RS61431B1 - Humanizovana antitela na tau u alchajmerovoj bolesti - Google Patents

Humanizovana antitela na tau u alchajmerovoj bolesti

Info

Publication number
RS61431B1
RS61431B1 RS20210132A RSP20210132A RS61431B1 RS 61431 B1 RS61431 B1 RS 61431B1 RS 20210132 A RS20210132 A RS 20210132A RS P20210132 A RSP20210132 A RS P20210132A RS 61431 B1 RS61431 B1 RS 61431B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
seq
antibody
sequence
variable region
chain variable
Prior art date
Application number
RS20210132A
Other languages
English (en)
Inventor
Michal Novak
Eva Kontsekova
Branislav Kovacech
Rostislav Skrabana
Original Assignee
Axon Neuroscience Se
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Axon Neuroscience Se filed Critical Axon Neuroscience Se
Publication of RS61431B1 publication Critical patent/RS61431B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A61P25/28—Drugs for disorders of the nervous system for treating neurodegenerative disorders of the central nervous system, e.g. nootropic agents, cognition enhancers, drugs for treating Alzheimer's disease or other forms of dementia
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/435—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/53—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/68—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing involving proteins, peptides or amino acids
    • G01N33/6893—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing involving proteins, peptides or amino acids related to diseases not provided for elsewhere
    • G01N33/6896—Neurological disorders, e.g. Alzheimer's disease
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/24—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin containing regions, domains or residues from different species, e.g. chimeric, humanized or veneered
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/31—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency multispecific
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/34—Identification of a linear epitope shorter than 20 amino acid residues or of a conformational epitope defined by amino acid residues
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/515—Complete light chain, i.e. VL + CL
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C07K2317/565—Complementarity determining region [CDR]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C07K2317/567—Framework region [FR]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/76—Antagonist effect on antigen, e.g. neutralization or inhibition of binding
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/92—Affinity (KD), association rate (Ka), dissociation rate (Kd) or EC50 value
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/94—Stability, e.g. half-life, pH, temperature or enzyme-resistance
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N2800/00—Detection or diagnosis of diseases
    • G01N2800/28—Neurological disorders
    • G01N2800/2814—Dementia; Cognitive disorders
    • G01N2800/2821—Alzheimer
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N2800/00—Detection or diagnosis of diseases
    • G01N2800/50—Determining the risk of developing a disease
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N2800/00—Detection or diagnosis of diseases
    • G01N2800/70—Mechanisms involved in disease identification
    • G01N2800/7047—Fibrils-Filaments-Plaque formation

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Neurosurgery (AREA)
  • Neurology (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Analytical Chemistry (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Pathology (AREA)
  • Food Science & Technology (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Psychiatry (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Hospice & Palliative Care (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Toxicology (AREA)
  • Mycology (AREA)

