"). Pri tome ovde može da se radi o cink-sulfidu ili titan-dioksidu. Dalje su mogući takođe sistemi sa tankim slojevima sa jednim nizom slojeva sa različitim indeksima prelamanja, na primer jedan paket slojeva sastavljen iz jednog HRI-sloja, u pratnji jednog LRI-sloja (LRI = "Low Refractive Index"- nizak indeks prelamanja), kao i iz jednog daljeg HRI-sloja. Kao LRI-sloj može da se koristi na primer magnezijum-fluorid.

Na povoljan način je najmanje jedan sloj za refleksiju izveden u formi mustre, naročito u obliku jedne prve optičke informacije. Jedan takav sloj za refleksiju može da služi za proizvodnju optičkog efekta i naročito kao dodatni sigurnosni element.

Prvi i/ili drugi deo elementa može pri tome takođe da poseduje dva sloja za refleksiju ili više različitih slojeva za refleksiju, koji su naročito izgrađeni od više različitih metalnih materijala i koji su formirani u obliku različitih prvih optičkih informacija. Upravo kada se najpre izvede jedan optički utisak odnosno optička informacija pomoću zajedničkog sadejstva dva sloja ili više slojeva, biće ostvarena naročito dobra zaštita od falsifikovanja, jer željeni optički utisak nastaje samo tada, kada su slojevi sa zajedničkim dejstvom precizno poređani u registru, to znači raspoređeni paser-tačno odnosno registrovani-tačno jedan prema drugome, što je pri falsifikovanju veoma teško postići.

Pojam "paser-tačnost" odnosno "registarska-tačnost" potiče iz štamparske tehnologije. Kod ove tehnologije se koriste paser-oznake odnosno registar-oznake, koje su postavljene na različite slojeve ili naslage. Pomoću ovih paser-oznaka odnosno registar-oznaka je moguće veoma lako i egzaktno podesiti ovo tačno pozicioniranje naslaga ili slojeva relativno jedan prema drugome i time se postiže takozvana paser-tačnost odnosno registarska-tačnost. Pojam "u registru" dakle označava, da su dotični pojedinačni slojevi ili naslage dovoljno tačno usmereni uz pomoć paser-oznaka odnosno registar-oznaka odnosno postavljeni u tačno određeni položaj jedan prema drugome. U narednom delu opisa upotrebljava će se ovo poimanje u ovom navedenom smislu. To znači da se radi o tome, da se slojevi koji leže jedan na drugome što je moguće više tačno usmere relativno jedan prema drugome i da se rasporede "u registru".

Dalje je u ovom najmanje jednom sloju za refleksiju predviđen prvenstveno najmanje jedan transparentni prozor, u kome nije predviđen materijal sloja za refleksiju. U tom prozoru će se kasnije prvenstveno postaviti oznake za individualizovanje.

Povoljno je da sloj za refleksiju ima debljinu sloja od 0,005 µm do 2 µm, prvenstveno od 0,01 µm do 0,2 µm i naročito povoljno od 0,02 µm do 0,1 µm.

Povoljno je kada prvi i/ili drugi deo elementa sadrže najmanje jedan parcijalni optički varjabilni sloj i/ili jedan optički varjabilni sistem slojeva. Ovaj sloj ili sistem slojeva poseduje jednu manju bočnu (lateralnu) meru nego što je prvi odnosno drugi deo elementa i samim tim prekriva granični sloj prvog odnosno drugog dela elementa samo u nekim područjima. Sloj ili sistem slojeva je prvenstveno izveden tako, da sadrži najmanje jednu materiju, naročito u rasutom obliku ili u obliku čestica ili u obliku pigmenata koja u zavisnosti od ugla gledanja daje različiti optički efekat i/ili sadrži najmanje jedan sloj sa tečnim kristalima koji u zavisnosti od ugla gledanja daje različiti optički efekat i/ili sadrži naslagu od tankih-film slojeva koja u zavisnosti od ugla gledanja daje efekat interferentne boje i/ili ima replicirajući sloj koji u sebi sadrži oblikovanu reljefnu strukturu, koja naročito poseduje gore opisane kvalifikacije-izgrađivanje.

Sa takvim promenljivim optičkim efektima koji se menjaju u zavisnosti od ugla gledanja mogu se implementirati dopunske sigurnosne oznake odnosno sigurnosna svojstva. Tako se na primer može - takođe u zajedničkom sklopu-fazi sa drugim slojevima sigurnosnog elementa - izraditi sigurnosna oznaka za potvrdu autentičnosti sigurnosnog elementa, koja je u potpunosti vidljiva samo pod određenim uglom gledanja. Ovakva oznaka takođe povećava sigurnost od falsifikovanja.

Dalje je povoljno, kada prvi deo elementa sadrži jedan prvi sloj sa lepkom, naročito za lepljenje sigurnosnog elementa na vetrobransko staklo transportnog sredstva i kada je prvi sloj sa lepkom postavljen na stranu prvog dela elementa okrenutu od nosećeg elementa, tako da se gotov sigurnosni element može pouzdano da učvrsti odnosno zalepi na svoj ciljni supstrat.

Pri tome je prvi sloj sa lepko prvenstveno sloj sa hladnim lepkom, naročito sa jednom debljinom sloja od 1µm do 40 µm, prvenstveno od 5 µm do 25 µm i naročito povoljno od 10 µm do 20 µm.

Na pogodan način je između prvog dela elementa i nosećeg elementa postavljen sloj za razdvajanje, naročito silikonski sloj. Ovo dopušta lakše uklanjanje nosećeg elementa, pri čemu se oslobađa prvi sloj sa lepkom, tako da se na taj način sigurnosni element jednostavno pričvršćuje-prilepljuje na površinu ciljnog supstrata.

Dalje je povoljno, kada prvi deo elementa sadrži naročito samonoseći sloj od polimera, na primer od poliestra ili sa poliestrom, naročito sadrži PET (polietilentereftalat), PVC (polivinil-hlorid), PP (polipropilen). Ovo daje prvom delu elementa stabilnost i može da služi kao nosač za oznaku za idividualizovanje i u datom slučaju može da služi za dalje sigurnosne oznake. Prvenstveno je sloj od polimera jedna samonoseća folija.

Prvenstveno se ovaj sloj od polimera sastoji od poliestra i ima debljinu sloja od 6 µm do 125 µm, prvenstveno od 6 µm do 75 µm i naročito povoljno od 6 µm do 50 µm.

Dalje je povoljno, kada prvi deo elementa ima jedan sloj sa lakom, naročito jedan posredni sloj za držanje, koji služi kao posrednik za povećanje držanja-prijanjanja oznake za individualizovanje, pri čemu je sloj sa lakom postavljen na stranu sloja sa polimerom okrenutu od nosećeg elementa. Ova izvedena forma je naročito povoljna, kada se oznaka za individualizovanje odštampa, tako da je time ostvareno sigurno držanje-prijanjanje štamparske boje. Ovaj sloj sa lakom može pored toga da ima jednu sigurnosnu štampu i/ili lokalno različito svojstvo držanja-prijanjanja za sloj od polimerom, tako da se on prvenstveno razori odnosno uništi pri pokušaju manipulacije sa sigurnosnim elementom. Takva vrsta slojeva može takođe da leži ispred sloja sa polimerom na strani okrenutoj prema nosećem elementu.

Da bi se dalje povećala sigurnost protiv falsifikovanja sigurnosnog elementa, može parcijalni optički varjabilni sloj odnosno sistem slojeva da bude postavljen na stranu sloja sa polimerom okrenutu od nosećeg elementa, naročito može da se postavi na sloj sa lakom, i da oznaka za individualizovanje može da se nanese odnosno postavi u zajedničku ravan sa parcijalnim optički varjabilnim slojem odnosno sistemom slojeva, naročito pored sloja odnosno sistema slojeva. Oznaka za individualizovanje može pri tome da bude izgrađena na primer u zajedničkom sklopu-fazi sa parcijalnim optički varjabilnim slojem sa vidljivom odnosno veoma uočljivom strukturom, koja može da služi za utvrđivanje autentičnosti sigurnosnog elementa.

