RS62243B9 - Analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva i njihove kompozicije i postupci - Google Patents

Analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva i njihove kompozicije i postupci

Info

Publication number
RS62243B9
RS62243B9 RS20211040A RSP20211040A RS62243B9 RS 62243 B9 RS62243 B9 RS 62243B9 RS 20211040 A RS20211040 A RS 20211040A RS P20211040 A RSP20211040 A RS P20211040A RS 62243 B9 RS62243 B9 RS 62243B9
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
compstatin analog
compstatin
residue
cell
complement
Prior art date
Application number
RS20211040A
Other languages
English (en)
Inventor
Cedric Francois
Pascal Deschatelets
Original Assignee
Apellis Pharmaceuticals Inc
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Apellis Pharmaceuticals Inc filed Critical Apellis Pharmaceuticals Inc
Publication of RS62243B1 publication Critical patent/RS62243B1/sr
Publication of RS62243B9 publication Critical patent/RS62243B9/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C07K7/04—Linear peptides containing only normal peptide links
    • C07K7/08—Linear peptides containing only normal peptide links having 12 to 20 amino acids
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/005—Enzyme inhibitors
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/04—Peptides having up to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • A61K38/10—Peptides having 12 to 20 amino acids
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/54—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an organic compound
    • A61K47/542—Carboxylic acids, e.g. a fatty acid or an amino acid
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/54—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an organic compound
    • A61K47/55—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an organic compound the modifying agent being also a pharmacologically or therapeutically active agent, i.e. the entire conjugate being a codrug
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/56—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an organic macromolecular compound, e.g. an oligomeric, polymeric or dendrimeric molecule
    • A61K47/59—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an organic macromolecular compound, e.g. an oligomeric, polymeric or dendrimeric molecule obtained otherwise than by reactions only involving carbon-to-carbon unsaturated bonds, e.g. polyureas or polyurethanes
    • A61K47/60—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an organic macromolecular compound, e.g. an oligomeric, polymeric or dendrimeric molecule obtained otherwise than by reactions only involving carbon-to-carbon unsaturated bonds, e.g. polyureas or polyurethanes the organic macromolecular compound being a polyoxyalkylene oligomer, polymer or dendrimer, e.g. PEG, PPG, PEO or polyglycerol
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/06—Immunosuppressants, e.g. drugs for graft rejection
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/435—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • C07K14/46—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans from vertebrates
    • C07K14/47—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans from vertebrates from mammals
    • C07K14/4701—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans from vertebrates from mammals not used
    • C07K14/472—Complement proteins, e.g. anaphylatoxin, C3a, C5a
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Toxicology (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Transplantation (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Medicinal Preparation (AREA)
  • Medicines Containing Material From Animals Or Micro-Organisms (AREA)
  • Saccharide Compounds (AREA)
  • Detergent Compositions (AREA)
  • Heterocyclic Carbon Compounds Containing A Hetero Ring Having Oxygen Or Sulfur (AREA)
  • Micro-Organisms Or Cultivation Processes Thereof (AREA)

