RS61366B1 - Kertridž - Google Patents

Description

Opis

[OBLAST PRONALASKA]

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na kertridž koji može da se montira i odvaja od glavnog sklopa aprata za formiranje elektro-fotografske slike, u skladu sa preambulom patentnog zahteva 1, i na aparat za formiranje elektro-fotografske slike koji sadrži ovaj kertridž.

[STANJE TEHNIKE]

[0002] Kod aparata za formiranje slika elektro-fotografskog tipa, poznata je struktura u kojoj su rotacioni elementi kao što je fotosenzitivni bubanj ili valjak za razvijanje sadržani u kertridžu koji može da se montira i odvaja od glavnog sklopa aprata za formiranje slike.

[0003] Ovakav aprat za formiranje slike zahteva operacije održavanja za neke elemente. Kako bi se operacija održavanja za različita procesna sredstva olakšala, prethodno u tekstu opisani fotosenzitivni bubanj, sredstvo za punjenje, sredstvo za razvijanje, sredstvo za čišćenje, i tako dalje, sadržani su u okviru koji služi za formiranje kertridža. Time što kertridž može da se montira i odvaja u odnosu na aparat za formiranje slike, operacije održavanja postaju lake.

[0004] U ovakvom uređaju tipa kertridža, poznata je struktura u kojoj se unutar kertridža zadržava toner koji se ne prenosi (rezidualni toner), a koji nastaje usled procesa čišćenja tokom operacije formiranja slike.

[0005] Pored toga, JP 2014-52475 A prikazuje strukturu u kojoj se rezidualni toner koji nastaje u procesu čišćenja tokom operacije formiranja slike uvodi u deo za prihvat rezidualnog tonera u okviru glavnog sklopa. JP 2012-198323 A prikazuje generički kertridž koji ima karakteristike prema patentnom patentnom zahtevu 1. Dodatni kertridži prema prethodnom stanju tehnike poznati su iz JP 2014-098749 A, JP 3132215 B2, US 2006/228132 A1 i JP 2015-022048 A.

[KRATAK PREGLED PRONALASKA]

[Problem koji se rešava]

[0006] Shodno tome, jedan cilj predmetnog pronalaska je da se obezbedi dalji razvoj prethodnog stanja tehnike, tako što će biti obezbeđen mali kertridž sa dugotrajnom izdržljivošću.

[Sredstva za rešavanje problema]

[0007] Ovaj cilj se postiže tako što kertridž ima svojstva prema patentnom patentnom zahtevu 1. Dodatna razvijanja koja donose prednost izložena su u zavisnim patentnim zahtevima. Elektrofotografski aparat za formiranje slike koji sadrži ovakav kertridž definisan je u patentnom patentnom zahtevu 48.

[Dejstva pronalaska]

[0008] Obezbeđen je dalji razvoj prethodnog stanja tehnike. Prema pronalasku je moguće obezbediti mali kertridž sa dugotrajnom izdržljivošću.

[KRATAK OPIS CRTEŽA]

[0009]

Slika 1 je delimičan prikaz preseka koji ilustruje vezu između dela za pražnjenje rezidualnog tonera i dela glavnog sklopa u skladu sa jednim primerom izvođenja.

Slika 2 šematski ilustruje elektro-fotografski aparat za obrazovanje slika u skladu sa primerom izvođenja prema predmetnom pronalasku.

Slika 3 je šematski prikaz preseka procesnog kertridža u skladu sa primerom izvođenja prema predmetnom pronalasku.

Slika 4 je prikaz preseka koji ilustruje tok rezidualnog tonera u procesnom kertridžu u primeru izvođenja prema predmetnom pronalasku.

Slika 5 je šematski prikaz preseka koji ilustruje dovodni prolaz uklonjenog tonera u ovom primeru izvođenja.

Slika 6 prikaz iz perspektive procesnog kertridža prema primeru izvođenja.

Slika 7 je prikaz preseka koji ilustruje položaj, u ravni poprečnog preseka, dovodnog zavrtnja u procesnom kertridžu prema primeru izvođenja.

Slika 8 je ilustracija veze između dovodnog zavrtnja procesnog kertridža i spoja u ovom primeru izvođenja.

Slika 9 je ilustracija dela za otpuštanje rezidualnog tonera procesnog kertridža u ovom primeru izvođenja.

Slika 10 je prikaz preseka dela za otpuštanje rezidualnog tonera procesnog kertridža u ovom primeru izvođenja.

Slika 11 ilustruje sklapanje veznog elementa rezidualnog tonera u ovom primeru izvođenja.

Slika 12 ilustruje delove koji sačinjavaju strukturu za strukturu pogonske veze dela za otpuštanje rezidualnog tonera u ovom primeru izvođenja.

Slika 13 ilustruje smer insercije procesnog kertridža u aparat za formiranje slike u ovom primeru izvođenja.

Slika 14 je prikaz iz perspektive koji ilustruje još jedan primer spajanja u ovom primeru izvođenja.

Slika 15 je prikaz iz perspektive transportnog krilca za rezidualni toner u ovom primeru izvođenja.

Slika 16 je prikaz iz perspektive koji ilustruje postupak povezivanja dela za otpuštanje rezidualnog tonera u ovom primeru izvođenja.

Slika 17 je prikaz iz perspektive koji ilustruje strukturu zatvarača za otvor za otpuštanje rezidualnog tonera u ovom primeru izvođenja.

Slika 18 je prikaz preseka koji ilustruje pokretanje zatvarača za deo za otpuštanje rezidualnog tonera u trenutku montiranja u glavni sklop aparata u ovom primeru izvođenja.

Slika 19 je prikaz iz perspektive koji ilustruje otvoreno stanje prednjih vrata glavnog sklopa u ovom primeru izvođenja.

Slika 20 je prikaz preseka koji ilustruje konfiguraciju donje vođice glavnog sklopa, za kertridž u ovom primeru izvođenja.

Slika 21 je prikaz preseka koji ilustruje putanju po kojoj se procesni kertridž montira u glavni sklop aparata u ovom primeru izvođenja.

Slika 22 je prikaz iz perspektive koji ilustruje strukturu zadnje strane u odnosu na smer montiranja procesnog kertridža u ovom primeru izvođenja.

Slika 23 je prikaz iz perspektive koji ilustruje strukturu zadnje strane glavnog sklopa u odnosu na smer montiranja procesnog kertridža.

Slika 24 je šematski prikaz koji ilustruje pomeranje procesnog kertridža do kraja umetanja u zadnju stranu glavnog sklopa u ovom primeru izvođenja.

Slika 25 je šematski prikaz preseka jedne ruke i vezne strukture prednjih vrata.

Slika 26 je prikaz iz perspektive koji ilustruje potpornu strukturu za vezni deo prednjih vrata zadnje strane u odnosu na smer montiranja u ovom primeru izvođenja.

Slika 27 je prikaz iz perspektive potporne strukturu za vezni deo prednjih vrata

zadnje strane u odnosu na smer montiranja, iz drugog smera, u ovom primeru izvođenja.

Slika 28 je prikaz iz perspektive koji ilustruje potpornu strukturu veznog dela prednjih vrata prednje strane, u odnosu na smer montiranja u trenutku kada su prednja vrata otvorena, u ovom u izvođenja.

Slika 29 je pogled na deo koji ilustruje pogonsku vezu od valjka za razvijanje do dela za ispuštanje rezidualnog tonera u još jedoj strukturi u ovom primeru izvođenja.

Slika 30 je prikaz preseka koji ilustruje drugi primer prenosa pogona na dovodno krilce u primeru izvođenja.

Slika 31 je prikaz preseka koji ilustruje stanje u kome je deo za ispuštanje rezidualnog tonera zatvoren zatvaračem, prema Primeru izvođenja 2 predmetnog pronalaska.

Slika 32 su rašireni prikazi iz perspektive zatvarača i elastičnog elementa za zatvaranje u Primeru izvođenja 2.

Slika 33 je šematski prikaz. iz perspektive zatvarača, odnosa u momentu kada zatvarač zatvori deo za ispuštanje rezidualnog tonera, u Primeru izvođenja 2.

Slika 34 je prikaz preseka koji ilustruje pomeranje zatvarača za deo za ispuštanje rezidualnog tonera u trenutku montaže u glavni sklop aparata, prema Primeru izvođenja 3.

Slika 35 je prikaz iz perspektive koji ilustruje položajni odnos između veznog elementa rezidualnog tonera i zatvarača u Primeru izvođenja 3.

Slika 36 je bočni prikaz koji ilustruje položajni odnos između zidnog dela veznog elementa rezidualnog tonera i zatvarača u Primeru izvođenja 3.

Slika 37 spoljašnji izgled koji ilustruje strukturu glavnog sklopa prema Primeru izvođenja 3.

Slika 38 je prikaz preseka koji ilustruje ostvarivanje kontakta između glavnog sklopa i kertridža u Primeru izvođenja 3.

Slika 39 ilustruje operaciju insercije procesnog of the process kertridža u Primeru izvođenja 3.

Slika 40 je spoljašnji izgled otvora za prihvat rezidualnog tonera glavnog sklopa u kome su zaptivni element za prihvat i uzdužna zaptivka glavnog sklopa uklonjeni sa opruge za zaustavljanje, u Primeru izvođenja 3.

Slika 41 je spoljašnji izgled druge strukture dovodnog krilca u glavnom sklopu.

Slika 42 je šematski prikaz koji ilustruje strukturu za pogonski prenos za prenošenje od dovodnog zavrtnja do prvog spoja u Primeru izvođenja 4.

Slika 43 je rašireni prikaz koji ilustruje strukturu veznog dela za rezidualni toner u Primeru izvođenja 5.

Slika 44 je prikaz preseka koji ilustruje strukturu veznog dela za rezidualni toner u u Primeru izvođenja 5.

Slika 45 je prikaz montaže kertridža koji ilustruje način povezivanja između veznog dela za rezidualni toner i glavnog sklopa u Primeru izvođenja 5.

Slika 46 je rašireni prikaz delova u Primeru izvođenja 6.

Slika 47 je prikaz preseka montaže, koji ilustruje način povezivanja između veznog dela za rezidualni toner i glavnog sklopa u Primeru izvođenja 6.

Slika 48 je rašireni prikaz koji ilustruje montažu veznog dela za rezidualni toner i drugih delova u Primeru izvođenja 7.

Slika 49 je spoljašnji izgled koji ilustruje konfiguraciju drugog spoja u Primeru izvođenja 7, a Slika 50 je prikaz preseka koji ilustruje povezivanje sa glavnim sklopom 100 u ovom primeru izvođenja.

Slika 50 je prikaz preseka koji ilustruje povezivanje sa glavnim sklopom 100 u Primeru izvođenja 7.

Slika 51 je rašireni prikaz koji ilustruje montažu veznog dela za rezidualni toner i drugih delova u Primeru izvođenja 8.

Slika 52 je spoljašnji izgled koji ilustruje konfiguraciju drugog spoja u Primeru izvođenja 8.

Slika 53 je spoljašnji izgled koji ilustruje konfiguraciju operativnog veznog dela u Primeru izvođenja 8.

Slika 54 prikaz preseka kertridža u susednom delu otvora za ispuštanje rezidualnog tonera pre i posle povezivanja sa glavnim sklopom u Primeru izvođenja 8.

Slika 55 je bočni prikaz kertridža u susednom delu otvora za ispuštanje rezidualnog tonera pre i posle povezivanja sa glavnim sklopom u Primeru izvođenja 8.

Slika 56 je spoljašnji izgled koji ilustruje otvor za ispuštanje tonera u glavni sklop u Primeru izvođenja 8.

Slika 57 je prikaz preseka koji ilustruje prolaz za ispuštanje tonera iz otvora za ispuštanje tonera u procesni kertridž u Primeru izvođenja 8.

Slika 58 je prikaz preseka koji ilustruje način ostvarivanja veze između procesnog kertridža i glavnog sklopa u Primeru izvođenja 8.

Slika 59 je šematski prikaz koji ilustruje način ostvarivanja veze između procesnog kertridža i glavnog sklopa u Primeru izvođenja 8.

[OPIS PRIMERA IZVOĐENJA]

< Primer izvođenja 1>

[0010] U daljem tekstu će biti opisani aparat za formiranje slike i procesni kertridž prema primeru izvođenja predmetnog pronalaska, zajedno sa pratećim crtežima. Ovde aparat za formiranje slike formira sliku na materijalu za snimanje, na primer, postupkom elektrofotografskog formiranja slike. On uključuje, na primer, elektro-fotografsku mašinu za kopiranje, elektro-fotografski štampač (LED štampač, štampač sa laserskim snopom ili slično), elektrofotografski štampač tipa faksimil mašine, ili slično. Procesni kertridž sadrži fotosenzitivni element, sredstvo za razvijanje, za razvijanje latentne slike formirane na fotosenzitivnom elementu ili slično, i sa mogućnošću montaže i odvajanja sa glavnog sklopa aparata za formiranje elektro-fotografske slike (glavni sklop). Osim toga, jedinica koja uključuje fotosenzitivni bubanj, spojni element, ili slično, za procesni kertridž, naziva se jedinica bubnja.

[0011] U ovom primeru izvođenja, četiri procesna kertridža mogu da se montiraju i odvajaju sa tipičnog aparata za formiranje slike u punoj boji. Međutim, broj procesnih kertridža montiranih na aparat za formiranje slike nije ograničen na ovaj primer. Slično tome, dimenzije, veličine, materijali, konfiguracije, relativni pozicioni odnosi elemenata u sledećim primerima izvođenja i primerima, nisu ograničavajući za predmetni pronalazak, osim ako nije drugačije naznačeno. U opisu se prethodno navedeno zasniva na stanju u kome je aparat za formiranje slike instaliran.

1. [Aparat za formiranje slike]

[0012] U daljem tekstu će ukratko biti opisane operacije koje se odnose na aparat za formiranje slike u skladu sa ovim primerom izvođenja i dovođenje rezidualnog tonera.

(Glavni sklop aparata za formiranje slike)

[0013] Pozivajući se na slike 2, 3, 4 i 5, biće opisan opšti raspored aparata za formiranje elektrofotografske slike (aparat za formiranje slike) u skladu sa primerom izvođenja prema predmetnom pronalasku. Slika 2 je šematski prikaz preseka aparata 100 za formiranje slike, a slika 3 glavni prikaz preseka procesnog kertridža, u skladu sa primerom izvođenja prema predmetnom pronalasku. Slika 4 je šematski prikaz preseka koji ilustruje strukturu za ispuštanje rezidualnog tonera iz procesnog kertridža 7. Slika 5 je u osnovi pogled sa zadnje strane koji ilustruje dovodni prolaz rezidualnog tonera u glavnom sklopu 100.

[0014] Kao što je prikazano na Slici 2, aparat 100 za formiranje slike sadrži veći broj stanica za formiranje slike. Tačnije, sadrži prvu, drugu, treću i četvrtu stanicu za formiranje slike SY, SM, SC, SK za formiranje žute, mađenta, cijan i crne slike, redom. U ovom primeru izvođenja, stanice za formiranje slike, od prve do četvrte, SY, SM, SC, SK, raspoređene su duž linije koja se ukršta sa vertikalnim pravcem.

[0015] U ovom primeru izvođenja, strukture i operacije stanica za formiranje slike, od prve do četvrte, u osnovi su iste, osim što su boje formiranih slika različite. Zbog toga su u nastavku slova Y, M, C, K izostavljena iz referentnih znakova, a opisi su zajednički, osim ako nije drugačije naznačeno.

[0016] U ovom primeru izvođenja, aparat 100 za formiranje slike uključuje četiri fotosenzitivna bubnja 1 (1Y, 1M, 1C, 1K). Fotosenzitivni bubanj 1 se okreće u smeru označenom strelicom A na Slici. Oko fotosenzitivnog bubnja 1 nalaze se valjak 2 za punjenje 2 i jedinica 3 za skeniranje (ekspozicioni uređaj).

[0017] Valjak 2 za punjenje je sredstvo za punjenje za ravnomerno punjenje površine fotosenzitivnog bubnja 1. Jedinica 3 za skeniranje je ekspoziciono sredstvo za osvetljavanje površine fotosenzitivnog bubnja 1 laserskim zrakom u skladu sa informacijama o slici, kako bi se formirala elektrostatička slika (elektrostatička latentna slika) na fotosenzitivnom bubnju 1. Oko fotosenzitivnog bubnja 1 nalaze se aparat 4 za razvijanje (jedinica za razvijanje) (4Y, 4M, 4C, 4K) i nož 6 za čišćenje (6Y, 6M, 6C, 6K) kao sredstvo za čišćenje (element za čišćenje).

[0018] Nasuprot četiri fotosenzitivna bubnja 1, obezbeđen je intermedijerni prenosni remen 5 kao intermedijerni prenosni element za prenos slika načinjenih tonerom sa fotosenzitivnog bubnja 1 na materijal 12 za snimanje.

[0019] U ovom primeru izvođenja, jedinica 4 za razvijanje koristi nemagnetni jednokomponentni razvijač, odnosno toner T kao razvijač. U ovom primeru izvođenja, jedinica 4 za razvijanje utiče na razvijanje pri kome se valjak 17 za razvijanje, kao element koji nosi razvijač, dovodi u kontakt sa fotosenzitivnim bubnjem 1.

[0020] U ovom primeru izvođenja, jedinica 13 za čišćenje sadrži fotosenzitivni bubanj 1, valjak 2 za punjenje i nož 6 za čišćenje, kao element za čišćenje. Takođe sadrži deo 14a za smeštanje rezidualnog tonera (14aZ, 14aM, 14aC, 14aK) kao deo za smeštanje u koji se smešta toner koji nije prenesen (rezidualni toner) koji je ostao na fotosenzitivnom bubnju 1 i koji je uklonjen lopaticom 6 za čišćenje.

[0021] Dalje, u ovom primeru izvođenja, jedinica 4 za razvijanje i jedinica 13 za čišćenje objedinjene su u kertridž kako bi bio obezbeđen procesni kertridž 7. Procesni kertridž 7 može da se monitira i odvoji od aparata 100 za formiranje slike, koristeći vođicu za montiranje (nije prikazana) koja je obezbeđena u glavnom sklopu aparata za formiranje slike i sredstvima za montiranje (vođica, mehanizam za vođenje) kao što je element za pozicioniranje.

[0022] U ovom primeru izvođenja, svi procesni kertridži 7 za odgovarajuće boje imaju iste konfiguracije. Procesni kertridži 7 sadrže žuti, mađenta, cijan i crni toner T (TY, TM, TC, TK), redom.

[0023] Intermedijerni prenosni remen 5 ostvaruje kontakt sa fotosenzitivnim bubnjevima 1 i okreće se u smeru označenom strelicom B na Slici. Intermedijerni prenosni remen 5 je ispružen oko većeg broja nosećih elemenata (pogonski valjak 87, sekundarni valjak 88 za suprotstavljanje prenosu, prateći valjak 89).

[0024] Unutar intermedijernog prenosnog remena 5 obezbeđena su četiri primarna valjka 8 za prenos (8Y, 8M, 8C, 8K) kao primarna sredstva za prenos postavljena nasuprot odgovarajućim fotosenzitivnim bubnjevima 1. Na poziciji nasuprot sekundarnom valjku 88 za suprotstavljanje prenosu izvan intermedijernog prenosnog remena 5, obezbeđen je sekundarni valjak 9 za prenos kao sekundarno sredstvo za prenos.

[0025] U operaciji formiranja slike, površina fotosenzitivnog bubnja 1 prvo se ravnomerno napuni pomoću valjka 2 za punjenje. Zatim se laserski zrak koga emituje jedinica 3 za skeniranje u skladu sa informacijama o slici skenirajući upućuje na površinu napunjenog fotosenzitivnog bubnja 1. Ovim se na fotosenzitivnom bubnju 1 formira elektrostatička latentna slika u skladu sa informacijama o slici. Zatim se elektrostatička latentna slika formirana na fotosenzitivnom bubnju 1 razvija u sliku formiranu pomoću tonera, uz pomoć jedinice 4 za razvijanje. Odnosno, fotosenzitivni bubanj 1 je rotacioni element (element koji nosi sliku) za nošenje slike (slike formirane pomoću tonera) koja je formirana pomoću tonera na fotosenzitivnom bubnju 1.

[0026] Slika formirana pomoću tonera se prenosi sa fotosenzitivnog bubnja 1 na intermedijerni prenosni remen 5 (primarni prenos) funkcionisanjem primarnog valjka 8 za prenos.

[0027] Na primer, u slučaju slike u punoj boji, postupak opisan prethodno u tekstu izvode stanice za formiranje slike SY, SM, SC, SK, jedna po jedna, od prve do četvrte. Slike formirane pomoću tonera koje se formiraju od strane odgovarajućih stanica za formiranje slika primarno se prenose, jedna po jedna i u uz preklapanje, na intermedijerni prenosni remen 5. Nakon toga se materijal 12 za snimanje dovodi u sekundarni deo za prenos sinhrono sa kretanjem intermedijernog prenosnog remena 5. Funkcijom sekundarnog valjka 9 za prenos koji je naspraman u odnosu na intermedijerni prenosni remen 5 sa materijalom 12 za snimanje između njih, slika formirana pomoću četvorohromatskog tonera se u potpunosti sekundarno prenosi sa intermedijernog prenosnog remena 5 na materijal 12 za snimanje zajedno.

[0028] Materijal 12 za snimanje sa prenetom slikom tonera unosi se u aparat 10 za fiksiranje kao sredstvo za fiksiranje. U aparatu 10 za fiksiranje, materijal 12 za snimanje je podvrgnut toploti i pritisku, pomoću kojih se slika tonera fiksira na materijalu 12 za snimanje. Primarni nepreneti toner koji ostaje na fotosenzitivnom bubnju 1 nakon primarnog koraka prenosa, uklanja se pomoću lopatice 6 za čišćenje kao elementa za čišćenje i sakuplja se.

[0029] Deo aparata za formiranje slike, izuzev jedinice koja se odvojivo može montirati na glavni sklop, kao što je kertridž, na nekom mestu se naziva glavnim sklopom aparata za formiranje slike (glavni sklop), kako bi konkretno bili označeni drugi delovi osim kertridža.

(Transport rezidualnog tonera tokom štampanja)

[0030] U nastavku će biti dat opis dovoda sakupljenog rezidualnog tonera. Rezidualni toner prikupljen sa elementa za nošenje slike (fotosenzitivni sistem 1) pomoću lopatice za čišćenje smešten je u deo 14a (14aY, 14aM, 14aC, 14aK) za smeštanje rezidualnog tonera kao deo za smeštanje. Deo 14a za smeštanje rezidualnog tonera ima funkciju kao deo za privremeno smeštanje rezidualnog tonera u strani kertridža.

[0031] U prvom prolazu 51 (51Z, 51M, 51C, 51K) za dovod dela 14a za smeštanje rezidualnog tonera predviđen je dovodni zavrtanj 26 (slika 3) kao element za dovod (element za dovod na stranu kertridža). Ovim se rezidualni toner sakuplja u delu za prihvatanje rezidualnog tonera 14a dovodi prema jednom delu uzdužnog kraja procesnog kertridža 7 pomoću dovodnog zavrtnja 26 kao elementa za dovod na strani kertridža. Uzdužni smer procesnog kertridža 7 je u osnovi paralelan sa osama rotacije fotosenzitivnog bubnja 1 i dovodnog zavrtnja 26. Prema tome, uzdužni smer procesnog kertriža, smer ose rotacije fotosenzitivnog bubnja 1 i smer ose rotacije dovodnog zavrtnja 26 su isti, osim ako nije posebno navedeno. Smer ose rotacije (aksijalni smer) je smer ose rotacije rotacionog elementa i linije paralelne sa njom.

[0032] Tako dovedeni rezidualni toner se dalje dovodi u otvor 80d za prihvat rezidualnog tonera (otvor za prihvat tonera) glavnog sklopa, kroz drugi dovodni prolaz 61 (Slika 4). Drugi dovodni prolaz 61 je prolaz za pomeranje tonera prema otvoru 32d za pražnjenje (deo za pražnjenje rezidualnog tonera). Toner ispražnjen iz otvora 32d za pražnjenje ulazi u otvor 80d za prihvat rezidualnog tonera.

[0033] Drugi dovodni prolaz 61 raspoređen je na jednoj krajnjoj strani kertridža u odnosu na smer ose rotacije fotosenzitivnog bubnja 1. Drugi dovodni prolaz 61 pomera toner u pravcu ukrštanja sa (koji je u ovom primeru izvođenja u osnovi pod pravim uglom u odnosu na aksijalni smer) aksijalnim pravcem.

[0034] Drugi dovodni prolaz 61 je opremljen prvim spojnim elementom 29, spojnom oprugom 31, drugim spojnim elementom 30 i veznim elementom 32 za rezidualni toner. Ovde je vezni element 32 za rezidualni toner poduprt tako da je pokretljiv u odnosu na procesni kertridž 7 duž središnje linije 61a. Vezni element 32 za rezidualni toner čini završni kraj drugog dovodnog prolaza 61 i opremljen je otvorom 32d za pražnjenje, za otpuštanje tonera na spoljnu stranu kertridža. Kao što će biti detaljno opisano u daljem tekstu, element 32 za fluidnu komunikaciju rezidualnog tonera je povezujući deo koji se može pomerati u cilju povezivanja otvora 32 za pražnjenje sa otvorom 80d za prihvat rezidualnog tonera, predviđenim u glavnom sklopu aparata za formiranje slike.

[0035] Drugi spojni element 30 je spojni element za prenos pogonske sile (rotacione sile) iz unutrašnjosti kertridža na njegovu spoljašnjost.

[0036] Kao što će biti detaljno opisano u daljem tekstu, vezni element 32 za rezidualni toner pomera se u skladu sa postupkom montiranja procesnog kertridža 7 na aparat za formiranje slike. Najmanje tokom postupka formiranja slike, vezni element 32 za rezidualni toner povezan je sa otvorom 80d za prihvat rezidualnog tonera glavnog sklopa. U stanju kada je procesni kertridž 7 postavljen na aparat za formiranje slike, središnja linija 61a je u osnovi paralelna sa pravcem gravitacije.

[0037] Rezidualni toner se uvodi u drugi dovodni prolaz 80d iz otvora za prihvat rezidualnog tonera pomoću opružne spojnice 44 i dovodnog krilca 45. Kao što će biti detaljno opisano u nastavku, opružna spojnica 44 i dovodno krilce su dovodni elementi predviđeni na strani glavnog sklopa aparata (element za dovod na strani glavnog sklopa) i funkcije za uvođenje tonera u kutiju 86 za rezidualni toner.

1

[0038] Zatim se toner koji se dovodi opružnom spojnicom 44 i dovodnim krilcem ispušta i sakuplja u kutiji 86 za rezidualni toner (Slika 5) kao strana za formiranje slike glavnog sklopa dela aparata za smeštanje tonera pomoću dovodnog zavrtnja 85 za dovod glavnog sklopa obezbeđenog u drugom dovodnom delu 80b. Pomoću dovodnog krilca 45 (i opružne spojnice 44) kao prvog elementa za bočni dovod glavnog sklopa, rezidualni toner se dovodi prema dovodnom zavrtnju kao drugom elementu za bočni dovod glavnog sklopa. Bočni dovodni zavrtanj 85 glavnog sklopa se rotira usled primanja pogonske sile od motora kao pogonskog izvora ovezbeđenog u glavnom sklopu. Pored toga, dovodno krilce 45 je u vezi sa rotirajućim delom na kertridžu u cilju prenosa pogonske sile za rotaciju kojom se dovodi rezidualni toner.

[0039] Deo za dovod rezidualnog tonera biće detaljno opisan u nastavku teksta.

[0040] Sekundarni nepreneseni toner koji zaostaje na intermedijernom prenosnom remenu 5 nakon sekundarnog koraka prenosa uklanja se uređajem 11 za čišćenje intermedijernog prenosnog remena (Slika 2). Aparat 100 za formiranje slike je u stanju da formira jednobojnu ili višebojnu sliku koristeći samo jednu ili više (ne sve) stanica za formiranje slike po želji.

2. [Procesni kertridž]

[0041] Pozivajući se na Slike 3 i 6, biće opisan opšti raspored procesnog kertridža 7 u skladu sa ovim primerom izvođenja koji se može montirati na aparat 100 za formiranje slike. Slika 6 je rašireni prikaz u perspektivi koji ilustruje jedinicu 4 za razvijanje i jedinicu 13 za čišćenje. Procesni kertridž 7 čine uređaj 4 za razvijanje i jedinica 13 za čišćenje u vidu jedne celine. Kao što je prikazano na Slici 6, jedinica 4 za razvijanje ima rupe 19Ra, 19La oblikovane u nosećim elementima 19R, 19L. Jedinica 13 za čišćenje je opremljena rupom 13a (13aR, 13aL, Slika 6) predviđenom u okviru jedinice 13 za čišćenje. Jedinica 4 za razvijanje i jedinica 13 za čišćenje povezane su međusobno tako da se mogu rotirati jedna u odnosu na drugu oko ose 24 (24R, 24L) koja je u vezi sa rupama 19Ra, 19La i rupama 13aR, 13aL. Jedinica 4 za razvijanje pokreće se oprugom 25 za potiskivanje. Prema tome, tokom operacije formiranja slike, jedinica 4 za razvijanje se okreće u smeru označenom strelicom F koja je prikazana na Slici 3, oko osovine 24, tako da je valjak 17 za razvijanje u kontaktu sa fotosenzitivnim bubnjem 1. Valjak 17 za razvijanje je rotirajući element (element koji nosi razvijač, element koji razvija) koji nosi toner (razvijač). Valjak 17 za razvijanje razvija latentnu sliku na fotosenzitivnom bubnju 1 dodavanjem tonera na fotosenzitivni bubanj 1.

(Jedinica za razvijanje)

[0042] Pozivajući se na Slike 3 i 6, biće opisan uređaj za razvijanje procesnog kertridža 7 u ovom primeru izvođenja.

[0043] Kao što je prikazano na Slikama 3 i 6, jedinica 4 za razvijanje uključuje okvir 18 uređaja za razvijanje koji podupire različite elemente obezbeđene u jedinici 4 za razvijanje. Jedinica 4 za razvijanje uključuje valjak 17 za razvijanje kao element za razvijanje koji se može okretati u smeru naznačenom strelicom D (smer suprotan smeru kazaljke na satu) u dodiru sa fotosenzitivnim bubnjem 1. Valjak 17 za razvijanje podržava okvir 18 uređaja za razvijanje preko ležajeva 19 (19R, 19L) uređaja za razvijanje na suprotnim krajevima u odnosu na uzdužni smer (smer ose rotacije) valjaka 17 za razvijanje. Ležajevi 19 (19R, 19L) uređaja za razvijanje postavljeni su na bočnim stranama okvira 18 uređaja za razvijanje.