Dalje je pogodno, kada sredstvo za lepljenje prvog i drugog dela elementa sadrži jedan drugi sloj sa lepkom, naročito jedan sloj sa hladnim lepkom. Ovaj sloj sa hladnim lepkom na pogodan način ima debljinu sloja od 1 µm do 40 µm, prvenstveno od 5 µm do 25 µm i naročito povoljno od 10 µm do 20 µm.

Sredstvo za lepljenje sadrži prvenstveno jedan sloj za razdvajanje, naročito jedan odvajajući, silikonizovani sloj od papira ili sloj folije, koji je postavljen na stranu drugog sloja sa lepkom okrenutu od nosećeg elementa, i koji naročito štrči odnosno pruža se kao produžetak odnosno prepust iznad drugog sloj sa lepkom makar u nekom području. Jedan takav sloj za razdvajanje štiti sistem od neželjenog lepljenja izazvanog nepažnjom ili nehotice i osnova ovog produžetka odnosno prepusta je u tome da omogući naročito lako odvajanje sloja za razdvajanje u momentu kada treba da usledi lepljenje. Pomoću odvajanja sloja za razdvajanje vrši se oslobađanje drugog sloja sa lepkom. Ako sloj za razdvajanje bude izveden bez prepusta-produžetka, povoljno je, da tada ne bude potpuno povezan, već da ima na primer jedno upresovanje. Tako se na primer pomoću previjanja-savijanja nosećeg elementa odvaja sloj za razdvajanje na upresovanju i na taj način se oba dela elementa mogu jednostavno da uklone.

Sloj od papira ili sloj folije ima pri tome pogodno izvedenu debljinu sloja od 30 µm do 300 µm, prvenstveno od 40 µm do 160 µm i naročito povoljno od 60 µm do 120 µm.

Prvenstveno drugi deo elementa sadrži jedan sloj za razdvajanje koji služi za odvajanje drugog dela elementa od nosećeg elementa. Pomoću njega se može takođe drugi deo elementa da odvoji na jednostavan način od nosećeg elementa, kada individualizovani sigurnosni element treba da se postavi na svoj ciljni supstrat.

Ovaj sloj za razdvajanje ima prvenstveno najmanje jedan sloj od polimera, naročito sloj sa poliestrom, sa debljinom sloja od 6 µm do 125 µm, prvenstveno od 6 µm do 75 µm i naročito povoljno od 6 µm do 50 µm. Jedan ili više slojeva od polimera može pri tome da ostane pri odvajanju sloja za razdvajanje na drugom delu elementa ili takođe da se svi odvoje.

Prvenstveno sloj za razdvajanje sadrži najmanje jedan sloj sa UV-lepkom. On ima pogodnu debljinu sloja od 0,1 µm do 10 µm, prvenstveno od 0,01 µm do 5 µm i naročito povoljno od 0,2 µm do 2,5 µm. Jedan takav sloj sa UV-lepkom može se jednostavno odvojiti od njegovog supstrata, naročito od sloja sa polimerom. Pomoću UV- otvrdnjavanja može se pored toga osigurati, da posle odvajanja sloja za razdvajanje ne ostaje nikakvo dalje dejstvo lepka.

Dalje je moguće, da se površina sloja sa polimerom tako modifikuje, da na uobičajen način na dotičnom polimeru, naročito na poliestru, dobro prijanjajući sistem za lepljenje, kao što je na primer hladni lepak, bude ponovo odvojiv. Ovo može da usledi pomoću silikoniziranja (prevlačenje silikonom) sloja od polimera ili pomoću jednog tankog sloja za razdvajanje, koji je privezan-pričvršćen pomoću jednog sistema na bazi voska.

Alternativno može ovaj drugi deo elementa da sadrži jedan reverzibilno (povratno) razdvojivi sloj sa lepkom. Takvi slojevi sa lepkom su na primer poznati kao adhezioni listići od papira. Ovde je naročito pogodna debljina sloja od 1 µm do 40 µm, prvenstveno od 5 µm do 25 µm i naročito povoljno od 10 µm do 20 µm.

Naročito je povoljno, kada je sloj sa UV-lepkom odnosno reverzibilno razdvojivi sloj sa lepkom postavljen između dva sloja sa polimerom. Kod jednog takvog rasporeda ostaje jedan sloj sa polimerom na nosećem elementu, a ovaj drugi sloj sa polimerom ostaje na drugom delu elementa. Ovo olakšava ne samo odvajanje sloja za razdvajanje već isto tako drugom elementu daje dodatnu stabilnost pomoću preostalog sloja sa polimerom.

Dalje je povoljno, kada se sloj za razdvajanje u površinskoj ravni nosećeg elementa pruža u najmanje jednom pravcu preko najmanje jednog daljeg sloja drugog dela elementa. Na ovom produžetku-prepustu se sloj za razdvajanje može jednostavno zahvatiti kod postupka odvajanja drugog dela elementa od nosećeg elementa, tako da se time olakšava odvajanje.

Drugi deo elementa ima povoljno izveden jedan sloj za držanje, koji u nekim područjima poseduje različita svojstva držanja-prijanjanja prema graničnim slojevima i to naročito na mestima, na kojima je predviđeno, da se ovo držanje-prijanjanje na graničnim slojevima smanji ili poveća. Posle postavljanja ovog gotovog individualizovanog sigurnosnog elementa na njegov ciljni supstrat, jedan takav sloj za držanje pouzdano ometa-sprečava slobodno odvajanje sigurnosnog elementa sa ciljnog supstrata odnosno odvajanje sigurnosnog elementa nije više moguće bez njegovog razaranja odnosno uništenja, tako da se on ne može više da zloupotrebljava na primer za prenošenje na drugo transportno sredstvo.

Svojstva držanja-prijanjanja sloja za držanje su pri tome tako podešena, da se pri jednom pokušaju odvajanja u području sa povećanim držanjem između slojeva može samo najmanje jedan deo drugog dela elementa da svuče, na primer deo sa slojem od polimera i u području sa malim držanjem između slojeva može da se svuče ceo sloj od polimera sa ostalih slojeva drugog dela elementa, usled čega dolazi do razaranja sigurnosne oznake. Područja sa povećanim i smanjenim držanjem između slojeva mogu pri tome takođe da budu tako raspoređena, da ona prikazuju jedna optička informacija, koja se pojavljuje kod pokušaju nasilnog odvajanja odnosno posle odvajanja ona postaje vidljiva. Na primer može jedan natpis kao što je "INVALID" (oštećen) da postane vidljiv pri odvajanju.

Na pogodan način sloj za držanje sadrži jedan posredni sloj za držanje. Pri tome može da se radi na primer o jednom lepku. Posredni sloj za držanje ima na povoljan način izvedenu debljinu sloja od 0,005 µm do 20 µm, prvenstveno od 0,5 µm do 5 µm i naročito povoljno od 0,5 µm do 2,5 µm.

Dalje je prvenstveno predviđeno, da sloj za držanje sadrži jedan parcijalni sloj sa voskom ili jedan parcijalni sloj sa lepkom. Jedan takav parcijalni sloj sa voskom ili parcijalni sloj sa lepkom može veličinu držanja-prijanjanja posrednog sloja za držanje lokalno sniziti odnosno povećati na graničnom sloju, tako da se postignu lokalne željene varijante međuslojnog držanja, koje kod pokušaja skidanja, odnosno kod pokušaja da se gotov sigurnosni element odvoji od njegovog ciljnog supstrata, dovode do razaranja odnosno uništenja sigurnosnog elementa.

Parcijalni sloj sa voskom odnosno sloj sa lepkom ima pri tome pogodnu debljinu sloja od 0,002 µm do 1 µm, prvenstveno od 0,005 µm do 0,2 µm i naročito povoljno od 0,005 µm do 0,1 µm.