Description

Opis
OBLAST
[0001] Ovde su obezbeđena humanizovana antitela na humani tau, koja su sposobna da diskriminišu normalan (zdrav) od patološkog (vezanog za bolest) tau.
STANJE TEHNIKE
[0002] Alchajmerova bolest (AD) je progresivan neurodegenerativan poremećaj koji uništava više strukture mozga, kao što su one uključene u memoriju i kogniciju. Bolest dovodi do deficita u kognitivnom funkcionisanji i opadanja pamćenja, učenja, jezika i sposobnosti da se izvode voljni i celishodni pokreti. Postoji potreba za efektivnim metodima i sastavima za lečenje i profilaksu AD.
[0003] AD se histološki odlikuje prisustvom vanneuronskih plakova i unutarćelijskih i vanćelijskih neurofibrilarnih klupčića u mozgu. Plakovi se pretežno sastoje od β amiloida (Aβ), dok klubad sadrže patološke forme tau, kao što su patološki tau konformeri i njihovi agregati. Prepoznata uloga tau u AD patologiji je demonstrirana u brojnim studijama. Na primer, Braak je pokazao da je najbliži korelat AD neurodegeneraciji prisustvo tau klubadi, a ne amiloidnih plakova (Braak, H., et al. Neuropathological stageing of Alzheimer-related changes. Acta Neuropathol 82:239 - 259 (1991)).
[0004] Tau pripada familiji intrinsično poremećenih proteina, koje odlikuje odsustvo krute trodimenzione strukture u njihovom fiziološkom okruženju (Skrabana et al., 2006). Međutim, skraćenje i hiperfosforilacija tau mogu da izazovu patološke transformacije od intrinsično poremećenog stanja do mnogih rastvorljivih i nerastvorljivih nepravilno uređenih struktura, uključujući sparene spiralne filamente (PHF) i druge agregate (Wischik, C.M., Novak, M., Edwards, P.C., Klug, A., Tichelaar, W., Crowther, R.A. (1988). Structural characterization of the core of the paired helical filament of Alzheimer disease, Proc Natl Acad Sci USA 85,4884-8; Wischik, C.M., Novak, M.. Thogersen, H.C., Edwards, P.C., Runswick, M.J., Jakes, R., Walker, J.E., Milstein, C., Roth, M., Klug, A. (1988). Isolation of a fragment of tau derived from the core of the paired helical filament of Alzheimer disease, Proc Natl Acad Sci USA 85, 4506-10; Novak et al., 1993; Skrabana et al., 2006; Zilka, N., et al. Chaperone-like Antibodies Targeting Misfolded Tau Protein: New Vistas in the Immunotherapy of Neurodegenerative Foldopathies. Journal of Alzheimer disease 15 (2008) 169-179; Kovacech B, Novak M. (2010). Tau truncation is a productive posttranslational modification of neurofibrillary degeneration in Alzheimer disease. Curr Alzheimer Res Dec;7(8):708-16); Kovacech B, Skrabana R, Novak M. (2010). Transition of tau protein from disordered to misordered in Alzheimer disease. Neurodegener Dis 7: 24-27). Ove strukturne promene dovode do toksičnog porasta funkcije, do gubitka fiziološke funkcije nativnog proteina, ili oba (Zilka et al., 2008; Kovacech B, Novak M. (2010). Skraćenje tau je produktivna posttranslaciona modifikacija neurofibrilarne degeneracije u Alchajmerovoj bolesti. Curr Alzheimer Res Dec;7(8):708-16); Kovacech B, Skrabana R, Novak M. (2010). Transition of tau protein from disordered to misordered in Alzheimer disease. Neurodegener Dis 7: 24-27).).
[0005] Fiziološka funkcija tau je posredovanje u udruživanju tubulinskih monomera u mikrotubule koje konstituišu neuronsku mikrotubularnu mrežu (Buee, L., Bussiere, T., Buee-Scherrer, V., Delacourte, A., Hof, P.R. (2000). Tau protein isoforms, phosphorylation and role in neurodegenerative disorders. Brain Research. Brain Research Reviews. 33, 95-130). Tau binds to microtubules through repetitive regions located in the C-terminal portion of the protein. Butner KA, Kirschner MW. 1991. Tau protein binds to microtubules through a flexible array of distributed weak sites. J Cell Biol 115: 717-730; Lee G, Neve RL, Kosik KS.
1989. The microtubule binding domain of tau protein. Neuron 2: 1615-1624. Ovi ponovljeni domeni (R1-R4), nisu identični među sobom, nego sadrže visoko konzervisane 31-32 aminokiseline (Taniguchi T, Sumida M, Hiraoka S, Tomoo K, Kakehi T, Minoura K, Sugiyama S, Inaka K, Ishida T, Saito N, Tanaka C 2005 (Effects of different anti-tau antibodies on tau fibrillogenesis: RTA-1 and RTA-2 counteract tau aggregation. FEBS Lett 579:1399-1404; Taniguchi S, Suzuki N, Masuda M, Hisanaga S, Iwatsubo T, Goedert M, Hasegawa M. Inhibition of heparin-induced tau filament formation by phenothiazines, polyphenols i porphyrins. J Biol Chem 280:7614-7623 (2005)). U mozgu čoveka, postoji šest jedinstvenih izoformi tau, koje se razlikuju među sobom po prisustvu, odnosno odsustvu, određenih aminokiselina u N-terminalnom delu tau, u kombinaciji sa tri (R1, R3, i R4) ili četiri (R1-R4) ponovljena domena, na C-kraju proteina. Videti i Sl. 1, koja pokazuje šest humanih izoformi (2N4R, 1N4R, 2N3R, ON4R, 1N3R i ON3R SEQ ID NOS. 151-156, respektivno, po redu pojavljivanja). Predloženo je da najpotentniji deo tau u indukciji polimerizacije mikrotubula čine sekvence 306-VQIVYK-311 (SEQ ID NO.: 146) i region 274-KVQIINKK-281 (SEQ ID NO.: 144), koji se preklapaju sa R1-R2. (von Bergen M, Friedhoff P, Biernat J, Heberle J, Mandelkow EM, Mandelkow E. 2000. Assembly of tau protein into Alzheimer paired helical filaments depends on a local sequence motif ((306)VQIVYK(311)) forming beta structure. Proc Natl Acad Sci U S A 97: 5129-5134.) Id.
[0006] Pored toga, izgleda da na patološke i fiziološke aktivnosti tau utiču specifična strukturna konformacija i intrinsično poremećena struktura, koju usvoje izoforme celog proteina i njihovi fragmenti. Na primer, Kontsekova et al. su opisali konformacioni region (koji obuhvata ostatke 297-IKHVPGGGSVQIVYKPVDLSKVTSKCGSL-325 (SEQ ID NO.: 145) unutar određenih skraćenih tau molekula koji ima značajnu vezu sa funkcijom onih skraćenih tau molekula u sastavu mikrotubula (WO 2004/007547).
[0007] Pored njihove fiziološke uloge, veruje se da tau ponovci učestvuju u formiranju patoloških tau agregata i drugih struktura. Prema tome, postoji potreba za terapijskim i dijagnostičkim pristupima koji su usmereni na tau i koji su sposobni da diskriminišu fiziološke od patoloških aktivnosti vezivanja mikrotubula u kojima posreduju ponovci. Na primer, jezgro patoloških sparenih spiralnih filamenata (PHF) otporno na pronazu se sastoji od regiona vezivanja mikrotubula od tau izoformi sa 3 i 4 ponovka (Jakes, R., Novak, M., Davison, M., Wischik, C.M. (1991). Identification of 3- and 4-repeat tau isoforms within the PHF in Alzheimer's disease. EMBO J 10, 2725-2729; Wischik, et al. 1988a; Wischik, et al.
1988b). Dalje, Novak et al. su pokazali da je jezgro PHF otporno na proteazu, koje je dugo 93-95 aminokiselina, ograničeno na tri tandemska ponovka (Novak, M., Kabat, J., Wischik, C.M. (1993). Molecular characterization of the minimal protease resistant tau unit of the Alzheimer's disease paired helical filament. EMBO J 12, 365-70). Von Bergen et al. su odredili minimalan tau-peptid/motiv interakcije (306-VQIVYK-311; SEQ ID NO.: 146), kao i drugo mesto na tau (275-VQIINK-280) (SEQ ID NO.: 147), koji formiraju beta ravni i opisani su kao potencijalno odgovorni za iniciranje formiranja PHF, agregata patoloških tau (von Bergen M, Friedhoff P, Biernat J, Heberle J, Mandelkow EM, Mandelkow E. 2000. Assembly of tau protein into Alzheimer paired helical filaments depends on a local sequence motif ((306)VQIVYK(311)) forming beta structure. Proc Natl Acad Sci U S A 97: 5129-5134); EP 1214598; WO 2001/18546). Videti Sl. 2 za funkcionalnu mapu tau. Sledstveno tome, sadašnje strategije su usmerene na pravljenje lekova protiv agregiranja a koji ne remete unutarćelijsku ulogu tau u stabilizaciji mikrotubula.
[0008] Štaviše, smatra se da je pod fiziološkim okolnostima tau unutarćelijski citoplazmatski protein, unutarćelijski tau se može osloboditi u vanćelijski prostor i doprineti neurodegeneraciji (Gómez-Ramos, A., Díaz-Hernández, M., Cuadros, R., Hernández, F. i Avila, J. (2006). Extracellular tau is toxic to neuronal cells. FEBS Lett 580(20), 4842-50). Zaista, gubitak neurona je povezan sa topografskom distribucijom neurofibrilarne klubadi (napravljenih od tau proteina) u mozgovima sa AD (West, M.J., Coleman, P.D., Flood, D.G., Troncoso, J.C. (1994). Differences in the pattern of hippocampal neuronal loss in normal ageing and Alzheimer's disease. Lancet 344,769-72; Gómez-lsla, T., Price, J.L., McKeel Jr, D.W., Morris, J.C., Growdon, J.H., Hyman, B.T. (1996). Profound loss of layer II entorhinal cortex neurons occurs in very mild Alzheimer's disease. J Neurosci 16(14),4491-500; Gomez-Isla T, Hollister R, West H, Mui S, Growdon JH, Petersen RC, Parisi JE, Hyman BT. Neuronal loss correlates with but exceeds neurofibrillary tangles in Alzheimer's disease. Ann Neurol 41:17-24 (1997)). Dalje, nivoi ukupnog tau i fosforilisanog tau su povećani u cerebrospinalnoj tečnosti (CSF) pacijenata sa AD (Hampel, H., Blennow, K., Shaw, L.M., Hoessler, Y.C., Zetterberg, H., Trojanowski, J.Q. (2010). Total and fosforylated tau protein as biological markers of Alzheimer's disease. Exp Gerontol 45(1), 30-40), i vanćelijski tau je opisan kao "sablasna klubad" u mozgu (Frost, B., Diamond, M.I. (2009). The expanding realm of prion phenomena in neurodegenerative disease. Prion 3(2):74-7), ukazujući na to da je unutarćelijski tau oslobođen u vanćelijski prostor. Pored toga, vanćelijski agregati tau mogu da uđu u ćelije i stimulišu fibrilizaciju unutarćelijskog tau, rasejavajući dalje tau monomer za proizvodnju patoloških tau agregata (Frost et al., 2009). Takve studije su naglasile da vanćelijski, nerastvorljiv tau može da deluje kao prenosivi agens za širenje tau patologije kroz ceo mozak na način kao prioni (Frost, B., Jacks, R.L., Diamond, M.I. (2009). Propagation of tau misfolding from the outside to the inside of a cell. J Biol Chem 284(19), 12845-52; Frost et al., 2009; Frost, B., Diamond, M.I. (2009). The expanding realm of prion phenomena in neurodegenerative disease. Prion 3(2):74-7). Ciljanje abnormalnog tau može da smanji vanćelijsku i unutarćelijsku patologiju vezanu za tau. Videti, Eva Kontsekova, Norbert Zilka, Branislav Kovacech, Petr Novak, Michal Novak. 2014. First-in-man tau vaccine targeting structural determinants essential for pathological tau-tau interaction reduces tau oligomerisation and neurofibrillary degeneration in an Alzheimer's disease model. Alzheimer's Research & Therapy, 6:44. Prema tome, postoji potreba za tretmanima koji su sposobni da smanje vanćelijski tau, bilo sprečavanjem njegovog stvaranja, bilo podsticanjem njegovog klirensa, ili oba, kao i za tretmanima koji smanjuju unutarćelijski tau vezan za bolest. Povećano razumevanje molekulskih mehanizama koji leže u osnovi patoloških transformacija tau je otvorilo mogućnost specifičnog ciljanja patoloških modifikacija tau u terapijske svrhe.
[0009] Međunarodna objava br. WO2013/041962 Novak-a et al. opisuje otkriće četiri regiona tau koji promovišu agregiranje tau-tau u AD i antitela koja sprečavaju agregiranje tau vezivanjem za ta četiri regiona.
[0010] Iako su neke druge studije opisale antitela koja se vezuju za sekvence tau i neka od tih antitela navodno interferiraju sa agregiranjem i klirensom tau (Asuni AA, Boutajangout A, Quartermain D, Sigurdsson EM. Immunotherapy targeting pathological tau conformers in a tangle mouse model reduces brain pathology with associated functional improvements. J Neurosci 27:9115-9129 (2007)), još nije prijavljeno nijedno monoklonsko antitelo na tau koje je podvrgnuto kliničkom ispitivanju u AD.
[0011] Uspeh stranih (mišjih) monoklonskih antitela u lečenju ljudi je delimično bio usporen imunogenim odgovorima antiglobulina, podignutim u humanom primaocu na takve strane terapeutike. Oni komplikuju i bezbednost i farmakokinetičke osobine antitela. Ovi izazovi su doveli do razvoja konstruisanih antitela koja nose niži rizik od imunih reakcija. Spektar patentiranih tehnologija inženjerstva (npr., himerizacija, humanizacija, ugrađivanje CDR, ugrađivanje okvirnog regiona, sazrevanje afiniteta, eksponiranje na fagu, transgeni miševi) se stalno razvija da olakša ovaj proces. Za noviji pregled, videti Safdari Y1, Farajnia S, Asgharzadeh M, Khalili M. Antibody humanization methods - a review and update. 2013. Biotechnol Genet Eng Rev.29:175-86. doi:10.1080/02648725.2013.801235 and Almagro JC1, Fransson J. Humanization of antibodies.2008. Front Biosci.13:1619-33.
[0012] Humanizovana antitela su dizajnirana primarno da zadrže specifičnost i afinitet roditeljskog antitela imajući humane konstantne regione, koji bi idealno predstavljali manju imunogenu metu za pacijenta. Tipično humanizovano antitelo nosi regione za određivanje komplementarnosti (CDR) roditeljskog antitela mišjeg ili pacovskog porekla, a okvirni (FR) i konstantni regioni koji su uglavnom humanog porekla, ali su često mutirani da bi zadržali osobine vezivanja roditeljskog antitela. Ali afinitet i specifičnost vezivanja antigena nisu jedini faktori koji utiču na biološku aktivnost i klinički uspeh antitela. Poboljšavanjem aktivacije pacijentovog imunog sistema pomoću antitela je ključ vrednosti nekih humanizovanih antitela, dok je za druga cilj smanjenje ćelijski posredovane toksičnosti. Konačno, povećano razumevanje strukture i aktivnosti antitela dozvoljava istraživačima da konstruišu, često kroz mutacije, naprednija humanizovana antitela koja su homogenija, sa boljim osobinama vezivanja antigena (afinitet vezivanja, specifičnost ciljanja), efektorskim funkcijama, stabilnošću, nivoom ekspresije, osobinama prečišćavanja, farmakokinetike i farmakodinamike. Mnoga od ovih poboljšanja su važna za komercijalnu vijabilnost datog antitela. Ponekad, kad su dostignuti afinitet i specifičnost vezivanja, neophodno je mutirati neke od aminokiselina u CDR-ovima ili FR-ovima da bi se smanjila podložnost humanizovanog antitela agregiranju. U drugim prilikama, konstantni regioni su promenjeni (zamenjeni ili mutirani) zbog poboljšanja efektorskih funkcija. Ovi i drugi aspekti funkcije i aktivnosti antitela i dalje predstavljaju izazove za razvoj antitela za kliničku upotrebu. Niže je opisan skup humanizovanih antitela na tau koja su konstruisana tako da poseduju neočekivane povoljne osobine. Obezbeđeni su i novi metodi i sastavi koji sadrže ova visoko specifična i visoko efektivna antitela, koja imaju sposobnost da specifično prepoznaju i da se vežu za patološki tau, zaustavljajući njegovo agregiranje. Sva ova antitela, metodi i sastavi su korisni za dijagnozu i lečenje AD i srodne tauopatije.
KRATAK PRIKAZ PRONALASKA
[0013] Pronalazak je definisan u dodatim zahtevima i svi drugi aspekti ili rešenja dati ovde su samo za informisanje.
[0014] Ovde je opisano humanizovano antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili njegov fragment za vezivanje sadrži:
varijabilni region teškog lanca koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 sekvenci SEQ ID NOS. 1, 2, 3, respektivno i okvirni region iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO.71;
varijabilni region lakog lanca koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 sekvenci SEQ ID NOS. 4,5, 6, respektivno, i okvirni region iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO.65 ;i
konstantne regione teškog i lakog lanca, svaki iz humanog imunoglobulina i gde je navedeni okvirni region teškog lanca supstituisan na jednoj ili više pozicija odabranih od 9, 21, 27, 28, 30, 38, 48, 67, 68, 70 i 95; gde navedeni okvirni region lakog lanca ili nije supstituisan ili je supstituisan na poziciji 5 i gde su navedene pozicije po Kabatu. U nekim aspektima, antitelo vezuje jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0015] Takvo antitelo i fragment za vezivanje su takođe predviđeni u formi, gde poziciju 9 teškog lanca zauzima P, poziciju 21 zauzima P, poziciju 27 zauzima Y, poziciju 28 zauzima I, poziciju 30 zauzima T, poziciju 38 zauzima K, poziciju 48 zauzima I, poziciju 67 zauzima K, poziciju 68 zauzima A, poziciju 70 zauzima L i/ili poziciju 95 zauzima F. U jednom aspektu, poziciju 5 lakog lanca zauzima S. U nekim aspektima, samo dve od ovih 11 pozicija su zauzete kao takve. U nekim aspektima, samo tri od ovih 11 pozicija su zauzete kao takve. U nekim aspektima, samo četiri od ovih 11 pozicija su zauzete kao takve. U nekim aspektima, samo pet od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo šest od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo sedam od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo osam od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo devet od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo deset od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, svih 11 od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0016] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca odabrana od onih RHA do RHM, SEQ ID NOS. 13-25, respektivno; a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26 (RKA).
[0017] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca odabrana od onih RHA do RHM SEQ ID NOS. 13-25, respektivno; a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27 (RKB).
[0018] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 13, RHA, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0019] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0020] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 15, RHC, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0021] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0022] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0023] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 18, RHF, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0024] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 19, RHG, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0025] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 20, RHH, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0026] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 21, RHI, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0027] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 22, RHJ, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0028] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 23, RHK, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0029] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 24, RHL, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0030] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA.
[0031] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 13, RHA, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0032] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0033] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 15, RHC, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0034] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0035] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0036] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 18, RHF, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0037] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 19, RHG, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0038] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 20, RHH, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0039] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 21, RHI, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0040] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 22, RHJ, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0041] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 23, RHK, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0042] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 24, RHL, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0043] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB.
[0044] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0045] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0046] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0047] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.25, RHM, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0048] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 26, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0049] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0050] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0051] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0052] Predviđeno je i humanizovano antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži:
varijabilni region teškog lanca koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 sekvenci SEQ ID NOS. 1, 2, 3, respektivno, i okvirni region iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO.71); i
varijabilni region lakog lanca koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 sekvenci SEQ ID NOS. 4, 5, 6, respektivno, i okvirni region iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO.65); i
konstantne regione teškog i lakog lanca iz humanog immunoglobulina, poželjno IgG1 ili IgG4.
[0053] Predviđeno je i antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži sledeće cele lance:
težak lanac koji ima bilo koju od aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO.28-40; i
varijabilni domen lakog lanca koji ima bilo koju od aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO. 26 i 27. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0054] Predviđeno je i antitelo na tau ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži sledeće cele lance:
težak lanac koji ima bilo koju od aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO.43-55; i varijabilni domen lakog lanca koji ima bilo koju od aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO. 26 i 27. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0055] Predviđeno je i antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži sledeće cele lance:
težak lanac koji ima bilo koju od aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO.43-55; i varijabilni domen lakog lanca koji ima bilo koju od aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO. 27 i 58. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0056] Predviđeno je i antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži sledeće cele lance:
težak lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.31; i
varijabilni domen lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO. 57. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0057] Predviđeno je i antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži sledeće cele lance:
težak lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.32; i
varijabilni domen lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO. 57. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0058] Predviđeno je i antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži sledeće cele lance:
težak lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.31; i
varijabilni domen lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO. 58. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0059] Predviđeno je i antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži sledeće cele lance:
težak lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu sekvenci SEQ ID NO.32; i
varijabilni domen lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO. 58 i 27. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0060] Predviđeno je i antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži sledeće cele lance:
težak lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu sekvenci SEQ ID NO.46; i
varijabilni domen lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO. 57. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0061] Predviđeno je i antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži sledeće cele lance:
težak lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu sekvenci SEQ ID NO.47; i
varijabilni domen lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO. 57. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0062] Predviđeno je i antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži sledeće cele lance:
težak lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu sekvenci SEQ ID NO.46; i
varijabilni domen lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu sekvenci SEQ ID NO.
58. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0063] Predviđeno je i antitelo na tau, ili njegov fragment koji vezuje tau, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje sadrži sledeće cele lance:
težak lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.47; i
varijabilni domen lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO. 58. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0064] Predviđeno je i antitelo koje sadrži:
varijabilni region teškog lanca koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 sekvenci SEQ ID NOS. 1, 2, 3 i koji je bar 85% identičan sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NO. RHA, SEQ ID RHB, SEQ ID RHC, SEQ ID RHD, SEQ ID RHE, SEQ ID RHF, SEQ ID RHG, SEQ ID RHH, SEQ ID RHI, SEQ ID RHJ, SEQ ID RHL, SEQ ID RHM, tj., SEQ ID NOS.13-25;
i zreli varijabilni region lakog lanca koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 sekvenci SEQ ID NOS. 4, 5, 6, respektivno i koji je bar 85% identičan sa SEQ ID NO. 26, RKA, gde se antitelo vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa. U nekim aspektima, antitelo je himerno. U nekim aspektima, antitelo je humanizovano.
[0065] Predviđeno je i antitelo koje sadrži:
varijabilni region teškog lanca koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 sekvenci SEQ ID NOS. 1, 2, 3 i koji je bar 90% identičan sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NO.:RHA, SEQ ID RHB, SEQ ID RHC, SEQ ID RHD, SEQ ID RHE, SEQ ID RHF, SEQ ID RHG, SEQ ID RHH, SEQ ID RHI, SEQ ID RHJ, SEQ ID RHL, SEQ ID RHM, tj., SEQ ID NOS.13-25;
i zreli varijabilni region lakog lanca koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 sekvenci SEQ ID NOS. 4, 5, 6, respektivno i koji je bar 90% identičan sa SEQ ID NO.: 26, RKA, gde se antitelo vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa. U nekim aspektima, antitelo je himerno. U nekim aspektima, antitelo je humanizovano.
[0066] Predviđeno je i antitelo koje sadrži:
varijabilni region teškog lanca koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 sekvenci SEQ ID NOS. 1, 2, 3 i koji je bar 95% SEQ ID NO.:RHA, SEQ ID RHB, SEQ ID RHC, SEQ ID RHD, SEQ ID RHE, SEQ ID RHF, SEQ ID RHG, SEQ ID RHH, SEQ ID RHI, SEQ ID RHJ, SEQ ID RHL, SEQ ID RHM, tj., SEQ ID NOS.13-25;
i zreli varijabilni region lakog lanca koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 sekvenci SEQ ID NOS. 4, 5, 6, respektivno i koji je bar 95% identičan sa SEQ ID NO.: 26, RKA, gde se antitelo vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa. U nekim aspektima, antitelo je himerno. U nekim aspektima, antitelo je humanizovano.
[0067] Takvo antitelo i fragment za vezivanje, u skladu sa prethodna tri paragrafa, je takođe predviđeno u formi, gde poziciju 9 teškog lanca zauzima P, poziciju 21 zauzima P, poziciju 27 zauzima Y, poziciju 28 zauzima I, poziciju 30 zauzima T, poziciju 38 zauzima K, poziciju 48 zauzima I, poziciju 67 zauzima K, poziciju 68 zauzima A, poziciju 70 zauzima L i/ili poziciju 95 zauzima F. U jednom aspektu, poziciju 5 lakog lanca zauzima S. U nekim aspektima, samo dve od ovih 11 pozicija su zauzete kao takve. U nekim aspektima, samo tri od ovih 11 pozicija su zauzete kao takve. U nekim aspektima, samo četiri od ovih 11 pozicija su zauzete kao takve. U nekim aspektima, samo pet od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo šest od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo sedam od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo osam od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo devet od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo deset od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, svih 11 od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQID br.: 148), HVPGGG (SEQID br.: 149) i HKPGGG (SEQID br.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0068] A predviđeno je i antitelo koje sadrži:
varijabilni region teškog lanca koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 sekvenci SEQ ID NOS. 1, 2, 3 i koji je bar 85% identičan sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NO.:RHA, SEQ ID RHB, SEQ ID RHC, SEQ ID RHD, SEQ ID RHE, SEQ ID RHF, SEQ ID RHG, SEQ ID RHH, SEQ ID RHI, SEQ ID RHJ, SEQ ID RHL, SEQ ID RHM, tj., SEQ ID NOS.13-25;
i zreli varijabilni region lakog lanca koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 sekvenci SEQ ID NOS. 4, 5, 6, respektivno, i koji je bar 85% identičan sa SEQ ID NO.: 27 RKB, gde se antitelo vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa. U nekim aspektima, antitelo je himerno. U nekim aspektima, antitelo je humanizovano.
[0069] A predviđeno je i antitelo koje sadrži:
varijabilni region teškog lanca koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 sekvenci SEQ ID NOS. 1, 2, 3 i koji je bar 90% identičan sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NO.:RHA, SEQ ID RHB, SEQ ID RHC, SEQ ID RHD, SEQ ID RHE, SEQ ID RHF, SEQ ID RHG, SEQ ID RHH, SEQ ID RHI, SEQ ID RHJ, SEQ ID RHL, SEQ ID RHM, tj., SEQ ID NOS.13-25;
i zreli varijabilni region lakog lanca koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 of SEQ ID NOS. 4, 5, 6, respektivno i koji je bar 90% identical to SEQ ID NO.: 27 RKB, wherein antitelo antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa. U nekim aspektima, antitelo je himerno. U nekim aspektima, antitelo je humanizovano.
[0070] A predviđeno je i antitelo koje sadrži:
varijabilni region teškog lanca koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 of SEQ ID NOS.
1, 2, 3 i koji je bar 95% identičan sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NO.:RHA, SEQ ID RHB, SEQ ID RHC, SEQ ID RHD, SEQ ID RHE, SEQ ID RHF, SEQ ID RHG, SEQ ID RHH, SEQ ID RHI, SEQ ID RHJ, SEQ ID RHL, SEQ ID RHM, tj., SEQ ID NOS.13-25; i zreli varijabilni region lakog lanca koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 of SEQ ID NOS. 4, 5, 6, respektivno i koji je bar 95% identical to SEQ ID NO.: 27 RKB, gde se antitelo vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa. U nekim aspektima, antitelo je himerno. U nekim aspektima, antitelo je humanizovano.
[0071] Takvo antitelo i fragment za vezivanje, u skladu sa prethodna tri paragrafa, je takođe predviđeno u formi, gde poziciju 9 teškog lanca zauzima P, poziciju 21 zauzima P, poziciju 27 zauzima Y, poziciju 28 zauzima I, poziciju 30 zauzima T, poziciju 38 zauzima K, poziciju 48 zauzima I, poziciju 67 zauzima K, poziciju 68 zauzima A, poziciju 70 zauzima L i/ili poziciju 95 zauzima F. U jednom aspektu, poziciju 5 lakog lanca zauzima S. U nekim aspektima, samo dve od ovih 11 pozicija su zauzete kao takve. U nekim aspektima, samo tri od ovih 11 pozicija su zauzete kao takve. U nekim aspektima, samo četiri od ovih 11 pozicija su zauzete kao takve. U nekim aspektima, samo pet od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo šest od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo sedam od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo osam od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo devet od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, samo deset od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, svih 11 od ovih 11 pozicija je zauzeto kao takvo. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQID br.: 148), HVPGGG (SEQID br.: 149) i HKPGGG (SEQID br.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0072] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo u svim prethodnim paragrafima ovog odeljka (Rezime opisa), gde je navedeno antitelo ili fragment za vezivanje Fab, Fab', F(ab')2, Fd, scFv, (scFv)2, ili scFv-Fc. U nekim aspektima, takvo antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0073] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo u prethodnim paragrafima ovog odeljka, gde je navedeno antitelo ili fragment za vezivanje IgG1, IgG2, IgG3 ili IgG4 antitelo. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0074] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo u prethodnim paragrafima ovog odeljka, gde je navedeno antitelo ili fragment za vezivanje IgG1 antitelo. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0075] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo u prethodnim paragrafima ovog odeljka, gde je navedeno antitelo, ili fragment za vezivanje, glikozilovano. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0076] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo u prethodnim paragrafima ovog odeljka, gde se navedeno antitelo ili fragment za vezivanje vezuje za tau 151 - 391/4R sa afinitetom (KD) od bar 5x10<-7>. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa. U nekim aspektima, antitelo je himerno. U nekim aspektima, antitelo je humanizovano. U nekim aspektima, afinitet vezivanja se meri pomoću SPR. U nekim aspektima, afinitet vezivanja se meri pomoću ELISA.
[0077] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo kao u prethodnim paragrafima ovog odeljka, gde se navedeno antitelo ili fragment za vezivanje vezuje za tau sa bar 80% istog afiniteta vezivanja, suštinski istim afinitetom vezivanja, ili većim afinitetom vezivanja nego antitelo DC8E8 koje sekretuje hibridom PTA-11994, deponovan u American Type Culture Collection. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa. U nekim aspektima, antitelo je himerno. U nekim aspektima, antitelo je humanizovano. U nekim aspektima, afinitet vezivanja se meri pomoću SPR. U nekim aspektima, afinitet vezivanja se meri pomoću ELISA.
[0078] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo kao u prethodnim paragrafima ovog odeljka, gde je navedeno antitelo u kompeticiji za vezivanje za tau, za bar jedan od istih epitopa kao DC8E8 antitelo koje sekretuje hibridom PTA-11994, deponovan u American Type Culture Collection. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa. U nekim aspektima, antitelo je himerno. U nekim aspektima, antitelo je humanizovano.
[0079] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo kao u prethodnim paragrafima ovog odeljka, gde navedeno je antitelo proizvedeno rekombinantno. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa. U nekim aspektima, antitelo je himerno. U nekim aspektima, antitelo je humanizovano.
[0080] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje, iz prethodna četiri paragrafa, su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0081] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje iz prva četiri od prethodnih pet paragrafa su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0082] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje iz prva četiri od prethodnih šest paragrafa su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0083] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje iz prva četiri od prethodnih sedam paragrafa su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0084] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0085] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0086] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0087] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0088] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0089] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0090] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje iz prva četiri od prethodnih osam paragrafa su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 26, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0091] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje iz prva četiri od prethodnih devet paragrafa su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0092] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje iz prva četiri od prethodnih deset paragrafa su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0093] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje iz prva četiri od prethodnih jedanaest paragrafa su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0094] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo kao u prethodnim paragrafima ovog odeljka, gde je navedeno antitelo proizvedeno rekombinantno u ćelijskoj liniji jajnika kineskog hrčka (CHO). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0095] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo kao u prethodnim paragrafima ovog odeljka, gde navedeno antitelo ili fragment za vezivanje obuhvata Fc region koji je modifikovan da izmeni efektorsku funkciju, poluživot, proteolizu i/ili glikozilaciju. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0096] Slede primeri četrnaest dodatnih aspekata prethodna dva paragrafa.
U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0097] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0098] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0099] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0100] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.26, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0101] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0102] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0103] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0104] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0105] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0106] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0107] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0108] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0109] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0110] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo u prethodnim paragrafima ovog odeljka, gde je navedeno antitelo, ili fragment za vezivanje, modifikovano da moduliše funkcionalnu karakteristiku izabranu iz grupe koja se sastoji od ćelijske citotoksičnosti zavisne od antitela, citotoksičnosti zavisne od komplementa, poluživota seruma, biodistribucije i vezivanja za Fc receptore. U nekim aspektima, antitelo se vezuje za jedan ili dva epitopa odabrana od HQPGGG (SEQ ID NO.: 148), HVPGGG (SEQ ID NO.: 149) i HKPGGG (SEQ ID NO.: 150). U nekim aspektima, antitelo se vezuje za sva tri epitopa.
[0111] Slede primeri četrnaest dodatnih aspekata prethodna dva paragrafa.
U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0112] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0113] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0114] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0115] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.26, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0116] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0117] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0118] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0119] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0120] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0121] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0122] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0123] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0124] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0125] Predmetna prijava takođe obezbeđuje ili predviđa antitelo kao u prethodnim paragrafima ovog odeljka, gde navedeno antitelo ima temperaturu termostabilnosti jednaku ili veću od 69°C.
[0126] Slede primeri četrnaest dodatnih aspekata prethodna dva paragrafa.
U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0127] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0128] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0129] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0130] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.26, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0131] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0132] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0133] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0134] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0135] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0136] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0137] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0138] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0139] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0140] U jednom drugom aspektu predmetnog pronalaska, predviđa se sastav koji sadrži jedno od antitela i/ili fragment koji vezuje ovog pronalaska i još jednu komponentu.
[0141] U jednom drugom aspektu predmetnog pronalaska, predviđa se farmaceutski sastav koji sadrži antitelo ili fragment za vezivanje, kao što je opisano u ovom odeljku i farmaceutski prihvatljiv nosač, razblaživač, ekscipijent, ili stabilizator.
[0142] Slede primeri četrnaest dodatnih aspekata prethodna dva paragrafa.
U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0143] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0144] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0145] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0146] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.26, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0147] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0148] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0149] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0150] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0151] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0152] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0153] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0154] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0155] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0156] Predviđena je još jedna verzija bilo kog od prethodnih sastava, gde sastav sadrži liofilizovan prah antitela ili fragmenta za vezivanje.
[0157] Predviđeni su i bilo koji prethodni sastavi, gde je sastav formulisan za infuziju ili subkutanu administraciju.
[0158] Predviđeni su i svi oni sastavi koji još sadrže drugo terapijsko sredstvo (zvani i kombinacije).
[0159] Slede primeri četrnaest dodatnih aspekata prethodna dva paragrafa.
U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0160] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0161] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0162] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0163] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.26, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0164] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0165] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0166] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0167] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0168] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0169] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0170] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0171] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0172] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0173] U nekim od ovih sastava, terapijsko sredstvo i antitelo ili fragment za vezivanje su hemijski konjugovani.
[0174] U nekim od ovih sastava, drugo terapijsko sredstvo je korisno u profilaksi i/ili lečenju AD.
[0175] Predviđeno je i da drugo terapijsko sredstvo bude odabrano od, na primer, betaamiloidnih peptida (npr., N-terminusnih amiloidnih beta peptida), koji mogu, ali ne moraju biti konjugovani sa drugim jedinjenjima, kao što je mutiran toksin difteriije; druga anti-tau antitela, antitela na beta-amiloid, kao što su bapineuzumab, solaneuzumab, gantenerumab, krenezumab i IVIG imunoglobulin; druge imunizacione terapije usmerene na Abeta oligomere, jedinjenja koja sprečavaju hiperfosforilaciju tau, jedinjenja koja sprečavaju tau oligomerizaciju i agregiranje ili depolimerizuju tau oligomere (npr. metiltioninijum, rember ili LMTX) i druge aktivne i pasivne imunizacione terapije koje gađaju agregate tau i bilo koje njihove farmaceutski prihvatljive soli.
[0176] Predviđeno je i da drugo terapijsko sredstvo bude odabrano od inhibitora amiloid-beta agregacija (npr., Tramiprosat), inhibitora gama-sekretaza (npr., semagacestat) i modulatora gama-sekretaza (tarenflurbil) i svih njihovih farmaceutski prihvatljivih soli.
[0177] Slede primeri četrnaest dodatnih aspekata prethodna četiri paragrafa.
[0179] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0180] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0181] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0182] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0183] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0184] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0185] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0186] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0187] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.26, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0188] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0189] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0190] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0191] U nekim primerima, drugo terapijsko sredstvo je odabrano od inhibitora acetilholinesteraze (npr., donepezil, rivastigmin, galantamin, takrin, nutritivni suplementi), antagonista receptora N-metil-D-aspartata (NMDA) (npr., memantin), inhibitora reparacije DNK (npr., pirenzepin ili njegov metabolit), helatora prelaznih metala, faktora rasta, hormona, nesteroidnih anti-inflamatornih lekova (NSAID), antioksidanata, sredstava za snižavanje lipida, selektivnih inhibitora fosfodiesteraze, inhibitora tau agregiranja, inhibitora protein kinaza, inhibitora lekova protiv mitohondrijske disfunkcije, neurotrofina, inhibitora proteina toplotnog šoka, inhibitora fosfolipaze A2udružene sa lipoproteinom, memantina, antiapoptotičnog jedinjenja, helatora metala, inhibitora reparacije DNK, 3-amino-1-propansulfonske kiseline (3APS), 1,3-propandisulfonata (1,3PDS), aktivatora sekretaze, inhibitora beta-sekretaze, inhibitora gama-sekretaze, beta-amiloidnog peptida, antitela na beta-amiloid, tau peptida, neurotransmitera, razarača beta-ravni, antiinflamatornog molekula i svih njihovih farmaceutski prihvatljivih soli.
[0192] Slede primeri četrnaest dodatnih aspekata prethodnog paragrafa.
U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0193] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0194] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0195] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0196] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0197] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0198] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0199] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0200] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0201] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0202] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0203] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0204] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0205] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0206] Predviđeni su i sastavi u kojima je drugo terapijsko sredstvo odabrano od jedinjenja opisanih u WO 2004/058258 (videti naročito strane 16 i 17) uključujući terapijske mete leka (strana 36-39), alkansulfonske kiseline i alkanolsumporne kiseline (strane 39-51), inhibitore holinesteraze (strane 51-56), antagoniste receptora NMDA (strane 56-58), estrogene (strane 58-59), nesteroidne anti-inflamatorne lekove (strane 60-61), antioksidanse (strane 61-62), agoniste receptora aktiviranih proliferatorima peroksizoma (PPAR) (strane 63-67), sredstva za snižavanje holesterola (strane 68-75); inhibitore amiloida (strane 75-77), inhibitore formiranja amiloida (strane 77-78), helatore metala (strane 78-79), anti-psihotike i anti-depresante (strane 80-82), nutritivne suplemente (strane 83-89) i jedinjenja koja povećavaju dostupnost biološki aktivnih supstanci u mozgu (videti strane 89-93) i prolekove (strane 93 i 94) i sve njihove farmaceutski prihvatljive soli.
[0207] Predviđeni su i sastavi u kojima je drugo terapijsko sredstvo odabrano od jedinjenja koja sprečavaju oligomerizaciju i agregiranje tau i jedinjenja koja depolimerizuju oligomere tau (npr. metiltioninijum, rember ili LMTX).
[0208] Slede primeri četrnaest dodatnih aspekata prethodna dva paragrafa.
U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0209] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0210] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0211] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0212] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.26, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0213] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0214] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO.16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0215] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0216] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0217] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0218] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0219] U nekim drugim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0220] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0221] U nekim aspektima, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0222] U jednom drugom aspektu, prijava obezbeđuje dijagnostički reagens koji sadrži antitelo ili fragment za vezivanje, prema bilo kom od zahteva 1-51, i nosač, razblaživač, ekscipijent ili stabilizator.
[0223] U nekim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0224] U nekim drugim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0225] U nekim drugim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0226] U nekim drugim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0227] U nekim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 26, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0228] U nekim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0229] U nekim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0230] U nekim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0231] U nekim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0232] U nekim drugim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0233] U nekim drugim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0234] U nekim drugim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0235] U nekim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0236] U nekim aspektima ovih dijagnostičkih reagenasa, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0237] A u jednom drugom aspektu, prijava obezbeđuje imunokonjugat koji ima formulu (A)-(L)-(C), gde je: (A) antitelo ili njegov fragment za vezivanje, iz bilo kog od zahteva 1-51; (L) je linker, a (C) je sredstvo i gde navedeni linker (L) vezuje (A) za (C). U nekim slučajevima, (C) je terapijsko sredstvo, sredstvo za snimanje (imidžing), detektabilno sredstvo ili diagnostičko sredstvo. U nekim slučajevima, (C) is a terapijsko sredstvo.
[0238] U nekim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0239] U nekim drugim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0240] U nekim drugim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0241] U nekim drugim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 izotipa.
[0242] U nekim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 26, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0243] U nekim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0244] U nekim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0245] U nekim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0246] U nekim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14 RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0247] U nekim drugim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16 RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0248] U nekim drugim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17 RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0249] U nekim drugim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25 RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26 RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG4 izotipa.
[0250] U nekim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG1 izotipa.
[0251] U nekim aspektima ovih imunokonjugata, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB, a konstantan region je IgG4 izotipa.
[0252] Predmetna prijava predviđa molekule nukleinske kiseline (RNK ili DNK) koji kodiraju bilo koja antitela i fragmente koji vezuje tau opisane gore. U jednom aspektu, takvi molekuli nukleinske kiseline sadrže jednu ili više sekvenci nukleinskih kiselina odabranih od SEQ ID NOS. 96-124, 141-142 i 127-140. U nekim drugim aspektima, takvi molekuli nukleinske kiseline sadrže jednu ili više sekvenci nukleinskih kiselina odabranih od sekvenci koje su bar 85% identične sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NOS. 96-124, 141-142 i 127-140. U nekim drugim aspektima, takvi molekuli nukleinske kiseline sadrže jednu ili više sekvenci nukleinskih kiselina odabranih od sekvenci koje su bar 90% identične sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NOS. 96-124, 141-142 i 127-140. U nekim drugim aspektima, takvi molekuli nukleinske kiseline sadrže jednu ili više sekvenci nukleinskih kiselina odabranih od sekvenci koje su bar 95% identične sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NOS.96-124, 141-142 i 127-140. U nekim drugim aspektima, takvi molekuli nukleinske kiseline sadrže jednu ili više sekvenci nukleinskih kiselina odabranih od sekvenci koje su bar 96% identične sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NOS. 96-124, 141-142 i 127-140. U nekim drugim aspektima, takvi molekuli nukleinske kiseline sadrže jednu ili više sekvenci nukleinskih kiselina odabranih od sekvenci koje su bar 97% identične sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NOS.96-124, 141-142 i 127-140. U nekim drugim aspektima, takvi molekuli nukleinske kiseline sadrže jednu ili više sekvenci nukleinskih kiselina odabranih od sekvenci koje su bar 98% identične sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NOS. 96-124, 141-142 i 127-140. U nekim drugim aspektima, takvi molekuli nukleinske kiseline sadrže jednu ili više sekvenci nukleinskih kiselina odabranih od sekvenci koje su bar 99% identične sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NOS.96-124, 141-142 i 127-140.
[0253] U jednom aspektu, prijava predviđa molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO.71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom bilo koje od SEQ ID NO.: RHA do SEQ ID NO. RHM, tj., SEQ ID NOS. 13-25. U svakom od ovih aspekata, može da bude i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG1. U nekim drugim aspektima, antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG4.
[0254] Molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region lakog lanca (LCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO. 65), (ii) CDR1 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 4, (iii) CDR2 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 5 i (iv) CDR3 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 6 i gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 26, RKA, ili SEQ ID NO. 27, RKB. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region kapa.
[0255] U jednom aspektu, prijava predviđa molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO.71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je identična sa aminokiselinskom sekvencom bilo koje od SEQ ID NO.: RHA do SEQ ID NO. RHM, tj., SEQ ID NOS. 13-25. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG1. U nekim drugim aspektima, antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG4.
[0256] Molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region lakog lanca (LCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO. 65), (ii) CDR1 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 4, (iii) CDR2 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 5 i (iv) CDR3 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 6 i gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 26, RKA ili SEQ ID NO. 27, RKB. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region kapa.
[0257] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO. 71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 14, RHB. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG1.
[0258] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO. 71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 16, RHD. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG1.
[0259] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO. 71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 17, RHE. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG1.
[0260] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO. 71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 25, RHM. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG1.
[0261] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO. 71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 14, RHB. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG1.
[0262] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO. 71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 16, RHD. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG1.
[0263] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO. 71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 17, RHE. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG1.
[0264] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO. 71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 25, RHM. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG1.
[0265] U nekim aspektima, bilo koji od molekula nukleinske kiseline upravo opisanih u ovom odeljku je takav da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region IgG1.
[0266] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region lakog lanca (LCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO. 65), (ii) CDR1 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 4, (iii) CDR2 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 5 i (iv) CDR3 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 6 i gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 26, RKA. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region kapa.
[0267] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region lakog lanca (LCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO. 65), (ii) CDR1 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 4, (iii) CDR2 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 5 i (iv) CDR3 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 6 i gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: RKB. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region kapa.
[0268] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region lakog lanca (LCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO. 65), (ii) CDR1 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 4, (iii) CDR2 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 5 i (iv) CDR3 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 6 i gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 26, RKA. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region kapa.
[0269] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region lakog lanca (LCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO. 65), (ii) CDR1 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 4, (iii) CDR2 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 5 i (iv) CDR3 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 6 i gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: RKB. U svakom od ovih aspekata, može biti i slučaj da antitelo ili njegov fragment sadrži težak lanac koji dalje sadrži konstantan region kapa.
[0270] U nekim aspektima, sekvenca nukleinske kiseline kodira HCVR koji ima bilo koju od SEQ ID NO.13-25 (RHA do RHM).
[0271] A u jednom drugom skupu aspekata, sekvenca nukleinske kiseline kodira HCVR sekvence SEQ ID NO.14, RHB.
[0272] U jednom aspektu ovih nukleinskih kiselina, sekvenca nukleinske kiseline kodira HCVR sekvence SEQ ID NO.16, RHD
[0273] U jednom aspektu ovih nukleinskih kiselina, sekvenca nukleinske kiseline kodira HCVR sekvence SEQ ID NO.17, RHE.
[0274] U jednom aspektu ovih nukleinskih kiselina, sekvenca nukleinske kiseline kodira HCVR sekvence SEQ ID NO.25, RHM.
ili
[0275] U jednom aspektu ovih nukleinskih kiselina, sekvenca nukleinske kiseline kodira LCVR bilo koje od sekvence SEQ ID NO.26, RKA i 27, RKB.
[0276] Predviđena je i sekvenca nukleinske kiseline koja sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO.), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom bilo koje od SEQ ID NO.: RHA do SEQ ID NO. RHM (tj., 13-25) i dalje tako da sekvenca nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja hibridizuje pod strogim uslovima sa komplementarnim lancem bilo koje od SEQ ID NO.: RHA do SEQ ID NO. RHM (i.e, 96-108), gde strogi uslovi hibridizacije obuhvataju hibridizaciju u 5xSSPE, 1% SDS, 1xDenhardt-ovom rastvoru na 65°C i pranje u 2xSSC, 1% SDS, a zatim 0,2xSSC na 65°C.
[0277] Predviđena je i sekvenca nukleinske kiseline koja sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO.), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO. 14, RHB i dalje tako da sekvenca nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja hibridizuje pod strogim uslovima sa komplementarnim lancem sekvence SEQ ID NO. 97, RHB, gde strogi uslovi hibridizacije obuhvataju hibridizaciju u 5xSSPE, 1% SDS, 1xDenhardt-ovom rastvoru na 65°C i pranje u 2xSSC, 1% SDS, a zatim 0,2xSSC na 65°C.
[0278] Predviđena je i sekvenca nukleinske kiseline koja sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO.), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO. 16, RHD i dalje tako da sekvenca nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja hibridizuje pod strogim uslovima sa komplementarnim lancem sekvence SEQ ID NO. 99, RHD, gde strogi uslovi hibridizacije obuhvataju hibridizaciju u 5xSSPE, 1% SDS, 1xDenhardt-ovom rastvoru na 65°C i pranje u 2xSSC, 1% SDS, a zatim 0,2xSSC na 65°C.
[0279] Predviđen je i sekvenca nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO.), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO. 17, RHE i dalje tako da sekvenca nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja hibridizuje pod strogim uslovima sa komplementarnim lancem sekvence SEQ ID NO. 100, RHE, gde strogi uslovi hibridizacije obuhvataju hibridizaciju u 5xSSPE, 1% SDS, 1xDenhardt-ovom rastvoru na 65°C i pranje u 2xSSC, 1% SDS, a zatim 0,2xSSC na 65°C.
[0280] Predviđena je i sekvenca nukleinske kiseline koja sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO.), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO. 25, RHM i dalje tako da sekvenca nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja hibridizuje pod strogim uslovima sa komplementarnim lancem sekvence SEQ ID NO. 108, RHM, gde strogi uslovi hibridizacije obuhvataju hibridizaciju u 5xSSPE, 1% SDS, 1xDenhardt-ovom rastvoru na 65°C i pranje u 2xSSC, 1% SDS, a zatim 0,2xSSC na 65°C.
[0281] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region lakog lanca (LCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO. 65), (ii) CDR1 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 4, (iii) CDR2 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 5 i (iv) CDR3 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 6 i gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 26, RKA i dalje tako da sekvenca nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja hibridizuje pod strogim uslovima sa komplementarnim lancem sekvence SEQ ID NO.: 109, RKA, gde strogi uslovi hibridizacije obuhvataju hibridizaciju u 5xSSPE, 1% SDS, 1xDenhardt-ovom rastvoru na 65°C i pranje u 2xSSC, 1% SDS, a zatim 0,2xSSC na 65°C.
[0282] Predviđen je i molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region lakog lanca (LCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO. 65), (ii) CDR1 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 4, (iii) CDR2 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 5 i (iv) CDR3 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 6 i gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 14, RKB i dalje tako da sekvenca nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja hibridizuje pod strogim uslovima sa komplementarnim lancem sekvence SEQ ID NO.: 110, RKB, gde strogi uslovi hibridizacije obuhvataju hibridizaciju u 5xSSPE, 1% SDS, 1xDenhardt-ovom rastvoru na 65°C i pranje u 2xSSC, 1% SDS, a zatim 0,2xSSC na 65°C.
[0283] Predviđena je i populacija molekula nukleinske kiseline koja sadrži prvi molekul nukleinske kiseline i drugi molekul nukleinske kiseline, gde je:
prvi molekul nukleinske kiseline molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region teškog lanca (HCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO. 71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3 i gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom bilo koje od SEQ ID NO.: RHA do SEQ ID NO. RHM (tj., SEQ ID NO.13-25);
i gde drugi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira LCVR ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO. 65), (ii) CDR1 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 4, (iii) CDR2 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 5 i (iv) CDR3 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 6.
[0284] Predviđena je i populacija molekula nukleinske kiseline koja sadrži prvi molekul nukleinske kiseline i drugi molekul nukleinske kiseline, gde je:
molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region lakog lanca (LCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO. 65), (ii) CDR1 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 4, (iii) CDR2 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 5 i (iv) CDR3 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 6 i gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 26, RKA;
i gde drugi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira HCVR ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO. 71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3.
[0285] Predviđena je i populacija molekula nukleinske kiseline koja sadrži prvi molekul nukleinske kiseline i drugi molekul nukleinske kiseline, gde je:
molekul nukleinske kiseline koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira varijabilni region lakog lanca (LCVR) ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina X72449 (SEQ ID NO. 65), (ii) CDR1 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 4, (iii) CDR2 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 5 i (iv) CDR3 LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 6 i gde navedeni LCVR ili njegov fragment sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je bar 98% identična sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO.: 27, RKB;
i gde drugi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira HCVR ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela, gde navedeni HCVR ili njegov fragment sadrži: (i) okvirni region izveden iz humanog imunoglobulina M65092 (SEQ ID NO. 71), (ii) CDR1 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 1, (iii) CDR2 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 2 i (iv) CDR3 HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 3.
[0286] Predviđeni su i molekuli nukleinske kiseline koja kodira bilo koji od varijabilnih regiona teškog lanca RHA-RHM (SEQ ID NOS. 13-25), gde su te sekvence nukleinskih kiselina odabrane kao bilo koje od SEQ ID NOS. 28-40, respektivno, ili 43-55, respektivno. Svi ovi molekuli nukleinske kiseline se mogu kombinovati sa molekulima nukleinske kiseline iz sledećeg paragrafa.
[0287] Predviđeni su i molekuli nukleinske kiseline koja kodira bilo koji od RKA ili RKB lakih lanaca, gde su molekuli nukleinske kiseline odabrani od SEQ ID NOS. 57 i 58, respektivno.
[0288] Predviđene su sve moguće kombinacije nukleinskih kiselina opisanih gore, koje kodiraju aminokiselinu ili njen fragment koji vezuje tau, varijabilni deo lakog lanca, ceo lak lanac, varijabilni deo teškog lanca, ceo težak lanac, kao što je ovde opisano.
[0289] U nekim primerima takvih populacija nukleinskih kiselina, one sadrže prvi molekul nukleinske kiseline i drugi molekul nukleinske kiseline, gde prvi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira HCVR ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela sekvence SEQ ID NO. 14, RHB, a drugi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira LCVR ili njegov fragment koji vezuje tau sekvence SEQ ID NO.26, RKA.
[0290] U nekim primerima takvih populacija, one sadrže prvi molekul nukleinske kiseline i drugi molekul nukleinske kiseline, gde prvi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira HCVR ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela sekvence SEQ ID NO. 16, RHD, a drugi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira LCVR ili njegov fragment koji vezuje tau sekvence SEQ ID NO.26, RKA.
[0291] U nekim primerima takvih populacija, one sadrže prvi molekul nukleinske kiseline i drugi molekul nukleinske kiseline, gde prvi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira HCVR ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela sekvence SEQ ID NO. 17, RHE, a drugi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira LCVR ili njegov fragment koji vezuje tau sekvence SEQ ID NO.26, RKA.
[0292] U nekim primerima takvih populacija, one sadrže prvi molekul nukleinske kiseline i drugi molekul nukleinske kiseline, gde prvi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira HCVR ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela sekvence SEQ ID NO.25, RHM, a drugi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira LCVR ili njegov fragment koji vezuje tau sekvence SEQ ID NO.26, RKA.
[0293] U nekim primerima takvih populacija, one sadrže prvi molekul nukleinske kiseline i drugi molekul nukleinske kiseline, gde prvi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira HCVR ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela sekvence SEQ ID NO. 16, RHD, a drugi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira LCVR ili njegov fragment koji vezuje tau sekvence SEQ ID NO.27, RKB.
[0294] U nekim primerima takvih populacija, one sadrže prvi molekul nukleinske kiseline i drugi molekul nukleinske kiseline, gde prvi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira HCVR ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela sekvence SEQ ID NO. 17, RHE, a drugi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira LCVR ili njegov fragment koji vezuje tau sekvence SEQ ID NO.27, RKB.
[0295] U nekim primerima takvih populacija, one sadrže prvi molekul nukleinske kiseline i drugi molekul nukleinske kiseline, gde prvi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira HCVR ili njegov fragment koji vezuje tau anti-tau antitela sekvence SEQ ID NO. 14, RKB, a drugi molekul nukleinske kiseline sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira LCVR ili njegov fragment koji vezuje tau sekvence SEQ ID NO.27, RKB.
[0296] Predviđen je i skup vektora od kojih svaki sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira težak lanac antitela ili fragmenta za vezivanje kao što je opisano u prethodnim paragrafima ovog odeljka. Drugi predviđen skup vektora je onaj koji sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira lak lanac antitela ili fragmenta za vezivanje kao što je opisano u bilo kom od prethodnih paragrafa ovog odeljka. Još jedan predviđen skup vektora je onaj koji sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira lak lanac antitela ili fragmenta za vezivanje kao što je opisano u bilo kom od prethodnih paragrafa ovog odeljka i težak lanac antitela ili fragmenta za vezivanje kao što je opisano u prethodnim paragrafima ovog odeljka.
[0297] Ćelije domaćini koje sadrže bilo koji od ovih vektora su takođe predviđene. U nekim aspektima, ćelija domaćin je prokariotska. U nekim drugim aspektima, ćelija domaćin je eukariotska. Ćelija domaćin koja sadrži bilo koju populaciju molekula nukleinske kiseline opisanu gore je takođe predviđena.
[0298] U nekim aspektima ovih ćelija domaćina, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0299] U nekim drugim aspektima ovih ćelija domaćina, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0300] U nekim drugim aspektima ovih ćelija domaćina, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0301] U nekim drugim aspektima ovih ćelija domaćina, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0302] U nekim drugim aspektima ovih ćelija domaćina, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0303] U nekim drugim aspektima ovih ćelija domaćina, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0304] U nekim drugim aspektima ovih ćelija domaćina, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0305] U nekim drugim aspektima ovih ćelija domaćina, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0306] Sve gore predviđene nukleinske kiseline, antitela, vektori i ćelije domaćini i njihovi odgovarajući sastavi su predviđeni za upotrebu kao lek za:
sprečavanje ili lečenje AD ili neke druge tauopatije;
lečenje Alchajmerove bolesti ili neke druge tauopatije u subjektu koji ima, je pod sumnjom da ima, ili je sklon da ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju;
usporavanje napredovanja AD ili neke druge tauopatije u subjektu koji ima, je pod sumnjom da ima, ili je sklon da ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju;
ublažavanja simptoma AD ili srodne tauopatije u subjektu koji ima, je pod sumnjom da ima, ili je sklon da ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju; i
smanjenje rizika ili odlaganje početka AD ili neke druge tauopatije u subjektu koji ima, je pod sumnjom da ima, ili je sklon da ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju.
[0307] Još jedan aspekt predmetne prijave je metod proizvodnje antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau koji se vezuje za humani tau, koji obuhvata gajenje bilo kojih od upravo opisanih ćelija domaćina tako da se nukleinska kiselina eksprimira i proizvodi antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau.
[0308] U nekim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0309] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0310] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0311] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0312] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0313] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0314] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0315] Jedan drugi aspekt predviđa metod za lečenje Alchajmerove bolesti ili neke druge tauopatije u subjektu koji ima, je pod sumnjom da ima, ili je sklon da ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju, koji obuhvata administriranje subjektu terapijski efektivne količine sastava koji sadrži bilo koja antitela ili fragmente za vezivanje opisane u ovom odeljku.
[0316] U nekim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0317] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0318] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0319] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0320] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0321] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0322] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0323] Jedan drugi aspekt predviđa metod izazivanja uklanjanja tau agregata iz mozga subjekta koji ima, je pod sumnjom da ima, ili je sklon da ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju, koji obuhvata administriranje subjektu terapijski efektivne količine sastava koji sadrži bilo koja antitela ili fragmente za vezivanje opisane u ovom odeljku.
[0324] U nekim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0325] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0326] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0327] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0328] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0329] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0330] Jedan drugi aspekt predviđa metod usporavanja napredovanja AD ili neke druge tauopatije u subjektu koji ima, je pod sumnjom da ima, ili je sklon da ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju, koji obuhvata administriranje subjektu terapijski efektivne količine sastava koji sadrži bilo koja antitela ili fragmente za vezivanje opisane u ovom odeljku.
[0331] U nekim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0332] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0333] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0334] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0335] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0336] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0337] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0338] Jedan drugi aspekt predviđa metod ublažavanja siptoma AD ili srodne tauopatije u subjektu koji ima, je pod sumnjom da ima, ili je sklon da ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju, koji obuhvata administriranje subjektu terapijski efektivne količine sastava koji sadrži bilo koja antitela ili fragmente za vezivanje opisane u ovom odeljku.
[0339] U nekim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0340] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0341] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0342] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0343] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0344] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0345] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0346] Jedan drugi aspekt predviđa metod lečenja, sprečavanja ili vraćanja kognitivnih funkcija u subjektu koji ima, je pod sumnjom da ima, ili je sklon da ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju, koji obuhvata administriranje subjektu terapijski efektivne količine sastava koji sadrži bilo koja antitela ili fragmente za vezivanje opisane u ovom odeljku.
[0347] U nekim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0348] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0349] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0350] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0351] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0352] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0353] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0354] Jedan drugi aspekt predviđa metod smanjenja rizika ili odlaganja početka AD ili neke druge tauopatije u subjektu koji ima, je pod sumnjom da ima, ili je sklon da ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju, koji obuhvata administriranje subjektu terapijski efektivne količine sastava koji sadrži bilo koja antitela ili fragmente za vezivanje opisane u ovom odeljku.
[0355] U nekim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0356] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0357] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0358] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0359] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0360] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0361] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0362] U nekim aspektima, bilo koji od ovih sastava, antitela, i/ili fragmenata za vezivanje, se administrira putem injekcije. U nekim drugim aspektima, bilo koji od ovih sastava, antitela, i/ili fragmenata za vezivanje se administrira putem intravenske infuzije.
[0363] Predviđeni su i aspekti gde se bilo koji od ovih sastava, antitela, i/ili fragmenata za vezivanje administrira navedenom subjektu u dozi antitela ili fragmenta za vezivanje od 0,1 mg/kg telesne težine do 20 mg/kg telesne težine i sa učestanošću od između nedeljno i mesečno, time tretirajući subjekta. U jednom poželjnom aspektu, antitelo ili fragment za vezivanje se administrira u dozi od 0,1 mg /kg telesne težine do 10 mg/kg telesne težine. U nekim poželjnim aspektima, antitelo ili fragment za vezivanje se administrira tokom perioda od bar tri meseca, poželjno bar šest meseci, obično bar dvanaest meseci, moguće dvadeset četiri meseca, u bilo kojoj od ovih prethodnih doza. U jednom drugom aspektu, bilo koji od ovih sastava, antitela, i/ili fragmenata za vezivanje se administrira navedenom subjektu u dozi antitela ili fragmenta za vezivanje od 0,1 mg /kg telesne težine do 10 mg/kg telesne težine i sa učestanošću od između nedeljno i mesečno, poželjno na svake dve nedelje, time tretirajući subjekta. U jednom drugom aspektu, bilo koji od ovih sastava, antitela, i/ili fragmenata za vezivanje se administrira navedenom subjektu u dozi od antitela ili fragmenta za vezivanje od 0,01 mg /kg telesne težine do 100 mg/kg telesne težine i sa učestanošću od između nedeljno i mesečno, time tretirajući subjekta.
[0364] U nekim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0365] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0366] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0367] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0368] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0369] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0370] U jednom drugom aspektu, bilo koji od terapijskih metoda upravo opisanih u ovom odeljku dalje obuhvata praćenje subjekta zbog napredovanja lečenja bar jednim tipom procene izabranim iz grupe koja se sastoji od Mini-ispita mentalnog stanja (MMSE), Skala procene Alchajmerove bolesti - kognitivna (ADAS-COG), Kliničarski utisak na osnovu intervjua (CIBI), Baterija neuroloških testova (NTB), Procena nesposobnosti za demenciju (DAD), Klinička ocena demencije - ukupan zbir ispitivanih kategorija (CDR-SOB), Neuropsihijatrijski inventar (NPI), pozitron-emisiona tomografija (PET sken) i snimanje magnetnom rezonancom (MRI). U jednom aspektu, tip procene je Baterija neuroloških testova (NTB). U jednom drugom aspektu, tip procene je Mini-ispit mentalnog stanja (MMSE).
[0371] U nekim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0372] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0373] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0374] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0375] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0376] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0377] U nekim aspektima, praktikovanje bilo kog od ovih metoda dalje obuhvata administriranje navedenom subjektu, paralelno ili sukcesivno, efektivne količine bar jendog dodatnog terapijskog sredstva.
[0378] U nekim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0379] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0380] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0381] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0382] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0383] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0384] Na primer, u nekim od ovih aspekata, dodatno terapijsko sredstvo je izabrano iz grupe koja se sastoji od antiapoptotičnog jedinjenja, helatora metala, inhibitora reparacije DNK, 3-amino-1-propansulfonske kiseline (3APS), 1,3-propandisulfonata (1,3PDS), aktivatora sekretaze, inhibitora beta-sekretaze, inhibitora gama-sekretaze, beta-amiloidnog peptida, antitela na beta-amiloid, tau peptida, neurotransmitera, razarača beta-ravni, antiinflamatornog molekula i svih njihovih farmaceutski prihvatljivih soli.
[0385] U nekim drugim od ovih aspekata, inhibitor holinesteraze je takrin, rivastigmin, donepezil, galantamin, ili nutritivni suplement i bilo koja od njihovih farmaceutski prihvatljivih soli.
[0386] U nekim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0387] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0388] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0389] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0390] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0391] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0392] A u još nekim drugim od ovih aspekata, dodatno terapijsko sredstvo je odabrano od beta-amiloidnih peptida (npr., N-terminusnih amiloidnih beta peptida), koji mogu, ali ne moraju biti konjugovani sa drugim jedinjenjima, kao što je mutiran toksin difteriije; antitela na beta-amiloid, kao što su bapineuzumab, solaneuzumab, gantenerumab, krenezumab, ponezumab i IVIG imunoglobulin; drugih imunizacionih terapija usmerenih na Abeta oligomere, jedinjenja koja sprečavaju hiperfosforilaciju tau, jedinjenja koja sprečavaju tau oligomerizaciju i agregiranje ili stimulišu depolimerizaciju tau oligomera (npr. metiltioninijum, rember ili LMTX) i drugih aktivnih i pasivnih imunizacionih terapija koje gađaju patološke forme tau (npr. agregate) i svih njihovih farmaceutski prihvatljivih soli.
[0393] U nekim od ovih drugih aspekata, dodatno terapijsko sredstvo je odabrano od inhibitora amiloid-beta agregacija (npr., Tramiprosat), inhibitora gama-sekretaza (npr., semagacestat) i modulatora gama-sekretaza (tarenflurbil) i svih njihovih farmaceutski prihvatljivih soli.
[0394] U nekim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0395] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0396] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0397] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0398] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0399] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0400] U nekim od ovih aspekata, dodatno terapijsko sredstvo je odabrano od inhibitora acetilholinesteraze (npr., donepezil, rivastigmin, galantamin, takrin, nutritivni suplementi), antagonista receptora N-metil-D-aspartata (NMDA) (npr., memantin), inhibitora reparacije DNK (npr., pirenzepin ili njegov metabolit), helatora prelaznih metala, faktora rasta, hormona, nesteroidnih anti-inflamatornih lekova (NSAID), antioksidanata, sredstava za snižavanje lipida, selektivnih inhibitora fosfodiesteraze, inhibitora tau agregiranja, inhibitora protein kinaza, inhibitora lekova protiv mitohondrijske disfunkcije, neurotrofina, inhibitora proteina toplotnog šoka, inhibitora fosfolipaze A2udružene sa lipoproteinom, memantina, antiapoptotičnog jedinjenja, helatora metala, inhibitora reparacije DNK, 3-amino-1-propansulfonske kiseline (3APS), 1,3-propandisulfonata (1,3PDS), aktivatora sekretaze, inhibitora beta-sekretaze, inhibitora gama-sekretaze, beta-amiloidnog peptida, antitela na beta-amiloid, tau peptida, neurotransmitera, razarača beta-ravni, antiinflamatornog molekula i svih njihovih farmaceutski prihvatljivih soli.
[0401] U nekim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0402] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0403] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0404] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0405] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0406] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0407] U nekim od ovih aspekata, dodatno terapijsko sredstvo je odabrano od BACE inhibitora; antagonista muskarina, inhibitora holinesteraze, inhibitora gama sekretaze, modulatora gama sekretaze, inhibitora HMG-CoA reduktaze, nesteroidnih anti-inflamatornih sredstava, antagonista receptora N-metil-D-aspartata, anti-amiloidnih antitela, vitamina E, agonista nikotinskih acetilholinskih receptora, inverznih agonista CB1 receptora ili antagonista CB1 receptora, antibiotika, sekretagoga hormona rasta, antagonista histamina H3, agonista AMPA, inhibitora PDE4, inverznih agonista GABAA, inhibitora agregiranja amiloida; beta inhibitora kinaze glikogen sintaze, promotera aktivnosti alfa sekretaze, inhibitora PDE-10, inhibitora apsorpcije holesterola i svih njihovih farmaceutski prihvatljivih soli.
[0408] U nekim od ovih aspekata, dodatno terapijsko sredstvo je drugo antitelo. A u još nekim drugim aspektima, drugo antitelo je odabrano od bapineuzumaba, solaneuzumaba, gantenerumaba, krenezumaba, ponezumaba i IVIG imunoglobulina.
[0409] U nekim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0410] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0411] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0412] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0413] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0414] U nekim drugim aspektima ova dva metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0415] Predviđen je i metod procene subjekta koji ima, koji je pod sumnjom da ima, ili je sklon da ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju, metod koji obuhvata korak detektovanja vezivanja bilo kog antitela ili fragmenta koji vezuje tau, opisanog u ovom odeljku, za komponentu biološkog uzorka iz subjekta, gde detekcija vezivanja za biološki uzorak ukazuje na Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju u subjektu. U nekim od ovih aspekata, biološki uzorak je uzorak biopsije, CSF, krvi, seruma, ili plazme.
[0416] U nekim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0417] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0418] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0419] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0420] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0421] U nekim drugim aspektima ovog metoda, antitelo i fragment za vezivanje su takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0422] Predviđeno je i da bilo koji od terapijskih metoda opisanih u prethodnim paragrafima može da se praktikuje sa antitelom ili fragmentom koji vezuje tau, gde su antitelo i fragment za vezivanje takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 14, RHB, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0423] Predviđeno je i da bilo koji od terapijskih metoda opisan u prethodnim paragrafima može da se praktikuje sa antitelom ili fragmentom koji vezuje tau, gde su antitelo i fragment za vezivanje takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0424] Predviđeno je i da bilo koji od terapijskih metoda opisan u prethodnim paragrafima može da se praktikuje sa antitelom ili fragmentom koji vezuje tau, gde su antitelo i fragment za vezivanje takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHE, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0425] Predviđeno je i da bilo koji od terapijskih metoda opisan u prethodnim paragrafima može da se praktikuje sa antitelom ili fragmentom koji vezuje tau, gde su antitelo i fragment za vezivanje takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 25, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 26, RKA. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0426] Predviđeno je i da bilo koji od terapijskih metoda opisan u prethodnim paragrafima može da se praktikuje sa antitelom ili fragmentom koji vezuje tau, gde su antitelo i fragment za vezivanje takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 16, RHD, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO.27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
[0427] Predviđeno je i da bilo koji od terapijskih metoda opisan u prethodnim paragrafima može da se praktikuje sa antitelom ili fragmentom koji vezuje tau, gde su antitelo i fragment za vezivanje takođe takvi da je sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO. 17, RHM, a sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca je SEQ ID NO. 27, RKB. Opciono, antitelo i fragment za vezivanje su IgG1 ili IgG4 izotipa.
KRATAK OPIS CRTEŽA
[0428]
Slika 1: Šematski prikaz šest izoformi humanog tau.
Slika 2: Šematska funkcionalna mapa humanog tau (2N4R); prikazuje "VQIINK" i "VQIVYK" kao SEQ ID NOS.147 i 146, respektivno.
Slika 3: Protein (SEQ ID NO.: 8) i sekvenca DNK (SEQ ID NO.: 91) varijabilnog regiona kapa lakog lanca DC8E8
Slika 4: Protein (SEQ ID NO.: 7) i sekvenca DNK (SEQ ID NO.: 90) varijabilnog regiona teškog lanca DC8E8
Slika 5: Analiza embrionskog lakog lanca DC8E8 (SEQ ID NOS. 167 i 168, respektivno, po redu pojavljivanja)
Slika 6: Analiza embrionskog teškog lanca DC8E8 (SEQ ID NOS. 66 i 169, respektivno, po redu pojavljivanja)
Slika 7: Vezivanje himernog i mišjeg DC8E8 za tau 151-391 /4R.
Slika 8: Strategija humanizacije teškog lanca DC8E8. Strukturno važni ostaci (prolin, cistein i asparagin) su naglašeni masnim slovima (bold) i kurzivom. Ostaci masnim slovima i podvučeni ukazuju na povratne translacije u mišji ostatak. CDR regioni su napisani malim slovima i označeni tačkama u zaglavlju tabele. Ostaci unutar 4 Å CDR-a su označeni zvezdicama u zaglavlju tabele. Slika 8 prikazuje SEQ ID NOS. 7, 71 i 13-25, respektivno, po redu pojavljivanja. Primetiti da je SEQ ID NO.71 (pristupni broj M65092 u bazi podataka IMGT) prikazana bez čeonog peptida MDWTWRFLFVVAAVTGVQS (SEQ ID NO.174).
Slika 9: Strategija humanizacije kapa lakog lanca DC8E8. Strukturno važni ostaci (prolin, cistein i asparagin) su naglašeni masnim slovima (bold) i kurzivom. Ostaci masnim slovima i podvučeni ukazuju na povratne translacije u mišji ostatak. CDR regioni su napisani malim slovima i označeni tačkama u zaglavlju tabele. Ostaci unutar 4 Å CDR-a su označeni zvezdicama u zaglavlju tabele. Slika 9 prikazuje SEQ ID NO. 8, 65 i 26-27, respektivno, po redu pojavljivanja. Primetiti da je SEQ ID NO. 65 (pristupni broj X72449 u bazi podataka IMGT) prikazana bez čeonog peptida QLLGLLMLWVSGSSG (SEQ ID NO. 175).
Slika 10: Vezivanje humanizovanog i himernog DC8E8 za tau 151-391/4R. Poređenje vezivanja antitela koja su kodirale kombinacije DC8E8 RHA ili DC8E8 RHB koeksprimirane sa DC8E8 RKA ili DC8E8 RKB sa potpuno himernim antitelom.
Slika 11: Vezivanje humanizovanog i himernog DC8E8 za tau 151-391/4R: Verzije RKA. Slika 12: Vezivanje humanizovanog i himernog DC8E8 za tau 151-391/4R: Verzije RKB. Slika 13: Vezivanje humanizovanog i himernog DC8E8 za tau 151-391/4R: Verzije Vk (sa himernim lakim lancem).
Slika 14: Vezivanje humanizovanog i himernog DC8E8 za tau 151-391 /4R: Verzije RHM.
Slika 15: Termička stabilnost kandidatskih humanizovanih antitela DC8E8: Prečišćena antitela su zagrevana 10 min na označenoj temperaturi, zatim ohlađena do 4°C pre izvođenja ELISA za vezivanje tau.
Slika 16: Analiza termičkog pomeranja prečišćenog humanizovanog kandidata antitela DC8E8: određivanje prečišćenih kandidatskih antitela Tt (Tm u tabeli) i poređenje sa himernim i mišjim DC8E8.
Slika 17: Kinetika vezivanja antitela DC8E8 analizirana površinskom plazmonskom rezonancom: određivanje KD: mišje DC8E8.
Slika 18: Kinetika vezivanja antitela DC8E8 analizirana površinskom plazmonskom rezonancom: određivanje KD: himerno DC8E8
Slika 19: Kinetika vezivanja antitela DC8E8 analizirana površinskom plazmonskom rezonancom: određivanje KD: humanizovano DC8E8 RHD/RKA (AX004)
Slika 20: Kinetika vezivanja antitela DC8E8 analizirana površinskom plazmonskom rezonancom: određivanje KD: humanizovano DC8E8 RHE/RKA (AX005)
Slika 21: Kinetika vezivanja antitela DC8E8 analizirana površinskom plazmonskom rezonancom: određivanje KD: humanizovano DC8E8 RHD/RKB (AX016)
Slika 22: Kinetika vezivanja antitela DC8E8 analizirana površinskom plazmonskom rezonancom: određivanje KD: humanizovano DC8E8 RHE/RKB (AX017);
Slika 23: Rezime rezultata na Biacore
Slika 24: Analiza agregiranja kandidata za potpuno humanizovano antitelo: A. AX004 (DA); B. AX005 (EA); C. AX016 (DB); D. AX017 (EB).
Slika 25: Procena rastvorljivosti kandidata za prečišćeno humanizovano antitelo DC8E8: Profil rastvorljivosti tokom koncentrovanja.
Slika 26: Procena rastvorljivosti kandidata za prečišćeno humanizovano antitelo DC8E8: Profil rastvorljivosti tokom koncentrovanja: aktivnost vezivanja posle koncentrovanja. Slika 27: Analiza kandidata za humanizovano antitelo pomoću stresa zamrzavanjem i otapanjem.
Slika 28: Analiza kandidata za potpuno humanizovano antitelo pomoću stresa indukovanom toplotom: A. AX004 (DA); B. AX005 (EA); C. AX0016 (DB); D. AX017 (EB).
Slika 29: Vezivanje (A) himernog DC8E8 i (B) mišjeg DC8E8 za nepravilno uređen skraćen tau 151-391 /4R i fiziološki tau 2N4R, određeno pomoću ELISA. (C) Vrednosti EC50 himernog i mišjeg antitela za analizirane tau proteine.
Slika 30: Ravnotežne konstante asocijacije vezivanja mišjeg i himernog DC8E8 za nepravilno uređen skraćen tau 151-391 /4R i ceo fiziološki tau 2N4R su određene površinskom plazmonskom rezonancom.
Slika 31: Vezivanje (A) himernog DC8E8 i (B) mišjeg DC8E8 za tau peptide izvedene iz ponovljenih domena proteina tau, određeno pomoću ELISA. (C) Vrednosti EC50 himernog i mišjeg antitela za analizirane tau peptide.
Slika 32: Himerni DC8E8 inhibira patološku tau-tau interakciju u in vitro testu tau fibrilizacije. Nepravilno uređen skraćen tau 151-391 /4R je indukovan heparinom da promeni konformaciju i da fibrilizuje, stepen čega je meren fluorescencijom tioflavina T; himerno DC8E8 je testirano na sposobnost da spreči patološku promenu konformacije i tau-tau interakciju.
Slika 33: Vezivanje humanizovanih glavnih antitela (lead) od DC8E8 (IgG4 izotip) i himernih DC8E8 za nepravilno uređen tau 151-391/4R i ceo fiziološki tau 2N4R, što je određeno pomoću ELISA. (A) Vezivanje humanizovanog antitela AX004; (B) Vezivanje humanizovanog antitela AX005; (C) Vezivanje humanizovanog antitela AX016; (D) Vezivanje humanizovanog antitela AX017. (E) Vezivanje himernog DC8E8. (F) Vrednosti EC50 himernog DC8E8 i humanizovanih glavnih antitela AX004, AX005, AX016, AX017 za analizirane tau proteine.
Slika 34: Vezivanje humanizovanih glavnih antitela DC8E8 (IgG1 izotip) za nepravilno uređen tau 151-391 /4R i ceo fiziološki tau 2N4R, određeno pomoću ELISA. (A) Vezivanje humanizovanog antitela AX004; (B) Vezivanje humanizovanog antitela AX005; (C) Vezivanje humanizovanog antitela AX016; (D) Vezivanje humanizovanog antitela AX017. (E) Vrednosti EC50 humanizovanih glavnih antitela AX004, AX005, AX016, AX017 za analizirane tau proteine.
Slika 35: Površinska plazmonska rezonanca (SPR) za karakterizaciju humanizovanih glavnih antitela DC8E8 AX004, AX005, AX016, AX017, vezivanje za nepravilno uređen tau151-391/4R i ceo 2N4R. (A) Verzije IgG4, (B) verzije IgG1.
Slika 36: Vezivanje humanizovanog antitela (IgG4 izotipa) za tau peptide izvedene iz ponovljenog regiona proteina tau za vezivanje mikrotubula, određeno pomoću ELISA. (A) Vezivanje humanizovanog antitela AX004; (B) Vezivanje humanizovanog antitela AX005; (C) Vezivanje humanizovanog antitela AX016; (D) Vezivanje humanizovanog antitela AX017. (E) Vezivanje himernog DC8E8. (F) Vrednosti EC50 himerne DC8E8 i humanizovane verzije AX004, AX005, AX016, AX017 za analizirane tau proteine.
Slika 37: Vezivanje humanizovanog antitela (IgG1 izotipa) za tau peptide izvedene iz ponovljenog regiona proteina tau za vezivanje mikrotubula, određeno pomoću ELISA. (A) Vezivanje humanizovanog antitela AX004; (B) Vezivanje humanizovanog antitela AX005; (C) Vezivanje humanizovanog antitela AX016; (D) Vezivanje humanizovanog antitela AX017. (E) Vrednosti EC50 himerne DC8E8 i humanizovane verzije AX004, AX005, AX016, AX017 za analizirane tau proteine.
Slika 38: Humanizovani glavni DC8E8 inhibiraju patološku tau-tau interakciju u testu fibrilizacije tau na osnovu fluorescencije. Nepravilno uređen tau 151-391/4R je indukovan da podlegne konformacionoj promeni i da fibrilizuje, što je izmereno fluorescencijom tioflavina T; humanizovana antitela su dodata u reakciju fibrilizacije i testirana je njihova sposobnost da spreče patološku konformacionu promenu. Sva testirana humanizovana antitela su sposobna da inhibiraju patološko agregiranje tau. (A) Inhibicija patološkog agregiranja indukovana humanizovanim glavnim DC8E8 IgG4 izotipa i (B) inhibicija patološkog agregiranja indukovana humanizovanim antitelima IgG1 izotipa.
Slika 39: Imunohistohemijsko bojenje mozga sa Alchajmerovom bolešću pomoću humanizovanih antitela DC8E8 (IgG1). I DC8E8 (A) i himerni DC8E8 (B) prepoznaju visok sadržaj neurofibrilarne patologije u humanom hipokampusu AD (CA1). Humanizovana antitela AX004 (C) i AX016 (E) ispoljavaju isti obrazac bojenja kao DC8E8. Uopšteno, humanizovana antitela AX005 (D) i AX017 (F) prepoznaju manje patološke strukture u mozgu AD. Podelak na skali: 100 µm.
Slika 40: Imunohistohemijsko bojenje mozga sa Alchajmerovom bolešću pomoću humanizovanih antitela DC8E8 (IgG4). I DC8E8 (A) i himerni DC8E8 (B) prepoznaju visok sadržaj neurofibrilarne patologije u humanom hipokampusu AD (CA1). Humanizovana antitela AX004 (C) i AX016 (E) ispoljavaju isti obrazac bojenja kao DC8E8. Uopšteno, humanizovana antitela AX005 (D) i AX017 (F) prepoznaju manje patološke strukture u mozgu AD. Podelak na skali: 100 µm.
Slika 41: Imunohistohemijsko bojenje mozga sa FTDP-17 (tau mutacija na R406W) pomoću humanizovanih antitela DC8E8 (IgG1). I DC8E8 (A) i himerni DC8E8 (B) prepoznaju visok sadržaj neurofibrilarne patologije u humanom entorinalnom korteksu. Humanizovana antitela AX004 (C) i AX016 (E) ispoljavaju isti obrazac bojenja kao DC8E8. Uopšteno, humanizovana antitela AX005 (D) i AX017 (F) prepoznaju manje patološke strukture u mozgu sa FTDP-17. Podelak na skali: 100 µm.
Slika 42: Imunohistohemijsko bojenje mozga sa FTDP-17 (tau mutacija na R406W) pomoću humanizovanih antitela DC8E8 (IgG4). I DC8E8 (A) i himerni DC8E8 (B) prepoznaju visok sadržaj neurofibrilarne patologije u humanom entorinalnom korteksu. Humanizovana antitela AX004 (C) i AX016 (E) ispoljavaju isti obrazac bojenja kao DC8E8. AX005 (D) i AX017 (F) ne prepoznaju nikakve patološke strukture u mozgu sa FTDP-17. Podelak na skali: 100 µm.
Slika 43: Imunohistohemijsko bojenje kortikobazalne degeneracije pomoću humanizovanih antitela DC8E8 (IgG1). I DC8E8 (A) i himerni DC8E8 (B) prepoznaju visok broj glijalnih patologija tau u humanom nukleusu kaudatusu. Humanizovana antitela AX004 (C) i AX016 (E) ispoljavaju isti obrazac bojenja kao DC8E8. Uopšteno, humanizovana antitela AX005 (D) i AX017 (F) prepoznaju manje patološke strukture u mozgu sa CBD, međutim, intenzitet bojenja je uporediv sa DC8E8. Podelak na skali: 50 µm.
Slika 44: Imunohistohemijsko bojenje kortikobazalne degeneracije pomoću humanizovanih antitela DC8E8 (IgG4). I DC8E8 (A) i himerni DC8E8 (B) prepoznaju visok broj glijalnih patologija tau u humanom nukleusu kaudatusu. Humanizovana antitela AX004 (C) i AX016 (E) ispoljavaju isti obrazac bojenja kao DC8E8. Uopšteno, humanizovana antitela AX005 (D) i AX017 (F) prepoznaju manje patološke strukture u mozgu sa CBD, prepoznaju manje patološke strukture u mozgu sa CBD, međutim, intenzitet bojenja je uporediv sa DC8E8. Podelak na skali: 50 µm.
Slika 45: Imunohistohemijsko bojenje progresivne supranuklearne paralize pomoću humanizovanih antitela DC8E8 (IgG1) I DC8E8 (A) i himerni DC8E8 (B) prepoznaju visok broj glijalnih patologija tau u humanom nukleusu kaudatusu. Humanizovana antitela AX004 (C) i AX016 (E) ispoljavaju isti obrazac bojenja kao DC8E8. Uopšteno, humanizovana antitela AX005 (D) i AX017 (F) prepoznaju malo manje patološke strukture. Intenzitet bojenja je uporediv sa DC8E8. Podelak na skali: 50 µm.
Slika 46: Imunohistohemijsko bojenje progresivne supranuklearne paralize pomoću humanizovanih antitela DC8E8 (IgG4) I DC8E8 (A) i himerni DC8E8 (B) prepoznaju visok broj glijalnih patologija tau u humanom nukleusu kaudatusu. Humanizovana antitela AX004 (C) i AX016 (E) ispoljavaju isti obrazac bojenja kao DC8E8. Uopšteno, humanizovana antitela AX005 (D) i AX017 (F) prepoznaju malo manje patološke strukture. Intenzitet bojenja je uporediv sa DC8E8. Podelak na skali: 50 µm.
[0429] Aminokiselinske sekvence koje odgovaraju izoformama humanog tau su date u SEQ ID NOS.151-156, respektivno, po redu pojavljivanja:
DETALJAN OPIS PRONALASKA
Definicije
[0430] Termin"afinitet" se odnosi na jačinu ukupne sume nekovalentnih interakcija između jednog mesta vezivanja molekula (npr., antitelo) i njegovog partnera u vezivanju (npr., antigen). Afinitet molekula X za njegovog partnera Y se uopšteno može predstaviti ravnotežnom konstantom disocijacije (KD) (ili njenom inverznom ravnotežnom konstantom asocijacije, KA). Afinitet se može meriti opštim metodima poznatim u struci, uključujući one opisane ovde. Videti, na primer, Pope ME, Soste MV, Eyford BA, Anderson NL, Pearson TW. (2009) J Immunol Methods. 341(1-2):86-96 i metode opisane ovde. Specifični ilustrativni i primerni aspekti merenja afiniteta vezivanja su opisani niže.
[0431] Termin "aminokiselina" se odnosi na prirodne, modifikovane i sintetičke aminokiseline, kao i na analoge aminokiselina i mimetike aminokiselina koje funkcionišu na način sličan aminokiselinama koje se javljaju u prirodi. Aminokiseline koje se javljaju u prirodi su one koje kodira genetski kod, kao i one aminokiseline koje su kasnije modifikovane, npr., hidroksiprolin, gama-karboksiglutamat i O-fosfoserin. Analozi aminokiselina se odnosi na jedinjenja koja imaju istu osnovnu hemijsku strukturu kao aminokiseline koje se javljaju u prirodi, tj., alfa ugljenik koji je vezan za vodonik, karboksilnu grupu, amino grupu i R grupu, npr., homoserin, norleucin, metionin sulfoksid, metionin metil sulfonijum. Takvi analozi imaju modifikovane R grupe (npr., norleucin) ili modifikovane okosnice peptida, ali zadržavaju istu osnovnu hemijsku strukturu kao aminokiseline koje se javljaju u prirodi. Mimetici aminokiselina se odnosi na hemijska jedinjenja koja imaju strukturu koja je različita od opšte hemijske strukture aminokiseline, a koja funkcionišu na način sličan aminokiselinama koje se javljaju u prirodi. Pogodne aminokiseline uključuju, bez ograničenja, i D- i L-izomere 20 uobičajenih aminokiselina koje se javljaju u prirodi i nalaze se u peptidima, kao i aminokiselina koje se javljaju u prirodi i onih koje se ne javljaju u prirodi, dobijenih organskom sintezom ili nekim drugim metaboličkim putevima. Primeri takvih aminokiselina koje se ne javljaju u prirodi uključuju, ali nisu ograničeni na, N-acetilglukozaminil-L-serin, N-acetilglukozaminil-L-treonin i O-fosfotirozin. Modifikovane aminokiseline uključuju, ali nisu ograničene na, hidroksiprolin, piroglutamat, gamakarboksiglutamat, O-fosfoserin, azetidinkarboksilnu kiselinu, 2-aminoadipinsku kiselinu, 3-aminoadipinsku kiselinu, beta-alanin, aminopropionsku kiselinu, 2-aminobuternu kiselinu, 4-aminobuternu kiselinu, 6-aminokapronsku kiselinu, 2-aminoheptanonsku kiselinu, 2aminoizobuternu kiselinu, 3-aminoizobuternu kiselinu, 2-aminopimelinsku kiselinu, tercijarni butilglicin, 2,4-diaminoizobuternu kiselinu, desmozin, 2,2'-diaminopimelinsku kiselinu, 2,3-diaminoproprionsku kiselinu, N-etilglicin, N-metilglicin, N-etilasparagin, homoprolin, hidroksilizin, alo-hidroksilizin, 3-hidroksiprolin, 4-hidroksiprolin, izodesmozin, alo-izoleucin, N-metilalanin, N-metilglicin, N-metilizoleucin, N-metilpentilglicin, N-metilvalin, naftalanin, norvalin, norleucin, ornitin, pentilglicin, pipekolinsku kiselinu i tioprolin. Termin aminokiselina uključuje i aminokiseline koje se javljaju u prirodi koje su metaboliti u određenim organizmima, ali koje ne kodira genetski kod za ugradnju u proteine. Takve aminokiseline uključuju, ali nisu ograničene na, ornitin, D-ornitin i D-arginin.
[0432] "Ćelijski posredovana citotoksičnost zavisna od antitela" i "ADCC" se odnose na ćelijski posredovanu reakciju u kojoj nespecifične citotoksične ćelije koje eksprimiraju Fc receptore (FcR) (npr. ćelije prirodne ubice (NK), neutrofili i makrofazi) prepoznaju vezano antitelo na ciljnoj ćeliji, a zatim izazivaju lizu ciljne ćelije. Primarne ćelije za posredovanje ADCC, NK ćelije, eksprimiraju samo Fc.gamma.RIII, dok monociti eksprimiraju Fc.gamma.RI, Fc.gamma.RII i Fc.gamma.RIII. Ekspresija FcR na hematopoetskim ćelijama je sumirana u Tabeli 3 na strani 464. Ravetch-a i Kinet-a, Annu. Rev. Immunol 9:457-92 (1991). Da bi se procenila ADCC aktivnost molekula od interesa, može se obaviti in vitro ADCC test, kao što je onaj opisan u U.S. patentu br. 5,500,362 ili U.S. patentu br. 5,821,337. Korisne efektorske ćelije za takve testove uključuju mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC) i ćelije prirodne ubice (NK). Alternativno, ili dodatno, ADCC aktivnost molekula od interesa se može proceniti in vivo, npr., u životinjskom modelu kao što je onaj opisan u Clynes et al. PNAS (USA) 95:652-656 (1998).
[0433] "Povratna mutacija" je mutacija uvedena u nukleotidnu sekvencu koja kodira humanizovano antitelo, koja dovodi do aminokiseline koja odgovara aminokiselini u roditeljskom antitelu (npr., donorsko antitelo, na primer, mišje antitelo). Određeni okvirni ostaci iz roditeljskog antitela mogu da budu zadržani tokom humanizacije antitela iz pronalaska, da bi se suštinski zadržale osobine vezivanja roditeljskog antitela, dok se istovremeno minimizuje potencijalna imunogenost dobijenog antitela. U jednom aspektu opisanom ovde, roditeljsko antitelo je mišjeg porekla. Na primer, povratna mutacija menja humani okvirni ostatak u roditeljski mišji ostatak. Primeri okvirnih ostataka koji se mogu povratno mutirati uključuju, ali nisu ograničeni na, kanonske ostatake, ostatke dodirne poveršine, neobične roditeljske ostatke koji su blizu mesta vezivanja, ostatke u "Vernier-ovoj zoni" (koja formira platformu na kojoj počivaju CDR) (Foote & Winter, 1992, J. Mol. Biol.
224, 487-499) i one blizu CDR H3.
[0434] Termin "himerna" antitela se odnosi na antitela u kojima je deo teškog i/ili lakog lanca identičan sa ili je homologan odgovarajućim sekvencama u antitelima izvedenim iz određene vrste ili koji pripada određenoj klasi ili podklasi antitela (npr., himerna humanizovana antitela, antitela zamenjene klase), dok je ostatak lan(a)ca identičan sa ili homologan odgovarajućim sekvencama u antitelima izvedenim iz neke druge vrste ili koji pripada nekoj drugoj klasi ili podklasi antitela, kao i fragmenti takvih antitela, dok god ispoljavaju željenu biološku aktivnost (U.S. patent br. 4,816,567 i Morrison et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 81:6851-6855 (1984)). Termin "himerno antitelo" se odnosi na monoklonsko antitelo koje sadrži varijabilni region, tj., region za vezivanje, iz jednog izvora ili vrste i bar deo konstantnog regiona izveden iz nekog drugog izvora ili vrste, obično dobijeno tehnikama rekombinantne DNK. Ponekad su poželjna himerna antitela koja sadrže mišji varijabilni region i humani konstantan region. Takva mišja/humana himerna antitela su proizvod eksprimiranih imunoglobulinskih gena koji sadrže segmente DNK koji kodiraju mišje varijabilne regione imunoglobulina i segmente DNK koji kodiraju humane konstantne regione imunoglobulina. Ostale forme "himernog antitela" su one u kojima je klasa ili podklasa modifikovana ili promenjena od one originalnog antitela. Takva "himerna" antitela se nazivaju i "antitela izmenjene klase". Metodi za proizvodnju himernih antitela uključuju konvencionalne tehnike rekombinantne DNK i tehnike transfekcije genima sada poznate u struci. Videti, npr., Morrison, S. L., et al., Proc. Natl. Acad Sci. USA 81 (1984) 6851-6855; U.S. patente br.5,202,238 i 5,204,244.
[0435] “Kompetitivno vezivanje“ se određuje testom u kome testirani fragment imunoglobulina/antitela/za vezivanje inhibira specifično vezivanje referentnog antitela za zajednički anigen, kao što je tau (npr., tau 151-391/4R). Poznati su brojni tipovi testova za kompetitivno vezivanje, na primer: direktan ili indirektan radioimunoesej na čvrstoj fazi (RIA), direktan ili indirektan enzimski imunoesej na čvrstoj fazi (EIA), kompetitivni sendvič test (videti Stahli et al., Methods in Enzymology 9:242 (1983)); direktan biotin-avidin EIA na čvrstoj fazi (videti Kirkland et al., J. Immunol. 137:3614 (1986)); direktan test čvrste faze sa obeležavanjem, direktan sendvič test na čvrstoj fazi sa obeležavanjem (videti Harlow i Lane, Antibodies: A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Press (1988)); direktan RIA na čvrstoj fazi sa obeležavanjem pomoću I<125>(videti Morel et al., Mol. Immunol. 25(1):7 (1988)); direktan biotin-avidin EIA na čvrstoj fazi (Cheung et al., Virology 176:546 (1990)) i direktan RIA sa obeležavanjem. (Moldenhauer et al., Scand. J. Immunol.32:77 (1990)). Tipično, takav test uključuje upotrebu prečišćenog antigena vezanog za čvrstu površinu ili ćelije koje nose bilo koji od ovih - neobeležen testirani imunoglobulin i obeležen referentni imunoglobulin. Kompetitivna inhibicija se meri preko određene količine obeleživača vezanog za čvrstu površinu ili ćelija u prisustvu testiranog imunoglobulina. Obično je testirani imunoglobulin prisutan u višku. Obično, kad je antitelo u kompeticiji prisutno u višku, ono će inhibirati specifično vezivanje referentnog antitela za zajednički antigen bar 50-55%, 55-60%, 60-65%, 65-70%, 70-75% ili više.
[0436] "Citotoksičnost zavisna od komplementa" ili "CDC" se odnosi na sposobnost molekula da lizira metu u prisustvu komplementa. Put aktivacije komplementom je iniciran vezivanjem prve komponente sistema komplementa (C1q) za molekul (npr. antitelo) u kompleksu sa srodnim antigenom. Za procenu aktivacije komplementom, može se uraditi CDC test, npr. kao što je opisano u Gazzano-Santoro et al., J. Immunol. Methods 202:163 (1996).
[0437] Termin"konjugacija", kao što se ovde koristi, se odnosi na vezu ili hemijsku grupu formiranu u hemijskoj reakciji između funkcionalne grupe prvog molekula (npr., antitela) sa funkcionalnom grupom drugog molekula (npr., terapijskim sredstvom ili lekom). Takve veze uključuju, ali nisu ograničene na, kovalentne veze i nekovalentne veze, dok takve hemijske grupe uključuju, ali nisu ograničene na, estre, karbonate, imine, fosfatne estre, hidrazone, acetale, ortoestre, peptidne veze i oligonukleotidne veze. "Hidrolitički stabilne veze" znači da su veze suštinski stabilne u vodi i ne reaguju sa vodom na korisnim pH vrednostima, uključujući, ali bez ograničenja, u fiziološkim uslovima u produženom periodu vremena. "Hidrolitički nestabilne ili razgradive veze" znači da su veze razgradive u vodi ili u vodenim rastvorima, uključujući na primer, krv. "Enzimski nestabilne ili razgradive veze" znači da se veze razgrađuju pomoću jednog ili više enzima. Samo kao primer, određeni PEG i srodni polimeri uključuju razgradive veze u okosnici polimera ili u grupi linkera između osovine PEG polimera i jedne ili više terminusnih funkcionalnih grupa proteina, polipeptida ili peptida obezbeđenih ovde. Takve razgradive veze uključuju, ali nisu ograničene na, estarske veze formirane u reakciji PEG karboksilnih kiselina ili aktiviranih PEG karboksilnih kiselina sa alkoholnim grupama na biološki aktivnom agensu, gde takve estarske grupe generalno hidrolizuju u fiziološkim uslovima da oslobode biološki aktivan agens. Druge hidrolitički razgradive veze uključuju, ali nisu ograničene na, karbonatne veze; iminske veze nastale u reakciji amina i aldehida; fosfat estarske veze formirane reagovanjem alkohola sa fosfatnom grupom; hodrazonske veze koje su proizvod reakcije hidrazida i i aldehida; acetalne veze koje su proizvod reakcije aldehida i alkohola; ortoestarske veze koje su proizvod reakcije formijata i alkohola; peptidne veze formirane amino grupom, uključujući, ali bez ograničenja, one na kraju polimera kakav je PEG i karboksilne grupe peptida i oligonukleotidne veze formirane fosforamiditnom grupom, uključujući, ali bez ograničenja, one na kraju polimera i 5' hidroksilne grupe oligonukleotida.
[0438] Termin "DC8E8" se odnosi na antitelo opisano u WO2013/041962 i koje je proizveo hibridom deponovan u American Type Culture Collection Patent Deposit br. PTA-11994. Otkriće opisano u WO2013/041962 je da su antitela (npr., DC8E8) koja se specifično vezuju za jedan ili više od četiri prethodno neidentifikovana funkcionalna regiona tau odabrana od 268-HQPGGG-273 (SEQ ID NO.: 148) (unutar prvog ponovljenog domena tau proteina), 299-HVPGGG-304 (SEQ ID NO.: 149) (unutar drugog ponovljenog domena tau proteina), 330-HKPGGG-335 (SEQ ID NO.: 150) (unutar trećeg ponovljenog domena tau proteina) i 362-HVPGGG-367 (SEQ ID NO.: 149) (unutar četvrtog ponovljenog domena tau proteina) sposobna da inhibiraju formiranje patoloških agregata tau i detektuju različite patološke forme tau, od kojih su neke najranije formirane u bolesti (npr., patološki monomeri). Hibridomi proizvedeni na human nepravilno uređen tau II (tau 151-391/4R), koji se u ovoj aplikaciji nazivaju i tauΔ(1-150;392-441)/4R, su pretraženi na proizvodnju monoklonskih antitela specifičnih za humane sparene spiralne filamente (PHF) i imunohistohemijski (IHC) i enzimskim imuno esejima (ELISA). Dobijeni skup uključuje mišje monoklonsko antitelo (mAb) DC8E8, koje je IgG1 podklase. Mapiranje epitopa DC8E8 je otkrilo da ono vezuje četiri prethodno neidentifikovana epitopa na humanom tau. Štaviše, dalja funkcionalna analiza DC8E8 je otkrila da svaki epitop predstavlja poseban funkcionalan region unutar tau. Ovi regioni, koji su opisani kao nove mete za dijagnozu i terapiju AD, su sadržani unutar funkcionalanih regiona tau odabranih od 268-HQPGGG-273 (SEQ ID NO.: 148) (unutar prvog ponovljenog domena tau proteina), 299-HVPGGG-304 (SEQ ID NO.: 149) (unutar drugog ponovljenog domena tau proteina), 330-HKPGGG-335 (SEQ ID NO.: 150) (unutar trećeg ponovljenog domena tau proteina) i 362-HVPGGG-367 (SEQ ID NO.: 149) (unutar četvrtog ponovljenog domena tau proteina).
[0439] Termini "dijagnostikovanje" i "dijagnoza", kao što se ovde koriste, se odnose na metode kojima iskusan stručnjak može da proceni i čak odredi da li ili ne subjekt pati od date bolesti ili stanja, u ovom slučaju, Alchajmerove bolesti i srodnih tauopatija. Iskusan stručnjak često postavlja dijagnozu na bazi jednog ili više dijagnostičkih indikatora, kao što je, na primer, biomarker, čija količina (uključujući prisustvo ili odsustvo) je indikativna za prisustvo, jačinu, ili odsustvo stanja.
[0440] Uz dijagnozu, kliničko praćenje bolesti i prognoza su takođe oblast velikog zanimanja i interesa. Važno je znati stadijum i brzinu napredovanja AD da bi se planirala najefektivnija terapija. Ako se može napraviti tačnija prognoza, može se izabrati odgovarajuća terapija, a u nekim slučajevima i manje teška terapija za pacijenta. Merenje nivoa patološkog tau, kao što je ovde opisano, može biti korisno da bi se subjekti kategorisali prema odmaklosti AD, ko će profitirati od konkretne terapije i diferencirati ih od drugih subjekata, gde alternativne ili dodatne terapije mogu da budu više odgovarajuće.
[0441] Na primer, DC8E8 je u stanju da diskriminiše predklinički AD, klinički početni AD i potpuno razvijen konačni stadijum AD (videti WO2013/041962). DC8E8 su pokazala bojenje ranih stadijuma (tau monomeri, dimeri) patološkog tau u humanom predkliničkom AD – Braak-ov I stadijum. Antitelo je prepoznalo stadijum stadijum oligomera patološkog tau i stadijum polimera patološkog tau (klupka). U potpuno razvijenoj Alchajmerovoj bolesti (konačni stadijum – Braak-ov VI stadijum), DC8E8 je prepoznao uglavnom polimere patološkog tau u vidu neurofibrilarnih klubadi, neuritskih plaka i neuritskih niti. DC8E8 je prepoznao sve razvojne stadijume formiranja klubadi u Alchajmerovoj bolesti. DC8E8 je prepoznao rane razvojne stadijume formiranja klubadi - monomerni, dimerni i rani oligomerni stadijum i kasni oligomerni, predklubast stadijum, kao i kasne razvojne stadijume polimera patološkog tau - unutarćelijska i vanćelijska neurofibrilarna klubad.
[0442] U skladu s tim, "diagnostikovanje" ili "postavljanje dijagnoze", kao što se ovde koristi, dalje uključuje pravljenje prognoze, koje može da obezbedi predviđanje kliničkog ishoda (sa ili bez tretmana lekovima), biranje odgovarajućeg tretmana (ili, da li bi tretman bio efektivan), ili praćenje tekućeg tretmana i potencijalno menjanje tretmana, na osnovu mere nivoa patološkog tau.
[0443] "Efektorske funkcije" antitela se odnose na one biološke aktivnosti koje se mogu pripisati Fc regionu (nativna sekvenca Fc regiona ili aminokiselinska sekvenca varijante Fc regiona) antitela. Primeri efektorskih funkcija antitela uključuju C1q vezivanje; citotoksičnost zavisnu od komplementa; vezivanje Fc receptora; ćelijski posredovanu citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC); fagocitozu i nishodnu regulaciju receptora na površini ćelije (npr. B ćelijski receptor; BCR).
[0444] Termin "epitop" ili "antigenska determinanta" se odnosi na mesto na antigenu za koje se imunoglobulin ili antitelo (ili njegov fragment za vezivanje antigena) specifično vezuje. Epitopi mogu da se formiraju od susednih aminokiselina ili od nesusednih aminokiselina dovedenih jedna pored druge tercijarnim savijanjem proteina. Epitopi formirani od susednih aminokiselina se tipično zadržavaju prilikom izlaganja denaturacionim rastvaračima, dok epitopi formirani tercijarnim savijanjem se tipično izgube tretmanom denaturacionim rastvaračima. Epitop tipično uključuje bar 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 ili 15 aminokiselina, često u jedinstvenoj prostornoj konformaciji. Metodi određivanja prostorne konformacije epitopa uključuju, na primer, kristalografiju x-zracima i 2-dimenzionu nuklearnu magnetnu rezonancu. Videti, npr., Epitope Mapping Protocols in Methods in Molecular Biology, Vol. 66, G. E. Morris, Ed. (1996). "Konformacioni epitop" je epitop za koji se antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau vezuje na konformaciono-specifičan način. U slučaju epitopa na bazi proteina, vezivanje može da zavisi od sekundarne, tercijarne ili kvaternarne strukture proteina koji nosi epitop. Drugim rečima, antitelo se vezuje na strukturno-specifičan način, na tercijarno-strukturno-specifičan način, ili kvaternarnostrukturno-specifičan način. Konformacioni epitop je onaj koji je prisutan u patološkom tau (npr., prisutan u Tau 151-391/4R).
[0445] Antitela i fragmenti koji vezuju tau opisani ovde imaju kao svoj "epitop" bilo koje jedno ili više od sledeća četiri tau mesta, od kojih su neka ili sva konformacioni epitopi: 268-HQPGGG-273 (SEQ ID NO.: 148) (unutar prvog ponovljenog domena tau proteina), 299-HVPGGG-304 (SEQ ID NO.: 149) (unutar drugog ponovljenog domena tau proteina), 330-HKPGGG-335 (SEQ ID NO.: 150) (unutar trećeg ponovljenog domena tau proteina) i 362-HVPGGG-367 (SEQ ID NO.: 149) (unutar četvrtog ponovljenog domena tau proteina). Ovi epitopi su ovde nazivani i QT1, QT2, QT3 i QT4, respektivno. DC8E8 se vezuje za sve od QT1-QT4; U stvari, epitop DC8E8 je HXPGGG, gde je X bilo koja aminokiselina (SEQ ID NO. 157).
[0446] Digestija antitela papainom proizvodi dva identična fragmenta za vezivanje antigena, koji se zovu "Fab" fragmenti, svaki sa po jednim mestom za vezivanje antigena i preostali "Fc" fragment, čije ime odražava njegovu sposobnost da spremno kristalizuje (od engl. fragment crystalizable). Obrada pepsinom daje F(ab')2fragment koji ima dva mesta za vezivanje antigena i još je sposoban da unakrsno veže antigen. "Fv" je onaj deo teškog lanca koji je uključen u Fab fragment. Bilo koji od ovih fragmenata može i da se pravi rekombinantno. Deo Fc antitela je povezan sa efektorskim funkcijama antitela, uključujući ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC) i citotoksičnost zavisnu od komplementa ili fagocitozu. Alteracije (npr., mutacione ili glikozilacione promene) u Fc regionu antitela se mogu koristiti za modulisanje bilo koje od njegovih efektorskih funkcija, kao i povećanje njegovog poluživota u serumu i drugih farmakokinetičkih osobina.
[0447] Fab fragment sadrži i konstantan domen lakog lanca i prvi konstantan domen (CH1) teškog lanca. Fab' fragmenti se razlikuju od Fab fragmenata dodatkom nekoliko aminokiselinskih ostataka na karboksi terminusu CH1 domena teškog lanca, uključujući jedan ili više cisteina iz zglobnog regiona antitela. Fab'-SH je ovde oznaka za Fab' u kom cisteinski ostatak(-ci) konstantnih domena nose bar jednu slobodnu tiol grupu. F(ab')2fragmenti antitela su originalno proizvedeni kao parovi Fab' fragmenata koji imaju zglobne cisteine između sebe. Poznata su i druga hemijska kuplovanja fragmenata antitela.
[0448] Termin "Fc", kao što se ovde koristi, uključuje polipeptid koji sadrži konstantan region antitela, osim prvog domena konstantnog regiona imunoglobulina. Prema tome, Fc se odnosi na poslednja dva domena konstantnih regiona imunoglobulina IgA, IgD i IgG i poslednja tri domena konstantnih regiona imunoglobulina IgE i IgM i fleksibilan zglobni N-terminus na ovim domenima. Za IgA i IgM, Fc može da uključuje J lanac. Za IgG, Fc sadrži domene imunoglobulina C gama 2 i C gama 3 (Cgama2 i Cgama3) i zglob između C gama 1 (Cgama1) i C gama 2 (Cgama2). Iako granice Fc regiona mogu da variraju, Fc region teškog lanca humanog IgG je obično definisan da sadrži ostatak C226 ili P230 na svom karboksilnom kraju, gde je numeracija prema sistemu numeracije EU. Za humani IgG1, Fc region je ovde definisan, u jednom aspektu, da sadrži ostatak P232 na svom karboksilnom kraju, gde je numeracija prema sistemu numeracije EU (Edelman G M et al., (1969) Proc Natl Acad Sci USA, 63(1): 78-85). C-terminusni lizin (ostatak 447 prema sistemu numeracije EU) Fc regiona se može ukloniti, na primer, tokom proizvodnje ili prečišćavanja antitela, ili rekombinantnim inženjerisanjem nukleinske kiseline koja kodira težak lanac antitela. U skladu s tim, sastav intaktnih antitela može da sadrži populacije antitela sa uklonjenim svim K447 ostacima, populacije antitela bez uklonjenih K447 ostataka i populacije antitela koje imaju smesu antitela sa i bez K447 ostataka. Fc može da se odnosi na ovaj region u izolaciji ili ovaj region u kontekstu Fc polipeptida, na primer, antitela. Fc može da bude nativna sekvenca Fc ili varijanta Fc. Zamene aminokiselinskih ostataka u delu Fc da bi se promenila efektorska funkcija antitela su poznate u struci (videti, npr., Winter et al., U.S. patent br.
5,648,260 i 5,624,821). Jedan pogodan Fc, opisan u prijavi PCT WO 93/10151, je jednolančani polipeptid koji se proteže od N-terminusnog zglobnog regiona do nativnog C-terminusa Fc regiona humanog IgG1 antitela. Još jedan koristan Fc polipeptid je Fc mutein (od mutirani protein, prim. prev.) opisan u U.S. patentu br. 5,457,035 i u Baum et al., 1994, EMBO J. 13:3992-4001. Aminokiselinska sekvenca ovog muteina je identična sa onom nativne Fc sekvence predstavljenom u WO 93/10151, osim što je aminokiselina 19 promenjena od Leu u Ala, aminokiselina 20 je promenjena od Leu u Glu i aminokiselina 22 je promenjena od Gly u Ala. Mutein ispoljava smanjen afinitet za Fc receptore.
[0449] Termin "Fc receptor" ili "FcR" se koristi da opiše receptor tkoji se vezuje za Fc region antitela. Poželjan FcR je nativna sekvenca humanog FcR. Štaviše, poželjan FcR je onaj koji vezuje IgG antitela (gama receptor) i uključuje receptore podklasa Fc.gama.RI, Fc.gama.RII i Fc.gama.RIII, uključujući alelne varijante i alternativno spojene forme ovih receptora. Fc.gama.RII receptori uključuju Fc.gama.RIIA ("aktivirajući receptor") i Fc.gama.RIIB ("inhibirajući receptor"), koji imaju slične aminokiselinske sekvence koje se prvenstveno razlikuju po svojim citoplazmatskim domenima. Aktivirajući receptor Fc.gama.RIIA sadrži imunoreceptorski aktivacioni motiv na bazi tirozina (ITAM) u jednom od svojih citoplazmatskih domena. Inhibirajući receptor Fc.gama.RIIB sadrži imunoreceptorski inhibitorni motiv na bazi tirozina (ITIM) u svom citoplazmatskom domenu (videti pregled u M. Daeron, Annu. Rev. Immunol 15:203-234 (1997)). Dat je pregled FcRs u Ravetch i Kinet, Annu. Rev. Immunol 9:457-92 (1991); Capel et al, Immunomethods 4:25-34 (1994) i de Haas et al, J. Lab. Clin; Med. 126:330-41 (1995). Ostali FcR, uključujući one koji treba da se identifikuju u budućnosti, su ovde obuhvaćeni terminom "FcR". Termin uključuje i neonatalni receptor, FcRn, koji je odgovoran za prenos maternjeg IgGs u fetus (Guyer et al., J. Immunol.
117:587 (1976) i Kim et al., J. Immunol. 24:249 (1994)) i reguliše homeostazu imunoglobulina.
[0450] "Fv" je takođe minimalan fragment antitela koji sadrži kompletno prepoznavanje antigena i mesto za vezivanje antigena. Ovaj region se sastoji od dimera jednog varijabilnog domena teškog lanca i jednog lakog lanca u čvrstoj, nekovalentnoj vezi. To je konfiguracija u kojoj tri hipervarijabilna regiona svakog varijabilnog domena interaguju da definišu mesto za vezivanje antigena na površini VH-VL dimera. Kolektivno, šest hipervarijabilnih regiona daju antitelu specifičnost vezivanja antigena. Međutim, čak i jedan varijabilan domen (ili pola Fv koji sadrži samo tri hipervarijabilna regiona specifična za antigen) ima sposobnost da prepozna i veže antigen, mada sa nižim afinitetom nego celo mesto vezivanja.
[0451] Kao što se ovde koristi, humanizovano antitelo koje sadrži varijabilni "okvirni region" teškog lanca ili lakog lanca iz određene humane embrionske imunoglobulinske sekvence može da sadrži razlike u aminokiselinama u odnosu na varijabilni okvirni region teškog lanca ili lakog lanca određene embrionske sekvence, usled, na primer, prirodnih somatskih mutacija ili namernog uvođenja usmerenih mutacija. Međutim, izabrano humanizovano antitelo tipično ima bar 90% identičnu aminokiselinsku sekvencu varijabilnog okvirnog regiona teškog ili lakog lanca sa aminokiselinskom sekvencom koju kodira varijabilni okvirni region teškog ili lakog lanca humanog embrionskog gena za imunoglobulin i sadrži aminokiselinske ostatke koji identifikuju humanizovano antitelo kao izvedeno iz humanog u poređenju sa embrionskim imunoglobulinskim aminokiselinskim sekvencama drugih vrsta (npr., mišje embrionske sekvence). U određenim slučajevima, humanizovano antitelo može da bude poželjno bar 90%, poželjnije bar 95%, poželjnije bar 96%, najpoželjnije bar 97%, naročito bar 98%, pogotovo bar 99%, identično po aminokiselinskoj sekvenci varijabilnog okvirnog regiona teškog ili lakog lanca sa aminokiselinskom sekvencom varijabilnog okvirnog regiona teškog ili lakog lanca koji kodira embrionski gen za imunoglobulin. Tipično, varijabilni okvirni region teškog ili lakog lanca humanizovanog antitela, izveden iz određene humane embrionske sekvence, će imati ne više od 11 aminokiselina, poželjno ne više od 5, ili čak poželjnije, ne više od 4, 3, 2, ili 1 razlike u odnosu na aminokiselinsku sekvencu varijabilnog okvirnog regiona teškog ili lakog lanca koji kodira humani embrionski gen za imunoglobulin.
[0452] "Humane efektorske ćelije" su leukociti koji eksprimiraju jedan ili više FcR i vrše efektorske funkcije. Poželjno je da ćelije eksprimiraju bar Fc.gama.RIII i vrše efektorsku funkciju ADCC. Primeri humanih leukocita koji posreduju u ADCC uključuju mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC), ćelije prirodne ubice (NK), monocite, citotoksične T ćelije i neutrofile; sa PBMC i NK ćelijama kao poželjnim. Efektorske ćelije mogu da budu izolovane iz svog nativnog izvora, npr. iz krvi ili PBMC, kao što je ovde opisano.
[0453] "Humane embrionske sekvence" se prirodno nalaze u humanoj populaciji. Kombinacija tih embrionskih gena generiše diverzitet antitela. Embrionske sekvence antitela za lak lanac antitela dolaze iz konzervisanih humanih embrionskih kapa ili lambda v-gena i jgena. Slično, sekvence teškog lanca dolaze iz embrionskih v-, d- i j-gena (LeFranc, M-P i LeFranc, G, "The Immunoglobulin Facts Book" Academic Press, 2001). Postoje javno dostupne, dobro poznate, baze podataka za sve poznate embrionske sekvence.
