RS61365B1 - Profili - Google Patents

Description

OPIS

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na profile, preciznije ali ne i isključivo na metalne profile koji se mogu koristiti za formiranje konstrukcija rešetki.

[0002] U građevinskoj industriji je poznato da se zidovi izrađuju od gips ploča a spušteni plafoni od plafonskih ploča. Kod zidova se segmenti gips ploča pričvršćuju sa obe strane noseće konstrukcije ili okvira kako bi se formirao zid sa rešetkastom konstrukcijom. Kod spuštenih plafona noseća konstrukcija u obliku elemenata okvira formira rešetku, a plafonske ploče se postavljaju tako da ih mreža nosi duž njihovog obima. Oba navedena se mogu nazvati „konstrukcijama za suvu gradnju“. Noseća struktura za konstrukcije za suvu gradnju može biti izrađena od jednog ili više metalnih profila ili delova, koji su uobičajeno oblikovani podužni komadi metala formirani savijanjem limova u željeni oblik.

[0003] U tipičnom slučaju, kako bi se izradio zid od suve konstrukcije određena dužina šina se pričvršćuje i za pod i za plafon, a više vertikalnih stubova (dužine segmenata stubova) postavlja se između njih sa jednim krajem svakog od stubova koji se nalazi unutar podne šine i drugim krajem koji se nalazi unutar plafonske šine. Horizontalni elementi mogu biti postavljeni između vertikalnih stubova.

Profil ili presek šine se uobičajeno naziva U-profilom sa izduženom osnovom i parom paralelnih stranica koje se pružaju od bilo koje od strana osnove. Element stuba se obično naziva C-profilom i ima deo osnove, par paralelnih bočnih stranica koje se protežu sa bilo koje od strana osnove, gde svaka bočna stranica ima na svom daljem delu prema unutrašnjosti zakrenutu ivicu ili prirubnicu koja se nadnosi nad osnovu. Prema unutrašnjosti zakrenute prirubnice služe da ukrute strukturu. C-profili se mogu postaviti tako da su okrenuti jedni prema drugima i okrenuti jedni od drugih kako bi se formirali pravougaoni „segmenti kutija“. Kod C-profila izrađenih od običnog čeličnog lima poznato je da su dva dela (C-delovi) tako oblikovanog segmenta kutije sposobna da klize uzdužno jedan prema drugom.

[0004] Delovi gips ploča su pričvršćeni za elemente stubova pomoću vijaka ili drugih sredstava za pričvršćivanje koje se umeću kroz ploču i ulaze u okrenuti deo stuba. Uobičajeno je da stubovi nose krajnje ivice susednih, poželjno uzajamno oslonjenih delova gips ploča. Prema tome, ivica prvog segmenta gips ploče tipično prekriva deo, na primer prvu polovinu prema njoj okrenutog dela stuba zida, dok ivica drugog segmenta gips ploče prekriva drugi deo, na primer drugu polovinu dela okrenutog stuba zida. Na ovaj način, sa ivicama delova gips ploča u neposrednoj blizini, a poželjno gde su ploče oslonjene jedne o druge, formira se zid na rešetkastoj konstrukciji. Razmak između susednih delova gips ploča ili bilo koji zazor može biti popunjen gipsom ili drugim smesama za spajanje i/ili cela konstrukcija može biti prekrivena gipsom i/ili na bilo koji drugi način površinski obrađena (obojena, obložena papirom itd.) kako bi se obezbedila upotrebljivost i/ili postigla željena površinska obrada.

[0005] Ukoliko se element stuba savije tokom ili nakon pričvršćivanja prvog dela gips ploče ili tokom pričvršćivanja drugog dela gips ploče, postoji mogućnost da dođe do pojave „stepenika“ između završetaka spoljašnjih strana prve i druge gips ploče. Ovo je poznato kao „pojava stepenastih prelaza između ploča“. Pojava stepenastih prelaza između ploča dovodi do stvaranja neuglednog završnog sloja i, u nekim slučajevima, može značiti da zid mora biti barem delimično rekonstruisan ili zamenjen.

[0006] Plafonske rešetke se često prave od metalnih podužnih segmenata formiranih u vidu T-profila. Rešetka se u tipičnom slučaju formira od paralelnih dužina T-profila. Razmak između susednih paralelnih podužnih dužina premošćen je većim brojem T-profila sa relativno kratkim dužinama koji se pružaju ortogonalno u odnosu na paralelne podužne segmente. T-profili su tipično izvedeni u invertovanom obliku sa delom osnove koji sadrži par stopa sa centralno izvedenim uspravnim delom noge. I paralelne i relativno kratke dužine profila mogu biti okačene za plafon elementima za vešanje (tzv. „vešaljke“) ili alternativno, samo paralelne dužine (ili paralelne dužine profila i pojedine od ortogonalnih dužina profila) mogu biti okačene za plafon pomoću vešaljki. Na ovaj način se formira rešetka i plafonske ploče se mogu postaviti u prostorima rešetke tako da su duž svog obima oslonjene na stope T-profila. Jasno je da deo profila mora biti u stanju da izdrži težinu plafonskih ploča tokom upotrebe, po mogućstvu bez savijanja.

[0007] U skladu sa tim je važno da profili i segmenti budu dovoljno čvrsti da mogu da podnesu potrebna opterećenja tokom primene, kao i dovoljno kruti da mogu da izdrže sile ugibanja.

[0008] Postupak za proizvodnju profila i preseka, na primer delova šina, elemenata stubova i plafonskih rešetki, poznat je kao hladno valjanje. U procesu hladnog valjanja, lim, koji se obično isporučuje iz koturima, provlači se između niza valjaka sve dok se ravni lim ne dovede u željeni oblik, poznat kao profil ili presek.

[0009] Takođe je poznato da se postupak hladnog valjanja koristi za ojačavanje limova i, na primer, kako bi se tako obrađeni lim učinio čvršćim od polaznog materijala. Jedan takav postupak je opisan u našem patentu EP0891234. U ovom postupku, materijal u obliku lima se provlači između para uparenih muških valjaka, od kojih svaki ima redove i kolone zuba, pri čemu se zubi jednog valjka nalaze u prazninama između zuba drugog valjka kako bi na limu formirao određeni niz izbočina i ulegnuća. Budući da je materijal u obliku lima hladno valjan i kaljen, on je čvršći i/ili krući od polaznog materijala. Budući da je materijal čvršći i/ili krući, moguće je koristiti tanji početni lim i pritom postići iste fizičke karakteristike. U skladu sa tim, ovo može dovesti do uštede na težini i/ili do poboljšanja čvrstoće za određeni profil ili presek. Naš drugi patent EP2091674 opisuje drugi postupak obrade radi ojačavanja materijala u obliku lima koji dovodi do daljih poboljšanja. Pored izrade preseka ili profila za suve konstrukcije, takođe je moguće formirati deblje strukturne delove od limova sa dimenzijama od, recimo, 1,2 mm ili 1,5 mm do 3,0 mm.

[0010] Dokument US2008/0110126 opisuje laki metalni element okvira sa karakteristikama prema preambuli Zahteva 1, koji na svojoj površini ima više ulegnuća i veći broj ojačavajućih rebara. Dokument EP0017647 opisuje krovni element za upotrebu u proizvodnji livenih betonskih plafona. Dokument JPH05161921 opisuje zakrivljeni presavijeni materijal krovne ploče. Dokumenti DE29808344, US4793113 i WO97/23694 opisuju metalne stubove za pregradne zidove, dok dokument US3273976 opisuje oblikovani čelični lim.

[0011] Cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi novi profil, na primer profil koji eliminiše ili bar umanjuje probleme povezane sa profilima prema postojećem stanju tehnike, i/ili profil sa poboljšanim svojstvima.

[0012] Prvi aspekt pronalaska se odnosi na profil formiran u skladu sa Zahtevom 1.

[0013] Poželjno, profil poseduje treći deo. Treći deo se može spojiti sa drugim delom na drugom delu koji se spaja. Poželjno je da drugi i treći deo nisu kolinearni ili nekoplanarni. Drugi spojni deo može sadržati niz formacija ili reljefnih izbočina.