Naročito je pogodno, kada je sloj za držanje postavljen između replicirajućeg sloja i sloja za razdvajanje. Kod jednog pokušaja, da se sigurnosni element skine sa svog ciljnog supstrata, dolazi tada neizbežno do oštećenja replicirajućeg sloja. Ovo je neposredno prepoznatljivo odnosno primetno jer su time dodatno oštećena karakteristična optička sigurnosna svojstva odnosno optički efekti replicirajućeg sloja. Ovo oštećenje je odmah jasno vidljivo kod jedne vinjete, kada se vinjeta zloupotrebljava odnosno koristi za više drugih transportnih sredstava.

Prvenstveno je noseći element izgrađen iz providnog, poluprovidnog ili neprovidnog polimera, naročito iz poliestra, naročito PET (polietilentereftalat). Ovo omogućava osvetljavanje eventualno predviđenih fotosenzitivnih slojeva, kao što je na primer jedan sloj sa UV-lakom, pri čemu se osvetljavanje vrši kroz noseći element. Ovo ima naročito prednost, kada nije moguće nikakvo osvetljavanje ove strane fotosenzitivnog sloja okrenute od nosećeg elementa kroz postavljene dalje slojeve, jer ovi dalji slojevi nisu transparentni za talasnu dužinu zraka odnosno svetlosti potrebnu za osvetljavanje fotosenzitivnog sloja.

Jedan takav noseći element izveden iz poliestra ima povoljno izvedenu debljinu sloja od 25 µm do 250 µm, prvenstveno od 50 µm do 150 µm i naročito povoljno od 50 µm do 120 µm. Alternativno može noseći element da bude izgrađen takođe od papir, pod uslovom da nije potrebno nikakvo osvetljavanje kroz noseći element.

U ovom slučaju je pogodno, kada noseći element ima debljinu sloja od 30 µm do 300 µm, prvenstveno od 40 µm do 160 µm i naročito povoljno od 60 µm do 120 µm.

Dalje može prvi i/ili drugi deo elementa da ima jedan presek, koji se od jedne površine dotičnog dela elementa okrenute od nosećeg elementa pruža normalno na ravan prostiranja nosećeg elementa kroz najmanje jedan sloj dotičnog dela elementa.

Dalje je povoljno, ako drugi deo elementa u svim pravcima koji leže u ravni prostiranja nosećeg elementa ima jednu veću širinu prostiranja od prvog dela elementa. Pri lepljenju gotovog individualizovanog sigurnosnog elementa na njegov ciljni supstrat, prostire se posle toga drugi deo elementa šire preko prvog dela elementa odnosno štrči izvan prvog dela elementa, koji je nalepljen na jedan ciljni supstrat, na primer na jedno vetrobransko staklo. Ovo prošireno područje odnosno širi deo drugog dela elementa može se potom isto tako lako nalepiti na ciljni supstrat.

Prvenstveno se oznake za individualizovanje nanose pomoću štampanja, naročito pomoću postupka štampanja kao što je mlazno štampanje (pomoću inkjet odnosno non-impact mlaznog štampanja) ili kserografije (laserskog štampanja). Jedno takvo individualizovanje se može sprovesti naročito jednostavno i bez velikih tehničkih troškova, pa takvo individualizovanje na primer može da usledi direktno na mestu za izdavanje vinjeta. Dalje je takođe moguće, da se pomoću lasera unesu oznake za individualizovanje, pri čemu se u tom trenutku menja na primer sloj za refleksiju ili obojeni sloj. Ova promena može da znači jedno lokalno razaranje (ablacija) dotičnog sloja ili potamnjivanje (bojenje u crno), beljenje ili neka druga promena boje.

Oznake za individualizovanje se mogu naneti takođe indirektno, na primer u formi jedne separatne etikete ili jednog drugog prenosnog elementa. Na primer mogu se etikete u jednom separatnom procesu i/ili uređaju opremiti naročito sa personalizovanom ili individualizovanom informacijom, na primer pomoću postupka štampanja kao što je mlazno štampanje ili kserografija (lasersko štampanje) ili sa jednim laserom, pri čemu se u tom trenutku menja na primer sloj sa supstratom, sloj za refleksiju ili obojeni sloj neke etikete Ova promena može da znači jedno lokalno razaranje (ablacija) dotičnog sloja ili potamnjivanje (bojenje u crno), beljenje ili neka druga promena boje. Posle toga se ova odštampana etiketa postavlja kao oznaka za individualizovanje.

Prvenstveno se kao oznaka za individualizovanje unosi serijski broj, barkod, ime, karakteristike motornog vozila ili slično. Ovo omogućava na primer direktno dodeljivanje jednog sigurnosnog elementa u obliku vinjete za jedno specifično transportno sredstvo ili za definisanje njegovog držaoca-vlasnika.

Kod završne izrade individualizovanog sigurnosnog elementa odvaja se na pogodan način pre presavijanja u koraku c) jedan sloj za razdvajanje, naročito jedan silikonizovani sloj od papira, od površine drugog dela elementa okrenute od nosećeg elementa i na taj način se sloj sa lepkom ovog sloja za razdvajanje i sloj sa lepkom koji je sadržan u sredstvu za lepljenje oslobađaju radi lepljenja koje je predviđeno u koraku d). Na kraju se prvenstveno delovi elementa dovode u preklopljeno stanje tako, da se ovaj drugi deo elementa sa svih strana pruža preko prvog dela elementa odnosno štrči spolja izvan prvog dela elementa, pa se tako, kako je to gore već objašnjeno, stvara jedna proširena ivica, koja omogućava, da se oba dela elementa nalepe na ciljni supstrat. Pomoću ove proširene ivice drugog dela elementa se dodatno štiti bočna površina spojenih slojeva sigurnosnog elementa, tako da se time može da umanji mogućnost nepoželjnog raslojavanja slojeva.

Na pogodan način je u daljem koraku e) noseći element razdvojen od međusobno zalepljenih delova elementa. Individualizovani i prelepljeni delovi elementa grade sada gotov sigurnosni element, koji mora još samo da se zalepi na njegov ciljni supstrat.

Pri tome se prvenstveno noseći element odvaja duž sloja za razdvajanje, naročito jednog silikonskog sloja, od prvog dela elementa, pri čemu se oslobađa sloj sa lepkom prvog dela elementa, pomoću koga se sigurnosni element lepi na određenu površinu, naročito na površinu vetrobranskog stakla jednog vozila.

Odvajanje može da se sprovede takođe tako, da se u koraku e) noseći element tako odvoji od drugog dela elementa, da se jedan sloj za razdvajanje drugog dela elementa tako razdvoji, da sloj sa lepkom sloja za razdvajanje ostane na nosećem elementu i da sloj od polimera gradi površinu sigurnosnog elementa.

Sloj sa lepkom je pri tome prvenstveno, kako je to već opisano, jedan sloj sa UV-lepkom, jedan sloj sa hladnim lepkom ili reverzibilno razdvojivi sloj sa lepkom.

Pronalazak će dalje biti razjašnjen preko izvedenih primera uz pomoć priloženih crteža. Oni prikazuju:

Slika 1 šematski prikazan presek jednog prvog izvedenog primera sistema za izradu jedne individualizovane vinjete;

Slika 2 šematski prikazan presek jednog drugog izvedenog primera sistema za izradu jedne individualizovane vinjete;

Slika 3 šematski prikazan presek jednog trećeg izvedenog primera sistema za izradu jedne individualizovane vinjete;

Slika 4 šematski prikazan presek jednog četvrtog izvedenog primera sistema za izradu jedne individualizovane vinjete;

Slika 5 šematski prikazan presek jednog petog izvedenog primera sistema za izradu jedne individualizovane vinjete;

Slika 6 šematski prikazan presek jednog petog izvedenog primera sistema za izradu jedne individualizovane vinjete;

Slika 7 a-j šematski prikazan presek kroz izvedeni primer sistema za izradu jedne individualizovane vinjete tokom sprovođenja postupka za izradu vinjete.

Slika 8 šematski prikazan presek jedne gotove vinjete koja je aplicirana na vetrobransko staklo.