[0454] Termin "zglob" ili "zglobni region" ili "zglobni region antitela" ovde uključuje fleksibilan polipeptid koji sadrži aminokiseline između prvog i drugog konstantnog domena antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau. "Zglobni region", kao što se ovde pominje, je sekvencni region dužine od 6-62 aminokiseline, prisutan samo u IgA, IgD i IgG, koji obuhvata cisteinske ostatke koji premošćuju dva teška lanca. Strukturno, u jednom aspektu, domen CH1 IgG se završava na EU poziciji 220, a domen CH2 IgG počinje na ostatku EU pozicije 237. Prema tome, za IgG zglob antitela je ovde definisan, u jednom aspektu, da uključuje pozicije 221 (D221 u IgG1) do 231 (A231 u IgG1), gde je numeracija prema EU sistemu numeracije.
[0455] Termin "humanizovano antitelo" se odnosi na antitela u kojima su okvirni regioni (FR) i/ili regioni koji određuju komplementarnost (CDR) modifikovani tako da sadrže CDR imunoglobulina drukčije specifičnosti (mišje) od one roditeljskog imunoglobulina (humanog). U jednom aspektu, mišji CDR je ubačen u okvirni region humanog antitela da bi se dobilo "humanizovano antitelo". U jednom drugom aspektu, humani okvirni regioni su "nakalemljeni" ili ubačeni u mišja antitela, očuvavši CDR-ove mišjeg antitela, a zamenivši njegove okvirne regione okvirnim regionima humanog porekla. Kalemljenje i spajanje se može uraditi raznim tehnologijama rekombinantne DNK, uključujući PCR i mutagenezu. U struci postoje razni metodi humanizacije (npr., kalemljenje CDR, preoblikovanje, transgene životinje, kombinatorijske biblioteke). Videti, npr., Riechmann, L., et al., Nature 332 (1988) 323-327; Neuberger, M. S., et al., Nature 314 (1985) 268-270; Sastry L, Alting-Mess M, Huse WD, Short JM, Sorge JA, Hay BN, Janda KD, Benkovic SJ, Lerner RA (1989) Cloning of the immunological repertoire in for generation of monoclonal catalytic antibodies: construction of a heavy chain variable region-specific cDNA library. Proc Natl Acad Sci USA 86, 5728-5732; and Huse WD, Sastry S, Iverson SA, Kang AS, Alting-Mees M, Burton DR, Benkovic SJ, Lerner RA (1989) Generation of a large combinatorial library of the immunoglobulin repertoire in phage lambda. Science 246, 1275-1281. Humanizovana antitela su rezultat genetskog inženjerstva na drugom antitelu da bi se ono napravilo više nalik humanom dok se zadržavaju njegove osobine vezivanja antigena. Presta, L.G. Engineering of therapeutic antibodies to minimize immunogenicity and optimize function. Advanced Drug Delivery Reviews, Volume 58, Issues 5-6: 640-656 (2006). Izbor humanih varijabilnih domena, i lakog i teškog, za upotrebu u pravljenju humanizovanih antitela je vrlo važan da bi se smanjila antigenost. Prema takozvanom metodu "najvećeg slaganja" (best fit), sekvenca varijabilnog domena glodarskog antitela se poredi sa bibliotekom poznatih sekvenci humanih varijabilnih domena ili bibliotekom humanih embrionskih sekvenci. Humana sekvenca koja je najbliža toj glodarskoj se zatim može prihvatiti kao humani okvirni region za humanizovano antitelo (Sims et al., J. Immunol. 1993; 151:2296 et seq.; Chothia et al, Chothia i Lesk, J. Mol. Biol.
1987; 196:901-917). Jedan drugi metod koristi konkretan okvirni region izveden iz konsenzus sekvence svih humanih antitela određene podgrupe lakih ili teških lanaca. Isti okvir može da se koristi za nekoliko različitih humanizovanih antitela (Carter et al., PNAS USA, 1992; 89:4285 et seq.; Presta et al., J Immunol 1993; 151:2623 et seq.). Drugi metodi dizajnirani za smanjenje imunogenosti molekula antitela u humanom pacijentu uključuju “glazirana“ antitela (videti, npr., U.S. patent br. 6,797,492 i objave patentnih prijava U.S. 20020034765 i 20040253645) i antitela koja su modifikovana analizom epitopa T-ćelija i njihovim uklanjanjem (videti, npr., objave patentne prijave U.S. 20030153043 i U.S. patenta br.
5,712,120).
[0456] Naročito poželjni CDR-ovi humanizovanih antitela opisani ovde odgovaraju CDR sekvencama mišjeg monoklonskog DC8E8 antitela, naime, SEQ ID NOS. 1-6. Kopija humanizovanih antitela i njihovih fragmenata koji vezuje tau opisanih ovde (npr. imunoglobulin sa istim varijabilnim regionom teškog ili lakog lanca kao oni opisani ovde), napravljena rekombinantnim metodima ili bilo kojim drugim metodima (osim antitela koje postoji u prirodi), je takođe humanizovano antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau unutar opsega termina.
[0457] Termin "hipervarijabilni region", kad je korišćen ovde, se odnosi na aminokiselinske ostatke antitela koji su odgovorni za vezivanje antigena. U jednom aspektu, prema Kabatu, hipervarijabilni region generalno sadrži aminokiselinske ostatke iz "regiona koji određuju komplementarnost" ili "CDR" (npr. ostatke 24-34 (L1), 50-56 (L2) i 89-97 (L3) u varijabilnom domenu lakog lanca i 31-35 (H1), 50-65 (H2) i 95-102 (H3) u varijabilnom domenu teškog lanca; Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, Md. (1991)) i/ili one ostatke iz "hipervarijabilne petlje " (npr. ostatke 26-32 (L1), 50-52 (L2) i 91-96 (L3) u varijabilnom domenu lakog lanca i 26-32 (H1), 53-55 (H2) i 96-101 (H3) u varijabilnom domenu teškog lanca; Chothia i Lesk J. Mol. Biol.196:901-917 (1987)).
[0458] "Okvirni region" ili "FR" ostaci su oni ostaci varijabilnog domena koji nisu ostaci hipervarijabilnog regiona kao što je ovde definisan. U jedinstvenom sistemu numeracije IMGT, konzervisane aminokiseline uvek imaju istu poziciju, na primer, cistein 23 (1st-CYS), triptofan 41 (CONSERVED-TRP), hidrofobna aminokiselina 89, cistein 104 (2nd-CYS), fenilalanin ili triptofan 118 (J-PHE ili J-TRP). Videti, npr., Lefranc M.-P., Immunology Today 18, 509 (1997); Lefranc M.-P., The Immunologist, 7, 132-136 (1999); Lefranc, M.-P., Pommié, C., Ruiz, M., Giudicelli, V., Foulquier, E., Truong, L., Thouvenin-Contet, V. and Lefranc, Dev. Comp. Immunol., 27, 55-77 (2003). U jednom drugom aspektu, jedinstvena numeracija IMGT obezbeđuje standardizovano razgraničenje okvirnih regiona (FR1-IMGT: pozicije 1 do 26, FR2-IMGT: 39 do 55, FR3-IMGT: 66 do 104 i FR4-IMGT: 118 do 128) i regiona koji određuju komplementarnost: CDR1 - IMGT: 27 do 38, CDR2-IMGT: 56 do 65 i CDR3-IMGT: 105 do 117. Pošto prekidi predstavljaju neokupirane pozicije, dužine CDR-IMGT (prikazane između zagrada i razdvojene tačkama, npr. [8.8.13]) postaju važna informacija. Jedinstvena numeracija IMGT se koristi u 2D grafičkim predstavljanjima, označena kao IMGT Colliers de Perles. Videti, npr., Ruiz, M. i Lefranc, M.-P., Immunogenetics, 53, 857-883 (2002); Kaas, Q. i Lefranc, M.-P., Current Bioinformatics, 2, 21-30 (2007). Koristi se i za predstavljanje 3D struktura. Videti, npr., IMGT/3Dstructure-DB Kaas, Q., Ruiz, M. and Lefranc, M.-P., T cell receptor and MHC structural data. Nucl. Acids.
Res., 32, D208-D210 (2004). Okvirni ili FR aminokiselinski ostaci su oni ostaci varijabilnog domena koji ne pripadaju hipervarijabilnim regionima i uokviruju ih.
[0459] Primenom Kabatovog sistema numeracije, prava linearna aminokiselinska sekvenca može da sadrži manje aminokiselina ili dodatne aminokiseline, što odgovara skraćenju ili inserciji FR ili HVR varijabilnog domena. Na primer, varijabilni domen teškog lanca može da uključuje insert od jedne aminokiseline u H2 (ostatak 52a prema Kabatu) iza ostatka 52 i insertovane ostatke (npr. ostaci 82a, 82b i 82c, itd. prema Kabatu) iza ostatka 82 FR teškog lanca. Kabatova numeracija ostataka može da se odredi za dato antitelo poravnavanjem u regionima homologije sekvence antitela sa "standardnom" sekvencom numerisanom po Kabatu.
[0460] Termin "imunogenost" ili imunogeno, kao što se ovde koristi, se odnosi na odgovor antitela na administraciju terapijskog leka. Imunogenost prema antitelima i fragmentima koji vezuje tau obezbeđenim ovde se dobija korišćenjem kvantitativih i kvalitativnih testova za detekciju antitela na navedene terapijske proteine, polipeptide i peptide u biološkim fluidima. Takvi testovi uključuju, ali nisu ograničeni na, radioimunoesej (RIA), enzimski imunosorbent test (ELISA), luminiscentni imunoesej (LIA) i fluorescentni imunoesej (FIA). Analiza takve imunogenosti uključuje poređenje odgovora antitela po administraciji antitela i fragmenata koji vezuje tau obezbeđenih ovde sa odgovorom antitela po administraciji kontrolnog terapijskog proteina, polipeptida ili peptida ili nosača za isporuku ili pufera za isporuku.
[0461] "Laki lanci" antitela iz svake vrste kičmenjaka se mogu svrstati u jedan od dva jasno različita tipa, koji se zovu kapa (κ) i lambda (λ), na osnovu aminokiselinskih sekvenci njihovih konstantnih domena.
[0462] "Nativna antitela" su obično heterotetramerni glikoproteini od oko 150000 daltona, sastavljeni od dva identična laka (L) lanca i dva identična teška (H) lanca. Svaki lak lanac je vezan za težak lanac jednom kovalentnom disulfidnom vezom, dok broj disulfidnih veza varira među teškim lancima različitih izotipova imunoglobulina. Svaki težak, a i lak lanac, ima pravilno raspoređene međulančane disulfidne mostove. Svaki težak lanac ima na jednom kraju varijabilni domen (VH) praćen brojnim konstantnim domenima. Svaki lak lanac ima varijabilni domen na jednom kraju (VL) i konstantan domen na svom drugom kraju. Konstantan domen lakog lanca je poravnat sa prvim konstantnim domenom teškog lanca, a varijabilni domen lakog lanca je poravnat sa varijabilnim domenom teškog lanca. Smatra se da određeni aminokiselinski ostaci formiraju dodirnu površinu između varijabilnih domena lakog lanca i teškog lanca.
[0463] Termin "nukleinska kiselina", kao što se ovde koristi, treba da uključuje molekule DNK i molekule RNK. Molekul nukleinske kiseline može da bude jednolančan ili dvolančan, ali poželjno je dvolančana DNK.
[0464] "Procenat identičnosti" između dve sekvence nukleinskih kiselina ili aminokiselina označava procenat identičnih nukleotida ili aminokiselinskih ostataka u dve sekvence koje se porede, dobijen posle optimalnog poravnanja, gde je ovaj procenat čisto statistički, a razlike između dve sekvence su raspodeljene nasumično duž njihove dužine. Poređenje dve sekvence nukleinskih kiselina ili aminokiselina se tradicionalno vrši poređenjem sekvenci pošto su one optimalno poravnate, gde se navedeno poređenje može sprovoditi po segmentima ili korišćenjem "prozora za poravnanje". Optimalno poravnanje sekvenci za poređenje se može vršiti, pored ručnog poređenja, pomoću algoritma za lokalnu homologiju Smith-a i Watermana (1981) [Ad. App. Math. 2:482], pomoću algoritma za lokalnu homologiju Neddleman-a i Wunsch-a (1970) [J. Mol. Biol. 48:443], pomoću metoda traženja sličnosti Pearson-a i Lipman-a (1988) [Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85:2444] ili pomoću kompjuterskih softvera koji koriste ove algoritme (GAP, BESTFIT, FASTA i TFASTA u Wisconsin Genetics Software Package, Genetics Computer Group, 575 Science Dr., Madison, WI, ili softvera za poređenje BLAST NR ili BLAST P). Na primer, identičnost sekvence može da postoji preko regiona koji je bar oko 75-100 sekvencijskih jedinica u dužinu, preko regiona koji je oko 50 sekvencijskih jedinica u dužinu, ili, kad nije specifikovano, preko cele sekvence polipeptida.
[0465] Procentna identičnost između dve nukleinske kiseline ili aminokiselinske sekvence se određuje poređenjem dve optimalno poravnate sekvence u kojima nukleinska kiselina ili aminokiselinska sekvenca za poređenje može da ima adicije ili delecije u poređenju sa referentnom sekvencom za optimalno poravnavanje između dve sekvence. Procentna identičnost se izračunava određivanjem broja pozicija na kojima je aminokiselina, nukleotid ili ostatak identičan u dve sekvence, na primer, u dve potpune sekvence, deljenjem broja identičnih pozicija ukupnim brojem pozicija u prozoru za poravnanje i množenjem rezultata sa 100, da bi se dobio procenat identičnosti dve sekvence. U jednom aspektu, procentne identičnosti sekvenci između antitela se određuju pomoću sekvenci antitela maksimalno poravnatim po konvenciji Kabatove numeracije. Posle poravnavanja, ako se predmetni region antitela (npr., ceo zreo varijabilni region teškog ili lakog lanca) poredi sa istim regionom referentnog antitela, procentna identičnost sekvenci između predmetnog i referentnog regiona antitela je broj pozicija okupiran istom aminokiselinom i u predmetnom i referentnom regionu antitela podeljen ukupnim brojem poravnatih pozicija u dva regiona, ne računajući prekide, pomnožen sa 100 da bi se pretvorio u procenat.
[0466] Na primer, program BLAST, "BLAST 2 sequence" (Tatusova et al., "Blast 2 sequences - a new tool for comparing protein and nucleotide sequences", FEMS Microbiol., 1999, Lett. 174:247-250) dostupni na sajtu http://www.ncbi.nlm.nih.gov/gorf/bl2.html, se mogu koristiti sa parametrima po obrascu (default) (naročito za parametre "open gap penalty" (kazna za jaz čija se dužina unese): 5 i "extension gap penalty" (kazna za produženi jaz): 2; gde je odabrana matrica, na primer, "BLOSUM 62" matrica predložena u programu); procenat identičnosti dve sekvence za poređenje koje direktno izračunava program.
[0467] Za aminokiselinsku sekvencu koja ispoljava bar 80%, na primer, 85%, 90%, 95% i 98% identičnosti sa referentnom aminokiselinskom sekvencom, poželjni primeri uključuju one koji sadrže referentnu sekvencu, određene modifikacije, naročito deleciju, adiciju ili supstituciju bar jedne aminokiseline, skraćivanje ili produžavanje. U slučaju supstitucije jedne ili više konsekutivnih ili nekonsekutivnih aminokiselina, poželjne su supstitucije u kojima su supstituisane aminokiseline zamenjene "ekvivalentnim" aminokiselinama. Ovde, izraz "ekvivalentne aminokiseline" označava svaku aminokiselinu za koju je verovatno da će biti supstituisana jednom od strukturnih aminokiselina, ali bez modifikovanja bioloških aktivnosti odgovarajućih antitela i onih specifičnih primera definisanih niže.
[0468] Ekvivalentne aminokiseline se mogu određivati bilo po njihovoj strukturnoj homologiji sa aminokiselinama koje su supstituisale, bilo na osnovu rezultata komparativnih testova biološke aktivnosti raznih antitela koja će verovatno biti generisana. Kao neograničavajući primer, tabela 1 niže sumira moguće supstitucije koje će se verovatno uraditi, a koje ne dovode do značajnih modifikacija biološke aktivnosti odgovarajućeg modifikovanog antitela; inverzne supstitucije su prirodno moguće u istim uslovima.
Tabela 1
[0469] U kontekstu ovog opisa, termini "patološki tau" i "bolesni tau" uključuju konformere i strukture patološkog tau i obuhvata sve od sledećeg: Tau tipa IA, IB, IIA i IIB (opisane detaljno u WO2004/007547 A2), nepravilno uređene, pogrešno uređene tau (monomer, dimer, trimer, oligomer), pogrešno uređen rastvorljiv tau, tau nerastvorljiv u sarkozilu, vanćelijske naslage tau, agregate tau, sparene spiralne filamente, neurofibrilarnu patologiju, uključujući neurofibrilarne lezije, klubad, niti, fibrile, aksonske sferiode, visoko fosforilisane forme skraćenog tau i celog tau ili bilo koje forme tau pridružene AD ili neku drugu tauopatiju koju mogu da detektuju antitela i/ili fragmenti koji vezuju tau opisani ovde. Tau 151-391/4R (koje se naziva i tauΔ(1-150;392-441)/4R) predstavlja formu patološkog tau.
[0470] Termin "farmaceutski prihvatljiv" znači biološki ili farmakološki kompatibilan za in vivo upotrebu u životinjama ili ljudima i poželjno znači da je odobren od strane regulatorne agencije federalne ili državne vlade ili naveden u U.S. Farmakopeji ili nekoj drugoj opšte prepoznatoj farmakopeji za upotrebu u životinjama i, konkretnije, u ljudima.
[0471] Termin "rekombinantna ćelija domaćin" (ili jednostavno "ćelija domaćin"), kao što se ovde koristi, treba da se odnosi na ćeliju u koju je uveden rekombinantni ekspresioni vektor. Treba da se podrazumeva da su takvi termini namenjeni da obuhvate ne samo konkretnu ćeliju u pitanju, nego i potomstvo takve ćelije. Pošto određene modifikacije mogu da se jave u sledećim generacijama ili zbog mutacije ili zbog uticaja okoline, takvo potomstvo ne mora, u stvari, da bude identično sa roditeljskom ćelijom, ali je ipak uključen u opseg termina "ćelija domaćin", kao što se ovde koristi.
[0472] Termin "druga tauopatija" obuhvata sve neurološke bolesti koje su praćene pojavom abnormalnih oblika protein tau vezanih za mikrotubule u mozgovima pacijenata. Termin uključuje, ali nije ograničen na, sledeće bolesti: Alchajmerova bolest, Gerstmann-Sträussler-Scheinker bolest, britanska demencija, danska demencija, Pikova bolest, progresivna supranuklearna paraliza, kortikobazalna degeneracija, bolest argirofilna zrna, guamski kompleks Parkinsonove demencije, demencija od same klubadi, tauopatija bele mase sa globularnim glijalnim inkluzijama, frontotemporalna demencija (npr., FTDP-17) i parkinsonizam vezan za hromozom 17. Videti, npr., Goedert M, Clavaguera F i Tolnay M. The propagation of prion-like protein inclusions in neurodegenerative diseases. Trends Neurol. Sci. U jednom aspektu, jednu ili više tih abnormalnih formi tau prepoznaje jedno od antitela ili fragmenata za vezivanje opisanih ovde u bar jednom testu. U nekim aspektima, test je IHC. U nekim drugim aspektima, test je ELISA.
[0473] Kao što se ovde koristi, "specifično vezuje", kad se govori o antitelu, znači da se antitelo vezuje za svoj ciljni antigen ili epitop sa većim afinitetom nego za strukturno različite antigene ili epitope.
[0474] Termin "površinska plazmonska rezonanca", kao što se ovde koristi, se odnosi na optički fenomen koji omogućuje analizu biospecifičnih interakcija u realnom vremenu detekcijom alteracija u koncentracijama proteina unutar biosenzornog matriksa, na primer, primenom BIAcore sistema (Pharmacia Biosensor AB, Uppsala, Sweden i Piscataway, N.J.). Za dalje opise, videti Primer 1 i Jonsson, U., et al. (1993) Ann. Biol. Clin. 51:19-26; Jonsson, U., et al. (1991) Biotechniques 11:620-627; Johnsson, B., et al. (1995) J. Mol. Recognit.
8:125-131 i Johnnson, B., et al. (1991) Anal. Biochem.198:268-277.
[0475] "Jednolančani Fv" ili "scFv" fragmenti antitela sadrže VH i VL domene antitela, gde su ovi domeni prisutni u jednom polipeptidnom lancu. Poželjno je da Fv polipeptid dalje sadrži polipeptidni linker između VH i VL domena koji omogućava scFv da formira željenu strukturu za vezivanje antigena. Za pregled scFv, videti Pluckthun u The Pharmacology of Monoclonal Antibodies, vol. 113, Rosenburg i Moore eds., Springer-Verlag, New York, pp.
269-315 (1994).
[0476] Termin "tretman", kao što se ovde koristi, je definisan kao primena ili administracija terapijskog sredstva subjektu koji ima bolest, simptom bolesti ili predispozicija prema bolesti, sa ciljem da leči, isceli, olakša, umanji, promeni, popravi, ublaži, poboljša ili da utiče na bolest, simptome bolesti ili predispoziciju prema bolesti. Štaviše, dok god sastavi iz pronalaska, bilo sami, bilo u kombinaciji sa drugim terapijskim sredstvom leče, isceljuju, olakšavaju, umanjuju, menjaju, popravljaju, ublažavaju, poboljšavaju ili utiču na bar jedan simptom Alchajmerove bolesti ili neke druge tauopatije koja se tretira, u poređenju sa tim simptomom u odsustvu upotrebe sastava sa humanizovanim anti-tau antitelom ili njegovim fragmentom koji vezuje tau, rezultat bi trebalo smatrati tretmanom poremećaja koji je u osnovi, bez obzira da li su svi simptomi poremećaja izlečeni, isceljeni, olakšani, umanjeni, promenjeni, popravljeni, ublaženi, poboljšani ili pogođeni ili ne.
[0477] Termin "varijabilni" se odnosi na činjenicu da se određeni delovi sekvenci varijabilnih domena ekstenzivno razlikuju među antitelima i da se koriste u vezivanju i specifičnosti svakog konkretnog antitela za njegov konkretan antigen. Međutim, varijabilnost nije jednako raspoređena po varijabilnim domenima antitela. Ona je koncentrisana u tri segmenta koji se zovu hipervarijabilni regioni u varijabilnim domenima i lakog lanca i teškog lanca. Više konzervisani delovi varijabilnih domena se zovu okvirni regioni (FR). Varijabilni domeni nativnih teških i lakih lanaca sadrže svaki po četiri FR, zauzimajući umnogome konfiguraciju beta-ploča, spojenih preko tri hipervarijabilna regiona, koji formiraju petlje koje spajaju i u nekim slučajevima formiraju deo strukture beta-ravni. Hipervarijabilni regioni (HVR) u svakom lancu se drže zajedno u bliskom susedstvu pomoću FR-ova i, sa hipervarijabilnim regionima iz drugog lanca, doprinose formiranju mesta za vezivanje antigena antitela (videti Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, Md. (1991)). Konstantni domeni nisu direktno uključeni u vezivanje antitela za antigen, nego vrše razne efektorske funkcije, kao što je učešće antitela u ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC).
[0478] Termin "vektor", kao što se ovde koristi, namenjen je za molekul nukleinske kiseline sposoban da transportuje drugu nukleinsku kiselinu za koju je vezan. Jedan tip vektora je "plazmid", koji se odnosi na kružnu dvolančanu petlju DNK u koju se mogu ligirati dodatni segmenti DNK. Drugi tip vektora je virusni vektor, gde se dodatni segmenti DNK mogu vezati u virusni genom. Određeni vektori su sposobni za autonomnu replikaciju u ćeliji domaćinu u koju su uvedeni (npr., bakterijski vektori koji imaju bakterijski start replikacije i epizomski sisarski vektori). Drugi vektori (npr., ne-epizomski sisarski vektori) se mogu integrisati u genom ćelije domaćina po uvođenju u ćeliju domaćina i time se replikuju zajedno sa genomom domaćina. Štaviše, određeni vektori su sposobni da obavljaju ekspresiju gena za koje su operativno vezani. Takvi vektori se ovde nazivaju "rekombinantni ekspresioni vektori" (ili jednostavno, "ekspresioni vektori"). Uopšteno, ekspresioni vektori od koristi u tehnikama rekombinantne DNK su često u vidu plazmida. U predmetnoj specifikaciji, "plazmid" i "vektor" mogu da se koriste bez razlike, jer je plazmid najčešće korišćena forma vektora. Međutim, takve druge forme ekspresionih vektora, kao što su virusni vektori (npr., replikaciono defektni retrovirusi, adenovirusi i adeno-asocirani virusi), koji vrše ekvivalentne funkcije, su takođe uključeni.
[0479] Predmetna prijava može lakše da se razume uz sledeći detaljan opis specifičnih aspekata uključenih ovde. Mada je predmetna prijava opisana u odnosu sa pozivanjem na specifične detalje njenih određenih aspekata, ne treba na takve detalje gledati gledati kao na ograničenja opsega prijave.
Humanizovana antitela koja se vezuju za bolestan tau
[0480] Ovde su obezbeđena prva humanizovana antitela na humani bolestan/patološki tau koja su sposobna da prepoznaju četiri različita regiona tau na način zavisan od konformacije. Konkretnije, humanizovana antitela opisana ovde su sposobna za vezivanje bar jednog, dva, tri ili četiri od QT1-QT4 na takav način da diskriminišu prirodan/normalan tau od konformacija tau koje su povezane sa AD (bolestan tau). U nekim aspektima, dva, tri ili četiri od QT1-QT4 može da bude simultano zauzeto ovim antitelima. Drugim rečima, antitela i fragmenti koji vezuju tau opisani ovde imaju kao svoj "epitop" bilo koje jedno ili više od sledeća četiri tau mesta, od kojih su neka ili sva konformacioni epitopi: 268-HQPGGG-273 (SEQ ID NO.: 148) (unutar prvog ponovljenog domena tau proteina), 299-HVPGGG-304 (SEQ ID NO.: 149) (unutar drugog ponovljenog domena tau proteina), 330-HKPGGG-335 (SEQ ID NO.: 150) (unutar trećeg ponovljenog domena tau proteina) i 362-HVPGGG-367 (SEQ ID NO.: 149) (unutar četvrtog ponovljenog domena tau proteina). Ovi epitopi se ovde nazivaju i QT1, QT2, QT3 i QT4, respektivno. DC8E8 se vezuje za sve od QT1-QT4; u stvari, epitop DC8E8 je HXPGGG, gde je X bilo koja aminokiselina.
[0481] U jednom aspektu, antitela i fragmenti koji vezuju tau imaju afinitete za Tau 151-139/4R koji su bar 80% dobri ako ne i bolji od onog roditeljskog mišjeg monoklonskog antitela DC8E8. U jednom aspektu, antitela i fragmenti koji vezuju tau zadržavaju specifičnost za epitope koje prepoznaje mišje antitelo DC8E8. U jednom aspektu, ova antitela imaju jednu ili više biohemijskih osobina koje su prednosti (npr., humani konstantni regioni i time smanjena imunogenost, visoki nivoi ekspresije, visoka rastvorljivost, odsustvo značajnih agregacija proteina posle prečišćavanja, visoka stabilnost) koje ih čine optimalnim za upotrebu na klinici za tretman AD i srodnih tauopatija u ljudima.
[0482] Humanizacija DC8E8 je empirijski optimizovana manipulacijom okvirnih ostataka. Početna humanizovana verzija RHA/RKA (AX001) je ispoljila 10-struko povećanje afiniteta vezivanja za tau, u odnosu na himerni konstrukt DC8E8. Ovi podaci ukazuju na to da je jedan ili više okvirnih aminokiselinskih ostataka važno da bi se humanizovao DC8E8 sa malim rezultantnim gubitkom aktivnosti vezivanja. Nasuprot tome, jedna okvirna povratna mutacija je bila dovoljna da povrati afinitet vezivanja u humanizovanom antitelu RHD (AX004). Ova superiornost je bila neočekivana. Druge tačkaste povratne mutacije nisu imale istu neočekivanu prednost u afinitetu vezivanja. Videti, na primer, konstrukte RHF/RKA (AX006) i RHG/RKA (AX007). A sledeće najbolje antitelo je nosilo 10 povratnih mutacija. Videti AX002. Od svih testiranih kombinacija povratnih mutacija, pokazalo se da AX004 ima najveći afinitet vezivanja za tau (u testu opisanom ovde), uprkos tome što ima samo jednu povratnu mutaciju i za razliku od drugih konstrukata sa jednom povratnom mutacijom. Drugi humanizovani konstrukti poboljšanog afiniteta uključuju, na primer, AX002, AX005, AX037 i AX014, AX016, AX017, AX038, u verzijama lakog lanca RKA i RKB, respektivno.
[0483] Obezbeđeni su i fragmenti koji vezuju tau (npr. delovi antitela) humanizovanog antitela opisanog ovde. I ovi fragmenti su sposobni za vezivanje za bar jedan, dva, tri ili četiri od QT1-QT4 (definisanih gore) na takav način da diskriminišu prirodan/normalan tau od konformacija tau koje su povezane sa AD. U nekim aspektima, sva četiri QT1-QT4 epitopa mogu da zauzmu četiri antitela ili fragmenta koji vezuju tau opisana ovde. U nekim aspektima, fragmenti ili delovi se vezuju za tau sa istim afinitetom i osobinama mišjeg monoklonskog antitela DC8E8. Na primer, fragmenti ili delovi antitela sposobni za vezivanje za jedan ili više od QT1-QT4, uključuju, ali nisu ograničeni na fragmente Fab (npr., papainskom digestijom), Fd, Fab' (npr., pepsinskom digestijom i delimičnom redukcijom) i F(ab')2(npr., pepsinskom digestijom), facb (npr., plazminskom digestijom), pFc' (npr., pepsinskom ili plazminskom digestijom), Fd (npr., pepsinskom digestijom, delimičnom redukcijom i reagregacijom), Fv ili scFv (npr., tehnikama molekularne biologije), su obezbeđeni ovde. Videti i William E. Paul (ed.) Fundamental Immunology, 6th Edition, Lippincott Williams & Wilkins, NY, N.Y. (2008). Svi drugi fragmenti čiji je poluživot povećan konjugacijom sa drugim molekulima, uključujući PEGilovane fragmente, su takođe unutar opsega predmetnog pronalaska. Određeni fragmenti se mogu proizvoditi enzimskim cepanjem, tehnikama sinteze ili rekombinacije, kao što je rutinski poznato u struci, ili kao što je obezbeđeno ovde. Antitela se mogu proizvoditi i u spektru skraćenih formi korišćenjem gena antitela u kojima je jedan ili više stop kodona uvedeno uzvodno od prirodnog mesta za zaustavljanje. Na primer, kombinovani gen koji kodira deo teškog lanca F(ab')2se može dizajnirati da uključuje sekvence DNK koje kodiraju CH1 domen i/ili zglobni region teškog lanca. Različiti delovi antitela se mogu spojiti hemijski konvencionalnim tehnikama ili se mogu dobijati kao jedan protein primenom rutinskih tehnika genetičkog inženjerstva.
[0484] U zavisnosti od aminokiselinske sekvence konstantnog domena svojih teških lanaca, intaktna antitela mogu pripadati različitim "klasama". U jednom aspektu, postoji šest glavnih klasa intaktnih antitela: IgA, IgD, IgE, IgG, IgY i IgM, a nekoliko od ovih može dalje da se podeli na "podklase" (izotipove), npr., IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA i IgA2. Konstantni domeni teškog lanca koji odgovaraju različit klasama antitela se zovu alfa (α), delta (δ), epsilon (ε), gama (γ) i mi (µ), respektivno. Strukture podjedinica i trodimenzione konfiguracije različitih klasa imunoglobulina su dobro poznate. U jednom aspektu, antitela opisana ovde imaju konstantne regione bilo kog od postojećih imunogenih izotipova. Na primer, konstantni regioni mogu biti lambda ili kapa region i regioni gama-1, gama-2, gama-3, ili gama 4. Konstantni regioni mešanih izotipova su takođe unutar opsega ove prijave (npr., IgG1 mešan sa IgG4). Primećeno je da su neki izotipovi superiorni nad drugim. Bruggemann M, Williams GT, Bindon Cl, Clark MR, Walker MR, Jefferis R, Waldmann H, Neuberger MS (1987) Comparison of the effector functions of human immunoglobulins using a matched set of chimeric antibodies. J. Exp. Med. 166, 1351-1361; Bindon Cl, Hale G, Bruggemann M, Waldmann H (1988) Human monoclonal IgG isotypes differ incomplement activating function at the level of C4 as well as C1q. J. Exp. Med.168, 127-42; Shaw DR, Khazaeli MB, LoBuglio AF (1988) Mouse/human chimeric antibodies to a tumor associated antigen: biologic activity of the four human IgG subclasses. J. Natl. Cancer Inst. 80, 1553-9; Steplewski Z, Sun LK, Shearman CW, Ghrayeb J, Daddona P, Koprowski H, (1988) Biological activity of human-mouse IgG1, IgG2, IgG3, and IgG4 chimeric monoclonal antibodies with antitumor specificity. Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85, 4852-6. U jednom skupu eksperimenata, opisanom u ovim referencama, humani izotipovi IgM, IgG1, IgG2, IgG3 (dva alotipa), IgG4, IgA i IgE su poređeni po lizi posredovanoj autolognim komplementom, kao i po ćelijskoj citotoksičnosti zavisnoj od antitela (ADCC). Za lizu posredovanu komplementom, humani IgM i IgG1 su se pokazali kao najefektivniji, sa dva alotipa IgG3 koji su sledeći najbolji. IgG2 je dao slabu lizu, dok izgleda da drugi izotipovi nisu dali lizu. Rezultati za ADCC su bili da je IgG1 opet bio vrlo efektivan, praćen bilo IgG2, IgG3, bilo IgG4, u zavisnosti od testa (npr., ćelijski tip). Ostali izotipovi, uključujući IgM, su bili neefektivni. Ali antitela imaju mnoge druge aktivnosti (npr., promovisanje opsonizacije makrofazima) i na kraju je teško ili čak nemoguće predvideti koji izotip će imati najbolji skup osobina za željenu namenu.
[0485] Još jedan faktor koji utiče na imunogenost humanizovanog antitela je postojanje polimorfnih determinanti u konstantnom regionu. Ove razlike se mogu minimizirati za smanjenu antigenost. Postoji 18 alotipova humanog IgG nađenih sa razumnim frekvencama u populaciji: IgG1 ima 4; IgG2 ima 1; IgG3 ima 13; IgG4 ima 0. WHO (1976) Review of the notation for the allotypic and related markers of human immunoglobulins. Eur. J. Immunol.6, 599-601. Pored toga, postoji tri alotipa humanih lakih lanaca k. Neki alotipovi su prisutni u nekim osobama, a ne u drugim. Neki se pretežno eksprimiraju u japanskoj populaciji.
[0486] Mnogi metodi za humanizovanje ne-humanih antitela su opisani u struci. U jednom aspektu, humanizovano antitelo ima jedan ili više aminokiselinskih ostataka uvedenih u njega iz izvora koji nije human. Ovi ne-humani aminokiselinski ostaci se često nazivaju "uvezeni" ostaci, koji su tipično uzeti iz "uvoznog" varijabilnog domena. U jednom aspektu, humanizacija se može suštinski vršiti sledeći metod Winter-a i saradnika (Jones et al, Nature, 321:522-525 (1986); Riechmann et al, Nature, 332:323-327 (1988); Verhoeyen et al., Science, 239:1534-1536 (1988)), supstituisanjem sekvenci hipervarijabilnog regiona za odgovarajuće sekvence humanog antitela. U skladu s tim, takva "humanizovana" antitela su himerna antitela (U.S. patent br. 4,816,567), gde je suštinski manje od intaktnog humanog varijabilnog domena supstituisano odgovarajućim sekvencama iz ne-humane vrste. U nekim aspektima, humanizovana antitela su humana antitela u kojima su neki ostaci hipervarijabilnog regiona i moguće neki FR ostaci supstituisani ostacima sa analognih mesta u glodarskim antitelima.
[0487] Izbor humanih varijabilnih domena, i lakog i teškog, koji će se koristiti za pravljenje humanizovanih antitela je važan za smanjenje antigenosti. Prema takozvanom „metodu najvećeg slaganja", sekvenca varijabilnog domena glodarskog antitela je pretraživana u celokupnoj biblioteci poznatih humanih sekvenci varijabilnih domena. Humana sekvenca (ceo varijabilni region ili samo okvirni regioni) koja je najbliža sekvenci glodara je zatim prihvaćena kao humani okvirni region (FR) za humanizovano antitelo (Sims et al, J. Immunol., 151:2296 (1993); Chothia et al, J. Mol. Biol., 196:901 (1987)). Jedan drugi metod koristi određen okvirni region izveden iz konsenzusne sekvence svih humanih antitela određene podgrupe lakih ili teških lanaca. Isti okvirni region može da se koristi za nekoliko različitih humanizovanih antitela (Carter et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 89:4285 (1992); Presta et al., J. Immunol, 151:2623 (1993)).
[0488] U nekim aspektima, važno je da antitela budu humanizovana sa zadržanim visokim afinitetom za antigen i drugim poželjnim biološkim osobinama roditelja (npr., mišjeg antitela). Da bi se postigao ovaj cilj, prema jednom aspektu, humanizovana antitela se dobijaju postupkom analize roditeljskih sekvenci i raznih konceptualnih humanizovanih proizvoda, primenom trodimenzionih modela roditeljskih i humanizovanih sekvenci. Trodimenzioni modeli imunoglobulina su obično dostupni i poznati stručnjacima. Dostupni su kompjuterski programi koji ilustruju i prikazuju verovatne trodimenzione konformacione strukture izabranih kandidatskih sekvenci imunoglobulina. Inspekcija ovih prikaza dozvoljava analizu verovatne uloge ostataka u funkcionisanju kandidatske sekvence imunoglobulina, tj., analizu ostataka koja utiče na sposobnost kandidatskog imunoglobulina da se veže za svoj antigen. Na taj način, aminokiselinski ostaci FR mogu da se izaberu i kombinuju od recipijentovih i uvezenih sekvenci tako da se postigne željena karakteristika antitela, kao što je povećan afinitet za ciljni/e antigen(-e). Uopšteno, ostaci hipervarijabilnog regiona su direktno i najsuštinskije uključeni u uticaj na vezivanje antigena.
Tabela 2
[0489] Prethodna tabela 2 obezbeđuje SEQ ID NO. za neke od aminokiselinskih sekvenci opisanih ovde. U jednom drugom aspektu, humanizovano antitelo, ili fragment koji vezuje tau, kao što je opisano ovde, sadrži SEQ ID NOS. 1, 2, 3, kao CDR-ove teškog lanca 1, 2 i 3, respektivno, a SEQ ID NOS. 4, 5, 6, kao CDR-ove lakog lanca 1, 2 i 3, respektivno. U nekim aspektima, ovo antitelo ili fragment sadrži bar jedan CDR, kao što je definisan prema Kabatu, čija sekvenca ima bar 80%, poželjno bar 85%, 90%, 95% i 98% identičnosti posle optimalnog poravnavanja sa CDR bilo koje od SEQ ID NOS.1 do 6.
[0490] U jednom aspektu, antitelo (AX001) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHA (SEQ ID NO. 13) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX001-IgG1), bilo IgG4 (AXON001-IgG4).
[0491] U jednom aspektu, antitelo (AX002) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHB (SEQ ID NO. 14) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX002-IgG1), bilo IgG4 (AXON002-IgG4).
[0492] U jednom aspektu, antitelo (AX003) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHC (SEQ ID NO. 15) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX003-IgG1), bilo IgG4 (AXON003-IgG4).
[0493] U jednom aspektu, antitelo (AX004) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHD (SEQ ID NO. 16) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX003-IgG1), bilo IgG4.
[0494] U jednom aspektu, antitelo (AX005) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHE (SEQ ID NO. 17) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX005-IgG1), bilo IgG4 (AXON005-IgG4).
[0495] U jednom aspektu, antitelo (AX006) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHF (SEQ ID NO. 18) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX006-IgG1), bilo IgG4 (AXON006-IgG4).
[0496] U jednom aspektu, antitelo (AX007) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHG (SEQ ID NO. 19) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX007-IgG1), bilo IgG4 (AXON007-IgG4).
[0497] U jednom aspektu, antitelo (AX008) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHH (SEQ ID NO. 20) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX008-IgG1), bilo IgG4 (AXON008-IgG4).
[0498] U jednom aspektu, antitelo (AX009) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHI (SEQ ID NO. 21) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX009-IgG1), bilo IgG4 (AXON009-IgG4).
[0499] U jednom aspektu, antitelo (AX010) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHJ (SEQ ID NO. 22) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX010-IgG1), bilo IgG4 (AXON010-IgG4).
[0500] U jednom aspektu, antitelo (AX011) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHK (SEQ ID NO. 23) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX011-IgG1), bilo IgG4 (AXON011-IgG4).
[0501] U jednom aspektu, antitelo (AX012) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHL (SEQ ID NO. 24) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX012-IgG1), bilo IgG4 (AXON012-IgG4).
[0502] U jednom aspektu, antitelo (AX013) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHA (SEQ ID NO.1) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX013-(gG1), bilo IgG4 (AXON013-IgG4).
[0503] U jednom aspektu, antitelo (AX014) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHB (SEQ ID NO. 2) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX014-IgG1), bilo IgG4 (AXON014-IgG4).
[0504] U jednom aspektu, antitelo (AX015) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHC (SEQ ID NO. 15) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX015-IgG1), bilo IgG4 (AXON015-IgG4).
[0505] U jednom aspektu, antitelo (AX016) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHD (SEQ ID NO. 16) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno bilo IgG1 (AX016-IgG1), bilo IgG4 (AXON016-IgG4).
[0506] U jednom aspektu, antitelo (AX017) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHE (SEQ ID NO. 17) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX017-IgG1), bilo IgG4 (AXON017-IgG4).
[0507] U jednom aspektu, antitelo (AX018) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHF (SEQ ID NO. 18) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX018-IgG1), bilo IgG4 (AXON018-IgG4).
[0508] U jednom aspektu, antitelo (AX019) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHG (SEQ ID NO. 19) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX019-IgG1), bilo IgG4 (AXON019-IgG4).
[0509] U jednom aspektu, antitelo (AX020) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHH (SEQ ID NO. 20) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX020-IgG1), bilo IgG4 (AXON020-IgG4).
[0510] U jednom aspektu, antitelo (AX021) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHI (SEQ ID NO. 21) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX021-IgG1), bilo IgG4 (AXON021-IgG4).
[0511] U jednom aspektu, antitelo (AX022) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHJ (SEQ ID NO. 22) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX022-IgG1), bilo IgG4 (AXON022-IgG4).
[0512] U jednom aspektu, antitelo (AX023) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHK (SEQ ID NO. 23) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX023-IgG1), bilo IgG4 (AXON023-IgG4).
[0513] U jednom aspektu, antitelo (AX024) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHL (SEQ ID NO. 24) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX024-IgG1), bilo IgG4 (AXON024-IgG4).
[0514] U jednom aspektu, antitelo (AX025) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHA (SEQ ID NO. 13) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID NO.8)). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX025-IgG1), bilo IgG4 (AXON025-IgG4).
[0515] U jednom aspektu, antitelo (AX026) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHB (SEQ ID NO. 14) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID N.8). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX026-IgG1), bilo IgG4 (AXON026-IgG4).
[0516] U jednom aspektu, antitelo (AX027) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHC (SEQ ID NO. 15) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID N.8). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX027-IgG1), bilo IgG4 (AXON027-IgG4).
[0517] U jednom aspektu, antitelo (AX028) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHD (SEQ ID NO. 16) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID N.8). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX028-IgG1), bilo IgG4 (AXON028-IgG4).
[0518] U jednom aspektu, antitelo (AX029) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHE (SEQ ID NO. 17) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID N.8). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX029-IgG1), bilo IgG4 (AXON029-IgG4).
[0519] U jednom aspektu, antitelo (AX030) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHF (SEQ ID NO. 18) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID N.8). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX030-IgG1), bilo IgG4 (AXON030-IgG4).
[0520] U jednom aspektu, antitelo (AX031) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHG (SEQ ID NO. 19) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID N.8). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX031-IgG1), bilo IgG4 (AXON031-IgG4).
[0521] U jednom aspektu, antitelo (AX032) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHH (SEQ ID NO. 20) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID N.8). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX032-IgG1), bilo IgG4 (AXON032-IgG4).
[0522] U jednom aspektu, antitelo (AX033) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHI (SEQ ID NO. 21) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID N.8). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX033-IgG1), bilo IgG4 (AXON033-IgG4).
[0523] U jednom aspektu, antitelo (AX034) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHJ (SEQ ID NO. 22) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID N.8). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX034-IgG1), bilo IgG4 (AXON034-IgG4).
[0524] U jednom aspektu, antitelo (AX035) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHK (SEQ ID NO. 23) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID N.8). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX035-IgG1), bilo IgG4 (AXON035-IgG4).
[0525] U jednom aspektu, antitelo (AX036) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHL (SEQ ID NO. 24) i varijabilni region lakog lanca VK (SEQ ID N.8). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX036-IgG1), bilo IgG4 (AXON036-IgG4).
[0526] U jednom aspektu, antitelo (AX037) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHM (SEQ ID NO. 25) i varijabilni region lakog lanca RKA (SEQ ID NO. 26). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX037-IgG1), bilo IgG4 (AXON037-IgG4).
[0527] U jednom aspektu, antitelo (AX038) ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca RHM (SEQ ID NO.) i varijabilni region lakog lanca RKB (SEQ ID NO. 27). Ovo antitelo je snabdeveno konstantnim regionima bilo IgG1 (AX037-IgG1), bilo IgG4 (AXON037-IgG4).
[0528] U jednom drugom aspektu, ovde je obezbeđen težak lanac antitela koji sadrži varijabilni region odabran bilo od kog varijabilnog regiona teškog lanca RHA, RHB, RHC, RHD, RHE, RHF, RHG, RHH, RHI, RHJ, RHK, RHL i RHM. Bilo koji od ovih varijabilnih regiona može da se veže za konstantan region bilo kog humanog izotipa, uključujući konstantne regione sa mešanim izotipovima.
[0529] U jednom drugom aspektu, ovde je obezbeđen lak lanac antitela koji sadrži varijabilni region odabran od RKA i RKB. Bilo koji od ovih varijabilnih regiona može da se veže za konstantan region bilo kog humanog izotipa, uključujući konstantne regione sa mešanim izotipovima.
[0530] U jednom drugom aspektu, ovde je obezbeđen težak lanac antitela bilo koje od SEQ ID NO.28-40 i 43-55.
[0531] U jednom drugom aspektu, ovde je obezbeđen lak lanac antitela odabran od SEQ ID NO. 57-59.
[0532] Varijabilni region teškog i lakog lanca humanizovanih antitela može da se veže za bar deo humanog konstantnog regiona. Kao što je opisano gore u Definicijama, izbor konstantnog regiona delimično zavisi od toga da li se želi ćelijska citotoksičnost zavisna od antitela, ćelijska fagocitoza zavisna od antitela i/ili citotoksičnost zavisna od komplementa. U jednom aspektu, humani izotipovi IgG1 i IgG3 imaju citotoksičnost zavisnu od komplementa, a humani izotipovi IgG2 i IgG4 je nemaju. U jednom aspektu, humani IgG1 i IgG3 takođe indukuju jače ćelijski posredovane efektorske funkcije nego humani IgG2 i IgG4. Konstantni regioni lakog lanca mogu biti lambda ili kapa. Primer humanog konstantnog regiona kapa lakog lanca ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.: 170. N-terminusni arginin sekvence SEQ ID NO.:170 se može izostaviti, u kom slučaju konstantan region kapa lakog lanca ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.:171. Primer humanog konstantnog regiona teškog lanca IgG1 ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.:172. Primer humanog konstantnog regiona IgG4 teškog lanca ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.:173. Antitela se mogu eksprimirati kao tetrameri koji sadrže dva laka i dva teška lanca, kao odvojeni teški lanci, laki lanci, kao Fab, Fab', F(ab')2 i Fv ili kao jednolančana antitela u kojima su zreli varijabilni domeni teškog i lakog lanca spojeni preko spejsera.
[0533] Sekvence cDNK koje kodiraju konstantne regione humanih antitela su poznate stručnjaku uobičajenog nivoa. U jednom aspektu, primeri sekvenci cDNK dostupni putem, npr., GenBank, su sledeći: humani konstantan region teškog lanca IgG1: GenBank pristupni br.: J00228; humani konstantan region teškog lanca IgG2: GenBank pristupni br.: J00230; humani konstantan region teškog lanca IgG3: GenBank pristupni br.: X04646; humani konstantan region teškog lanca IgG4: GenBank pristupni br.: K01316 i humani konstantan region kapa lakog lanca: GenBank pristupni br.: J00241. U jednom aspektu, konstantan region može dalje da se modifikuje u skladu sa poznatim metodima. Na primer, u konstantnom regionu IgG4, ostatak S241 može da se mutira u prolinski (P) ostatak da dozvoli potpuno formiranje disulfidnog mosta u zglobu (videti, npr., Angel et al., Mol. Immunol.
1993; 30:105-8).
[0534] Zbog veće jasnoće, tabela 3 niže sumira različite aminokiselinske sekvence koje odgovaraju različitim varijabilnim regionima nekih humanizovanih antitela opisanih ovde.
Tabela 3
[0535] Tabela 4 niže sumira aminokiselinske sekvence koje odgovaraju različitim sekvencama cele dužine mišjih i humanizovanih antitela opisanih ovde.
Tabela 4
[0536] Tabela 5 niže sumira različite aminokiselinske sekvence koje odgovaraju različitim sekvencama cele dužine lakih lanaca humanizovanih antitela opisanih ovde.
Tabela 5
[0537] Obezbeđena su i himerna antitela i njihovi fragmenti koji vezuju tau. U jednom aspektu, himerno antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca DC8E8 VH (SEQ ID NO. 9) i varijabilni region lakog lanca DC8E8 VK(SEQ ID NO.
10) zajedno sa humanim konstantnim regionom IgG1 (SEQ ID NO. 172) za težak lanac i konstantan region kapa (SEQ ID NO. 170) za lak lanac. U jednom drugom aspektu, himerno antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau sadrži varijabilni region teškog lanca DC8E8 VH (SEQ ID NO. 9) i varijabilni region lakog lanca DC8E8 VK(SEQ ID NO. 10) zajedno sa humanim konstantnim regionom IgG4 (SEQ ID NO. 173) za težak lanac i konstantan region kapa (SEQ ID NO.170) za lak lanac.
[0538] U jednom aspektu, humanizovano antitelo, ili njegov fragment/deo koji vezuje tau, je napravljeno rekombinantno. U jednom drugom aspektu, humanizovano antitelo ili njegov fragment/deo koji vezuje tau, je bar delimično napravljeno hemijskom sintezom. U jednom aspektu, himerno antitelo ili njegov fragment/deo koji vezuje tau, je napravljeno rekombinantno. U jednom drugom aspektu, himerno antitelo ili njegov fragment/deo koji vezuje tau, je bar delimično napravljeno hemijskom sintezom.
[0539] Tabela 6 sumira sekvence za neke od drugih molekula vezanih za humanizaciju opisanih ovde.
Tabela 6
[0540] Predviđene su modifikacije aminokiselinskih sekvenci antitela opisanih ovde. Na primer, može da bude poželjno da se poboljša afinitet vezivanja i/ili neke druge biološke osobine antitela. Varijante aminokiselinskih sekvenci antitela se dobijaju uvođenjem odgovarajućih promena nukleotida u nukleinsku kiselinu antitela, ili sintezom peptida. Takve modifikacije uključuju, na primer, delecije i/ili insercije i/ili supstitucije ostataka unutar aminokiselinskih sekvenci antitela. Bilo koja kombinacija delecije, insercije i supstitucije se pravi da bi se stiglo do konačnog konstrukta, uz uslov da konačni konstrukt poseduje željene karakteristike. Promene aminokiselina mogu da promene i post-translacione procese antitela, kao što je menjanje broja ili pozicije mesta glikozilacije.
[0541] Predmetna prijava obuhvata i antitela i fragmente za vezivanje, čija sekvenca je promenjena uvođenjem bar jednog, posebno bar dva, još posebnije bar 3 ili više konzervativnih supstitucija u sekvence SEQ ID NOS.: 13-25 i SEQ ID NOS.: 26 i 27 respektivno, takvih da antitelo suštinski zadrži svoju punu funkcionalnost.
[0542] Određene aminokiseline iz okvirnih ostataka humanog zrelog varijabilnog regiona mogu da se izaberu za supstituciju na osnovu njihovog mogućeg uticaja na konformaciju CDR i/ili vezivanje za antigen, posredovanja u interakciji između teških i lakih lanaca, u interakciji sa konstantnim regionom, pošto su mesto za željenu ili neželjenu post-translacionu modifikaciju, pošto je neuobičajen aminokiselinski ostatak za tu poziciju u sekvenci humanog varijabilnog regiona i zato potencijalno imunogen, između ostalog. Stručnjak uobičajenog nivoa bi znao kako da izabere određene aminokiseline za supstituciju, a zatim proceni rezultat takve supstitucije. U mnogim aspektima, pozicije za supstituciju unutar okvirnog regiona i aminokiseline za supstituisanje se biraju empirijski.
[0543] Supstitucije aminokiselina se mogu raditi i u CDR-ovima. Jedna moguća varijacija je da se supstituišu određeni ostaci u CDR mišjeg antitela DC8E8 odgovarajućim ostacima iz sekvenci humanog CDR, tipično iz sekvenci CDR humanog akceptora korišćenih u dizajniranju humanizovanih antitela iz primera. U nekim antitelima, samo deo CDR-ova, naime, podskup ostataka CDR potrebnih za vezivanje, nazvanih SDR, je potreban da se zadrži vezivanje u humanizovanom antitelu. Ostaci CDR koji nisu u dodiru sa antigenom i koji nisu u SDR-ovima, se mogu identifikovati na osnovu prethodnih studija (na primer, ostaci H60-H65 u H2 CDR često nisu potrebni), iz regiona Kabatovih CDR-ova koji leže van hipervarijabilnih petlji Chothia-e (Chothia, J. Mol. Biol. 196:901, 1987), molekulskim modelovanjem i/ili empirijski, ili kao što je opisano u Gonzales et al., Mol. Immunol. 41:863 (2004). U takvim humanizovanim antitelima, na pozicijama u kojima je jedan ili više donorskih ostataka CDR odsutno ili u kojima je izostavljen ceo donorski CDR, aminokiselina koja zauzima poziciju može da bude aminokiselina koja zauzima odgovarajuću poziciju (po Kabatovoj numeraciji) u sekvenci akceptorskog antitela. Broj takvih uključenih supstitucija akceptorskih aminokiselina donorskim u CDR, odražava balans u kompetitivnim zahteviima. Takve supstitucije imaju potencijalnu prednost u smanjenju broja mišjih aminokiselina u humanizovanom antitelu, pa time i smanjenju potencijalne imunogenosti. Međutim, supstitucije mogu da izazovu i promene afiniteta i poželjno je da izbegnu značajna smanjenja afiniteta. Pozicije za supstituciju unutar CDR-ova i aminokiselina koje se supstituišu se takođe mogu izabrati empirijski.
[0544] U jednom aspektu, antitela i njihovi fragmenti koji vezuju tau sadrže varijabilni region teškog lanca koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 sekvenci SEQ ID NOS. 1, 2 i 3, respektivno, i koji je bar 90% identičan sa zrelim teškim lancem sekvenci SEQ ID NOS. 28-40 (ceo RHA-RHM) i varijabilni region lakog lanca koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 sekvenci SEQ ID NOS. 4, 5 i 6, respektivno, i koji je bar 90% identičan sa zrelim lakim lancem sekvence SEQ ID NO.57 (RKA) ili SEQ ID NO.58 (RKB). U nekim aspektima, zreo varijabilni region teškog lanca je bar 95%, 96%, 97%, 98%, ili 99% identičan sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NO.28-40. U nekim aspektima, zreo varijabilni region lakog lanca je bar 95%, 96%, 97%, 98%, ili 99% identičan sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NO.57 i SEQ ID NO. 58.
[0545] Koristan metod za identifikaciju određenih ostataka ili regiona antitela koji su poželjne lokacije za mutagenezu se zove "mutageneza skenirana alaninom", kao što je opisan u Cunningham i Wells, Science, 244:1081-1085 (1989). Tu se aminokiselinski ostatak ili grupa ciljnih aminokiselinskih ostataka identifikuje (npr., naelektrisani ostaci kao što su arg, asp, his, lys i glu) i zamenjuje neutralnom ili negativno naelektrisanom aminokiselinom (najpoželjnije alaninom ili polialaninom) da bi uticala na interakciju aminokiselina sa antigenom. One lokacije aminokiselina, koje demonstriraju funkcionalnu osetljivost na supstitucije, se zatim rаfiniraju uvođenjem još ili drugih varijanti na ili za mesta supstitucije. Dakle, dok je mesto za uvođenje varijacije aminokiselinske sekvence prethodno određeno, priroda mutacija po sebi ne mora prethodno da se odredi. Na primer, da bi se analiziralo izvođenje mutacije na datom mestu, skeniranje alaninom ili nasumična mutageneza se radi na ciljnom kodonu ili regionu i eksprimirane varijante antitela se pretražuju na željenu aktivnost.
[0546] Insercije aminokiselinskih sekvenci uključuju amino- i/ili karboksil-terminusne fuzije čije su dužine od jednog ostatka do polipeptida koji sadrže sto ili više ostataka, kao i intrasekvencne insercije jednog ili više aminokiselinskih ostataka. Primeri terminusnih insercija uključuju antitelo sa N-terminusnim metionl ostatkom ili antitelo fuzionisano sa drugim terapijskim sredstvom. Ostale insercione varijante molekula antitela uključuju fuziju N- ili C-terminusa antitela sa enzimom (npr. za ADEPT) ili polipeptida koji povećava poluživot antitela u serumu.
[0547] Jedan drugi tip varijante je varijanta aminokiselinske supstitucije. Te varijante imaju bar jedan aminokiselinski ostatak u molekulu antitela zamenjen drukčijim ostatkom. U jednom aspektu, mesta od najvećeg interesa za supstitucionu mutagenezu uključuju hipervarijabilne regione, ali su predviđene i promene FR. Konzervativne supstitucije su pokazane u tabeli iznad, kao i niže. Više supstancijalnih promena, označenih klasama aminokiselina, može da se uvede i da se pregledaju proizvodi.
[0548] Supstancijalne modifikacije u biološkim osobinama antitela se postižu biranjem supstitucija koje se po svom efektu značajno razlikuju u održavanju (a) strukture polipeptidne okosnice u oblasti supstitucije, na primer, kao ravanska ili spiralna konformacija, (b) naelektrisanja ili hidrofobnosti molekula na ciljnom mestu ili (c) glavnine bočnog lanca. Aminokiseline mogu da se grupišu prema sličnostima osobina svojih bočnih lanaca (u A. L. Lehninger, u Biochemistry, drugo izdanje., str.73-75, Worth Publishers, New York (1975)):
(1) nepolarne: Ala (A), Val (V), Leu (L), Ile (I), Pro (P), Phe (F), Trp (W), Met (M) (2) nepromenjene polarne: Gly (G), Ser (S), Thr (T), Cys (C), Tyr (Y), Asn (N), Gln (Q) (3) kisele: Asp (D), Glu (E)
(4) bazne: Lys (K), Arg (R), His (H)
[0549] Alternativno, aminokiseline koje se javljaju u prirodi mogu da se podele na grupe na bazi drugih zajedničkih osobina bočnih lanaca:
(1) hidrofobne: Norleucin, Met, Ala, Val, Leu, Ile;
(2) neutralne hidrofilne: Cys, Ser, Thr, Asn, Gln;
(3) kisele: Asp, Glu;
(4) bazne: His, Lys, Arg;
(5) ostaci koji utiču na orijentaciju lanca: Gly, Pro;
(6) aromatične: Trp, Tyr, Phe.
[0550] Nekonzervativne supstitucije tipično povlače razmenu člana jedne od ovih klasa za drugu klasu.
[0551] Bilo koji cisteinski ostatak koji nije uključen u održavanje pravilne konformacije antitela takođe može da bude supstituisan, uopšteno serinom, da bi se poravila oksidativna stabilnost molekula i sprečilo aberantno unakrsno vezivanje. Obrnuto, cisteinske veze mogu da se dodaju antitelu da se popravi njegova stabilnost (naročito kad je antitelo fragment antitela, kakav je Fv fragment).
[0552] Naročito poželjan tip supstitucione varijante uključuje supstituisanje jednog ili više ostataka hipervarijabilnog regiona roditeljskog antitela (npr. humanizovano ili humano antitelo). Uopšteno, dobijene varijante izabrane za dalji razvoj će imati poboljšane biološke osobine u odnosu na roditeljsko antitelo iz kog su generisane. Zgodan način generisanja takvih supstitucionih varijanti uključuje sazrevanje afiniteta pomoću izlaganja na fagu. Ukratko, nekoliko mesta u hipervarijabilnom regionu (npr. 6-7 mesta) se mutira tako da generiše sve moguće amino supstitucije na svakom od mesta. Tako dobijene varijante antitela su izložene na monovalentan način iz filamentoznih čestica faga kao fuzije sa proizvodom gena III M13 spakovanim unutar svake čestice. Varijante izložene na fagu se zatim pretražuju na njihovu biološku aktivnost (npr. afinitet vezivanja), kao što je ovde izloženo. Da bi se identifikovala mesta hipervarijabilnog regiona koja su kandidati za modifikaciju, može se uraditi mutageneza skenirana alaninom da bi se identifikovali aminokiselinski ostaci hipervarijabilnog regiona koji značajno doprinose vezivanju antigena. Alternativno ili dodatno, može da bude korisno da se analizira kristalna struktura kompleksa antigen-antitelo da bi se identifikovale tačke kontakta između antitela i humanog tau. Takvi kontaktni ostaci i susedni ostaci su kandidati za supstituciju prema tehnikama razrađenim ovde. Kad su jednom generisane takve varijante, panel varijanti se podvrgava skriningu kao što je opisano ovde, i antitela sa superiornim osobinama na jednom ili više relevantnih testova mogu da budu izabrana za dalji razvoj.
[0553] Jedan drugi tip aminokiselinske varijante antitela menja originalan obrazac glikozilacije antitela. Pod menjanjem se misli na deletiranje jedne ili više ugljovodoničnih funkcionalnih grupa nađenih u antitelu, i/ili dodavanje jednog ili više mesta glikozilacije koja nisu prisutna u antitelu.
[0554] Glikozilacija antitela je tipično ili N-vezana ili O-vezana. N-vezana se odnosi na vezivanje ugljovodonične grupe za bočni lanac asparaginskog ostatka. Tripeptidne sekvence asparagin-X-serin i asparagin-X-treonin, gde je X bilo koja aminokiselina osim prolina, su sekvence prepoznavanja za enzim koji vezuje ugljovodonične grupe za bočni lanac asparagina. Tako, prisustvo bilo koje od ovih tripeptidnih sekvenci u polipeptidu pravi potencijalno mesto glikozilacije. O-vezana glikozilacija se odnosi na vezu jednog od šećera N-acetilgalaktozamin, galaktozu, ili ksilozu za hidroksiaminokiselinu, najčešće serin ili treonin, mada se mogu koristiti i 5-hidroksiprolin ili 5-hidroksilizin.
[0555] Dodavanje mesta glikozilacije antitelu se pogodno postiže menjanjem aminokiselinske sekvence tako da ona sadrži jednu ili više gore opisanih tripeptidnih sekvenci (za N-vezana mesta glikozilacije). Promena se može napraviti i dodavanjem ili supstitucijom jednog ili više serinskih ili treoninskih ostataka u sekvenci originalnog antitela (za O-vezana mesta glikozilacije).
[0556] Kad antitelo sadrži Fc region, ugljovodonik spojen za njega može da bude promenjen. Na primer, antitela sa zrelom ugljovodoničnom strukturom kojoj nedostaje fukoza zakačena za Fc region antitela su opisana u US pat pr. br. US 2003/0157108 A1, Presta, L. Videti i US 2004/0693621 A1 (Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd). Antitela sa bisektnim N-acetilglukozaminom (GlcNAc) u ugljovodoniku zakačenom za Fc region antitela su navedena u WO03/011878, Jean-Mairet et al. i U.S. patentu br. 6,602,684, Umana et al. Antitela sa bar jednim galaktoznim ostatkom u oligosaharidu zakačenim za Fc region antitela su objavljena u WO97/30087, Patel et al. Videti i WO98/58964 (Raju, S.) i WO99/22764 (Raju, S.) koji se odnose na antitela sa izmenjenim ugljovodonikom zakačenim za njihov Fc region. Može da bude poželjno modifikovati poluživot antitela ili fragmenata koji vezuju tau, iz pronalaska. U jednom aspektu, jedna ili više aminokiselina iz Fc je mutirano da poveća poluživot antitela u krvi, ili gde je jedna ili više šećernih grupa Fc deletirana, ili je jedna ili više šećernih grupa dodato da bi se povećao poluživot antitela u krvi. Uobičajeni proteini u plazmi, kakvi su humani serumski albumin (HSA) i imunoglobulini (Igs), uključujući humanizovana antitela, imaju dug poluživot, tipično od 2 do 3 nedelje, što se pripisuje njihovoj specifičnoj interakciji sa neonatalnim Fc receptorom (FcRn), što dovodi do endozomskog recikliranja (Ghetie (2002) Immunol Res, 25:97-113). Nasuprot tome, većina ostalih proteina od farmaceutskog interesa, naročito rekombinantni fragmenti antitela, hormoni i interferoni pate od brzog klirensa (u krvi). Ovo naročito važi za proteine čija je veličina ispod pražne vrednosti za filtraciju u bubrezima od oko 70 kDa (Caliceti (2003) Adv Drug Deliv Rev 55:1261-1277). U tim slučajevima, poluživot u plazmi nemodifikovanog farmaceutskog proteina može da bude znatno manji od jednog sata. Ovo može da ograniči njihovu upotrebu u većini terapijskih primena. Da bi se postiglo postojano farmakološko dejstvo i da bi se povećala pacijentova saglasnost - sa preporučenim intervalima doziranja koji traju po nekoliko dana ili čak nedelja – ustanovljeno je i opisano u struci nekoliko strategija za svrhe biofarmaceutskog razvoja leka.
[0557] U nekim drugim aspektima, antitela ili njihovi fragmenti koji vezuju tau mogu da se modifikuju da utiču na poluživot ili vreme cirkulacije PEGilacijom ili nekom drugom konjugacijom sa drugim polimerima. Polimer može da bude bilo koje molekulske težine i može da bude razgranat ili ne razgranat. Za polietilen glikol, poželjna molekulska težina je između oko 1 kDa i oko 100 kDa (termin "oko" ukazuje na to da u dobijanju polietilen glikola, neki molekuli će težiti više, neki manje od navedene molekulske težine) zbog lakoće rukovanja i proizvodnje. Mogu da se koriste i druge veličine, u zavisnosti od željenog terapijskog profila (npr., željeno trajanje produženog oslobađanja, efekti, ako ih ima, na biološku aktivnost, lakoća rukovanja, stepen ili nedostatak antigenosti i drugi poznati efekti polietilen glikola na terapijski protein ili analog). Na primer, polietilen glikol može da ima prosečnu molekulsku težinu od oko 200, 500, 1000, 1500, 2000, 2500, 3000, 3500, 4000, 4500, 5000, 5500, 6000, 6500, 7000, 7500, 8000, 8500, 9000, 9500, 10000, 10500, 11000, 11500, 12000, 12500, 13000, 13500, 14000, 14500, 15000, 15500, 16000, 16500, 17000, 17500, 18000, 18500, 19000, 19500, 20000, 25000, 30000, 35000, 40000, 50000, 55000, 60000, 65000, 70000, 75000, 80000, 85000, 90000, 95000, ili 100000 Da. Razgranati polietilen glikoli su opisani, na primer, u U.S. patentu br. 5,643,575; Morpurgo et al., Appl. Biochem. Biotechnol. 56:59-72 (1996); Vorobjev et al., Nucleosides Nucleotides 18:2745-2750 (1999) i Caliceti et al., Bioconjug. Chem. 10:638-646 (1999). Polietilen glikol može da bude zakačen za proteine putem veze sa bilo kojim od mnoštva aminokiselinskih ostataka. Na primer, polietilen glikol može biti vezan za polipeptide putem kovalentnih veza sa lizinom, histidinom, asparaginskom kiselinom, glutaminskom kiselinom ili cisteinskim ostacima. Jedna ili više reakcionih hemija može da se primeni za vezivanje polietilen glikola za specifične aminokiselinske ostatke (npr., lizin, histidin, asparaginska kiselina, glutaminska kiselina ili cistein) ili za više od jednog tipa aminokiselinskih ostataka (npr., lizin, histidin, asparaginska kiselina, glutaminska kiselina, cistein i njihove kombinacije).
[0558] Alternativno, antitela ili njihovi fragmenti mogu da imaju in vivo povećan poluživot putem fuzije sa albuminom (uključujući, ali bez ograničenja, rekombinantni humani serumski albumin ili njegove fragmente ili varijante (videti, npr., U.S. patent br. 5,876,969, izdat 2. marta, 1999, EP Patent 0413622 i U.S. patent br. 5,766,883, izdat 16. juna, 1998)) ili nekim drugim proteinima koji cirkulišu u krvi, kakav je transferin ili feritin. U jednom aspektu, prisutni polipeptidi i/ili antitela (uključujući njihove fragmente ili varijante) se fuzionišu sa zrelom formom humanog serumskog albumina (tj., aminokiseline 1-585 humanog serumskog albumina, kao što je prikazano na SL. 1 i 2 EP patenta 0 322 094). Polinukleotidi koji kodiraju fuzione proteine iz pronalaska su takođe obuhvaćeni.
[0559] Antitela ili njihovi fragmenti koji vezuju tau takođe mogu da budu hemijski modifikovani da obezbede dodatne prednosti, kao što su povećana rastvorljivost, stabilnost i vreme cirkulacije (poluživot in vivo) polipeptida, ili smanjena imunogenost (Videti, npr, U.S. patent br. 4,179,337). Hemijske grupe za derivaciju mogu da budu odabrane od polimera rastvorljivih u vodi, kao što su polietilen glikol, etilen glikol/propilen glikol kopolimeri, karboksimetilceluloza, dekstran, polivinil alkohol i slični. Antitela i njihovi fragmenti koji vezuju tau mogu da se modifikuju na nasumičnim pozicijama unutar molekula, ili na prethodno određenim pozicijama unutar molekula i mogu da uključuju jednu, dve, tri ili više zakačenih hemijskih grupa.