[0014] Poželjno je da jedan ili oba od prvog i drugog dela imaju uzdužno ojačavajuće rebro. Ukoliko postoji, treći deo može sadržati uzdužno ojačavajuće rebro.

[0015] Poželjno je da se prvi i drugi deo pružaju suštinski ortogonalno. Ukoliko postoji, taj ili treći deo se može pružati suštinski ortogonalno u odnosu na prvi deo.

[0016] Poželjno je da jedna ili više formacija ili izbočina imaju glavnu osu koja je nagnuta, na primer koja je suštinski pravougaona u odnosu na glavnu osu profila.

[0017] Formacije ili izbočine mogu biti pravougaone, na primer pravougaone sa zaobljenim ili zakrivljenim krajevima. Formacije ili izbočine mogu imati dimenzije 7 x 2,5 x 1 (Dužina x Širina x Visina).

[0018] Prema poželjnom izvođenju profil ima ili U ili C presek. Alternativno, to može biti Z, W, T, I ili neki drugi oblik preseka, na primer profil koji ima pravougaoni, trapezoidni, romboedarski ili trouglasti presek.

[0019] Poželjno je da profil prvo ima suštinski ravan i izdužen prvi deo, npr. osnovu, i izdužen drugi i treći deo, npr. zidove koji se uzdižu sa bilo koje od strana prvog dela, pri čemu se svaki spoj dela osnove do dela zida definiše spojnim delom, nizom formacija ili reljefnih izbočina raspoređenih duž svakog od spojnih delova.

[0020] Niz ili jedan ili više nizova mogu biti pravilni ili nepravilni. Korak P između formacija ili izbočina u nizu ili u jednom ili više nizova može biti pravilan ili nepravilan.

[0021] Prema poželjnim izvođenjima, utvrdili smo da se poboljšane performanse profila mogu neočekivano postići kada formacija ili izbočina ima dubinu F forme koja je veća od 1 i 4 puta veće od debljine osnove, na primer 1,5 i 4 puta veća od osnovne debljine G materijala, a poželjno između 1,6 i 3,5 puta veće od osnovne debljine G materijala, a najpoželjnije od 1,8 do 3 puta veće od osnovne debljine G materijala. Drugim rečima, ako materijal ima osnovnu debljinu G (tj. debljinu lima pre obrade) od 0,6 mm, maksimalno rastojanje (npr. visina ili dubina) izbočine od prednje površine profila biće od 0,9 mm do 2,4 mm, poželjno od 1,05 mm do 2,1 mm, a najpoželjnije od 1,08 mm do 1,8 mm.

[0022] Pri ovoj dubini F forme, neočekivano smo otkrili da je stepen stanjivanja materijala do kojeg dolazi usled postupka formiranja reljefa i poboljšanje čvrstoće/krutosti uravnoteženo tako da se dobija profil sa poboljšanim performansama.

[0023] Dodatno ili alternativno, korak P između formacija ili izbočina može biti promenjen kako bi se postigle poboljšane performanse. Prema nekim izvođenjima korak P u nizu je poželjno od 5 do 15 puta veći od osnovne debljine G materijala. Poželjno je da je korak P od 6 do 14 puta veći od osnovne debljine G materijala, a najpoželjnije od 8 do 12 puta veći od osnovne debljine G materijala. Dakle, ako je osnovna debljina G materijala 0,6 mm, korak P formacije ili izbočina duž niza može biti od 3 mm do 9 mm, na primer od 3,6 mm do 8,4 mm, a poželjno od 4,8 mm do 7,2 mm. Neočekivano smo otkrili da ovaj opseg pruža tako oblikovanom profilu poboljšane performanse.

[0024] Širina W formacije ili izbočine u nizu (koja se meri u pravcu paralelnom glavnoj ili uzdužnoj osi profila) može se promeniti kako bi se promenile i/ili optimizovale performanse profila. Kod nekih izvođenja smo utvrdili da širina W formacije ili izbočine može biti od 0,2 P do P ili manja od P, poželjno od 0,25 P do 0,75 P, a najpoželjnije od 0,4 P do 0,6 P. Utvrdili smo da ovaj opseg širine W dovodi do poboljšanja performansi profila.

[0025] Dužina L formacije ili izbočine može biti od 3 do 20 puta veća od osnovne debljine G materijala lima. Poželjno je da je dužina L od 5 do 1 puta veća od osnovne debljine G materijala lima.

[0026] Mi više volimo da koristimo materijal lima sa osnovnom debljinom G od 0,2 mm do 3 mm, poželjno 0,3 mm do 3 mm. Prilikom formiranja profila za zidove, poželjno je da koristimo lim sa osnovnom debljinom G od 0,2 mm, 0,3 mm ili 0,4 mm do 1,5 mm, recimo od 0,2 mm, 0,3 mm ili 0,4 mm do 1,2 mm. Kako se osnovna debljina G povećava iznad osnovne debljine G od 1,2 mm ili 1,5 mm, bilo koji tako oblikovani profil može početi da se koristi kao strukturni element.

[0027] Prvi ili deo osnove može da sadrži jedno ili više uzdužnih rebara. Prvi ili deo osnove može sadržati kastelacije. Kastelacije se mogu podići u odnosu na neutralnu ravan. Poželjno, neutralna ili ravan dela osnove se može definisati prvim i/ili drugim spoljašnjim delom. Ako postoje, kastelacije mogu biti u unutrašnjosti spoljašnjih delova. Spojni delovi su izvedeni između svakog od elementa kastelacija. Duž jednog ili više spojnih delova može biti izvedena jedna ili više izbočina.

[0028] Treći deo može imati glavnu osu paralelnu osi profila. Drugi deo može imati glavnu osu paralelnu osi profila. Drugi deo se može pružati dalje od trećeg dela posmatrano u pravcu koji je ortogonalan na glavnu osu profila, ili obrnuto.

[0029] Neočekivano smo utvrdili da profil koji ima niz reljefnih izbočina izvedenih na spojnom delu može imati bolje karakteristike od profila sa neprekidnim izduženim rebrom izvedenim na spojnom delu. Verujemo da je ovo efekat uravnoteženja strukturnih karakteristika reljefnog utiskivanja sa efektom stanjivanja koji se prirodno javlja kao rezultat utiskivanja. Zapravo, sa korakom izbočina od 2 do 20 puta većim od debljine (npr. od 5 do 15 puta većim od debljine) i, barem prema nekim izvođenjima, imajući dubinu formi recimo od 1 do 4 puta veću od debljine (npr. od 1,8 do 3 puta veću od debljine), profil prema pronalasku će demonstrirati povećanje u drugom trenutku površine koje je uporedivo sa onim koje se dobija sa profilom sa kontinualnim rebrom. Ipak, performanse profila prema pronalasku će biti poboljšane, jer, za razliku od profila koji ima kontinualno rebro, profil prema pronalasku nema kontinualnu liniju stanjivanja koja prolazi čitavom svojom dužinom (stanjivanje je uzrokovano postupkom utiskivanja reljefa). U oblasti suve gradnje ovo je korisno, posebno kada se želi ublažiti problem, na primer, sa pojavom stepenastog prelaza između ploča.

[0030] Kako bi se pronalazak mogao u potpunosti razumeti, on će sada biti opisan samo pomoću navođenja primera i uz pozivanje na pridružene slike na kojima:

Slika 1 je izometrijski pogled na profil prema pronalasku;

Slika 1A je pogled na kraj profila sa Slike 1;

Slika 1B je uvećani prikaz dela profila sa Slike 1;

Slika 2 je izometrijski pogled na dalje izvođenje pronalaska;

Slika 2A je pogled na kraj profila sa Slike 2;

Slika 2B je uvećani pogled na deo Slike 2;

Slika 2C je planarni pogled na profil sa Slike 2;

Slika 3 je planarni pogled na presek kutije formiran od profila prema pronalasku;

Slika 4 je šematski dijagram uređaja za formiranje prema pronalasku;

Slika 5 je fotografija opreme za utiskivanje reljefa prema pronalasku;

Slika 6 je pogled u perspektivi na uređaj prema pronalasku;

Slika 6A je detaljan pogled na deo sa Slike 6;

Slika 6B je detaljan pogled na dalji deo sa Slike 6;

Slika 7 je planarni pogled na profil prema pronalasku;

Slika 7A ilustruje presek kroz deo profila sa Slike 7;

Slika 7B je uvećani pogled na deo profila sa Slike 7;

Slika 7C je fotografija preseka dela profila sa Slike 7;

Slika 8 je šematski prikaz dela zida koji sadrži profil sa Slike 1;

Slika 8A ilustruje deo zida sa Slike 8;

Slike 9A do 9C prikazuju postavku za testiranje prema Primeru 4 sa izometrijskim pogledom na testnu postavku (Slika 9A), prednjim pogledom na testnu postavku (Slika 9B) i bočnim pogledom na testnu postavku (Slika 9C);

Slika 10 prikazuje postavku za testiranje prema Primeru 5; i

Slike 11A i 11B prikazuju grafike eksperimentalnih podataka prema Primeru 6 i Komparativnom Primeru 6A.