[0044] Kao što je prikazano na Slici 3, jedinica 4 za razvijanje uključuje komoru 18a za smeštanje razvijača (komora za smeštanje tonera) i komoru 18b za razvijanje u kojoj je obezbeđen valjak 17 za razvijanje.

[0045] U komori 18b za razvijanje obezbeđeni su valjak 20 za dovod tonera 20 kao element za dodvod razvijača koji se može rotirati u smeru označenom strelicom E u kontaktu sa valjkom 17 za razvijanje i lopatica 21 za razvijanje kao element za regulaciju razvijača za regulisanje sloja tonera na valjku 17 za razvijanje. Valjak 20 za dovod tonera ima funkciju snabdevanja tonera na valjku 17 za razvijanje. Valjak 20 za dovod tonera je rotirajući element koji nosi toner i prema tome predstavlja element za snabdevanje tonerom.

[0046] Lopatica 21 za razvijanje postavljena je na noseći element 22 radi integracije sa njom, na primer zavarivanjem. U komori 18a za prihvatanje tonera okvira 18 uređaja za razvijanje predviđen je element za mešanje 23 za mešanje sadržanog tonera i za njegovo dovođenje u valjak 20 za dovod tonera.

(Jedinica za čišćenje)

[0047] Pozivajući se na Slike 3 i 6, biće opisana jedinica 13 za čišćenje procesnog kertridža 7.

[0048] Jedinica 13 za čišćenje sadrži okvir 14 za čišćenje kao okvir za podupiranje različitih elemenata u jedinici 13 za čišćenje. Okvir 14 za čišćenje uključuje fotosenzitivni bubanj 1 koji je oslonjen na nosače 27 (27R i 27L, Slika 6), kako bi se mogao okretati u smeru označenom strelicom A kao što je prikazano na Slici 3. Kao što je prikazano na Slici 3, lopatica 6 za čišćenje integralno uključuje elastični element 6a za uklanjanje neprenesenog tonera (rezidualnog tonera) koji ostaje na površini fotosenzitivnog bubnja 1 nakon primarnog prenosa slike i noseći element 6b za podupiranje elastičnog elementa. Lopatica 6 za čišćenje je pričvršćena za ram 14 za čišćenje zavrtnjima ili slično na uzdužnim suprotnim krajevima.

[0049] Rezidualni toner uklonjen sa površine fotosenzitivnog bubnja 1 lopaticom 6 za čišćenje pada zbog gravitacije kroz prostor definisan lopaticom 6 za čišćenje i okvirom 14 za čišćenje u deo za smeštanje rezidualnog tonera gde se rezidualni toner privremeno čuva. Okvir 14 za čišćenje je opremljen valjkastim ležajevima 15 duž ose rotacije valjka 2 za punjenje 2 i ose rotacije fotosenzitivnog bubnja 1.

[0050] Ovde je ležaj 15 valjka za punjenje pomičan u smeru označenom strelicom C kao što je prikazano na Slici 3. Osovina 2a rotacije valjka 2 za punjenje rotirajuće je poduprta ležajevima 15 valjka za punjenje. Ležajevi 15 valjka za punjenje se potiskuju prema fotosenzitivnom bubnju 1 pomoću opruge 16 za potiskivanje valjka za punjenje kao sredstva za potiskivanje.

3. [Deo za prenos rezidualnog tonera]

[0051] Deo za dovod za doziranje rezidualnog tonera biće detaljno opisan. Sa strukturom u kojoj je aparat za transport rezidualnog tonera za dovod rezidualnog tonera smešten na zadnjoj strani aparata za formiranje slike, poželjno je da se otvor za ispuštanje tonera u kasetu umetne na zadnju stranu zadnje strane glavnog sklopa bočna ploča. Da bi se postigla takva struktura, deo kertridža treba da ima ispupčenje za umetanje na zadnju stranu zadnje bočne ploče. Drugim rečima, sa gore opisanu strukturu, teško je smanjiti širinu kertridža izmerenu u njegovom uzdužnom smeru.

[0052] Iz tog razloga, u ovom primeru izvođenja, aparat za transport rezidualnog tonera je predviđen u prostoru za montiranje procesnog kertridža 7. Time se može suzbiti širenje širine izmerene u uzdužnom smeru procesnog kertridža.

(Opšte o delu za transport rezidualnog tonera)

[0053] Pozivajući se na slike 4 i 6, biće opisan položaj dela 40 za pražnjenje rezidualnog tonera jedinice 13 za čišćenje. Kao što je prikazano na Slici 6, deo za pražnjenje rezidualnog tonera smešten je unutar (područje AA) položaja nosača za montiranje 7m u odnosu na aksijalni smer fotosenzitivnog bubnja. Na taj način se rezidualni toner ispušta u procesni kertridž 7 na zadnjoj bočnoj ploči 98 glavnog sklopa 100. Drugim rečima, u prostoru u aparatu za formiranje slike predviđenom za postavljanje procesnog kertridža, rezidualni toner se prebačen na glavnu stranu sklopa iz procesne kertridža 7 u blizini zadnje bočne ploče.

[0054] Pozivajući se na slike 3 i 4, biće opisana struktura dela 40 za pražnjenje rezidualnog tonera.

[0055] Fotosenzitivni bubanj 1 rotira se pogonskom silom primljenom od glavnog sklopa 100 u smeru strelice A. Rotacija fotosenzitivnog bubnja 1 prenosi se na zavrtanj za ubacivanje rezidualnog tonera kao bočni ulagač elementa put zupčanika koji će biti dalje opisan. Vijak za ubacivanje rezidualnog tonera predviđen je u delu za prihvatanje rezidualnog tonera 14a okvira za čišćenje 14 i može se rotirati u smeru označenom strelicom G. Dovodni zavrtanj 26 ubacuje

1

rezidualni toner u prvom dovodnom prolazu 51 koji se pruža u aksijalni pravac bubnja 1 prema jednom uzdužnom kraju procesnog kertridža 7 (smer strelice H na Slici 4).

[0056] Napunjeni rezidualni toner se ispušta iz dela za pražnjenje rezidualnog tonera (otvor za ispuštanje) 32d, koji je otvor predviđen u elementu 32 za povezivanje rezidualnog tonera sa ostatkom tonera koji prima otvor 80d (nepokazan) glavnog sklopa 100 kroz drugi dovodni prolaz 61 koji se pruža u pravcu koji je suštinski okomit na prvi dovodni prolaz 51. Vijak 26 za ubacivanje rezidualnog tonera ima konfiguraciju zavrtanja u ovom primeru izvođenja, ali može imati konfiguraciju spiralne opruge koja ima snagu napajanja ili ne-kontinuiranu konfiguraciju lopatica.

(Položaj i površina poprečnog preseka dovodnog prolaza)

[0057] Pozivajući se na slike 3, 4, 7, 8 i 12, biće opisana struktura u položaju transporta rezidualnog tonera. Slika 7 ilustruje položajnu vezu između puža za punjenje 26 i otvora za ispuštanje 32d. Na slici 8 prikazan je zavrtanj za punjenje 26 i prvi spojni element 29 u procesnom kertridžu 7, kako se vidi u pravcu središnje linije 61a.

[0058] Kao što je prikazano u delu (b) na Slici 7, kako se vidi u smeru ose rotacije fotosenzitivnog bubnja 1, drugi dovodni prolaz 61 postavljen je tako da središnja linija 61a drugog prolaza za dovod prolazi između središte osovine zavrtnja za ubacivanje rezidualnog tonera i sredina osovine 1a fotosenzitivnog bubnja 1. Odnosno, rotaciona osovina fotosenzitivnog bubnja 1 i rotaciona osovina prvog podavajućeg elementa 26 postavljeni su na suprotnim stranama u odnosu na središnju liniju 61a.

[0059] Središnja linija 61a je u osnovi ista kao i rotaciona os drugog spojnog elementa 30. Odnosno, rotaciona os 1a fotosenzitivnog bubnja 1 i rotaciona os zavrtnja za dovod rezidualnog tonera nalaze se na suprotnim stranama u odnosu na do ose rotacije (ose) drugog spojnog elementa 30.

[0060] Zadovoljavanjem takvog položaja, fotosenzitivni bubanj 1, zavrtanj za punjenje rezidualnog tonera 26 i drugi dovodni prolaz (prazni prolaz) 61 mogu se smestiti u mali prostor. Prema tome, količina izbočenja sa spoljne konfiguracione linije L (slika 3) okvira za čišćenje 14 može se smanjiti ili eliminisati. Prema tome, kao što se vidi u aksijalnom smeru fotosenzitivnog bubnja 1, jedinica za čišćenje ili procesni kertridž mogu se smanjiti.

[0061] Kao što je prikazano u delu (b) slike 8, kako se vidi duž središnje linije 61a drugog prolaza za dovod 61, otvor 61b drugog prolaza za dovod 61 postavljen je tako da se preklapa sa površinom koja se može uzeti obrnutim delom zavrtnja 26e tokom rotacije puža za punjenje 26, u opsegu K.

[0062] Otvor 61b je deo za komunikaciju između prvog prolaza za dovod 51 i drugog prolaza za dovod 61. Smer središnje linije 61a je u osnovi okomit na osu puža za punjenje 26. Drugim rečima, kao zavrtanj za dovod 26 vidi se u okomitom pravcu, obrnuti zavrtanj 26e se preklapa sa otvorom 61b.

[0063] Ovim se sila napajanja zavrtnja za punjenje 26 može glatko dovoditi rezidualni toner od prvog dovodnog prolaza 51 do drugog dovodnog prolaza 61. Kao što je prikazano u delu (a) na Slici 7, u uzdužnom smeru kertridž (smer levo-desno u delu (a) sa slike 7), prvi dovodni prolaz 51 i drugi dovodni prolaz 61 preklapaju se međusobno. Na taj način se može smanjiti širina jedinice za čišćenje 13 izmerena u njenom uzdužnom smeru, istovremeno obezbeđujući prečnik dovodnog prolaza potreban za dovod rezidualnog tonera. Kao rezultat, procesni kertridž 7 može se smanjiti.

[0064] Obrtni zavrtanj 26e može se smatrati drugim delom za punjenje zavrtnja za punjenje 26. To jest, puž za punjenje 26 sadrži prvi deo za punjenje (deo za punjenje 26a) koji je glavni deo za dovod tonera, i drugi deo za dovod (reverzni deo 26e) za ubacivanje tonera u smeru suprotnom od smera prvog dela za dovod (slika 4).

[0065] Deo zavrtnja za punjenje 26a zavrtnja za punjenje 26 funkcioniše za dovod tonera prema otvoru 61b. S druge strane, drugi deo za dovod (reverzni deo 26e) je postavljen nizvodno od dela za punjenje 26a u smeru hranjenja tonera prema delu zavrtnja 26a. Obratni deo zavrtnja 26e kao drugi deo za punjenje nalazi se pored otvora 61b, a dužina dela obrnutog zavrtnja 26e manja je od dužine prvog dela za punjenje.

[0066] Kao što je prikazano na slikama 4 i 7, noseći element 27 je opremljen drugim prolazom za dovod 61, kao delom za pražnjenje rezidualnog tonera 40, u fluidnoj komunikaciji sa prvim prolazom za dovod 51 i pruža se u pravcu okomitom na osu fotosenzitivnog bubanj 1. Drugi dovodni prolaz 61 je opremljen ispusnim otvorom 32d.

[0067] Prvi spojni element 29 nalazi se u drugom dovodnom prolazu 61. Prvi spojni element 29 oslonjen je na noseći deo 28b receptora za spajanje 28 tako da se može rotirati oko središnje linije 61a. Kao što je prikazano na Slici 8, prvi spojni element 29 je opremljen sa mnoštvom pogonskih klinova 29b koji su sekvencijalno povezani sa lopaticom pogonskog prenosnika 26g predviđenom na dovodnom zavrtnju 26. Stoga se pogonska sila prenosi sa dovodnog zavrtnja 26 na prvi spojni element 29. Na ovaj način, pogonska rotacija fotosenzitivnog bubnja 1 pretvara se u rotaciju oko osi okomite na osu fotosenzitivnog bubnja 1 (srednja linija 61a drugog dovodnog prolaza 61) i prenosi se na prvi element spojnice 29. Lopatica pogonskog prenosnika 26g je lopatica (zavojni deo) koja čini gore opisani deo obrnutog zavrtnja 26e, a prvi element spojnice 29 prima pogonsku silu (rotacionu silu) iz dela obrnutog zavrtnja 26e.

1

(Detaljna struktura u blizini otvora za pražnjenje rezidualnog tonera)

[0068] Pozivajući se na slike 9 i 10, biće opisana struktura dela za prenos rezidualnog tonera (deo 40 za rezidualni toner) od prvog spojnog elementa 29 procesnog kertridža 7 do otvora 32d za ispuštanje.

[0069] Slika 9 je rastavljeni prikaz koji ilustruje strukturu dela za pražnjenje rezidualnog tonera. Slika 10 je pogled u presjeku koji ilustruje postavljanje prvog spojnog elementa 29 i drugog spojnog elementa 30 na spojnički receptor 28. Rezidualni toner koji je neprenosivi toner uklonjen iz fotosenzitivnog bubnja 1 dovodi se u glavni sklop koji prima otvor 80d pomoću način prvog spojnog elementa 29, spojničke opruge 31, drugog spojnog elementa 30 i veznog elementa 32 za rezidualni toner. Kao što će biti dalje opisano, vezni element 32 za rezidualni toner može se spojiti i odvojiti od otvora 80d za prijem glavnog sklopa.

[0070] Kao što je prikazano na Slici 9, prvi spojni element 29, drugi spojni deo 30, spojna opruga 31, spojnički receptor 28 i rezidualni toner koji povezuje 32 postavljeni su uglavnom na zajedničkoj osi duž središnje linije 61a. Prvi spojni element 29 i drugi spojni element 30 međusobno su povezani spojnom oprugom 31. Preostali element 32 za spajanje tonera postavljen je tako da se može pomerati u smeru strelice N (slika 10) u odnosu na spojnicu receptor 28 zajedno sa drugim spojnim elementom 30 prema sili potiska opruge 31. Spojnice procesnog kertridža 7 sa glavnim sklopom 100, ostatak tonera koji se povezuje 32 pomičan je u smeru označenom strelicom N Slika 10.

[0071] Pozivajući se na slike 7, 9, 10 i 11, biće opisana postavljanje dela 40 za rezidualni toner.

[0072] Na slici 11 prikazan je sklopljeni element za povezivanje rezidualnog tonera. Kao što je prikazano na Slici 7, drugi dovodni prolaz tonera je prolaz za dotok tonera formiran u delu za pražnjenje rezidualnog tonera 40. Kao što je prikazano na Slici 9, deo za pražnjenje rezidualnog tonera sadrži spojni receptor 28, prvi spojni element 29, drugi spojni element 30, spojna opruga 31 i rezidualni toner koji povezuje element 32. Kao što je prikazano na Slici 9, prvi spojni element 29 je opremljen sa mnoštvom pogonskih klinova (izbočenja delova zahvata) 29b u obliku izbočina pričvršćen za puž 26 za okretanje. Pogonski klinovi 29b su u osnovi jednako udaljeni oko ose rotacije prvog spojnog elementa 29 u osnovi na koncentričnom krugu. Pogonske kandže 29b izlaze u aksijalnom smeru prvog spojnog elementa 29. Prvi spojni element 29 ima dve pogonske kandže 29c u obliku izbočina za prenos pogonske sile na drugi spojni deo 30.

[0074] To jest, prvi spojni element 29 je pogonski prenosni deo za prenos pogonske sile (rotacione sile) dovodnog zavrtnja 26 na drugi spojni element 30. Rotaciona os prvog spojnog elementa 29 ukršta se sa rotacionim osa zavrtnja za punjenje 26 (u osnovi okomito jedna na

1

drugu). Dakle, kada se prenosi rotaciona sila, prvi spojni element 29 menja smer rotacije. Prvi spojni element 29 predviđen je u prolazu za ulaganje tonera.

[0075] Pogonska kandža 29c prvog spojnog elementa 29 ugrađena je u unutrašnji obim cilindričnog dela 28a receptora za spajanje 28 tako da je prvi spojni element 29 okretljiv. Pogonska kandža 29c ima delimično odsečenu cilindričnu konfiguraciju. Drugi spojnički element 30 je opremljen pogonskom kandžom 30f u svakom od dva položaja za primanje rotacionog pogona od pogonske kandže 29c prvog spojnog elementa 29. Drugi spojnički element 30 je opremljen delom žljeba 30b i delom žljeba 30c kuke sa oprugom za razliku od pogonske kandže 30f.

[0076] Pogonska kandža 30f takođe ima delimično odsečenu cilindričnu konfiguraciju. Pogonska kandža 30f ima u osnovi isti spoljni prečnik kao pogonska kandža 29c. Kao što je prikazano na Slici 10, drugi spojni element 30 umetnut je u cilindrični deo 28a receptora za spajanje 28 tako da je pogonska kandža 30f nasuprot pogonskoj kandži 29c prvog spojnog elementa 29.

[0077] Za pogonske kandže 29c, 30f može se reći da su izbočine delimičnim odsecanjem cilindrične konfiguracije ili savijene ploče sa površinama pogonskog prenosnika. U ovom primeru izvođenja, njegova spoljna konfiguracija je trapezoidna tako da je jedna strana nagnuta, a suprotna paralelna sa rotacionom osom. Ove konfiguracije nisu ograničene na primer, ali biće dovoljno ako je dozvoljeno odstupanje faze tokom prenosa pogonske sile.

[0078] S druge strane, spojna opruga 31 na potisnom elementu je uvijena spiralna opruga koja ima savijeni slobodni kraj 31a i konfiguraciju prstena 31b u suprotnom smeru. Spojna opruga 31 umetnuta je u drugi spojni element 30 u smeru strelice I, tako da je krajnji deo 31a postavljen u žljeb 30c kuke sa oprugom.

[0079] Kružni deo 31b opruge za spajanje 31 zahvaćen je delom žljeba 29f prvog spojnog elementa 29. Ovde je opruga za spajanje 31 proširena iz slobodne dužine. Drugim rečima, opruga za spajanje 31 primenjuje silu za potiskivanje u smeru ugovaranja. Ovim se prvi spojni element 29 i drugi spojni element 30 nagibaju jedni prema drugima. Pod pritiskom sile, noseći deo 29d prvog spojnog elementa 29 naslanja se na noseći deo 28b dela 28 za prihvat spojnice.

[0081] U stanju pritiska opruge za spajanje 31, prvi spojni element 29 i drugi spojni element 30 su rotirajuće oslonjeni na unutrašnju površinu cilindričnog dela 28a receptora za spajanje 28 kroz pogonske kandže 29c i 30f . Prvi spojni element 29 i drugi spojni element 30 mogu se rotirati kao celina usled ostvarivanja kontakta između prihvatnog dela 29e i prihvatnog dela 30g u smeru strelice T središnje linije 61a.

(Postavljanje receptora za spajanje)

1

[0082] Receptor 28 za spajanje postavljen je na ležajni deo 27R zavarivanjem ili lepljenjem ili slično na zavarenom delu 28e, u stanju da su na njega postavljeni prvi spojni element 29, drugi spojni deo 30 i opruga 31 spojnice. Ovim se smanjuje curenje rezidualnog tonera spolja.

[0083] Kao što je prikazano na Slici 11, element za povezivanje rezidualnog tonera 32 opremljen je nosećim delom 32a koji se oslanja na drugi element spojnice 30 u aksijalnom smeru. Kao što je prikazano na Slici 9, spojni receptor 28 je opremljen rebrom 28d za zaustavljanje rotacije za pozicioniranje rezidualnog elementa 32 za povezivanje tonera u smeru rotacije. Dalje, element za povezivanje rezidualnog tonera 32 ima udubljeni žljeb 32i za pozicioniranje u smeru rotacije, na delu obima. Drugi spojni element 30 je opremljen kompresijskom kandžom 30e u dijametralno suprotnim položajima.

[0084] Kao što je prikazano na Slici 11, spojni receptor 28 je opremljen prvim spojnim elementom 29, drugim spojnim elementom 30 i spojnom oprugom 31. Preostali element 32 za povezivanje koaksijalno je postavljen oko receptora za spajanje 28 u smeru označeno strelicom I. Pomeranjem elementa 32 za povezivanje rezidualnog tonera u smeru strelice I, rebro 28d za zaustavljanje rotacije receptora spojnice 28 zahvaćeno je žljebom 32i elementa 32 rezidualnog tonera. Na ovaj način, relativni položaj između spojnog receptora 28 i rezidualnog elementa 32 za povezivanje tonera u odnosu na smer rotacije kretanja oko ose 61a je ograničen.

[0085] Kada se element 32 za povezivanje rezidualnog tonera dalje teleskopira oko receptora za spajanje 28, noseći deo 32a ulazi tako što radijalno iznutra deformiše kompresijsku kandžu 30e drugog elementa za spajanje 30 oslonjen na spojni receptor 28.

[0086] Daljim teleskopiranjem ostatka tonera za povezivanje elementa 32, noseći deo 32a vozi preko kompresione kandže 30e drugog elementa spojnice 30, a element za povezivanje rezidualnog tonera 32 oslonjen je kompresijom kandže 30e drugog elementa spojnice 30 nosećim delom 32a u vertikalnom smeru (deo (b) sa slike 11).

(Structure of residual toner transportation portion with respect to the longitudinal direction)

[0087] Pozivajući se na slike 4, 12 i 23, biće opisana struktura dela 40 za rezidualni toner u odnosu na uzdužni smer. Slika 12 je šematski prikaz koji ilustruje strukturu pogonskog priključka za deo za pražnjenje rezidualnog tonera.

[0088] Kao što je prikazano na Slici 4, puž za punjenje 26 je predviđen u prvom dovodnom prolazu 51. Noseći delovi 26b, 26c, predviđeni na suprotnim krajevima zavrtnja za punjenje 26, rotirajuće su zahvaćeni rupama 27La, 27Ra predviđenim u nosećim elementima 27L, 27R, respektivno.

[0089] Fotosenzitivni bubanj 1 takođe je rotirano oslonjen na noseći element 27. Kao što je prikazano na Slici 12, jedan krajnji deo fotosenzitivnog bubnja 1 je opremljen delom za spajanje

1

1c za prijem pogonske sile od glavnog sklopa 100. njegov drugi kraj je opremljen fotosenzitivnim bubnjastim zupčanikom 1b za prenos pogonske sile na zavrtanj za ubacivanje rezidualnog tonera, kao što će biti dalje opisano.

[0090] Kao što je prikazano na Slici 12, jedinica 13 za čišćenje je na jednom aksijalnom kraju fotosenzitivnog bubnja 1 opremljena fotosenzitivnim bubnjastim zupčanikom 1b, zupčanikom u praznom hodu 52 koji je rotirano oslonjen na ležajni deo 27 i navojnim zupčanikom 53 za punjenje.

[0091] Dovodni zupčanik 53 je povezan sa pužem za punjenje 26, za prenos pogonske sile. Rotaciona sila se prenosi od ulazne spojnice 81 bubnja glavnog sklopa (slika 23) aparata za formiranje slike 100 do dela spojnice 1c na jednom kraju jedinice za čišćenje 13. Preneta rotaciona pogonska sila se zauzvrat prenosi sa fotosenzitivnog bubnja 1 na zavrtanj za ubacivanje 26 uzastopnim uključivanjem fotosenzitivnog zupčanika bubnja 1b, zupčanika u praznom hodu 52 i zupčanika za punjenje 53. Rezidualni toner smešten u komoru za smeštaj rezidualnog tonera 14a dovodi se u smeru strelice H (aksijalno pravac zavrtnja za punjenje 26) delom zavrtnja za punjenje 26a okretajem zavrtnja za punjenje 26 u smeru strelice G.

[0092] Na donjem bočnom krajnjem delu zavrtnja za punjenje 26 u odnosu na pravac ulaganja rezidualnog tonera, predviđen je reverzni deo 26e. Obratni deo zavrtnja 26e je opremljen lopaticom pogonskog prenosnika 26g u obliku zavrtnja. U ovom primeru izvođenja, zavrtanj za punjenje 26 prima pogonsku silu rotacijom fotosenzitivnog bubnja 1. Međutim, puž za punjenje 26 može se pokretati u međusobnoj vezi sa rotacijom valjaka za razvijanje 17.

[0093] Slika 29 prikazuje takav modifikovani primer. Slika 29 ilustruje primer strukture pomoću koje zavrtanj za punjenje 26 prima pogonsku silu od valjka za razvijanje 17. Sa strukturom prikazanom na Slici 29, jedan kraj valjka 20 za dovod tonera opremljen je spojnim delom 57 za prihvat pogonska sila iz glavnog sklopa 100. Drugi kraj istog je opremljen valjkastim zupčanikom 58 za dovod tonera za prenos pogonske sile na zavrtanj za ubacivanje rezidualnog tonera, kao što će biti dalje opisano. Kao što je prikazano na Slici 29, aparat za razvijanje 4 uključuje valjkasti zupčanik 58 za dovod tonera i valjkasti zupčanik za razvijanje 59. Ležaj bubnja 27 podržava zupčanik u praznom hodu 52 i dovodni zupčanik 53.

[0094] Dovodni zupčanik 53 je povezan sa vijkom za punjenje 26, za prenos pogonske sile. Rotaciona sila se prenosi od ulazne spojnice za razvoj glavnog sklopa 82 aparata za formiranje slike 100 do dela spojnice predviđenog na kraju aparata za razvijanje 4. Preneta rotaciona sila prenosi se od valjaka za dovod tonera 20 do dovodnog zavrtnja 26 kroz valjak za razvijanje 17 sekvencijalnim uključivanjem zupčanika valjka 58 za dovod tonera, zupčanika za razvijanje valjaka 59, zupčanika u praznom hodu 52 i zupčanika za punjenje 53. Rezidualni toner smešten u

1

komoru za smeštaj rezidualnog tonera 14a dovodi se smer strelice H pomoću dela zavrtnja za punjenje 26a okretajem zavrtnja za punjenje 26 u smeru strelice G.

[0095] Na ovaj način, drugi spojni element 30 rotira se u međusobnoj vezi sa valjkom za dovod tonera 20 i valjkom za razvijanje 17. Zupčanik za razvijanje valjaka 59, zupčanik za razvijanje valjaka 59, zupčanik u praznom hodu 52, dovodni zupčanik 53 , zavrtanj za punjenje 26 i prva spojnica 29 čine deo za prenos pogona za prenos pogonske sile od valjaka za dovod tonera 20 do drugog elementa spojnice 30.

(Položaj dovodnog prolaza u uzdužnom pravcu)

[0096] Slika 13 je presek koji ilustruje položaj dovoda rezidualnog tonera u glavnom sklopu 100.

[0097] Kao što je prikazano na Slici 13, glavni deo za dovod sklopa je predviđen na prednjoj strani zadnje bočne ploče 98, koji ima deo koji se oslanja na smer montiranja, s obzirom na smer montiranja procesnog kertridža 7. Stoga je nije potrebno da je isečeni deo za deo za pražnjenje rezidualnog tonera ili slično procesnom kertridžu 7, u poređenju sa slučajem u kom je glavni deo za dovod 80 sklopa predviđen na zadnjoj strani zadnje bočne ploče 98 u odnosu na smer montiranja (strelica J). Prema tome, u poređenju sa slučajem u kome je predviđen odsečeni deo, obezbeđena je čvrstoća zadnje bočne ploče 98. Ovde je posebno napominjući samo strukturu za napajanje rezidualnog tonera, poželjno je da drugi dovodni prolaz 80b bude postavljen odmah ispod prvog dovodnog prolaza 80a. Međutim, kao što je prikazano na Slici 5, drugi dovodni prolaz glavnog sklopa se proteže preko procesnih kertridž 7I, 7M, 7C i 7K. Prema tome, u slučaju da je glavni prolaz za napajanje sklopa 2 postavljen odmah ispod dovodnog prolaza glavnog sklopa 1, rezultat je taj što on ulazi prema procesnom kertridžu 7 na prednjoj strani u odnosu na smer montiranja.

[0098] Stoga je sa stanovišta zapremine tonera u procesnom kertridžu 7 teško postaviti drugi dovodni prolaz 80d odmah ispod prvog dovodnog prolaza 80a, kao što je prikazano na Slici 13. Drugim rečima, ako se drugi dovodni prolaz 80b nalazi odmah ispod prvog dovodnog prolaza 80a, neizbežno je smanjiti kapacitet punjenja tonera procesnog kertridža 7. Pored toga, da bi se drugi dovodni prolaz 80b dovoda glavnog sklopa postavio na zadnju stranu u odnosu na smer montiranja, potrebno je u velikoj meri odseći zadnju bočnu ploču 98. Tada čvrstoća zadnje bočne ploče 98 postaje mala. Zadnja bočna ploča 98 funkcioniše za pozicioniranje procesnog kertridža 7, te je zbog toga poželjna velika čvrstoća.

[0099] Kao što je prethodno opisano, drugi dovodni prolaz glavnog sklopa poželjno je postaviti na položaj što je moguće bliže zadnjoj bočnoj ploči kao što je prikazano na Slici 13. Iz tog razloga, središnje linije prvog dovodnog prolaza glavnog sklopa 80a i drugi dovodni prolaz glavnog sklopa 80b pomereni su u uzdužnom smeru, kao što je prikazano AB na Slici.

2

4. [Mehanizam širenja i kontrahovanja]

[0100] Biće opisan mehanizam širenja i kontrahovanja i operacijom širenja i kontrakcije za širenje i kontrahovanje dovodnog prolaza za toner.

[0101] Pozivajući se na slike 1, 7 i 10, biće opisan postupak širenja i ugovaranja rezidualnog elementa 32 za povezivanje rezidualnog tonera. Kao što je prikazano na Slici 7, element za povezivanje rezidualnog tonera 32 oslonjen je na bubanj ležaj 27 i procesni kertridž 7 kroz prvi spojni element 29, drugi spojni element 30 i spojnički receptor 28.