[0560] Može da bude poželjno modifikovati antitela ili fragmente koji vezuju tau iz pronalaska u odnosu na efektorsku funkciju, npr. tako da se poveća ćelijska citotoksičnost zavisna od antigena (ADCC) i/ili citotoksičnost zavisna od komplementa (CDC) antitela. To može da se postigne uvođenjem jedne ili više aminokiselinskih supstitucija u Fc region antitela. Alternativno ili dodatno, cisteinski ostaci mogu da se uvedu u Fc region, čime se dozvoljava formiranje disulfidnih veza među lancima u ovom regionu. Homodimerno antitelo napravljeno na ova način može da ima poboljšanu sposobnost internalizacije i/ili povećano ubijanje ćelija posredovano komplementom i ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC). Videti Caron et al, J. Exp Med. 176:1191-1195 (1992) i Shopes, B. J. Immunol.
148:2918-2922 (1992). Alternativno, može se konstruisati antitelo koje ima dualne Fc regione i time ima povećanu lizu komplementa i sposobnosti ADCC. Videti Stevenson et al. Anti-Cancer Drug Design 3:219-230 (1989).
[0561] WO00/42072 (Presta, L.) opisuje antitela sa poboljšanom funkcijom ADCC u prisustvu humane efektorske ćelije, gde antitela sadrže aminokiselinske supstitucije u svom Fc regionu. Poželjno je da antitelo sa poboljšanim ADCC sadrži supstitucije na pozicijama 298, 333 i/ili 334 Fc regiona. Poželjno izmenjen Fc region je humani Fc region IgG1 koji sadrži ili se sastoji od supstitucija na jednoj, dve ili tri od ovih pozicija.
[0562] Antitela sa izmenjenim vezivanjem C1q i/ili citotoksičnošću zavisnom od komplementa (CDC) su opisana u WO99/51642, U.S. patentu br. 6,194,551 B1, U.S. patentu br. 6,242,195B1, U.S. patentu br. 6,528,624B1 i U.S. patentu br. 6,538,124 (Idusogie et al.). Antitela sadrže aminokiselinsku supstituciju na jednoj ili više aminokiselinskih pozicija 270, 322, 326, 327, 329, 313, 333 i/ili 334 svog Fc regiona.
[0563] Da bi se povećao poluživot antitela u serumu, može da se ugradi “spasilački“ epitop za vezivanje receptora u antitelo (pogotovo fragment antitela), kao što je opisano u U.S. patentu br. 5,739,277, na primer. Kao što se ovde koristi, termin "spasilački epitop za vezivanje receptora" se odnosi na epitop Fc regiona molekula IgG (npr., IgG1, IgG2, IgG3, ili IgG4) koji je odgovoran za in vivo produženje poluživota molekula IgG u serumu.
[0564] Antitela sa poboljšanim vezivanjem za neonatalni Fc receptor (FcRn) i povećanim poluživotom, su opisana u WO00/42072 (Presta, L.). Ova antitela sadrže Fc region sa jednom ili više supstitucija u njemu koja poboljšavaju vezivanje Fc regiona za FcRn. Na primer, Fc region može da ima supstitucije na jednoj ili više pozicija 238, 256, 265, 272, 286, 303, 305, 307, 311, 312, 317, 340, 356, 360, 362, 376, 378, 380, 382, 413, 424 ili 434. Poželjna varijanta antitela koje sadrži Fc region sa poboljšanim vezivanjem FcRn sadrži aminokiselinsku supstituciju na jednoj, dve ili tri od pozicija 307, 380 i 434 svog Fc regiona.
[0565] U jednom aspektu, humanizovano antitelo, ili njegov fragment/deo koji vezuje tau, je monoklonsko. Monoklonska antitela (mAb), opisana ovde, su antitela dobijena iz populacije suštinski homogenih antitela, tj., pojedinačna antitela koja sačinjavaju populaciju su identična osim po mogućim prirodno nastalim mutacijama koje mogu da budu prisutne u manjim količinama. Monoklonska antitela su visoko specifična, time što su usmerena na jedno jedino antigensko mesto. Svaki mAb je usmeren na jednu jedinu determinantu (epitop) na antigenu. Pored njihove specifičnosti, monoklonska antitela su u prednosti po tome što njih može da sintetiše kultura hibridoma, nekontaminirana drugim imunoglobulinima. Modifikator "monoklonsko" ukazuje na karakter antitela da su dobijena iz suštinski homogene populacije antitela i ne treba tumačiti da to zahteva proizvodnju antitela nekim posebnim metodom. Na primer, monoklonska antitela za upotrbu kao što su opisana ovde mogu da se prave u imortalizovanoj B ćeliji ili njenom hibridomu, ili mogu da se prave metodima rekombinantne DNK. U drugim slučajevima, monoklonska antitela se prave iz rasta klona jedne ćelije, kao š to je eukariotska ćelija domaćin transfektovana molekulom DNK koji kodira antitelo ili njegov fragment ili deo koji vezuje tau. Nukleinske kiseline koje kodiraju antitela i fragmente iz pronalaska se mogu dostaviti subjektu domaćinu za ekspresiju antitela i fragmenata ćelijama subjekta domaćina. Primeri strategija za dostavu polinukleotida i ekspresiju antitela na senilin u centralnom nervnom sistemu subjekta domaćina su opisani u PCT prijavi br. WO98/44955, izdatoj 15. okt., 1998. Bilo koja nukleinska kiselina može da se modifikuje da poveća stabilnost in vivo. Moguće modifikacije uključuju, ali nisu ograničene na, adiciju bočnih sekvenci na 5' i/ili 3' kraj; upotrebu fosforotioata ili 2' O-metila pre nego fosfodiesterazne veze u okosnici; i/ili inkluziju netradicionalnih baza kao što su inozin, kjuozin i vibutozin, kao i acetil-, metil-, tio- i druge modifikovane forme adenina, citidina, guanina, timina i uridina.
[0566] U jednom aspektu, antitelo, ili fragment koji vezuje tau, kao što je opisano ovde, je sposobno da ispolji viši afinitet za patološki tau nego za fiziološki tau.
[0567] U jednom drugom aspektu, antitelo, ili fragment koji vezuje tau, kao što je opisano ovde, je sposobno da inhibira agregiranje tau.
[0568] U jednom drugom aspektu, antitelo, ili fragment koji vezuje tau, kao što je opisano ovde, je sposobno da posreduje u unosu i razgradnji patološkog proteina tau od strane mikroglija.
[0569] U jednom aspektu, antitelo, ili fragment koji vezuje tau, kao što je opisano ovde, je sposobno da ispolji viši afinitet za patološki tau nego za fiziološki tau i da inhibira agregiranje tau.
[0570] U jednom aspektu, antitelo, ili fragment koji vezuje tau, kao što je opisano ovde, je sposobno da ispolji viši afinitet za patološki tau nego za fiziološki tau, inhibirajući agregiranje tau i posredujući u unosu i razgradnji patološkog proteina tau od strane mikroglija.
[0571] Tabele 7, 8 i 9 niže sumiraju sekvence nukleinskih kiselina CDR-ova i varijabilne regione i cele lance nekih antitela opisanih ovde:
Tabela 7
Tabela 8
Tabela 9
[0572] U različitom skupu aspekata, ovde su obezbeđene nukleinske kiseline koje kodiraju antitela opisana ovde, ili njihove delove. Nukleinske kiseline koje kodiraju varijabilne regione teških lanaca DC8E8 VH, RHA, RHB, RHC, RHD, RHE, RHF, RHG, RHH, RHI, RHJ, RHK, RHL i RHM i varijabilne regione lakih lanaca DC8E8 VK, RKA i RKB su kodonski optimizovane, primenom zaštićene tehnologije GeneScript-a. U kontekstu ove aplikacije, kodonska optimizacija je proces modifikovanja nukleotidne sekvence na način koji poboljšava njenu ekspresiju, sadržaj G/C, sekundarnu strukturu RNK i translaciju u eukariotskim ćelijama, ne menjajući aminokiselinsku sekvencu koju ona kodira.
[0573] U jednom aspektu, ovde su obezbeđene nukleinske kiseline (DNK ili RNK) koje kodiraju varijabilni region teškog lanca humanizovanog antitela, kao što je opisano ovde. U jednom aspektu, nukleinska kiselina sadrži DNK koja kodira bilo koji od varijabilnih regiona teških lanaca RHA, RHB, RHC, RHD, RHE, RHF, RHG, RHH, RHI, RHJ, RHK, RHL i RHM. Ove nukleinske kiseline su predstavljene u tabelama niže. Nukleinske kiseline koje ispoljavaju procenat identičnosti od bar 80%, bar 85%, bar 90%, bar 95% i bar 98% su takođe unutar opsega ovog aspekta.
[0574] Tabela 10 niže sumira različite sekvence nukleinskih kiselina koje odgovaraju različitim sekvencama cele dužine lakih lanaca humanizovanih antitela opisanih ovde.
Tabela 10
[0575] U jednom drugom aspektu, ovde su obezbeđene nukleinske kiseline (DNK ili RNK) koje kodiraju varijabilni region lakog lanca humanizovanog antitela, kao što je opisano ovde. U jednom aspektu, nukleinska kiselina sadrži DNK koja kodira bilo koji od varijabilnih regiona lakih lanaca RKA i RKB. Ove nukleinske kiseline su predstavljene u tabelama iznad. Nukleinske kiseline koje ispoljavaju procenat identičnosti od bar 80%, bar 85%, bar 90%, bar 95% i bar 98% su takođe unutar opsega ovog aspekta.
[0576] Stručnjaci uobičajenog nivoa će podrazumevati da, kao rezultat degeneracije genetskog koda, ima mnogo nukleotidnih sekvenci koje kodiraju antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau, kao što je opisano ovde. Neke od ovih nukleinskih kiselina imaju minimalnu homologiju sa nukleotidnom sekvencom bilo kog prirodnog antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau kao što je opisano ovde. Ipak, nukleinske kiseline koje variraju zbog razlika u upotrebi kodona su specifično predviđene ovde.
[0577] U jednom aspektu, ovde su obezbeđene nukleinske kiseline (DNK ili RNK) koje kodiraju varijabilni region teškog lanca humanizovanog antitela, kao što je opisano ovde. U jednom aspektu, nukleinska kiselina sadrži DNK koja kodira bilo koji od varijabilnih regiona teških lanaca RHA, RHB, RHC, RHD, RHE, RHF, RHG, RHH, RHI, RHJ, RHK, RHL i RHM vezan za humani konstantan region IgG1. Nukleinske kiseline koje ispoljavaju procenat identičnosti od bar 80%, bar 85%, bar 90%, bar 95% i bar 98% su takođe unutar opsega ovog aspekta.
[0578] U jednom aspektu, ovde su obezbeđene nukleinske kiseline (DNK ili RNK) koje kodiraju varijabilni region teškog lanca humanizovanog antitela, kao što je opisan ovde. U jednom aspektu, nukleinska kiselina sadrži DNK koja kodira bilo koji od varijabilnih regiona teških lanaca RHA, RHB, RHC, RHD, RHE, RHF, RHG, RHH, RHI, RHJ, RHK, RHL i RHM vezan za humani konstantan region IgG4. Nukleinske kiseline koje ispoljavaju procenat identičnosti od bar 80%, bar 85%, bar 90%, bar 95% i bar 98% su takođe unutar opsega ovog aspekta.
[0579] U jednom drugom aspektu, ovde su obezbeđene nukleinske kiseline (DNK ili RNK) koje kodiraju varijabilni region lakog lanca humanizovanog antitela, kao što je opisano ovde. U jednom aspektu, nukleinska kiselina sadrži DNK koja kodira bilo koji od varijabilnih regiona lakih lanaca RKA i RKB vezan za humani kapa region. Nukleinske kiseline koje ispoljavaju procenat identičnosti od bar 80%, bar 85%, bar 90%, bar 95% i bar 98% su takođe unutar opsega ovog aspekta.
[0580] U jednom drugom aspektu, ovde su obezbeđene nukleinske kiseline (DNK ili RNK) koje kodiraju svaki od CDR DC8E8 na kodonski optimizovan način.
[0581] Nukleinske sekvence koje ispoljavaju procenat identičnosti od bar 80%, na primer, 85%, 90%, 95% i 98%, posle optimalnog poravnavanja sa poželjnom sekvencom, se odnose na nukleinske sekvence koje ispoljavaju, u odnosu na referentnu nukleinsku sekvencu, određene modifikacije kao što su konkretno delecija, skraćenje, produženje, himerna fuzija i/ili supstitucija, naročito tačkasta. U nekim aspektima, ovo su sekvence koje kodiraju iste aminokiselinske sekvence kao referentna sekvenca, gde to ima veze sa degeneracijom genetskog koda, ili sekvence komplementarnosti koje će verovatno specifično hibridizovati sa referentnom sekvencom, na primer, u jako strogim uslovima, naročito onim definisanim niže.
[0582] Hibridizacija u jako strogim uslovima znači da su uslovi vezani za temperaturu i jonsku jačinu izabrani na takav način da dozvoljavaju da se hibridizacija održava između dva komplementarna fragmenta DNK. Na čisto ilustrativnoj bazi, jako strogi uslovi koraka hibridizacije u cilju definisanja polinukleotidnih fragmenata opisanih gore su u prednosti, kao što sledi.
[0583] DNK-DNK ili DNK-RNK hibridizacija se vrši u dva koraka: (1) predhibridizacija na 42°C tri sata u fosfatnom puferu (20 mM, pH 7,5) koji sadrži 5X SSC (1X SSC odgovara rastvoru 0,15 M NaCl 0,015 M natrijum citrata), 50% formamid, 7% natrijum dodecil sulfat (SDS), 10X Denhardt-ov rastvor, 5% dekstran sulfat i 1% DNK iz sperme lososa; (2) primarna hibridizacija 20 sati na temperaturi koja zavisi od dužine probe (tj.: 42°C za probu >100 nukleotida u dužini), iza koje slede dva 20-minutna pranja na 20°C u 2X SSC 2% SDS, jedno 20-minutno pranje na 20°C u 0,1X SSC 0,1% SDS. Poslednje pranje se vrši u 0,1X SSC 0,1% SDS 30 minuta na 60°C za probu >100 nukleotida u dužini. Stručnjak može prilagoditi jako stroge uslove hibridizacije opisane gore za polinukleotid definisane veličine za duže ili kraće oligonukleotide, u skladu sa procedurama opisanim u Sambrook, et al. (Molecular cloning: a laboratory manual, Cold Spring Harbor Laboratory; treće izdanje, 2001).
Sistemi ekspresije
[0584] Antitela i njegovi fragmenti koji vezuju tau se mogu napraviti sintetički ili bilo kojim od više sistema za ekspresiju poznatih stručnjacima uobičajenog nivoa. U ovom cilju, obezbeđeni su i aspekti koji pokrivaju vektore za kloniranje, ekspresione vektori, ćelije domaćine i transgene životinje (koje nisu čovek) transfektovane, transformisane ili na neki drugi način genetski ili rekombinantno modifikovane da sadrže jednu ili više sekvenci nukleinske kiseline opisanih gore. U jednom aspektu, ćelije domaćini su eukariotske. U jednom drugom aspektu, ćelije domaćini su prokariotske. U jednom drugom aspektu, ćelije domaćini eksprimiraju jedno ili više antitela i njihovih fragmenata koji vezuju tau. Izabrane ćelije mogu da se gaje i po potrebi, da se proteinski proizvod gena od interesa izoluje iz kulture primenom konvencionalnih tehnika. U nekim aspektima, sistemi za ekspresiju su prilagođeni da eksprimiraju antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau na optimalnom nivou. U nekim aspektima, antitela i njihove fragmente koji vezuju tau eksprimiraju, na bazi ugovora, kompanije za ekspresiju antitela (npr., Lonza), koje koriste zaštićene tehnologije da eksprimiraju antitela i njihove fragmente koji vezuju tau, kao servis. U jednom drugom aspektu, antitela i njihove fragmente koji vezuju tau eksprimira sistem bez ćelija.
[0585] Primeri rutinski korišćenih sistema za ekspresiju antitela uključuju rekombinantni bakulovirus, lentivirus, protozoe (npr., eukariotski parazit Leishmania tarentolae), mikrobijske sisteme za ekspresiju, uključujući one na bazi kvasca (npr. Pichia pastoris, Saccharomyces cerevisiae, lipolytica, Hansenula polymorpha, Aspergillus i Trichoderma Fungi) i one na bazi bakterija (npr. E. coli, Pseudomonas fluorescens, Lactobacillus, Lactococcus, Bacillus megaterium, Bacillus subtilis, Brevibacillus, Corynebacterium glutamicum), jajne ćelije kineskog hrčka (CHO), CHOK1SVNSO (Lonza), BHK (bubreg bebe hrčka), PerC.6 ili Per.C6 (npr., Percivia, Crućelija), različite linije HEK 293, Expi293F™ ćelije (Life Technologies), GenScript's YeastHIGH™ Technology (GenScript), humanu ćelijsku liniju neuronskog prekursora AGE1.HN (Probiogen) i druge sisarske ćelije, biljke (npr., kukuruz, alfalfa i duvan), ćelije insekata, ptičja jaja, alge i transgene životinje (npr., miševe, koze, ovce, svinje, krave).
[0586] Obrazac glikozilacije antitela koji eksprimiraju ovi različiti sistemi znatno varira sa ekspresionim sistemom. Na primer, glikozilaciona mašinerija CHO ćelija je donekle slična humanoj glikozilacionoj mašineriji, uz neke razlike. Pored izbora ćelija domaćina, faktoriutiču na glikozilaciju tokom rekombinantne proizvodnje antitela uključuju način rasta, formulaciju medijuma, gustinu kulture, oksigenaciju, pH, šeme prečišćavanja i slično. Predloženi su različiti metodi za menjanje obrasca glikozilacije postignutog u određenom organizmu domaćinu, uključujući uvođenje ili prekomerno eksprimiranje određenih enzima uključenih u proizvodnju oligosaharida (U.S. patenti br. 5,047,335; 5,510,261 i 5,278,299). Glikozilacija, ili određeni tipovi glikozilacije, se mogu enzimski ukloniti iz glikoproteina, na primer, korišćenjem endoglikozidaze H (Endo H). Pored toga, rekombinantna ćelija domaćin se može genetički konstruisati tako da bude defektna u obradi određenih tipova polisaharida. Ove i slične tehnike su dobro poznate u struci i mogu se koristiti za menjanje antitela i njihovih fragmenata koji vezuju tau, opisanih ovde.
[0587] Dati su pregledi prednosti i mana ovih raznih sistema u literaturi i poznati su stručnjaku uobičajenog nivoa. Neki od ovih su opisani u sledećim referencama: Chadd et al. Therapeutic antibody expression technology. Curr Opin Biotechnol. 2001 Apr;12(2):188-94; Ma et al. Human antibody expression in transgenic rats: comparison of chimeric IgH loci with human VH, D and JH but bearing different rat C-gene regions. J Immunol Methods.2013 Dec 31;400-401:78-86; Zhang et al. Monoclonal antibody expression in mammalian cells. Methods Mol Biol.2012;907:341-58.
Farmaceutski sastavi i formulacije
[0588] Ovde su obezbeđeni sastavi koji sadrže humanizovano antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau, kao što je opisana ovde i druga komponenta, kao što je nosač. Obezbeđeni su i farmaceutski sastavi/terapijske formulacije koji sadrže humanizovano antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau, kao što je opisano ovde, i ekscipijent i/ili farmaceutski nosač. U jednom aspektu, nosač nije jedinjenje koje postoji u prirodi. U jednom aspektu, ekscipijent nije jedinjenje koje postoji u prirodi. U jednom drugom aspektu, razblaživač nije jedinjenje koje postoji u prirodi. U jednom drugom aspektu, formulacija koja sadrži humanizovano antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau, kao što je opisano ovde, ne sadrži jedinjenje koje postoji u prirodi, osim, opciono, vode.
[0589] U jednom aspektu, terapijske formulacije antitela, koje se koriste kao što je opisano ovde, se prave za čuvanje i/ili administraciju mešanjem antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje tau, koje ima željeni stepen čistoće, sa farmaceutski prihvatljivim nosačima, razblaživačima, ekscipijentima ili stabilizatorima po izboru (Remington, Pharmaceutical Sciences 16. izdanje, Osol, A. Ed. (1980)), u vidu liofilizovane formulacije ili vodenih rastvora. U jednom aspektu, prihvatljivi nosači, ekscipijenti ili stabilizatori su netoksični za primaoce u dozama i koncentracijama koje su korišćene i uključuju pufere kao što su fosfatni, citratni i drugih organskih kiselina; antioksidanse, uključujući askorbinsku kiselinu i metionin; konzervanse (kao što su oktadecildimetilbenzil amonijum hlorid; heksametonijum hlorid; benzalkonijum hlorid, benzethonium hlorid; fenol, butil ili benzil alkohol; alkil parabene, kao što su metil ili propil paraben; katehol; rezorcinol; cikloheksanol; 3-pentanol i m-krezol); polipeptide niske molekulske težine (manje od oko 10 ostataka); proteine, kao što su serumski albumin, želatin, ili imunoglobulin; hidrofilne polimere, kao što su polivinilpirolidon; aminokiseline, kao što su glicin, glutamin, asparagin, histidin, arginin ili lizin; monosaharide, disaharide i druge ugljovodonike, uključujući glukozu, manozu ili dekstrine; helirajuća sredstva, kao što je EDTA; šećere, kao što su saharoza, manitol, trehaloza ili sorbitol; kontrajone koji formiraju soli, kao što je natrijum; komplekse metala (npr. komplekse Zn-protein) i/ili nejonske surfaktante, kao što su TWEEN, PLURONICS ili polietilen glikol (PEG). Primeri formulacija liofilizovanog antitela su opisani u WO 97/04801.
[0590] U još jednom aspektu, formulacija dalje sadrži surfaktant. Surfaktant može, na primer, da se odabere od deterdženta, etoksilovanog ricinusovog ulja, poliglikolizovanih glicerida, acetilovanih monoglicerida, sorbitan estara masnih kiselina, blok polimera polioksipropilenpolioksietilen (npr. poloksameri, kao što su Pluronic.RTM. F68, poloksamer 188 i 407, Triton X-100), polioksietilen sorbitan estara masnih kiselina, polioksietilenskih i polietilenskih derivata, kao što su alkilovani i alkoksilovani derivati (tweens, npr. Tween-20, Tween-40, Tween-80 i Brij-35), monoglicerida ili njihovih etoksilovanih derivata, diglicerida ili njihovih polioksietilenskih derivata, alkohola, glicerola, lektina i fosfolipida (npr. fosfatidil serin, fosfatidil holin, fosfatidil etanolamin, fosfatidil inozitol, difosfatidil glicerol i sfingomijelin), derivata fosfolipida (npr. dipalmitoil fosfatidna kiselina) i lizofosfolipida (npr. palmitoil lizofosfatidil-L-serin i 1-acil-sn-glicero-3-fosfatni estri etanolamina, holina, serina ili treonina) i alkil, alkoksil (alkil estarskih), alkoksi (alkil etarskih)-derivata lizofosfatidila i fosfatidilholina, npr. lauroilnih i miristoilnih derivata lizofosfatidilholina, dipalmitoilfosfatidilholina i modifikacija polarnih čeonih grupa, tj., holina, etanolamina, fosfatidne kiseline, serina, treonina, glicerola, inozitola i pozitivno naelektrisanih DODAC, DOTMA, DCP, BISHOP, lizofosfatidilserina i lizofosfatidiltreonina i glicerofosfolipida (npr. kefalini), gliceroglikolipida (npr. galaktopiransoid), sfingoglikolipida (npr. ceramidi, gangliozidu), dodecilfosfoholina, lizolecitina iz kokošjeg jajeta, derivata fusidinske kiseline (npr. natrijum tauro-dihidrofusidat, itd.), masnih kiselina dugog lanca i njihovih soli C6-C12 (npr. oleinska kiselina i kaprilna kiselina), acilkarnitina i derivata, N alfa.-acilovanih derivata lizina, arginina ili histidina ili derivata lizina ili arginina sa acilovanim bočnim lancima, Nalfa.-acilovanih derivata dipeptida koji sadrže bilo koju kombinaciju lizina, arginina ili histidina i neutralne ili kisele aminokiseline, Nalfa- acilovanog derivata tripeptida koji sadrži bilo koju kombinaciju neutralne aminokiseline i dve naelektrisane aminokiseline, DSS (dokusat natrijum, CAS registarski br. [577-11-7]), dokusat kalcijum, CAS registarski br.
[128-49-4]), dokusat kalijum, CAS registarski br. [7491-09-0]), SDS (natrijum dodecil sulfat ili natrijum lauril sulfat), natrijum kaprilat, holnu kiselinu ili njene derivate, žučne kiseline i njene soli i glicin ili taurin konjugate, ursodezoksiholnu kiselinu, natrijum holat, natrijum dezoksiholat, natrijum tauroholat, natrijum glikoholat, N-heksadecil-N,N-dimetil-3-amonio-1-propansulfonat, anjonske (alkil-aril-sulfonatne) monovalentne surfaktante, cviterjonske surfaktante (npr. N-alkil-N,N-dimetilammonio-1-propansulfonati, 3-holamido-1-propildimetilamonio-1-propansulfonat), katjonske surfaktante (kvaternarne amonijumove baze) (npr. cetil-trimetilamonijum bromid, cetilpiridinijum hlorid), nejonske surfaktante (npr. dodecil .beta.-D-glukopiranozid), poloksamine (npr. Tetronic), koji su tetrafunkcionalni blok kopolimeri izvedeni iz sekvencijalnog dodavanja propilen oksida i etilen oksida do etilendiamina, ili surfaktant može da se izabere iz grupe derivata imidazolina ili njihovih smesa. U jednom aspektu, surfaktant nije jedinjenje koje postoji u prirodi. Svaki od ovih specifičnih surfaktanata čini alternativni aspekt iz pronalaska.
[0591] Jedan aspekt obezbeđuje stabilne formulacije antitela i/ili njihovih fragmenata koji vezuju tau, koje poželjno sadrže fosfatni pufer sa slanim rastvorom ili odabranom solju, kao i konzervisane rastvore i formulacije koje sadrži konzervans, kao i konzervisane formulacije za višekratnu upotrebu, pogodne za farmaceutsku ili veterinarsku upotrebu, koje sadrže bar jedno od antitela i/ili njihovih fragmenata koji vezuju tau u farmaceutski prihvatljivoj formulaciji. U jednom aspektu, konzervisane formulacije sadrže bar jedan poznati konzervans ili opciono izabran iz grupe koja se sastoji od bar jednog fenola, m-krezola, p-krezola, o-krezola, hlorokrezola, benzil alkohola, fenilmerkuri nitrita, fenoksietanola, formaldehida, hlorobutanola, magnezijum hlorida (npr., heksahidrat), alkilparabena (metil, etil, propil, butil i slično), benzalkonijum hlorida, benzetonijum hlorida, natrijum dehidroacetata i timerosala, ili njihovih smesa u vodenom razblaživaču. Bilo koja pogodna koncentracija ili smesa može da se koristi kao što je poznato u struci, kao što je 0,001-5%, ili bilo koji opseg ili vrednost odatle, kao što su, ali bez ograničenja, 0,001, 0,003, 0,005, 0,009, 0,01, 0,02, 0,03, 0,05, 0,09, 0,1, 0,2, 0,3, 0,4, 0,5, 0,6, 0,7, 0,8, 0,9, 1,0, 1,1, 1,2, 1,3, 1,4, 1,5, 1,6, 1,7, 1,8, 1,9, 2,0, 2,1, 2,2, 2,3, 2,4, 2,5, 2,6, 2,7, 2,8, 2,9, 3,0, 3,1, 3,2, 3,3, 3,4, 3,5, 3,6, 3,7, 3,8, 3,9, 4,0, 4,3, 4,5, 4,6, 4,7, 4,8, 4,9, ili bilo koji opseg ili vrednost odatle. Neograničavajući primeri uključuju, bez konzervansa, 0,1-2% m-krezol (npr., 0,2, 0,3, 0,4, 0,5, 0,9, 1,0%), 0,1-3% benzil alkohol (npr,, 0,5, 0,9, 1,1, 1,5, 1,9, 2,0, 2,5%), 0,001-0,5% timerosal (npr., 0,005, 0,01), 0,001-2,0% fenol (npr., 0,05, 0,25, 0,28, 0,5, 0,9, 1,0%), 0,0005-1,0% alkilparaben(e) (npr., 0,00075, 0,0009, 0,001, 0,002, 0,005, 0,0075, 0,009, 0,01, 0,02, 0,05, 0,075, 0,09, 0,1, 0,2, 0,3, 0,5, 0,75, 0,9, 1,0%) i slično. U jednom aspektu, konzervans ili konzervansi nisu jedinjenja koja postoje u prirodi.
[0592] U jednom aspektu, antitela i njihovi fragmenti koji vezuju tau iz pronalaska se mogu uključiti u farmaceutske sastave pogodne za administraciju subjektu. U jednom uobičajenom aspektu, farmaceutski sastav sadrži antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau kao što je opisano ovde i farmaceutski prihvatljiv nosač. U jednom aspektu, "farmaceutski prihvatljiv nosač" uključuje bilo koje i sve rastvarače, disperzione medijume, obloge, antibakterijska i antifungalna sredstva, izotonična sredstva i sredstva za odlaganje apsorpcije i slično, koji su fiziološki kompatibilni. Dodatni primeri farmaceutski prihvatljivih nosača uključuju jedan ili više od: vode, slanog rastvora, fosfatno puferisanog slanog rastvora, dekstroze, glicerola, etanol i slično, kao i njihove kombinacije. U mnogim slučajevima, biće poželjno da se u sastav uključe izotonična sredstva, na primer, šećeri, polialkoholi kao što su manitol, sorbitol, ili natrijum hlorid. Farmaceutski prihvatljivi nosači mogu još da sadrže manje količine pomoćnih supstanci kao što su sredstva za kvašenje ili emulgatori, konzervansi ili puferi, koji povećavaju trajnost ili efektivnost antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau.
[0593] U jednom aspektu, odgovarajuća količina farmaceutski prihvatljive soli se koristi u formulaciji da bi ona bila izotonična. Primeri nosača uključuju slani rastvor, Ringerov rastvor i rastvor dektroze. U jednom aspektu, pH rastvora je od oko 5 do oko 8. U jednom drugom aspektu, pH je od oko 7 do oko 7,5. Drugi nosači uključuju preparate sa sporim otpuštanjem, kao što su polupropustljivi matriksi čvrstih hidrofobnih polimera koji sadrže antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau, gde su matriksi u formi oblikovanih predmeta, npr., filmovi, lipozomi ili mikročestice. Matriks sa sporim otpuštanjem, kao što se ovde koristi, je matriks napravljen od materijala, obično polimera koji su razgradivi enzimskom ili kiselo/baznom hidrolizom ili razlaganjem. Jednom kad se ubaci u telo, na matriks deluju enzimi i telesni fluidi. Matriks sa sporim otpuštanjem je poželjno odabran od biokompatibilnih materijala kao što su lipozomi, polilaktidi (polilaktidna kiselina), poliglikolid (polimer glikolne kiseline), polilaktid ko-glikolid (kopolimeri mlečne kiseline i glikolne kiseline), polianhidridi, poli(orto)estri, polipeptidi, hijaluronska kiselina, kolagen, hondroitin sulfat, karboksilne kiseline, masne kiseline, fosfolipidi, polisaharidi, nukleinske kiseline, poliaminokiseline, aminokiseline kao što su fenilalanin, tirozin, izoleucin, polinukleotidi, polivinil propilen, polivinilpirolidon i silikon. Poželjan biorazgradiv matriks je matriks jednog od ili polilaktida, poliglikolida ili polilaktida ko-glikolida (kopolimeri mlečne kiseline i glikolne kiseline).
[0594] Stručnjacima će biti očigledno da određeni nosači mogu da budu poželjniji u zavisnosti od, na primer, puta administracije i koncentracije antitela koja se daju.
[0595] Predmetni sastavi mogu da budu u raznim oblicima. Oni uključuju, na primer, tečne, polučvrste i čvrste oblike doza, kao što su tečni rastvori (npr., injektabilni i infuzibilni rastvori), disperzije ili suspenzije, tablete, pilule, prahovi, lipozomi i supozitorije. U nekim aspektima, takvi sastavi mogu da sadrže i pufere (npr., neutralan puferisan slani rastvor ili fosfatno puferisan slani rastvor), ugljovodonike (npr., glukozu, manozu, saharozu ili dekstrane), manitol, proteine, polipeptide ili aminokiseline kao što su glicin, antioksidansi, sredstva za heliranje kao što su EDTA ili glutation, adjuvante (npr., aluminijum hidroksid) i/ili konzervanse. Alternativno, navedeni sastavi mogu da se formulišu kao liofilizat. Antitela i njihovi fragmenti koji vezuju tau mogu da budu i inkapsulirani u lipozomima pomoću dobro poznatih tehnologija.
[0596] Oblici doza pogodni za internu administraciju uopšteno sadrže od oko 0,1 milligram do oko 500 milligrama antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau (aktivan sastojak) po jedinici ili po kontejneru. U tim farmaceutskim sastavima, aktivan sastojak će obično da bude prisutan u količini od oko 0,5-99,999% težine u odnosu na ukupnu težinu sastava.
[0597] Terapijski sastavi/formulacije tipično moraju da budu sterilni i stabilni u uslovima proizvodnje i skladištenja. Sastav se može formulisati kao rastvor, mikroemulzija, disperzija, lipozom ili neka druga uređena struktura pogodna za visoku koncentraciju leka. Sterilni injektabilni rastvori se mogu praviti inkorporisanjem aktivnog jedinjenja (tj., antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau) u potrebnoj količini u odgovarajući rastvarač sa jednim ili kombinacijom sastojaka nabrojanih gore, po potrebi, posle čega sledi sterilizacija filtriranjem. Uopšteno, disperzije se prave inkorporisanjem aktivnog jedinjenja u sterilan nosilac koji sadrži osnovni disperzioni medijum i druge potrebne sastojke od onih nabrojanih gore. U slučaju sterilnih prahova za pravljenje sterilnih injektabilnih rastvora, poželjni metodi pravljenja su sušenje na vakuumu i liofilizacija, koji daju prah aktivnog sastojka plus bilo koji dodatni željeni sastojak iz njihovih prethodnih sterilno-filtriranih rastvora. Pravilna fluidnost rastvora se može održavati, na primer, primenom obloge kao što je lecitin, održavanjem potrebne veličine čestica u slučaju disperzije i korišćenjem surfaktanata. Produžena apsorpcija injektabilnih sastava se može postići uključivanjem u sastav agensa koji odlaže apsorpciju, na primer, monostearatnih soli i želatina.
[0598] Poželjan oblik doze zavisi od planiranog načina administracije i terapijske primene. Stručnjak uobičajenog nivoa je upoznat sa procedurama za određivanje takvih doza. Tipični sastavi su u obliku injektabilnih ili infuzibilnih rastvora, kao što su sastavi slični onima koji se koriste za pasivnu imunizaciju ljudi drugim antitelima. Najtipičniji način administracije je parenteralni (npr., intravenozno, subkutano, intraperitonealno, intramuskularno). U jednom poželjnom aspektu, antitelo se administrira intravenoznom infuzijom ili injekcijom. U jednom drugom poželjnom aspektu, antitelo se administrira intramuskularnom ili subkutanom injekcijom.
[0599] Predmetna antitela i njihovi fragmenti koji vezuju tau se mogu administrirati nizom metoda poznatih u struci, mada je za mnoge terapijske primene, poželjan put/način administracije intravenska injekcija ili infuzija. Kao što će iskusan stručnjak razumeti, put i/ili način administracije će varirati u zavisnosti od željenih rezultata. U određenim aspektima, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau može da se pravi sa nosačem koji će zaštiti jedinjenje od brzog oslobađanja, kao što je formulacija sa kontrolisanim oslobađanjem, uključujući implante, transdermalne flastere i mikroinkapsulirane sisteme isporuke. Mogu se koristiti biorazgradivi, biokompatibilni polimeri, kao što su etilen vinil acetat, polianhidridi, poliglikolna kiselina, kolagen, poliortoestri i polimlečna kiselina. Mnogi metodi za pravljenje takvih formulacija su patentirani ili su uopšteno poznati stručnjacima. Videti, npr., Sustained and Controlled Release Drug Delivery Sistems, J. R. Robinson, ed., Marcel Dekker, Inc., New York, 1978.
[0600] U određenim aspektima, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau opisan ovde može da se daje oralno, na primer, sa inertnim razblaživačem ili jestivim nosačem koji se može asimilovati. Antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau (i drugi sastojci, po želji) se takođe može zatvoriti u tvrdu ili meku želatinsku kapsulu, komprimovati u tablete, ili uključiti direktno u subjektovu dijetu. Za oralnu terapijsku administraciju, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau može da se inkorporira sa ekscipijentima i da se koristi u formi tableta koje se lako gutaju, bukalnih tableta, pastila, kapsula, eliksira, suspenzija, sirupa, oribleta i slično. Da bi se administriralo antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau nekim drugim putem od parenteralne administracije, može da bude neophodno da se antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau obloži, ili da se antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau administrira zajedno sa materijalom za sprečavanje njegove inaktivacije.
[0601] Određeni aspekti pronalaska obezbeđuju antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau da prođe kroz krvno-moždanu barijeru. Određene neurodegenerativne bolesti, uključujući AD i srodne tauopatije, su povezane sa povećanjem propustljivosti krvno-moždane barijere, tako da se antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau može lako uvesti u mozak. Kad je krvnomoždana barijera ostala intaktna, postoji nekoliko pristupa poznatih u struci za transport molekula kroz nju, uključujući, ali bez ograničenja, fizičke metode, metode na bazi lipida i metode na bazi receptora i kanala.
[0602] Fizički metodi transporta antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau kroz krvnomoždanu barijeru uključuju, ali nisu ograničeni na, potpuno zaobilaženje krvno-moždane barijere, ili stvaranje otvora u krvno-moždanoj barijeri. Metodi zaobilaženja uključuju, ali nisu ograničeni na, direktno injektiranje u mozak (videti, npr., Papanastassiou et al., Gene Therapy 9: 398-406 (2002)) i ugrađivanje u mozak uređaja za isporuku (videti, npr., Gill et al., Nature Med. 9: 589-595 (2003) i Gliadel Wafers.TM., Guildford Pharmaceutical). Metodi stvaranja otvora u barijeri uključuju, ali nisu ograničeni na, ultrazvuk (videti, npr., U.S. prijavu patenta objavljenu pod br. 2002/0038086), osmotski pritisak (npr., administracijom hipertoničnog manitola (Neuwelt, E. A., Implication of Blood-Brain Barrier and its Manipulation, Vols 1 & 2, Plenum Press, N.Y. (1989))), permeabilizacijom, npr., bradikininom ili permeabilizatorom A-7 (videti, npr., U.S. patente br. 5,112,596, 5,268,164, 5,506,206 i 5,686,416) i transfekcijom neurona koji opkoračuju krvno-moždanu barijeru vektorima koji sadrže gene koji kodiraju antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau (videti, npr., U.S. prijavu patenta objavljenu pod br.2003/0083299).
[0603] Metodi na bazi lipida transportovanja antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau kroz krvno-moždanu barijeru uključuju, ali nisu ograničeni na, inkapsuliranje antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau u lipozome koji su kuplovani sa njegovim aktivnim fragmentima koji vezuju receptore na vaskularnom endotelijumu krvno-moždane barijere (videti, npr., U.S. prijavu patenta objavljenu pod br. 20020025313) i oblaganje antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau lipoproteinskim česticama male gustine (videti, npr., U.S. prijavu patenta objavljenu pod br. 20040204354) ili apolipoprotein E (videti, npr., U.S. prijavu patenta objavljenu pod br.20040131692).
[0604] Metodi na bazi receptora i kanala transportovanja antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau kroz krvno-moždanu barijeru uključuju, ali nisu ograničeni na, primenu glukokortikoidnih blokatora da bi se povećala propustljivost krvno-moždane barijere (videti, npr., U.S. prijave patenta objavljene pod br. 2002/0065259, 2003/0162695 i 2005/0124533); aktiviranje kalijumovih kanala (videti, npr., U.S. prijavu patenta objavljenu pod br.
2005/0089473), inhibiranje ABC transportera lekova (videti, npr., U.S. prijavu patenta objavljenu pod br. 2003/0073713); oblaganje antitela transferinom i modulisanje aktivnosti jednog ili više transferinskih receptora (videti, npr., U.S. prijavu patenta objavljenu pod br.
2003/0129186) i katjonizovanje antitela (videti, npr., U.S. patent br.5,004,697).
[0605] U struci je poznat niz drugih pristupa za uticaj na administraciju jedinjenja u mozak. Na primer, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau može da se administrira direktnom intraventrikularnom ili intratekalnom injekcijom, poželjno putem spore infuzije da bi se minimizirao uticaj na moždani parenhim. Željeno antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se mogu dostaviti i korišćenjem implanta sa sporim oslobađanjem u mozgu, ili implantiranjem rekombinantnih ćelija koje proizvode antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau. Krvno-moždana barijera (BBB) može da se permeabilizuje istovremeno sa administracijom antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau, da bi se dozvolilo kretanje antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau kroz BBB. Sredstva za permeabilizovanje uključuju osmotska sredstva, kao što su hipertoničan manitol, ili neko drugo sredstvo za permeabilizovanje kao što su bradikinin, alkilglicerol, ultrazvuk, elektromagnetno zračenje ili parasimpatička inervacija.
[0606] Pored toga, a i bez vezivanja za bilo koji specifičan mehanizam, razmastrano je i da je moguće da antitelo, u krvi, ima efekat "odvoda" u uklanjanju svog ciljnog proteina iz mozga. Videti, npr., US objavljenu prijavu US 20110158986, paragraf [0017]. Ako je to slučaj, antitela i njihovi fragmenti koji vezuju tau bi mogli da budu korisni u uklanjanju patološkog tau iz mozga u cirkulaciju, efektivno ga sprečavajući da napravi još štete neuralnim ćelijama i tkivima.
[0607] Dodatna ili kombinovana aktivna jedinjenja ili terapijska sredstva, kao što su opisana negde drugde, u ovoj prijavi se takođe mogu uključiti u sastave, administrirati istovremeno ili konsekutivno sa antitelom ili njegovim fragmentom koji vezuje tau. U određenim aspektima, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau je formulisan zajedno sa i/ili administriran zajedno sa jednim ili više dodatnih terapijskih sredstava. Ova dodatna terapijska sredstva se mogu i hemijski konjugovati sa antitelima ili njihovim fragmentima koji vezuju tau, opisanim ovde.
[0608] U jednom aspektu, obezbeđen je imunokonjugat koji ima formulu (A)-(L)-(C), gde: je (A) antitelo ili njegov fragment za vezivanje iz bilo kog od zahteva 1-51; (L) je linker i (C) je agens i gde navedeni linker (L) vezuje (A) za (C). U jednom aspektu, (C) je efektorski molekul, npr., terapijsko sredstvo, agens za snimanje, detektabilan agens ili dijagnostički agens. U nekim aspektima, ovi konjugati se ovde nazivaju konjugati antitelo-lek (ADC).
[0609] Linker (L), kao što se ovde koristi, je molekul koji se koristi da spoji (A) sa (C). Linker je sposoban da obrazuje kovalentne veze i sa antitelom i sa efektorskim molekulom. Pogodni linkeri su dobro poznati stručnjacima i uključuju, ali nisu ograničeni na, linkere sa pravim ili razgranatim ugljeničnim lancem, heterociklične ugljenične linkere ili peptidne linkere. Kad su antitelo i efektorski molekul polipeptidi, linkeri mogu da budu spojeni sa konstitutivnim aminokiselinama preko svojih bočnih grupa (npr., preko disulfidne veze za cistein). Međutim, u jednom poželjnom aspektu, linkeri će biti spojeni sa amino i karboksilnom grupom alfa-ugljenika terminusnih aminokiselina.
[0610] U nekim okolnostima, poželjno je osloboditi efektorski molekul od antitela kad je imunokonjugat došao do svog ciljnog mesta. Prema tome, u ovim okolnostima, imunokonjugati će da sadrže veze koje su razgradive u blizini ciljnog mesta. Razgradnja linkera da bi se oslobodio efektorski molekul od antitela može da se izazove enzimskom aktivnošću ili uslovima kojima je imunokonjugat podvrgnut ili unitar ciljne ćelije ili u blizini ciljnog mesta. A u još nekim aspektima, linkerska jedinica nije razgradiva i lek se oslobađa, na primer, raspadom antitela.
[0611] Mnoštvo različitih reakcija je dostupno za kovalentno vezivanje lekova i/ili linkera za antitela ili njihove fragmente. Ovo se često postiže reakcijom aminokiselinskih ostataka molekula antitela, uključujući amino grupe lizina, slobodne karboksilne grupe glutaminske i asparaginske kiseline, sulfhidril grupe cisteina i razne funkcionalne grupe aromatičnih aminokiselina. Jedan od najčešće korišćenih nespecifičnih metoda kovalentnog vezivanja je karbodiimidna reakcija da se veže karboksi (ili amino) grupa jedinjenja za amino (ili karboksi) grupu antitela. Dodatno, bifunkcionalni agensi kao što su dialdehidi ili imidoestri se koriste za vezivanje amino grupe jedinjenja za amino grupe molekula antitela. Za vezivanjelekova za antitela, dostupna je i Šifova bazna reakcija. Ovaj metod uključuje oksidaciju perjodatom leka koji sadrži glikolne ili hidroksilne grupe, time formirajući aldehid, koji zatim reaguje sa agensom za vezivanje. Do veze dolazi putem formiranja Šifove baze sa amino grupama agensa za vezivanje. Izotiocijanati se takođe mogu koristiti kao sredstva za kuplovanje za kovalentno vezivanje lekova sa agensima za vezivanje.
[0612] U nekim aspektima, linker je razgradiv agensom za razgrađivanje koji je prisutan u unutarćelijskoj sredini (npr., unutar lizozoma ili endozoma ili kaveola). Linker može da bude, npr., peptidilni linker koji se razgrađuje intraćelijskom peptidazom ili enzimom proteazom, uključujući, ali bez ograničenja, lizozomsku ili endozomsku proteazu. U nekim aspektima, peptidil linker je dug bar dve aminokiseline ili bar tri aminokiseline. Agensi za razgrađivanje mogu da uključuju katepsine B i D i plazmin, gde se za sve njih zna da hidrolizuju dipeptidne derivate lekova, što dovodi do oslobađanja aktivnog leka unutar ciljne ćelije (videti, npr., Dubowchik i Walker, 1999, Pharm. Therapeutics 83:67-123). Najtipičniji su peptidil linkeri koje razgrađuju enzimi prisutni u ćelijama koje eksprimiraju 191P4D12. Drugi primeri takvih linkera su opisani, npr., u U.S. patentu br. 6,214,345. U jednom specifičnom aspektu, peptidil linker, koji razgrađuje unutarćelijska proteaza je Val-Cit linker ili Phe-Lys linker (videti, npr., U.S. patentu br. 6,214,345, koji opisuje sintezu doksorubicina sa Val-Cit linkerom). Jedna prednost upotrebe unutarćelijskog proteolitičkog oslobađanja terapijskog sredstva je da je sredstvo tipično ublaženo kad se konjuguje i stabilnosti konjugata u serumu su tipično visoke.
[0613] U nekim drugim aspektima, razgradiv linker je osetljiv na pH, tj., osetljiv na hidrolizu na određenim vrednostima pH. Tipično, linker osetljiv na pH je hidrolizabilan u kiselim uslovima. Na primer, može se koristiti linker labilan u kiseloj sredini koji je hidrolizabilan u lizozomu (npr., hidrazon, semikarbazon, tiosemikarbazon, cis-akonitni amid, ortoestar, acetal, ketal ili slično). (Videti, npr., U.S. patente br. 5,122,368; 5,824,805; 5,622,929; Dubowchik i Walker, 1999, Pharm. Therapeutics 83:67-123; Neville et al., 1989, Biol. Chem. 264:14653-14661.) Takvi linkeri su relativno stabilni u uslovima neutralnog pH, kao što su oni u krvi, ali su nestabilni na ispod pH 5,5 ili 5,0, približnog pH lizozoma. U određenim aspektima, hidrolizabilan linker je tioetarski linker (kao što je, npr., tioetar zakačen za terapijsko sredstvo preko acilhidrazonske veze (videti, npr., U.S. patent br.5,622,929).
[0614] A u nekim drugim aspektima, linker je razgradiv u reduktivnim uslovima (npr., disulfidni linker). Niz disulfidnih linkera je poznat u struci, uključujući, na primer, one koji se mogu formirati pomoću SATA (N-sukcinimidil-S-acetiltioacetat), SPDP (N-sukcinimidil-3-(2-piridilditio)propionat), SPDB (N-sukcinimidil-3-(2-piridilditio)butirat) i SMPT (N-sukcinimidil-oksikarbonil-alfa-metil-alfa-(2-piridil-ditio)toluen)-, SPDB i SMPT. (Videti, npr., Thorpe et al., 1987, Cancer Res. 47:5924-5931; Wawrzynczak et al., In Immunoconjugates: Antibody Conjugates in Radioimagery and Therapy of Cancer (C. W. Vogel ed., Oxford U. Press, 1987. Videti i U.S. patent br.4,880,935.)
[0615] U još drugim specifičnim aspektima, linker je malonatni linker (Johnson et al., 1995, Anticancer Res. 15:1387-93), maleimidobenzoilni linker (Lau et al., 1995, Bioorg-Med-Chem. 3(10):1299-1304), ili 3'-N-amidni analog (Lau et al., 1995, Bioorg-Med-Chem. 3(10): 1305-12).
[0616] A u još nekim drugim aspektima, linkerska jedinica nije razgradiva i lek se oslobađa raspadom antitela. (Videti U.S. objavu No.2005/0238649).
[0617] U jednom aspektu, linker nije suštinski osetljiv na vanćelijsku sredinu. Kao što se ovde koristi, "nije suštinski osetljiv na vanćelijsku sredinu", u kontekstu linkera, znači da se ne razgrađuje više od oko 20%, tipično ne više od oko oko 15%, tipičnije više od oko 10%, a čak još tipičnije, ne više od oko 5%, ne više od oko 3%, ili ne više od oko 1% linkera, u uzorku konjugovanog jedinjenja antitelo-lek, kad se konjugovano jedinjenje antitelo-lek nađe u vanćelijskoj sredini (npr., u plazmi). Da li linker nije suštinski osetljiv na vanćelijsku sredinu može se odrediti, na primer, inkubiranjem konjugovanog jedinjenja antitelo-lek sa plazmom u prethodno određenom vremenskom periodu (npr., 2, 4, 8, 16, ili 24 sata), a zatim kvantifikovanjem količine slobodnog leka prisutnog u plazmi.
[0618] U drugim, ne uzajamno isključivim aspektima, linker promoviše ćelijsku internalizaciju. U određenim aspektima, linker promoviše ćelijsku internalizaciju kad je konjugovan sa terapijskim sredstvom (tj., u miljeu grupe linker-terapijsko sredstvo konjugovanog jedinjenja antitelo-lek, kao što je opisano ovde).
[0619] Raznovrsni primeri linkera koji se mogu koristiti sa predmetnim sastavima i metodima su opisani u WO 2004-010957, U.S. objavi br. 2006/0074008, U.S. objavi br. 20050238649 i U.S. objavi br.2006/0024317.
[0620] Neki primeri konjugata antitelo-lek (ADC) koji sada postoje na klinici se mogu naći u Feng, Y. et al. Conjugates of Small Molecule Drugs with Antibodies and Other Proteins. Biomedicines 2014, 2, 1-13; doi:10.3390/biomedicines2010001.
[0621] U svetlu velikog broja objavljenih metoda za vezivanje spektra terapijskih sredstava, agenasa za snimanje, detektabilnih agenasa, dijagnostičkih agenasa, radiodijagnostičkih jedinjenja, radioterapijskih jedinjenja, lekova, toksina i drugih agenasa za antitela i njihove fragmente, stručnjak će biti u stanju da odredi pogodan metod za vezivanje datog agensa za antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau. U jednom drugom aspektu, (A) i (C) su direktno vezani jedan za drugog.
[0622] U jednom drugom aspektu, (L) je spejser grupa ili grupa za vezivanje, kao što su polialdehid, glutaraldehid, etilendiamintetrasirćetna kiselina (EDTA) ili dietilentriaminpentasirćetna kiselina (DPTA). Druge tehnike za vezivanje antitela ili fragmenta za drugo jedinjenje uključuju formiranje disulfidne veze pomoću N-sukcinimidil-3-(2-piridil-tio) propionata (SPDP) i sukcinimidil 4-(N-maleimidometil)cikloheksan-1-karboksilata (SMCC) ili derivata (ako peptidu nedostaje sulfhidril grupa, to se obezbeđuje dodatkom cisteinskog ostatka). Ovi reagensi stvaraju disulfidnu vezu između sebe i cistein peptida ostaje na jednom proteinu, a amidna veza preko .epsilon.-amino na lizinu ili nekoj drugoj slobodnoj amino grupi u drugim aminokiselinama. Mnoštvo takvih agenasa koji formiraju disulfid/amid su opisani u Immun. Rev.62, 185 (1982). Drugi bifunkcionalni agensi za kuplovanje formiraju tioetar pre nego disulfidnu vezu. Mnogi od ovih agenasa koji formiraju tioetar su komercijalno dostupni i uključuju reaktivne estre 6-maleimidokapronske kiseline, 2-bromosirćetne kiseline i 2-jodosirćetne kiseline, 4-(N-maleimidometil)cikloheksan-1-karboksilne kiseline. Karboksilne grupe se mogu aktivirati njihovim kombinovanjem sa sukcinimidom ili sa natrijumovom solju 1-hidroksil-2-nitro-4-sulfonske kiseline.
[0623] Punjenje leka je predstavljeno sa p i to je prosečan broj funkcionalnih grupa leka po antitelu u molekulu (npr., A-L-Dp). Punjenje leka može da se kreće od 1 do 20 funkcionalnih grupa leka (D) po antitelu. ADC-ovi opisani ovde uključuju skupove antitela konjugovanih sa opsegom funkcionalnih grupa leka, od 1 do 20. Prosečan broj funkcionalnih grupa leka po antitelu u preparatima sa ADC iz reakcija konjugacije može da se okarakteriše konvencionalnim sredstvima kao što su masena spektroskopija i ELISA test. Kvantitativna raspodela ADC u terminima p se takođe može odrediti. U nekim primerima, odvajanje, prečišćavanje i karakterizacija homogenog ADC, gde je p određena vrednost iz ADC-ova sa drugim punjenjima leka, može da se postigne sredstvom kao što je elektroforeza.
[0624] Za neke konjugate antitelo-lek, p može da bude ograničeno brojem mesta za vezu na antitelu. Na primer, kad je veza cistein tiol, kao u aspektima iz primera gore, antitelo može da ima samo jednu ili nekoliko cistein tiol grupa, ili može da ima samo jednu ili nekoliko dovoljno reaktivnih tiolnih grupa preko kojih linker može da bude zakačen. U određenim aspektima, veće punjenje leka, npr. p>5, može da izazove agregiranje, nerastvorljivost, toksičnost, ili gubitak ćelijske permeabilnosti određenih konjugata antitelo-lek. U određenim aspektima, punjenje leka za ADC, opisano ovde, se kreće od 1 do oko 8; od oko 2 do oko 6; od oko 3 do oko 5; od oko 3 do oko 4; od oko 3,1 do oko 3,9; od oko 3,2 do oko 3,8; od oko 3,2 do oko 3,7; od oko 3,2 do oko 3,6; od oko 3,3 do oko 3,8; ili od oko 3,3 do oko 3,7. Zaista, pokazano je da za određene ADC, optimalan odnos funkcionalnih grupa leka po antitelu može da bude manji od 8 i može da bude oko 2 do oko 5. Videti U.S. patent br.
7,498,298.
[0625] U određenim aspektima, manje od teorijskog maksimuma funkcionalnih grupa leka je konjugovano sa antitelom tokom reakcije konjugacije. Antitelo može da sadrži, na primer, lizinske ostatke koji ne reaguju sa intermedijerom lek-linker ili linkerskim reagensom kao što je diskutovano niže. Uopšteno, antitela ne sadrže mnogo slobodnih i reaktivnih cistein tiol grupa koje mogu da budu vezane za funkcionalnu grupu leka; zaista, većina cistein tiolnih ostataka u antitelima postoji kao disulfidni mostovi. U određenim aspektima, antitelo može da se redukuje redukcionim sredstvom kao što je ditiotreitol (DTT) ili trikarboniletilfosfin (TCEP), u uslovima parcijalne ili potpune redukcije, da generiše reaktivne cistein tiol grupe. U određenim aspektima, antitelo se podvrgava uslovima denaturacije da bi se otkrile reaktivne nukleofilne grupe kao što je lizin ili cistein.
[0626] Punjenje (odnos lek/antitelo) ADC-a može da se kontroliše na različite načine, npr.,: (i) ograničavanjem molarnog viška intermedijera lek-linker ili linkerskog reagensa u odnosu na antitelo, (ii) ograničavanjem vremena ili temperature reakcije konjugacije, (iii) parcijalnim ili ograničavajućim reduktivnim uslovima za cistein tiol modifikaciju, (iv) konstruisanjem rekombinantnim tehnikama aminokiselinske sekvence antitela tako da su broj i pozicije cisteinskih ostataka modifikovani za kontrolu broja i/ili pozicija veza linker-lek (kao što su tioMab ili tioFab, dobijeni kao što je opisano ovde i u WO2006/034488).
[0627] Treba podrazumevati da, kad više od jedne nukleofilne grupe reaguje sa intermedijerom lek-linker ili linkerskim reagensom, a zatim sa funkcionalnom grupom leka kao reagensom, onda je dobijeni proizvod smesa ADC jedinjenja sa raspodelom jedne ili više funkcionalnih grupa leka spojenih sa antitelom. Prosečan broj lekova po antitelu može da se izračuna iz smese dualnim ELISA testom za antitelo, koji je specifičan za antitelo i specifičan za lek. Pojedinačni molekuli ADC mogu da se identifikuju u smesi masenom spektroskopijom i da se izdvoje pomoću HPLC, npr. hromatografijom na osnovu hidrofobnih interakcija (videti, npr., Hamblett, K J., et al. "Effect of drug loading on the pharmacology, pharmacokinetics, and toxicity of an anti-CD30 antibody-drug conjugate," Abstract No. 624, American Association for Cancer Research, 2004 Annual Meeting, Mar. 27-31, 2004, Proceedings of the AACR, Volume 45, March 2004; Alley, S. C., et al. "Controlling the location of drug attachment in antibody-drug conjugates," Abstract No. 627, American Association for Cancer Research, 2004 Annual Meeting, Mar. 27-31, 2004, Proceedings of the AACR, Volume 45, March 2004). U određenim aspektima, homogeni ADC sa jednom vrednošću punjenja može da se izoluje iz konjugacione smese elektroforezom ili hromatografijom.
[0628] U nekim primerima aspekata, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau opisan ovde može da se formuliše zajedno sa i/ili da se administrira zajedno sa jednim ili više dodatnih jedinjenja koja su isto korisna u profilaksi i/ili lečenju AD. Ova uključuju, bez ograničenja, jedinjenja koja su korisna u aktivnim i pasivnim imunoterapijama za AD, kao što su betaamiloidni peptidi (npr., N-terminusni amiloidni beta peptidi), tau peptidi, koji mogu ali ne moraju da budu konjugovani sa drugim jedinjenjima, kao što je mutiran toksin difterije; antitela na beta-amiloid, kao što su bapineuzumab, solaneuzumab, gantenerumab, krenezumab, ponezumab i IVIG imunoglobulin, druge imunizacione terapije koje su usmerene na Abeta oligomere, druga antitela na tau, jedinjenja koja sprečavaju hiperfosforilaciju tau i druge aktivne i pasivne imunizacione terapije usmerene na agregate tau. Drugi lekovi koji bi trebalo da budu od pomoći u kombinovanoj terapiji sa antitelima i fragmentima koji vezuju tau, opisanim ovde, su inhibitori agregiranja amiloida-beta (npr., Tramiprosat), inhibitor gama-sekretaza (npr., semagacestat) i modulatori gama-sekretaze (tarenflurbil). Štaviše, jedno ili više antitela opisanih ovde može da se koristi u kombinaciji sa dva ili više gore pomenutih terapijskih sredstava. U ranim stadijumima bolesti, kombinovane terapije mogu da imaju prednost. Kombinovane terapije imaju prednost i u kasnijim stadijumima bolesti, a to su kombinacija hAb i faktora rasta i drugih biološki aktivnih molekula koji indukuju neuronsku plastičnost i regeneraciju. Takve kombinovane terapije mogu povoljno da koriste manje doze datih terapijskih sredstava, čime se izbegavaju moguće toksičnosti ili komplikacije povezane sa raznim monoterapijama. Prema jednom povezanom aspektu, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau opisan ovde se koristi u kombinaciji (jedno se daje odvojeno, pre, simultano sa ili posle drugog) sa bar jednim sredstvom u kombinaciji odabranim od inhibitora acetilholinesteraze (npr., donepezil, rivastigmin, galantamin, takrin, nutritivni suplementi), antagonista receptora N-Metil-D-aspartata (NMDA) (npr., memantin), inhibitora reparacije DNK (npr., pirenzepin ili njegov metabolit), helatora prelaznih metala, faktora rasta, hormona, nesteroidnih anti-inflamatornih lekova (NSAID), antioksidanata, sredstava za snižavanje lipida, selektivnih inhibitora fosfodiesteraze, inhibitora tau agregiranja, inhibitora protein kinaza, inhibitora lekova protiv mitohondrijske disfunkcije, neurotrofina, inhibitora proteina toplotnog šoka, inhibitora fosfolipaze A2 udružene sa lipoproteinom i svih njihovih farmaceutski prihvatljivih soli. U jednom aspektu, treaman antitelom i/ili njegovim fragmentom koji vezuje tau se kombinuje sa tretmanom inhibitorima holinesteraze (ChEI) i/ili memantinom, koji nudi skromnu simptomatsku dobit. U jednom aspektu, kombinovano terapijsko sredstvo je izabrano iz grupe koja se sastoji od antiapoptotičnog jedinjenja, helatora metala, inhibitora reparacije DNK, 3-amino-1-propansulfonske kiseline (3APS), 1,3-propandisulfonata (1,3PDS), aktivatora sekretaze, inhibitora beta-sekretaze, inhibitora gama-sekretaze, beta-amiloidnog peptida, antitela na beta-amiloid, neurotransmitera, razarača beta-ravni, antiinflamatornog molekula i inhibitora holinesteraze. U jednom aspektu, inhibitora holinesteraze je takrin, rivastigmin, donepezil, galantamin ili nutritivni suplement. U jednom drugom aspektu, dodatno terapijsko sredstvo je odabrano od BACE inhibitora; antagonista muskarina; inhibitora holinesteraze; inhibitora gama sekretaze; modulatora gama sekretaze; inhibitora HMG-CoA reduktaze; nesteroidnih anti-inflamatornih sredstava; antagonista receptora N-metil-D-aspartata; antiamiloidnih antitela; vitamina E; agonista nikotinskih acetilholinskih receptora; inverznih agonista CB1 receptora ili antagonista CB1 receptora; antibiotika; sekretagoga hormona rasta; antagonista histamina H3; agonista AMPA; inhibitora PDE4; inverznih agonista GABAA; inhibitora agregiranja amiloida; beta inhibitora kinaze glikogen sintaze; promotera aktivnosti alfa sekretaze; inhibitora PDE-10, inhibitora apsorpcije holesterola.
///
[0629] Ostala jedinjenja koja se mogu pogodno koristiti u kombinaciji sa antitelom i fragmentom koji vezuje tau, opisanim ovde, su opisana u WO 2004/058258 (videti naročito strane 16 i 17), uključujući mete terapijskih lekova (strana 36-39), alkansulfonske kiseline i alkanolsumporne kiseline (strane 39-51), inhibitore holinesteraze (strane 51-56), antagoniste receptora NMDA (strane 56-58), estrogene (strane 58-59), nesteroidne protivupalne lekove (strane 60-61), antioksidante (strane 61-62), agoniste receptora aktiviranih proliferatorima peroksizoma (PPAR) (strane 63-67), sredstva za snižavanje holesterola (strane 68-75); inhibitore amiloida (strane 75-77), inhibitore formiranja amiloida (strane 77-78), helatore metala (strane 78-79), antipsihotike i antidepresante (strane 80-82), nutritivne suplemente (strane 83-89) i jedinjenja increasing koja povećavaju dostupnost biološki aktivnih supstanci u mozgu (videti strane 89-93) i prolekove (strane 93 i 94).
[0630] U jednom aspektu, antitelo i/ili njegov fragment koji vezuje tau se koristi u kombinaciji sa tekućim standardnim tretmanom u vreme tretmana, koji uključuje inhibitore holinesteraze i antagonist NMDA memantin (Namenda).
[0631] Farmaceutski sastavi mogu da uključuju "terapijski efektivnu količinu" ili "profilaktički efektivnu količinu" antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau opisanih ovde. "Terapijski efektivna količina" se odnosi na količinu efektivnu, u dozama i za neophodne vremenske periode, da se postigne željeni terapijski rezultat. Terapijski efektivna količina antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau može da varira u skladu sa faktorima kao što su stanje bolesti, starost, pol i težina pojedinca i sposobnost antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau da podigne željeni odgovor u pojedincu. Terapijski efektivna količina je takođe ona u kojoj su terapijski povoljni efekti prevagnuli nad bilo kojim toksičnim ili štetnim efektima antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau. "Profilaktički efektivna količina" se odnosi na količinu efektivnu, u dozama i za neophodne vremenske periode, da se postigne željeni profilaktički rezultat. Tipično, pošto se profilaktička doza koristi za subjekte pre ili u ranijem stadijumu bolesti, profilaktički efektivna količina će biti manja od terapijski efektivne količine.
[0632] Režimi doza mogu da se prilagode da obezbede optimalan željeni odgovor (npr., terapijski ili profilaktički odgovor). Na primer, protokol infuzije, ili može da se administrira jedan bolus, može da se administrira nekoliko podeljenih doza tokom vremena ili doza može proporcionalno da se smanji ili poveća po potrebi terapijske situacije. Posebna je prednost da se parenteralni sastavi formulišu u jediničnim oblicima doze zbog lakoće administracije i uniformnosti doze. Jediničan oblik doze, kao što se ovde koristi, se odnosi na fizički diskretne jedinice prilagođene kao jedinične doze za subjekte koji se tretiraju; gde svaka jedinica sadrži prethodno određenu količinu aktivnog jedinjenja, izračunatu da proizvede željeni terapijski efekat zajedno sa potrebnim farmaceutskim nosačem. Specifikacije za jedinične oblike doze su diktirane od strane i direktno zavisne od (a) jedinstvenih karakteristika aktivnog jedinjenja i konkretnog terapijskogi ili profilaktičkog efekta koji se želi postići i (b) ograničenja inherentnih struci pravljenja jedinjenja kao što je aktivno jedinjenje za tretman osetljivosti u pojedincima.
[0633] Treba napomenuti da vrednosti doze mogu da variraju sa tipom i ozbiljnošću stanja koje se želi olakšati. Dalje treba podrazumevati da za svakog konkretnog subjekta, specifičan režim doze treba da se prilagođava tokom vremena u skladu sa potrebom osobe i profesionalnom procenom osobe koja administrira ili nadgleda administraciju sastava i da su opsezi doza dati ovde samo primeri i nije predviđeno da ograniče opseg ili praktikovanje zahtevanog sastava.
[0634] Na primer, efektivne doze sastava iz predmetnog pronalaska, za tretman stanja opisanih niže, varira u zavisnosti od mnogo faktora, uključujući sredstva administracije, ciljno mesto, fiziološko stanje pacijenta, da li je pacijent čovek ili životinja, druge date lekove i da li je tretman profilaktički ili terapijski. Obično je pacijent čovek. Doze tretmana treba da se titriraju da bi se optimizovale bezbednost i efikasnost. U skladu s tim, tretman antitelom ili njegovim fragmentom koji vezuje tau će tipično uključivati višestruke doze tokom vremenskog perioda.
[0635] Primer neograničavajućeg opsega za terapijski ili profilaktički efektivnu količinu antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau opisanih ovde je za ljude 0,1-20 mg/kg, poželjnije 1-10 mg/kg. U jednom poželjnom aspektu, antitelo se administrira u više doza tokom perioda od bar tri meseca, poželjno bar šest meseci i doza je između 1 i 10 mg/kg. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 0,01-0,6 mg/kg i sa učestanošću od između jednom nedeljno i jednom mesečno. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 0,05-0,5 mg/kg. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 0,05-0,25 mg/kg. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 0,015-0,2 mg/kg nedeljno jednom u dve nedelje. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 0,05-0,15 mg/kg nedeljno do jednom u dve nedelje. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 0,05-0,07 mg/kg nedeljno. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 0,06 mg/kg nedeljno. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 0,1 do 0,15 mg/kg jednom u dve nedelje. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 0,1 do 0,3 mg/kg mesečno. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 0,2 mg/kg mesečno. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira jedanput godišnje. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 1-40 mg i sa učestanošću od između jedanput nedeljno i jedanput mesečno. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 5-25 mg. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 2,5-15 mg. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 1-12 mg jedanput nedeljno do jedanput u dve nedelje. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 2,5-10 mg nedeljno do jedanput u dve nedelje. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 2,5-5 mg nedeljno. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 4-5 mg nedeljno. Opciono, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se administrira u dozi od 7-10 mg jedanput u dve nedelje.
[0636] U drugim aspektima pasivne imunizacije antitelom, ili fragmentom koji vezuje tau, kao što je opisano ovde, doza se kreće od oko 0,0001 do 100 mg/kg, a češće 0,01 do 5 mg/kg telesne težine domaćina. U nekim primenana, količina antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau se može administrirati u dozi od bar 0,1 mg/kg telesne težine, u dozi od bar 0,5 mg/kg telesne težine, 1 mg/kg telesne težine, ili u bilo kojoj kombinaciji doza između 0,1 i 10 mg/kg telesne težine. U nekim metodima, antitelo ili njegov fragment koji vezuje tau se može administrirati u više doza (jednakih ili različitih) tokom perioda od bar 1 mesečno, od bar 3 meseca, ili bar 6 meseci. ukupan broj doza tokom bilo kog perioda tretmana može biti, na primer, između 4 i 6, mada se i drugi brojevi mogu koristiti u zavisnosti od faktora opisanih gore. Tretman se može pratiti bilo kojim od metoda koje su dalje opisane u tekstu koji sledi.
[0637] Pogodne formulacije antitela se mogu odrediti ispitivanjem iskustava sa drugim već razvijenim terapijskim monoklonskim antitelima. Na primer, za nekoliko monoklonskih antitela je pokazano da su efikasna u kliničkim situacijama, a to su rituksan (rituksimab), herceptin (trastuzumab), Xolair (omalizumab), Bexxar (tositumomab), kampat (alemtuzumab), zevalin, onkolim, remikad (infliksimab), Lucentis (ranibizumab), sinagis (palivizumab), soliris (ekulizumab), Kadcila (ado-trastuzumab emtanzin), avastin (bevacizumab), erbituks (cetuksimab), simponi (golimumab), tisabri (natalizumab), mabtera (rituksimab), Stelara (ustekinumab), pritumumab i adukanumab i slične formulacije, mogu da se koriste sa antitelima iz ovog pronalaska. Na primer, monoklonsko antitelo se može obezbeđivati u koncentraciji od 10 mg/mL u fiolama za jednu upotrebu ili od 100 mg (10 mL) ili od 500 mg (50 mL), formulisanu za IV administraciju u 9,0 mg/mL natrijum hlorida, 7,35 mg/mL natrijum citrata dihidrata, 0,7 mg/mL polisorbata 80 i sterilnoj vodi za injekciju. pH is namešten na 6,5. U jednom drugom aspektu, antitelo je obezbeđeno u formulaciji koji sadrži oko 20 mM Na citrata, oko 150 mM NaCl, na pH od oko 6,0.
Metodi lečenja i profilakse