Sistem 100 za izradu jedne personalizovane vinjete za jedno transportno sredstvo obuhvata jedan prvi deo 1 elementa i drugi deo 2 elementa, koji su postavljeni na jedan noseći element 3. Između područja 31 i 32 nosećeg elementa 3, na koja su postavljeni delovi 1, 2 elementa, noseći element 3 ima jednu prevojnu ivicu 33. Na području 31 nosećeg elementa 3, na koje je postavljen prvi deo 1 elementa, noseći element 3 je na njegovoj površini okrenutoj prema prvom delu 1 elementa opremljen sa jednim slojem 34 za razdvajanje, koji je prvenstveno izveden kao silikonski sloj.

Prvi deo 1 elementa je sa jednim slojem 11 sa hladnim lepkom spojen sa slojem 34 za razdvajanje. U pravcu dalje od nosećeg elementa 3 na sloj 11 sa hladnim lepkom pridodat je sledeći sloj 12 od polimera, na primer od poliestra ili sa poliestrom, naročito sadrži PET (polietilentereftalat), PVC (polivinil-hlorid), PP (polipropilen), na čiju je površinu postavljen dalje jedan parcijalni optički varjabilni sloj 13 i u istoj ravni je predviđena jedna odštampana oznaka 14 za individualizovanje, pri čemu se oznaka 14 za individualizovanje i parcijalni optički varjabilni sloj 13 mogu da preklapaju makar delimično.

Drugi deo 2 elementa je sa slojem 21 za razdvajanje pričvršćen na istu stranu nosećeg elementa 3 na koju je postavljen i prvi deo 1 elementa. Sloj 21 za razdvajanje sadrži jedan sloj 21a sa UV-lepkom postavljen na stranu sloja 21 za razdvajanje okrenutu prema nosećem elementu 3. Na njega je vezan u pravcu dalje od nosećeg elementa 3 jedan sloj 21b od polimera. Na sloj 21 za razdvajanje sledi dalje jedan sloj 22 za držanje, koji sadrži jedan posredni sloj 22a za držanje i jedan parcijalni sloj 22b od voska. Na ovaj sloj 22 za držanje vezani su jedan replicirajući sloj 23 i jedan sloj 24 za refleksiju. Prema spolja, dakle na strani okrenutoj od nosećeg elementa 3, biće deo 2 elementa zatvoren sa sredstvom 25 za lepljenje. Ovo sredstvo 25 za lepljenje sadrži jedan sloj 25a sa hladnim lepkom i jedan sloj za razdvajanje, koji je naročito izveden pomoću jednog silikonskog sloja 25b i jednog sloja 25c od papira. Pomoću povlačenja sloja 25c od papira i silikonskog sloja 25b oslobađa se sloj 25 a sa hladnim lepkom. Za završno formiranje vinjete može se sad noseći element 3 presaviti preko prevojne ivice 33, tako da prvi deo 1 elementa leži preko drugog dela 2 elementa i delovi 1, 2 elementa se lepe jedan za drugi pomoć sloja 25a sa lepkom, a što će kasnije biti razjašnjeno još detaljnije.

Prvi deo 1 elementa se može odvojiti od nosećeg elementa 3 duž sloja 34 za razdvajanje. Ovim se oslobađa jedan sloj 11 sa hladnim lepkom, koji se koristi za nalepljivanje gotove vinjete na vetrobransko staklo jednog vozila. Sloj 11 sa hladnim lepkom ima na pogodan način debljinu sloja od 1 µm do 40 µm, prvenstveno od 5 µm do 25 µm i naročito povoljno od 10 µm do 20 µm. Kao materijal za ovaj hladan lepak pogodan je naročito lepak na bazi akrilata, poliestra ili poliolefina.

Sloj 12 od polimera je prvenstveno jedna samonoseća folija iz PET (polietilentereftalat) koja daje stabilnost prvom delu 1 elementa i pruža na raspolaganje površinu za nanošenje parcijalno raspoređenog optički varjabilnog sloja 13 i oznake 14 za individualizovanje. Debljina sloja 12 od polimera iznosi od 6 µm do 125 µm, prvenstveno od 6 µm do 75 µm i naročito povoljno od 6 µm do 50 µm. Prvenstveno je sloj 12 od polimera transparentan, kako bi se omogućila vidljivost odnosno nesmetan pogled na optički varjabilni sloj 13 i oznaku 14 za individualizovanje.

Ovaj parcijalni optički varjabilni sloj 13 služi kao sigurnosno obeležje, kojim se otežava falsifikovanje vinjete. Sloj 13 može pri tome takođe da bude izveden i kao sistem slojeva. Naročito može parcijalni optički varjabilni sloj 13 da sadrži materiju u rasutom obliku ili u obliku čestica ili u obliku pigmenata, koja u zavisnosti od ugla gledanja daje različiti optički efekat i/ili sadrži najmanje jedan sloj sa tečnim kristalima koji u zavisnosti od ugla gledanja daje različiti optički efekat i/ili sadrži naslagu od tankih-film slojeva koja u zavisnosti od ugla gledanja daje efekat interferentne boje i/ili ima jedan replicirajući sloj koji u sebi sadrži oblikovanu reljefnu strukturu. Dalje može sloj 13 da sadrži u sebi jednu sigurnosnu štampu, na primer odštampane visoko čitljive kompleksne linijske mustre kao što je jedna ili više giljoš linija (giljoširanje).

Prethodno navedeni sloj sa reljefnom strukturom može da ima jednu ili više reljefnih struktura koje su izabrane iz sledećih struktura: mikro ili nano struktura sa svetlosnim prelamanjem (difrakcijom) i/ili svetlosnim savijanjem i/ili svetlosnim rasejanjem (disperzijom) i/ili svetlosnim fokusiranjem, izotropna ili anizotropna mat (bezbojna)-struktura, binarna ili kontinualna sočiva, struktura sa mikro prizmama, blaze rešetka (specijalna optička rešetka za maksimalno savijanje svetlosnih zraka) sa prostornom frekvencijom između 100 linija/mm i 1500 linija/mm, struktura ahromatske rešetke sa

1

prostornom frekvencijom između 50 linija/mm i 300 linija/mm, difrakciona struktura nultog reda naročito sa prostornom frekvencijom između 2500 linija/mm i 4000 linija/mm, polja sa mikro sočivima, naročito sa prečnikom mikro sočiva između 5 µm i 50 µm i kombinovane strukture iz ovih prethodno navedenih struktura. Pomoću takvih struktura mogu se iskazati mnogostruki optički efekti, koji su vidljivi samo iz jednog određenog ugla gledanja ili se oni menjaju u zavisnosti od ugla gledanja. Pri tome je takođe moguće, da se ovi efekti obrazuju tako, da oni najpre u zajedničkom sadejstvu sa oznakom za individualizovanje prikazuju jednu potpunu optičku informaciju, koja je opet prepoznatljiva u zavisnosti od ugla gledanja. Sve ovo doprinosi takođe povećanju zaštite od falsifikovanja.

Oznaka 14 za individualizovanje se može postavini u istu ravan kao i parcijalni optički varjabilni sloj 13. Ovo može da usledi naročito u zavisnosti od stanja izrade ostalih sastavnih delova sistema 100. Na primer može se sistem 100 izraditi bez oznake 14 za individualizovanje i da se onda takav sistem 100 isporuči na mesto za izdavanje vinjeta. Ukoliko je vinjeta namenjena za sticanje vlasništva nad vozilom, tada se oznaka 14 za individualizovanje direktno utiskuje na mestu za izdavanje vinjeta na sloj 12 sa polimerom, na primer pomoću mlaznog štampača, termo-transfer štampača ili laserskog štampača. Dalje je moguće, da se jedna informacija nanese pomoću lasera, na primer pomoću lokalnog razaranja (ablacija) jednog sloja ili više slojeva ili potamnjivanjem (bojenje u crno), beljenjem ili nekom drugom promenom boje jednog sloja. Na taj način je moguće, da se ovoj vinjeti neposredno pridodaju podaci o vlasniku vozila, na primer u trenutku ubeležavanja odobrenja dodeljeno vozilu kao oznaka 14 za individualizovanje. Pored imena vlasnika vozila, mogu se uneti takođe podaci o trajanju važnosti vinjete ili specifične putne deonice na kojima treba da se poseduje važeća vinjeta, a svi ti podaci mogu biti sastavni delovi oznake za individualizovanje. Posle presavijanja odnosno sklapanja delova 1, 2 elementa jedan sa drugim, biće oznaka 14 za individualizovanje zatvorena između sloja 12 od polimera prvog dela 1 elementa i sloja 25a sa hladnim lepkom drugog dela 2 elementa i samim tim biće zaštićena od manipulacija.