[0102] Prvi element spojnice 29 i drugi element spojnice 30 međusobno su povezani potisnom silom koju pruža spojna opruga 31 u smeru strelice I. Stoga je vezni element 32 za povezivanje rezidualnog tonera oslonjen na drugu spojnicu element 30 je pomičan prema potisnoj sili spojničke opruge 31 u smeru strelice I u opsegu u kome je zahvatan sa cilindričnim delom 28a receptora za spajanje 28.

[0103] Prema tome, rezidualni toner za povezivanje 32 je pomičan zajedno sa drugim spojnim elementom 30 u odnosu na procesni kertridž 7 u smeru strelice N (deo (b) sa slike 1 i deo (b) sa slike 10) .

[0104] Pored toga, pogonska kandža 29c prvog spojnog elementa 29 i pogonska kandža 30f drugog spojnog elementa 30 su poduprte tako da se mogu uključiti u smeru rotacije T u unutrašnjem obimu cilindričnog dela 28 spojni receptor 28. Ovde prihvatni delovi 29e, 30g imaju izbočene konfiguracije koje se protežu u aksijalnom smeru. Prema tome, čak i u stanju da se drugi spojni element 30 pomerio u smeru strelice N u odnosu na prvi spojni element 29 (deo (b) sa slike 1 i deo (b) sa slike 10), delovi za zahvatanje 29e , 30g su sposobni da prenose pogonsku silu u smeru rotacije T. Kao što je prikazano u delu (b) na Slici 1 i delu (b) na Slici 10, kada je kertridž postavljen u glavni sklop i radi za štampu , element za povezivanje rezidualnog tonera 32 je u stanju da se drugi element spojnice 30 pomerio u odnosu na prvi element spojnice 29 u smeru strelice N (položaj prenosnog pogona). Ovim deo za pražnjenje rezidualnog tonera 32d na slobodnom kraju elementa 32 za rezidualni toner potiskuje curenje tonera ulaskom u prihvatni otvor 80d glavnog sklopa 100 za unapred određenu količinu. Detalji vozne veze i unosa rezidualnog tonera u ovom trenutku biće opisani u nastavku.

[0105] S druge strane, u slobodnom stanju procesnog kertridža 7 (uvučeni položaj, deo (a) sa slike 1 i deo (a) sa slike 10), prvi spojni element 29 i drugi spojni element 30 privlače jedni druge pomoću opruge za spajanje 31. Ovime je stanje da se element za povezivanje rezidualnog tonera 32 pomerio u smeru strelice I. Time se slobodni kraj elementa za rezidualni toner 32 nalazi unutar spoljne konfiguracije (spoljna konfiguracija linija L sa slike 7) procesnog kertridža 7.

[0106] Prvi spojni element 29 i drugi spojni deo 30 dela za pražnjenje rezidualnog tonera procesnog kertridža 7 međusobno su povezani da bi se okretali, u stanju priključka glavnog sklopa (položaj povezivanja pogona) i uvlačenja glavnog sklopa ( uvučeni položaj). Prema tome, čak i u slobodnom stanju procesnog kertridža 7, zahvat između prvog elementa spojnice i drugog elementa spojnice može se proveriti rotiranjem fotosenzitivnog bubnja 1.

5. [Pogonska struktura u kertridžu]

[0107] Biće opisana pogonska putanja pogonske sile koju kertridž prima od motora koji se nalazi u glavnom sklopu, unutar kertridža.

(Mehanizam pogonske veze)

[0108] Pozivajući se na Sliku 8, detaljno će biti opisan način prenosa pogona od pužnog zavrtnja 26 do prvog spojnog elementa 29 u ovom primeru izvođenja.

[0109] Na slici 8 je prikazan spoj između lopatice 26g pogonskog prenosnika 26g i prvog spojnog elementa 29.

[0110] Kao što je prikazano na Slici 8, kada se zavrtanj rezidualnog tonera 26 okreće u smeru strelice G, lopatica pogonskog prenosnika 26g pomera se u smeru strelice S. Nož pogonskog prenosnika 26g pomera se u smeru strelice S i jedan (29b1) pogonskih klinova 29b prvog spojnog elementa 29 međusobno su povezani da bi pomerili pogonski zatik 29b u smeru strelice S. Ovom silom prvi spojni element 29 se rotira u pravcu strelice T oko središnje linije 61a.

[0111] Pogonski klinovi 29b su u obliku cilindričnih izbočenih konfiguracija raspoređenih u jednako udaljenim kutnim položajima oko ose spojnice 29. U ovom primeru izvođenja, šest pogonskih klinova 29b raspoređenih je u intervalima od 60 °, a svaki ima prečnik 1,8 mm .

[0112] Kada se prvi spojni element 29 rotira u smeru strelice T, dva (29b1, 29b2) pogonska klina 29b dolaze u opsegu koji mogu da dođu u kontakt sa lopaticom pogonskog prenosnika 26g.

[0113] Pravac (X) okomit na aksijalni pravac pužnog zavrtnja 26 koji prolazi kroz središte prvog spojnog elementa 29 nalazi se u središtu. Trenutno su dva pogonska klina 29b u istim uglovnim položajima I na suprotnoj strani u odnosu na liniju X. Trenutno su pogonski zatik 29b1 i pogonski zatik 29b2 najudaljeniji jedan od drugog u aksijalnom smeru zavrtnja za punjenje 26 (deo (a) sa slike 8).

[0114] Lopatica pogonskog prenosnika 26 okreće pogonski zatik 29b1 u smeru T na donjoj strani pogonskog klina 29b u odnosu na rotacioni smer kretanja T. Kada je pogonski zatik 29b1 udaljen od dometa prenosnog pogona pogona lopatice za prenos 26g, prvi element 29 za spajanje privremeno se zaustavlja sve dok pogonski prenos 29b2 koji je iznad pina pogona za prenos 29b1 u smeru rotacije ne dođe u kontakt sa lopaticom za prenos 26g. Kada se zavrtanj za punjenje 26 dalje okreće, lopatica pogonskog prenosnika 26g kreće se u smeru strelice S i kontaktira zatik pogonskog prenosnika 29b. Daljim pomeranjem lopatice pogonskog prenosnika 26g (deo (b) sa slike 8) u smeru strelice S, zatik pogonskog prenosnika 29b2 prvog spojnog elementa 29 pomeren je u smeru strelice S. na taj način, prvi spoj 29 počinje ponovo da se okreće u smeru strelice T.

[0115] Ponavljanjem gore opisanog postupka, prvi spojni element 29 nastavlja da se rotira okretanjem zavrtnja za punjenje 26.

[0116] Ovde je nož pogonskog prenosnika 26g veći od udaljenosti Z između pogonskih klinova 29g, što se vidi u aksijalnom smeru. Prema tome, pogonske iglice 29b mogu se kontinuirano potiskivati zahvaćanjem između lopatice pogonskog prenosnika 26g i pogonskih iglica 29b.

[0117] Što su bliži korak pogonskih klinova 29b i intervali hranjenja zavrtnja 26 u aksijalnom smeru hranjenja zavrtnja 26 jedni drugima, to se neprekidno (glatko) rotira prvi spojni element 29.

(Konfiguracija pogonskog klina)

[0118] U ovom primeru izvođenja pogonski klin 29b ima cilindričnu konfiguraciju, ali druga konfiguracija je upotrebljiva ako je pogonski prenos moguć. Na primer, konfiguracija lopatice koja odgovara pužnom zavrtnju 26 i izbočena konfiguracija kao što je zupčanik ili slično mogu pružiti iste efekte. Na slici 14 šematski je prikazan modifikovani primer pogonskog klina 29b.

[0119] Kao što je prikazano na Slici 14, pogonski zatik 129b prvog spojnog elementa 129 integrisan je u toner koji vodi površinu 129f. Površina za vođenje tonera 129f predviđena na pogonskom klinu 129 nalazi se izvan dela 129a rupe.

[0120] Površina za vođenje tonera 129f obezbeđuje površinu koja povezuje spoljnu obodnu stranu 129g površine za vođenje i unutrašnju obodnu stranu 129h površine za vođenje. Spoljna obodna strana 129g pruža se prema nizvodnoj strani u odnosu na smer rotacije T kretanja (smer kretanja kazaljke na satu) prvog spojnog elementa 129, a unutrašnja strana 129h obima je na uzvodnoj strani u odnosu na rotacioni smer kretanja T. je, rotacijom prvog spojnog elementa 129, površina 129f za vođenje tonera stvara silu za pomeranje tonera prema unutra. Prema tome, površina za vođenje tonera 129f funkcioniše kao deo za ulaganje tonera za dovod tonera.

[0121] Sa takvom strukturom, rotacijom prvog spojnog elementa 129 u smeru strelice T, rezidualni toner se vodi u deo rupe 129a. Ovime se rezidualni toner pozitivno uvlači u deo rupe 129a. Deo rupe 129a je otvor za propuštanje tonera prema drugom dovodnom prolazu 61.

(Pogonska veza rezidualnog tonera)

2

[0122] Pozivajući se na Slike 1, 16, biće opisana pogonska veza dela za pražnjenje rezidualnog tonera na glavni sklop 100.

[0123] Slika 1 je pogled u preseku koji ilustruje metod povezivanja između dela 23d za pražnjenje rezidualnog tonera i otvora za prihvatanje rezidualnog tonera glavnog sklopa. Slika 16 je šematski prikaz koji ilustruje metod povezivanja dela 32 za povezivanje rezidualnog tonera. Kao što je prikazano na Slici 1, glavni sklop 100 sadrži otvor za prihvat rezidualnog tonera 80d za prijem tonera za pražnjenje iz procesnog kertridža 7.

[0124] Otvor za prihvat rezidualnog tonera 80d je opremljen elastičnim zaptivnim elementom 47 kao što je gumeni sunđer. Kada se zaostali element 32 za povezivanje procesnog kertridža 7 pritisne prema dole, on ulazi u glavni sklop koji prima otvor za zaptivanje 47, predviđen u otvoru za odlaganje tonera 80d, u stanju presovanja. Prema tome, razmak između elementa 32 za rezidualni toner i otvora za prihvat tonera za pražnjenje tonera zaptiven je zaptivnim elementom 47 za prihvat otvora za glavni sklop, kojim je suzbijeno curenje rezidualnog tonera.

[0125] U ovom primeru izvođenja, zaptivni element 47 koji prima otvor za otvaranje ima unutrašnji prečnik ~ 10,4 mm, a rezidualni toner 32 koji ima prečnik od ~ 11,4 mm. Kao što je prikazano na Slici 23, glavni sklop koji prima otvor za zaptivanje 47 ima mnoštvo proreza 47a da lako prihvata rezidualni toner koji spaja element 32. Rezidualni toner povezujući element 32 je opremljen konusnom konfiguracijom 32k da prilagodi pozicionu devijaciju između rezidualnog elementa 32 tonera i otvora za prihvat rezidualnog tonera 80d u aksijalnom smeru.

[0126] Priključni elementi rezidualnog tonera 32 imaju konfiguraciju rebara 321, pomoću koje se kada se montira na otvor za prihvat rezidualnog tonera, praznine zatvaraju. Kao što je prikazano na Slici 1, deo 80 za prenos rezidualnog tonera glavnog sklopa je opremljen prvim prolazima za dovod ostatka tonera 80a koji imaju otvor za prihvat rezidualnog tonera 80d i drugim prolazima za dovod za podnošenje rezidualnog tonera u rezervoar za rezidualni toner 14 glavni sklop 100.

[0127] Prvi prolazi 80a za dovod u glavnom sklopu su obezbeđeni opružnim čepom 43 u blizini prihvatnog otvora. Opružne spojnice 44 koje imaju elastičnu silu obezbeđenu u prvom dovodnom prolazu glavnog sklopa 80a, podržane su opružnim čepom 43 naleganjem na opružni deo 44a. Opružna spojnica 44 je rotirajuće integrisana sa dovodnom perom 45 kao glavnim bočnim elementom za dovod. Dovodna krilca 45 imaju rotirajuću osovinu ili rotacionu osu 45a koja je rotirajuće oslonjena na noseći deo 80e glavnog sklopa za napajanje. Prema tome, opružna spojnica 44 je rotirajuća oko središnje linije 61a.

[0128] Kao što je prikazano u delu (b) na Slici 1, operacijom zatvaranja prednjih vrata 91 (slika 19) glavnog sklopa 100, rezidualni toner koji spaja elementove 32 ulazi u otvor 80d za prihvat rezidualnog tonera. Ovim ulaskom, element za povezivanje rezidualnog tonera komprimuje opružnu spojnicu 44 nadole (ulazni otvor otvora rezidualnog tonera) protiv reakcione sile opružne spojnice 44.

[0129] Pored toga, opružna spojnica 44 prislanja se na drugi element spojnice 30 u ostatku tonera koji povezuje element 32 sa potisnom silom. Drugi spojni element 30 se može rotirati u međusobnoj vezi sa rotacijom fotosenzitivnog bubnja 1. Ovim se žljebni deo 30b drugog spojnog elementa 30 hvata u kontakt sa spojnim delom 44b opružne spojnice 44 u smeru rotacionog kretanja.

[0130] Ovde, kada se vezni deo 32 za rezidualni toner poveže sa glavnim delom za dovod 80, sklopni deo 44b opružne spojnice 44 možda neće doći u kontakt sa delom žljeba 30b drugog spojnog elementa 30, već može biti pritisnut dole projekcija 30h. U takvom slučaju, drugi spojni element 30 se okreće u smeru strelice T, dok je opruga 44 spojnice pritisnuta na izbočinu 30h. Kada se drugi spojnički element okrene do faze da je deo spojnice 44b opružne spojnice 44 u kvaci sa delom žljeba, opružne spojnice 44 i drugi spojnički deo 30 međusobno se zahvaćaju u smeru rotacionog kretanja tako da mogu da se okreću integralno sa dovodnim krilcem 45.

[0131] Na ovaj način, zahvatanje je moguće bez obzira na fazni odnos između glavne spojnice 44 sklopa i drugog elementa spojnice 30.

[0132] Ovde su opružne spojnice 44 kompresiona opruga koja ima prečnik žice od Φ0,6 mm i unutrašnji prečnik Φ12,3 mm, približno. Opružna spojnica 44 daje potisne sile od približno 33gf u stanju naslona na opružni čep 43 (nevezano stanje) i približno 50 gf u stanju priključenja drugog spojnog elementa 30.

[0133] To jest, u stanju prikazanom u delu (b) na Slici 16, krakovi 42 se okreću u smeru strelice M silom koja premašuje ukupnu približno. 120 gf sile reakcije spojnice opruge i zaostale sile otvaranja priključka tonera.

[0134] Ovde je opružni deo 44a opružne spojnice namotan u takvom smeru da se sila za dovod prema dole do rezidualnog tonera stvara rotacijom u smeru strelice T.

[0135] Sa ovom strukturom opisanom u prethodnom tekstu, prolazni prenosni prolaz dela za prenos rezidualnog tonera je sledeći.

[0136] Kada se fotosenzitivni bubanj 1 procesnog kertridža 7 okrene u smeru strelice A u operaciji štampanja, pogonska sila se prenosi na zupčanik bubnja 1b, zupčanik u praznom hodu 52, dovodni zupčanik 53 i dovod zavrtanj 26. Pored toga, sa dovodnog zavrtnja 26, pogonska sila se prenosi na prvi element spojnice 29, drugi element spojnice 30, oprugu spojnice 31, opružnu spojnicu 44 glavnog sklopa 100 po navedenom redosledu. Na taj način se rezidualni toner ispušta u glavni sklop 100 iz procesnog kertridža 7. Rezidualni toneri koji se isporučuju na opružnu spojnicu 44 dovode se u zavrtanj za dovod glavnog sklopa 80c dovodnom perom 45 u dovodnom

2

delu 80 glavnog sklopa , a u kutiju rezidualnog tonera 86 se uvlači silom napajanja zavrtnja za dovod glavnog sklopa 80c.6.

[Protok rezidualnog tonera sa operacijom formiranja slike]

[0137] Biće opisan način na koji se rezidualni toner proizveden kao rezultat postupka formiranja slike ubacuje u kutiju za rezidualni toner glavnog sklopa aparata za formiranje slike.

(Protok rezidualnog tonera u kutiju za rezidualni toner)

[0138] Pozivajući se na slike 1, 4 i 7, biće opisan celokupan protok rezidualnog tonera od proizvodnje rezidualnog tonera do glavnog sklopa 100. Kao što je prikazano na Slici 4, kada se fotosenzitivni bubanj 1 okreće tokom postupka štampanja, ostatak tonera uklanja lopaticu 6 za čišćenje. Uklonjeni rezidualni toner dovodi se do prvog spojnog elementa 29 pomoću zavrtnja za punjenje 26. U dovodu prolaz 51 dela 14a za smeštaj rezidualnog tonera, rezidualni toner se dovodi u smeru strelice H.

[0139] Rezidualni toner prima napojnu silu u smeru suprotnom od smera strelice H pomoću dela obrnutog zavrtnja 26e. Zbog toga se rezidualni toner uvlači u smeru strelice H, a rezidualni toner koji se u suprotnom smeru daje obrnutim delom zavrtnja 26e sudara se jedan o drugi u položaju između dela za punjenje 26a i dela obrnutog zavrtnja 26e i stagnira tamo.

[0140] Kao što je prikazano na slikama 3 i 7, postoji prostor koji čini ostatak za prihvatanje tonera 14a između puža za punjenje 26 i fotosenzitivnog bubnja 1. Prvi spojni element 29 je predviđen u takvom prostoru. Stagnirajući toner potiskuje se prema prostoru i teče prema centru ose prvog spojnog elementa 29. Zatim se toner uvlači u deo otvora 29a (deo (a) sa slike 7, slike 9) koji je koaksijalno osiguran sa prvom spojnicom element 29. Otvor 29a otvora je otvor za omogućavanje kretanja tonera. Deo otvora 29a ulazi u drugi dovodni prolaz 61. Dalje, rezidualni toner se ispušta delom za pražnjenje 32d predviđenim ispod prvog spojnog elementa 29, koji će biti dalje opisan.

[0141] U to vreme, rezidualni toner koji teče u smeru strelice H prima povratnu silu u suprotnom smeru pomoću reverznog dela 26e zavrtnja. Ovim je sprečeno da rezidualni toner uđe u kontaktni položaj V između lopatice pogonskog menjača 26g i pogonske iglice 29b. Ovim rezidualni toner ne utiče lako na kontaktni deo V između lopatice pogonskog prenosnika 26g i pogonskog klina 29b. Zbog toga se poboljšava stabilnost pogonskog menjača.

(Protok tonera u delu za pražnjenje rezidualnog tonera)

[0142] Kao što je opisano u prethodnom, u delu za pražnjenje rezidualnog tonera 40, rezidualni toner se dovodi pomoću zavrtnja za rezidualni toner 26 duž aksijalnog smera fotosenzitivnog

2

bubnja 1 prema jednom krajnjem delu kertridža (strelica H na Slici 4) . Napunjene zaostale čestice tonera sudaraju se u položaju između dela 26a za punjenje za punjenje i dela obrnutog zavrtnja 26e da bi se unele u deo otvora 29a prvog spojnog elementa 29.

[0143] Kao što je prikazano na Slici 8, rotacijom dovodnog zavrtnja 26, prvi spojni element 29 rotiran je u smeru strelice T. Kao što je prikazano na slikama 7 i 9, prvi spojni element 29 je opremljen deo rupe (otvor) 29a. Rezidualni toner koji je prošao kroz deo rupe 29a uliva se u deo unutrašnjeg prečnika spojne opruge 31 prvog spojnog elementa 29. Pored toga, rezidualni toner teče u deo rupe 30a drugog spojnog elementa 30 koji je zahvaćen sa prvim spojnog elementa 29. Istovremeno, sa rotacijom prvog spojnog elementa 29, pogonska sila se prenosi sa prihvatnog dela 29e na prihvatni deo 30g drugog spojnog elementa 30. Time se drugi spojni element 30 i opruga spojnice 31 rotiraju integralno jedni s drugima.

[0144] Ovde je spojna opruga 31 (slika 9) namotana u takvom smeru da se rezidualni toner uvlači u smeru strelice N na slikama 1, 7 kada se okreće zajedno sa prvim spojnim elementom 29 i drugim spojnog elementa 30. Iz tog razloga se rezidual pozitivno napaja u smeru strelice N pored slobodnog pada u smeru strelice N. Pored toga, spojna opruga 31 efikasno olabavlja rezidualni toner za rotacija u drugom dovodnom prolazu 61. Zbog toga je unošenje (kretanje) rezidualnog tonera ravnomernije. Odnosno, element za potiskivanje (opruga za spajanje 31) koji potiskuje drugi element za spajanje 30 opremljen je delom za dovod za dovod tonera i delom za mešanje koji je efikasan i za mešanje tonera.

[0145] Rezidualni toner koji je prošao kroz spojnu oprugu 31 i deo otvora 30a drugog spojnog elementa 30 ispušta se u deo za pražnjenje rezidualnog tonera 32d rezidualnog tonera koji je povezan 32 u pravcu strelice N pomoću drugi spojni element 30. Prethodno je ispražnjenje rezidualnog tonera u procesnom kertridžu 7.

(Protok rezidualnog tonera u nizvodnoj strani dela za pražnjenje rezidualnog tonera)

[0146] Kao što je prikazano na slikama 1, 4 i 7, rezidualni toner ispušten iz dela 32d za pražnjenje rezidualnog tonera ulazi u dovodni prolaz 80d iz otvora za prihvat rezidualnog tonera 80d predviđen u glavnom sklopu aparata za formiranje slike 100 ispod rezidualnog deo za pražnjenje tonera 32d. Zatim se rezidualni toner u dovodnom prolazu 80b ispušta u kutiju za rezidualni toner (deo za smeštaj tonera glavnog sklopa) 86 pomoću zavrtnja za dovod glavnog sklopa 85 kao dovodni element u glavni dovodni prolaz 80c. Rezidualni toner doveden u prvi dovodni prolaz toka 80a iz otvora za ispuštanje rezidualnog tonera 32d procesnog kertridža 7 odlazi u prvi dovodni prolaz glavnog sklopa 80d slobodnim padom i silom dovodnog napajanja koju pruža smer namotavanja opružne spojnice 44. Ovime se toner dovodi u dovodnu pero 45 kao glavni bočni element za dovod.

2

[0147] Bočni element za dovod glavnog sklopa (prvi element za dovod) uključuje ogrlicu za dovod 45 i opružnu spojnicu 44, ako nije drugačije naznačeno. Poželjno je da i rebro za napajanje 45 i opružna spojnica 44 uključene u bočni element za dovod glavnog sklopa imaju snagu napajanja tonera kao u ovom primeru izvođenja, ali ovaj pronalazak nije ograničen na takvu strukturu. Dovoljno će biti ako barem jedan od glavnih elementova bočnog ulagača u sklopu funkcioniše kao deo za ulaganje koji ima snagu za ulaganje tonera.

[0148] Na primer, glavni bočni element za dovod sklopa, uključujući dovodnu pero 45 (deo za dovod) i opružnu spojnicu 44 (spojni deo) mogu da obezbede dovoljnu silu za napajanje samo od strane dovodne peraje 45. U takvom slučaju, opružna spojnica 44 možda nema snagu ulaganja tonera ili može imati samo malu snagu ulaganja tonera.

[0149] Pozivajući se na slike 1 i 15, biće opisana konfiguracija dovodnog krilca 45.

[0150] Slika 15 je pogled u perspektivi koji ilustruje primer peraje za dovod. Kao što je prikazano na Slici 1, rezidualni toner koji je ušao u dovodnu rebricu 45 dovodi se prema dole preko dela za dovod 45b koji ima konfiguraciju oštrice zavrtnja okretanjem dovodnog krilca 45 u smeru strelice T. Kao što je prikazano na Slici 15, dovodni deo 45b je opremljen konfiguracijom lopatice u svakom od tri položaja pri nagibu zavrtnja od 3 mm. U poređenju sa jednim spiralnim odvodom ovog izvođenja, obezbeđeni su sledeći povoljni efekti. Struktura ovog izvođenja može lako uhvatiti rezidualni toner zadržavajući pri tome snagu hranjenja obezbeđenu rotacijom.

[0151] Kao što je prikazano na Slici 4, na donji kraj prvog dovodnog prolaza glavnog sklopa 80d, u osnovi okomiti drugi dovodni prolaz glavnog sklopa 80b povezan je veznim delom 80f. Rezidualni toner dovedeni nadole se dalje uvodi u drugi deo za dovod glavnog sklopa 80b pomoću dela za struganje 45c predviđenog ispod rebra 45 zavrtnja.

[0152] Prvo punjenje 80a i drugi dovodni prolaz 80b su u osnovi okomiti, pa prema tome postoji odgovornost da se rezidualni toner može začepiti u veznom delu 80f. Zbog toga je dovodno rebro 45 postavljeno pored veznog dela 80f da bi sprečilo pakovanje tonera u veznom delu 80f, čime se stabilno napaja rezidualni toner. Rezidualni toner doveden do drugog dela za dovod glavnog sklopa 80d se dalje dovodi u smeru strelice R silom za dovod zavrtnja za dovod glavnog sklopa 85 kao dovodni element prikazan na Slici 5, a zatim se sakuplja u rezidualni toner kutija 86.

[0153] Dovodna krilca 45 nalazi se u dovodnom prolazu glavnog sklopa 80 glavnog sklopa 100 tako da sprečava protok tonera u otvor za prihvat rezidualnog tonera 80d iz dovodnog prolaza glavnog sklopa 80, pri čemu je otvor za rezidualni toner koji prima otvor 80d licima prema gore. Prema tome, rebro 45 za dovod ima funkciju hranjenja rezidualnog tonera u drugi dovodni prolaz glavnog sklopa 80b od prvog dovodnog prolaza glavnog sklopa 80a prolaza za dovod glavnog sklopa tokom rotacije. Pored toga, rebro za punjenje 54 funkcioniše tako da sprečava protok

2

tonera iz drugog dovodnog prolaza glavnog sklopa 80b u prvi dovodni prolaz glavnog sklopa 80a tokom perioda rotacije.

[0154] Dalje, u ovom primeru izvođenja, olovka za dovod 45 ima spiralnu konfiguraciju koja uključuje tri dela za dovod 45b, ali ovaj primer nije ograničen na ovaj pronalazak. Deo za dovod 45b može biti jedan olovo

spiralna konfiguracija ili višestruka elektronska spiralna konfiguracija, ako pruža silu hranjenja koja će biti dalje opisana.

[0155] U ovom primeru izvođenja, spiralne konfiguracije se međusobno preklapaju kao što se vidi u aksijalnom smeru, ali ovaj pronalazak nije ograničen na takav primer. Na primer, kao što je prikazano na Slici 41, slični efekti se pružaju čak i sa konfiguracijom u kojoj su spiralne konfiguracije međusobno udaljene ili je između njih obezbeđen prorez sličan prorezu, iako su efekti sprečavanja curenja tonera niži.

[0156] Ovde, kao što je prikazano na Slici 5, drugi dovodni prolaz glavnog sklopa 80b proteže se preko odgovarajućih kertridža za postupak u boji. Preostala kutija za toner 86 je u obliku zamenljive kutije.

(Konfiguracija i raspored spajanja)

[0157] Unutrašnji prečnik delova otvora prvog spojnog elementa 29 i drugog spojnog dela 30 i opruge 31 spojnice odabrani su tako da se rezidualni toner stabilno isprazni.

[0158] Preciznije, u ovom primeru izvođenja, unutrašnji prečnik dela otvora za spajanje je približno. Φ5.4 mm, a unutrašnji prečnik spojne opruge 31 je približno. Φ4.5 mm.

[0159] Preostali element za povezivanje tonera 32 montiran je na spoljašnju površinu receptora za spajanje 28 koji je opremljen prvim elementom za spajanje 29 i drugim elementom za spajanje 30 u njemu. Prema tome, spoljni prečnik cilindričnog oblika 28a spojnog receptora 28 je približno. ~ 9,2 mm, a spoljni prečnik spojnog elementa rezidualnog tonera 32 je približno Φ11.4 mm. Kao što je gore opisano, element 32 za povezivanje rezidualnog tonera ulazi u otvor za prihvat rezidualnog tonera 80d glavnog sklopa 100. U ovom primeru izvođenja, unutrašnji prečnik otvora za prihvat rezidualnog tonera 80d je Φ10.4 mm, a element 32 za rezidualni toner ulazi dok komprimuje glavni sklop koji prima otvor za zaptivanje element 47 da zatvori zazor.

[0160] Ovde deo otvora 29a prvog spojnog elementa 29 i deo rupe 30a drugog spojnog elementa 30 imaju unutrašnji prečnik ~ 5.4 mm kroz koji prolazi rezidualni toner. Pored toga, deo 32 za pražnjenje rezidualnog tonera iznosi približno. ~ 8.4 mm, a glavni prihvatni otvor 80d je približno. Φ10.4 mm. Dakle, prečnik dovodnog prolaza se povećava prema nizvodnoj strani transporta rezidualnog tonera. Na taj način se sprečava začepljenje tonera u prolazu za rezidualni

2

toner od procesnog kertridža 7 do dela za dovod glavnog sklopa, čime se stabilizuje pražnjenje tonera.

(Začepljenje rezidualnog tonera).

[0161] Kao što je prikazano na Slici 7, u glavnom sklopu 100, smer strelice N koji je pravac dodavanja rezidualnog tonera nagnut je u odnosu na smer slobodnog pada rezidualnog tonera za približno. Nagib od 19 °.

[0162] Pored toga, u glavnom sklopu 100, vezni deo 32 za rezidualni toner i drugi element za spajanje 30 nalaze se u položajima koji su se pomerili u smeru strelice N u odnosu na potisnu silu spojnice opruge 31, to jest, su u položaju pogonskog menjača.

[0163] Pored toga, prvi spojni element 29 i drugi spojni deo 30 mogu se spojiti jedni sa drugima u smeru rotacionog kretanja u prihvatnom delu 29e, 30g, čak i u stanju da su se pomerili u smeru strelice N koja je aksijalni pravac.

[0164] Kao što je prikazano u delu (c) na Slici 7, rezidualni toner doveden u deo rupe 29a prvog spojnog elementa 29 dalje se dovodi duž smera strelice N kroz drugi spojni element 30, oprugu 31 spojke i ostatak tonera za povezivanje element 32.