[0638] Antitela i sastavi opisani ovde se mogu koristiti u različitim metodima tretmana i profilakse AD i srodnih tauopatija. Pored povoljne osobine smanjene imunogenosti, ova antitela imaju bar 80% afiniteta vezivanja za bolestan tau roditeljskog mišjeg antitela DC8E8. Mišje DC8E8 je ekstenzivno okarakterisano u WO2013/041962, gde je pokazano da ono poseduje terapijske osobine u in vivo modelu AD. Prema tome, postoji razumna osnova za verovanje da će i humanizovano DC8E8 biti korisno u terapiji i profilaksi humanog AD, dok potencijalno izaziva manje štetan imunološki odgovor.
[0639] U jednom aspektu, metod sadrži administriranje antitela, nukleinskih kiselina koje ih kodiraju ili farmaceutskih sastava, kao što su opisani gore, subjektu/pacijentu. U profilaktičkim primenama, farmaceutski sastavi ili medikamenti se administriraju pacijentu, koji je podložan ili je na drugi način u riziku od Alchajmerove bolesti ili neke druge tauopatije, u količini efikasnoj da se eliminiše ili smanji rizik, umanji jačina ili odloži početak bolesti, uključujući biohemijske, histološke i/ili ponašajne simptome bolesti, njene komplikacije i intermedijerne patološke fenotipove koji se javljaju tokom razvoja bolesti. U terapijskim primenama, sastavi ili medikamenti se administriraju pacijentu pod sumnjom na takvu bolest, ili koji već pate od nje u količini dovoljnoj da izleči, ili bar delimično zaustave, simptome bolesti (biohemijske, histološke i/ili ponašajne), uključujući njene komplikacije i intermedijerne patološke fenotipove u razvoju bolesti.
[0640] Kao što je definisano gore, tretman obuhvata primenu ili administraciju terapijskog sredstva subjektu koji ima bolest, simptom bolesti ili predispoziciju ka bolesti, sa ciljem da leči, isceli, olakša, umanji, promeni, popravi, ublaži, poboljša ili da utiče na bolest, simptome bolesti ili predispoziciju ka bolesti. Štaviše, dok god sastavi iz pronalaska, bilo sami, bilo u kombinaciji sa drugim terapijskim sredstvom leče, isceljuju, olakšavaju, umanjuju, menjaju, popravljaju, ublažavaju, poboljšavaju ili utiču na bar jedan simptom Alchajmerove bolesti ili neke druge tauopatije koja se tretira, u poređenju sa tim simptomom u odsustvu upotrebe sastava sa humanizovanim anti-tau antitelom ili njegovim fragmentom koji vezuje tau, rezultat bi trebalo smatrati efektivnim tretmanom poremećaja koji je u osnovi, bez obzira da li su svi simptomi poremećaja izlečeni, isceljeni, olakšani, umanjeni, promenjeni, popravljeni, ublaženi, poboljšani ili pogođeni ili ne.
[0641] Osoba "u riziku" može, ali ne mora da ima detektabilnu bolest i može, ali ne mora da ima ispoljenu detektabilnu bolest pre metoda tretmana opisanih ovde. "U riziku" znači da osoba ima jedan ili više takozvanih faktora rizika, što su merljivi parameteri koji korelišu sa razvojem Alchajmerove bolesti. Osoba koja ima jedan ili više ovih faktora rizika ima veću verovatnoću da razvije Alchajmerovu bolest nego osoba bez ovih faktora rizika. Ovi faktori rizika uključuju, ali nisu ograničeni na, starost, pol, rasu, dijetu, istoriju prethodnih bolesti, prisustvo prekursorske bolesti, genetske (tj., nasledne) faktore i sredinsku izloženost i dobro su poznati stručnjaku uobičajenog nivoa.
[0642] U jednom aspektu, prijava obezbeđuje metod lečenja ili sprečavanja napredovanja Alchajmerove bolesti ili neke druge tauopatije u subjektu, gde metod sadrži administriranje navedenom subjektu efektivne količine bar jednog antitela i/ili njegovog fragmenta koji vezuje tau, kao što su obezbeđeni ovde. U nekim aspektima, metod je u stanju da smanji motorna oštećenja, poboljša motornu funkciju, smanji kognitivna oštećenja, poboljša kognitivnu funkciju ili njihovu kombinaciju.
[0643] U nekim drugim aspektima, prijava obezbeđuje metod olakšavanja bar jednog od simptoma povezanih sa Alchajmerovom bolešću ili nekom drugom tauopatijom u subjektu, gde metod sadrži administriranje navedenom subjektu efektivne količine bar jednog antitela i/ili njegovog fragmenta koji vezuje tau, kao što su obezbeđeni ovde.
[0644] U jednom aspektu, prijava obezbeđuje metod odlaganja napredovanja Alchajmerove bolesti. U jednom aspektu, "odlaganje" razvoja Alchajmerove bolesti znači da se razvoj bolesti odgađa, sprečava, usporava, kasni, stabilizuje, i/ili odlaže. Ovo odlaganje može biti različitih dužina vremena, u zavisnosti od istorije bolesti i/ili osobe koja se tretira. Kao što je stručnjaku očigledno, dovoljno ili značajno odlaganje može, u stvari, da obuhvati sprečavanje, tako da osoba ne razvije bolest. U jednom aspektu, metod koji "odlaže" razvoj Alchajmerove bolesti je metod koji smanjuje verovatnoću razvoja bolesti u datom vremenskom okviru i/ili smanjuje stepen bolesti u datom vremenskom okviru, u poređenju sa neprimenjivanjem metoda. Takva poređenja se tipično zasnivaju na kliničkim studijama, sa učešćem statistički značajnog broja subjekata.
[0645] Pacijenti, subjekti, ili pojedinci uključuju sisare, kao što su čovek i životinje - goveda, konji, psi, mačke, svinje i ovce. Subjekt je poželjno čovek i može, ali ne mora biti savladan bolešću ili da upravo ispoljava simptome. U slučaju Alchajmerove bolesti, praktično svako je pod rizikom da pati od Alchajmerove bolesti ako živi dovoljno dugo. Prema tome, predmetni metodi se mogu sprovoditi profilaktički u opštoj populaciji bez potrebe za bilo kakvom procenom rizika za pacijenta u pitanju.
[0646] U jednom aspektu, ovde je pacijent opciono podvrgnut dijagnostičkom testu pre terapije. U jednom aspektu, predmetni metodi su korisni za osobe za koje se zna da imaju genetski rizik za Alchajmerovu bolest. Takve osobe uključuju one koji imaju rođake koji su iskusili ovu bolest i one čiji je rizik određen analizom of genetskih ili biohemijskih markera. Genetski markeri rizika za Alchajmerovu bolest uključuju mutacije u APP genu, naročito mutacije na poziciji 717 i pozicijama 670 i 671, koje se nazivaju Hardy-jeva i švedska mutacija, respektivno (videti Hardy (1997) Trends Neurosci. 20:154-9). Ostali markeri rizika su mutacije u genima za presenilin, PS1 i PS2 i ApoE4, porodičnu istoriju AD, hiperholesterolemiju ili aterosklerozu. Osobe koje sada pate od Alchajmerove bolesti se mogu prepoznati po karakterističnoj demenciji, kao i po prisustvu faktora rizika opisanih gore. Pored toga, mnoštvo dijagnostičkih testova je dostupno za identifikovanje osoba koje imaju
AD. Oni uključuju merenje nivoa CSF tau i amiloid-beta42. Povišen nivo tau i snižen nivo amiloid-beta42 označavaju prisustvo AD. U jednom aspektu, osobe koje pate od Alchajmerove bolesti se mogu dijagnostikovati kriterijumima ADRDA (Udruženja za Alchajmerovu bolest i srodne poremećaje). U asimptomatskim pacijentima, tretman može da počne u bilo kom uzrastu (npr., 10, 20, 30). Obično, međutim, nije neophodno da se tretman počne dok pacijent ne napuni 40, 50, 60 ili 70 godina. Tretman tipično uključuje višestruke doze tokom vremenskog perioda. Tretman se može pratiti tokom vremena na razne načine poznate u struci. U slučaju potencijalnih pacijenata sa Daunovim sindromom, tretman može da počne prenatalno, administriranjem terapijskog sredstva majci ili ubrzo posle rođenja.
[0647] Izbor pacijenta se može raditi bilo kojim od selekcionih kriterijuma koji se primenjuju u struci tretiranja AD i srodne tauopatije. U jednom aspektu, kriterijumi su oni određeni posebnim kliničkom ispitivanju. U jednom drugom aspektu, kriterijumi su oni određeni odobrenim režimom tretmana. Može da se primeni kombinacija kriterijuma uključenja i isključenja. Primeri kriterijuma uključenja uključuju, ali nisu ograničeni na: dijagnozu verovatne Alchajmerove bolesti na osnovu NINCDS/ADRDA kriterijuma; potvrđen AD blagog do umerenog stepena ako je skor na MMSE u opsegu od 15 do 26; rezultat skeniranja magnetnom rezonancom (MRI) pacijentovog mozga je u saglasnosti sa dijagnozom AD; prisustvo tau patologije u pacijentovom mozgu određeno pogodnim metodima snimanja, npr. korišćenjem (11)C-PBB3 ili radiofarmaceutika na bazi lansoprazola i starost između 50 i 85 godina.
[0648] U jednom aspektu, izbor pacijenta sledi metod opisan u Rollin-Sillaire et al. Reasons that prevent the inclusion of Alzheimer's disease patients in clinical trials. Br J Clin Pharmacol. Apr 2013; 75(4): 1089-1097.
[0649] Mnoštvo mera ishoda i primarnih krajnjih tačaka je obezbeđeno ovde za neke aspekte toga kako se ocenjuje tretman i određuje efektivna količina. U jednom aspektu, mere primarnih ishoda u datom vremenskom okviru uključuju srednju vrednost promene u brojevima bodova na Skali aktivnosti - kognitivnoj podskali 13 u Alchajmerovoj bolesti (ADAS-Cog13) i srednju vrednost promene u brojevima bodova (skorovima) u Kooperativnoj studiji - Aktivnosti svakodnevnog života u Alchajmerovoj bolesti (ADCS-ADL), a sekundarne mere ishoda uključuju promene u biomarkerima (ukupan tau, fosforilisan tau, nivoi Abeta 1-42) u cerebrospinalnoj tečnosti, promenu u MRI volumetriji, procenjenu na strukturnom MRI, promenu u Proceni (rejting) kliničke demencije (CDR-SB/CDR-GS), Promenu u neuropsihijatrijskom ponašanju: ukupan broj bodova i po domenima na neuropsihijatrijskom inventaru (NPI), Promenu u kogniciji: ukupan broj bodova na MMSE i/ili Bezbednost: incidenca nepovoljnih događaja, ozbiljnih nepovoljnih događaja i prekidi tretmana. U jednom drugom aspektu, primarne krajnje tačke uključuju bilo koje od sledećih: vreme do pojave smrti, institucionalizacija, gubitak sposobnosti da se izvode aktivnosti dnevnog življenja, jaka demencija, usporavanje brzine napredovanja bolesti, ADCS-ADL, broj bodova na ADAS-cog, brojevi bodova na MMSE, kognitivne performanse, biomarkeri iz plazminog CSF, ADAS-ukupan broj bodova, kvalitet života procenjen na skali Kvalitet života u Alchajmerovoj bolesti, brojevi bodova na ponašajnom testu i Klinička procena demencije US FDA - ukupan zbir ispitivanih kategorija.
[0650] U jednom aspektu, tretiranje Alchajmerove bolesti se odnosi na smanjenje ili sprečavanje ponašajnog, funkcionalnog i kognitivnog pogoršanja tokom vremena. U nekim aspektima, ponašajni, funkcionalni i kognitivni aspekti Alchajmerove bolesti se mogu proceniti bilo kojim jednim ili više serija standardizovanih testova poznatih stručnjacima uobičajenog nivoa uključujući, ali bez ograničenja, neuropsihološko testiranje, Mini ispit mentalnog stanja, Mini-kog ispit, Neuropsihijatrijski inventar, Skala procene demencije Blessed-a Roth-a, Španska i engleska skala neuropsihološke procene (SENAS), Psihijatrijsko ponašajna procena, Funkcionalna procena, Test crtanja sata, Bostonski test imenovanja, Kalifornijski test verbalnog učenja, Čeklista kognitivnih simptoma, Test kontinualnog izvođenja, Test kontrolisanih usmenih asocijacija na reči, Cognistat, d2 Test pažnje, Delis-Kaplan-ov sistem egzekutivnih funkcija, Skala za pricenu demencije, Test praćenja cifara, Test fluentnosti sa figurama, Test dodirivanja prstiju, Halstead-ov test kategorija, Halstead-Reitan-ova neuropsihološka baterija, Hooper-ov test vizuelne organizacije, Kaplan Baycrestova Neurokognitivna procena, Kaufman Short-ova Neuropsihološka procena, Luria-Nebraska neuropsihološka baterija, Skale procene memorije, Brzi test neurološkog skrininga, Baterija za procenu neuropsihološkog statusa koja se može ponavljati, Stroop-ov test, Test analogije simbola i brojeva, Test taktilnih performansi, Test tematske apercepcije, Londonska kula, Testovi pravljenja pokušaja A i B, Testovi verbalne fluentnosti (reči) i Viskonsin test sortiranja karata. Dodatni testovi za depresiju, anksioznost, afaziju, agitaciju i ponašajne parametre poznati stručnjacima uobičajenog nivoa se takođe koriste.
[0651] U jednom drugom aspektu, tretman Alchajmerove bolesti se određuje preko poboljšanja, ili nepogoršavanja, ili smanjenja brzine pogoršavanja u bar jednoj od procena odabranih iz grupe koja se sastoji od Skale procene Alchajmerove bolesti - kognitivne podskale (ADAS-cog), Kliničke procene demencije - ukupan zbir ispitivanih kategorija (CDR-sb), Kooperativne studije – Skala aktivnosti svakodnevnog života u Alchajmerovoj bolesti (ADCS-ADL), Neuropsihijatrijskog inventara (NPI) i Mini procena mentalnog stanja (MMSE). U nekim aspektima, tretman dovodi do smanjenja brzine pogoršavanja u brojevima bodova na ADAS-cog. U nekim drugim aspektima, tretman dovodi do smanjenja medijane brzine pogoršavanja u bodovima od dva do pet, na ADAS-cog.
[0652] U jednom aspektu, pacijenti se identifikuju i/ili se biraju na osnovu vodiča FDA "Guidance for Industry, Alzheimer's Disease: Developing Drugs for the Treatment of Early Stage Disease", dostupnog u ažuriranom vidu od Uprave za hranu i lekove SAD.
[0653] U jednom aspektu, dijagnoza Alchajmerove bolesti u humanim subjektima se pravi prema kriterijumima Nacionalnog instituta za neurološke i komunikativne poremećaje i Asocijacije za udar-Alchajmerovu bolest i srodne poremećaje (NINCDS-ADRDA).
[0654] Periodična upotreba jednog ili više ovih testova može da informiše lekara ili nekog drugog medicinskog stručnjaka o progresiji ili regresiji Alchajmerove bolesti i srodne tauopatije i potrebi za dalji tretman. Izbor testa i određivanje uspeha tretmana su u okviru ekspertize medicinskih stručnjaka u oblasti Alchajmerove bolesti. Povećan broj bodova u jednom ili više testova je indikacija slabljenja jačine Alchajmerove bolesti kod tog subjekta.
Metodi dijagnostikovanja
[0655] Zbog svoje sposbnosti da detektuju patološke forme tau, antitela i njihovi fragmenti koji vezuju tau opisani ovde su korisni za brojne druge praktične primene. Primeri takvih primena uključuju, ali nisu ograničeni na, analizu asocijacije patološkog tau, skrining na predispoziciju ka bolesti, dijagnozu bolesti, prognozu bolesti, praćenje napredovanja bolesti, određivanje terapijskih strategija na bazi tipa i nivoa patološkog tau pojedinca, razvijanje terapijskih sredstava na bazi nivoa i tipa patološkog tau vezanih za bolest ili verovatnoće da se odgovori na lek, stratifikujući populaciju pacijenata za kliničko ispitivanje režima tretmana i predviđajući verovatnoću da će pojedinac odgovoriti na terapijsko sredstvo. In vitro metodi za detekciju proteina patološkog tau vezanih za Alchajmerovu bolest i srodne tauopatije pomoću antitela i fragmenata koji vezuju tau koji su opisani ovde uključuju, ali nisu ograničeni na, enzimske imunoeseje (ELISA), radioimunoeseje (RIA), Western blotove, imunoprecipitacije, imunofluorescenciju, sendvič testove i biočipove tkiva.
[0656] U jednom aspektu, antitela i njihovi fragmenti koji vezuju tau opisani ovde se mogu koristiti za procenu abnormalne raspodele patološkog tau u tkivima, abnormalne ekspresije tokom razvoja ili ekspresije u abnormalnom stanju, kao što su Alchajmerova bolest i srodne tauopatije. Dodatno, detekcija cirkulišućeg patološkog tau pomoću antitela se može koristiti za identifikaciju promena tau tokom tretmana AD i srodnih tauopatija.
[0657] U srodnim aspektima, ovde je obezbeđen metod dijagnostikovanja ili skrininga subjekta na prisustvo Alchajmerove bolesti ili neke druge tauopatije u subjektu, ili za određivanje subjektovog rizika za razvijanje Alchajmerove bolesti ili neke druge tauopatije, gde metod sadrži:
a) dovođenje u dodir subjekta, ili ćelije, tkiva, organa, fluida, ili bilo kog drugog uzorka subjekta, sa efektivnom količinom bar jednog antitela i/ili njegovog fragmenta koji vezuje tau, kao što je obezbeđeno ovde; i
b) određivanje prisustva kompleksa koji sadrži patološki tau i antitelo i/ili njegov fragment koji vezuje tau, gde je prisustvo kompleksa dijagnostičko za Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju vezanu za prisustvo patološkog tau.
[0658] U nekim aspektima, antitela i/ili njihovi fragmenti koji vezuju tau se mogu koristiti za detektovanje patološkog tau in vivo, ex vivo, in situ, in vitro, u telesnom fluidu (npr., krv, serum, urin, plazma, cerebrospinalni fluid, saliva), ili u ćelijskom lizatu ili supernatantu, da bi se procenila količina i obrazac ekspresije. U jednom aspektu, antitela i njihovi fragmenti koji vezuju tau se koriste za in vivo dijagnostičke testove, kao što su in vivo snimanje. U nekim od ovih aspekata, antitelo se obeleži radionuklidom (kao što su<111>In,<99>Tc,<14>C,<131>I,<125>I, ili<3>H) tako da ćelije ili tkivo od interesa, obeleženo prisustvom antitela (i patološkim tau) može da se lokalizuje primenom imunoscintigrafije. Drugi detektabilni obeleživači uključuju obeleživač koji se može videti korišćenjem analitičkih tehnika uključujući, ali bez ograničenja, fluorescenciju, hemiluminiscenciju, elektron-spin rezonancu, apsorpcionu spektroskopiju vidljivog i ultraljubičastog zračenja, infracrvenu spektroskopiju, masenu spektrometriju, nuklearnu magnetnu rezonancu, magnetnu rezonancu, radiometrijske i electrohemijske metode.
[0659] U jednom aspektu, antitela i njihovi fragmenti koji vezuju tau se mogu koristiti u metodu za procenu efikasnosti tretmana Alchajmerove bolesti ili neke druge tauopatije. U jednom aspektu, metod obuhvata korišćenje jednog od antitela i njihovih fragmenata koji vezuju tau za praćenje prisustva patološkog tau pre, tokom i posle tretmana. U jednom aspektu, smanjenje nivoa ili tip patološkog tau ukazuje na pozitivan odgovor na dati tretman. U jednom drugom aspektu, nedostatak promene ili povećanje nivoa ili tip patološkog tau ukazuje na to da tretman treba nastaviti.
[0660] U nekim aspektima, prva vremenska tačka može da se izabere pre početka profilakse ili tretmana, a druga vremenska tačka može da se izabere neko vreme posle početka profilakse ili tretmana. Nivoi patološkog tau se mogu meriti u svakom od uzoraka uzetih u različitim vremenskim tačkama i primetiti kvalitativne i/ili kvantitativne razlike. Promena u količinama jednog ili više merenih nivoa patološkog tau u prvom i drugom uzorku se može korelisati sa prognozom, koristiti da se odredi efikasnost tretmana i/ili koristiti da se odredi napredovanje bolesti u subjektu.
[0661] Detekcija antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau, kao što je opisano ovde, može da se olakša kuplovanjem (tj., fizičkim vezivanjem) antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje tau za detektabilnu supstancu. Detektabilne supstance uključuju, ali nisu ograničene na, razne enzime, prostetičke grupe, fluorescentne materijale, luminiscentne materijale, bioluminiscentne materijale i radioaktivne materijale. Primeri pogodnih enzima uključuju peroksidazu rena, alkalnu fosfatazu, beta-galaktozidazu ili acetilholinesterazu; primeri pogodnih kompleksa prostetičkih grupa uključuju streptavidin/biotin i avidin/biotin; primeri pogodnih fluorescentnih materijala uključuju umbeliferon, fluorescein, fluorescein izotiocijanat, rodamin, dihlorotriazinilamin fluorescein, dansil hlorid ili fikoeritrin; primer luminiscentnog materijala uključuje luminol; primeri bioluminiscentnih materijala uključuju luciferazu, luciferin i aekorin i primeri pogodnih radioaktivnih materijala uključuju<125>I,<131>I,<35>S i<3>H.
Ostale primene
[0662] Antitela i fragmenti koji vezuju tau opisani ovde se mogu koristiti i za izolovanje proteina patološkog tau iz prirodnog ćelijskog izvora ili iz rekombinantnih ćelija domaćina standardnim tehnikama, kao što su afinitetna hromatografija ili imunoprecipitacija. U jednom drugom aspektu, antitela i fragmenti koji vezuju tau opisani ovde se mogu koristiti za identifikovanje drugih antitela koja se vezuju za patološki tau esejima kompeticije.
[0663] U jednom aspektu, antitela mogu da se koriste kao agensi za afinitetno prečišćavanje. U jednom aspektu, antitela ili njihovi fragmenti koji vezuju tau se imobilišu na čvrstoj fazi kao što je SEPHADEX.TM. smola ili magnetne kuglice (npr. Firme Dynal) ili filter papir, primenom metoda dobro poznatih u struci. Imobilisano antitelo se dovodi u dodir sa uzorkom koji sadrži tau (ili njegov fragment) koji treba prečistiti, a zatim se podloga pere pogodnim rastvaračem koji će ukloniti suštinski sav materijal u uzorku osim proteina tau, koji je vezan za imobilisano antitelo. Konačno, podloga se pere drugim pogodnim rastvaračem, kao što je glicinski pufer, pH 5,0, koji će osloboditi protein tau iz antitela.
[0664] Obezbeđeni su i kompleti za upotrebu antitela i njihovih fragmenata koji vezuju tau, kao što su kompleti detektovanje prisustva patološkog tau u testiranom uzorku. Primer kompleta može da sadrži antitela i njihove fragmente koji vezuju tau, kao što su obeleženo antitelo ili ono koje se može obeležiti i jedinjenje ili agens za detektovanje varijante proteina u biološkom uzorku; sredstvo za određivanje količine ili prisustva/odsustva varijante proteina u uzorku; sredstvo za poređenje količine varijante proteina u uzorku sa standardom i uputstvom za upotrebu.
[0665] U nekim aspektima, ovde je obezbeđen medicinski uređaj koji sadrži antitelo, ili fragment koji vezuje tau, kao što je obezbeđeno ovde, gde je uređaj pogodan za dovođenje u dodir ili administriranje antitela ili fragmenta koji vezuje tau, na bar jedan način odabran od parenteralnog, subkutanog, intramuskularnog, intravenoznog, intraartikularnog, intrabronhijalnog, intraabdominalnog, intrakapsularnog, intrakartilaginoznog, intrakavitarnog, intraventrikularnog, intracerebelarnog, intracerebroventrikularnog, intratekalnog, intrakolonskog, intracervikalnog, intragastričnog, intrahepatičkog, intramiokardijalnog, intraostealnog, intrapelvičnog, intraperikardijalnog, intraperitonealnog, intrapleuralnog, intraprostatičkog, intrapulmonalnog, intrarektalnog, intrarenalnog, intraretinalnog, intraspinalnog, intrasinovijalnog, intratorakalnog, intrauterinog, intravezikularnog, intralezionog, bolusnog, vaginalnog, rektalnog, bukalnog, sublingvalnog, intranazalnog i transdermalnog. U jednom aspektu, uređaj sadrži špric (npr., napunjen špric). U jednom drugom aspektu, uređaj sadrži flaster. U jednom drugom aspektu, uređaj sadrži pumpu (npr., mini pumpa). U jednom drugom aspektu, uređaj sadrži inhalator. U jednom drugom aspektu, uređaj sadrži nebulizator.
[0666] U jednom drugom aspektu, obezbeđen je predmet proizvodnje koji sadrži materijale korisne za tretman AD i srodne tauopatije. Predmet proizvodnje može da sadrži fiolu sa fiksnom dozom humanizovanog antitela i/ili njegovog fragmenta koji vezuje tau, sadržanom u njoj, i opciono, informacije o leku i uputsvo. Fiola može da bude od raznih materijala, kao što je staklo ili plastika i može da bude zapečaćena zatvaračem koji se može probušiti špricem. Na primer, fiola može da bude formalna staklena fiola vitrum tipa I (npr. Fiola od 20 cc za određenu fiksnu dozu ili fiola od 50 cc za drugu fiksnu dozu), sa DAIKYO GREY laminarnim zatvaračem od fluoro-smole i 20 mm aluminijumskim poklopcem koji se lako otvara (flip top). Predmet proizvodnje može dalje da uključuje druge materijale poželjne sa komercijalnog i korisničkog stanovišta, uključujući druge pufere, razblaživače, filtre, igle i špriceve i slično. U jednom aspektu, predmet proizvodnje sadrži dve fiole, gde prva fiola sadrži datu fiksnu dozu humanizovanog antitela i/ili njegovog fragmenta koji vezuje tau, a druga fiola sadrži različitu fiksnu dozu humanizovanog antitela i/ili njegovog fragmenta koji vezuje tau.
[0667] Antitela se mogu koristiti za pravljenje anti-idiotipskih antitela. (videti, npr., Greenspan & Bona, FASEB J. 7(5):437-444, 1989 i Nissinoff, J. Immunol. 147:2429-2438, 1991). Takva anti-idiotipska antitela se mogu koristiti u farmacokinetics, pharmakodinamici, studijama biodistribucije, kao i u studijama kliničkih odgovora na humano-anti-humano antitelo (HAHA) u osobama tretiranim antitelima. Na primer, anti-idiotipska antitela se specifično vezuju za varijabilni region humanizovanih antitela DC8E8 i tako se mogu koristiti za detektovanje humanizovanih antitela DC8E8 u farmakokinetičkim studijama i pomoći u kvantifikovanju odgovora humano-anti-humanog antitela (HAHA) u tretiranim osobama.
[0668] Sledeće skraćenice važe u primerima datim niže.
Expi293 humane embrionske bubrežne ćelije (HEK293 Visoke gustine/bez seruma) A adenin
Bp bazni parovi
°C celzijus
C citozin
MEM minimalni esencijalni medijum
DNK dezoksiribonukleinska kiselina
ELISA enzimski imunoesej
EC50 koncentracija antitela koja obezbeđuje polumaksimalan odgovor
EC80 koncentracija antitela koja obezbeđuje 80% maksimalnog odgovora
ECD vanćelijski domen
g grami
G guanin
HRP peroksidaza rena
IgG imunoglobulin G
K G ili T (IUPAC konvencija)
min minut
M A ili C (IUPAC konvencija)
nm nanometar
OD optička gustina
PBS fosfatno puferisan slani rastvor
PCR lančana reakcija polimeraze
R A ili G (IUPAC konvencija)
RNK ribonukleinska kiselina
RT sobna temperatura
s sekund
S C ili G (IUPAC konvencija)
T timin
TBS Trisom puferisan slani rastvor
UV ultraljubičast
V A ili C ili G (IUPAC konvencija)
VH varijabilni region teškog lanca imunoglobulina
VK varijabilni region kapa lakog lanca imunoglobulina
W A ili T (IUPAC konvencija)
Y C ili T (IUPAC konvencija)
PRIMERI
Primer 1: Pravljenje himerne verzije DC8E8 antitela
[0669] Ukupna RNK je izolovana iz DC8E8 ćelija hibridoma uz koriščenje RNeasy Mini protokola za izolovanje ukupne RNK (Qiagen). DC8E8 RNK (3 µg) je reverzno transkribovana da proizvede DC8E8 cDNK pomoću kompleta GE Life Sciences za sintezu prvog lanca cDNK, sledeći protokol proizvođača. DC8E8 cDNK je amplifikovana PCR-om u 3 odvojene reakcije, kao što je opisano u odeljku 8.3. Varijabilni region teškog lanca (VH) cDNK imunoglobulina je amplifikovan PCR-om sa prajmerima teškog lanca M13-MHV6 plus MHCmix i prajmerima za PCR lakog kapa lanca M13-MKV5 plus MKC pomoću Phusion High-Fidelity PCR Master Mix-a (Thermo Scientific). Rezultat svake PCR reakcije je bio po jedan proizvod amplifikacije koji je prečišćen korišćenjem kompleta za prečišćavanje QIAquick PCR, sekvenciran u oba smera korišćenjem M13-Forward ? (TGTAAAACGACGGCCAGT (SEQID br.: 158)) i M13-Reverse prajmera (CAGGAAACAGCTATGACC (SEQ ID NO.: 159)).
[0670] MHV indikuje prajmere koji hibridizuju sa čeonim sekvencama gena za mišje varijabilne regione teškog lanca, MHCG indikuje prajmere koji hibridizuju sa genima za mišji konstantan region. Sekvenca u italiku (kurzivu) označava prajmer za sekvenciranje M13 unapred ili unazad.
[0671] MKV indikuje prajmer koji hibridizuje sa čeonim sekvencama gena za mišje varijabilne regione kapa lakog lanca; MKC indikuje prajmer koji hibridizuje sa genom za mišji kapa konstantan region. Obojen deo označava prajmer za sekvenciranje M13 unapred ili unazad. Konsenzusna sekvenca DC8E8 VK PCR je označena kao DC8E8 VK (Slika 3), a konsenzusna sekvenca DNK VH, je označena kao DC8E8 VH (Slika 4). Analiza embrionalnih sekvenci pokazuje da je kapa lak lanac mišji VK8, bez somatskih mutacija (Slika 5). Težak lanac je mišji VH1 i pokazuje niz somatskih mutacija i u CDR-ovima i u okvirnim regionima (Slika 6). Pojava dva prolinska ostatka u okvirnom regionu 1 je smatrana značajna. Ovi ostaci mogu da imaju strukturnu ulogu van ostataka u blizini od 4Å.
[0672] Konstruisanje himernih ekspresionih vektora je zahtevalo rutinsko kloniranje umnoženih varijabilnih regiona u IgG/kapa vektore (ovde obeležene sa pHuG1, pHuG4 i pHuK, od kojih je mnoštvo komercijalno dostupno). Klonovi koji prave tačne konstrukte su odabrani i sekvencirani.
[0673] Ćelije Expi293 u suspenziji (Invitrogen) koje su rasle u medijumu za transfekciju Expi293 i antibioticima su ko-transfektovane sa DC8E8 VH.pHuG1 i DC8E8 VK.pHuK ili DC8E8 VH.pHuG4 i DC8E8 VK.pHuK (svaki po 50µg DNK) uz upotrebu reagensa ExpiFectamine 293. Ćelije su gajene u 100 ml medijuma za rast 10 dana. Prisustvo γ1κ i γ4κ (himerna antitela DC8E8) je mereno u kondicioniranom medijumu rutinskim ELISA metodima.
[0674] Aktivnost vezivanja svakog himernog antitela za tau protein je merena ELISA-om za vezivanje i poređena sa onom originalnog mišjeg antitela DC8E8. Svako udubljenje MaxiSorp ploče sa 94 udubljenja (Nunc) je obloženo pomoću 50 µL alikvota Tau 151-391/4R u PBS, koncentracije 330ng/mL i inkubirano preko noći na 4°C. Udubljenja su oprana 3x PBS-T-om (0,1%Tween20). Sveža ploča je blokirana pomoću 250 µL PBS/0,2% BSA/0,05% Tween20 po udubljenju i inkubirana 1 sat na sobnoj temperaturi (RT). Udubljenja su oprana 3x PBS-T-om (0,1%Tween20). 240µL antitela (razblaženih u PBS/0,2% BSA/0,05% Tween20, po potrebi) je dodato u udubljenja u koloni 1; 120µL pufera (PBS/0,2% BSA/0,05% Tween20) u ostala udubljenja. 120 µL je prebačeno sa kolone 1 u susedna udubljenja u koloni 2. Procedura je nastavljena do kolone 12 sa serijom dvostrukih razblaženja eksperimentalnih uzoraka. 100 µL po udubljenju je prebačeno sa ploče za razblaženja na eksperimentalnu ploču. Ploče su inkubirane 1 sat na RT. Udubljenja su oprana 3x PBS-T-om. Kozji anti-humani Fc konjugovan sa peroksidazom je razblažen 10000 puta (ili anti-mišji razblažen 10000 puta) u PBS/0,2% BSA/0,05% Tween20 i 100 µL je dodato u svako udubljenje. Ploče su inkubirane 1 sat na RT i ponovljen je korak pranja. Dodato je 150µL supstrata (K-Blue) po udubljenju i inkubirano je 150 minuta na RT. Reakcija je zaustavljena dodavanjem 50 µl rastvora RED STOP u svako udubljenje. Optička gustina je čitana na 650 nm. Oba himerna antitela su vezivala Tau 151-391/4R sa uporedivim vrednostima EC50, koje su uporedive i sa mišjim antitelom DC8E8 (Slika 7). Sekvenca je korišćena za dizajniranje humanizovane verzije antitela DC8E8.
Primer 2: Humanizovane varijante mišjeg DC8E8
[0675] Sekvenca imunoglobulina M65092 je izabrana kao kandidat za humanog donora za humanizovani okvirni region (FW) teškog lanca zbog svoje više sekvencne identičnosti i sličnosti sa varijabilnim regionom teškog lanca (VH) DC8E8. Poravnavanje sekvenci ova dva varijabilna regiona se može naći na Slici 8. Sledeći korak je bio da se nakaleme CDR1, 2 i 3 iz DC8E8 VH u akceptor FW M65092. Humani aminokiselinski ostaci na Kabatovim pozicijama 9, 21, 27, 28, 30, 38, 48, 67, 68, 70 i 95 nisu konzervisani u prirodnom varijabilnom regionu teškog lanca (RHA) M65092. Zbog svoje pozicije (unutar 4Å Kabatovog CDR korišćenjem programa Discovery Studio (Accelrys), osim Pro na pozicijama 9 i 21), testirana je važnost ovih ostataka u vezivanju tau. Ovaj korak je jedna od najnepredvidljivih procedura u humanizaciji monoklonskih antitela i zahteva identifikaciju kritičnih okvirnih ostataka iz roditeljskog antitela koje treba zadržati da bi se suštinski zadržale osobine vezivanja roditeljskog antitela, dok se istovremeno minimizuje potencijalna imunogenost rezultujućeg humanizovanog antitela. Svaki od ovih nekonzervisanih ostataka je povratno mutiran u DC8E8 mišji ekvivalentan ostatak, dajući različite rekombinantne varijabilne regione teškog lanca, RHA do RHM. (Slika 8).
[0676] Da bi se humanizovao lak lanac, humani kapa (lak) lanac je identifikovan u sličnom postupku kao onaj za težak lanac. Početna analiza je našla nekoliko potencijalnih kandidata za donora, ali se pokazalo da su svi ovi Human VK4, koji pokazuju slabu ekspresiju. Proširivanje analize na CDR1 sa jednim ostatkom manje je rezultiralo jednim jedinim kandidatom, X72449, koji je pokazao viši stepen sekvencne homologije sa mišjim antitelom nego VK4 kandidati. Sekvenca varijabilnog kapa lakog lanca (VK) DC8E8 je poravnata sa varijabilnim kapa lakim lancem X72449. Slika 9. RKA prikazuje rekombinantni varijabilni lak lanac koji ima CDR-ove DC8E8 nakalemljene na okvirni region X72449. U jednoj alternativnoj varijanti, RKB, CDR-ovi DC8E8 nakalemljeni na okvirni region X72449 i Kabatov ostatak 5 su povratno mutirani u odgovarajući ostatak amino kiseline lakog lanca mišjeg DC8E8.
[0677] Geni za RHA do RHM, RKA i RKB su sintetisani pomoću GenScript i/ili PCR mutagenezom. Geni su kodonski optimizovani tihoj mutagenezom da bi se koristili kodoni koje preferencijalno koriste humane ćelije, pomoću softverskih algoritama koji su vlasništvo GenScript-a. Svaki od gena za RHA do RHM je zatim insertovan u humane ekspresione vektore IgG1 i IgG4, pomoću metoda koji se tipično rade u struci. Geni za RKA i RKB su insertovani u ekspresioni vektor K za lak lanac na isti način. Mnogi primeri takvih ekspresionih vektora su dobro poznati i komercijalno dostupni stručnjaku uobičajenog nivoa. Klonovi su sekvencirani i ekspresioni plazmid DNK je napravljen pomoću kompleta QIAGEN Plasmid Miniprep/Maxiprep. Preparati sa ekspresionim plazmidom, koji kodira sve različite humanizovane i himerne sekvence VH i VK, su korišćeni za transfektovanje Expi293 ćelija pomoću kompleta Invitrogen za ekspresioni sistem Expi293, koje su gajene 10 dana u medijumu bez seruma, posle čega je sakupljen kondicioni medijum koji sadrži svako sekretovano antitelo. Po želji, koncentracije IgG1k i IgG4k antitela u kondicionom medijumu Expi293 su merene rutinskim metodima ELISA za kvantifikaciju antitela.
Primer 3: Osobine humanizovanih verzija DC8E8
Vezivanje tau proteina antitelima DC8E8
[0678] Aktivnost vezivanja za Tau protein (151-139/4R) je mereno ELISA-om za vezivanje, kao što je opisano u Primeru 5. Podaci prikazani na Slici 10 pokazuju potentnost vezivanja početnih verzija humanizovanog DC8E8. Iako se sve verzije vezuju za Tau protein, od ovog početnog skupa, izgleda da se ona antitela koja sadrže RHB verziju teškog lanca vezuju bolje. Ova verzija teškog lanca sadrži povratne mutacije na mišje ostatake na svim Kabatovim pozicijama 9, 21, 27, 28, 30, 38, 48, 67, 68, 70 i 95, ukazujući na to da je jedan ili više ovih ostataka važno za zadržavanje kompletne aktivnosti vezivanja antitela.
[0679] Sintetisano je još verzija humanizovanog teškog lanca, svaka sa po jednom povratnom mutacijom i testirane su na vezivanje pomoću ELISA. Rezultati za verzije IgG4 su prikazane i sumirane na Slikama 11, 12 i 13. Verzije antitela koje imaju RHB, RHD i RHE su dosledno bile bolje, i sa humanizovanim lakim lancima (RKA i RKB) ili sa himernim lakim lancima (cDC8E8). Pošto RHD i RHE verzije sadrže samo jednu mišju povratnu mutaciju, nasuprot 11 mišjih povratnih mutacija u verziji RHB, ove dve verzije su izabrane kao mogući glavni kandidati, u kombinaciji sa RKA verzijom lakog lanca (bez mišjih povratnih mutacija). Bilo je iznenađujuće što bi ova dva povratna mutanta bila dovoljna da obnove afinitet vezivanja humanizovanim antitelima. Kombinovanje RHD i RHE mutacija (verzija RHM) nije dovelo do znatnog poboljšanja osobina vezivanja patološkog tau, u odnosu na svaku pojedinačnu mutaciju.
[0680] U svetlu rezultata opisanih gore, verzija teškog lanca (RHM) koji sadrži obe mišje povratne mutacije prisutne u RHD i RHE je napravljena dirigovanom mutagenezom. Slika 14 prikazuje vezivanje RHM verzija humanizovanog antitela DC8E8 za Tau protein 151-391 /4R i ukazuje na to da afinitet za protein nije bolji od glavnog kandidata, AX004 (RHD/RKA). Termička stabilnost humanizovanog kandidatskog antitela pri visokim temperaturama [0681] Cilj ovog eksperimenta je da se uporede termostabilnosti humanizovanih antitela, kad se podvrgnu višim temperaturama na 10 minuta, koje variraju od 30° do 85°C, ohlade do 4°C i koriste u ELISA testu vezivanja pri EC80 koncentraciji svakog kandidata. Sva testirana antitela deluju jednako stabilna (Slika 15), sva postaju neaktivna tek na 70°C, ali bez bilo kakvog nepovoljnog efekta na osobine vezivanja tau pre toga.
Određivanje Tt humanizovanog kandidatskog antitela
[0682] Da bi se odredila temperatura topljenja glavnih antitela AX004 (DA), AX005 (EA), AX016 (DB) i AX017 (DE), humanizovana, himerna i mišja antitela su prečišćena 2-stepenom afinitetnom hromatografijom i gel filtracionim sistemom (kao što je opisano u Primeru 4) i testirana na termički pomak. Ovaj test termičkog pomaka je test vezivanja za mikroploče za praćenje termičkih krivih topljenja. Metod koristi boju SYPRO Orange koja je osetljiva na okolinu, čije osobine vezivanja za protein rastu sa denaturacijom proteina. Prema tome, po denaturaciji analiziranog proteina indukovanoj toplotom, vezivanje boje raste i dostiže maksimum kad se protein potpuno denaturiše/odvije. Intenzitet fluorescencije nacrtan kao funkcija temperature tako daje tipičnu sigmoidnu krivu, gde tačka pregiba (polovina maksimalnog intenziteta) odgovara temperaturi topljenja (Tt) proteina. Uzorci su inkubirani sa fluorescentnom bojom (Sypro Orange) tokom 71 ciklusa sa povećanjem od 1°C po ciklusu u termičkom aparatu za qPCR. Tt himernog i četiri humanizovana antitela su naznačeni na Slici 16 i potvrđuju rezultate dobijene u testu termostabilnosti: sva kandidatska antitela imaju vrlo slične Tt (69-70 °C) i slične su vrednosti himernog antitela (70 °C), ali nešto niže od one za mišje (73 °C) antitelo.
Afinitet humanizovanog kandidatskog antitela
[0683] Određivanje afiniteta antitela je rađeno SPR analizom uz upotrebu Biacore T200. Antihumani IgG (GE Healthcare, kat. br. BR-1008-39) ili anti-mišji IgG (GE Healthcare, kat. br. BR-1008-38) je kovalentno imobilisan na CM5 čipu (kat. br. BR-1005-30) do tačke zasićenja i u skladu sa uputstvima proizvođača. Antitela mišji DC8E8, himerni DC8E8, AX004, AX005, AX016 i AX017 su razblažena u HBS-EP puferu [0,01 M HEPES pH 7,4, 0,15 M NaCl, 3 mM EDTA, 0,005% v/v surfaktant P20, GE Healthcare] i imobilisana po afinitetu vezivanja do nivoa između 144 i 177 RU. Rekombinantni monomerni tau 151-391/4R (u PBS zasićenom argonom) je razblažen un HBS-EP, u koncentracijama koje se kreću od 20 nM do 0,312 nM u dvostrukim razblaženjima, a zatim ubrizgan pri brzini protoka od 100 µL/min. Vreme asocijacije je namešteno na 150 sec, a vreme disocijacije na 300 sec. Koncentracije tau su izabrane empirijski da bi se dobilo zakrivljenje tokom faze asocijacije. Kinetika vezivanja/ disocijacije je prvo analizirana prema modelu interakcije 1:1 uz upotrebu softverskog paketa za evaluaciju BIAcore T2002.0.
[0684] Senzogrami su prikazani na Slikama 17-22. Na žalost, zbog dvofazne prirode disocijacione faze i nekih dokaza o dodatnom vezivanju tokom asocijacione faze, nije bilo moguće analizirati kinetiku. Prikazani podaci su dobijeni primenom analize stacionarnog stanja. I mišji i himerni DC8E8 pokazuju afinitet od približno 10nM. Glavna humanizovana antitela pokazuju slične afinitete, u opsegu od 9mM (RHD/RKB) do približno 16nM (RHE/RKA), što je sumirano na Slici 23. Ovi rezultati sugerišu da humanizacija ima uspešno zadržanu aktivnost vezivanja unutar željenih parametara.
Agregiranje humanizovanog kandidatskog antitela
[0685] Agregiranje se smatra ozbiljnim problemom u razvijanju lekova, jer agregiranje može da smanji prinos tokom proizvodnje, ograniči rok trajanja i dovede do smanjene potentnosti u pacijentima zbog povećane imunogenosti. Uzorci antitela su ubrizgani pri 0,4mL/min u kolonu sa molekulskim sitima u HPLC sistemu i analizirani pomoću višeugaonog rasejanja svetlosti da bi se odredile apsolutne molarne mase i proverilo agregiranje (videti Slike 24A, B, C i D). Nijedna varijanta nije pokazala znake agregiranja, sa prosečnom molekulskom težinom u opsegu od 160-169,8 kDa, što je očekivan opseg za IgG monomer u postavci ove analize. Svi uzorci su monodispergovani (Mw/Mn < 1,05). Povraćaji mase su između 99,6-99,9% (izračunata masa kroz ubrizganu masu), što ukazuje na dobar povraćaj proteina i da se uzorci izgleda ne lepe za kolonu i ne sadrže nerastvorljive agregate, koje bi zadržala kolona za odstranjivanje primesa. Ukupni podaci sugerišu da ne treba brinuti o agregiranju u bilo kom analiziranom uzorku anti-DC8E8 antitela.
Rastvorljivost humanizovanog kandidatskog antitela
[0686] Prečišćena kandidatska antitela su koncentrovana pomoću koncentratora koji apsorbuje rastvarač (MWCO 7500 kDa) i koncentracija je merena u određenim vremenskim intervalima. Svi uzorci su koncentrovani na između 35 i 41 mg/ml bez vidljive precipitacije i testirani pomoću ELISA-e za vezivanje, koja je pokazala da nijedan nije izgubio potentnost vezivanja za tau peptid (Slike 25 i 26). Podaci sugerišu da antitela nisu sklona precipitaciji u koncentracijama bar do 35 mg/ml.
Analiza kandidatskog antitela stresom zamrzavanja/odmrzavanja
[0687] Uzorci prečišćenih kandidatskih antitela su podvrgnuti temperaturi od -80°C tokom 10 ciklusa od po 15 minuta, a zatim odmrzavanju 15 minuta na sobnoj temperaturi. Uzorci su zatim analizirani pomoću SEC-MALS da bi se analiziralo agregiranje (Slika 27). Podaci sugerišu da zamrzavanje/odmrzavanje ne indukuje agregiranje za sva četiri testirana antitela. Sve u svemu, podaci sugerišu da ne treba brinuti o agregiranju u bilo kom od analiziranih uzoraka anti-DC8E8 antitela.
Analiza kandidatskog antitela stresom indukovanim toplotom
[0688] Uzorci prečišćenih kandidatskih antitela su izloženi toploti na a) sobnoj temperaturi, b) 37°C i c) 50°C, 20 dana. Uzorci su zatim analizirani pomoću SEC-MALS da bi se analiziralo agregiranje (Slika 28). Sve u svemu, podaci sugerišu da ne treba brinuti o agregiranju u bilo kom od analiziranih uzoraka anti-DC8E8 antitela.
Primer 4: Dobijanje rekombinantne izoforme tau 2N4R cele dužine i nepravilno uređenog tau 151-391/4R
[0689] Rekombinantni tau proteini su generisani iz klona τ40 (Goedert, 1989), koji je podkloniran u ekspresioni plazmid pET-17b (Novagen) i eksprimiran u bakterijama. Nepravilno uređen tau 151-391/4R i svi tau peptidi su numerisani prema najdužoj humanoj izoformi tau 2N4R, koja ima dužinu od 441 aminokiseline i zato je nazvana tau441 (D'Souza, 2005). Proizvodnja tau proteina je uključivala sledeće korake: a) ekspresiju tau u bakterijama; b) prečišćavanje tau jonoizmenjivačkom hromatografijom; c) prečišćavanje tau gelfiltracijom; d) koncentrovanje i skladištenje izolovanog tau.
a) Bakterijska ekspresija cele dužine humanog tau 2N4R i nepravilno uređenog tau151-391/4R: ekspresioni plazmidi su transformisani u soj za proizvodnju Escherichia coli BL21(DE3). Bakterijske ćelije koje sadrže odgovarajući ekspresioni plazmid su gajene i indukovane kao što je opisano u "Molecular Cloning: A Laboratory Manual", Sambrook i Russell (2001). Jedna kolonija BL21(DE3) bakterija, transformisana pomoću pET-17b plazmida koji dovodi do ekspresije tau proteina ili njegovog fragmenta, je gajena na 37° C u 500 ml Luria bujona sa 100 µg/ml ampicillina pri 300 rpm i indukovana dodatkom izopropil-β-D-1-tiogalaktopiranozida (IPTG) do konačne koncentracije od 0,4 mM. Posle dalje inkubacije od 3 sata na 37°C, bakterije su sakupljene centrifugiranjem pri 3,000xg 15 min na 4°C.
b) Prečišćavanja baznih i neutralnih tau proteina (cele dužine tau izoformi i tau 151-391/4R) katjonoizmenjivačkom hromatografijom su rađena suštinski kao prethodno opisana (Krajciova et al., 2008). Posle ekspresije, bakterijske pelete su ponovo suspendovane u 10 ml pufera za lizu (50 mM 1,4-piperazindietansulfonska kiselina (PIPES) pH 6,9, 50 mM natrijum hlorid (NaCl), 1 mM etilendiamintetrasirćetna kiselina (EDTA), 5 mM ditiotreitol (DTT), 0,1 mM pfenilmetilsulfonil fluorid (PMSF), 5% (v/v) glicerol), brzo zamrznute u tečnom azotu i čuvane na -80°C do korišćenja za prečišćavanje tau proteina. Za prečišćavanje tau proteina, zamrznute bakterijske suspenzije su brzo odmrznute i stavljene na led. Zidovi bakterijskih ćelija su razbijeni sonikacijom na ledu pomoću Sonopuls HD 2200, tip TT-13 (Bandelin, Germnogo) nameštenog na cikluse sa 50% snage, 50 W izlazne snage, 6 puta za 30s sa pauzama od 30s. Lizati su izbistreni centrifugiranjem (21000xg 15 min na 4°C) i supernatanti su profiltrirani kroz membranski filter od 0,45 µm. Prečišćavanje rekombinantnih tau proteina na velikoj skali je rađeno na 6°C pomoću radne stanice ÄKTA-FPLC (Amersham Biosciences, Sweden). Profiltrirani lizati su stavljeni na 5-ml HiTr ap SP HP kolonu (GE Healthcare, Uppsala, Sweden) pri brzini protoka od 3 ml/min, uravnoteženi puferom za lizu i obilato prani pomoću 60 ml pufera za lizu dok bazna linija na 280 nm nije postala stabilna. Vezani tau proteini su eluirani gradijentom (0-30% unutar 15 ml) pufera B (pufer za lizu obogaćen 1 M-nim NaCl). Pojedinačne frakcije od 1 ml su sakupljene i analizirane elektroforezom na natrijum dodecil sulfat-poliakrilamidnom gelu (SDS-PAGE). Da bi se uklonile nukleinske kiseline, koje se prečišćavaju zajedno sa pozitivno naelektrisanim tau proteinima, frakcije koje sadrže tau protein su pulovane i prečišćene u drugom koraku katjonoizmenjivačke hromatografije na 5-ml HiTrap SP HP koloni (GE Healthcare, Uppsala, Sweden) sa manje strmim gradijentom pufera B (0-30% u 45 ml).
c) U poslednjem koraku prečišćavanja gel-filtracijom (istim za sve tau proteine), pulovane frakcije tau proteina dobijene jonoizmenjivačkom hromatografijom, su ubrizgane na gelfiltracionu kolonu (HiLoad 26/60 Superdex 200 prep grade column, GE Healthcare) pri 3 ml/min bilo u PIPES, bilo u histidinskom puferu za lizu za bazne/neutralne ili kisele tau proteine, respektivno, obogaćenom 100 mM-nim NaCl. Eluirani tau proteini su pulovani. d) Za koncentrovanje tau proteina posle prečišćavanja gel-filtracijom, pulovane frakcije su razblažene pomoću 1,5 zapremine 2,5% glicerola i ponovo nanete na HiTrap SP HP kolonu (bazni i neutralni tau proteini) ili na HiTrap Q HP kolonu (kiseli tau proteini). Koncentrovan rekombinantni tau protein je zaim eluiran sa kolone 1M-nim NaCl diskontinuiranim gradijentom. Konačno, pufer je zamenjen fosfatno puferisanim slanim rastvorom (PBS, 8,09 mM dinatrijum fosfat (Na2HPO4), 1,47 mM mono kalijum fosfat (KH2PO4), 136,89 mM NaCl, 2,7 mM kalijum hlorid (KCl)) zasićenim argonom, uz korišćenje 5 ml HiTrap Desalting kolone (GE Healthcare). Kvantifikacija proteina iz prečišćenih uzoraka je rađena primenom kompleta za kvantifikaciju (Pierce, USA) pomoću bicinhoninske kiseline (BCA), sa goveđim serumskim albuminom (BSA) kao standardom. Tau proteini su alikvotirani u radne alikvote, brzo zamrznuti u tečnom azotu i čuvani na -70°C.
Primer 5: Osobine himernog DC8E8
a/ Himerni DC8E8 ispoljava viši afinitet za nepravilno uređen tau 151-391/4R nego za tau 2N4R cele dužine
[0690] Diskriminativni kapacitet himernog DC8E8 između imunoreaktivnosti sa patološkim tau i one sa fiziološkim tau je određen ELISA-om i površinskom plazmonskom rezonancom (SPR).
[0691] Za eksperimente sa ELISA i SPR, mišji DC8E8 je prečišćen iz hibridomskog supernatanta bez seruma na Protein G afinitetnoj koloni, na sledeći način. Hibridomski supernatant je podešen na pH 7,5 dodatkom 0,2 zapremine PBS i proverom pomoću papirne pH tračice (ako je potrebno, pH se dalje podešava dodavanjem 4M NaOH), rastvor je prethodno izbistren centrifugiranjem (20,000xg, 4°C, 10 minuta), profiltriran kroz membranski filter od 0,45 µm i nanet na kolonu od 5 ml Protein G Sepharose (pri brzini protoka od 1 – 0,5 ml/min). DC8E8 je eluiran sa kolone 0,1M-nim glicinom-HCl, pH 2,7. Eliurane frakcije su odmah neutralisane 1M-nim Tris-HCl pH 9,0. Pulovane frakcije su dijalizovane prema PBS, koncentrovane ultrafiltracijom i čuvane na -70°C. Koncentracija antitela je određena merenjem apsorbance na 280 nm i korišćenjem formule c(mg/ml) = A280nm/1,43.
[0692] Himerni DC8E8 je eksprimiran u Expi293 ćelijama i prečišćen iz kondicionog medijuma bez seruma afinitetnom hromatografijom i ekskluzionom hromatografijom, kao što je opisano gore za mišji DC8E8, sa nekoliko modifikacija. Medijum za ćelijske kulture je podešen na pH 7,5, prethodno izbistren centrifugiranjem, profiltriran kroz membranski filter od 0,45 µm i nanet na kolonu od 1 ml HiTrap MabSelect SuRe Protein A, uz Dulbecco PBS kao pufer za vezivanje i pranje. Himerni DC8E8 mAb je eluiran sa kolone 0,1M-nim natrijum citratom pH 2,5, obogaćenim sa 150mM NaCl. Eliurane frakcije su odmah neutralisane 1M-nim Tris-HCl pH 9,0. Pulovane frakcije su doterane ekskluzionom hromatografijom na HiLoad 16/600 Superdex 200 pg koloni, uz Dulbecco PBS kao eluens. Koncentracija antitela je određena merenjem apsorbance na 280 nm i korišćenjem formule c(mg/ml) = A280nm/1,37.
[0693] Za direktne ELISA eseje, nepravilno uređeni tau151- 391/4R ili tau 2N4R cele dužine su imobilisani na ELISA pločama (Nunc, MediSorp) pri 5 µg/ml u PBS, 50 µl/udubljenje i inkubirani preko noći na 37°C. Posle blokiranja pomoću PBS-0,05% Tween 20 (1hr na 20-25°C) da se smanji nespecifično vezivanje, ploče su inkubirane sa 50 µl/udubljenje trostrukim serijskim razblaženjima antitela (opseg koncentracije od 10000 ng/ml – 0,17 ng/ml) u puferu za blokiranje (PBS, 0,05% Tween 20) 1 hr na 37°C. Posle inkubacije i pranja, sekundarno antitelo konjugovano sa peroksidazom (anti-humani Ig, Pierce, ThermoScientific) je razblaženo 1:4000 PBS-Tween puferom i naneseno na udubljenja (50 µ/udubljenje) 1 hr na 37°C. Posle pranja, reakcija je razvijana 20 min sa Colorburst plavim rastvorom (50 µ/udubljenje) kao supstratom za peroksidazu i zaustavljena pomoću 50 µl 2M H2SO4. Apsorbanca je merena na 450 nm uz upotrebu Multiscan MCC/340 ELISA čitača (Labsistems). Očitavanja sa vrednošću apsorbance bar dva puta većom od one negativnih kontrola (PBS) su smatrana pozitivnim.
[0694] Analiza je pokazala da je himerno antitelo DC8E8 u stanju da diskriminiše nepravilno uređen tau 151-391/4R od fiziološkog tau 2N4R (Slika 29A). Himerni DC8E8 je prepoznao fiziološki tau 2N4R u mnogo manjem stepenu nego što je prepoznao patološki/nepravilno uređen tau 151-391/4R. Važno, imunoreaktivnost himernog DC8E8 je uporediva sa imunoreaktivnošću mišjeg DC8E8 (Slika 29B). I himerni i mišji DC8E8 je vezivao analizirane tau proteine (patološki i fiziološki tau) sa sličnim vrednostima EC50kao što je indikovano na Slici 29C. Zajedno, ovi nalazi sugerišu da su osobine vezivanja himernog DC8E8 uporedive sa osobinama vezivanja originalnog mišjeg DC8E8.
[0695] Površinska plazmonska rezonanca (SPR) je korišćena za detekciju i kvantifikaciju vezivanja proteina i za određivanje termodinamičkih parametara proteinskih kompleksa (npr., kompleksi antitelo-antigen) direktnim praćenjem događaja vezivanja u realnom vremenu. Ova tehnologija se rutinski koristi za karakterizaciju i dijagnostičkih i terapijskih antitela (videti, npr., Karlsson i Larsson, Affinity Measurement Using Surface Plasmon Resonance, u Methods in Molecular Biology, Vol. 248: Antibody Engineering: Methods and Protocols. Izdavač: B. K. C. Lo © Humana Press Inc., Totowa, NJ, (2008)).
[0696] Instrument BIACORE3000 sa CM5 senzorskim čipom (Biacore AB, Uppsala) je korišćen za SPR eseje. Amin-kuplujući reagensi (EDC, NHS, etanolamin pH 8,5), P20 deterdžent i 10 mM natrijum acetat pH 5,0 su dobijeni od Biacore AB. Ovi eksperimenti su rađeni na 25°C u PBS pH 7,4 sa 0,005% P20 (PBS-P) kao eluensom. Za himerni DC8E8, kozje poliklonsko antitelo na humani Fc (SIGMA, kat. br. 12136) je kuplovano na pH 5,0, preko primarnih amina, simultano u dve protočne ćelije do 5000 RU (jedinice odgovora), od kojih je jedna korišćena kao referentno merenje. Za mišji DC8E8, analitička protočna ćelija je obložena poliklonskim anti-mišjim antitelom (br. Z 0420; DakoCytomation, Glostrup, Denmark).
[0697] U svakom ciklusu analize, prečišćeni himerni DC8E8 i mišji DC8E8 su odvojeno hvatani u analitičku protočnu ćeliju da bi se dostigao nivo imobilizacije od 200-250 RU. Za određivanja ravnotežne konstante asocijacije vezivanja (KA), kao i određivanje kinetičkih konstanti brzina (kONi kOFF), dvostruka serijska razblaženja ili tau151-391/4R i fiziološkog tau 2N4R (na koje je testiran afinitet DC8E8), ili PBS-P kao kontrole, su ubrizgana pri brzini protoka od 100 µl/min preko senzorskog čipa. Podaci o kinetici vezivanja su duplo referencirani kao što je opisao Myszka (1999) i fitovani BIA evaluacionim softverom 4.1 (Biacore AB) odvojeno da bi se dobila konstanta brzine disocijacije i konstanta brzine asocijacije. Ravnotežna konstanta asocijacije KAje dobijena kao odnos konstanti brzine asocijacije i disocijacije.
[0698] Da bi se kvantifikovao afinitet himernog DC8E8 prema testiranim tau proteinima, ravnotežne konstante asocijacije vezivanja (KA) su određene za vezivanje DC8E8 za fiziološku izoformu tau proteina 2N4R sa četiri ponovka, kao i za patološki, nepravilno uređen tau 151-391/4R. Oba tau proteina korišćena za SPR su dobijena kao što je opisano u Primeru 4. Himerno antitelo DC8E8 diskriminiše nepravilno uređen tau151-391/4R protein od fiziološkog tau proteina 2N4R (Slika 30). Stepen diskriminativne potentnosti himernog DC8E8 je čak malo viša nego ona originalnog mišjeg DC8E8 antitela. Ovi rezultati su potvrđeni: (1) specifičnost humanizovanog DC8E8 za nepravilno uređenu formu tau i (2) selektivnost DC8E8 za nepravilno uređen tau (tj., bolestan ili patološki tau) u odnosu na celu dužinu tau (tj., normalan ili fiziološki tau).
b/ Himerni DC8E8 vezuje tau peptide, od kojih svaki nosi jedan od četiri DC8E8 epitopa u regionima ponovaka domena proteina tau za vezivanje za mikrotubule
[0699] Prethodni rezultati su pokazali da mišji DC8E8 ima četiri mesta za vezivanje ili epitopa (267-273, 298-304, 329-335 i 361-367) za humani tau, od kojih je svaki odvojeno lociran unutar jednog od ponovaka u domenu tau za vezivanje za mikrotubule (WO/2013/041962, Kontsekova et al., 2014). Sa ciljem da se testira sposobnost himernog DC8E8 da se veže za bilo koji od četiri epitopa, EZBiolabs (USA) je sintetisao tau peptide 256-285, 282-311, 314-342, 352-380 sa čistoćom višom od 95%. Svaki od peptida je obuhvatao jedan od četiri odvojena epitopa DC8E8. Aktivnost vezivanja himernog DC8E8 za tau peptid je merena direktnim ELISA testom, kao što je opisano u Primeru 5 a/. Himerni DC8E8 je vezao sve testirane peptide izvedene iz MTBR (Slika 31A), slično kao originalni mišji DC8E8 (Slika 31B). Važno je da su najveću imunoreaktivnost pokazali himerni i mišji DC8E8 za peptid 282-311, koji je izveden iz MTBRII i koji sadrži DC8E8 epitop unutar pozicije 298-304. Imunoreaktivnost himernog antitela na dodatne testirane peptide (256-285, 314-342, 352-380) je čak malo viša nego ona originalnog mišjeg DC8E8, na šta ukazuju vrednosti EC50(Slika 31C).
c/ Himerni DC8E8 inhibira patološku tau-tau interakciju
[0700] In vitro test fibrilizacije tau je korišćen za određivanje da li himerno antitelo ima inhibitoran efekat na patološke tau-tau interakcije. Esej je zasnovan na intrinsičnoj osobini tau proteina, namie, na njihovoj sposobnosti da podlegnu konformacionoj promeni posle interakcije sa polianjonima, kao što je sulfatisan glikozaminoglikan heparin. Ova izmenjena konformacija na jednom tau molekulu dalje vodi do njegovih patoloških interakcija sa drugim tau molekulom, stabilizacije tau-tau kompleksa kroz formiranje struktura unakrsnih B ploča u regionima za vezivanje mikrotubula interagujućih tau molekula, i, konačno, do formiranja sparenih spiralnih filamenata (PHF) kao u Alchajmerovoj bolesti (Skrabana, R., Sevcik, l., Novak, M. (2006). Intrinsically disordered proteins in the neurodegenerative processes: formation of tau protein paired helical filaments and their analysis. Cell Mol Neurobiol 26, 1085-1097). Formiranje struktura bogatih B ravnima se može detektovati pomoću fluorescentnih boja kao tioflavin T (Friedhoff P, Schneider A, Mandelkow EM, Mandelkow E. Rapid assembly of Alzheimer-like paired helical filaments from microtubule-associated protein tau monitored by fluorescence in solution. Biochemistry 37(28): 10223-30 (1998)).
[0701] Za in vitro test fibrilizacije tau, mišji i himerni DC8E8 su prečišćeni metodima opisanim u Primeru 5. Esej za merenje efekta himernog DC8E8 na patološke tau-tau interakcije je postavljen u PBS (profiltriran kroz filter od 0,2 µm) koji sadrži: 10 µM (konačna koncentracija) nepravilno uređen tau 151-391/4R; 10 µM heparin (natrijumova so heparina iz svinjske crevne mukoze, ≥150 IU/mg, suva baza, prosečna molekulska težina 6000 Da, od SIGMA-e) i 12,5 µM (konačna koncentracija) tioflavin T. Svaka reakcija (konačna zapremina 50 µl) je inkubirana 20 h na 37° C u zapečaćenim crnim čvrstim polistirenskim pločama (384 udubljenja, Greiner BioOne). Fluorescencija tioflavina T je merena pomoću čitača fluorescencije (Fluoroskan Ascent FL (Labsystems)), sa talasnom dužinom ekscitacije od 450 nm, emisijom na 510 nm i 200 ms vremenom merenja. Za određivanje inhibitorne aktivnosti himernog DC8E8 na patološke tau-tau interakcije, prečišćen himerni DC8E8 je dodat u reakcionu mešavinu u konačnoj koncentraciji od 10 µM, pre inkubacije na 37° C. Količina konformaciono izmenjenog i fibrilizovanog tau je merena fluorescencijom tioflavina T u odsustvu ("bez antitela") i u prisustvu himernog antitela (Slika 32). I himerni DC8E8 i mišji DC8E8, dodati u konačnoj koncentraciji od 10 µM, su sprečili patološku konformacionu promenu i fibrilizaciju nepravilno uređenog tau proteina. Himerni DC8E8 je smanjio količinu fibrilizovanih patoloških formi tau na manje od 5,9%, mišji DC8E8 je smanjio količinu fibrilizovanih patoloških formi tau na manje od 4,7%. Podaci pokazuju da je himerno antitelo sprečilo patološku konformacionu promenu i fibrilizaciju nepravilno uređenog tau proteina sa kapacitetom koji je uporediv sa onim roditeljskog DC8E8.
Primer 6: Osobine humanizovanih verzija DC8E8
a/ Humanizovane verzije DC8E8 ispoljavaju viši afinitet za nepravilno uređen tau 151-391/4R nego za tau cele dužine 2N4R.
[0702] Da bi se procenio diskriminativni kapacitet humanizovanih verzija DC8E8 između imunoreaktivnosti sa patološkim i fiziološkim tau proteinima, korišćeni su ELISA i SPR, kao što je opisano u Primeru 5. Sve humanizovane varijante DC8E8, naime, AX004, AX005, AX016, AX017 (u oba izotipa IgG4 i IgG1), su prečišćene prema metodu za prečišćavanje himernog DC8E8, opisanom u Primeru 5.
[0703] ELISA je pokazao da su sva humanizovana glavna antitela AX004, AX005, AX016 i AX017 (oba izotipa IgG4 i IgG1) sposobna da prepoznaju patološki tau151-391/4R (Slika 33A-D; Slika 34A-D). Važno je da je vezivanje svake humanizovane varijante DC8E8 za patološki tau 151-391/4R bilo veće nego za fiziološki tau 2N4R. Međutim, izgleda da su glavna antitela koja sadrže RHE verziju teškog lanca (AX005 i AX017) vezivala fiziološki tau slabije nego glavna antitela AX004 i AX016 koja sadrže RHD verziju teškog lanca (Slika 33F; Slika 34E). Iako AX005 i AX017 slabije vezuju fiziološki tau, stepen diskriminativne potentnosti humanizovanih glavnih antitela AX004, AX005, AX016 i AX017 je sličan onom himernog DC8E8 antitela, na šta ukazuju vrednosti EC50. Sveukupno, osobine vezivanja testiranih humanizovanih antitela su uporedive sa osobinama vezivanja himernog antitela (i roditeljskog mišjeg DC8E8, Slika 29).
[0704] Za eksperimente sa SPR izvedene kao što je opisano gore za himerni DC8E8, korišćene su humanizovane varijante monoklonskog antitela DC8E8 i himerni DC8E8. U svakom ciklusu analize, prečišćena humanizovana verzija DC8E8 je uhvaćena u analitičku protočnu ćeliju da dostigne nivoe imobilizacije od 200-250 RU. Da bi se kvantifikovao afinitet humanizovanog DC8E8 prema svakom od testiranih tau proteina, ravnotežne konstante asocijacije vezivanja (KA) su određene za vezivanje antitela za fiziološku izoformu tau proteina sa četiri ponovka 2N4R, kao i za patološki, nepravilno uređen tau 151-391/4R. tau proteini korišćeni za SPR su dobijeni kao što je opisano u Primeru 4. Afinitet svake humanizovane varijante DC8E8 prema nepravilno uređenom tau 151-391/4R je bio viši nego prema tau cele dužine 2N4R. (Slika 35A, B). Ovi rezultati su potvrđeni: (1) specifičnost humanizovanog DC8E8 za nepravilno uređenu formu tau i (2) selektivnost DC8E8 za nepravilno uređen tau (tj., bolestan ili patološki tau) u odnosu na celu dužinu tau (tj., normalan ili fiziološki tau).
b/ Humanizovane verzije DC8E8 vezuju tau peptide, od kojih svaki nosi jedan od četiri DC8E8 epitopa u domenu tau za vezivanje za mikrotubule
[0705] Cilj ovog eksperimenta je bio da se odredi sposobnost humanizovanih glavnih DC8E8 (AX004, AX005, AX016, AX017, izotip IgG4 i izotip IgG1), da vežu tau peptide 256-285, 282-311, 314-342, 352-380. Svaki od ovih peptida je obuhvatao jedan od četiri odvojena epitopa DC8E8 u ponovcima za vezivanje mikrotubula (MTBR) tau. Aktivnost vezivanja za tau peptid humanizovanih glavnih DC8E8 je merena ELISA-om, kao što je opisano u Primeru 5. Svako od testiranih humanizovanih antitela je vezivalo sve peptide izvedene iz MTBR (Slika 36A-D; Slika 37A-D), slično kao himerni DC8E8 (Slika 36E). To je važilo za obe verzije izotipova IgG1 i IgG4. Humanizovana kandidatska antitela su pokazala najvišu imunoreaktivnost na peptid 282-311, koji je izveden iz MTBRII i koji sadrži DC8E8 epitop unutar pozicija 298-304, kao što indikuju vrednosti EC50(Slika 36F; Slika 37E). Glavna antitela koja sadrže RHE verziju teškog lanca (AX005 i AX017) vezuju ostale testirane peptide (256-285, 314-342, 352-380) slabije nego glavna AX004 i AX016 koja sadrže RHD verziju teškog lanca (Slika 36F; Slika 37E). Ukupni podaci sugerišu da je imunoreaktivnost humanizovanih antitela AX004 i AX016 na testirane peptide slična onoj himernog DC8E8, kao što indikuju vrednosti EC50(Slika 36F).
c/ Humanizovane verzije DC8E8 su sposobna da inhibiting patološki tau-tau interakcija
[0706] Da bi se odredio efekat humanizovanih kandidatskih antitela (naime, AX004, AX005, AX016, AX017, izotip IgG4 i izotip IgG1) na tau fibrilizaciju i na formiranje agregata tau, urađen je in vitro test fibrilizacije tau (kao što je opisano u Primeru 5). Sva humanizovana glavna DC8E8 su prečišćena kao što je opisano u Primeru 5. Patološki tau protein 151-391/4R, koji je korišćen u testu fibrilizacije, je dobijen prema Primeru 4.
[0707] Za određivanje inhibitorne aktivnosti humanizovanih kandidatskih antitela na patološke tau-tau interakcije, prečišćena humanizovana glavna antitela AX004, AX005, AX016, AX017 (izotip IgG4 i izotip IgG1) su odvojeno dodata u reakcionu mešavinu u konačnoj koncentraciji od 10 µM, pre inkubacije na 37°C. Količina konformaciono izmenjenih i fibrilizovanih tau je merena preko fluorescencije tioflavina T u odsustvu ("bez antitela") i u prisustvu testiranih antitela. Rezultati su pokazali da su sva humanizovana antitela, dodata u konačnoj koncentraciji od 10 µM, sprečila patološku konformacionu promenu i fibrilizaciju nepravilno uređenog tau proteina (Slika 38A, B). Izotip antitela nije uticao na inhibitorni potencijal humanizovanih antitela. Humanizovana glavna antitela AX004, AX005, AX016 i AX017, obe verzije izotipova IgG4 i IgG1, su smanjila količinu fibrilizovanih patoloških formi tau na manje od 3%. Podaci sugerišu da su humanizovana antitela sprečila patološku konformacionu promenu i fibrilizaciju nepravilno uređenog tau proteina sa kapacitetom koji je uporediv sa onim originanog mišjeg DC8E8.
PRIMER 7: Himerni DC8E8 i humanizovane verzije DC8E8 prepoznaju patologiju u humanom mozgu sa Alchajmerovom bolešću i drugim tauopatijama
[0708] Uzorci humanog moždanog tkiva (u parafinskim blokovima) su dobijeni od Banke mozgova Holandije. Blokovi su isečeni na mikrotomu. Parafinski preseci (od 8µm) hipokampalno-entorinalnog korteksa iz mozga sa Alchajmerovom bolešću (Braak-ov stadijum VI) i FTDP17 (R406W mutacija), nukleusa kaudatusa iz kortikobazalne degeneracije i progresivne supranuklearne paralize su korišćeni u studiji. Preseci su tretirani hladnom (+4°C) 98% mravljom kiselinom 1 min, za čim je sledio tretman toplotom u ekspres loncu (2100 Retriever) 20 min na 121 °C. Preseci tkiva su inkubirani u rastvoru za blokiranje (Section block, Aptum) 10 min. na sobnoj temperaturi, a zatim preko noći sa primarnim mišjim antitelom DC8E8 (1:200), humanim antitelima AX004, AX005, AX016, AX017 i himernim DC8E8 (svi 1:1000). Zatim su preseci inkubirani sa biotinilovanim sekundarnim antitelom (Vectastain Elite ABC Kit, Vector Laboratories) na sobnoj temperaturi jedan sat, a zatim stavljeni da reaguju sa kompleksom avidin-biotin peroksidaze 60 minuta (Vectastain Elite ABC Kit, Vector Laboratories), takođe na sobnoj temperaturi (25°C). Imunoreakcija je vizualizovana pomoću kompleta sa supstratom za peroksidazu (Vector VIP, Vector laboratories, Ca, USA) i kontrastno obojena metil zelenim (Vektor Laboratories). Procena imunoreaktivnosti je rađena svetlosnom mikroskopijom pri uvećanju ×100 - 400. Morfološki detalji tau-imunopozitivnih lezija su definisani na bazi ćelijske lokalizacije i obrasca bojenja. Digitalne slike su napravljene korišćenjem mikroskopa Olympus BX51, opremljenog digitalnom kamerom Olympus DP50 (Olympus Optical Co., Ltd., Tokyo, Japan).
[0709] Imunohistohemijsko bojenje humanih mozgova pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, progresivnom supranuklearnom paralizom, kortikobazalnom degeneracijom i FTDP-17 je otkrilo da himerno antitelo DC8E8 pokazuje isti obrazac bojenja kao mišji DC8E8 (Slike 39-46, A,B). Uporedili smo imunohistohemijsko bojenje himernog antitela sa onim humanizovanih antitela DC8E8 - AX004, AX005, AX016 i AX017. Uopšteno, humanizovana antitela AX004 i AX016 (IgG1 i IgG4) su pokazala vrlo sličan obrazac bojenja kao mišji ili himerni DC8E8. Humanizovana antitela AX004 i AX016 su prepoznala veliki broj neurofibrilarne klubadi, neuropilnih niti i neuritskih plaka u humanom mozgu sa AD (Slika 39C,E; 40C,E). U humanom slučaju sa FTDP-17, postojanje mutacije na tau proteinu u R406W, AX004 i AX016 imunoobeležilo neurofibrilarna klupka i neuropilne niti u entorinalnom i temporalnom korteksu (Slike 41 C,E; 42 C,E). U kortikobazalnoj degeneraciji, AX004 i AX016 su obojili glijalnu patologijau tau u nukleusu kaudatusu (Slika 43 C,E; 44 C,E). U progresivnoj supranuklearnoj paralizi, AX004 i AX016 su prepoznali veći broj oligodendroglijalnih klupčastih tela i astrocitnih plaka (Slika 45C,E; 46C,E). Nasuprot tome, AX005 i AX017 su pokazali smanjeno imunobojenje u Alchajmerovoj bolesti (Slika 39D,F; 40D,F), u FTDP-17 (Slika 41D,F), u kortikobazalnoj degeneraciji (Slika 43D,F; 44D,F) i u progresivnoj supranuklearnoj paralizi (Slika 45D,F; 46D,F). Interesantno, izotip IgG4 antitela AX005 i AX017 nije bojio patološke strukture u FTDP17 (Slika 42D,F). U zbiru, humanizovana antitela AX004 i AX016 imaju isti obrazac bojenja kao DC8E8.