Drugi deo 2 elementa je pomoću sloja 21 za razdvajanje spojen sa drugim područjem 32 nosećeg elementa 3. Spajanje je izvedeno uz posredovanje sloja 21a sa UV-lepkom, koji ima debljinu sloja od 0,1 µm do 10 µm, prvenstveno od 0,1 µm do 5 µm i naročito povoljno od 0,2 µm do 2,5 µm. Dalji sastavni deo sloja 21 za razdvajanje je jedan sloj 21b od polimera sa debljinom sloja od 6 µm do 125 µm, prvenstveno od 6 µm do 75 µm i naročito povoljno od 6 µm do 50 µm. Posle zračnog otvrdnjavanja sloj 21a sa UV-lepkom se čvrsto spaja sa nosećim elementom 3, koji ostaje vezan za sloj 21b od polimera ali sa jednim rastavljivim spojem. Pri povlačenju-odvajanju gotove vinjete sa nosećeg elementa 3 ostaje znači sloj 21a sa UV-lepkom na nosećem elementu 3, a sloj 21b od polimera ostaje na vinjeti i doprinosi njenoj stabilnosti.

Ovaj dalje priključeni sloj 22 za držanje usmeren prema spolja sadrži jedan posredni sloj 22a za držanje kao posrednika pri držanju sa debljinom sloja od 0,005 µm do 20 µm, prvenstveno od 0,5 µm do 5 µm i naročito povoljno od 0,5 µm do 2,5 µm i jedan parcijalni sloj 22b od voska sa debljinom sloja od 0,002 µm do 1 µm, prvenstveno od 0,005 µm do 0,2 µm i naročito povoljno od 0,005 µm do 0,1 µm. Pomoću ovog parcijalnog sloja 22b od voska, koji u nekim delovima prekida kontakt posrednog sloj 22a za držanje sa slojem 21b od polimera, moduliše se u nekim delovima međuslojno držanje-prijanjanje između dalje postavljenog spolja replicirajućeg sloja 23 i sloj 21b od polimera, a to znači da u različitim područjima vlada različito međuslojno držanje-prijanjanje. Ovo različito međuslojno držanje-prijanjanje ostvaruje jednu dalju sigurnosnu funkciju. Ukoliko se pokuša, da se odvoji jedna gotova vinjeta već nalepljena na vetrobransko staklo, kako bi se zloupotrebila odnosno koristila za drugo transportno sredstvo, dolazi najpre do toga da se ovo područje replicirajućeg sloja 23 pokriveno od strane parcijalnog sloja 22b od voska odvaja od sloja 21b od polimera, dok se ovo nepokriveno područje zajedno drži za sloj 21b od polimera pomoći posrednog sloja 22a za držanje. Ovo dovodi do oštećenja optičkih oznaka i optičkih efekata replicirajućeg sloja 23, tako da se ove manipulacije mogu odmah da prepoznaju odnosno da se jasno uoče. Kao materijal za posredni sloj 22a za držanje podoban je pri tome naročito akrilat, poliester, nitroceluloza i mešavine od ovih materijala, dok se sloj 22b od voska prvenstveno sastoji iz poliolefina, etra celuloze i mešavine od njih.

Ovaj replicirajući sloj 23 koji je postavljen prema spolja, dakle okrenut od nosećeg elementa 3 i priključen na sloj 22 za držanje, ima debljinu sloja od 0,2 µm do 20 µm, prvenstveno od 0,5 µm do 5 µm i naročito povoljno od 0,5 µm do 2,5 µm i ima izvedenu najmanje jednu reljefnu strukturu, koja se na primer može pomoću jednog valjka za utiskivanje postaviti u replicirajući sloj 23. Kod ove reljefne strukture može da se radi prvenstveno o jednoj jednodimenzionalnoj ili dvodimenzionalnoj strukturi difrakcione rešetke. Difrakciona rešetka poseduje prvenstveno jednu prostornu frekvenciju između 100 linija/mm i 2500 linija/mm, naročito između 1000 linija/mm i 2000 linija/mm. Da bi se postigli određeni optički efekti, može reljefna struktura da ima mikro ili nano strukturu sa svetlosnim prelamanjem (difrakcijom) i/ili svetlosnim savijanjem i/ili svetlosnim rasejanjem (disperzijom) i/ili svetlosnim fokusiranjem, izotropnu ili anizotropnu mat (bezbojna)-strukturu, binarna ili kontinualna sočiva, strukturu sa mikro prizmama, blaze rešetku sa prostornom frekvencijom između 100 linija/mm i 300 linija/mm, difrakcionu strukturu nultog reda, naročito sa prostornom frekvencijom između 2500 linija/mm i 4000 linija/mm, polja sa mikro sočivima, naročito sa prečnikom mikro sočiva između 5 µm i 50 µm i kombinovanu strukturu izvedenu iz ovih prethodno navedenih struktura. Takve strukture na osnovu visoke preciznosti potrebne za njihovu izradu služe kao sigurnosni elementi, jer takve strukture je zbog visoke preciznosti veoma teško falsifikovati odnosno reprodukovati.

Ovi optički efekti replicirajućeg sloja 23 nastaju u zajedničkom sklopu odnosno sadejstvu sa slojem 24 za refleksiju priključenom dalje na replicirajući sloj 23 prema spolja. Ovaj sloj 24 za refleksiju ima debljinu sloja od 0,005 µm do 2 µm, prvenstveno od 0,01 µm do 0,2 µm i naročito povoljno od 0,02 µm do 0,1 µm. Kao materijali za sloj 24 za refleksiju pogodni su metali kao što je aluminijum, srebro, bakar, hrom ili zlato, kao i HRI-materijali (HRI = High Refractive Index), dakle materijali sa visokim indeksom prelamanja svetlosti, kao što su na primer titan-dioksid, cink-sulfid. Takođe se mogu koristiti i kombinacije ovih materijala. Naročiti optički efekti se mogu postići, kada sloj 24 za refleksiju nije prolazan (prazan), već nosi u sebi formiranu mustru. Mustre se mogu upotpuniti na primer sa strukturom replicirajućeg sloja 23 i njihova sveukupnost daje željene slike. Takođe može više mustri od različitih materijala da bude formirano u sloju 24 za refleksiju. Upravo više takvih dopunjujućih mustri postavljenih unutar sloja 24 za refleksiju ili između sloju 24 za refleksiju i replicirajućeg sloja 23 podižu znatno sigurnost protiv falsifikovanja vinjete na osnovu ove za izradu neophodne registarske tačnosti.

Na strani sloj 24 za refleksiju okrenu od nosećeg elementa 3 biće drugi deo 2 elementa potpuno zatvoren pomoću sredstva 25 za lepljenje. Ovo sredstvo 25 za lepljenje sadrži jedan sloj 25a sa hladnim lepkom, koji naleže na sloj 24 za refleksiju. Prema spolja je sloj 25a sa hladnim lepkom zaštićen sa jednim slojem 25c od papira, koji se na osnovu silikonskog sloja 25b postavljenog između oba sloja može lako da povuče-odvoji od sloja 25a sa hladnim lepkom.