[0165] U ovom trenutku, slobodnim padom rezidualnog tonera, on se akumulira na krajnjem delu (U) elementa 32 za povezivanje rezidualnog tonera u odnosu na smer gravitacije. Preostali element 32 za povezivanje tonera je isporučen sa nosećim delom 32a za štrcanje konfiguracije oslonjenim na gore opisani drugi spojni element.

[0166] Prema tome, rezidualni toner se dovodi u otvor za ispuštanje rezidualnog tonera dok se akumulira na delu 32a koji podupire konfiguracionu konfiguraciju. U to vreme, rezidualni toner koji se veže element 32 i drugi spojni element 30 kreću se prema prvom spojnom elementu 29 sa ostatkom tonera akumuliranim u U obliku dela dela za pražnjenje rezidualnog tonera 32. Akumulirani rezidualni toner u U delu je potisnut u smeru strelice N do konusnog dela 28f cilindričnog slobodnog krajnjeg dela 28c spojnog receptora 28. Posle toga, rezidualni toner protiče kroz mnoštvo prorezanih delova 32j predviđenih u nosećem delu 32a rezidualnog tonera deo 32 za pražnjenje prikazan na Slici 11 koji se ubacuje u deo za pražnjenje rezidualnog tonera 32d.

[0167] Sa gore opisanim strukturama, može se sprečiti začepljenje rezidualnog tonera kada se element za povezivanje rezidualnog tonera 32 i drugi spojni element 30 vrate u položaj koji određuje poziciju iz položaja udaljenog od prvog elementa spojnice 29.

7. [Struktura zatvarača]

[0168] Pozivajući se na Sliku 17, biće dat opis kretanja zatvarača (elementa koji se može otvoriti) 34 obezbeđenog na veznom elementu 32 rezidualnog tonera. Slika 17 je pogled u perspektivi koji ilustruje noseću strukturu zatvarača. Na zadnjoj strani procesnog kertridža 7 u odnosu na smer montiranja (strelica J), nalazi se element za povezivanje rezidualnog tonera 32, koji je gore opisani otvor za ispuštanje rezidualnog tonera.

[0169] Kao što je prikazano na Slici 17, element za povezivanje rezidualnog tonera 32 ima delove za vođenje 32b, 32c u obliku izbočina koje strše u aksijalnom smeru. Zatvarač 34 je opremljen utornim delovima 34a, 34b na suprotnim krajnjim delovima u odnosu na pravac duž ravni preseka.

[0170] Zatvarač 34 se vodi kroz izbočene delove vođica za konfiguraciju 32b, 32c na delovima žljeba 34a, 34b tako da se može pomerati u pravcu montiranja (smer strelice J) i zaptiva deo 32d za pražnjenje rezidualnog tonera.

[0171] Zatvarač 34 je opremljena elastičnim zaptivnim elementom 35 za zaptivanje dela 32d za ispuštanje rezidualnog tonera. Zatvarač 34 je poduprta tako da je elastični zaptivni element 35 stisnut otvorom za pražnjenje 32d. Zbog toga je, kao što je prikazano u delu (a) na Slici 17, otvor za pražnjenje 32d elementa za rezidualni toner 32 zatvoren elastičnim zaptivnim elementom 35 bez zazora, čime se zaptiva protiv rezidualnog tonera.

[0172] Kao što je prikazano u delu (b) na Slici 17, zatvarač 34 se potiskuje prema zadnjoj strani u smeru montiranja (smer strelice J) pomoću potisnog elementa 36 predviđenog na okviru za čišćenje 14. Otvor za pražnjenje naslanja se na deo 34d zatvarača a 34 naleže na naležući deo 32e dela 32 za povezivanje rezidualnog tonera pomoću potisnog elementa 36. Na ovaj način, zatvarač 34 je postavljena i podržana pomoću elementa 32 za rezidualni toner na procesnom kertridžu 7.

[0173] Dalje, okvir 14 za čišćenje je opremljen delom vođice zatvarača 14a koji podupire zatvarač 34 pomično u pravcu montiranja i pruža se u pravcu montiranja (smer strelice J) u istom položaju kao i deo vođice 32b rezidualnog tonera vezni element 32 u odnosu na ravan poprečnog preseka.

[0174] Kao što je prikazano na Slici 17, delovi 34a, 34b zatvarača 34 koji ostvaruju kontakt sa zatvaračem delimično su oslonjeni na deo vođice zatvarača 14a okvira za čišćenje 14 naslonjen na naslonjeni deo 32e ostatka tonera za povezivanje elementa 32. drugim rečima, zatvarač 34 je oslonjen na element za povezivanje ostatka tonera 32 i okvir 14 za čišćenje.

[0175] Kao što je prikazano u delu (c) na Slici 17, zatvarač 34 se pomera u smeru suprotnom od smera umetanja (suprotno smeru strelice J) u procesnom kertridžu 7 u pričvršćivanju za glavni sklop 100. Dakle, zatvarač 34 može otvoriti i zatvoriti otvor (otvor za ispuštanje 32d) za pražnjenje rezidualnog tonera.

1

[0176] Zatvarač 34 je potpuno odvojen od delova 32b, 32c rezidualnog tonera koji povezuju ostatak tonera, od delova 32b, 32c zatvarača, zatim kretanje u smeru suprotnom od strelice J. Zatim je zatvarač 34 uključena sa i potpomognuta samo delom vođice 14a o okviru za čišćenje 14. Stoga, u stanju u kom je kertridž montiran u glavni sklop 100, zatvarač 34 ne ometa kretanje elementa 32 rezidualnog tonera u pravcu duž ravni preseka (smer strelice N).

[0177] Suprotno tome, kada zatvarač 34 zatvori otvor za pražnjenje 32d, element za povezivanje rezidualnog tonera 32 zaključan je da se ne može pomeriti. Zatvarač 34 je element za zaključavanje koji takođe blokira element 32 za povezivanje rezidualnog tonera protiv njegovog kretanja.

8. [Postavljanje kertridža na glavni sklop]

[0178] Pozivajući se na slike 4, 19, 20, 21 i 22, biće dat opis postavljanja procesnog kertridža 7 na glavni sklop 100.

(Uopšteni opis operacije postavljanja)

[0179] Slika 19 je pogled sprijeda u stanju da su prednja vrata 91 glavnog sklopa 100 otvorena. Slika 20 je pogled u preseku koji ilustruje strukturu donje vođice 94 kertridža. Slika 21 je šematski prikaz koji ilustruje postupak montiranja procesnog kertridža 7 na glavni sklop 100.

[0180] Pozivajući se na Sliku 19, prvo će biti opisan postupak montiranja procesnog kertridža 7 na glavni sklop aparata za formiranje slike 100. Kao što je prikazano na slici 19, procesni kertridž 7 se može montirati i demontirati sa glavnog sklopa 100 u smeru strelice J.

[0181] Kao što je prikazano na slici 22, deo 40 za transport rezidualnog tonera predviđen je na zadnjoj strani u odnosu na smer montiranja procesnog kertridža 7. Rezidualni toner proizveden tokom postupka formiranja slike dovodi se iz procesnog kertridža 7 do prihvatnog otvora (nepokazan) glavnog sklopa 100.

[0182] Procesni kertridž 7 se ubacuje u smeru strelice J nakon što se otvore prednja vrata 91 glavnog sklopa uređaja za formiranje slike 100. Posle toga, procesni kertridž 7 se ubacuje u smeru strelice J do te mere da se naslanja na zadnju bočnu ploču (nepokazanu) na zadnjoj strani glavnog sklopa, čime je operacija umetanja završena. Posle toga se zatvaraju prednja vrata 91 glavnog sklopa 100, pomoću kojih se procesni kertridž 7 postavlja na mesto u glavnom sklopu. I, vezni deo za rezidualni toner (nepokazan) povezan je sa glavnim sklopom 100, kojim je operacija montiranja završena. Detalji koraka montiranja biće opisani korak po korak.

(Rad umetanja u uzdužnom smeru)

2

[0183] Kao što je prikazano na slici 22, procesni kertridž 7 je opremljen donjim vođicama 7a, 7b za vođenje glavnog sklopa 100 tokom postupka montiranja na suprotnim krajnjim delovima u odnosu na uzdužni smer kasete. Pored toga, procesni kertridž 7 je opremljen gornjim vođicama 7c, 7d da bi ih glavni sklop 100 vodio tokom postupka montiranja na suprotnim krajnjim delovima u odnosu na uzdužni smer.

[0184] Glavni sklop 100 je opremljen prednjim poklopcem 92 za ograničavanje površine preseka procesnog kertridža 7 na ulazu. U delu 93 za montiranje kertridža glavnog sklopa 100, obezbeđena je donja vođica 94 za vođenje donjeg dela procesnog kertridža 7 i gornja vođica 95 za vođenje gornjeg dela procesnog kertridža 7.

[0185] Pored toga, kao što je prikazano na slici 20, donja vođica 94 ima blokove za presovanje 96 i 97 za pritiskanje procesnog kertridža 7 u osnovi u pravcu prema gore koji je u suštini okomit na smer montiranja. Blokovi za presovanje 96, 97 su predviđeni na svakoj prednjoj i zadnjoj strani s obzirom na smer montiranja kertridža.

[0186] Kao što je prikazano na slici 20, kertridž vozi na donjoj vođici 94 u skladu sa kretanjem kertridža prema zadnjoj strani u pravcu montaže J. Ovime se procesni kertridž 7 može ubaciti bez kontakta sa posrednikom prenosni remen 5 postavljen na gornjoj strani. [0187] Kao što je prikazano u delu (a) na slici 21, procesni kertridž 7 se ubacuje u deo za ugradnju kertridža, dok ga vodi donja vođica 91a prednjih vrata. Procesni kertridž 7, koji se preselio na montažni deo 93, u njegovom položaju ograničen je grubim delom vođice za montiranje 92a prednjeg poklopca 92 prikazanog na slici 19 u ravni okomitoj na smer montiranja.

[0188] Ovim je procesni kertridž 7 montiran na deo 93 za ugradnju kertridža, sa regulisanim položajem u pravcu duž ravni okomite na montažnu vuču. Pored toga, na mestu gde procesni kertridž 7 prolazi pored prednjeg poklopca 92, procesni kertridž 7 je dovoljno udaljen od posredničkog prenosnog pojasa 5. Dalje, kada procesni kertridž 7 uđe u glavni sklop 100, projekciona konfiguracija donja vođica 7a je ukopčana sa udubljenom konfiguracijom donje vođice 94 tako da se kertridž njome vodi.

(Operacija navođenja)

[0189] Zatim se procesni kertridž 7 vodi tako da se izbočena konfiguracija dela vođice 7c poveže sa udubljenom konfiguracijom gornje vođice 95, dok se vodi donjom vođicom 7a. Kao što je prikazano u delu (b) na slici 21, procesni kertridž 7 se kreće u smeru strelice J na donjoj vođici 94, dok je donja vođica 7a i gornja vođica 7c ograničena u pravcima okomitim na smer montiranja.

[0190] Donja vođica 94 se podiže prema gore u skladu sa umetanjem prema zadnjoj strani konfiguracijom donje vođice 94. Zbog toga se procesni kertridž 7 ubacuje u glavni sklop 100, dok se podiže putem ostvarivanaj veze sa donjom vođicom 94.

[0191] Zatim se donja vođica 7a podiže na nagnutom delu 94a donje vođice 94 u pravcu okomitom na smer montiranja. Prema tome, sa umetanjem procesnog kertridža 7 u smeru montiranja (smer strelice J), donja vođica 7b se pomera na donjoj vođici 91a prednjih vrata. Posle toga, uz kontinuirano umetanje kertridža, donja vođica 7b se podiže na donjoj vođici 94 i blok za presovanje 96 u navedenom redosledu, slično donjoj vođici 7a.

[0192] Pozivajući se na Sliku 22, biće opisana struktura dela glavnog sklopa 100 naslonjenog procesnim uloškom 7.

[0193] Slika 22 je prikaz iz perspektive koji ilustruje strukturu zadnje strane procesnog kertridža 7 u odnosu na smer montiranja. Kao što je prikazano na slici 22, procesna patrona 7 je opremljena osovinom 7g za pozicioniranje procesnog kertridža 7 u odnosu na glavni sklop 100 u pravcu okomitom na smer montiranja, a osovina 7g se pruža prema zadnjoj strani u smeru montiranja. Procesni kertridž 7 je predviđen na zadnjoj strani u odnosu na smer montiranja sa gornjim nosećim delom 7e i vertikalnim upornim delom 7f za ograničavanje položaja procesnog kertridža 7 u vertikalnom smeru tokom postupka umetanja. Procesni kertridž 7 je opremljen retencionim žljebom 7h za sprečavanje odvajanja procesnog kertridža 7 od glavnog sklopa 100. Kao što je prikazano na slici 22, retencioni žljeb 7h je u obliku udubljene konfiguracije na zadnjoj strani obraditi kertridž s obzirom na smer montiranja.

[0194] Fotosenzitivni bubanj 1 procesnog kertridža 7 je opremljen delom spojnice 1c kao ulaznim delom pogona za primanje pogonske sile od glavnog sklopa 100 na zadnjoj strani u odnosu na smer montiranja. Dalje, valjak 20 za snabdevanje tonerom je opremljen delom spojnice 57 kao ulaznim delom za prijem pogonske sile od glavnog sklopa 100.

(Struktura u blizini nosača)

[0195] Pozivajući se na Sliku 23, biće opisana struktura u blizini naslonjenog dela glavnog sklopa 100 u odnosu na procesni kertridž 7. Slika 23 je pogled u perspektivi koji ilustruje zadnju bočnu strukturu glavnog sklopa 100, u odnosu na smer montiranja procesnog kertridža 7. Kao što je prikazano na slici 23, glavni sklop 100 je postavljen na zadnjoj bočnoj ploči 98 sa naslanjanjem deo 98a kao uzdužni naslonjeni deo u vreme montiranja procesnog kertridža 7.

[0196] Zadnja bočna ploča 98 je opremljena delom žljeba 98b u obliku slova V i delom izduženog otvora za pozicioniranje 98c za pozicioniranje procesnog kertridža 7 u pravcu okomitom na smer montiranja, a obezbeđeni su u gornjem i donjem delu, redom. Ulazna spojnica pogona bubnja 81 za unos pogonske sile na fotosenzitivni bubanj 1 je predviđena na zadnjoj strani zadnje bočne ploče 98 s obzirom na smer montiranja. Ulazna spojnica pogona

4

bubnja 81 je poduprta tako da je potisni element (nepokazan) pomičan u smeru strelice J. Pored toga, na zadnjoj strani glavnog sklopa 100 s obzirom na smer montaže, predviđena je ulazna spojnica 82 razvojnog pogona za unos pogonske sile na deo spojnice 57. Ulazna spojnica razvojnog pogona 82 prima pogonsku silu od izvor pogona (nepokazan) glavnog sklopa 100 i rotira se.

[0197] Pored toga, na zadnjoj strani glavnog sklopa 100 u odnosu na smer montiranja, predviđen je element 83 za primenu napona za primenu napona na procesni kertridž 7. Ovde, element za primenu napona 83 sadrži elastičnu elementa kao što je kompresiona spiralna opruga koja se pruža u smeru suprotnom od smera strelice J.

[0198] Dalje, na zadnjoj strani glavnog sklopa 100, predviđen je kontakt 84 za snimanje za snimanje u čip 33 kao element za odlaganje procesnog kertridža 7. Kontakt 84 za snimanje uključuje projicirane elastične delove 84a i 84b koji strše u smeru suprotnom od smera montiranja i oslonjen je na zadnju bočnu ploču 98 tako da se u osnovi može pomerati u vertikalnom smeru.

[0199] Pored toga, gornja vođica 95 glavnog sklopa 100 je opremljena gornjom vođicom koja naslanja na sebe deo 95a za naslanjanje na gornji vođica koji se oslanja na deo 7e procesnog kertridža 7 da bi ga podržao. Štaviše, zadnja bočna ploča 98 je opremljena graničnim delom 98d za kontakt pomoću vertikalnog naslonjenog dela 7f procesnog kertridža 7 kako bi ga kontaktirala i podržala.

[0200] Zadnja bočna ploča 98 podržava krak 42 za zahvatanje sa preostalim toner-spojnim elementom podupirući delove 98e i 98f osovinom za okretanje kraka 42c tako da se može rotirati u unapred određenom opsegu. Donja vođica 94 podupire i postavlja u kraku rotacije krak 42 pomoću mehanizma za povezivanje (nepokazan).

(Operacija od navođenja do ostvarivanja kontakta sa glavnim sklopom)

[0201] Tokom postupka montiranja, procesni kertridž 7 se ubacuje prema zadnjoj strani glavnog sklopa u stanju da gornja vođica 7c i donje vođice 7a, 7b nose gornju vođicu 95 i donju vođicu 94, kao što je prikazano u delu (c) na slici 21.

[0202] Donja vođica 7a procesnog kertridža 7 vozi se na konusnom delu 97a presog bloka 97 predviđenom na donjem vođici 94. Trenutno je osovina za pozicioniranje 7j procesnog kertridža 7 prošla pored posredničkog prenosnog remena 5 u pravcu montiranja. Zbog toga se procesni kertridž 7 može montirati na glavni sklop 100 bez pozicioniranja osovine 7j koja se proteže prema gore u kontaktu sa posredničkim prenosnim remenom 5. Pored toga, u ovom trenutku procesni kertridž 7 je podržan u dva položaja, naime na prednjem bočnom delu donjom vođicom 94 i zadnjim bočnim delom gde se vozi. Prema tome, kao što je prikazano u delu (d) na slici 21, procesni kertridž 7 je montiran sa zadnjom stranom podignutom pod nagibom (približno 0,6 °), u glavnom sklopu 100.

[0203] Procesni kertridž 7 koji se vozi na bloku za presovanje 97 prima potisnu silu naviše od presovanog bloka 97. Tako što procesni kertridž 7, koji se pritiska u blok 97 pritiska spolja, gornji deo 7e na koji se naslanja naslanja na naslonjeni deo 95a. gornje vođice 95.

[0204] Pozivajući se na slike 21 i 24, biće opisano stanje montiranja nakon vožnje na presovanom bloku 97.

[0205] Slika 24 je šematski prikaz koji prikazuje kretanje procesnog kertridža 7 do završetka umetanja na zadnju stranu glavnog sklopa. Kao što je prikazano u delu (a) na slici 24, procesni kertridž 7 je umetnut u stanju da je gornji vođ koji se oslanja na njegov deo 7e naslonjen na kontaktnu površinu 95a gornje vođice 95. Kao što je prikazano u delu (b) Slika 24, procesni kertridž 7 se pomera dok se vertikalni naslonjeni deo 7f ne nasloni na gornji granični deo 98d zadnje bočne ploče 98 glavnog sklopa.

[0206] Pretpostavimo da je u stanju oslanjanja između gornjeg dela vođice 7e i vertikalnog dela nosača 7f, procesni kertridž 7 dalje pomeren na zadnju stranu. U takvom stanju, vertikalni nosač 7e odvaja se od nosača 95a gornje vođice 95. Kao što je prikazano u delu (c) na slici 24, samo vertikalni deo 7f koji se naslanja kreće u kontaktu sa graničnim delom 98d gornjeg dela.

[0207] Trenutno gornji deo 7e koji se naslanja na ulaz ulazi u deo 95b rupe predviđen na zadnjoj strani gornjeg vodiča 95 u odnosu na smer montiranja, tako da je oslonjen samo u smeru okomitom na smer montiranja ( smer levo-desno). U to vreme, osovina 7g procesnog kertridža 7 umetnuta je u deo izdužene rupe 98c zadnje bočne ploče 98 glavnog sklopa 100. [0208] Zatim, delovi kontakta ruke 32f i 32g, koji su projektovani zidni deo ostatka tonera koji se povezuje, ubacuju se ispod delova kontakta 42a, 42b kraka 42 oslonjeni na zadnju bočnu ploču 98 (deo (c)) Slika 24).

[0209] Slobodni krajevi kontaktnih delova 42a, 42b kraka 42 su opremljeni konusima 42e, 42f, respektivno, tako da su delovi kontakta 32f, 32g ostatka tonera koji se spajaju 32 sigurno uvedeni. U procesu montiranja procesnog kertridža 7 i u vreme završetka njegovog montiranja, krak 42 i preostali toner za povezivanje elementa 32 su međusobno udaljeni.

[0210] Kada se procesni kertridž 7 dalje ubaci u glavni sklop 100, razvojna spojnica 37 počinje da se zahvaća sa ulaznom spojnicom za razvoj glavnog sklopa 82. Daljnjim umetanjem, vertikalni nalegajući deo 7f se odvaja od dotičnog dela 98d i se podiže prema gore potisnom silom pritisnog bloka 97. Istovremeno, pritiskom bloka za presovanje 97, osovina 7j pozicioniranja dovodi se u nosač do dela žljeba 98b u obliku slova V u smeru prema gore.

[0211] Posle toga, kontaktni deo 7i procesnog kertridža 7 prislanja se na element za primenu napona 83 od elastičnog elektroprovodnog materijala. Pored toga, kontakt 84 za snimanje glavnog sklopa 100 dovodi se u kontakt sa čipom 33 kao element za skladištenje procesnog kertridža 7.

[0212] Zatim, spojnica 1c bubnja procesnog kertridža 7 kontaktira ulaznu spojnicu bubnja 81 glavnog sklopa 100 da bi je potisnula u smeru strelice J protiv sile nagnutog elementa (nepokazanog) bubnja ulazna spojnica.

[0213] Posle toga, uzdužni nosač dela 7m procesnog kertridža 7 naslanja se na nosač dela 98a zadnje bočne ploče 98 glavnog sklopa, čime se završava kretanje u pravcu montiranja. U ovom stanju, procesni kertridž 7 se pritiska blokom za presovanje 97 na zadnjoj strani u odnosu na smer montiranja, a deo za presovanje 7b nalazi se na bloku za presovanje 96 na prednjoj strani u odnosu na smer montiranja (deo ( d) slike 21, i deo (d) slike 24).

[0214] Kao što je prethodno opisano, donja vođica 94 ima takvu konfiguraciju da se sa umetanjem kertridža podiže. Prema tome, kao što je prikazano u delu (d) slike 21, u stanju završetka umetanja procesnog kertridža 7 (naslonjeno stanje), procesni kertridž 7 je nagnut sa zadnjom stranom u odnosu na veći smer smera 0,6 °).

(Funkcionisanje zatvarača kada je montirana)

[0215] Pozivajući se na slike 18 i 24, biće opisano kretanje zatvarača 34 do naleganja procesnog kertridža 7.

[0216] Slika 18 je šematski prikaz koji ilustruje kretanje zatvarača 34 zatvarača 34 u trenutku postavljanja na glavni sklop. Kao što je prikazano u delu (a) na slici 24, kada se kertridž dalje pomera u stanju da gornji deo 7e koji se oslanja na nosač nasloni na deo 95a gornjeg vodiča 95, zatvarač 34 prolazi iznad kontaktnog dela 43a zatvarača. glavni sklop 100 kao što je prikazano na slici 18.

[0217] Kao što je prikazano u delu (a) na slici 18, donji deo zatvarača 34 ima projektovani glavni kontaktni deo 34c glavnog sklopa. Nakon što se zatvarač 34 prebaci preko dela 43a kontakta zatvarača, kontaktni deo 34c glavnog sklopa nasloni se na deo kontakta zatvarača 43a. Zatim, sa daljim umetanjem procesnog kertridža u glavni sklop, zatvarač 34 se kreće relativno u smeru suprotnom od smera ugradnje u procesnom kertridžu 7 prema potisnoj sili elementa 36 koji podstiče zatvarač predviđen u okviru za čišćenje. Dalje, kada se procesni kertridž 7 ubaci u položaj nosača glavnog sklopa koji će biti dalje opisan, deo 32d za pražnjenje rezidualnog tonera se potpuno otvara, kao što je prikazano na) Slika 18, kojom se završava relativno kretanje u procesnom kertridžu 7.

[0218] Ovde se kontaktnim delom 34c glavnog sklopa koji kontaktira kontaktni deo zatvarača 43a, zatvarač 34 pomera prema prednjoj strani (strelica J) u procesnom kertridžu 7 u skladu sa operacijom montiranja na glavni sklop 100. glavni kontaktni deo 34c sklopa postavljen je uzvodno od otvora za zaostali toner 32d u odnosu na smer montiranja. Prema tome, kada zatvarač 34 počne da se pomera pomoću dela za zatvarač 43a u procesnom kertridžu, opružni zaustavljač 43 koji ima deo za kontakt sa zatvaračem 34 prisutan je u delu regiona ispod rezidualnog zatvarača tonera 34.

[0219] Stoga, kada je procesni kertridž 7 montiran u stanju da se zaostali toner nalazi u drugom dovodnom prolazu 61, uklonjeni toner protiče kroz otvor za ispuštanje rezidualnog tonera u vreme kada zatvarač 34 počne da se razdvaja od ispusnog otvora 32d. U to vreme zaostali toner pada nadole do opružnog čepa 43. Opružni čep 43 ima zaštitni zid 43b za sprečavanje pada rezidualnog tonera u glavni sklop 100. Ovim se rasipa preostali toner u glavnom sklopu je smanjeno 100. (Otvaranje i zatvaranje prednjih vrata i pomeranje kasete gore-dole).

[0220] Pozivajući se na Sliku 21, biće opisan mehanizam ocenjivanja u vezi sa otvaranjem i zatvaranjem prednjih vrata 91 uređaja za formiranje slike. Uređaj za formiranje slike ima prostor za smeštaj kertridža. Korisnik može pristupiti prostoru (delu za smeštaj) za smeštaj kertridža, otvaranjem prednjih vrata 91 koja su deo spoljnog kućišta aparata za formiranje slike.

[0221] Kada su zatvorena prednja vrata 91 glavnog sklopa 100, donja vođica 94 kertridža se pomera prema gore pomoću mehanizma za povezivanje (nepokazan) pomeranjem donjeg vodiča prednjih vrata 91a (deo (e) sa slike 21) [0279] Zatim, pomeranjem donje vođice 94 kertridža, procesna patrona 7 prima nagore potisnujuću silu od presovanih blokova 96 i 97. Na taj način, potisnuću silu kojom zadnja bočna osovina 7j procesnog kertridža 7 se naslanja na deo žljeba 98b u obliku slova V, koji obezbeđuje naslanjanje procesnog kertridža 7 u odnosu na pravac okomit na smer montiranja. Dalje, silom potiskivanja koju obezbeđuje potisni blok 96 na prednjoj strani u odnosu na smer montiranja, osovina 7k prednjeg bočnog nosača naslonjena je na deo žljeba 99a u obliku slova V, koji je nosač prednje bočne ploče 99 sa u odnosu na pravac okomit na smer montiranja (deo (e) sa slike 21).

[0222] Na gore opisani način, procesni kertridž 7 postavljen je u odnosu na glavni sklop 100 pomoću dela žljeba 98b u obliku slova V, dela izduženog otvora 98c i dela utora u obliku slova V u obliku slova V u odnosu na smer okomito na pravac montaže. Daljnjim zatvaranjem prednjih vrata 91 glavnog sklopa, mehanizam za povezivanje (nepokazan) pomera ulaznu spojku pogona bubnja 81 u položaj za aktiviranje na strani procesnog kertridža 7.

[0223] Kada se ulazna spojnica pogona bubnja 81 okreće motorom (nepokazano), deo žljeba 81a ulazne spojnice pogona bubnja 81 povezan je sa delom spojnice 1c fotosenzitivnog bubnja 1 u smeru rotacionog kretanja. Zatvaranjem prednjih vrata 91 glavnog sklopa, mehanizam za povezivanje (nepokazan) (deo (e) sa slike 21) podiže deo 46 za zadržavanje kertridža koji se nalazi na zadnjoj strani glavnog sklopa.

[0224] Zadržavajući deo 46 koji se podiže ulazi u konfiguraciju žljeba potpornog dela 7h procesnog kertridža 7. Ovim je kretanje procesnog kertridža 7 prema prednjoj strani u odnosu na smer montiranja ograničeno.

(Rad veznog elementa rezidualnog tonera)

[0225] Pozivajući se na Sliku 16, biće opisano kretanje veznog elementarezidualnog tonera u trenutku kada su zatvorena prednja vrata 91 glavnog sklopa 100. Slika 16 je pogled u preseku koji ilustruje rad veznog elementa rezidualnog tonera pri otvaranju i zatvaranju prednjih vrata.

[0226] Na zadnjoj strani aparata za formiranje slike 100 u odnosu na smer montiranja, predviđena je ruka 42 koja se može okretati mehanizmom za povezivanje (nepokazan) u međusobnoj vezi sa glavnim vratima 91 glavnog sklopa. Preostali toner za povezivanje elementa 32 procesnog kertridža 7 je obezbeđen sa delovima kontakta ruke 32f, 32g koji se mogu dodirnuti sa krakom glavnog sklopa 100, a delovi kontakta ruke 32f, 32g strše u pravcu okomitom na smer montiranja. Kontaktni delovi 42a, 42b ruke 42 su postavljeni tako da su kontaktni delovi 42a, 42b ispod delova kontakta ruke 32f, 32g u stanju da je procesni kertridž 7 naslonjen na zadnju bočnu ploču 98 glavnog sklopa 100.

[0227] Kada se procesni kertridž 7 nasloni u smeru montiranja, kontaktni delovi 42a, 42b ruke 42 preklapaju se sa delovima kontakta ruke 32f, 32g ostatka tonera koji povezuju element 32 za približno. 4 mm u pravcu montiranja. Ruka 42 je rotirajuća oko osovine osovine za rotaciju kraka 42c, rotirajuće podržana potpornim rupama 98e, 98f zadnje bočne ploče 98. Sa zatvaranjem prednjih vrata glavnog sklopa 100, krak 42 je rotiran u pravac strelice M za približno 42 ° oko ose vratila za okretanje kraka 42c mehanizmom za povezivanje (nepokazan) povezan sa donjom vođicom 94 kertridža.

[0228] Rotirajućim radom ruke 42, ruka 42 naslanja se na kontaktne površine ruke 32f, 32g spojnog elementa rezidualnog tonera 32. Preostali priključni element 32 premešta se u priključni položaj (prvi položaj) u toner za glavni sklop koji prima otvor 80d (strelica N smer). U ovom primeru izvođenja, element za povezivanje rezidualnog tonera 32 pomera se u smeru strelice N za približno 7,7 mm okretanjem ruke 42. Na ovaj način, element za povezivanje ostatka tonera 32, potisnut krakom 42, ulazi u otvor za prihvat rezidualnog tonera 80d glavnog sklopa 100 za približno 4 mm.