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Humanizovano antitelo na tau, gde sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca sadrži SEQ ID NO.16, sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca sadrži SEQ ID NO.26 i gde je antitelo izotipa IgG1 ili IgG4.
2. Antitelo na tau iz zahteva 1, gde navedeno antitelo sadrži:
a. težak lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.31 ili 46; i b. lak lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO.57 ili 58.
3. Antitelo iz bilo kog od zahteva 1 ili 2, gde je navedeno antitelo rekombinantno proizvedeno u liniji jajnih ćelija kineskog hrčka (CHO).
4. Farmaceutski sastav koji sadrži antitelo prema bilo kom od zahteva 1-3 i farmaceutski prihvatljiv nosač, razblaživač, ekscipijent ili stabilizator.
5. Sastav iz zahteva 4 koji još sadrži drugo terapijsko sredstvo.
6. Sastav iz zahteva 5 gde su drugo terapijsko sredstvo i antitelo hemijski konjugovani.
7. Sastav iz zahteva 5 ili 6, gde je drugo terapijsko sredstvo korisno u lečenju Alchajmerove bolesti, i gde je drugo terapijsko sredstvo odabrano od jednog ili više taupeptida, beta-amiloidnih peptida, N-terminusnih amiloidnih beta peptida, mutiranog toksina difterije; drugih anti-tau antitela, antitela na beta- amiloide, bapineuzumaba, solaneuzumaba, gantenerumaba, krenezumaba, IVIG imunoglobulina, drugih imunizacionih terapija usmerenih na Abeta oligomere, jedinjenja koja sprečavaju hiperfosforilaciju tau, aktivnih i pasivnih imunizacionih terapija usmerenih na tau agregate, inhibitora amiloid-beta agregiranja, Tramiprosata, inhibitora gama-sekretaze, semagacestata, modulatora gama-sekretaze, tarenflurbila, inhibitora acetilholinesteraze, donepezila, rivastigmina, galantamina, takrina, nutritivnih suplemenata, antagonista receptora N-metil-D-aspartata (NMDA), memantina, inhibitora reparacije DNK, pirenzepina ili njegovog metabolita, helatora prelaznih metala, faktora rasta, hormona, nesteroidnih anti-inflamatornih lekova (NSAID), antioksidanata, sredstava za snižavanje lipida, selektivnih inhibitora fosfodiesteraze, inhibitora tau agregiranja, inhibitora protein kinaza, inhibitora lekova protiv mitohondrijske disfunkcije, neurotrofina, inhibitora proteina toplotnog šoka, inhibitora fosfolipaze A2 udružene sa lipoproteinom, antiapoptotičnog jedinjenja, helatora metala, inhibitora reparacije DNK, 3-amino-1-propansulfonske kiseline (3APS), 1,3-propandisulfonata (1,3PDS), aktivatora sekretaze, inhibitora beta-sekretaze, inhibitora gama-sekretaze, betaamiloidnog peptida, antitela na beta-amiloid, neurotransmitera, razarača beta-ravni, antiinflamatornog molekula, BACE inhibitora, antagonista muskarina, inhibitora holinesteraze, inhibitora gama sekretaze, modulatora gama sekretaze, inhibitora HMG-CoA reduktaze, nesteroidnih anti-inflamatornih sredstava, antagonista receptora N-metil-D-aspartata, anti-amiloidnih antitela, vitamina E, agonista nikotinskih acetilholinskih receptora, inverznih agonista CB1 receptora, antagonista CB1 receptora, antibiotika, sekretagoga hormona rasta, antagonista histamina H3, agonista AMPA, inhibitora PDE4, inverznih agonista GABAA, inhibitora agregiranja amiloida, beta inhibitora kinaze glikogen sintaze, promotera aktivnosti alfa sekretaze, inhibitora PDE-10, inhibitora apsorpcije holesterola i svih njihovih farmaceutski prihvatljivih soli.
8. Dijagnostički reagens koji sadrži antitelo prema bilo kom od zahteva 1-3 i nosač, razblaživač, ekscipijent ili stabilizator.
9. Imunokonjugat koji ima formulu (A)-(L)-(C), gde je: (A) antitelo iz bilo kog od zahteva 1-3; (L) je linker, a (C) je sredstvo i gde navedeni linker (L) vezuje (A) za (C).
10. Molekul nukleinske kiseline koji kodira bilo koje od antitela iz bilo kog od zahteva 1-3.
11. Vektor koji sadrži nukleinsku kiselinu prema zahtevu 10.
12. Ćelija domaćin koja sadrži vektor prema zahtevu 11.
13. Antitelo prema bilo kom od zahteva 1-3 ili sastav, prema bilo kom od zahteva 4-7, za upotrebu u lečenju Alchajmerove bolesti ili neke druge tauopatije u subjektu koji ima Alchajmerovu bolest ili neku drugu tauopatiju.
14. Antitelo za upotrebu prema zahtevu 13, gde se efektivna količina bar jednog dodatnog terapijskog sredstva administrira paralelno ili sukcesivno navedenom subjektu.
15. Antitelo za upotrebu prema zahtevu 14, gde je dodatno terapijsko sredstvo odabrano od jednog ili više tau-peptida, beta-amiloidnih peptida, N-terminusnih amiloidnih beta peptida, mutiranog toksina difterije; drugih anti-tau antitela, antitela na beta- amiloide, bapineuzumaba, solaneuzumaba, gantenerumaba, krenezumaba, IVIG imunoglobulina, drugih imunizacionih terapija usmerenih na Abeta oligomere, jedinjenja koja sprečavaju hiperfosforilaciju tau, aktivnih i pasivnih imunizacionih terapija usmerenih na tau agregate, inhibitora amiloid-beta agregiranja, Tramiprosata, inhibitora gama-sekretaze, semagacestata, modulatora gama-sekretaze, tarenflurbila, inhibitora acetilholinesteraze, donepezila, rivastigmina, galantamina, takrina, nutritivnih suplemenata, antagonista receptora N-metil-D-aspartata (NMDA), memantina, inhibitora reparacije DNK, pirenzepina ili njegovog metabolita, helatora prelaznih metala, faktora rasta, hormona, nesteroidnih anti-inflamatornih lekova (NSAID), antioksidanata, sredstava za snižavanje lipida, selektivnih inhibitora fosfodiesteraze, inhibitora tau agregiranja, inhibitora protein kinaza, inhibitora lekova protiv mitohondrijske disfunkcije, neurotrofina, inhibitora proteina toplotnog šoka, inhibitora fosfolipaze A2 udružene sa lipoproteinom, antiapoptotičnog jedinjenja, helatora metala, inhibitora reparacije DNK, 3-amino-1-propansulfonske kiseline (3APS), 1,3-propandisulfonata (1,3PDS), aktivatora sekretaze, inhibitora beta-sekretaze, inhibitora gama-sekretaze, betaamiloidnog peptida, antitela na beta-amiloid, neurotransmitera, razarača beta-ravni, antiinflamatornog molekula, BACE inhibitora, antagonista muskarina, inhibitora holinesteraze, inhibitora gama sekretaze, modulatora gama sekretaze, inhibitora HMG-CoA reduktaze, nesteroidnih anti-inflamatornih sredstava, antagonista receptora N-metil-D-aspartata, anti-amiloidnih antitela, vitamina E, agonista nikotinskih acetilholinskih receptora, inverznih agonista CB1 receptora, antagonista CB1 receptora, antibiotika, sekretagoga hormona rasta, antagonista histamina H3, agonista AMPA, inhibitora PDE4, inverznih agonista GABAA, inhibitora agregiranja amiloida, beta inhibitora kinaze glikogen sintaze, promotera aktivnosti alfa sekretaze, inhibitora PDE-10, inhibitora apsorpcije holesterola i svih njihovih farmaceutski prihvatljivih soli.
RS20210132A 2014-11-19 2015-11-18 Humanizovana antitela na tau u alchajmerovoj bolesti RS61431B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201462081809P 2014-11-19 2014-11-19
EP15837211.0A EP3221349B1 (en) 2014-11-19 2015-11-18 Humanized tau antibodies in alzheimer's disease
PCT/IB2015/002610 WO2016079597A1 (en) 2014-11-19 2015-11-18 Humanized tau antibodies in alzheimer's disease