Sloj 25a sa hladnim lepkom se prvenstveno sastoji iz akrilata i ima debljinu sloja od 1 µm do 40 µm, prvenstveno od 5 µm do 25 µm i naročito povoljno od 10 µm do 20 µm. Sloj 25c od papira poseduje debljinu sloja od 30 µm do 300 µm, prvenstveno od 40 µm do 160 µm i naročito povoljno od 60 µm do 120 µm i nalazi se bočno izbačen odnosno pruža se kao produžetak - prepust iznad sloj 25a sa hladnim lepkom makar u nekom području, tako da je time formirana jedna spojnica (jezičak) za jednostavno i lako povlačenje sloja 25c od papira. Alternativno se može predvideti jedno upresovanje u sloju 25c od papira, pri čemu se preko savijanja nosača razdvaja sloja 25c od papira na mestu upresovanja i može se jednostavno povući odnosno odvojiti od sloja 25a sa hladnim lepkom. Posle povlačenja-skidanja sloja 25c od papira, pri čemu silikonski sloj 25b ostaje na sloju 25c od papira, potpuno se oslobađa sloj 25a sa hladnim lepkom, tako da se pomoću presavijanja nosećeg elementa 3 preko prevojne ivice 33 ova oba dela 1, 2 elementa dovode u preklopljeni položaj i mogu da se zalepe zajedno. Prvenstveno je pri tome drugi deo 2 elementa veći od prvog dela 1 elementa, tako da svuda okolo odnosno na sve strane proširena ivica sloja 25a sa hladnim lepkom ostaje da štrči izvan prvog dela 1 elementa. Pri nalepljivanju gotove vinjete na vetrobransko staklo biće sada ovaj prvi deo 1 elementa pomoću sloja 11 sa hladnim lepkom spojen sa vetrobranskim staklom, dok se na isti način proširena ivica sloja 25a sa hladnim lepkom drugog dela 2 elementa spaja (lepi) takođe sa vetrobranskim staklom, tako da se postiže naročito dobro držanje vinjete.

Noseći element 3 se na isti način sastoji prvenstveno od poliestra, naročito od jedne samonoseće folije izvedene od PET (polietilentereftalat) i naročito je providan, poluprovidan ili neprovidan sa debljinom sloja od 25 µm do 250 µm, prvenstveno od 50 µm do 150 µm i naročito povoljno od 50 µm do 120 µm. Providnost omogućava osvetljavanje sloja 21a sa UV-lepkom kroz noseći element 3, da bi se izvelo otvrdnjavanje UV-lepka.

U narednom delu biće opisane dalje izvedene forme opisanog sistema 100. Isti sastavni delovi kod izvedenih formi su pri tome obeleženi sa istim pozivnim oznakama i imaju već na osnovu sistema 100 opisana svojstva i funkcije.

Slika 2 prikazuje alternativni sistem 200 za izradu jedne individualizovane vinjete. Sistem 200 odgovara u svim komponentama sistemu 100 i za razliku ima samo jedan dopunski sloj 15 sa lakom, koji je postavljen između sloja 12 od polimera i parcijalnog optički varjabilnog sloja 13 kao i oznake 14 za individualizovanje prvog dela 1 elementa. Ovaj sloj 15 sa lakom poboljšava držanje-prijanjanje oznake 14 za individualizovanje odnosno parcijalnog optički varjabilnog sloja 13. Kao materijal za lak pogodan je naročito PVC (polivinil-hlorid).

Slika 3 prikazuje alternativni sistem 300, koji sadrži takođe kao i sistem 200 jedan sloj 15 sa lakom za poboljšanje držanja-prijanjanja oznake 14 za individualizovanje. Dodatno se on razlikuje od sistema 200 u strukturi sloja 21 za razdvajanje i nosećeg elementa 3.

U ovom izvedenom primeru se noseći element 3 sastoji od papira sa debljinom sloja od 30 µm do 300 µm, prvenstveno od 40 µm do 160 µm i naročito povoljno od 60 µm do 120 µm. Osvetljavanje sloja 21a sa UV-lepkom kroz noseći element 3 ovde dakle nije moguće, tako da osvetljavanje mora da usledi sa druge strane drugog dela 2 elementa. Ova izvedena forma je po tome moguća samo onda, kada dalji slojevi drugog dela 2 elementa poseduju dovoljan stepen propuštanja (transmisivitet) UV-zraka, koji za osvetljavanje sloja 21a sa UV-lepkom imaju potrebnu talasnu dužinu.

Da bi se ostvarilo pouzdano odvajanje drugog dela 2 elementa od nosećeg elementa 3, kod ovog izvedenog primera je modifikovan sloj 21 za razdvajanje. Sloj 21 za razdvajanje sadrži sada sloj 21c sa hladnim lepkom, sa kojim je drugi deo 2 elementa čvrsto fiksiran na noseći element 3. U smeru prema spolja je na ovaj sloj 21c sa hladnim lepkom priključen jedan dalji sloj 21d od polimera, na koji dalje sledi već ranije opisana struktura slojeva sastavljen iz jednog sloja 21a sa UV-lepkom i jednog sloja 21b od polimera. Pri odvajanju dugog dela 2 elementa od nosećeg elementa 3 razdvaja se spoj između sloja 21a sa UV-lepkom i sloja 21b od polimera. Pri tome jedino sloj 21b od polimera ostaje, kako je to takođe već ranije opisano na izvedenom primeru sistema 100, na drugom delu 2 elementa. Sloj 21a sa UV-lepkom, dalji sloj 21d od polimera i sloj 21c sa hladnim lepkom ostaju na nosećem elementu 3.

Ovaj na slici 4 prikazani sistem 400 odgovara opet sistemu 300. On se razlikuje jedino u tome, da sloj 21c sa hladnim lepkom i dalji sloj 21d od polimera, koji su u sastavu sloja 21 za razdvajanje drugog dela 2 elementa, imaju jednu veću površinsku širinu odnosno površinski su prošireni u odnosu na ostale slojeve drugog dela 2 elementa. Ovo izvođenje olakšava odvajanje i vodi ka manjim promenama na ovoj gotovoj vinjeti, jer širi slojevi 21c i 21d ostaju, kako je to već opisano, na nosećem elementu 3.

Sistem 500 u skladu sa slikom 5 je izveden od sistema 300 prikazanog na slici 3. Ovde je umesto jednog sloja 21a sa UV-lepkom predviđen u drugom delu 2 elementa jedan reverzibilno razdvojivi sloj 21e sa lepkom, kome nije potrebno zračno otvrdnjavanje i može

1

se na primer lako odštampati-utisnuti. Kao sredstvo za lepljenje naročito je pogodno pri tome formiranje jednog sredstvo na bazi polivinil-alkohola. Debljina sloja 21e sa lepkom iznosi pri tome od 1 µm do 40 µm, prvenstveno od 5 µm do 25 µm i naročito povoljno od 10 µm do 20 µm. Pošto je ovde noseći element 3 takođe izveden od papira, jedno osvetljavanje daljih slojeva kroz noseći element 3 nije moguće. Upotreba reverzibilno razdvojivog lepka za sloj 21e sa lepkom umesto sloja 21a sa UV-lepkom omogućava korišćenje sistema 500 takođe u slučaju, kada nije moguće takođe osvetljavanje sa gornje strane drugog dela 2 elementa. Kao što je takođe izvedeno kod sistema 300 i ovde ostaje pri odvajanju drugog dela 2 elementa samo sloj 21b od polimera na drugom delu 2 elementa, dok sloj 21e sa lepkom, ovaj dalji sloj 21d od polimera i sloj 21c sa hladnim lepkom ostaju na nosećem elementu 3.

Ovaj reverzibilno razdvojivi sloj 21e sa lepkom se pri tome ne mora pružati preko cele širine drugog dela 2 elementa. Kada preostane deo bez lepka, kako je to vidljivo na slici 5, odnosno kada se izvede jedan manji prepust, biće njime olakšano odvajanje.

Dalje može sistem 500 da sadrži preseke 16, 26 u prvom delu 1 elementa i/ili u drugom delu 2 elementa, koji se pružaju najmanje kroz jedan sloj dotičnih delova 1, 2 elementa. Oni doprinose razaranju odnosno uništenju sigurnosnih oznaka pri odvajanju radi zloupotrebe jedne već postavljene vinjete.