[0229] Kao što je prethodno opisano, element za povezivanje rezidualnog tonera 32 potiskuje se prema gore pomoću opruge za spajanje 31. U ovom primeru izvođenja, opružni deo 31 kao element za potiskivanje predstavlja zateznu oprugu koja ima prečnik žice Φ0.3 mm i spoljni prečnik ~ 5,1 mm, približno. U stanju nepovezanosti sa glavnim sklopom 100, sila potiskivanja je približno 30gf, a u spojenom stanju sa glavnim sklopom rezidualnog tonera koji prima otvor 80d, sila nagona je približno 70gf. Prema tome, krak 42 prima nagore silu od približno 70gf u zatvorenom stanju prednjih vrata glavnog sklopa 91.

9. [Pogonski priključak dela za pražnjenje rezidualnog tonera]

[0230] Pozivajući se na slike 1, 5, 7, 15 i 16, biće opisan pogonski priključak dela za pražnjenje rezidualnog tonera. Slika 1 je pogled iz perspektive koji ilustruje metod povezivanja između dela 23d za pražnjenje rezidualnog tonera i otvora za prihvat rezidualnog tonera glavnog sklopa.

(Operacija pogonskog povezivanja)

[0231] Kao što je prethodno opisano, glavni sklop 100 je opremljen otvorom za prihvat rezidualnog tonera 80d za prihvat ispražnjenog tonera iz procesnog kertridža 7. Preostali toner koji povezuje element 32 ulazi u otvor za zaostali toner koji prima otvor 80d u skladu sa operacijom zatvaranja prednjih vrata glavnog sklopa 100 kompresuje opružnu spojnicu 44 nadole (ulazeći u smer u otvor za priključak rezidualnog tonera.

[0232] Pored toga, opružna spojnica 44 prislanja se na drugi element spojnice 30 u ostatku tonera koji povezuje element 32 sa potisnom silom. Naslonjeni drugi spojni element 30 rotira se u međusobnoj vezi sa okretanjem fotosenzitivnog bubnja 1, tako da je žljebni deo 30b drugog spojnog elementa 30 u kvaru sa delom spojnice 44b opružne spojnice 44 u smeru rotacionog kretanja.

[0233] Preostali toner doveden iz otvora za ispuštanje rezidualnog tonera 32d procesnog kertridža 7 u prvi dovodni prolaz 80a pada u prvi dovodni prolaz glavnog sklopa 80d ili se napaja snagom dovodne opružne spojnice 44 do dovodnog krilca 45.

[0234] Rebra za punjenje 45 je snabdevena delom za dovod 45b koji ima konfiguraciju lopatice zavrtnja (slika 15). Rotacijom rebra za dovod 45 u smeru strelice T, zaostali toner doveden do rebra za dovod ubacuje se u drugi dovodni prolaz glavnog sklopa 80b. Posle toga, zaostali toner se dovodi u izbacivanju strelice R silom napajanja zavrtnja za dovod glavnog sklopa 85. Zatim se zaostali toner uvlači i sakuplja u kutiju za zaostali toner 86.

[0235] Sa gore opisanom strukturom, istovremeno sa uspostavljanjem pogonske veze, dovodi se rezidualni toner.

[0236] Kao što je prikazano na slici 7, smer kretanja dela 32 za povezivanje rezidualnog tonera prema otvoru za prihvat rezidualnog tonera glavnog sklopa označen je strelicom N koja je suprotna smeru vožnje u trenutku montiranja procesnog kertridža 7 do glavnog sklopa. Sa takvom strukturom sprečava se pomeranje procesnog kertridža 7 u pravcu okomitom na smer montiranja.

4

[0237] Slika 7 je šematski prikaz pogleda sa zadnje strane na glavni sklop 100, koji ilustruje opseg kretanja procesnog kertridža 7 u pravcu okomitom na smer montiranja i u smeru kretanja elementa za zaostali toner 32 Kao što je prikazano na slici 7, smer pogona procesnog kertridža 7 okomit je na smer montiranja, pa je stoga prolaz u glavnom sklopu 100 dovoljno velik da izbegne smetnje.

[0238] Zbog toga se lako može obezbediti prostor za omogućavanje kretanja elementa 32 za spajanje rezidualnog tonera u smeru vožnje. Na ruci, s obzirom na pravac okomit na pravac vožnje u ravni okomitoj na pravac montiranja, nalaze se susedni procesni ulošci 7, pa je zbog toga teško premestiti preostali toner koji povezuje element 32. Iz tog razloga, poželjno je pomeriti deo 32 za povezivanje rezidualnog tonera u smeru vožnje procesnog kertridža 7, sa stanovišta smanjenja veličine celokupnog glavnog sklopa 100.

[0239] U ovom primeru izvođenja, deo 32 za povezivanje rezidualnog tonera pomeran je u smeru vožnje procesnog kertridža 7 (smer okomit na smer ugradnje kertridža).

[0240] Pozivajući se na slike 25, 26, 27 i 28, biće dat opis mehanizma za međusobno povezivanje operacije otvaranja i zatvaranja kraka 42 sa prednjim vratima 91. Slika 25 je šematski prikaz koji ilustruje međusobno povezano kretanje između krak 42 i prednja vrata 91. Deo (a) na slici 25 prikazuje stanje kada su prednja vrata otvorena, a deo (b) na slici 25 prikazuje stanje kada su ulazna vrata zatvorena.

[0241] Slika 26 je prikaz iz perspektive koji ilustruje potpornu strukturu dela veze prednjih vrata koji se nalazi na zadnjoj strani glavnog sklopa u odnosu na smer montiranja. Slika 27 je pogled u perspektivi koji ilustruje potpornu strukturu dela veze prednjih vrata koji se nalazi na zadnjoj strani glavnog sklopa u odnosu na smer montiranja, a vidi se u drugom pravcu. Slika 28 je pogled u perspektivi koji ilustruje noseću strukturu dela veze prednjih vrata koji se nalazi na zadnjoj strani glavnog sklopa u odnosu na smer montiranja, kada su prednja vrata otvorena.

[0242] Kao što je prikazano na slici 26, rotacione osovine 42c kraka 42 su rotirajuće podržane rupama za podupiranje ruku 98e, 98f zadnje bočne ploče 98 pod konstantnim uglom.

[0243] Zadnja bočna ploča 98 je opremljena zahvaćajućom rupom 98g za podupiranje osovine za zahvatanje 48a rotirajućeg elementa 48 veze. Zadnja bočna ploča 98 je opremljena potpornim elementom 39 za podupiranje osovine zahvata 48a rotirajućeg klizališta element 48 i pri čemu je noseći element 39 postavljen na zadnju bočnu ploču 98 pomoću zavrtnja ili slično. Noseći element 39 je opremljen prihvatnom rupom 39c za podupiranje osovine za zahvatanje 48b rotirajućeg elementa 48 klizališta.

[0244] Osovine za zahvatanje 48a i 48b rotirajućeg elementa 48 klizališta rotirajuće su poduprte rupom za zahvatanje 98g i rupom za zahvaćanje 39c. Kao što je prikazano na slici 28, na prednjoj strani glavnog sklopa 100 u odnosu na smer montiranja, predviđena je rotaciona osovina 49 koja se može rotirati u međusobnoj vezi sa prednjim vratima 91 i noseći deo 54 koji je povezan i pomeran sa rotacionom osovinom 49. Nosivi deo 54 zahvaćen je rotacionom osovinom 49 u zahvaćnom delu 54a i poduprt je tako da se može rotirati u istom smeru. Osovine za zahvatanje 94c, 94d donje vođice kertridža rotirajuće su poduprte rupama za zahvatanje 48c, 48d rotirajućeg elementa 48 na zadnjoj strani u odnosu na smer montiranja. Na prednjoj strani u odnosu na smer montiranja, osovina za zahvatanje 94e oslonjena je na zahvatnu rupu 54b nosećeg elementa 54.

[0245] Pored toga, okretni element 48 je opremljen rupom za zahvatanje poluge 48e koja ostvaruje vezu i podupire osovinu za hvatanje nosećeg dela 38c poluge spone ruke. Ručica spone 38 ima elastičnost u smeru savijanja. Pored toga, deformacija poluge 38 u smeru pružanja je mala, iako su informacije u smeru na čekanju moguće. Kao što je prikazano na slici 25, poluga spone ruke 38 prodire kroz deo rupe 98h na zadnjoj bočnoj ploči 98, dok je njen kraj poduprt okretnim elementom 48 i montiran je na drugu zadnju bočnu ploču 51 dok je pokret u smer montiranja graničnim delom 38d je ograničen. [0246] Kao što je prikazano u delu (a) na Slici 25, osovina za zahvatanje ruke 42g ruke 42 spojena je sa delom otvora 38a poluge spone ruke 38 i postavljena je u smeru rotacionog kretanja (smer M strelice) rotaciono vratilo ili rotaciona osa 42c.

(Mehanizam veze u međusobnom odnosu sa prednjim vratima)

[0247] Pozivajući se na deo (b) sa slike 25, biće opisano zatvoreno stanje prednjih vrata 91.

[0248] Rotiranjem prednjih vrata 91 u smeru označenom strelicom AB za približno. 90 °, rotaciono vratilo 49 međusobno povezano sa prednjim vratima 91 rotira se za 90 ° u smeru strelice AB. Rotacijom rotacione osovine 49, noseći element 54 koji je povezan sa rotacionom osovinom 49 rotira se integralno oko ose rotacione osovine 49 u smeru strelice AB. Rotacijom nosećeg dela 54, osovina za zahvatanje 94e donje vođice kertridža, zahvaćena sa nosećim delom 54, pomera se u smeru označenom strelicom AC (prema gornjoj desnoj strani na slici. Ovim pokretom, osovina za hvatanje zadnje strane 94c donje vođice kertridža podržana rotirajućim elementom 48 klizališta takođe je pomerena u smeru strelice AC oko zahvatajućeg dela 48a rotirajućeg dela klizališta 48. Stoga se celokupna donja vođica pomera U smeru strelice AC. Rotirajući element klizališta 48 rotirajući se pomeranjem donje vođice kertridža 94 u smeru strelice AC potiskuje ručicu spone ruke 38 oslonjenu na zahvaćene rupe 48b, 48c u smeru strelice AD. Poluga 38 spone ruke potisnuta u smeru strelice AD pomera se u smeru strelice AD delom otvora za zahvatanje 38a koji je zahvaćen osovinom za zahvatanje ruke 42g ruke 42. Pomoću priključka ruke gurajući 42g, krak 42 se okreće u smeru strelice M za približno 42 °. Na taj način, krak 42 rotira krak 42 u međusobnoj vezi sa otvaranjem i zatvaranjem prednjih vrata 91

[0249] Sa gore opisanom strukturom, smer kretanja dela rupe 38a ručice spone ruke je okomit na osu osovine za rotaciju kraka ili rotacionu osu 42c kraka 42. Prema tome, deo rupe 38a može stabilno primaju rotaciono kretanje ruke izazvano pomeranjem ručice spone ruke 38. Dalje, kretanje poluge spone ruke 38 okomito je na rotacijsku osovinu 48a rotirajućeg elementa 48 klizališta. Stoga može primiti pokret rotacione osovine 48a rotirajućeg dela 48 klizališta u smeru rotacionog kretanja.

[0250] Pored toga, element za okretanje klizališta 48 obezbeđen je pomeranjem donje vođice kertridža 94 u smeru strelice AC. Sa gore opisanom strukturom, poželjno je da je smer rotacije ose kraka 42 okomit na smer kretanja donje vođice kertridža označen strelicom AC. Da bi se to postiglo, smer kretanja donje vođice kertridža 94 i smer kretanja elementa 32 rezidualnog tonera koji pripada procesnom kertridžu 7 su u osnovi isti.

[0251] Dalje, donja vođica kertridža 94 pritiska procesni kertridž 7 u smeru označenom strelicom AD pritiskajući blok (nepokazan). Ovde je smer nagona ka procesnom kertridžu 7 iz glavnog sklopa 100 u osnovi isti kao smer kretanja elementa 32 za zaostali toner. Stoga se element za povezivanje rezidualnog tonera 32 može stabilno pomerati. Kada se potroši toner, procesni kertridž 7 se uklanja iz glavnog sklopa 100 kako bi se zamenio.

[0252] Preostali element 32 za povezivanje tonera rotira se u međusobnoj vezi sa zatvaranjem prednjih vrata 91 za ruku 42, tako da je potisnut nadole. Položaj u koji ga ruka gura nadole naziva se spojnim položajem (prvi položaj). Kada se prednja vrata 91 glavnog sklopa otvore radi uklanjanja procesnog kertridža 7, deo kraka 42 se rotira u smeru označenom strelicom P u vezi sa kretanjem prednjih vrata. Kao što je prikazano na slici 16, krak 42 rotiran u smeru strelice P dolazi u kontakt sa drugim kontaktnim delom 32h rezidualnog tonera koji veže element 32 i potisnim delom 42d, tako da se preostali toner 32 do gornjeg nepovezujućeg položaja (uvučeni položaj, drugi položaj).

[0253] Nakon toga, element za povezivanje rezidualnog tonera 32 i deo za potiskivanje 42d kraka 42 su odvojeni, a zaostali deo za povezivanje 32 tonera prima potisnu silu spojne opruge 31 kroz drugi spojni element 30 da bi se pomerio prema gore . Nakon toga, element za povezivanje rezidualnog tonera 32 podignut je u uvučeni položaj (nepovezan položaj, drugi položaj). Linija koja povezuje položaj spajanja i uvučeni položaj ukršta se sa pravcem montiranja kertridža.

[0254] Donja vođica kertridža 94 međusobno povezana sa prednjim vratima glavnog sklopa pomera se nadole u međusobnoj vezi sa glavnim vratima 91. glavnog sklopa. U ovom trenutku,

4

kako je prethodno opisano, procesna patrona 7 je nagnuta za približno 0,6 stepeni, pri čemu zadnja strana u odnosu na smer umetanja zauzima gornji položaj.

[0255] Posle toga se podupire redosledom suprotnim onom u slučaju montaže i vadi se iz glavnog sklopa 100. Sa gore opisanom strukturom dela 40 za pražnjenje rezidualnog tonera u odnosu na uzdužni i u pravcu okomitom na njega, povezujući deo otvora za ispuštanje ne strši iz procesnog kertridža procesnog kertridža, čime se postiže smanjenje veličine. Pored toga, takođe kada su otvor za zaostali toner i kontejner za pražnjenje glavnog sklopa međusobno odvojeni, preostali toner se može isprazniti bez začepljenja tonera.

[0256] Dalje, dok se rebro 45 za napajanje glavnog sklopa okreće pogonskom silom iz procesnog kertridža 7, nije potreban pogonski prenos u prolazu za ulaganje tonera u glavnom sklopu. Iz tog razloga eliminiše se pogonski prenos u česticama tonera u glavnom sklopu 100 koji ima duži vek trajanja od potrošnog kertridža 7, pa prema tome može se postići struganje ili slično delu prenosnog pogona uzrokovano česticama tonera smanjeno, čime se postiže stabilno ulaganje rezidualnog tonera.

[0257] Osiguranjem osovinice za prenos pogona glavnog sklopa 45d, prenos pogona na dovodno rebro 45 u glavnom sklopu 100 može se izvršiti pomoću zavrtnja za ubacivanje tonera 26, kao što je na primer prikazano na slici 30. Međutim, zavrtanj za dovod glavnog sklopa 80c nalazi se na zadnjoj strani glavnog sklopa, kao što je prikazano na slici 5, i pozicioniran je na suprotnim krajnjim delovima (nepokazan) prolaza za dovod 80b. Zbog toga se smatra da na zavrtanj za dovod 80c glavnog sklopa u velikoj meri utiče savijanje u odnosu na dovodno rebro 45, a pogonski prenos nije stabilizovan. Suprotno tome, sa gore opisanom strukturom ovog izvođenja, pogonska sila može se stabilno prenositi iz procesnog kertridža 7 na glavni sklop 100.

[0258] Struktura ovog izvođenja je sumirana u sledećem.

[0259] Kao što je prikazano na slici 3, kertridž 7 ovog izvođenja uključuje fotosenzitivni bubanj 1 i element za čišćenje (nož za čišćenje 6) za uklanjanje tonera iz fotosenzitivnog bubnja 1

[0260] Kao što je prikazano na slici 4, toner koji se uklanja pomoću oštrice za čišćenje 6 dovodi se u prvi dovodni prolaz 51 pomoću zavrtnja za punjenje 26 koji je bočni element za ubacivanje kasete u drugi dovodni prolaz 61.

[0261] Kao što je prikazano na slici 1 i slici 11, kertridž 7 je opremljen veznim elementom 32. Vezni element 32 je opremljen delom za pražnjenje rezidualnog tonera (otvorom za pražnjenje) 32d. Povezujući element 32 je pokretni vezni deo za povezivanje otvora za pražnjenje 32d sa otvorom za prihvat tonera 80d predviđenim u glavnom sklopu.

[0262] To jest, kao što je prikazano u delu (a) na slici 1, u slobodnom stanju kertridža 7 (na kertridž 7 ne deluje spoljna sila), spojni element 32 je u nepovezanom položaju i ne spaja se sa otvorom za prijem tonera 80d. S druge strane, kada deo za primanje pokretne sile (kontaktni delovi ruke 32f, 32g)) povezujućeg elementa 32 primi silu od kraka 42 glavnog sklopa, vezni element 32 se delimično premešta u položaj za povezivanje (b) sa slike 1. Kao rezultat toga, otvor za pražnjenje 32d povezan je sa otvorom za prihvat tonera 80d.

[0263] Kao što će biti vidljivo iz delova (a) i (b) slike 1, vezni element 32 deformiše prolaz za ispuštanje tonera (drugi dovodni prolaz 61) pomeranjem. Odnosno, kretanjem spojnog elementa 32, prolaz za ispuštanje tonera se proširuje i skuplja. Premeštanjem priključnog elementa 32 u priključni položaj prolazni kanal za pražnjenje se proširuje (deo (b) na slici 1), a povezivanjem elementa 32 koji se pomera u nepovezan položaj, prolazni praznik se skuplja (deo (a) na slici 1).

[0264] Pored toga, kao što je prikazano na slici 1, drugi spojni element 30 je predviđen na krajnjoj krajnjoj strani prolaza za ispuštanje tonera (drugi dovodni prolaz 61).

[0265] Drugi spojni element 30 je element za prenos pogonske sile (rotacione sile) sa unutrašnje strane kertridža 7 na spoljnu. Odnosno, drugi spojni element 30 prenosi rotacionu silu na dovodno rebro 45 i opružnu spojnicu 44 (slika 13), koji su glavni bočni dovodni element sklopa predviđen u aparatu za formiranje slike. Ovde se drugi spojni element 30 pomera kretanjem spojnog elementa 32.

[0266] To jest, kada je vezni element 32 u položaju za povezivanje (deo (b) sa slike 1), drugi spojni element 30 se pomera u prvi položaj (položaj za prenos, položaj za povezivanje) silom primljenom na ruku kontaktni delovi 32f, 32g sa kraka 42 glavnog sklopa, kao što je prikazano u delu (b) na slici 7. Drugi spojni element 30 postavljen u prvi položaj sposoban je da prenosi pogonsku silu na dovodnu rebru 45 i oprugu spojnica 44, koja se povezuje sa opružnom spojnicom 44

[0267] S druge strane, kada delovi kontakta ruke 32f, 32g ne primaju silu, drugi spojni element 30 (u slobodnom stanju) se uvlači u drugi položaj (položaj koji ne prenosi, položaj koji se ne spaja, uvučeni položaj, deo (a) slike 1). U ovom trenutku drugi element spojnice više nije povezan sa opružnom spojnicom 44.

[0268] Drugi spojni element 30 postavljen je pored otvora 32d za ispuštanje tonera (slika 1). Reči "u blizini otvora za ispuštanje 32d" označavaju opseg u kom je druga spojnica 30 u stanju da se poveže sa opružnom spojnicom 44 kada se pomeri iz drugog položaja u prvi položaj. Odnosno, opružna spojnica 44 postavljena uz otvor za prijem tonera povezan sa otvorom za ispuštanje tonera. Dovoljno će biti ako je drugi spojni element 30 postavljen na položaju koji se može spojiti sa opružnom spojnicom 44.

[0269] U ovom primeru izvođenja, najmanje deo drugog spojnog elementa je postavljen u prolaz za ispuštanje tonera definisan drugim prolazom za dovod 61 i veznim elementom 32, kada je u drugom položaju.

4

[0270] Drugi element za spajanje 30 potiskuje prema drugom položaju element za potiskivanje (opruga za spajanje 31, slika 9). Prema tome, drugi spojni element 30 se pomera u prvi položaj protiv sile opruge spojnice 31 samo kada delovi kontakta ruke 30f, 32g primaju silu od kraka 42 glavnog sklopa.

[0271] Drugi spojni element 30 je pomičan u odnosu na fotosenzitivni bubanj 1 ili puž za punjenje 26. Drugim rečima, drugi spojni element 30 je odmaknut od ose fotosenzitivnog bubnja 1 (rastojanje od ose se povećava) premeštanjem sa druge pozicije na prvu poziciju. Slično tome, drugi spojni element 30 se odmiče od ose pužnog zavrtnja 26 (rastojanje od ose se povećava) pomeranjem iz drugog položaja u prvi položaj.

[0272] Pravac kretanja drugog spojnog elementa 30 između prvog položaja i drugog položaja ukršta se sa aksijalnim pravcima fotosenzitivnog bubnja 1 i puža za punjenje 26 (strelice I, N smerovi na slici 7).

[0273] Preciznije, u ovom primeru izvođenja, drugi spojni element 30 se kreće u pravcu koji je u osnovi okomit na aksijalni smer.

[0274] Drugim rečima, drugi spojni element 30 se kreće duž aksijalnog smera drugog spojnog elementa 30 sam po sebi (srednja linija 61a, slika 7). Odnosno, drugi spojni element 30 se pomera tako da se pomera u aksijalnom smeru drugog spojnog elementa 30.

[0275] Pored toga, smer kretanja elementa spojnice 30 ukršta se sa pravcem montiranja kertridža 7 do glavnog sklopa (smer umetanja, smer J strelice na slici 6). U ovom primeru izvođenja, spojnica 30 kreće se u pravcu koji je u osnovi okomit na smer montiranja. Prema tome, u procesu montiranja kertridža 7 na glavni sklop, drugi spojni element 30 je sposoban da se uvuče u položaj (drugi položaj) gde ne ometa glavni sklop. S druge strane, nakon završetka montiranja kertridža 7, drugi spojni element 30 može se pomeriti u prvi položaj gde je sposoban za povezivanje sa bočnim elementom za dovod glavnog sklopa glavnog sklopa.

[0276] Drugim rečima, kao što je prikazano na slici 1, drugi spojni element 30 se kreće u pravcu duž drugog prolaza za dovod 61 (duž pravca kretanja tonera kroz drugi dovodni prolaz 61).

[0277] Kao što je prikazano na slici 12, pogonska sila (rotaciona sila) koju prima deo spojnice 1c od glavnog sklopa aparata za formiranje slike prenosi se na drugi element spojnice 30 pomoću fotosenzitivnog bubnja 1 i dovodnog zavrtnja 26. Prema tome, drugi spojni element 30 se rotira u međusobnoj vezi sa fotosenzitivnim bubnjem 1 i pužnom pužom 26.

<Primer izvođenja 2>

[0278] Biće opisan drugi primer izvođenja o strukturi zatvarača.

[0279] Struktura zatvarača i postupak otvaranja i zatvaranja zatvarača slični su onim iz Primera izvođenja 1. Pozivajući se na Slike 31, 32 i 33, biće dat opis strukture zaptivke zatvarača.

4

[0280] Kao što je prikazano u delu (a) na slici 31 i na slici 32, zatvarač 134 je opremljen rupom 134e u položaju suprotno delu za pražnjenje rezidualnog tonera (otvor za ispuštanje) 32d u stanju u kom se zatvarač 134 zatvara deo za pražnjenje rezidualnog tonera 32d elementa za spajanje rezidualnog tonera 32.

[0281] Zatvarač 134 je opremljen elastičnim zaptivnim elementom (zaptivni element) 35 slično Izvodu 1. Elastični zaptivni element 35 je deo zaptivanja za zaptivanje otvora za ispuštanje 32d kontaktom sa otvorom za ispuštanje 32d kada je poklopac 134 zatvoreno.

[0282] Kombinacija elastičnog zaptivnog dela 35 i zatvarača 134 može se nazvati elementom zatvarača (element koji se može otvoriti), u zavisnosti od slučaja. U takvom slučaju, zatvarač 134 naziva se noseći deo zaptivke za podupiranje elastičnog zaptivnog elementa 35.

[0283] Otvor 134e je otvor ili odsečeni deo formiran u zatvaraču 134. Otvor 134e je nekontaktni deo pomoću kojeg zatvarač 134 ne dolazi u kontakt sa elastičnim zaptivnim elementom 35.

[0284] Elastični zaptivni element 35 ima elastičnost i stoga je deformabilan. Kada je zatvarač 134 zatvoren, elastični zaptivni element 35 je umetnut između ivice otvora za pražnjenje 32d i zatvarača 134, čime je deformisan. Prema tome, elastični zaptivni element 35 je usko u kontaktu sa ivicom otvora za pražnjenje 32d, dok je stisnut zatvaračem 134, i prema tome, curenje tonera iz otvora za ispuštanje 32d može se sigurno sprečiti.

[0285] S druge strane, jer elastični zaptivni element 35 dodiruje ivicu otvora za pražnjenje 32d dok je komprimovan, stvara se određena sila trenja između elastičnog zaptivnog dela 35 i ispusnog otvora 32d. U skladu sa silom trenja, sila potrebna za otvaranje i zatvaranje zatvarača 134 postaje velika.

[0286] U datim okolnostima, zatvarač 134 ima rupu 134e, pomoću koje se, kada se zatvarač 134 otvori i zatvori, sila trenja koja se stvara između elastičnog zaptivnog elementa 35 i ivice ispušnog otvora 32d može smanjiti za količina koja odgovara površini rupe 134e.

[0287] Elastični zaptivni element 35 nije pritisnut zatvaračem 134 u predelu koji je suprotan rupi 134e. Prema tome, čak i kada je elastični zaptivni element 35 stisnut za određenu količinu utiskivanjem između ivice ispušnog otvora 32d i zatvarača 134, sila odbijanja elastičnog zaptivnog elementa 35 smanjena je u području gde je otvor 134e pod uslovom.

[0288] Kao rezultat, u području gde je predviđena rupa 134e, sila trenja je mala čak i kada elastični zaptivni element 35 dodiruje ivicu otvora za pražnjenje 32d. Dakle, sila (opterećenje) potrebna za otvaranje i zatvaranje zatvarača 134 se smanjuje, pa prema tome, zatvarač 134 može da se otvori i zatvori relativno lakšom silom. Iz tog razloga, opterećenje korisnika da montira kertridž je smanjeno, a sila elementa za potiskivanje (opruga ili slično) potrebna za zatvaranje zatvarača 134 može se smanjiti.

4

[0289] Pozivajući se na Sliku 33, biće opisano stanje u kom zatvarač 134 zatvara deo za pražnjenje rezidualnog tonera (otvor za pražnjenje) 32d (pomera se u smeru strelice K).

[0290] Deo (a) na Slici 33 ilustruje stanje u kom zatvarač 134 zatvara deo za pražnjenje rezidualnog tonera 32d. Deo (b) na slici 33 ilustruje stanje u kom zatvarač 134 prolazi kroz deo za pražnjenje rezidualnog tonera 32d. Deo (c) na Slici 33 prikazuje stanje u kom zatvarač 134 zatvara deo za pražnjenje rezidualnog tonera 32d.

[0291] Kao što je prethodno opisano, zatvarač 134 je opremljen rupom 134e, koja je prekrivena elastičnim zaptivnim elementom 35.

[0292] Kao što je prikazano u delu (b) na Slici 33, u procesu pomeranja zatvarača 134 u smeru strelice K, otvor 134e prolazi pored dela 32d za pražnjenje rezidualnog tonera. U to vreme, ivica (prekidni deo) dela za pražnjenje rezidualnog tonera (otvor za pražnjenje) 32d je područje koje obuhvata elastični zaptivni element 35.

[0293] S druge strane, u području rupe 134e zatvarača 134, sila odbijanja elastičnog zaptivnog elementa 35 je relativno manja. Kada rupa 134e zatvarača 34 prolazi pored dela 32d za pražnjenje rezidualnog tonera, sila trenja između elastičnog zaptivnog dela 35 i ivice dela 32d za pražnjenje rezidualnog tonera smanjuje se. Kao rezultat, opterećenje za zatvaranje zatvarača 134 može se smanjiti. Pored toga, takođe kada se zatvarač 134 pomeri iz bliskog položaja u otvoreni, mogu se obezbediti isti efekti. Prema strukturi, otvaranje i zatvaranje zatvarača 134 je glatko, čime se osigurava stabilnost rada otvaranja i zatvaranja.

[0294] Otvor 134e je manji od veličine dela 32d za pražnjenje rezidualnog tonera, a otvor 134e je postavljen tako da se nalazi unutar dela za pražnjenje rezidualnog tonera 32d.

[0295] To jest, dok se otvor 32d rezidualnog tonera projektuje na zatvarač 134 u stanju da je zatvarač 134 zatvoren, cela rupa 134e je unutar područja projekcije otvora za pražnjenje 32. U stanju da zatvarač 134 je zatvoren, otvor 134e ne preklapa područje projekcije dela 32d za pražnjenje rezidualnog tonera.

[0296] Prema tome, u stanju kada je zatvarač 134 zatvoren, može se osigurati bliska kontaktnost između elastičnog zaptivnog dela 35 i dela za pražnjenje rezidualnog tonera (otvora za ispuštanje) 32d, a samim tim i svojstvo zaptivanja elastičnog zaptivača element 35 može biti osiguran. Odnosno, kada je zatvarač 134 zatvoren, otvor 134e nije odložen u predelu ivice dela za pražnjenje rezidualnog tonera 32d. U području predviđenog dela 32d za pražnjenje rezidualnog tonera, elastični zaptivni element 35 pritisnut je zatvaračem 134. Drugim rečima, elastični zaptivni element 35 pritisnut je uz ivicu dela 32d za pražnjenje rezidualnog tonera pomoću zatvarača 134 dodirnite ivicu dela za pražnjenje rezidualnog tonera 32d.