[0031] Pozivajući se na Slike 1, 1A i 1B, na njima je prikazan profil 1. Profil 1 prikazanog oblika naziva se C-profilom. Profil 1 ima deo 2 osnove iz kojeg se pruža par paralelnih bočnih delova 3, 4 strana. Bočni delovi 3, 4 se respektivno završavaju se prema unutrašnjosti zakrenutim prirubnicama ili ivičnim delovima 5, 6 koji se nadnose nad i prekrivaju deo 2 osnove.

[0032] Deo 2 osnove ima neutralnu ravan, označenu pozivnom oznakom P na crtežima. Deo 2 osnove sadrži centralnu oblast 20 i par spoljašnjih oblasti 21. Između centralne oblasti 20 i svake od spoljašnjih oblasti 21 nalazi se ulegnuti deo 22 koji pruža, kada gleda duž profila (videti Sliku 1A), takozvani efekat kastelacije (naizmeničnih izdignutih i spuštenih elemenata slično vrhu zida dvorca).

[0033] Bočni delovi 3, 4 imaju izduženo prema unutrašnjosti usmereno rebro 30, 40 koje se pruža čitavom njegovom dužinom.

[0034] Prvi bočni deo 3 ima veću površinu, odnosno pruža se dalje od dela 2 osnove u pravcu koji je ortogonalan na neutralnu ravan P (i u odnosu na pravac glavne ose A profila 1), nego što je to slučaj sa drugim bočnim delom 4. Takođe, rebro 30 prvog bočnog dela 3 je manje od rebra 40 drugog bočnog dela 4. Vrh 31 rebra 30 se nalazi na istoj udaljenosti od dela 2 osnove u odnosu na vrh 41 drugog rebra 40. Razlozi za ove razlike biće očigledni. Takođe, u obimu je da su rebra postavljena u nešto drugačijim položajima u odnosu na neutralnu ravan P i/ili u uzajamnom odnosu jedno u odnosu na drugo.

[0035] Kao posledica različitih pružanja bočnih delova 3, 4 od dela 1 osnove, odgovarajući ivični delovi 5, 6 su paralelni jedan u odnosu na drugi (kao i sa neutralnom ravni P), ali se nalaze na različitim rastojanjima od osnovnog dela 2 (u pravcu ortogonalnom u odnosu na neutralnu ravan P).

[0036] U svakom položaju gde se deo 2, 3, 4, 5, 6 spaja sa drugim delom (2, 3, 4, 5, 6) nalazi se spojni deo JP1, JP2, JP3, JP4. Materijal u predelu svakog spojnog dela JP1-JP4 može biti, sveukupno, tanji nego u susednim delovima 2-6. U prethodnom i donjem opisu se pod „spojnim delom“ podrazumeva deo koji spaja dva elementa profila čije ravni zaklapaju ugao između ili veći od 30° (u izvođenju sa Slike 1 ugao je tačno ili oko 90°), dok „spoj“ podrazumeva deo koji spaja dva elementa profila, čije ravni zaklapaju ugao manji od 30°, na primer dva elementa mogu biti paralelna, nekolinearni ili nekoplanarni.

[0037] U vidu uzdužnog niza 10 duž svakog spojnog dela JP1-JP4 nalazi se niz formacija, odnosno prema spoljašnjosti izduženih ispusta ili izbočina, respektivno 10a-10d. Kao što se najbolje vidi sa Slike 1B, svaka od suštinski identičnih izbočina 10e niza izbočina 10a-10d (prikazan je deo niza 10c) je pravougaona sa paralelnim stranicama 10f i sa glavnom osom 10g koja je ortogonalna na glavnu uzdužnu osu A profila 1 i sa zaobljenim krajevima 10h.

[0038] Kao što je prikazano, svaka od izbočina 10e se pruža sa spoljašnje strane od površine svakog spojnog dela JP1-JP4 (tj. izbočine 10 se razilaze ili zrakasto šire jedna od druge) i zakrivljena je oko odgovarajuće krivine u profilu 1 (to jest oko odgovarajućeg spojnog dela JP1-JP4) tako da je svaka izbočina 10e suštinski izvedena u obliku slova L. Između uzastopnih izbočina nalaze se ravna polja FL. Podrazumevaće se da su svaka od centralnih oblasti 20 i ulegnutih delova 22 i spoljašnjih oblasti 21 nekolinearne ili nekoplanarne. U obimu predmetnog pronalaska je da profil 1 koji sadrži „spojeve“ i/ili delove za spajanje „gde jedan, neki, oba ili svi spojevi i/ili spojni delovi sadrže jednu ili više reljefnih izbočina će potpadati pod obim pronalaska.

[0039] Površina jednog ili više delova 2, 3, 4, 5, 6 može biti ojačana plastičnim deformisanjem, reljefna ili nazubljena. Poželjno je da najmanje jedna, neke i najpoželjnije sve površine delova 2, 3, 4, 5, 6 budu hladno valjane i ojačane, na primer primenom postupka navedenog u jednoj od naših patentnih prijava GB2450765A, EP0891234A.

[0040] Kako bi se izbegle nedoumice i kako bi stručnjak razume, termin „hladna obrada“ (takođe poznat i kao „ojačavanje hladnom obradom“), na način na koji se ovde koristi, odnosi se na plastičnu deformaciju metala na temperaturi ispod njegove najniže temperature rekristalizacije, gde dolazi do ojačavanja naprezanjem kao rezultata takve trajne deformacije. Pored toga, termin „utiskivanje“, na način na koji se ovde koristi, odnosi se na postupak podizanja dizajna ili formi iznad i/ili ispod površine komponente pomoću visokog pritiska kojim se deluje pritiskom ili stezanjem, i uključuje formiranje reljefa.

[0041] Poznato je da su utiskivanje reljefa i ojačavanje hladnom obradom različite tehnike. Utiskivanje reljefa podrazumeva sabijanje materijala, u ovom slučaju lima, između dva alata (npr. valjaka) kako bi se smanjila njegova debljina preko krajnjih granica naprezanja u čisto plastičnom opsegu; to je postupak kompresije koji koristi značajnu silu za stezanje materijala između dva alata (npr. valjaka), od kojih jedan ima izbočinu (ili ulegnuće), a drugi ulegnuće (ili izbočinu) čime se šablon sa alata (npr. valjak) prenosi na materijal. Nasuprot tome, ojačavanje hladnim valjanjem podrazumeva plastično naprezanje materijala lokalnim rastezanjem materija bez sabijanja. To se pogodno postiže u našim prethodno identifikovanim patentnim

1

prijavama korišćenjem parova uparenih muških valjaka sa zubima jednog od valjaka koji se pružaju (prilikom okretanja valjaka) u praznine između zuba izvedenih na drugom valjku. Stručnjak će jasno znati da prepozna da su navedene tehnike različite i da proizvode različite efekte. Na primer, usled stanjivanja do kojeg dolazi prilikom procesa utiskivanja reljefa, ta tehnika se obično ne koristi za očvršćavanje ili ojačavanje limova. Ostali postupci koji deluju na površinu obuhvataju narezivanje i kovanje. Narezivanje podrazumeva utiskivanje niza oštrih nazubljenja pomoću ojačanog čeličnog valjka na radni komad, čime se efektivno vrši bočno izmeštanje materijala pomoću nazubljenja ili izbočina, pre nego potiskivanja izbočina kroz drugu stranu lima. Ovo ima za posledicu hrapavost površine, na primer kako bi se povećao koeficijent hrapavosti/trenja površine, ali ne menja materijalno čvrstoću ili krutost radnog predmeta (dok u nekim slučajevima može i oslabiti materijal).