Jedan sloj 15 sa lakom nije predviđen ovde, ali se može takođe koristiti.

Dalje je moguće, površinu sloja od polimera modifikovati tako, da se na uobičajen način ovaj na poliestru dobro prihvaćeni-prilepljeni sistemi za lepljenje, kao što je na primer hladan lepak, može ponovo da odvoji. Ovo može na primer da usledi pomoću prevlake od silikona (silikoniziranje) ili sa jednim tankim slojem za razdvajanje koji se može povezati pomoću sistema baziranog na vosku.

Sistem 600 izveden u skladu sa slikom 6 odgovara sistemu 500. Jedina razlika se sastoji u tome, da se ovde odustalo od sloja 21c sa hladnim lepkom i daljeg sloja 21d od polimera u sloju 21 za razdvajanje drugog dela 2 elementa. Ovo je moguće, jer ovaj ovde upotrebljeni reverzibilno razdvojivi sloj 21e sa lepkom za razliku od sloja 21a sa UV-lepkom može bez problema da se postavi na papir nosećeg elementa 3. Dalje razlike prema sistemu 500 ne postoje.

Na slici 7 su prikazani proizvodni koraci jedne potpuno individualizovane vinjete polazeći od sistema 100 izvedenog u skladu sa slikom 1. Kako slika 7a pokazuje, biće najpre pripremljen sistem 100 i na opisan način će se na njemu odštampati oznaka 14 za individualizovanje. Na kraju se povlači-odvaja sloj 25c od papira sadržan u sredstvu 25 za lepljenje drugog dela 2 elementa zajedno sa silikonskim slojem 25b u pravcu strelice.

Tako se dobija međuprodukt 100b prikazan na slici 7b, kod koga je oslobođen sloj 25a sa hladnim lepkom. Kako je dalje prikazano na slici 7c, sada se noseći element 3 kod međuprodukta 100b presavija preko prevojne ivice 33 u pravcu strelice. Pri tome nastaje međuprodukt prikazan na slici 7d. Sloj 12 od polimera, parcijalno optički varjabilni sloj 13 i oznaka 14 za individualizovanje prvog dela 1 elementa leže sada na sloju 25a sa hladnim lepkom drugog dela 2 elementa, tako da su delovi 1, 2 elementa zalepljeni međusobno. Oznaka 14 za individualizovanje je sada zatvorena između sloja 12 od polimera i sloja 25a sa hladnim lepkom i osigurana od manipulacija.

Kako je prikazano na slici 7e, sada se najpre noseći element 3 u prvom području 31 skida odnosno odvaja od objedinjenog sklopa delova 1, 2 elemenata u pravcu strelice. Sloj 34 za razdvajanje olakšava odvajanje i ostaje na nosećem elementu 3. Osim toga sloj 34 za razdvajanje sprečava jedno nepoželjno zalepljivanje sloja 25a sa hladnim lepkom drugog dela 2 elementa sa nosećim elementom 3. Na taj način se oslobađa sloj 11 sa hladnim lepkom prvog dela 1 elementa i dobija se međuprodukt 100d, koji je prikazan na slici 7f. Kod ovog međuprodukta 100d je objedinjeni sklop sastavljen od delova 1 i 2 elementa još samo u području 32 spojen sa nosećim elementom 3 preko sloja 21a sa UV-lepkom sloja 21 za razdvajanje drugog dela 2 elementa. Noseći element 3 se pri tome ponovo presavija nazad u ravan položaj.

Na kraju se, kako je to prikazano na slici 7g, drugi deo 2 elementa u području 32 odvaja od nosećeg elementa 3, pri čemu se objedinjeni sklop sastavljen od delova 1, 2 elemenata skida odnosno odvaja u pravcu strelice od nosećeg elementa 3. Pri tome se razdvaja sloj 21a sa UV-lepkom sloja 21 za razdvajanje drugog dela 2 elementa od sloja 21b od polimera sloja 21 za razdvajanje. Time se dobija, kako je to prikazano na slici 7h, jedna gotova individualizovana vinjeta 4, kao i ovaj preostali noseći element 100f sa ovim još prilepljenim slojem 21a sa UV-lepkom i slojem 34 za razdvajanje.

Gotova vinjeta 4, koja je na slici 7i još jednom prikazana odvojeno, sadrži sada sloj 11 sa hladnim lepkom, sloj 12 od polimera, parcijalni optički varjabilni sloj 13, oznaku 14 za individulizovanje, sloj 25a sa hladnim lepkom, sloj 24 za refleksiju, replicirajući sloj 23, sloj 22 za držanje i sloj 21b od polimera.

Na kraju vinjeta 4 mora još samo da se nalepi na stranu 61 vetrobranskog stakla 6 okrenutu prema unutrašnjem prostoru 5 vozila. Ovo lepljenje sledi pre svega pomoću sloja 11 sa hladnim lepkom prvog dela 1 elementa. Kako se vidi na slici 7j, drugi deo 2 elementa stoji sa jednim svojim ivičnim područjem 27 iznad prvog dela 1 elementa. U ovom ivičnom području 27 nalazi se oslobođen sloj 25a sa hladnim lepkom drugog dele 2 elementa. Ovo ivično područje se sada može da zalepi na vetrobransko staklo 6, tako da se na kraju dobija ova gotova individualizovana vinjeta 4, koja je šematski prikazana na slici 8, prikladno smeštena na vetrobransko staklo 6. Sloj 21b od polimera formira sada na strani okrenutoj od vetrobranskog stakla površinu 41 vinjete i štiti vinjetu 4 od uticaja okoline.

Mada je postupak za izradu i nanošenje vinjete 4 opisan samo uz pomoć sistema 100, može, samo po sebi razumljivo, gore opisano razjašnjenje postupka takođe da se primeni i za sisteme 200 do 500 i sva dalja opisivanja i varijante obuhvaćene od strane zahteva.

Lista pozicija i njihove pozivne oznake na crtežima

1 prvi deo elementa

2 drugi deo elementa

3 noseći element

4 vinjeta

5 unutrašnji prostor vozila

6 vetrobransko staklo

11 sloj sa hladnim lepkom

12 sloj od polimera (deo 1 elementa)

13 optički varjabilni sloj

14 oznaka za individualizovanje

15 sloj sa lakom

16 presek

21 sloj za razdvajanje

21a sloj sa UV-lepkom

21b sloj od polimera (deo 2 elementa)

21c sloj sa hladnim lepkom

21d sloj od polimera (deo 2 elementa)

21e revezibilno razdvojivi sloj sa lepkom

22 sloj za držanje

22a posredni sloj za držanje

22b parcijalni sloj od voska

23 replicirajući sloj

24 sloj za refleksiju

25 sredstvo za lepljenje

25a sloj sa hladnim lepkom

25b silikonski sloj

1

c sloj od papira

presek

ivično područje

prvo područje (nosećeg elementa) drugo područje (nosećeg elementa) prevojna ivica

sloj za razdvajanje

površina (vinjete)

unutrašnja strana vetrobranskog stakla

1

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Sistem (100, 200, 300, 400, 500, 600) za izradu jednog sigurnosnog elementa (4) u obliku jedne vinjete za nalepljivanje na ciljni supstrat, na jednu površinu, naročito na vetrobransko staklo (6) jednog transportnog sredstva, koji sadrži noseći element (3) sa jednom prvom i jednom drugom površinom, pri čemu je u prvom području (31) prve površine raspoređen jedan prvi deo (1) elementa sigurnosnog elementa (4) i u drugom području (32) prve površine, koje je pomoću prevojne ivice (33) razdvojeno od prvog područja (31), raspoređen je jedan drugi deo (2) elementa sigurnosnog elementa (4), koji se pomoću presavijanja nosećeg elementa (3) duž prevojne ivice (33) može da dovede u preklapanje sa prvim delom (1) elementa, pri čemu drugi deo (2) elementa ima jedno sredstvo (25) za lepljenje, koje je postavljeno na stranu drugog dela (2) elementa okrenutu od nosećeg elementa (3), i pri čemu se na stranu prvog dela (1) elementa i/ili drugog dela (2) elementa okrenutu od nosećeg elementa (3) može da nanese oznaka (14) za individualizovanje, pri čemu drugi deo (2) elementa u svim pravcima koji leže u ravni prostiranja nosećeg elementa (3) ima jednu veću širinu prostiranja od prvog dela (1) elementa.