[0297] Kao što je prethodno opisano, sila trenja između elastičnog zaptivnog dela 35 i ivice dela za pražnjenje rezidualnog tonera 32d smanjuje se tokom pomeranja zatvarača 134 i bliska

4

kontaktnost između elastičnog zaptivnog dela 35 i ivice preostali deo za pražnjenje tonera 32d je osiguran kada je zatvarač 134 zatvoren. U ovom primeru izvođenja, svojstvo rada otvaranja i zatvaranja zatvarača može se poboljšati, istovremeno osiguravajući svojstvo zaptivanja.

[0298] Pored toga, u slučaju položaja položaja iste veličine kao otvor 134e, slični efekti se mogu obezbediti zamenom rupe 134e udubljenjem 134f (kao što je prikazano u delu (b) na slici 31) na zatvarač 134. Udubljenje 134f je udubljeno u pravcu dalje od zaptivnog elementa 35. U delu (b) na slici 31 obezbeđen je razmak (prostor, razmak) između udubljenja 134f i elastičnog zaptivnog dela 35. Međutim, Predmetni pronalazak nije ograničen na strukturu udubljenja 134f, određeni stepen efekata može se obezbediti čak i ako se elastični zaptivni element 35 dodiruje sa dnom udubljenja 134f. Odnosno, određeni stepen efekata glatkoće u otvaranju i zatvaranju zatvarača 134, ako je kontaktni pritisak između zatvarača 134 i elastičnog zaptivnog elementa 35 smanjen u delu gde je predviđen udubljenje 134f.

[0299] Ukratko, kada se u zatvaraču 134 obezbedi rupa 134e ili udubljenje 134f, sila koju prima zaptivni element 35 od zatvarača 134 smanjuje se u području u kome su obezbeđeni. Kada se zatvarač 134 otvori i zatvori, sila trenja između zaptivnog elementa 35 i ivice dela 32d za pražnjenje rezidualnog tonera smanjuje se u području gde je otvor 134e ili udubljenje 134f. Kao rezultat, zatvarač 134 se može glatko otvarati i zatvarati. Otvor 134e i udubljenje 134f su delovi niskog pritiska kada je kontaktni pritisak između zaptivnog elementa 35 i zatvarača 134 niži od drugog područja.

<Primer izvođenja 3>

[0300] U ovom primeru izvođenja, strukture su slične strukturama prethodnih izvođenja, pa će stoga biti dat opis delova koji se razlikuju od njih. Materijali, oblici i tako dalje slični su onima iz prethodnih primena, osim ako nije posebno navedeno. Opis takvih delova će biti izostavljen. Pozivajući se na slike 34, 35 i 36, biće opisana realizacija 3 ovog pronalaska. Slika 34 je šematski prikaz koji ilustruje kretanje zatvarača 234 u pričvršćivanju za glavni sklop, a Slika 35 je prikaz iz perspektive koji prikazuje pozicioni odnos između zatvarača i ostatka tonera za povezivanje. Slika 36 je šematski prikaz koji ilustruje položajni odnos između elementa 232 rezidualnog tonera i zatvarača 234.

[0301] Kao što je prikazano na slici 34, element za povezivanje rezidualnog tonera 232 je opremljen zidnim delom 232m u obliku ispupčenja na položaju nizvodno od otvora za ispuštanje 232d u odnosu na smer montiranja procesnog kertridža (smer J) . Drugim rečima, zidni deo 232m je predviđen u položaju nizvodno od otvora za ispuštanje 232d s obzirom na smer zatvaranja zatvarača 234. Kada je zatvarač 234 zatvoren, slobodni kraj (prislonjeni deo 234d) zatvarača 234 kontaktira zidni deo 232m.

4

[0302] Zidni deo 232m je izbočina (projektovani deo, pokrivni deo) koji projektuje u pravcu ukrštanja sa zatvaračem 234 u smeru zatvaranja zatvarača 234. Tačnije, zidni deo 232m izlazi prema nizvodnoj strani u odnosu na pravac pražnjenja tonera kroz otvor za ispuštanje 232d.

[0303] Pored toga, zidni deo 232m je obezbeđen nizvodno od glavnog kontaktnog dela glavnog sklopa (urgirani deo) 234c u odnosu na smer strelice J (smer montiranja procesnog kertridža, smer zatvaranja zatvarača (234)).

[0304] Preostali element za povezivanje tonera 232 je opremljen naslonjenim delom 232e na bočnoj površini dela zida 232m u blizini otvora za ispuštanje 232d. Nizvodna bočna površina zatvarača 234 u odnosu na smer strelice J (smer montiranja patrone, smer zatvaranja zatvarača) opremljena je otvorom za pražnjenje koji se naslanja na deo 234d. Kao što je prikazano na slici 35, zatvarač 234 se u smeru montiranja (smer strelice J) procesnog kertridža potiskuje potisnim elementom 36 koji se nalazi na okviru za čišćenje 14. Time se u stanju pre nego što se procesni kertridž montira na glavnog sklopa, prislonski deo otvora za pražnjenje 234d zatvarača 234 naslonjen je na naslonjeni deo 232e elementa 232 rezidualnog tonera, kao što je prikazano u delu (a) na slici 34. Ovime, u stanju u kome je otvor za ispuštanje 232d je zatvoren, određuje se položaj zatvarača 234.

[0305] Slika 36 je bočni pogled na element za povezivanje rezidualnog tonera 232, gledano sa donje strane u odnosu na smer otvaranja zatvarača 234 (smer strelice BA na slici 35). Kao što je prikazano na slici 36, zidni deo 232m elementa 232 za zaostali toner postavljen je tako da se prekriva sa delom zatvarača 234 u području BB. Preciznije, kako se zatvarač 234 projektuje na zidni deo 232m u smeru zatvaranja zatvarača 234, bar deo (BB) površine projekcije zatvarača 234 se preklapa sa najmanje delom zidnog dela 232m.

[0306] Drugim rečima, kako se zidni deo 232m vidi u smeru otvaranja zatvarača 234, zidni deo 232m se preklapa sa najmanje delom zatvarača 234 u smeru otvaranja (kao što se vidi zidni deo 232m u u smeru otvaranja zatvarača 234, zidni deo 232m pokriva najmanje deo zatvarača 234. Postavljanjem zidnog dela 232m u odnosu na zatvarač 234, sprečava se dodir korisnika zatvarača 234, koji rukuje procesnim uloškom. Odnosno, kada korisnik gurne zatvarač 234 u smeru otvaranja, korisnik rukom kontaktira zidni deo 232m pre nego što dodirne zatvarač 234. Zbog toga se sprečava nehotično otvaranje zatvarača 234, čime se smanjuje pražnjenje rezidualnog tonera kroz otvor za pražnjenje 232d.

[0307] Naime, zidni deo (projekcija, izbočenje, pokrivni deo) 232m je deo koji ograničava kvar i suzbija kvar na zatvaraču 234. Konfiguracija ograničenog dela kvara nije ograničena na konfiguraciju zida. Na primer, umesto dela zida, korisno je više izbočina nalik na šipku (izbočina). Odnosno, konfiguracija dela za ograničavanje neispravnosti može se odabrati iz različitih konfiguracija ako korisnik može da spreči nehotično kretanje zatvarača 234.

[0308] Međutim, ograničavajući deo kvara u obliku ispupčenja (zidni deo) koji ima konfiguraciju zida, kao u ovom primeru izvođenja, povoljan je kako sledi. Preciznije, ako deo za ograničavanje neispravnosti uključuje zidni deo 232m, kretanje tonera koje se može raspršiti usled zatvaranja zatvarača 234 (pritisak vetra, vibracije ili slično) može biti blokirano zidnim delom 232m. Odnosno, zidni deo 232m je efikasan u suzbijanju rasipanja tonera oko otvora za ispuštanje kada je zatvarač 234 zatvoren.

[0309] Da bi se sprečilo rasipanje tonera, područje BB (područje zatvarača 234 pokriveno delom za ograničavanje neispravnosti, slika 36) poželjno ima određenu širinu (dimenzija u uzdužnom smeru). Na primer, poželjno je da je širina područja BB veća od širine otvora za pražnjenje 232d.

[0310] Pozivajući se na slike 37, 38 i 39, biće opisana konfiguracija povezujućeg dela između procesnog kertridža 7 i glavnog sklopa 100.

[0311] Slika 37 je spoljašnji izgled koji ilustruje strukturu glavnog sklopa u ovom primeru izvođenja.

[0312] Slika 38 je pogled u preseku koji ilustruje zabravljivanje kertridža i glavnog sklopa u ovom primeru izvođenja.

[0313] Slika 39 je ilustracija montaže umetka procesnog kertridža.

[0314] Kao što je prikazano na slici 38, deo 232 za zaostali toner koji je povezan sa zidom ima deo 232m kako je gore opisano. Kao što je prikazano na slici 37, prihvatni otvor 280d glavnog sklopa je opremljen prorezom 280g za prihvat dela zida 232m u operaciji montiranja kertridža. Pored toga, otvor 280d za zaostali toner za glavni sklop je opremljen zaptivnim elementom 247 za prihvat za otvor za glavni sklop koji pokriva otvor za zaostali toner za glavni sklop 280d.

[0315] Kao što je prikazano na slici 37, pored glavnog sklopa koji prima otvor za zaptivanje 247, obezbeđen je vertikalni element za zaptivanje 248 koji se pruža u osnovi okomito na glavni sklop koji prima otvor za zatvaranje otvora.

[0316] Glavni sklop koji prima otvorni zaptivni element 247 i vertikalni zaptivni element 248 su fleksibilni zaptivni elementi montirani na opružni čep 243 dvostruko presvučenim trakama ili slično.

[0317] Kao što je prikazano na slikama 37 i 38, prvi dovodni prolaz 280a glavnog sklopa 100 je opremljen opružnom spojnicom 244 i olovkom za napajanje 45, slično kao u realizacijama 1.

[0318] Pozivajući se na Sliku 39, biće opisano postavljanje procesnog kertridža 7 na glavni sklop 100 i priključak veznog dela.

[0319] Kao što je prikazano na slici 39, procesni kertridž 7 se ubacuje u glavni sklop 100 u smeru označenom strelicom J. Slično kao u Primeru izvođenja 1, ispod zatvarača 234, predviđen je kontaktni deo glavnog sklopa 234c u oblik projekcije. Pored toga, opružni zaustavljač 243 je opremljen delom 243a kontakta sa zatvaračem u obliku izbočine koji je zahvaćen sa glavnim

1

kontaktnim delom 234c glavnog dela, pri čemu je kontaktni deo 243a zatvarača isturen u smeru suprotnom od smera strelice J.

[0320] Kada je procesni kertridž 7 postavljen u smeru strelice J, naslonjeni deo 234d zatvarača 234 prelazi preko kontaktnog dela zatvarača 243a. Posle toga, kada se procesni kertridž 7 dalje ubaci u glavni sklop 100, kontaktni deo 234c glavnog sklopa kontaktira se sa kontaktnim delom 243a zatvarača. Nakon toga, zatvarač 234 se pomera u odnosu na procesni kertridž 7 u smeru suprotnom od smera ugradnje (smer strelice J) nasuprot sili potiskivanja elementa 36 nagona zatvarača (nepokazan) (slično kao u Primeru izvođenja 1) predviđen u okviru za čišćenje , sa napredovanjem procesnog kertridža. Pored toga, kada se procesni kertridž 7 pomeri u položaj oslanjanja glavnog sklopa (deo (b) na slici 39), deo za ispuštanje rezidualnog tonera 232d se potpuno oslobađa, čime se završava relativno kretanje u procesnom kertridžu 7.

[0321] Ovde, u montaži na glavni sklop 100, zatvarač 234 se pomera u smeru suprotnom od smera montiranja (smer strelice J) u procesnom kertridžu 7, kontaktom dela 234c kontaktnog dela glavnog sklopa sa deo kontakta zatvarača 243a. Glavni kontaktni deo 234c sklopa postavljen je iznad otvora za ispuštanje rezidualnog tonera 232d u odnosu na smer montiranja. Prema tome, kada zatvarač 234 počne da se pomera preko dela 243a kontakta zatvarača u procesnom kertridžu, opružni zaustavljač 243 koji ima deo 234 kontakta zatvarača prisutan je u delu regije ispod rezidualnog zatvarača 234 tonera.

[0322] Stoga, ako je procesni kertridž 7 montiran u stanju da zaostali toner postoji u delu za povezivanje rezidualnog tonera, zatvarač 234 počinje da se odvaja od otvora za ispuštanje rezidualnog tonera 232d, i prema tome, uklonjeni toner istječe van kroz otvor za ispuštanje 232d. U to vreme, zaostali toner pada nadole do opružnog čepa 243. Opružni čep 243 je opremljen vertikalnim zaptivnim elementom 248 koji se proteže u smeru pada, da bi se sprečilo padanje rezidualnog tonera u glavni sklop 100.

[0323] Pri umetanju procesnog kertridža 7, deo 232 za zaostali toner je u kontaktu sa vertikalnim zaptivnim elementom 248 glavnog sklopa 100. Kao što je prethodno opisano, vertikalni zaptivni element 248 je elastičan, tako da rezidualni toner povezujući deo 232 se ubacuje tokom deformisanja vertikalnog zaptivnog elementa 248. Stoga zid (vertikalni zaptivni element 248) za ograničavanje smera pada rezidualnog tonera može biti postavljen blizu otvora za ispuštanje rezidualnog tonera 232d, a samim tim i padajući rezidualnog tonera u glavni sklop 100 izvan opružnog čepa 243 u glavnom sklopu je potisnut. Ovim se smanjuje rasipanje rezidualnog tonera u glavnom sklopu 100.

[0324] Posle toga, slično kao u Primeru izvođenja 1, zatvaranjem prednjih vrata (nepokazanih) glavnog sklopa 100, deo za povezivanje rezidualnog tonera 232 procesnog kertridža 7 se ubacuje

2

u otvor za prihvat rezidualnog tonera glavnog sklopa 280d u smeru koji je naznačen strelicom N krakom 42 (nepokazan) (deo (c) slike 39).

[0325] Kao što je prethodno opisano, otvor za prihvat rezidualnog tonera glavnog sklopa 280d je obezbeđen prorezom 280g.

[0326] Prorezni deo 280g obezbeđen je na mestu gde je zid 232m dela 232 za povezivanje rezidualnog tonera umetnut u trenutku kada je priključni deo rezidualnog tonera 232 povezan sa prihvatnim otvorom 280d glavnog sklopa.

[0327] Prema tome, zidni deo 232m dela 232 za povezivanje rezidualnog tonera može biti povezan sa smetnjama sa otvorom za prijem rezidualnog tonera glavnog sklopa 280d.

[0328] Pozivajući se na Sliku 40, biće dat opis noseće konstrukcije opružne spojnice 244 i konfiguracije proreza 280g rezidualnog tonera glavnog sklopa koji prima otvor 280d. Slika 40 prikazuje spoljni izgled otvora za prihvat rezidualnog tonera glavnog sklopa sa kojim su zaptivni element 247 za primanje glavnog sklopa i uzdužni zaptivač 248 uklonjeni sa opružnog čepa 243.

[0329] Slično Primeru izvođenja 1, elastična opružna spojnica 244 u prvom dovodnom prolazu glavnog sklopa 280a oslonjena je naslanjanjem na graničnu površinu 243c čepa opruge 243 na delu opruge 244a, u smeru strelice N.

[ 0330] Kao što je prikazano na slici 40, kontaktni deo opruge 243c je predviđen u delu obima opružnog dela 244a sa proreznim delom 280g za prihvat dela zida 232m.

[0331] Prema tome, prorezni deo 280g nastaje presecanjem dela granične površine 243c da bi se otkrio deo opružne spojnice 244 u dijametralnom smeru. Prema tome, granična površina 243c ne može da pokrije čitav unutrašnji obim opružnog dela 244a opružne spojnice 244.

[0332] Međutim, granična površina 243c je dovoljno velika da pokriva opružni deo 244a u radijalnom smeru. U ovom primeru izvođenja, spoljni prečnik opruge je Φ15.3 mm, a granična površina 480h ima Φ10 mm.

[0333] Prema tome, sprečava se naginjanje opružne spojnice 244 u zahvatu i odvajanje od granične površine 243a. Veličina granične površine 243c zavisi od prečnika žice, spoljnog prečnika i broja namotaja i pritiska opruge, ali će biti dovoljno ako je opseg kretanja opružne spojnice 244 ograničen.

[0334] Dalje, slično primeru izvođenja 1, opružna spojnica 244 je integrisana sa dovodnim rebrom 45 u rotacionom smeru kretanja. Rebro za dovod 45 je opremljeno rotacionim vratilom 45a koje je ugrađeno u deo ležaja rebra 80e glavnog elementa za dovod glavnog sklopa (nepokazan) (slično izvedbama 1) koji se može okretati. Prema tome, opružna spojnica 44 je rotirajuća oko ose rotacionog vratila 261a. Kombinacija opružne spojnice 244 i dovodnog krilca 45 naziva se bočni dovodni element glavnog sklopa, ukoliko nije posebno navedeno suprotno.

[0335] Pozivajući se na Sliku 38, biće opisana struktura pogonskog priključka između procesnog kertridža 7 i glavnog sklopa 100 na delu za povezivanje rezidualnog tonera.

[0336] Kao što je prethodno opisano, deo 232 za zaostali toner se pomera u smeru strelice N da bi se umetnuo u prihvatni otvor 280d glavnog sklopa 100. Deo zida 232m dela 232 za zaostali toner je umetnut u glavni sklop rezidualni toner koji prima otvor 280d.

[0337] U ovom trenutku, opružna spojnica 44 glavnog sklopa 100 naslanja se na prvi element spojnice 230 ostatka tonera koji povezuje element 232 sa silom potiskivanja. Naslonjeni prvi spojni element 229 rotiran je u međusobnoj vezi sa okretanjem fotosenzitivnog bubnja 1, slično kao u primeru izvođenja 1. Ovime je deo žljeba 229b prvog spojnog elementa 229 u kontaktu sa spojnim delom 244b opružne spojnice 244 u smeru rotacionog kretanja.

[0338] Ovde, kada se preostali deo za povezivanje tonera 232 poveže sa glavnim delom za dovod 80, sklopni deo 244b opružne spojnice 244 možda neće doći u kontakt sa delom žljeba 230b drugog spojnog elementa 230, ali može biti pritisnut do projekcija 230h. U tom slučaju, prvi spojni element 230 rotira se u smeru označenom strelicom T, dok je opruga 244 spojnice pritisnuta na izbočinu 230h. Kada se drugi spojni element 230 okrene do faze da je deo spojnice 244b opružne spojnice 244 u kvaru sa delom žljeba 230b, opružne spojnice 244 i drugi spojni element 230 međusobno se zahvaćaju u smeru rotacionog kretanja tako da se rotirajuće integralno sa olovkom za dovod 45.

[0339] Na ovaj način, zahvatanje je moguće bez obzira na fazni odnos između opružne spojnice 244 i drugog elementa spojnice 230.

[0340] Ovde su opružne spojnice 244 kompresiona opruga koja ima prečnik žice od Φ0.6 mm i unutrašnji prečnik Φ12.3 mm, približno. Opružna spojnica 244 obezbeđuje potisne sile od približno 33gf u stanju naslona na opružni čep 243 (nevezano stanje) i približno 50gf u stanju priključka drugog spojnog elementa 230.

[0341] Ovde je opružni deo 44a opružne spojnice namotan u takvom smeru, da se sila za dovod do rezidualnog tonera stvara rotacijom u smeru strelice T.

[0342] Na način opisan u prethodnom tekstu, pogonska sila se prenosi sa procesnog kertridža 7 na glavni sklop 100.

[0343] Dužina dela spojnice 244b izmerena u aksijalnom smeru (261a) je najmanje veća od udaljenosti od slobodnog krajnjeg dela 232n dela zida 232m do dela 230g za vezu.

[0344] Prema tome, u stanju da je opružni deo 244a opružne spojnice 244 u vezi sa delom 230g za vezu rezidualnog tonera koji spaja deo 232, ne dolazi do interferencije sa zidnim delom 232m.

[0345] U ovom primeru izvođenja, rastojanje 1 je 3.25 mm, a visina prihvatnog dela drugog spojnog elementa 230 je približno.4.7 mm.

4

[0346] Ovim se mogu izbeći smetnje između dela 232 rezidualnog tonera i dela zida 232m, dok se osigurava količina zahvata u odnosu na drugi spojni element 230.

[0347] Sa ovom strukturom, kao što je prethodno opisano, stabilizovana pogonska veza sa glavnim sklopom može se obezbediti strukturom koja uključuje vezni deo 232 za rezidualni toner u skladu sa primerom izvođenja 3.

<Primer izvođenja 4>

[0348] U ovom primeru izvođenja, strukture su slične strukturama prethodnog primera izvođenja 1, pa će stoga biti dat opis koji se odnosi na delove koji se razlikuju od primer izvođenja 1. Materijali, oblici i slično su slični onima kod prethodnog primera izvođenja 1, ukoliko nije posebno naznačeno drugačije. Opis takvih delova će biti izostavljen.

[0349] Pozivajući se na slike 12, 23 i 42, biće opisana struktura pogonskog prenosa ovog izvođenja.

[0350] Slika 42 je šematski prikaz koji ilustruje pogonski prenos od dovodnog zavrtnja do prve spojnice u ovom primeru izvođenja.

[0351] Kao što je prikazano na slici 42, fotosenzitivni bubanj 401 je na jednom njegovom krajnjem delu povezan sa delom za spajanje 401c za prijem pogonske sile od glavnog sklopa 100. Drugi njegov kraj je opremljen fotosenzitivnim bubnjastim zupčanikom 401b za prenos pogonsku silu zavrtnja za ulaganje rezidualnog tonera 426, kao što će biti dalje opisano.

[0352] Slično kao u primeru izvođenja 1, ležaj bubnja 27L rotirajuće podržava zupčanik u praznom hodu 52 i dovodni zupčanik 53 na jednom aksijalnom kraju fotosenzitivnog bubnja 401 (slika 12).

[0353] Dovodni zupčanik 53 je povezan sa dovodnim zavrtnjem 26, za prenos pogonske sile. Rotaciona sila se prenosi od ulazne spojnice 81 bubnja glavnog sklopa (slika 23) aparata za formiranje slike 100 do dela spojnice 401c na jednom kraju jedinice za čišćenje 13. Prenesena rotaciona pogonska sila prenosi se od fotosenzitivnog bubnja 401 na zavrtanj za dovod 426 uzastopnim uključivanjem fotosenzitivnog zupčanika bubnja 401b, zupčanika u praznom hodu 52 i zupčanika za punjenje 53. Preostali toner smešten u komoru za smeštaj rezidualnog tonera 14a dovodi se u smeru strelice H pomoću dovodnog zavrtnja 426a okretanjem dovodnog zavrtnja 426 u smeru strelice G.

[0354] Na donjem bočnom krajnjem delu dovodnog zavrtnja 426 u odnosu na pravac ubacivanja rezidualnog tonera, predviđen je reverzni deo 426e. Pored toga, reverzni deo 426e je opremljen lopaticom 426g (prenos pogona nije izvršen). U ovom primeru izvođenja, zavrtanj za punjenje 426 prima pogonsku silu rotacijom fotosenzitivnog bubnja 401. Međutim, iste efekte može pružiti struktura u kojoj se zavrtanj za punjenje 426 pokreće u međusobnoj vezi sa rotacijom valjaka za razvijanje 17 kao u Primeru izvođenja 1, na primer.

[0355] Dalje, kao što je prikazano na slici 42, pored dela spajanja 401c fotosenzitivnog bubnja 401, obezbeđen je drugi fotosenzitivni zupčanik bubnja 401d. Bubnjasti ležaj 27R (nepokazan) podržava spojni nepomični zupčanik 402 tako da se može rotirati oko ose 402c. Spojni neradni zupčanik 402 je opremljen bubnjastim praznim zupčanikom 402a na položaju koji je u stanju da pokreće prenos snage sa drugim fotosenzitivnim bubnjastim zupčanikom 401d i toplim zupčanikom 402b koaksijalno sa osom 402c praznog hoda bubnja 402a.

[0356] Spojni neradni zupčanik 402 je poduprt tako da se može okretati oko ose 402c, pomoću bubnjastog ležaja 27R (nepokazan).

[0357] Slično Primeru izvođenja 1, pored dela obrnutog zavrtnja 426e dovodnog zavrtnja 426, predviđen je prvi spojni element 429 koji se može rotirati oko ose 461a.

[0358] Postupni nosač za prvi spojni element 429 sličan je onom u Primeru izvođenja 1, pa je njegov opis izostavljen.

[0359] Prvi spojni element 429 je opremljen zupčastim delom 429g na spoljnoj periferiji nosećeg dela 429d. Deo zupčanika 429g je predviđen u položaju pogodnom za zahvatanje toplog zupčanika 402b neravnog zupčanika spojnice 402, za pogonski spoj.

[0360] Prvi element za spajanje 429 je deo za prenos pogona za prenos pogonske sile sa fotosenzitivnog bubnja 401 na drugi element za spajanje. Slično tome, zupčanik u praznom hodu spojnice je deo za prenos pogona za prenos pogonske sile (rotacione sile) sa fotosenzitivnog bubnja 401 na drugi element spojnice.

[0361] U ovom primeru izvođenja, deo za prenos pogona čine dva elementa, i to prvi spojni element 429 i zupčanik u praznom hodu spojnice 402. Međutim, mogu ga činiti tri ili više elementova ili jedan element. Najmanje jedan deo za prenos pogona je obezbeđen izvan prolaza za pražnjenje tonera. Na primer, struktura može biti takva da je deo prenosnog dela pogona (prvi spojni element 429) predviđen u prolazu za ulaganje tonera, a drugi deo (zupčanik u praznom hodu spojnice 402) je izvan prolaza za ubacivanje tonera.

[0362] Kada se rotaciona sila prenosi od ulazne spojnice 81 bubnja glavnog sklopa (slika 23) aparata za formiranje slike 100 do spojnice 401c na jednom kraju jedinice za čišćenje 13, drugi fotosenzitivni zupčanik bubnja 401d se okreće rotacijom fotosenzitivnog bubnja 401. Pogonska sila se prenosi sa drugog fotosenzitivnog zupčanika bubnja 401d na nepomični zupčanik bubnja 402a spojnog praznog zupčanika 402, tako da se koaksijalni topli zupčanik 402b rotira. Rotacija toplog zupčanika 402b prenosi se na deo zupčanika 429g prvog spojnog elementa 429, tako da se prvi spojni element 429 rotira oko ose 461a.

[0363] Sa gore opisanom strukturom, prvi spojni element 429 može prenositi pogonsku silu na glavni sklop bez primanja pogonske sile od dovodnog zavrtnja 426.

[0364] Prema strukturi, količina punjenja zavrtnja za punjenje 426 može se fino prilagoditi, jer je nepotrebno zakačiti puž za punjenje 426 sa prvim spojnim elementom 429.

[0365] Odnosno, reverzni deo 426e može se slobodno podesiti za željene performanse ulaganja rezidualnog tonera.

[0366] U ovom primeru izvođenja, topli zupčanik 402 se koristi za prenos pogona od fotosenzitivnog bubnja 401 do prvog spojnog elementa 429, ali struktura nije ograničena na ovaj pronalazak.

[0367] Na primer, metod pogonskog prenosa koji koristi konusni zupčanik, metod pogonskog prenosa koji koristi pogonski prenosni remen ili slično može se primeniti sa sličnim efektima.

<Primer izvođenja 5>

[0368] U ovom primeru izvođenja, strukture su slične strukturama u opisanom Primeru izvođenja 3, pa će stoga biti dat opis koji se odnosi na delove koji se razlikuju od Primera izvođeja 1. Materijali, oblici i slično su slični onima u Primeru izvođenja 3, osim ako nije posebno naznačeno drugačije. Opis takvih delova će biti izostavljen.

[0369] Pozivajući se na slike 43 i 44, biće opisana struktura ovog priera izvođenja.

[0370] Slika 43 je rastavljeni prikaz koji ilustruje delove dela za povezivanje rezidualnog tonera u ovom primeru izvođenja, a slika 44 je prikaz u preseku koji ilustruje delove dela za povezivanje rezidualnog tonera u ovom primeru izvođenja.

[0371] Kao što je prikazano na slici 43, vezni deo 532 za rezidualni toner koji se koristi u ovom primeru izvođenja podržava, slično kao u Primeru izvođenja 1, drugi spojni element 30 za noseći deo 532a veznog dela 532 za rezidualni toner tako da se može rotirati oko os 61a. Slično kao u primeru izvođenja 1, drugi spojni deo 30 montiran je preko nosećeg dela 532a rezidualnog dela 532 za povezivanje rezidualnog tonera deformišući kompresijsku kandžu 30e. U ovom trenutku, u ovom primeru izvođenja, drugi spojni element 30 je oslonjen na deo za prihvat projekcije 532j dela za povezivanje rezidualnog tonera 532 na izbočenju 30d u smeru težine (u suštini strelica N smer) kako ne bi pao.

[0372] To jest, kao što je prikazano na slici 44, drugi spojni element 30 je oslonjen na prihvatni deo projekcije 532j izbočenjem 30d u smeru pravca težine (smer strelice N), a onaj u suprotnom smeru ( suprotno smeru strelice N), kompresiona kandža 30e je oslonjena na noseći deo 532a. Drugi spojni element 30 je pomičan između nosećeg dela 532a dela za povezivanje rezidualnog tonera 532 i dela za prihvat projekcije 532j unutar dometa rada.

[0373] Kompresiona opruga 531 je postavljena u cilindrični deo 528a spojnog receptora 528 i podupire se dok je izložena kompresiji u smeru strelice N između dela 528i za prihvat opruge i dela 532b za prihvat opruge veznog dela 532 za rezidualni toner.

[0374] Uz slobodni kraj cilindričnog dela 528a spojnog receptora 528 (slobodni kraj u odnosu na smer strelice N), obezbeđen je deo 528g kandže za ostvarivanje kontakta sa veznim delom 532 za rezidualni toner. Pored toga, vezni deo 532 za rezidualni toner je opremljen udubljenim žljebnim delom 532i u delu susedne oblasti dela 532b za prihvatanje opruge.