[0042] Pošto se jedan bočni deo 3 pruža dalje od dela 2 osnove u odnosu na drigu bočni deo 4, lako je i pogodno izraditi presek kutije, kao što će biti opisano u nastavku.

[0043] Pozivajući se sada na Sliku 2 i Slike 2A, 2B i 2C, prikazan je dalji profil 1’ pronalaska.

[0044] Profil 1’ ima deo 2’ osnove od kojeg se pruža par paralelnih bočnih delova 3’, 4’. Bočni delovi 3’, 4’ se završavaju prema unutrašnjosti zavrnutim ivičnim delovima 5’, 6’ koji se nadnose nad i prekrivaju deo 2’ osnove.

[0045] Deo 2’ osnove ima neutralnu ravan, na crtežima označenu pozivnom oznakom P’. Deo 2’ osnove obuhvata centralnu oblast 20’ i par spoljašnjih oblasti 21’. Između centralne oblasti 20’ i svake od spoljašnjih oblasti 21’ nalazi se udubljeni deo 22’ koji pruža, kada se posmatra duž profila 1’ (videti Sliku 2A), efekat kastelacije.

[0046] Bočni delovi 3’, 4’ imaju izduženo prema unutrašnjosti usmereno rebro 30’, 40’, koje se pruža duž njegove dužine.

[0047] Prvi bočni deo 3’ ima veću površine, odnosno pruža se dalje od dela 2' osnove u pravcu koji je ortogonalan na neutralnu ravan P' (i u odnosu na pravac glavne ose A' profila 1'), u odnosu na drugi bočni deo 4’. Takođe je rebro 30’ prvog bočnog dela 3’ manje od rebra 40’ drugog bočnog dela 4’. Vrh 31’ rebra 30’ postavljen je malo dalje od osnovnog dela 2’ u odnosu na vrh 41’ drugog rebra 40’. Razlog postojanja razlika biće očigledan.

[0048] Kao posledica postojanja različitih produžetaka bočnih delova 3', 4' od osnovnog dela 1', odgovarajući ivični delovi 5', 6’ su paralelni, ali se nalaze na različitim rastojanjima (u pravcu ortogonalnom u odnosu na neutralnu ravan P') od dela 2' osnove.

[0049] Na svakom mestu gde se deo 2', 3', 4', 5', 6' spaja sa drugim delom (2', 3', 4', 5', 6') nalazi se spojni deo JP1' , JP2', JP3', JP4'. Materijal u predelu svakog spojnog dela JP1’-JP4’ može uopšteno biti tanji nego što je to slučaj u susednim delovima 2’-6’.

[0050] Kao uzdužni niz 10’ duž svakog od spojnih delova JP1’-JP4’, nalazi se niz prema unutrašnjosti pružajućih izbočina, odnosno izbočina 10a’-10d’. Kao što se najbolje vidi sa Slike 2B, svaka od suštinski identičnih izbočina 10e' niza izbočina 10a'-10d' (prikazan je deo niza 10c') je pravougaona sa paralelnim stranicama 10f' i sa glavnom osom 10g' koja je ortogonalna u odnosu na glavnu uzdužnu osu A' profila 1' i sa zaobljenim krajevima 10h'.

[0051] Kao što je prikazano, izbočine 10e' se pružaju prema unutrašnjosti od površine svakog spojnog dela JP1'-JP4' i zakrivljene su oko krivina profila 1’ (to jest na odgovarajućem spojnom delu JP1'-JP4') tako da je svaka izbočina 10e' suštinski u obliku slova L. Između uzastopnih izbočina nalaze se ravna polja FL’.

[0052] Kao i izbočine 10e’, na spojnim delovima JP1'-JP4' postoji i niz izbočina 10e’ izvedenih duž svakog od spojeva J1'-J4' između svake od centralne oblasti 20' i ulegnutog dela 22' i između svakog spoljašnjeg dela 21' i njegovog susednog ulegnutog dela 22'. Podrazumevaće se da su centralna oblast 20’ i ulegnuti deo 22’ i spoljašnji deo 21’ i ulegnuti deo 22’ nekolinearni ili nekoplanarni. Unutar obima predmetnog pronalaska je da profil koji sadrži „spojeve“ i/ili „spojne delove“, gde su oba ili bilo koji od spojeva i/ili spojnih delova sadrži jednu ili više reljefnih izbočina, što potpada unutar obima pronalaska.

[0053] Dodatno u odnosu na reljefne izbočine 10', suštinski čitava površina bočnih delova 3' i 4' je nazubljena KP kako bi se obezbedio efekat hrapavosti na krajnjoj spoljašnjoj površini svakog bočnog dela 3', 4'. Alternativno, neki od delova 2, 3, 4, 5, 6 ili, bilo koji od delova 2, 3, 4, 5, 6, mogao je, poželjno, biti ojačan u skladu sa našim prethodno navedenim patentnim prijavama.

[0054] Iako su na Slici 1 sve izbočine 10e okrenute prema spolja i izvedene su samo na spojnim delovima JP1-JP4, potrebno je imati na umu da izbočine 10e mogu biti usmerene i prema unutra i mogu biti izvedene na spojevima između ulegnutih delova 22 i centralne 20 i/ili spoljašnje oblasti 21, kao što je prikazano na Slici 2D. Takođe, u svakom od izvođenja (Slika 1, Slika 2) može biti prisutno manje nizova izbočina 10. Dodatno, u svakom od izvođenja sa Slike 1 ili 2, pojedine ili sve izbočine 10e, 10e’ se mogu pružati prema unutrašnjosti ili spoljašnjosti, a pojedine ili sve druge prema spoljašnjosti ili prema unutrašnjosti. Na primer, izbočine 10e u nizu 10 se mogu menjati između izbočina usmerenih prema spoljašnjosti i prema unutrašnjosti. Alternativno ili dodatno, pojedine ili sve izbočine 10e prvog niza se mogu pružati unutrašnjosti, a pojedine ili sve izbočine drugog niza se mogu pružati prema spoljašnjosti.

[0055] Posmatrajući profil prikazan na Slici 2 (iako je podjednako primenljivo i na profil 1 sa Slike 1) pošto se jedan bočni deo 3' pruža dalje od dela 2' osnove u odnosu na drugi bočni deo 4’, lako je i pogodno izraditi presek kutije 15', kao što je prikazano na Slici 3. Sa dva profila 1a', 1b' dovedena u međusobno okrenuti i oslonjeni odnos, duži bočni deo 3a' prvog profila 1a' može da obuhvati kraći bočni deo 4b' drugog profila 1b' i obrnuto. Kod ove konfiguracije rebro 30a' prvog bočnog dela 3a' prvog profila 1a' pruža se u prostor definisan od strane rebra 40b' drugog bočnog dela 4b’ drugog profila 1b’. Zbog niza izbočina 10a'-10d' izvedenih na svakom od profila 1a', 1b' i spregnutih rebara 30a', 40b' i 30b', 40a' postoji značajno uzajamno ometanje između spregnutih profila 1a', 1b' čime se osigurava da se profili 1a', 1b' čvrsto drže zajedno. Dodatno ili alternativno, jer veći bočni delovi 3a', 3b' obuhvataju manje bočne delove 4b', 4a' i/ili zato što se profili 1a', 1b' čvrsto uklapaju, tako oblikovani segment kutije je robustan i neće kliziti uzdužno relativno u odnosu na druge.

[0056] Profil 1, 1’ prema pronalasku je formiran od ravnog lima koji se obično doprema iz kalema. Posmatrajući Sliku 4 na kojoj se lim 100 doprema iz kalema (nije prikazan), on se provlači kroz niz parova valjaka 200, 220, 230, 240. Obično ih ima

1

više od četiri para, a za formiranje specifičnog profila 1 sa Slike 1, moglo bi se očekivati da postoji između 12 i 15 pari valjaka, na primer 14 pari. Za formiranje I-stuba se može očekivati da postoji 18 parova valjaka.