2. Sistem (100, 200, 300, 400, 500, 600) prema zahtevu 1,

naznačen time,

da prvi deo (1) elementa i/ili drugi deo (2) elementa sadrži najmanje jedan replicirajući sloj (23) u kome je formirana najmanje jedna reljefna struktura, pri čemu replicirajući sloj (23) ima povoljnu debljinu sloja od 0,2 do 20 µm, prvenstveno od 0,5 do 5 µm i naročito povoljno od 0,5 do 2,5 µm, i ova najmanje jedna reljefna struktura je prvenstveno izvedena kao naročito jednodimenzionalna ili dvodimenzionalna struktura difrakcione rešetke, naročito sa jednom prostornom frekvencijom između 100 linija/mm i 2500 linija/mm, naročito između 1000 linija/mm i 2000 linija/mm.

3. Sistem (100, 200, 300, 400, 500, 600) prema nekom zahtevu 1 ili 2,

naznačen time,

da prvi deo (1) elementa i/ili drugi deo (2) elementa ima najmanje jedan sloj (24) za refleksiju, naročito jedan sloj od metala ili HRI-sloj, koji je formiran prvenstveno u obliku mustre, naročito u formi jedne prve optičke informacije.

4. Sistem (100, 200, 300, 400, 500, 600) prema nekom zahtevu 1 do 3,

naznačen time,

da prvi deo (1) elementa i/ili drugi deo (2) elementa sadrži najmanje jedan parcijalni optički varjabilni sloj (13) i/ili sistem slojeva, koji je prvenstveno izveden tako, da sadrži najmanje jedan materijal koji u zavisnosti od ugla gledanja daje različiti optički efekat i/ili sadrži najmanje jedan sloj sa tečnim kristalima koji u zavisnosti od ugla gledanja daje različiti optički efekat i/ili sadrži naslagu od tankih-film slojeva koja u zavisnosti od ugla gledanja daje efekat interferentne boje i/ili sadrži jedan replicirajući sloj (23) sa oblikovanom reljefnom strukturom, koja je naročito izvedena prema nekom zahtevu 2 ili 3.

5. Sistem (100, 200, 300, 400, 500, 600) prema nekom zahtevu 1 do 4,

naznačen time,

da prvi deo (1) elementa sadrži jedan prvi sloj (11) sa lepkom, naročito za lepljenje sigurnosnog elementa (4) na vetrobransko staklo (6) transportnog sredstva, i da je ovaj prvi sloj (11) sa lepkom postavljen na stranu prvog dela (1) elementa okrenutu od nosećeg elementa (3), koji je prvenstveno jedan sloj sa hladnim lepkom, naročito sa debljinom sloja od 1 do 40 µm, prvenstveno od 5 do 25 µm i naročito povoljno od 10 do 20 µm.

6. Sistem (100, 200, 300, 400, 500, 600) prema nekom zahtevu 1 do 5,

naznačen time,

da sredstvo (25) za lepljenje prvog i drugog dela elementa sadrži jedan drugi sloj (25a) sa lepkom, naročito jedan sloj sa hladnim lepkom, pri čemu sredstvo (25) za lepljenje sadrži jedan sloj (25b, 25c) za razdvajanje, prvenstveno jedan razdvojivi, silikonizovani sloj od papira, koji je postavljen na stranu drugog sloja (25a) sa lepkom okrenutu od nosećeg elementa (3), i koji naročito makar u nekom delu štrči izvan drugog sloja (25a) sa lepkom koji leži ispod.

7. Sistem (100, 200, 300, 400, 500, 600) prema zahtevu 6,

naznačen time,

da se sloj (21) za razdvajanje u površinskoj ravni nosećeg elementa u najmanje jednom pravcu pruža spolja izvan najmanje jednog daljeg sloja drugog (2) elementa.

8. Sistem (100, 200, 300, 400, 500, 600) prema zahtevu 6 ili 7,

naznačen time,

da drugi deo (2) elementa ima najmanje jedan sloj (22) za držanje, koji u nekim delovima poseduje različita svojstva držanja-prijanjanja prema graničnom sloju (21, 23) i naročito na mestima, na kojima je predviđeno, da se držanje graničnih slojeva (21, 23) poveća ili umanji.

9. Sistem (100, 200, 300, 400, 500, 600) prema zahtevu 8,

naznačen time,

da sloj (22) za držanje sadrži jedan parcijalni sloj (22b) od voska ili jedan parcijalni sloj sa lepkom.

10. Sistem (100, 200, 300, 400, 500, 600) prema zahtevu 1 do 9,

naznačen time,

da prvi deo (1) elementa i/ili drugi deo (2) elementa ima jedan presek (16, 26), koji se od jedne površine dotičnog dela (1, 2) elementa okrenute od nosećeg elementa (3) pruža normalno na ravan prostiranja nosećeg elementa (3) kroz najmanje jedan sloj dotičnog dela (1, 2) elementa.

11. Postupak za individualizovanje jednog sigurnosnog elementa (4) u obliku jedne vinjete za nalepljivanje na ciljni supstrat, na vetrobransko staklo (6) jednog vozila, sa koracima:

a) Priprema jednog sistema (100, 200, 300, 400, 500, 600) prema nekom od prethodno navedenih zahteva 1do 10;

b) Nanošenje jedne oznake (14) za individualizovanje na stranu prvog dela (1) elementa i/ili drugog dela (2) elementa okrenutu od nosećeg elementa (3); c) Presavijanje nosećeg elementa (3) duž prevojne ivice (33), pri čemu su delovi elementa (1, 2) dovedeni u položaj da se preklapaju jedan sa drugim tako, da ovaj drugi deo (2) elementa štrči spolja izvan prvog dela (1) elementa sa svih strana; d) Lepljenje delova (1, 2) elementa pomoću sredstva (25) za lepljenje, koje je postavljeno na stranu drugog dela (2) elementa okrenutu od nosećeg elementa (3).

12. Postupak prema zahtevu 11,

naznačen time,

1

da se oznaka (14) za individualizovanje postavlja pomoću štampanja, pri čemu je kao oznaka za individualizovanje unet prvenstveno serijski broj, ime, karakteristike motornog vozila i slično.

13. Postupak prema nekom od zahteva 11 do 12,

naznačen time,

da pre presavijanja u koraku c), slojevi (25b, 25c) za razdvajanje, naročito jedan odvajajući, silikonizirani sloj od papira se odvaja od jedne površine drugog dela 2 elementa okrenute od nosećeg elementa (3) i na taj način se drugi sloj (25a) sa lepkom, sadržan u sredstvu (25) za lepljenje zajedno sa slojevima (25b, 25c) za razdvajanje, oslobađa za lepljenje u koraku d).

14. Postupak prema nekom od zahteva 11 do 13,

naznačen time,

da se u jednom daljem koraku e) odvaja noseći element (3) od prelepljenih delova (1, 2) elementa, pri čemu se noseći element (3) prvenstveno duž sloja (34) za razdvajanje, naročito duž jednog silikonskog sloja, odvaja od prvog dela (1) elementa, pri čemu se oslobađa jedan sloj (11) sa lepkom prvog dela (1) elementa, sa kojim se sigurnosni element (14) može da zalepi na jednu površinu, naročito na vetrobransko staklo (6) jednog vozila.

15. Sigurnosni element (4) u obliku jedne vinjete za jedno vozilo, koji se može dobiti pomoću jednog postupka izvedenog prema nekom od zahteva 11 do 14, koji je prvenstveno zalepljen na vetrobransko staklo (6) jednog vozila.

1