[0375] Vezni deo 532 za rezidualni toner podržan je od spojnog receptora 528 u smeru strelice N putem kontakta između dela 528g kandže spojnog receptora 528 i žljebnog dela 532i u stanju u kome prima potisnu silu kompresione opruge 531 u smeru strelice N.

[0376] Pozivajući se na Slike 43, 44 i 45, biće opisano kretanje veznog dela 532 rezidualnog tonera u trenutku montaže procesnog kertridža 7 na glavni sklop 100. Na Slici 45 prikazan je nosač kertridža tako da se vidi način povezivanja između veznog dela 532 rezidualnog tonera i glavnog sklopa 100.

[0377] Kao što je prikazano na slici 43, deo 532 za zaostali toner je opremljen pokretnim rebrom 532f za zahvatanje sa glavnim sklopom 100 radi pomeranja rezidualnog tonera za povezivanje u smeru suprotnom od strelice N. Rebro za kretanje 532f je predviđen na suprotnim krajnjim delovima u odnosu na smer strelice J sa konusom 532g za montiranje i konusom 532h za demontažu.

[0378] Kao što je prikazano na slici 45, opružni čep 543 glavnog sklopa 100 je opremljen prihvatnim zidom 543d za zahvaćanje sa pokretnim rebrom 532f za pomeranje dela 532 rezidualnog tonera u pravcu suprotnom od strelice N u montiranje procesnog kertridža 7. Pored toga, prihvatni zid 543d je predviđen na suprotnim krajnjim delovima u odnosu na smer montiranja kertridža (smer strelice J) sa konusom za zahvaćanje 543e za montiranje i konusom za zahvaćanje 543f za demontažu.

[0379] Kao što je prikazano u delu (a) na Slici 45, kada je procesni kertridž 7 montiran u smeru strelice J, montažni konus 532g dela rezidualnog tonera koji se spaja 523 prislonjen je na konus za zatezanje 543e opruge čep 543.

[0380] Kada se procesni kertridž 7 dalje ubaci u glavni sklop J, montažni konus 532g vozi se na konusu za pričvršćivanje 543e opružnog čepa 543 da bi se kretao u smeru suprotnom od strelice N protiv nagonske sile kompresije opruga 531 (deo (b) slike 45).

[0381] Kada se procesni kertridž dalje ubaci u smeru strelice J, konus za demontažu rezidualnog dela tonera za povezivanje 532 počinje da se zahvaća sa odjavnim konusom za zabravljivanje 543f, kojim se kreće u smeru strelice N za sila potiska kompresijske opruge 531.

[0382] Kada se procesni kertridž dalje ubaci u smeru strelice J, deo 532 rezidualnog tonera spušta se u prvobitni položaj (isti položaj kao što je prikazano u delu (a) na slici 45 u smeru strelice N), čime je završena montaža (deo (c) slike 45).

[0383] U ovom momentu, kako će biti opisano u daljem tekstu, drugi spojni element 30 postavljen je na položaj koji može da se spoji sa spojnom oprugom 344 glavnog sklopa 100.

[0384] Kada se procesni kertridž 7 demontira sa glavnog sklopa 100 (pomera u smeru suprotnom od strelice J), deo 532 za povezivanje rezidualnog tonera pomera se redosledom suprotnim onome gore opisanom.

[0385] Opisivaće se način prenosa pogona od procesnog kertridža 7 do glavnog sklopa 100.

[0386] Kao što je prethodno opisano, montiranjem procesnog kertridža 7 u smeru strelice J, element za povezivanje rezidualnog tonera 532 ulazi u otvor za prihvat rezidualnog tonera 80d. Slično primeru izvođenja 3, ovim ulaskom element za povezivanje rezidualnog tonera 532 komprimuje opružnu spojnicu 344 u smeru strelice N protiv reakcione sile opružne spojnice 344.

[0387] Pored toga, opružna spojnica 344 naslanja se na drugi element spojnice 30 u ostatku tonera koji povezuje element 532 sa potisnom silom. Slično primeru izvođenja 1, drugi spojni element 30 rotira se u međusobnoj vezi sa okretanjem fotosenzitivnog bubnja 1. Ovim se žljebni deo 30b drugog spojnog elementa 30 hvata u vezu sa spojnim delom 44b opružne spojnice 44 u rotacionom kretanju pravac.

[0388] Ovde, kada se preostali deo za povezivanje 532 tonera spaja sa glavnim delom za dovod 80, sklopni deo 344b opružne spojnice 344 možda neće doći u kontakt sa delom žljeba 30b drugog spojnog elementa 30, ali može da se pritisne do projekcija 30h. U takvom slučaju, drugi spojni element 30 se okreće u smeru strelice T, dok je opruga 44 spojnice pritisnuta na izbočinu 30h. Kada se drugi spojnički element rotira do faze da je deo spojnice 44b opružne spojnice 344 u kvaru sa delom žljeba, opružne spojnice 344 i drugi spojnički deo 30 se međusobno zahvaćaju u smeru rotacionog kretanja tako da mogu da se okreću integralno sa dovodnim krilcem 45.

[0389] Na ovaj način, zahvatanje je moguće bez obzira na fazni odnos između opružne spojnice 344 i drugog spojnog elementa 30.

[0390] Ovde su opružne spojnice 344 kompresiona opruga koja ima prečnik žice od Φ0.6 mm i unutrašnji prečnik Φ12.3 mm, približno. Opružna spojnica 44 daje potisne sile od približno 33gf u stanju naslona na opružni čep 343 (nevezano stanje) i približno 50 gf u stanju priključenja drugog spojnog elementa 30.

[0391] Ovde je opružni deo 344a opružne spojnice 344 namotan u takvom smeru da sila za dovod prema dole dolazi do rezidualnog tonera rotacijom u smeru strelice T. Na gore opisani način, pogonska sila se prenosi sa procesnog kertridža 7 na glavni sklop 100.

[0392] Sa gore opisanom strukturom, zahvat i pogonska veza između dela za povezivanje rezidualnog tonera 532 i glavnog sklopa mogu se ostvariti bez ruke 42 glavnog sklopa 100, kao u Primeru izvođenja 1.

[0393] To jest, prema ovom primeru izvođenja, drugi element za spajanje 30 se potiskuje prema prvom položaju pomoću elementa za potiskivanje (kompresiona opruga 531) (slika 44). Drugim rečima, u slobodnom stanju, kao što je prikazano u delu (a) na slici 45, drugi spojni element 30 je u prvom položaju i može da poveže opružnu spojnicu 344. Međutim, u procesu umetanja kertridža 7 u glavnog sklopa, drugi spojni element 30 pomera se u drugi položaj silom koju prima pokretni deo za primanje sile (rebro za kretanje 532f) sa zida za zahvatanje 543d (deo (b) sa slike 45). Pri daljem napredovanju postupka umetanja kertridža 7, rebro za kretanje 532f se odvaja od zahvatajućeg zida 543d, tako da se drugi spojni element 30 pomera u prvi položaj silom elementa za potiskivanje (kompresiona opruga 531). Odnosno, drugi spojni element 30 vraća se između prvog položaja i drugog položaja.

<Primer izvođenja 6>

[0394] U ovom primeru izvođenja, strukture su slične strukturama prethodnog Primera izvođenja 1, pa će stoga biti dat opis koji se odnosi na delove koji se razlikuju od varijante 1. Materijali, oblici i slično su slični onima na prethodne realizacije, osim ako nije posebno naznačeno drugačije. Opis će biti izostavljeni kod takvih delova. U prethodnim rešenjima, druga spojnica prenosi pogonsku silu na spoljnu stranu kertridža, ali u ovom primeru izvođenja, prvi spojni element 629 prenosi pogonsku silu na spoljnu stranu kertridža. Pozivajući se na slike 46 i 47, biće opisana struktura ovog izvođenja. Slika 46 je rastavljeni prikaz koji ilustruje delove u ovom primeru izvođenja, a slika 47 prikaz preseka koji ilustruje način povezivanja između dela za povezivanje rezidualnog tonera i glavnog sklopa. Kao što je prikazano na slici 46, spojni receptor 628 je postavljen na ležaj bubnja 27 slično kao u primeru izvođenja 1. Spojni receptor 628 je opremljen rezidualnim otvorom za odlaganje tonera 628g okrenutim u smeru strelice N.

[0395] Slično primeru izvođenja 1, prvi element za spajanje 629 je oslonjen na deo za prihvat spojnice 628d receptora za spajanje 628 na nosećem delu 629d u smeru težine (u suštini strelica N smer).

[0396] Prvi element za spajanje 629 uključuje cilindrični deo 629e koji ulazi u deo sa unutrašnjim prečnikom 628h u cilindrični deo receptora za spajanje 628 koji se može okretati oko osovine 61a.

[0397] Ovde su cilindrični deo 628a receptora za spajanje 628 i cilindrični deo 629e prvog elementa za spajanje 629 napravljeni od fleksibilnih delova koji imaju elastičnost, kao što je na primer guma.

[0398] Preciznije, poželjno je da je to smola koja ima visoku elastičnost, poput silikonske gume, fluorisane smole ili slično.

[0399] U ovom primeru izvođenja, bočni ivični deo prvog spojnog elementa 629 u odnosu na smer strelice N, ima deo žljeba 629b koji ima istu konfiguraciju kao onaj utornog dela 30b drugog spojnog elementa 30 u Primeru izvođenja 1.

[0400] Dalje, slično Primeru izvođenja 1, u prvom dovodnom prolazu 80a glavnog sklopa 100, opružna spojnica 44 i dovodna rebra 45 podržani su rotirajuće oko ose 61a.

[0401] Kao što je prikazano na slici 47, deo za prihvat opruge 543 glavnog sklopa 100 ima zidni deo 643e koji se može spojiti sa preostalim delom za povezivanje tonera 632. Zidni deo 643e postavljen je pored otvora za prihvat rezidualnog tonera 680d i izlazi izvan opružne spojnice 44 u smeru suprotnom od smera strelice N.

[0402] Biće opisano postavljanje procesnog kertridža 7.

[0403] Kao što je prikazano u delu (a) sa slike 47, kada je procesni kertridž 7 postavljen u glavni sklop u smeru označenom strelicom J, cilindrični deo 628a receptora za spajanje 628 naslanja se na zidni deo 643e glavni sklop 100.

[0404] Kada se procesni kertridž 7 dalje ubaci u smeru strelice J, spojni receptor 628 koji ima fleksibilnost pritisne se na deo zida 643e da bi se deformisao u smeru suprotnom od smera strelice J. Ovde, prvi element za spajanje 629 koji je predviđen u receptu za spajanje 628 takođe ima elastičnost slično receptu za spajanje 628, i stoga se deformiše zajedno sa savitljivošću receptora za spajanje 628 (deo (b) sa slike 47). To je stanje u kom se prvi element 629 spojnice uvlači u drugi položaj. Daljim umetanjem procesnog kertridža 7 u smeru strelice J, spojni receptor 628 se pomera preko dela zida 643e, tako da se fleks oslobađa da bi vratio početno stanje. Ovo je stanje u kom je prvi spojni element 629 u prvom položaju. Odnosno, prvi spojni element 629 se pomera iz prvog položaja u drugi položaj silom koju prima cilindrični deo (pokretni deo za primanje sile) 628a receptora spojnice iz glavnog sklopa. Posle toga, prvi spojni element 629 se pomera u prvi položaj elastičnom silom prvog spojnog elementa 629 i receptora za spajanje 628.

[0405] Vraćanjem receptora za spajanje 628 u početni položaj, slobodni kraj receptora za spajanje 628 i slobodni kraj prvog elementa za spajanje 629 ulaze u toner glavnog sklopa koji prima otvor 80d, a koji je povezujući deo glavnog sklopa 100.

[0406] U tom momentu, opružna spojnica 44 glavnog sklopa 100 se naslanja na prvi element spojnice 629 potisnom silom. Naslonjeni prvi spojni element 629 rotiran je u međusobnoj vezi sa okretanjem fotosenzitivnog bubnja 1, slično kao u Primeru izvođenja 1. Ovime je deo žljeba 629b prvog spojnog elementa 629 u kvaru sa delom spojnice 44b opružne spojnice 44 u smer rotacionog kretanja.

1

[0407] Ovde, kada je element za povezivanje rezidualnog tonera 632 povezan sa glavnim delom za dovod 80, sklopni deo 44b opružne spojnice 44 možda neće doći u kontakt sa delom žljeba 629b prvog spojnog elementa 629, ali može biti pritisnut do projekcije 629h. U takvom slučaju, prvi spojni element 629 rotira se u smeru označenom strelicom T, dok je opruga 44 spojnice pritisnuta na izbočinu 629h. Kada je prvi spojni element 629 u takvoj fazi da su spojnički deo 44b opružne spojnice 44 i žljebni deo 629b uhvaćeni jedan za drugog, opružna spojnica 44 je zahvaćena sa prvim spojnim elementom 629 u smeru rotacionog kretanja da se rotira integralno sa dovodnim krilcem 45.

[0408] Na ovaj način, zahvatanje je moguće bez obzira na fazni odnos između opružne spojnice 44 i prvog elementa spojnice 629.

[0409] Ovde su opružne spojnice 44 kompresiona opruga koja ima prečnik žice od Φ0.6 mm i unutrašnji prečnik Φ12.3 mm, približno. Opružna spojnica 44 daje potisne sile od približno 33gf u stanju naslona na opružni čep 43 (nevezano stanje) i približno 50gf u stanju priključenja drugog spojnog elementa 30.

[0410] Ovde je opružni deo 44a opružne spojnice namotan u takvom smeru da se sila za dovod prema dole do rezidualnog tonera stvara rotacijom u smeru strelice T.

[0411] Na način opisan u prethodnom tekstu, pogonska sila se prenosi sa procesnog kertridža 7 na glavni sklop 100.

[0412] Sa gore opisanom strukturom, zahvatanje i pogonska veza između dela 532 za povezivanje rezidualnog tonera i glavnog sklopa je moguće, a da glavni sklop 100 u Primeru izvođenja 1 ne upravlja njima.

[0413] Pored toga, pogonska veza između procesnog kertridža 7 i glavnog sklopa može se uspostaviti bez pomeranja, u procesnom kertridžu 7, receptora za spajanje 628 ili prvog spojnog elementa 629, koji su povezujući deo između procesnog kertridža 7 a glavni sklop 100.

[0414] Međutim, u slobodnom stanju procesnog kertridža 7, element za ispuštanje otvora za pražnjenje 628g, koji predstavlja deo za pražnjenje rezidualnog tonera, je elastičan, pa stoga zaptivanje može biti teško.

[0415] Pored toga, da bi se prvi spojni element 629 deformisan zidnim delom 643e pomerio u položaj za zahvatanje opružne spojnice 44, potreban je prostor za omogućavanje obnavljanja savijanja izazvanog zidnim delom 643e. Prema tome, možda će biti teško obezbediti zaptivni element u glavnom sklopu 100. Sa stanovišta obezbeđivanja performansi zaptivanja, struktura prema Primeru izvođenja 1 ili slično je poželjnija.

[0416] Struktura ovog izvođenja je sumirana u sledećem. Prvi spojni element 629 prenosi rotacionu silu na spoljnu stranu kertridža. Prvi spojni element 629 čini deo prolaza za dovod

2

tonera. Odnosno, prva spojnica 629 čini deo drugog prolaza za dovod 61 (prolaz za ispuštanje tonera, deo (a) sa slike 1) Primera izvođenja 1.

[0417] Prva spojnica 629 je deo za elastičnu deformaciju sposoban za elastičnu deformaciju. Elastičnom deformacijom prve spojnice 629 deformiše se i prolazni kanal, sa kojim se druga spojnica 629 kreće između prvog položaja (deo (c) sa slike 47) i drugog položaja (deo (b) sa slike 47).

[0418] Smer kretanja druge spojnice 629 ukršta se sa aksijalnim smerom fotosenzitivnog bubnja (smer levo-desno na slici 47). To jest, kada se druga spojnica 629 pomeri iz prvog položaja u drugi položaj, slobodni kraj drugog elementa spojnice 629 pomeri se prema gornjem levom delu.

[0418] Odnosno, smer kretanja prve spojnice 629 uključuje komponentu pravca levo-desno i komponentu vertikalnog pravca. Prema tome, prvi spojni element 629 se kreće u pravcu okomitom na aksijalni smer fotosenzitivnog bubnja, a takođe u pravcu paralelnom sa aksijalnim smerom fotosenzitivnog bubnja. Drugim rečima, smer kretanja prvog spojnog elementa 629 je sledeći. Osovinski pravac prve spojnice 629 u trenutku kada je prva spojnica 629 u prvom položaju je referentni smer.

[0420] U ovom primeru izvođenja, referentni pravac je pravac u kome se pruža središnja linija 61c u delu (c) sa slike 47 i predstavlja vertikalni smer. Prvi spojni element 629 pomera se tako da se pomeri bar u ovom pravcu. Odnosno, kada se prvi spojni element 629 pomeri iz prvog položaja u drugi položaj, on se pomera barem prema gore, i prema tome se pomera u referentnom smeru (vertikalnom smeru).

[0421] Pored toga, u ovom primeru izvođenja, spojnica za prenos rotacione sile na spoljnu stranu kertridža je postavljena pored otvora za ispuštanje tonera, slično kao u prethodnim realizacijama. Naročito u ovom primeru izvođenja, kao što će se razumeti sa slike 47 i slike 46, prvi spojni element 629 čini otvor za ispuštanje tonera. Toner koji je prošao kroz prvi spojni element 629 direktno se premešta u otvor za prihvat tonera glavnog sklopa.

[0422] Odnosno, struktura u kojoj je element za spajanje obezbeđen pored otvora za ispuštanje tonera uključuje strukturu u kojoj element za spajanje čini bar deo otvora za ispuštanje, kao u ovom primeru izvođenja. Prvi spojni element 629 nalazi se na prvom mestu u slobodnom stanju. Drugi spojni element 629 pomera se iz drugog položaja u prvi položaj pomoću same elastične sile (potisne sile).

[0423] Drugim rečima, prvi spojni element 629 je spojni element za prenos pogonske sile na spoljnu stranu kertridža i element je koji čini prolaz za ispuštanje tonera i otvor za ispuštanje, a takođe je i poticajni element za podsticanje na pomerite element spojnice. Pored toga, prvi spojni element 629 povezan je sa otvorom za prihvat tonera predviđenim u glavnom sklopu uređaja za formiranje slike. Prema tome, prvi spojni element 629 je ujedno i povezujući deo za povezivanje ispušnog otvora sa prihvatnim otvorom. Dalje, prvi element spojnice je pogonski prenosni deo za primanje rotacione sile koja se prenosi na opružnu spojnicu 44 od zavrtnja za dovod tonera.

[0424] Dakle, u ovom primeru izvođenja, mnoštvo elementova je sastavljeno u integralni prvi spojni element 629.

[0425] Kada se prvi spojni element 629 pomeri u prvi položaj, koristi se elastična sila cilindričnog dela 628a receptora za spajanje 628. Prema tome, cilindrični deo 628a je ujedno i potisni element za potiskivanje spojnog elementa 629 na prvu poziciju.

<Primer izvođenja 7>

[0426] Biće opisan još jedan primer izvođenja u kome se deo za povezivanje rezidualnog tonera razlikuje. Ovaj primer izvođenja je sličan primeru izvođenja 1, i stoga će biti dat opis delova koji se razlikuju. Materijali, oblici i tako dalje slični su onima iz prethodnih primera izvođenja, osim ako nije posebno navedeno. Opis takvih delova će biti izostavljen.

[0427] Takođe u ovom primeru izvođenja, slično kao u Primeru izvođenja 6, spojni element (drugi spojni element 730) koji je sam po sebi za prenos pogonske sile (rotacione sile) na spoljnu stranu kertridža, takođe čini otvor 730d za ispuštanje tonera.

[0428] Slika 48 je rašireni prikaz koji ilustruje deo za povezivanje rezidualnog tonera i druge delove u ovom primeru izvođenja.

[0429] Slika 49 prikazuje spoljni izgled konfiguracije druge spojnice u ovom primeru izvođenja, a slika 50 je presek koji ilustruje vezu sa glavnim sklopom 100 u ovom primeru izvođenja.

[0430] Kao što je prikazano na slici 48, u ovom primeru izvođenja, spojni receptor 28 je opremljen veznim delom 732, prvim spojnim elementom 29, drugim spojnim elementom 730, spojnom oprugom 31 i spojnom zaptivkom 700.

[0431] Montaža prvog spojnog elementa 29 na spojni receptor 28 je slična onoj u Primeru izvođenja 1, pa je opis izostavljen. Povezujući operativni deo 732 ima oblik izveden presecanjem otvora za pražnjenje 32d od rezidualnog tonera koji spaja deo 32 ostvarenja 1, i slično kao primer 1, pomičan je u smeru označenom strelicom N cilindričnim delom 28a i rebro 28d za zaustavljanje rotacije receptora spojnice 28. Detaljan opis će biti izostavljen zbog sličnosti sa Ostvarivanjem 1. U položaju nizvodno od povezujućeg operativnog dela 732 u odnosu na smer strelice N, predviđeni su fleksibilna cilindrična zaptivka 700 i drugi spojni element 730.

[0432] Kao što je prikazano na slici 48, prvi spojni element 29, drugi spojni element 730, spojna opruga 31, spojni receptor 28, cilindrična zaptivka 700 i priključni radni element 732 postavljeni su koaksijalno sa središnjom linijom 61a. Prvi spojni element 29 i drugi spojni element 730 povezani su međusobno spojnom oprugom 31 slično Primeru izvođenja 1. Povezujući radni element 732 montiran je na receptor spojnice 28 zajedno sa drugim spojnim elementom 730 tako

4

da se može pomerati u pravac strelice N prema sili potiska opruge spojnice 31. Po povezivanju procesnog kertridža 7 sa glavnim sklopom 100, povezujući operativni element 732 pomera se u smeru strelice N.

[0433] Kao što je prikazano na slici 49, druga spojnica 732 je opremljena delom žljeba 730b i izbočinom 730h slično drugom elementu spojnice 30 iz izvođenja 1. Druga spojnica 730 je opremljena ispušnim otvorom 730d u obliku rupa, umesto dela za ispuštanje 32d kao otvora za zaostali toner procesnog kertridža 7 u Primeru izvođenja 1. Pored toga, drugi spojni element 730 je na delu žljeba 730b predviđen opružnim žljebom 730c u obliku udubljenje za postavljanje opruge za spajanje 31 slično Primeru izvođenja 1.

[0434] Slično Primeru izvođenja 1, spojna opruga 31 kao potisni element je uvijena spiralna opruga koja ima savijeni deo slobodnog kraja 31a i konfiguraciju prstena 31b u pravcu okrenutim prema pravcu. Opruga za spajanje 31 umetnuta je u drugi element spojnice 730 u smeru suprotnom od smera strelice J, a krajnji deo 31a zahvaćen je žljebom 730c kuke sa oprugom.

[0435] Dalje, kao što je prikazano na slici 48, obezbeđen je fleksibilni cilindrični zaptivač 700 između drugog spojnog elementa 730 i povezujućeg operativnog dela 732. Cilindrični zaptivač 700 je teleskopski oko spoljne periferije pogonske kandže 730f drugog spojnica 730.

[0436] Kada je drugi element 730 spojnice potisnut silom potiska opruge 31 spojnice u smeru suprotnom od strelice N, cilindrični zaptivač 700 je pritisnut između drugog elementa spojnice 730 i operativnog dela 732 povezivanja potiskivanjem sila opruge spojke 31. Kompresijom (deformacijom) cilindričnog zaptivača 700 može se sprečiti nastanak zazora između povezujućeg operativnog dela 732 i drugog spojnog elementa 730.

[0437] Pozivajući se na Sliku 50, biće opisan prenos pogona na glavni sklop.

[0438] Slika 50 je presek procesnog kertridža 7 i glavnog sklopa 100 u uspostavljenom stanju pogonske veze.

[0439] Deo za povezivanje 732 ima delove za kontakt ruku 732f i 732g, slično delovima za kontakt ruku, 32f, 32g dela za spajanje rezidualnog tonera u primeru izvođenja 1.

[0440] Opis ugradnje na glavni sklop 100 je izostavljen jer je sličan Primeru izvođenja 1.

[0441] Nakon što je procesni kertridž 7 postavljen na glavni sklop 100, krak glavnog sklopa 42 (nepokazan) deluje u međusobnoj vezi sa zatvaranjem prednjih vrata glavnog sklopa 100, tako da se podstiče operativni deo 732 povezivanja u smeru strelice N.

[0442] Pomeranjem povezujućeg operativnog dela 732 u smeru strelice N, cilindrični deo zaptivke 700 i drugi spojni deo 730 pomeraju se u smeru strelice N. Ovde cilindrični deo zaptivke 700 podstiče drugi spojni element 730 u smeru strelice N dok je komprimovan.

[0443] Drugi spojni element 730 je pritisnut na priključni operativni deo 732 kroz cilindrični deo zaptivke 700 da bi ušao u preostali otvor za prihvat tonera 80d glavnog sklopa 100.

[0444] Kada drugi spojni element 730 uđe u otvor za prihvat rezidualnog tonera 80d glavnog sklopa 100, drugi spojni element 730 je poduprt unutrašnjom površinom cilindričnog dela 28a receptora za spajanje 28, tako da je pogonska kandža 730f rotirajuća. Slično primeru izvođenja 1, prvi dovodni prolaz glavnog sklopa 80a glavnog sklopa 100 je opremljen opružnom spojnicom 44 i dovodnim rebrom 45 tako da se može rotirati oko središnje linije 61a.

[0445] Drugi spojni element 730 ulazi u otvor za prihvat rezidualnog tonera 80d da bi stisnuo opružnu spojnicu 44 u smeru strelice N protiv reakcione sile opružne spojnice 44.

[0446] Prema tome, opružna spojnica 44 prislanja se na drugi element spojnice 730 sa potisnom silom. Slično primeru izvođenja 1, drugi spojni element 730 rotira se u međusobnoj vezi sa okretanjem fotosenzitivnog bubnja 1. Ovim se žljebni deo 730b drugog spojnog elementa 730 hvata u vezu sa spojnim delom 44b opružne spojnice 44 u rotacionom pokretnom položaju pravac.

[0447] Ovde, kada je drugi spojni element 730 povezan sa glavnim delom za dovod 80, sklopni deo 44b opružne spojnice 44 možda neće biti u kvaru sa delom žljeba 730b drugog spojnog elementa 730, ali može biti pritisnut do projekcije 730h. U takvom slučaju, drugi spojni element 730 rotira se u smeru strelice T, dok je opruga 44 spojnice pritisnuta na izbočinu 730h. Kada se drugi spojni element 730 okrene do faze da je deo spojnice 44b opružne spojnice 44 u kvaru sa delom žljeba 730b, opružne spojnice 44 i drugi spojni element 730 međusobno ostvaruju kontakt u smeru rotacionog kretanja tako da se rotirajuće integralno sa olovkom za dovod 45.

[0448] Na ovaj način, ostvarivanje veze je moguće bez obzira na fazu odnosa između opružne spojnice 44 i drugog spojnog elementa 730.

[0449] Ovde su opružne spojnice 44 kompresiona opruga koja ima prečnik žice od Φ0.6 mm i unutrašnji prečnik Φ12.3 mm, približno. Opružna spojnica 44 daje potisne sile od približno 33gf u stanju naslona na opružni čep 43 (nevezano stanje) i približno 50gf u stanju priključka drugog spojnog elementa 730.

[0450] Sa gore opisanom strukturom, u kojoj je drugi spojni element 730 opremljen otvorom 730d za ispuštanje, obezbeđeni su isti efekti kao u Primeru izvođenja 1.

<Primer izvođenja 8>

[0451] Biće opisan još jedan primer izvođenja u kom se deo za povezivanje rezidualnog tonera razlikuje.

[0452] U ovom primeru izvođenja, strukture su slične strukturama prethodnih izvođenja, pa će stoga biti dat opis delova koji se razlikuju od njih. Materijali, oblici i tako dalje slični su onima iz prethodnih primena, osim ako nije posebno navedeno. Opis takvih delova će biti izostavljen.

[0453] Pozivajući se na slike 51, 52, 53, 54 i 55, delovi u ovom primeru izvođenja će biti opisani.

[0454] Slika 51 je rastavljeni prikaz koji ilustruje deo za povezivanje rezidualnog tonera i ostale delove u ovom primeru izvođenja, slika 52 je spoljni izgled koji ilustruje konfiguraciju druge spojnice 830 u ovom primeru izvođenja, a slika 53 je spoljni izgled koji ilustruje konfiguracija operativnog dela 832 povezivanja. Slika 54 je pogled na preseke u okolini otvora za pražnjenje rezidualnog tonera u ovom primeru izvođenja pre i posle veze sa glavnim sklopom, a slika 55 je bočni prikaz u blizini otvora za zaostali toner pre i nakon veze sa glavnim sklopom u ovom primeru izvođenja.

[0455] Kao što je prikazano na slici 51, spojni receptor 828 je opremljen prvim spojnim elementom 29, delom za povezivanje 832, zateznom oprugom 831, operativnom oprugom za povezivanje 800, drugim receptorom za spajanje 801 i drugim elementom za spajanje 830 koji su poređani koaksijalno (sa središnjom linijom 861a).

[0456] Deo za povezivanje 832 je opremljen drugim delom za spajanje 830 u smeru suprotnom od strelice N. Kao što je prikazano na slikama 52, 53, drugi element za spajanje 830 je opremljen cilindričnim delom za ugradnju u prešu 830j. Kao što je prikazano na slici 53, povezujući operativni deo 832 je predviđen u cilindričnom delu sa izbočinom 832k uhvaćenom za deo za presovanje 830. Kada je drugi spojni element 830 umetnut u priključni operativni deo 832 u smeru suprotnom od smera strelice N, deo za utiskivanje 830j naslanja se na izbočenje 832k. Dalje, potiskivanjem drugog spojnog elementa 830 na priključni operativni deo 832, deo za presovanje 830j ulazi izvan izbočine 832k. Na ovaj način, kao što je prikazano u delu (a) na slici 54, druga spojnica 830 je ograničena u kretanju u odnosu na povezujući operativni deo 832 u smeru strelice N presovanim delom 830j naslonjenim na izbočenje 832k . Kao što je prikazano u delu (a) na slici 54, u smeru suprotnom od strelice N, izbočina 830i drugog dela spojnice 830 naslanja se na slobodni krajnji deo 832r priključnog operativnog dela 832, tako da je kretanje ograničeno. Prema tome, druga spojnica 830 je pokretna u odnosu na povezujući operativni deo 832 u smeru strelice N u dometu hoda. Pored toga, drugi spojni element 830 je rotiran u odnosu na povezujući operativni deo 832 središnje linije 861a.