[0057] Lim 100 se prvo propušta kroz par valjaka 200 za utiskivanje reljefa koji se sastoji od prvog valjka 180 i drugog valjka 190 koji se rotiraju suprotno oko respektivnih osa 201, 202. Par 200 valjaka za utiskivanje reljefa dovodi do toga da se u lim 100 utiskuje reljef usled čega se dobija reljefni lim 101 koji se može naknadno oblikovati u profil 1 prema pronalasku.

[0058] Prolaz reljefnog lima 101 kroz uzastopne parove valjaka 220, 230, 240 uzrokuje formiranje kastelacija (20, 21) na delu 2 osnove, izduženih rebara 30, 40 i savijenih bočnih delova 3, 4 i ivičnih delova 5, 6.

[0059] Kao što se može videti, valjci 220, 230, 240 sukcesivno savijaju lim 101 u oblasti spojnih delova JP1-JP4 kako bi od reljefnih izbočina formirali izbočine 10e u obliku slova L.

[0060] Iako prethodni opis opisuje izradu profila 1 sa ravnim površinama 2, 3, 4, moguće je proizvesti profil sa jednim ili više nazubljenih delova (prema profilu 1' koji je prikazan na Slici 2) ili delove sa utisnutim reljefom i/ili delove koji su ojačani plastičnim deformacijama. Ako je potreban nazubljeni profil, postupak narezivanja se može vršiti uzvodno ili nizvodno od valjaka 200 za utiskivanje reljefa, ili, alternativno, delovi valjaka 180 (i/ili 190) mogu posedovati delove za narezivanje izvan delova za utiskivanje reljefa.

[0061] Ukoliko je želja da se proizvede profil koji ima ojačane delove, na primer, ojačane plastičnim deformacijama u skladu sa jednim od postupaka opisanih u jednom od patenata GB2450765A ili EP0891234A, moguće vršiti ojačavanje lima uzvodno ili nizvodno od para valjaka 200 za utiskivanje reljefa. Ipak, iz razloga efikasnosti za nas je poželjno da se utiskivanje reljefa i plastično deformisanje radi ojačavanja lima 100 vrši istovremeno.

[0062] Posmatrajući Sliku 5 koja prikazuje par valjaka 200a za istovremeno utiskivanje reljefa i ojačavanje lima. Prvi, gornji (kako je prikazano) valjak 180a nosi veći broj (četiri prikazana) obodna niza radijalnih ulegnuća 181a raspoređenih duž površine 182a obima valjka 180a. Drugi, niži valjak 190a ima ekvivalentni veći broj obodnih nizova izbočina 191a koje su na odgovarajući način raspoređene tako da ulegnuća 181a i izbočine 191a sarađuju tokom rada.

[0063] Prolazak materijala u obliku lima 100 između uparenih valjaka 180a, 190a dovodi do toga da izbočine 191a utiskuju reljef na limu 100 istezanjem i potiskivanjem lima u ulegnuća 181a na gornjem valjku 180a, čime se formira ravni lim 101a sa većim brojem kolona reljefnih izbočina 110a, gde jedna kolona odgovara svakom od obodnih nizova ulegnuća 181a sa prvog valjka 180a i odgovarajućem nizu izbočina 191a sa drugog valjka 190a.

[0064] Sa spoljašnje strane reljefnih oblasti 181a, 191a, svaki od valjaka 180a, 190a nosi niz muških elemenata za oblikovanje izvedenih u odgovarajućim oblastima za ojačavanje 182a, 192a. Muški elementi za oblikovanje na jednom valjku se međusobno prepliću sa onim koji su izvedeni na drugom valjku, tako da se valjci 180a, 190a rotiraju u suprotnom smeru, a muški elementi za oblikovanje jednog valjka se pružaju prostor između muških elemenata za formiranje izvedenih na drugom valjku i obrnuto. Ojačavanje plastičnim deformisanjem materijala se može izvesti u skladu sa jednom ili više postupaka koji su opisani u našim ranijim patentnim prijavama, GB2450765A ili EP0891234A, i poželjno u skladu sa EP2091674.

[0065] Kako bi se pomoglo pri poravnanju valjaka 180a, 190a, jedan valjak (npr.

180a) može posedovati periferne produžne delove (npr. kako je naznačeno pozivnom oznakom 183a) koji mogu da se kreću u perifernim uparenim ulegnutim delovima (npr. kako je naznačeno pozivnom oznakom 193a) na drugom valjku (npr.

190a).

[0066] Lim se može oblikovati u C-profil, na primer kao što je prikazano u vezi sa Slikom 1.

[0067] Slika 6 i Slike 6A i 6B prikazuju detalje valjaka za utiskivanje reljefa prema pronalasku, koji mogu da vrše formiranje reljefa i ojačavanje materijala lima plastičnim deformisanjem kako isti prolazi između njih.

1

[0068] Posmatrajući prvo Sliku 6, na njoj je prikazan prvi valjak 180b koji ima dve oblasti 181b za utiskivanje reljefa koje sadrže niz perifernih ulegnuća. Izvan oblasti 181b za utiskivanje reljefa, valjak 180b ima tri oblasti za ojačavanje 182b materijala plastičnim deformisanjem koje sadrže niz muških elemenata za oblikovanje. Takođe je prikazan drugi valjak 190b koji ima dve oblasti 191b za utiskivanje reljefa koje sadrže niz perifernih izbočina. Izvan oblasti 191b za utiskivanje reljefa, valjak 190b poseduje tri oblasti 192b za ojačavanje materijala plastičnim deformisanjem koje sadrže niz muških elemenata za oblikovanje.

[0069] Posmatrajući sada Sliku 6A, na njoj je prikazan presek prvog valjaka 180b, uključujući i deo oblasti 181b za utiskivanje reljefa i oblasti 182b za ojačavanje plastičnom deformacijom materijala. U oblasti 182b za ojačavanje, valjak 180b poseduje osnovu ili koren 185b od kojih se uspravlja veći broj muških elemenata 186b. Valjak 180b ima obodni pravac C’ i poprečni pravac T’, a redovi 187b muških elemenata 186b za oblikovanje se pružaju u pravcu D’ koji se nalazi između obodnog pravca C’ i poprečnog pravca T’.

[0070] Reljefna oblast 181b sadrži traku koja ima površinu 183b koja je izdignuta u odnosu na koren 185b valjka 180b (tj. površina 183b se radijalno nalazi dalje od središta valjka 180b u odnosu na koren 185b). Po površini 183b se pruža niz ulegnuća 184b, gde je svako od ulegnuća pravougaonog oblika sa paralelnim stranama koje se pružaju u poprečnom smeru T’ i imaju zaobljene krajeve.

[0071] Posmatrajući sada Sliku 6B, na njoj je prikazan presek drugog valjka 190b, koji sadrži deo oblasti 191b za utiskivanje reljefa i deo oblasti 192b za ojačavanje materijala plastičnim deformisanjem. U oblasti 192b za ojačavanje valjak 190b poseduje osnovu ili koren 195b od kojih se uspravlja veći broj muških elemenata 196b. Valjak 190b ima obodni pravac C’’ i poprečni pravac T’’, a redovi 197b muških elemenata 196b se pružaju u pravcu D’’ koji se nalazi između obodnog pravca C’’ i poprečnog pravca T’’.

[0072] Reljefna oblast 191b sadrži traku sa površinom 193b koja je izdignuta u odnosu na koren 195b valjka 190b (tj. površina 193b se nalazi radijalno dalje od središta valjka 190b u odnosu na koren 195b). Sa površine 193b se pruža niz

1

izbočina 194b, od kojih je svaka pravougaona sa paralelnim stranicama koje se pružaju u poprečnom smeru T’ i imaju zaobljene krajeve.

[0073] Tokom primene, valjci 180b, 190b su poravnati tako da se muški elementi 186b za formiranje prvog valjka 180b međusobno prepliću sa muškim elementima 196b za formiranje drugog valjka 190b tako da se izbočine 194b drugog valjka najmanje delimično pružaju u ulegnuća 184b prvog valjka 180b.