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS61431B1 true RS61431B1 (sr) 2021-03-31

Family

ID=55411706

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20210132A RS61431B1 (sr) 2014-11-19 2015-11-18 Humanizovana antitela na tau u alchajmerovoj bolesti

Country Status (24)

Country Link
US (3) US10160799B2 (sr)
EP (2) EP3221349B1 (sr)
JP (3) JP6830061B2 (sr)
KR (1) KR20170126855A (sr)
CN (1) CN107428820B (sr)
AU (2) AU2015348012B2 (sr)
BR (1) BR112017010498A2 (sr)
CA (1) CA2966964A1 (sr)
CY (1) CY1123746T1 (sr)
DK (1) DK3221349T3 (sr)
ES (1) ES2848376T3 (sr)
HR (1) HRP20210124T1 (sr)
HU (1) HUE053239T2 (sr)
IL (2) IL251921B (sr)
LT (1) LT3221349T (sr)
MX (2) MX388142B (sr)
PL (1) PL3221349T3 (sr)
PT (1) PT3221349T (sr)
RS (1) RS61431B1 (sr)
RU (2) RU2730668C2 (sr)
SG (1) SG11201703237VA (sr)
SI (1) SI3221349T1 (sr)
SM (1) SMT202100055T1 (sr)
WO (1) WO2016079597A1 (sr)

Families Citing this family (38)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US10501531B2 (en) 2013-03-13 2019-12-10 Prothena Biosciences Limited Tau immunotherapy
RU2716991C2 (ru) 2014-11-05 2020-03-17 Вояджер Терапьютикс, Инк. Полинуклеотиды aadc для лечения болезни паркинсона
CN107428820B (zh) * 2014-11-19 2022-03-22 阿克松神经系统科学公司 在阿尔茨海默氏病中的人源化tau抗体
MX2018013386A (es) * 2016-05-02 2019-02-28 Prothena Biosciences Ltd Anticuerpos que reconocen tau.
MY198194A (en) * 2016-05-02 2023-08-09 Prothena Biosciences Ltd Antibodies Recognizing Tau
PT3452507T (pt) 2016-05-02 2022-12-20 Prothena Biosciences Ltd Imunoterapia anti-tau
SG11201907422RA (en) * 2017-02-17 2019-09-27 Denali Therapeutics Inc Anti-tau antibodies and methods of use thereof
CA3056517A1 (en) * 2017-03-28 2018-10-04 Janssen Vaccines & Prevention B.V. Binding molecules that specifically bind to tau
KR102784294B1 (ko) 2017-05-02 2025-03-19 프로테나 바이오사이언시즈 리미티드 타우 인식 항체
JOP20190269A1 (ar) 2017-06-15 2019-11-20 Voyager Therapeutics Inc بولي نوكليوتيدات aadc لعلاج مرض باركنسون
CN111201030B (zh) 2017-07-25 2024-11-01 真和制药有限公司 通过阻断tim-3和其配体的相互作用治疗癌症
WO2019048017A1 (en) * 2017-09-07 2019-03-14 Danmarks Tekniske Universitet METHODS FOR REMOVING NOX FROM A GAS STREAM CONTAINING MORE THAN ONE GAS COMPOUND
AU2018352308B2 (en) 2017-10-16 2025-06-05 Eisai R&D Management Co., Ltd. Anti-tau antibodies and uses thereof
IL276365B2 (en) 2018-02-01 2023-10-01 Nkmax Co Ltd A method for the production of natural killer cells and a preparation for cancer treatment
US12398201B2 (en) 2018-02-19 2025-08-26 New York University Tau single domain antibodies
SG11202008098TA (en) 2018-03-28 2020-10-29 Axon Neuroscience Se Antibody-based methods of detecting and treating alzheimer's disease
AU2019262220B2 (en) * 2018-05-03 2025-10-16 Washington University Methods of diagnosing and treating based on site-specific tau phosphorylation
KR20210019996A (ko) 2018-05-15 2021-02-23 보이저 테라퓨틱스, 인크. 파킨슨병의 치료를 위한 조성물 및 방법
WO2020077380A1 (en) * 2018-10-17 2020-04-23 The University Of Queensland Methods and compositions for treating tauopathies
CU24781B1 (es) * 2018-11-08 2026-02-09 Prothena Biosciences Ltd Anticuerpos humanizados que reconocen tau
WO2020160156A2 (en) 2019-01-30 2020-08-06 Immutics, Inc. Anti-gal3 antibodies and uses thereof
JP7630834B2 (ja) * 2019-03-03 2025-02-18 プロセナ バイオサイエンシーズ リミテッド タウ認識抗体
TWI877179B (zh) * 2019-06-27 2025-03-21 德商百靈佳殷格翰國際股份有限公司 抗-angpt2抗體
KR20220062287A (ko) * 2019-08-13 2022-05-16 워싱턴 유니버시티 Mtbr 타우 아이소폼 검출 방법 및 이의 용도
JP2022547513A (ja) 2019-09-09 2022-11-14 アクソン ニューロサイエンス エスエー アルツハイマー病及び軽度認知障害のバイオマーカー及び治療
CA3150369A1 (en) 2019-09-10 2021-03-18 Randall Bateman Blood-based assay for diagnosing and treating based on site-specific tau phosphorylation
US20230035072A1 (en) * 2019-12-12 2023-02-02 Alector Llc Methods of use of anti-cd33 antibodies
WO2021173962A1 (en) * 2020-02-28 2021-09-02 Genemo, Inc. Methods and materials for diagnosis and treatment of neuronal disorder
EP4157338A4 (en) 2020-05-26 2024-11-13 TrueBinding, Inc. METHOD FOR TREATING INFLAMMATORY DISEASES BY GALECTIN-3 BLOCKING
JP2023544224A (ja) * 2020-09-22 2023-10-20 キャスリーン、イー．クラレンス－スミス ヒト低コリン作動性障害の処置のための医薬の組合せ
CN114773466B (zh) * 2020-11-26 2023-08-29 江苏荃信生物医药股份有限公司 一种抗人白介素23及包含其的试剂盒及其检测方法
US20250034559A1 (en) 2021-11-17 2025-01-30 Voyager Therapeutics, Inc. Compositions and methods for the treatment of tau-related disorders
JP7847834B2 (ja) * 2022-04-28 2026-04-20 国立大学法人鳥取大学 進行性核上性麻痺の診断マーカー
US20260048083A1 (en) * 2022-08-10 2026-02-19 Nkmax Co., Ltd. Method of treating alzheimer's disease with expanded natural killer cells
KR20250069606A (ko) 2022-09-15 2025-05-19 보이저 테라퓨틱스, 인크. 타우 결합 화합물
CA3237624A1 (en) * 2023-07-28 2025-04-24 Genentech, Inc. NEW USES FOR OMALIZUMAB
WO2025122634A1 (en) 2023-12-05 2025-06-12 Voyager Therapeutics, Inc. Compositions and methods for the treatment of tau-related disorders
WO2026005695A1 (en) * 2024-06-25 2026-01-02 Islam Tohidul Detection of oligomeric tau and soluble tau aggregates

Family Cites Families (70)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US4179337A (en) 1973-07-20 1979-12-18 Davis Frank F Non-immunogenic polypeptides
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
HU196394B (en) 1986-06-27 1988-11-28 Richter Gedeon Vegyeszet Process for preparing 2-halogenated ergoline derivatives
US4880935A (en) 1986-07-11 1989-11-14 Icrf (Patents) Limited Heterobifunctional linking agents derived from N-succinimido-dithio-alpha methyl-methylene-benzoates
IL85035A0 (en) 1987-01-08 1988-06-30 Int Genetic Eng Polynucleotide molecule,a chimeric antibody with specificity for human b cell surface antigen,a process for the preparation and methods utilizing the same
JP3101690B2 (ja) 1987-03-18 2000-10-23 エス・ビィ・２・インコーポレイテッド 変性抗体の、または変性抗体に関する改良
US5004697A (en) 1987-08-17 1991-04-02 Univ. Of Ca Cationized antibodies for delivery through the blood-brain barrier
US5202238A (en) 1987-10-27 1993-04-13 Oncogen Production of chimeric antibodies by homologous recombination
US5204244A (en) 1987-10-27 1993-04-20 Oncogen Production of chimeric antibodies by homologous recombination
GB8725529D0 (en) 1987-10-30 1987-12-02 Delta Biotechnology Ltd Polypeptides
IL106992A (en) 1988-02-11 1994-06-24 Bristol Myers Squibb Co Acylhydrazone derivatives of anthracycline and methods for their preparation
US5047335A (en) 1988-12-21 1991-09-10 The Regents Of The University Of Calif. Process for controlling intracellular glycosylation of proteins
US5766883A (en) 1989-04-29 1998-06-16 Delta Biotechnology Limited Polypeptides
FR2650598B1 (fr) 1989-08-03 1994-06-03 Rhone Poulenc Sante Derives de l'albumine a fonction therapeutique
US5268164A (en) 1990-04-23 1993-12-07 Alkermes, Inc. Increasing blood-brain barrier permeability with permeabilizer peptides
US5112596A (en) 1990-04-23 1992-05-12 Alkermes, Inc. Method for increasing blood-brain barrier permeability by administering a bradykinin agonist of blood-brain barrier permeability
US5278299A (en) 1991-03-18 1994-01-11 Scripps Clinic And Research Foundation Method and composition for synthesizing sialylated glycosyl compounds
US6797492B2 (en) 1991-05-17 2004-09-28 Merck & Co., Inc. Method for reducing the immunogenicity of antibody variable domains
EP1400536A1 (en) 1991-06-14 2004-03-24 Genentech Inc. Method for making humanized antibodies
WO1993010260A1 (en) 1991-11-21 1993-05-27 The Board Of Trustees Of The Leland Stanford Junior University Controlling degradation of glycoprotein oligosaccharides by extracellular glycosisases
US5262522A (en) 1991-11-22 1993-11-16 Immunex Corporation Receptor for oncostatin M and leukemia inhibitory factor
US5622929A (en) 1992-01-23 1997-04-22 Bristol-Myers Squibb Company Thioether conjugates
FR2686899B1 (fr) 1992-01-31 1995-09-01 Rhone Poulenc Rorer Sa Nouveaux polypeptides biologiquement actifs, leur preparation et compositions pharmaceutiques les contenant.
ATE191853T1 (de) 1992-07-27 2000-05-15 Us Health Zielgerichte liposome zur blut-hirne schranke
US6214345B1 (en) 1993-05-14 2001-04-10 Bristol-Myers Squibb Co. Lysosomal enzyme-cleavable antitumor drug conjugates
US5457035A (en) 1993-07-23 1995-10-10 Immunex Corporation Cytokine which is a ligand for OX40
US5643575A (en) 1993-10-27 1997-07-01 Enzon, Inc. Non-antigenic branched polymer conjugates
CU22615A1 (es) 1994-06-30 2000-02-10 Centro Inmunologia Molecular Procedimiento de obtención de anticuerpos monoclonales murinos menos inmunogénicos. anticuerpos monoclonales obtenidos
CA2142190C (fr) 1995-02-14 1998-01-27 Marc Lessard Conduite d'exfiltration d'air use
US5739277A (en) 1995-04-14 1998-04-14 Genentech Inc. Altered polypeptides with increased half-life
ES2434840T3 (es) 1995-07-27 2013-12-17 Genentech, Inc. Formulación de proteína liofilizada isotónica estable
DK0871490T3 (da) 1995-12-22 2003-07-07 Bristol Myers Squibb Co Forgrenede hydrazonlinkere
GB9603256D0 (en) 1996-02-16 1996-04-17 Wellcome Found Antibodies
NZ337765A (en) 1997-04-09 2001-09-28 Mindset Biopharmaceuticals Usa Recombinant antibodies having specificity for beta-amyloid N-terminus and C-terminus and use in treating Alzheimer's Disease
EP0983303B1 (en) 1997-05-21 2006-03-08 Biovation Limited Method for the production of non-immunogenic proteins
ES2244066T3 (es) 1997-06-24 2005-12-01 Genentech, Inc. Procedimiento y composiciones de glicoproteinas galactosiladas.
AU759779B2 (en) 1997-10-31 2003-05-01 Genentech Inc. Methods and compositions comprising glycoprotein glycoforms
US6194551B1 (en) 1998-04-02 2001-02-27 Genentech, Inc. Polypeptide variants
ATE375365T1 (de) 1998-04-02 2007-10-15 Genentech Inc Antikörper varianten und fragmente davon
US6242195B1 (en) 1998-04-02 2001-06-05 Genentech, Inc. Methods for determining binding of an analyte to a receptor
US6528624B1 (en) 1998-04-02 2003-03-04 Genentech, Inc. Polypeptide variants
DK1071700T3 (da) 1998-04-20 2010-06-07 Glycart Biotechnology Ag Glykosylerings-modifikation af antistoffer til forbedring af antistofafhængig cellulær cytotoksicitet
PL209392B1 (pl) 1999-01-15 2011-08-31 Genentech Inc Przeciwciało, komórka gospodarza, sposób wytwarzania przeciwciała oraz zastosowanie przeciwciała
WO2001018546A2 (en) 1999-09-09 2001-03-15 MAX-PLANCK-Gesellschaft zur Förderung der Wissenschaften e.V. Screening for inhibitors of 'paired helical filaments'
DE1257584T1 (de) 2000-02-24 2003-05-28 Lilly Co Eli Humanisierte antikörper, die amyloid beta peptid demarkieren
US6514221B2 (en) 2000-07-27 2003-02-04 Brigham And Women's Hospital, Inc. Blood-brain barrier opening
US20020065259A1 (en) 2000-08-30 2002-05-30 Schatzberg Alan F. Glucocorticoid blocking agents for increasing blood-brain barrier permeability
US7034036B2 (en) 2000-10-30 2006-04-25 Pain Therapeutics, Inc. Inhibitors of ABC drug transporters at the blood-brain barrier
US20030083299A1 (en) 2000-11-04 2003-05-01 Ferguson Ian A. Non-invasive delivery of polypeptides through the blood-brain barrier
DE10121982B4 (de) 2001-05-05 2008-01-24 Lts Lohmann Therapie-Systeme Ag Nanopartikel aus Protein mit gekoppeltem Apolipoprotein E zur Überwindung der Blut-Hirn-Schranke und Verfahren zu ihrer Herstellung
AU2002322720B2 (en) 2001-07-25 2008-11-13 Raptor Pharmaceutical Inc. Compositions and methods for modulating blood-brain barrier transport
NZ571596A (en) 2001-08-03 2010-11-26 Glycart Biotechnology Ag Antibody glycosylation variants having increased antibody-dependent cellular cytotoxicity
CA2463879C (en) 2001-10-25 2012-12-04 Genentech, Inc. Glycoprotein compositions
US20040093621A1 (en) 2001-12-25 2004-05-13 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd Antibody composition which specifically binds to CD20
US20030162695A1 (en) 2002-02-27 2003-08-28 Schatzberg Alan F. Glucocorticoid blocking agents for increasing blood-brain barrier permeability
US20060167227A1 (en) 2002-07-12 2006-07-27 Axon Neuroscience Forschungs-Und Entwicklungs Gmbh Truncated tau proteins
DK1545613T3 (da) 2002-07-31 2011-11-14 Seattle Genetics Inc Auristatinkonjugater og deres anvendelse til behandling af cancer, en autoimmun sygdom eller en infektiøs sygdom
JP4995423B2 (ja) 2002-12-03 2012-08-08 ブランシェット・ロックフェラー・ニューロサイエンスィズ・インスティテュート 物質を血液−脳関門を渡って輸送するための人工低密度リポタンパク質キャリア
AU2003292936A1 (en) 2002-12-24 2004-07-22 Neurochem (International) Limited Therapeutic formulations for the treatment of beta-amyloid related diseases
JP2007505142A (ja) 2003-09-10 2007-03-08 セダーズ−シナイ メディカル センター 血液脳関門を通過する薬剤のカリウムチャネル媒介性送達
EP2478912B1 (en) 2003-11-06 2016-08-31 Seattle Genetics, Inc. Auristatin conjugates with anti-HER2 or anti-CD22 antibodies and their use in therapy
US7691962B2 (en) 2004-05-19 2010-04-06 Medarex, Inc. Chemical linkers and conjugates thereof
DK1791565T3 (en) 2004-09-23 2016-08-01 Genentech Inc Cysteingensplejsede antibodies and conjugates
US8609097B2 (en) * 2009-06-10 2013-12-17 Hoffmann-La Roche Inc. Use of an anti-Tau pS422 antibody for the treatment of brain diseases
MY164376A (en) * 2010-10-07 2017-12-15 Univ Leuven Kath Phosphospecific antibodies recognizing tau
CA2813493C (en) * 2010-10-11 2019-07-09 University Of Zurich Human anti-tau antibodies
ME03008B (me) 2011-09-19 2018-10-20 Axon Neuroscience Se Terapija na osnovu proteina i dijagnoza patologije u којој posreduje tau u alcнajмerovoj bolesti
RU2644242C2 (ru) 2012-04-05 2018-02-08 Ац Иммуне С.А. Гуманизированное тау-антитело
CA2896066C (en) * 2012-12-21 2022-07-12 Biogen Ma Inc. Human anti-tau antibodies
CN107428820B (zh) * 2014-11-19 2022-03-22 阿克松神经系统科学公司 在阿尔茨海默氏病中的人源化tau抗体

Also Published As

Publication number Publication date
DK3221349T3 (da) 2021-01-04
BR112017010498A2 (pt) 2017-12-26
CN107428820B (zh) 2022-03-22
HK1244495A1 (en) 2018-08-10
JP2021119774A (ja) 2021-08-19
JP6830061B2 (ja) 2021-02-17
SI3221349T1 (sl) 2021-02-26
RU2017120688A (ru) 2018-12-19
IL284250A (en) 2021-07-29
JP2020141669A (ja) 2020-09-10
AU2020227007B2 (en) 2024-05-30
AU2015348012B2 (en) 2020-07-02
EP3221349A1 (en) 2017-09-27
HUE053239T2 (hu) 2021-06-28
RU2017120688A3 (sr) 2019-07-17
EP3221349B1 (en) 2020-11-04
MX2017006663A (es) 2017-08-21
KR20170126855A (ko) 2017-11-20
RU2730668C2 (ru) 2020-08-24
JP2018502558A (ja) 2018-02-01
CA2966964A1 (en) 2016-05-26
PL3221349T3 (pl) 2021-05-17
WO2016079597A8 (en) 2020-07-02
IL251921B (en) 2021-07-29
US10745469B2 (en) 2020-08-18
US20190169276A1 (en) 2019-06-06
US20210009666A1 (en) 2021-01-14
US10160799B2 (en) 2018-12-25
AU2015348012A1 (en) 2017-05-18
WO2016079597A1 (en) 2016-05-26
ES2848376T3 (es) 2021-08-09
CY1123746T1 (el) 2022-05-27
MX2021014367A (es) 2022-01-06
RU2020126237A (ru) 2020-12-01
IL251921A0 (en) 2017-06-29
US20180142007A1 (en) 2018-05-24
US11319363B2 (en) 2022-05-03
EP3786182A1 (en) 2021-03-03
SMT202100055T1 (it) 2021-03-15
CN107428820A (zh) 2017-12-01
HRP20210124T1 (hr) 2021-03-19
SG11201703237VA (en) 2017-06-29
JP6864763B2 (ja) 2021-04-28
LT3221349T (lt) 2021-02-10
AU2020227007A1 (en) 2020-09-17
PT3221349T (pt) 2021-01-21
MX388142B (es) 2025-03-19

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US11319363B2 (en) Humanized tau antibodies in Alzheimer&#39;s disease
KR102496162B1 (ko) 트랜스티레틴(ttr) 아밀로이드증의 항체-기반의 치료 및 이를 위한 인간-유래의 항체
US10336831B2 (en) Use of anti-endoglin antibodies for treating ocular fibrosis
EP3166688B1 (en) Tau imaging ligands and their uses in the diagnosis and treatment of tauopathy
CN114008073A (zh) 抗tdp-43结合分子及其用途
CN108135986A (zh) 对于Tau的截短的Asp421表位特异性的基于抗体的分子和它们在诊断和治疗Tau疾病中的用途
CN113583130A (zh) 对lox1具有特异性的结合蛋白及其用途
AU2022390134A1 (en) Novel molecules for therapy and diagnosis
HK40044666A (en) Humanized tau antibodies in alzheimer&#39;s disease
HK1244495B (en) Humanized tau antibodies in alzheimer&#39;s disease
HK40104165A (zh) 抗tau抗体及其用途
HK40061324A (en) Anti-tdp-43 binding molecules and uses thereof
HK1235022A1 (en) Tau imaging ligands and their uses in the diagnosis and treatment of tauopathy
HK1235022B (en) Tau imaging ligands and their uses in the diagnosis and treatment of tauopathy