[0457] Kao što je prikazano na slici 51, priključni operativni deo 832 je opremljen povezujućom radnom oprugom 800 i drugim spojnim receptorom 801 raspoređenim duž zajedničke linije. Dalje, priključni operativni deo 832 je opremljen drugim receptorom za spajanje 801 montiranim sa uzvodne strane u odnosu na strelicu N tako da pokriva spoljni prečnik povezujuće radne opruge 800 duž zajedničke linije.

[0458] Kao što je prikazano u delu (a) sa slike 54, na suprotnoj strani gde je montiran drugi spojni receptor 801, obezbeđen je deo otvora 801c koji je zahvaćen cilindričnim delom 830k druge spojnice 830, u osnovi bez međusobnog razmaka.

[0459] Kada je drugi spojni receptor 801 postavljen na priključni operativni deo 832 u smeru suprotnom od strelice N, dva dela kandže 801a drugog receptora za spajanje 801 zahvaćena su sa dva dela rupe 832m radnog dela 832 za povezivanje, odnosno (deo (a) slike 55). Ovde su delovi kandže 801a projektovani u smeru suprotnom od smera strelice N iz dela spoljne periferije drugog receptora za spajanje 801, a slobodni krajevi (suprotno smeru strelice N) su opremljeni kačeći delove 801b koji se pružaju spolja.

[0460] Drugi spojni receptor 801 montiran na povezujući operativni deo 832 potiskuje se povezujućom radnom oprugom 800 u smeru strelice N. Drugi spojni receptor 801 pomerio se silom potiskivanja u odnosu na priključni operativni deo 832 u pravac strelice N dovodi se u spoj zakačenja sa delom otvora 832m dela povezivanja 832 za priključivanje dela 801b dela kandže 801a. Na ovaj način, drugi spojni receptor 801 je poduprt tako da se može pomeriti u odnosu na povezujući operativni deo 832 u smeru strelice N u opsegu zahvaćanja dela kandže 801a u stanju spojne radne opruge 800 urgirano (deo (a) slike 55).

[0461] Pored toga, u ovom stanju da se deo kandže 801a zahvaća sa delom otvora 832m tako da je ograničen u smeru strelice N, cilindrični deo 830k druge spojnice 830 je u zahvatu sa delom otvora 801c drugog receptora za sprezanje 801 u osnovi bez razmaka (deo (a) sa slike 54).

[0462] Zatim je priključni operativni deo 832 postavljen na spojni receptor 828.

[0463] Kao što je prikazano na slici 51, operativni deo 832 povezivanja ima cilindričnu konfiguraciju, a njegov unutrašnji obim je postavljen oko cilindričnog dela 828a spojnog receptora 828. Trenutno je žljeb za utvrđivanje rotacionog položaja 832i priključnog operativni deo 832 zahvaćen je rebrom 828d za zaustavljanje rotacije, tako da je kretanje u smeru rotacije ograničeno. Dalje, kao što je prikazano na slici 53, operativni deo 832 za povezivanje je predviđen izbočenim izbočinama kuke opruge 832j spolja u svakom od dva aksijalna položaja simetrije. Kao što je prikazano na slici 54, spojni receptor 828 je opremljen sa dva dela opružnih kuka 828g na donjoj strani u odnosu na strelicu N.

[0464] Nakon što je priključni operativni deo 832 opremljen spojnim receptorom 828 u smeru suprotnom od strelice N, postavljene su dve zatezne opruge 831. Zatezna opruga 831 ima konfiguracije prstena 831a, 831b na odgovarajućim krajevima i zahvaćene su izbočinom kuke opruge 832j, delom kuke opruge 828g. U ovom trenutku, operativni deo 832 za povezivanje postavljen je unutrašnjim zidom 832s naslonjenim na slobodni krajnji deo 828e dela kuke opruge 828 potisnom silom zatezne opruge 831.

[0465] Na ovaj način, operativni deo za povezivanje 832 je postavljen na spojni receptor 828. Što se tiče postavljanja prve spojnice 29 na spojni receptor 828 i postavljanja receptora za spajanje 828 na ležaj 27R, oni su slični onima u Primeru izvođenja 1, a njihov opis je izostavljen.

[0466] Pozivajući se na Sliku 56, biće opisan rad dela za ispuštanje rezidualnog tonera procesnog kertridža 7.

[0467] Slika 56 je spoljni izgled koji ilustruje uključivanje dela za pražnjenje tonera sa glavnim sklopom 100, gledano sa bočne strane procesnog kertridža 7, u ovom primeru izvođenja.

[0468] Kao što je prethodno opisano, povezujući operativni deo 832 prima potisnu silu zatezne opruge 831 da se nasloni na spojnički receptor 828. Dalje, drugi spojni receptor 801 je oslonjen na oslonac na priključni operativni deo 832 u stanju koji prima potisnu silu od priključne radne opruge 800.

[0469] Kao što je prikazano u delu (a) na slici 56, kada se procesni kertridž 7 ubaci u glavne sklopove 100, operativni deo 832 povezivanja zahvaćen je krakom 42 glavnog sklopa 100. Nakon završetka montiranja procesnog kertridža 7, povezujući operativni deo 832 se pomera u smeru strelice N U vezi sa postupkom zatvaranja prednjih vrata 91 (delovi (a) i (b) sa slike 25) glavnog sklopa 100. Odnosno, povezujući operativni deo 832 pomera se u smeru strelice N krakom 42 međusobno povezanim sa prednjim vratima (deo (b) sa slike 56).

[0470] U ovom trenutku, drugi spojni receptor 801 naslanja se na glavni sklop koji prima otvor za zaptivanje 47 (slično Primeru izvođenja 1, slika 26) glavnog sklopa 100, i prema tome, kretanje u smeru strelice N je ograničen. Kao rezultat toga, drugi spojni receptor 801 kreće se u odnosu na povezujući operativni deo 832 u smeru prema povezujućem radnom delu 832 (suprotno smeru strelice N) u odnosu na potisnu silu radne opruge 800 za povezivanje.

[0471] Pored toga, izbočina 830i se naslanja na slobodni krajnji deo 832r priključnog operativnog dela 832 u smeru strelice N, pa prema tome, drugi spojni element 830 ulazi u glavni sklop koji prima otvor za zaptivanje 47, a ostatak toner prima otvor 80d, kao što će biti opisano u daljem tekstu (deo (b) na slici 58).

[0472] Prema tome, drugi spojni receptor 801 se kreće u odnosu na drugi spoj 830 u smeru suprotnom od smera strelice N (deo (b) sa slike 58).

[0473] Gore opisanim operacijama obezbeđuje se razmak 802 (otvor za ispuštanje rezidualnog tonera) između druge spojnice 830 i drugog spojnog receptora 801 (deo (b) sa slike 55). Pozivajući se na Sliku 57, biće opisana struktura za ispuštanje rezidualnog tonera iz procesnog kertridža 7 u glavni sklop 100.

[0474] Slika 57 je presek koji ilustruje položaj stagnacije rezidualnog tonera V i prolaz za pražnjenje tonera u ovom primeru izvođenja. Kao što je prikazano u delu (a) na Slici 57 i kako je prethodno opisano, pre postavljanja procesnog kertridža 7 na glavni sklop 100, cilindrični deo 830k druge spojnice 830 spojen je sa cilindričnim delom 801c drugog receptora za spajanje 801 tako da su međusobno povezani bez zazora. Prema tome, zaostali toner V ne propušta kroz drugu spojnicu 830 i drugi spojni receptor 801.

[0475] Kao što je prethodno opisano, zazor 802 nastaje pomeranjem drugog receptora za sprezanje 801 u odnosu na drugi spoj 830 u smeru suprotnom od strelice N nakon postavljanja procesnog kertridža 7 na glavni sklop 100. zazor 802 I dovoljno velik da isprazni zaostali toner V, čime se postiže pražnjenje rezidualnog tonera V iz procesnog kertridža 7 (deo (b) sa slike 57).

[0476] Pozivajući se na Slike 58 i 59, biće opisana struktura pogonskog priključka u odnosu na glavni sklop 100. Slika 58 je pogled u preseku koji ilustruje metodu uključivanja između dela za pražnjenje tonera i glavnog sklopa 100 u ovom primeru izvođenja, a slika 59 je šematski prikaz koji ilustruje metodu uključivanja između procesnog kertridža 7 i glavnog sklopa 100 nakon završetka postupka postavljanje procesnog kertridža 7 na glavni sklop, u ovom primeru izvođenja.

[0477] Slično varijanti 1, procesni kertridž 7 je postavljena u smeru strelice J.

[0478] U ovom trenutku, kontaktni delovi ruku 832f, 832g dela za povezivanje 832 dovode se u vezu sa krakom 42 glavnog sklopa 100 prikazanog na slici 56. Završetkom montaže i zatvaranjem prednjih vrata (nepokazano) glavnog sklopa, krak 42 se okreće da bi se spojio sa delovima kontakta ruke 832f, 832g dela za povezivanje 832, tako da je deo za povezivanje 832 niži nego u smeru strelice N (deo (b) sa slike 58), kao u primeru izvođenja 1.

[0479] Drugi spojni receptor 801 i drugi spojni deo 830 montirani na priključni operativni deo 832 na ovaj način kontaktiraju glavni sklop koji prima otvor za zaptivanje 47 (slično Primeru izvođenja 1, slika 26) glavnog sklopa 100. Kada povezujući operativni deo 832 se dalje potiskuje krakom 42 u smeru strelice N, drugi spojni receptor 801 se pomera u smeru suprotnom od smera strelice N nasuprot potisne sile opruge 800 za povezivanje. U ovom trenutku, drugi spojni element 830 kontaktira sa slobodnim krajnjim delom 832r dela 832 za povezivanje operacijom izbočenjem 830i, tako da je kretanje u smeru strelice N ograničeno, kao što je prethodno opisano. Prema tome, pomeranjem radnog dela 832 povezivanja u smeru strelice N, samo drugi element spojnice 830 ulazi u zaptivni element glavnog sklopa koji prima otvor i u otvor za preostali toner 80d (deo (b) sa slike 58).

[0480] Kao što je prikazano na slici 54 i slično Primeru izvođenja 1, opružna spojnica 44 i dovodno rebro 45, koje se mogu rotirati oko središnje linije 61a, obezbeđeni su u prvom dovodnom prolazu glavnog sklopa 80a glavnog sklopa.

[0481] Biće opisana pogonska veza između glavnog sklopa 100 i procesnog kertridža 7.

[0482] Kao što je prikazano na slici 58, druga spojnica 830 ulazi u glavni sklop koji prima otvor 80d glavnog sklopa 100. U ovom trenutku druga spojnica 830 komprimuje opružnu spojnicu 44 u smeru strelice N protiv reakcione sile opružne spojnice 44.

[0483] Drugi spojni element 830 rotira se u međusobnoj vezi sa okretanjem fotosenzitivnog bubnja 1, slično kao u Primeru izvođenja 1. Time je, kao što je prikazano na Slici 59, deo žljeba 830b drugog spojnog elementa 830 povezan sa delom spojnice 44b opružne spojnice 44 u smeru rotacionog kretanja.

[0484] Ovde, kada druga spojnica 830 ulazi u glavni sklop koji prima otvor 80d glavnog sklopa 100, deo spojnice 44b opružne spojnice 44 možda neće doći u kontakt sa delom žljeba 830b drugog elementa 830 spojnice, ali može biti potisnut do projekcije 830h. U tom slučaju, drugi spojni element 830 se okreće u smeru strelice T, dok je opruga 44 spojnice pritisnuta na izbočinu 830h. Kada se drugi spojnički element okrene do faze da je deo spojnice 44b opružne spojnice 44 u kvaci sa delom žljeba 830b, opružne spojnice 44 i drugi spojni element 830 međusobno se zahvaćaju u smeru rotacionog kretanja tako da mogu da se okreću integralno sa dovodnim krilcem 45.

[0485] Na ovaj način, zahvatanje je moguće bez obzira na fazni odnos između opružne spojnice 44 i drugog spojnog elementa 830.

[0486] Ovde su opružne spojnice 44 kompresiona opruga koja ima prečnik žice od Φ0.6 mm i unutrašnji prečnik Φ12.3 mm, približno. Opružna spojnica 44 daje potisne sile od približno 33gf u stanju naslona na opružni čep 43 (nevezano stanje) i približno 50gf u stanju priključenja drugog spojnog elementa 830.

[0487] Pozivajući se na Slike 57 i 58, biće opisano ubacivanje rezidualnog tonera u glavni sklop 100.

[0488] Kao što je prikazano u delu (b) na slici 58, kada drugi spojni element 830 ulazi u glavni sklop koji prima otvor 80d, nastaje razmak 802 između drugog spojnog elementa 830 i drugog spojnog receptora 801 u obodnom smeru (deo (b) Slike 57). Kroz zazor 802, zaostali toner proizveden u procesnom kertridžu 7 može se uvesti u glavni sklop 100.

[0489] Pored toga, u stanju nepovezivanja sa glavnim sklopom, drugi spojni element 830 je u drugom receptu za sprezanje 801 u osnovi bez zazora, i prema tome, sprečava se curenje rezidualnog tonera kroz zazor 802.

[0490] Na ovaj način, u slučaju da otvor za izlaz glavnog sklopa nije na središnjoj liniji 861a, obezbeđuju se isti efekti kao u Primeru izvođenja 1. Dalje, u slobodnom stanju procesnog kertridža 7, curenje rezidualnog tonera može se sprečiti bez upotrebe zaptivnog elementa kao što je na primer zatvarač 34 prema Primeru izvođenja 1.

1

[0491] Struktura ovog primera izvođenja je sumirana u sledećem. Kao što je prikazano u delu (b) na Slici 55, drugi spojni element 830 ovog izvođenja čini deo otvora za ispuštanje tonera. Drugi spojni element 830 otvara otvor 802 za ispuštanje tonera pomeranjem iz drugog položaja (deo (a) sa Slike 55) u prvi položaj (deo (b) sa Slike 55) i zatvara otvor 802 za ispuštanje tonera pomeranjem iz prvog položaja u drugi položaj. Pomicanjem drugog spojnog elementa 830, otvor 802 za ispuštanje se otvara i zatvara.

[0492] Konačno, biće rezimirani primeri reprezentativnih struktura onog što je pisano u prethodnom tekstu. Referentni brojevi dati su za neke elemente u nastavku. Referentni brojevi su namenjeni da ukažu na korespondiranje sa elementima u primerima izvođenja. Korespondiranje je samo primer. Nije predviđeno ograničenje na elemente iz primera izvođenja.

[INDUSTRIJSKA PRIMENJIVOST]

[0493] Prema predmetnom pronalasku obezbeđen je kertridž za upotrebu sa aparatom za formiranje slike koji koristi elektrofotografski tip.

[Referentni brojevi]

[0494]

1: fotosenzitivni bubanj

4: uređaj za razvijanje

6: lopatica za čišćenje

7: procesni kertridž

13: jedinica fotosenzitivnog elementa

14: ram za čišćenje

14a: deo za smeštanje rezidualnog tonera

14b: deo vođice zatvarača

17: valjak za razvijanje

18: okvir uređaja za razvijanje

26: dovodni zavrtanj

26a: deo dovodnog zavrtnja

26b: noseći deo

26: noseći deo

26d: lopatica za dovod

26e: reverzni deo zavrtnja

26f: srednja linija zavrtnja

2

g: lopatica pogonskog prenosa

: ležaj bubnja

: spojni receptor

a: cilindrični deo

b: noseći deo

c: noseći deo

d: rebro za zaustavljanje rotacije

e: zavareni deo

f: cilindrični suženi deo sa slobodnim krajem : prvi spojni element

a: deo sa rupom

b: pogonski klin

c: pogonska kandža

d: noseći deo

e: deo koji ostvaruje kontakt

f: žljeb kuke sa oprugom

: drugi spojni element

a: deo sa rupom

b: deo žljeba

c: žljeb kuke sa oprugom

d: projekcija

e: kompresiona kandža

f: pogonska kandža

g: deo koji ostvaruje kontakt

: opruga spojnice

a: deo oblika savijanja

b: konfiguracija prstena

: deo za povezivanje rezidualnog tonera.

: zatvarač.

: elastični zaptivni element.

: element zatvarača.

: poluga spone ruke.

a: deo rupe.

b: deo zahvatne rupe.

c: potporna osovina za podupiranje dela.

d: ograničavajući deo.

: podržavajući element.

a: zahvatna rupa.

b: rupa za zahvaćanje ručice.

: deo za pražnjenje rezidualnog tonera.

: kompresiona opruga (potisni deo spojnice bubnja). : ruka.

: opružni čep.

a: deo kontakta zatvarača.

b: zid za sprečavanje pada.

: opružna spojnica.

a: deo opruge

b: deo spojnice

: peraja za dovod

a: rotaciono vratilo

b: deo za dovod

c: struganje dela

: deo za zadržavanje kertridža

: glavni sklop koji prima otvor za zaptivanje

: element koji rotira vezu

: rotaciono vratilo

: prvi element za dovod

: prvi dovodni prolaz

: neradni zupčanik

: dovodni zupčanik

: podržavajući element

a: deo koji ostvaruje kontakt

b: zahvaćajuća rupa

: druga zadnja bočna ploča

: razvojni neradni zupčanik

: deo spojnice

: toner koji isporučuje valjkasti zupčanik

: razvoj valjkastog zupčanika

: drugi dovodni prolaz

a: srednja linija

4 : dovodni deo glavnog sklopa

a: prvi prolaz za napajanje glavnog sklopa b: drugi prolaz za napajanje glavnog sklopa c: zavrtanj za dovod glavnog sklopa

d: otvor za prihvat rezidualnog tonera e: deo ležaja peraje

f: priključni deo za dovod

: ulazna spojnica pogona bubnja

: ulazna spojnica razvojnog pogona

: element primene napona

: kontakt za snimanje

: zavrtanj za punjenje glavnog sklopa

: kutija za rezidualni toner

: pogonski valjak

: sekundarni prenos protivnički valjak

: prateći valjak

: ulazna vrata glavnog sklopa

: prednja maska

: deo za pričvršćivanje kertridža

: donja vođica kertridža

: gornja vođica kertridža

: zadnja bočna ploča

: prednja bočna ploča

0: aparat za formiranje slike

4: zatvarač

Claims (48)

Patentni zahtevi

1. Kertridž koji je montažno odvojiv od glavnog sklopa aparata za formiranje elektro-fotografske slike, gde navedeni glavni sklop (100) uključuje bočni dovodni element (80) glavnog sklopa za dovođenje tonera prema bočnom delu (86) za smeštanje tonera na glavnom sklopu, pri čemu navedeni kertridž sadrži:

fotosenzitivni bubanj (1; 401);

otvor za pražnjenje (32d; 232d; 628g; 730d; 802) konfigurisan za ispuštanje tonera uklonjenog iz navedenog fotosenzitivnog bubnja (1) prema bočnom dovodnom elementu (80) glavnog sklopa; naznačen time što

spojni element (30; 230; 629; 730; 830) je konfigurisan da prenosi rotacionu silu na bočni dovodni element (80) glavnog sklopa

pri čemu je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) pomičan između prvog položaja za prenos rotacione sile na bočni dovodni element (80) glavnog sklopa i drugog položaja uvučenog u odnosu na prvi položaj.

2. Kertridž prema patentnom zahtevu 1, gde je rastojanje između tačke spojnog elementa (30; 230; 629; 730; 830) smeštenog u drugom položaju i rotacione ose navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 401) manje nego rastojanje između iste tačke spojnog elementa (30; 230; 629; 730; 830) smeštenog u prvom položaju i rotacione ose navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 401).

3. Kertridž prema patentnom zahtevu 1 ili 2, koji dalje sadrži bočni dovodni element (26; 426) kertridža za dovođenje tonera uklonjenog iz navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 401), pri čemu je rastojanje između tačke spojnog elementa (30 ; 230; 629; 730; 830) smeštenog u drugom položaju i rotacione ose navedenog bočnog dovodnog elementa (26; 426) kertridža manja od rastojanja između iste tačke spojnog elementa (30; 230; 629; 730; 830) smeštenog u prvom položaju i rotacione osi navedenog bočnog dovodnog elementa (26; 426).

4. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, koji dalje sadrži deo (32f, 32g; 532; 628a) za primanje pokretne sile, za primanje, od glavnog sklopa aparata za formiranje elektrofotografske slike, sile za pomeranje navedenog spojnog elementa (30; 230; 629; 730; 830) iz drugog položaja u prvi položaj.

5. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, pri čemu je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) u drugom položaju u svom slobodnom stanju.

6. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 2 do 5, koji dalje sadrži potisni element (31; 531; 628a; 800) za potiskivanje navedenog spojnog elementa (30; 230; 629; 730; 830) ka drugom položaju.

7. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6, koji dalje sadrži deo za primanje pokretne sile (32f, 32g; 532; 628a) za primanje, od glavnog sklopa aparata za formiranje elektrofotografske slike, sile za pomeranje navedenog spojnog elementa (30; 230; 629; 730; 830) iz prvog položaja u drugi položaj.

8. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, 6 i 7, pri čemu je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) u prvom položaju u svom slobodnom stanju.

9. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 8, koji dalje sadrži potisni element (30; 230; 629; 730; 830) za potiskivanje navedenog spojnog elementa ka prvom položaju.

10. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 9, pri čemu je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) pomičan u pravcu ukrštanja sa pravcem ose rotacije navedenog fotosenzitivnog bubnja.

11. Kertridž u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 10, naznačen time što je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) pomičan u pravcu ukrštanja sa pravcem montiranja navedenog kertridža.

12. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time, što je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) sa mogućnošću rotacije u međusobnoj vezi sa rotacijom navedenog fotosenzitivnog bubnja.

13. Kertridž prema patentnom zahtevu 12, pri čemu je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) konfigurisan za pokretanje rotacijom navedenog fotosenzitivnog bubnja.

14. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 13, koji dalje sadrži valjak za razvijanje i navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) sa mogućnošću rotacije u međusobnoj vezi sa rotacijom navedenog valjka za razvijanje.

15. Kertridž prema patentnom zahtevu 14, pri čemu je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) konfigurisan za pokretanje rotacijom navedenog valjka za razvijanje.

16. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 13, koji dalje sadrži:

valjak za razvijanje za razvijanje latentne slike na navedenom fotosenzitivnom bubnju; i valjak za dovod tonera za dovođenje tonera na navedeni valjak za razvijanje,

pri čemu je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) sa mogućnošću rotacije u međusobnoj vezi sa rotacijom navedenog valjka za dovod tonera.

17. Kertridž prema patentnom zahtevu 16, gde je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) konfigurisan za pokretanje rotacijom navedenog valjka za dovod tonera.

18. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 17, koji dalje sadrži dovodni prolaz (14a, 51, 61) za omogućavanje kretanja tonera uklonjenog iz navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 403).

19. Kertridž prema patentnom zahtevu 18, pri čemu navedeni dovodni prolaz (14a, 51, 61) uključuje prvi dovodni prolaz (51) u kome je toner pomičan u pravcu ose rotacije navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 401).

20. Kertridž prema patentnom zahtevu 19, gde navedeni dovodni prolaz uključuje drugi dovodni prolaz (61) u kome je toner pomičan u pravcu ukrštanja sa pravcem ose rotacije navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 401), pri čemu je navedeni drugi dovodni prolaz (61) u fluidnoj komunikaciji sa navedenim prvim dovodnim prolazom (51).

21. Kertridž prema patentnom zahtevu 20, gde je navedeni drugi dovodni prolaz (61) prolaz za pražnjenje koji omogućava da se toner pomeri do navedenog otvora za ispuštanje.

22. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 20, koji dalje sadrži prolaz (51, 61) za pražnjenje za omogućavanje pomeranja tonera do navedenog otvora (32d; 232d; 628g; 730d; 802) za ispuštanje.

23. Kertridž prema patentnom zahtevu 22, gde je navedeni prolaz (51, 61) za pražnjenje konfigurisan da pomera toner u smeru ukrštanja sa pravcem ose rotacije navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 401).

24. Kertridž u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 21 do 23, pri čemu je navedeni prolaz (51, 61) za pražnjenje postavljen na jednom delu krajnje strane navedenog kertridža u odnosu na pravac rotacione osovine navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 401).

25. Kertridž u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 21 do 24, gde je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) postavljen na krajnjoj strani navedenog prolaza (51, 61) za pražnjenje.

26. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 21 do 25, pri čemu navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) čini najmanje deo navedenog prolaza (51, 61) za pražnjenje.

27. Kertridž u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 21 do 26, pri čemu je bar deo navedenog spojnog elementa (30; 230; 629; 730; 830) unutar navedenog prolaza (51, 61) za pražnjenje.

28. Kertridž u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 21 do 27, gde je navedeni prolaz za pražnjenje sa mogućnošću deformisanja, a navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) se pomera sa deformacijom navedenog prolaza za pražnjenje.

29. Kertridž u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 28, koji dalje sadrži bočni dovodni element (26; 426) kertridža za dovođenje tonera uklonjenog iz navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 403).

30. Kertridž prema patentnom zahtevu 29, gde je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) sa mogućnošću rotacije u međusobnoj vezi sa rotacijom navedenog bočnog dovodnog elementa (26; 426) kertridža.

31. Kertridž prema patentnom zahtevu 29 ili 30, pri čemu navedeni bočni dovodni element (26; 426) kertridža dovodi toner duž aksijalnog pravca navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 401).

32. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 29 do 31, koji dalje sadrži deo (29; 429) za prenos pogona, za prenos rotacione sile na navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830), od navedenog bočnog dovodnog elementa (4; 401) kertridža.

33. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 32, koji dalje sadrži deo (29, 52, 53; 401d, 402, 429) za prenos pogona, za prenos rotacione sile od navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 401) do pomenutog spojnog elementa (30; 230; 629; 730; 830).

34. Kertridž prema patentnom zahtevu 33, pri čemu je najmanje jedan (29, 429) od navedenog dela za prenos pogona postavljen u dovodnom prolazu (51, 61) u kome se toner pomera.

35. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 34, pri čemu navedeni kertridž sadrži element (6) za čišćenje za uklanjanje tonera iz navedenog fotosenzitivnog bubnja (1; 401).

36. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 35, koji dalje sadrži deo (32f, 32g; 532; 628a) za primanje pokretne sile, za primanje, od glavnog sklopa aparata za formiranje elektrofotografske slike, sile za pomeranje navedenog spojnog elementa (30; 230; 629; 730; 830).

37. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 36, koji dalje sadrži vezni deo (32; 532; 629) za povezivanje navedenog otvora za ispuštanje (32d; 232d; 628g; 730d; 802) sa otvorom za prihvat tonera obezbeđenim u glavnom sklopu aparata za formiranje elektro-fotografske slike.

38. Kertridž prema patentnom zahtevu 37, pri čemu je navedeni vezni deo (32; 532; 629) pomičan.

39. Kertridž prema patentnom zahtevu 38, gde se navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) pomera pomicanjem navedenog veznog dela (32; 532; 629).

40. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 13, koji dalje sadrži ulazni deo (1c; 57; 401c) pogona za primanje rotacione sile od glavnog sklopa aparata za formiranje elektrofotografske slike, pri čemu je navedeni kertridž konfigurisan za prenos rotacione sile primljene navedenim ulaznim delom (1c; 57; 401c) pogona na navedeni spojni element.

41. Kertridž prema patentnom zahtevu 40, koji dalje sadrži:

valjak (17) za razvijanje za razvijanje latentne slike na navedenom fotoosetljivom bubnju i valjak (20) za dovod tonera, za dovod tonera na navedeni valjak za razvijanje, pri čemu je navedeni valjak za dovod razvijača obezbeđen sa navedenim ulaznim delom pogona.

42. Kertridž prema patentnom zahtevu 41, gde je navedeni kertridž konfigurisan da prenosi rotacionu silu koju prima navedeni ulazni deo pogona, do navedenog spojnog elementa, kroz navedeni valjak za razvijanje.

43. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 39, gde je navedeni fotosenzitivni bubanj (1; 401) opremljen ulaznim delom (1c; 401c) pogona za primanje rotacione sile od glavnog sklopa aparata za formiranje elektro-fotografske slike, a navedeni kertridž je konfigurisan tako da se rotaciona sila koju prima navedeni ulazni deo (1c; 401c) pogona prenosi na navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830).

44. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 43, koji dalje sadrži element (34; 134) sa mogućnošću otvaranja, za otvaranje i zatvaranje navedenog otvora (32d; 232d; 628g; 730d; 802) za ispuštanje.

45. Kertridž prema patentnom zahtevu 44, pri čemu je navedeni element (34; 134) sa mogućnošću otvaranja opremljen zaptivnim elementom (35) za pokrivanje navedenog otvora (32d; 232d; 628g; 730d; 802) za ispuštanje, nosećim zaptivnim delom za podupiranje navedenog zaptivnog elementa (35), pri čemu kada navedeni element (34; 134) sa mogućnošću otvaranja zatvori navedeni otvor (32d; 232d; 628g; 730d; 802) za ispuštanje, navedeni zaptivni element (35) za pokrivanje se nalazi između navedenog nosećeg zaptivnog dela i navedenog otvora (32d; 232d; 628g; 730d; 802) za ispuštanje i u kontaktu je sa ivicom navedenog otvora (32d; 232d; 628g; 730d; 802) za ispuštanje.

46. Kertridž prema patentnom zahtevu 45, gde je navedeni deo noseći zaptivni deo (134) opremljen udubljenjem (134f) udubljenim u smeru od navedenog zaptivnog elementa (35) ili beskontaktnim delom (134e) koji ne dodiruje navedeni zaptivni element (35).

47. Kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 46, gde je navedeni spojni element (30; 230; 629; 730; 830) postavljen u blizini navedenog otvora za ispuštanje (32d; 232d; 628g; 730d; 802).

48. Aparat za elektro-fotografsko formiranje slike koji sadrži:

navedeni glavni sklop; i

kertridž prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 47.

1