[0074] Kada se materijal u obliku lima propusti između valjaka 180b, 190b, na materijalu se utiskuje reljef između sadejstvujućih oblasti 181b, 191b za utiskivanje reljefa, a materijal se ojačava u sadejstvujućim oblastima 182b, 192b za ojačavanje plastičnim deformisanjem. U oblastima za utiskivanje reljefa, lim je uhvaćen između površina 183b, 193b koje su okrenute jedna prema drugoj i rasteže se u oblasti izbočina 194b i ulegnuća 184b kako bi poprimio oblik izbočina 194b. U svakoj od oblasti za ojačavanje materijal u obliku lima ne dolazi u kontakt sa korenom 185b, 195b bilo kojeg od valjaka 180b, 190b, već se lokalno rasteže kako bi se materijal lima ojačao delovanjem međusobno uparenih muških elemenata 182b, 192b, što znači da nema sabijanja lima između izbočina 182b (ili 192b) sa jednog valjka 180b (ili 190b) i korena 195b (ili 185b) drugog valjka 190b (ili 180b). Drugim rečima, kada dođe do uklapanja alata, postoji zazor između vrhova izbočina (npr.182b) na jednom valjku (npr.180b) i korena (npr.195b) na drugom valjku (npr.190b), što je jednako, ili po mogućnosti veće od osnovne debljine lima koji se obrađuje. Suprotno tome, u oblastima za utiskivanje reljefa takav zazor ne postoji. Zahvaljujući respektivnim konfiguracijama (tj. tome što je površina 183b trake izdignuta u odnosu na koren 185b i tome što je površina 193b trake izdignuta u odnosu na koren 195b), utiskivanje reljefa se vrši u toj oblasti i to zato što postoji dovoljan zazor tj. odstojanje između valjaka okrenutih jedan prema drugom u oblastima za ojačavanje tako da se u tim oblastima vrši ojačavanje lima.

[0075] Izuzetno je korisna mogućnost da se svaka od različitih metodologija oblikovanja može izvesti u jednom prolazu kroz jedan skup valjaka 180, 190.

[0076] Profil 1, na primer gde je od osnove 2, bočnih delova 3, 4 i ivičnih delova 5, 6 jedan ili više elemenata ojačano i formirano u skladu sa pronalaskom, ima bolje karakteristike pri sabijanju od profila koji nemaju niz izbočina 10a-10d.

1

[0077] Ovo nije očekivano jer profil nije ojačan u spojnim delovima, već je reljefan, što dovodi do stanjivanja. Spojni delovi su potrebni da izdrže sile ugibanja. U skladu sa tim moglo bi se očekivati pogoršanje karakteristika pri sabijanju u poređenju sa profilom koji je bio ojačan plastičnim deformisanjem ili koji uopšte nije bio obrađen (reljefan).

[0078] Pozivajući se na Slike 7, 7A, 7B i 7C, na njima je prikazan profil 50 prema pronalasku sa nizom izbočina 60 izvedenih duž svakog od spojnih delova JP1’’, JP2’’ i spojeva J1’’ i J2’’. Izbočine 60 se pružaju prema spoljašnjosti od spoljašnje površine profila 50. Iako nije prikazano, jedna ili više ili svaka od ili sve površine profila 50 (izvan spojeva J’’ i spojnih delova JP’’) mogu biti ojačane u skladu sa prethodnim opisom i/ili narezane ili obrađene na neki drugi način. Više volimo da su površine ojačane plastičnim deformisanjem. Presek profila 50 može biti u obliku slova C, U ili može biti nekog drugog oblika, a karakteristike lima i/ili izbočina (jedne ili više) opisanih u nastavku su podjednako primenljive i na druge oblike preseka, oblike izbočina i slično.

[0079] Niz izbočina i svaka od izbočina 60 ima jedan ili više od koraka P, širine W, dubine F forme i položaja FP forme.

[0080] Korak P je udaljenost između izbočina (formacija). Za lim osnovne debljine G smatramo poželjnim korak P koji može biti od 2 do 20 puta veći od osnovne debljine G i poželjno je od 5 do 15 puta veći od osnovne debljine G materijala. Poželjno je da je korak P od 6 do 14 puta veći od osnovne debljine G, a najpoželjnije od 8 do 12 puta veći od osnovne debljine G.

[0081] Širina W svake od izbočina 60 se određuje kao linearno rastojanje između preseka linije koja označava tangentu α vrha gornje površine 60t izbočine 60 i linija formiranih između početka dela korena (npr. 193b na Slici 6B) oblasti za utiskivanje reljefa (npr.191b na Slici 6B) valjaka (npr.190b na Slici 6B) prilikom delovanja na lim kako bi se formirala izbočina 60 i ravni deo lima neposredno izvan izbočine. Prema nekim izvođenjima širina W izbočine može biti od 0,2 P do manje od P, poželjno od 0,25 P do 0,75 P i najpoželjnije od 0,4 P do 0,6 P.

[0082] Dubina F forme je rastojanje između prve strane 60f lima i gornje površine 60t (ili tangente α vrha gornje površine 60t gde gornja površina 60t nije ravna, kao

1

što je prikazano) izbočine 60. Prema nekim izvođenjima dubina F forme iznosi između 1,5 i 4 osnovne debljine G materijala profila, poželjno između 1,6 i 3,5 osnovne debljine G, a najpoželjnije između 1,8 i 3 osnovne debljine G materijala.

[0083] Položaj FP forme je definisan kao linearno rastojanje između kraja zakrivljenog dela izbočine 60 na spojnom delu JP1’’ (ili JP2’’) i kraja zakrivljenog dela profila 50. Prema nekim izvođenjima položaj FP forme izbočine može biti od 0.2 G do G, poželjno od 0.25 G do 0.75 G i najpoželjnije od 0.4 G do 0.6 G.

[0084] U oblasti spojnog dela JP1’’ (ili JP2’’), izbočina 60 može biti zakrivljena. Takva zakrivljena izbočina 60 može imati unutrašnji radijus IR zakrivljenja i spoljašnji radijus OR zakrivljenja. Prema nekim izvođenjima unutrašnji radijus IR zakrivljenja izbočine može biti od 0,2 G do G, poželjno od 0,25 G do 0,75 G a najpoželjnije od 0,4 G do 0,6 G. Spoljašnji radijus zakrivljenja može biti IR G.

[0085] Zbog prirode utiskivanja reljefa, lim se rasteže prilikom formiranja izbočina 10. Rezultujuća debljina RT (na primer mereno u pravcu linije XX-XX sa Slike 7C -linija 45° do glavne ose lima) je poželjno od 0,9 G do 0,55 G, gde F je od 1,8 do 3 G. Budući da je lim stegnut tokom izvođenja postupka utiskivanja reljefa između muškog i ženskog elementa za formiranje, debljina lima u predelu gornje površine 60t (tj. mereno u pravcu koji je ortogonalan na glavnu osu lima) ostaje nepromenjena, ili barem suštinski nema promene u fizičkim svojstvima lima u toj oblasti. Dakle, bočni delovi svake od izbočina 10 bivaju stanjeni kao posledicu izvođenja postupka utiskivanja.

[0086] Gore opisane karakteristike u vezi sa Slikom 7 su podjednako primenljive i na jedno ili više drugih izvođenja. U svakom gore navedenom slučaju (a poželjno i u svakom slučaju pronalaska), ravna polja FL su izvedena između uzastopnih elemenata niza. U oblasti ravnih površina lim ostaje najmanje suštinski nepromenjen.

[0087] Na Slici 8 je prikazano veći broj profila 1 stubova u vertikalnoj orijentaciji smeštenih između gornje i donje horizontalne šine (UT i LT respektivno) sa dužinama gips ploče PB koja se naslanja na prvi bočni deo 3 i drugi bočni deo 4. Kao što je prikazano na najmanje nekom od profila 1 stuba podužna ivica gips ploče PB1 je poravnata sa uzdužnim rebrom 30, što monteru može da predstavlja vizuelni vodič. Dalja podužna ivica gips ploče PB2 postavlja se tako da se oslanja o ivicu gips ploče

1

PB1, čime se formira deo zida SW. Zbog povećane otpornosti na sabijanje koju pružaju izbočine 10a-10d, mnogo je manja verovatnoća da će bočni delovi 3, 4 da se savijaju u odnosu na deo 2 osnove, kada je gips ploča PB1 (i/ili dalja dužina ploče PB2) pričvršćena za profil 1. Ovo utiče na smanjenje učestalosti pojave poznate kao „stepenasti prelazi između ploča“. Jedna ili obe šine LT, UT se mogu formirati sa izbočinama 10 prema pronalasku. Jedan ili neki ili svi delovi svakog profila izvan spojnih delova (ili spojeva, ako postoje) mogu biti hladno valjani i ojačani, reljefni, narezani, kovani i tako dalje. Smatramo poželjnim da barem neki od tih delova (a po mogućnosti svaki) budu ojačani hladnim plastičnim deformisanjem materijala, na primer na način koji je opisan u našim prethodno navedenim patentima (EP0891234 ili EP2091674, po mogućnosti potonji) i kao što je prikazano u vezi sa Slikama 5 i 6.

[0088] Kako bi se demonstriralo povećanje otpornosti na sabijanje, sproveden je niz testova, kao što sledi.

Primer 1

[0089] Kako bi se ispitala krutost pojedinačnog dela profila 1 prema pronalasku, jedan od delova 3 ili 4 zida profila prema pronalasku je opterećen i mereno je njegovo ugibanje. Upotrebljeni profil je imao sledeće karakteristike, širina 63 mm, visina zida 32 mm i 34 mm. Osnovna debljina G je bila 0,5 mm, izbočine su bile sa korakom P od 5 mm, i svaka je bila dugačka 7 mm i sa širinom W od 2,5 mm, dok je dubina F forme bila 1 mm, a RT 0,4 mm.

[0090] Test je omogućio izračunavanje krutosti. Ovo nazivamo Testom jedne noge.

Uporedni Primer 1

[0091] Profil identične veličine i dužine, ali bez izbočina 10 prema pronalasku, testiran je na identičan način.

[0092] Rezultati su prikazani u Tabeli 1.

2

[0093] Podaci u Tabeli 1 pokazuju da je krutost profila 1 pronalaska praktično identična krutosti profila prema prethodnom stanju tehnike. Ovaj rezultat nije očekivan jer bi se zbog stanjivanja materijala koje je posledica utiskivanja reljefa moglo očekivati da dođe do smanjenja krutosti profila 1 prema pronalasku.

Primer 2

[0094] Kako bi se ispitala krutost oba dela zida profila 1 prema pronalasku, oba dela 3 ili 4 zida koja su identična onim opisanim u Primeru 1 su opterećenja i izmereno je njihovo ugibanje, što nazivamo Testom dvostruke noge. Ovo je omogućilo izračunavanje krutosti.

Uporedni Primer 2

[0095] Profil identične veličine i dužine, ali bez izbočina 10 prema pronalasku, testiran je na identičan način.

[0096] Rezultati su prikazani u Tabeli 2.

[0097] Podaci iz Tabele 2 pokazuju da su ugibanje profila i krutost profila 1 prema pronalasku znatno veći u odnosu na profil prema postojećem stanju tehnike. Ovo su neočekivani rezultati, ne samo zbog očiglednih identičnost u okviru Testa sa jednom nogom i zbog promene materijala koja je nastala kao rezultat utiskivanja reljefa koja bi sugerisala da bi se krutost profila 1 prema pronalasku smanjila. Verujemo da ovo pokazuje značajno poboljšanje u odnosu na stanje tehnike.

Primer 3

[0098] Sproveli smo nekoliko uporednih testova na uzorku stuba 1 koji ima „spoljašnje“ izbočine 10 prema Slici 1 (Primer 3A) i uzorku stuba 1’ koji ima „unutrašnje“ izbočine 10’ prema Slici 2 (Primer 3B). Svaki od stubova 1, 1’ je imao je osnovni zid 2, 2’ od 70 mm, prvi bočni zid 3, 3' od 34 mm, drugi bočni zid 4, 4' od 32 mm i prema unutrašnjosti zakrenute izbočine 5, 5', 6, 6' od 6,5 mm.

[0099] Oba stuba 1, 1’ su imala jednak broj i niz izbočina 10, 10' (što je niz koji je prikazan na Slici 1, a to su izbočine na svakom od spojnih delova od JP1 (ili JP1') do JP4 (ili JP4 '). Određen je moment inercije i modul preseka svakog od stubova 1, 1’.

Uporedni primer 3

[0100] Profil identične veličine i oblika, ali bez izbočina, testiran je na identičan način.

[0101] Rezultati su prikazani u Tabeli 3.

[0102] Jasno se može videti da je moment inercije I (što je indikativno za otpor prema savijanju) veći u oba primera pronalaska za između 4% i 10%, dok je modul preseka od 2,5 do 7% (oba u pravcu y).

[0103] Oba navedena rezultata pokazuju da je profil napravljen u skladu sa pronalaskom tvrđi od profila izrađenog u skladu prema stanju tehnike.

[0104] Da bismo dalje testirali karakteristike profila prema pronalasku, sproveli smo neka dalja ispitivanja.

Primer 4

[0105] Sproveli smo niz ispitivanja savijanja u tri tačke na više uzoraka profila izrađenih u skladu sa pronalaskom i oblikovanih u skladu sa Slikom 1 i Primerom 1. Parovi profila dužine 2,2 m postavljeni su, kako je prikazano na Slikama 9A do 9C i opterećenje je primenjeno na sredinu tačaka parova profila.

Uporedni Primer 4

[0106] Par profila istih dimenzija, ali bez izbočina, testiran je na isti način kao što je prikazano u Primeru 4.

[0107] Rezultati (prosečno 3 ponavljanja u svakom slučaju) prikazani su u Tabeli 4.

[0108] Rezultati jasno pokazuju da je profil prema pronalasku imao bolje performanse u pogledu svoje sposobnosti da izdrži sile ugibanja od profila prema stanju tehnike.

Primer 5

[0109] Odlučili smo da dalje istražimo performanse kompresije jednostruke noge postavljanjem niza izbočina prema pronalasku u ispitni uređaj kao što je prikazano na Slici 10. Profili prema pronalasku izrađeni su u skladu sa onima iz Primera 1 i sa Slike 1.

Uporedni Primer 5

[0110] Testirali smo niz profila prema postojećem stanju tehnike koji su imali iste dimenzije kao i oni iz Primera 5, ali nisu imali izbočine.

[0111] Rezultati (prosek iz četiri ponavljanja u svakom od slučajeva) prikazani su u Tabeli 5.

2

[0112] Ovi rezultati pokazuju da kako se povećava količina sabijanja (što se posmatra u odnosu na Primer 1), profil prema pronalasku pokazuje bolje performanse u odnosu one prema poznatom stanju tehnike.

Primer 6

[0113] Kako bi se ispitale performanse profila prema pronalasku, napravljen je niz zidova sa stubovima, gde su zidovi bili visoki 3,6 m (Primer 6A) ili visoki 4,2 m (Primer 6B). Svaki od zidova se sastojao od staza zaglavlja i podnožja dužine 3,6 m, između kojih se nalazilo sedam međusobno razmaknutih stubova formiranih od profila prema pronalasku.

[0114] Na Primer 6A, na svaku stranu tako oblikovane rešetke je pričvršćen jednoslojna ploča od gipsa kako bi se formirao zid 3,6 m visok i 3,6 m širok.

[0115] Na Primer 6B, dvostruki sloj od gips ploča je pričvršćen za svaku od strana tako oblikovane rešetke da kako se formirao zid visok 4,2 m i širok 3,6 m.

[0116] Svaki od zidova je izložen pozitivnom pritisku kojim se deluje uniformno na površinu zida, pri čemu se pritisak povećavao u koracima od 50 N/m<2>.

Uporedni Primer 6

[0117] Dva identična zida su napravljena od profila prema postojećem stanju tehnike koji su imali iste karakteristike, ali nisu imali reljefne utisnute izbočine prema pronalasku.

[0118] Rezultati su prikazani u Tabeli 6 i grafički prikazani na Slici 11A (zidovi visoki 3,6 m) i Slici 11B (zidovi visoki 4,2 m).

[0119] Podaci pokazuju da se profil prema pronalasku ponaša volje kada je izveden kao zid u odnosu na profile prema postojećem stanju tehnike.

[0120] Štaviše, u daljem testu je utvrđeno da do stepenastog prelaza između ploča značajno manje dolazi kod profila prema pronalasku u poređenju sa profilima prema poznatom stanju tehnike.

[0121] Takođe je u obimu pronalaska obezbeđivanje niza izbočina 10 na svakom od vrhova nelinearnih delova profila 1 ili bilo kog drugog profila. Dodano, izbočine 10 se mogu formirati na jednom vrhu ne-kolinearnih delova profila (ili profila 1) ili zaista na većem broju vrhova.

[0122] Izbočine 10 na profilu 1 se šire prema spoljašnjosti, što je poželjno jer, kako verujemo, to dovodi do poboljšanja performansi. Neke ili sve izbočine u istim ili različitim nizovima (10a-10d) se mogu proširivati prema unutrašnjosti. Dodatno, utiskivanje reljefa se može izvršiti primenom valjaka za oblikovanje (npr. valjka 180 ili 190) koji nosi formacije i običnog valjka (npr. drugog od valjaka 190 ili 180), kombinovanim dejstvom oba čime se uzrokuje nastajanje izbočina 10a-10d. Izbočine mogu biti bilo kog oblika. Mi više volimo reljefne izbočine sa oblikom koji ima glavnu osu koja nije paralelna glavnoj osi profila, jer to dovodi do značajnijeg poboljšanja performansi.

[0123] Mi više volimo profile koji su dvostruko reljefni, tj. koji su reljefni u smislu formiranja navedenih izbočina 10 i koji su plastično deformisani radi ojačavanja. Poželjni su alati koji mogu istovremeno izvoditi obe operacije na polaznom limu. U poželjnim operacijama i alatima, oblasti za utiskivanje reljefa i reljefi (i posledični utisnuti reljef) vezani su, u poprečnom smeru radnog komada ili lima, pomoću oblasti za ojačavanje i ojačavanje (i posledičnim ojačanim delovima), u smeru kretanja alata, gde lim ima odgovarajuće reljefe i ojačane zone.

[0124] Reljefne izbočine mogu imati korak od 3 mm ili veći. Kod nekih izvođenja, u pravcu duž niza izbočenja od 30% do 70% rastojanja je zauzeto širinom W izbočina. Visina izbočina u nizu na jednom spojnom delu može se razlikovati od visine izbočine na drugom spojnom delu istog profila.

2

[0125] Profil 1 može biti izveden i u drugim oblicima. Može da predstavlja rešetku za spušteni plafon ili druge elemente okvira ili elemente preseka. Na primer, profil može biti sa I, Z, W ili drugim oblikom preseka, na primer presekom kutije ili drugim trodimenzionalnim oblikom, bilo da je pravilan, nepravilan ili na neki drugi način savijen. Možemo obezbediti profile od čelika debljine do 3 mm.

2

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Izduženi profil (1; 1’; 50) sa prvim delom (2; 2’) i drugim delom (3; 3’), gde su prvi (2; 2’) i drugi (3; 3’) deo uzajamno spojeni prvim spojnim delom (JP1, JP1’, JP1’’) paralelnim u odnosu na glavnu osu profila, gde su prvi (2; 2’) i drugi (3; 3’) deo nekolinearni i nekoplanarni, gde spojni deo (JP1; JP1’) sadrži niz (10; 10’) izdignutih ili ulegnutih izduženih formacija (10a, 10a’; 60), gde se svaka od izduženih formacija (10a; 10a’; 60) pruža preko prvog spojnog dela (JP1; JP1’; JP1’’) u pravcu koji nije paralelan sa glavnom osom (A; A’) profila (1; 1’; 50) i gde su ravna polja (FL; FL’) izvedena između uzastopnih izduženih formacija (10a; 10a’; 60) u nizu (10; 10’) i naznačen time što je korak (P) između uzastopnih izduženih formacija (10a; 10a’; 60) u nizu (10; 10’) između 2 i 20 puta veći od debljine (G) ravnih polja (FL; FL’) i što je u pravcu duž niza (10; 10’) od 30% do 70% rastojanja zauzeto širinom W izduženih formacija (10a, 10a’; 60).

2. Profil (1; 1’; 50) prema Zahtevu 1, gde su formacije (10a; 10a’; 60) reljefne izdignute formacije.

3. Profil (1; 1’; 50) prema Zahtevu 1 ili 2, koji dalje sadrži treći deo (4; 4’) i gde je treći deo (4; 4’) spojen sa prvim delom drugim spojnim delom (JP2; JP2’; JP2’’), i gde drugi spojni deo (JP2; JP2’; JP2’’) sadrži drugi niz reljefnih ispupčenja ili formacija (10b; 10b’; 60).

4. Profil (1; 1’; 50) prema bilo kojem od prethodnih Zahteva, gde jedna ili više izdignutih formacija (10a; 10a’; 60) ima glavnu osu koja je nagnuta u odnosu na glavnu osu (A; A’) profila (1; 1’; 50).

2

5. Profil (1; 1’; 50) prema bilo kojem od prethodnih Zahteva, gde su jedna ili više izduženih formacija (10a; 10a’; 60) pravougaone, na primer pravougaone sa zaobljenim ili zakrivljenim krajevima.

6. Profil (1; 1’; 50) prema bilo kojem od prethodnih Zahteva, gde je svaki od nizova (10; 10’) izduženih formacija (10a; 10a’; 60) pravilan ili nepravilan.

7. Profil (1; 1’; 50) prema bilo kojem od prethodnih Zahteva, gde je na spoljašnjosti svakog od spojnih delova (JP1; JP1’; JP1’’) dodatno izveden niz izbočina i ulegnuća na najmanje jednom od prvih (2; 2’) i drugih (3; 3’) delova i sa svake od strana navedenih najmanje jednog od prvih (2; 2’) i drugih (3; 3’) delova, tako da ulegnuća sa jedne strane navedenog najmanje jednog od prvih i drugih delova odgovaraju izbočinama sa druge strane navedenog najmanje jednog od prvih i drugih delova.

8. Profil (1; 1’; 50) prema bilo kojem od prethodnih Zahteva, gde je najmanje deo prvog (2; 2’) ili drugog (3; 3’) ili, ukoliko postoji, trećeg (4; 4’) dela reljefan, rovašen ili ojačan, a poželjno ojačan plastičnim deformisanjem materijala.

9. Profil (1; 1’; 50) prema Zahtevu 7 ili Zahtevu 8 kada je zavisan od Zahteva 7, gde je niz izbočina i ulegnuća ojačan plastičnim deformisanjem materijala.

10. Profil (1; 1’; 50) prema bilo kojem od prethodnih Zahteva, gde najmanje jedna od izduženih formacija (10a; 10a’; 60) ima dubinu F forme koja je između 0,5 i 4 debljina G materijala, a poželjno između 0,6 i 3,5 debljina G materijala, a najpoželjnije između 0,8 i 3 debljina G materijala.

11. Profil (1; 1’; 50) prema bilo kojem od prethodnih Zahteva, gde je korak P izduženih formacija (10a; 10a’; 60) u nizu (10; 10’) od 5 do 15 puta veći od osnovne debljine G materijala, a poželjno je korak P od 6 do 14 puta veći od osnovne debljine G materijala, a najpoželjnije je od 8 do 12 puta veći od osnovne debljine G materijala.

12. Profil (1; 1’; 50) prema bilo kojem od prethodnih Zahteva, gde svaka od izduženih formacija (10a; 10a’; 60) ima širinu W i gde širina W izbočine može biti od 0,2 P do P, a poželjno od 0,25 P do 0,75 P, a najpoželjnije od 0,4 P do 0,6 P.

13. Profil (1; 1’; 50) prema bilo kojem od prethodnih Zahteva, gde je dužina izdužene formacije (10a; 10a’; 60) od 3 do 20 puta veća od debljine G ravnih polja.

14. Profil (1; 50) prema bilo kojem od prethodnih Zahteva, gde su izdužene formacije (10a, 60) izdignute izdužene formacije.

15. Profil (1; 1’; 50) prema bilo kojem od prethodnih Zahteva, izveden u vidu U, C, W, Z, T, I preseka ili sa pravougaonim, trapezoidalnim, romboedarskim ili trougaonim poprečnim presekom

2