Description

Opis
Stanje tehnike pronalaska
[0001] Komplement je sistem koji se sastoji od više od 30 proteina plazme i proteina vezanih za ćeliju koji igraju značajnu ulogu u urođenom i stečenom imunitetu. Proteini sistema komplementa deluju u serijama enzimskih kaskada preko različitih proteinskih interakcija i cepanja. Aktivacija komplementa se dešava preko tri glavna puta: klasičnim putem zavisnim od antitela, alternativnim putem, i putem lektina koji veže manozu (eng. mannose-binding lection - MBL). Neprikladna ili prekomerna aktivacija komplementa je osnovni uzrok ili faktor koji doprinosi brojnim ozbiljnim bolestima i stanjima, i učinjeni su značajni napori u prošlih nekoliko dekada da se istraže različiti inhibitori komplementa kao terapeutska sredstva. Međutim, ostaje potreba za inovativnim prilazima za inhibiranje aktivacije komplementa za različite terapeutske svrhe.
Suština pronalaska
[0002] Pronalazak obezbeđuje analoge kompstatina i kompozicije koje sadrže takve analoge komstatina, kako je definisano u patentim zahtevima. Analog kompstatina prema pronalasku se takođe ovde naziva analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva. Pronalazak dalje obezbeđuje analog kompstatina ili kompoziciju koja sadrži analog kompstatina kako je definisano u patentnim zahtevima, za upotrebu u lekovima, na primer u lečenju poremećaja u kojima posreduje komplement.
[0003] Analog kompstatina ili kompozicija prema pronalasku može biti korišćen u postupcima zaštite ćelije ili organa od oštećenja posredovanog komplementom. Takva upotreba može da obuhvata dovođenje u kontakt ćelije sa ćelijski reaktivnim analogom kompstatina. Ćelija može biti bilo koji tip ćelije, na primer, ćelija može biti krvna ćelija . Krvna ćelija može biti ćelija crvenog krvnog zrnca (eng. red blood cell -RBC), koja se takođe naziva eritrocit. Ćelije mogu imati abnormalno nisku ekspresiju, površinsku gustinu, i/ili aktivnost jednog ili više regulatornih proteina komplementa. Na primer, ćelija može imati mutaciju u genu koji kodira takav protein, gde mutacija dovodi do smanjenja ili odsustva ekspresije i/ili smanjuje aktivnost kodiranog proteina. Ćelija može biti bilo kog tipa ili vrste životinje. Na primer, ćelija može biti od sisara, npr., primata (humanog ili nehumanog primata), glodara (npr., miša, pacova, zeca), kopitara (npr., svinje, ovce, krave), psa ili mačke. Zaštita može biti od komplementa primata , npr., humanog komplementa. Ćelija može biti dovedena u kontakt ex vivo (van tela subjekta). Ćelija može biti dovedena u kontakt in vivo (u subjektu, npr., čoveku). Ćelija može biti za transplantaciju u subjekta ili je transplantirana u subjekt. Ovde je opisana izolovana ćelija koja ima analog kompstatina kovaleno vezan za nju. Takođe je opisano izolovano tkivo ili organ koji ima analog kompstatina vezan za bar neke njihove ćelije.
[0004] Pronalazak obezbeđuje analog kompstatina ili kompoziciju koja sadrži analog kompstatina kako je definisano u patentim zahtevima za upotrebu u lečenju kod subjekta kome je potrebno lečenje poremećeja posredovanog komplementom. Takva upotreba obuhvata davanje analoga kompstatina subjektu. U nekim izvođenjima, poremećaj posredovan komplementom je paroksimalna nokturnalna hemoglobinurija (PNH), atipični hemoloitičko-uremijski sindrom (aHUS), ili drugi poremećaj koji je u vezi sa hemolizom posredovanom komplementom. U nekim izvođenjima poremećaj je ishemijsko/reperfuziono (I/R) oštećenje (npr., usled infarkta miokarda , tromboembolijskog moždanog udara, ili operacije. U nekim izvođenjima, poremećaj je trauma. U nekim izvođenjima, poremećaj je odbacivanje transplanta. U nekim izvođenjima poremećaj je hronični respiratorni poremećaj, npr., astma ili COPD.
[0005] U izvođenju izvesnih ovde opisanih aspekta mogu koristiti konvencionalne tehnike molekularne biologije, ćelijske kulture, tehnologije rekombinantne nukleinske kiseline (npr., DNK) , imunologije, i/ili sinteze nukleinskih kiselina i polipeptida , detekcije, obrade, i kvantifikacije, itd., koja su u okviru osobe iz struke. Videti, npr., Ausubel, F., et al., (eds.), Current Protocols in Molecular Biology, Current Protocols in Immunology, Current Protocols in Protein Science, and Current Protocols in Cell Biology, all John Wiley & Sons, N.Y., npr., aktuelno izdanje od January 2010 ili kasnije; Sambrook, Russell, and Sambrook, Molecular Cloning: A Laboratory Manual, 3rd ed., Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, 2001 ili 4th ed, 2012.
Kratak opis slika nacrta
[0006]
Slika 1 je grafik procenta inhibirajuće aktivnosti analoga kompstatina CA28 (SEQ ID NO: 28) i tri analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva (CA28-1, CA28-2, CA28-3) na aktivaciju komplementa, kao funkcije peptidne koncentracije ( μM). Inhibicija aktivacije komplementa je tesirana in vitro pomoću klasičnih testova inhibicije komplementa. Grafik prikazuje vrednosti dobijene kao srednja vrednost dva seta merenja . CA28 (krugovi; crveni), CA28-1 (krstići (x); plavi); CA28-2 (trouglići, zeleni), CA28-3 (kvadrati (ljubičasti).
Slika 2 je grafik procenta inhibirajuće aktivnosti CA28 i analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva CA28-2 i CA28-3 na aktivaciju komplementa, kao funkcije koncentracije jedinjenja ( μM). CA28 (kvadrat, svetlo sivo), CA28-2 (dijamant, crni), CA28-3 (krugovi, tamno sivi). CA28-3 je jedinjenje koja sadrži više peptidnih delova . Mada je aktivnost po peptidnom ostatku manja od aktivnosti pojedinačnog CA28 molekula, ukupna aktivnost CA28-3 prevazilazi aktivnost CA28 na molarnoj osnovi.
Slika 3 je grafik koncentracija u plazmi naspram vremena CA28 i analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva CA28-2 i CA28-3 kod cinomolgus majmuna posle jedne intravenske injekcije . CA28 je davan 200 mg/kg. CA28-2 i CA28-3 su svaki davani 50 mg/kg. U izračunavanju doza za ove eksperimente pretpostavljeno je da date CA28-2 i CA28-3 supstance se sastoje od 80% aktivnog jedinjenja mas/mas na osnovu suve mase . Međutim, u toku analize uzorka, standardna kriva je pretpostavila 100% aktivnost jedinjenja mas/mas na osnovu suve mase, sa procenjenih 30%. Prema tome, vrednosti za Cmax precenjuju stvarni Cmax. CA28 (kvadrati, svetlo sivi), CA28-2 (trouglovi, crni), CA28-3 (krugovi, tamno sivi).
Slika 4 je grafik koji pokazuje procenat inhibirajuće aktivnosti CA28 i analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva CA28-4 na aktivaciju komplementa, kao funkcije koncentracije jedinjenja ( μM). Inhibicija aktivacije komplementa je tesirana in vitro pomoću klasičnih testova inhibicije komplementa. Grafik pokazuje dobijene vrednosti kao srednje vrednosti rezultata četiri seta merenja za CA28-4. CA28 (kvadrati, svetlo sivi), CA28-4 (krstići, crni).
Slika 5 je grafik koji pokazuje koncentraciju naspram vremena CA28 i analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva CA28-2, CA28-3, i CA28-4 kod cinomoglus majmuna posle jedne intravenske injekcije . CA28 je davan 200 mg/kg. CA28-2, CA28-3, i CA28-4 su svaki davani 50 mg/kg. U izračunavanju doza za ove eksperimente pretpostavljeno je da davane CA28-2 i CA28-3 supstance sadrže 80% aktivnog jedinjenja mas/mas na osnovi suve mase. Međutim, u toku analize uzorka, pretpostavljena je standardna kriva od 100% aktivnog jedinjenje mas/mas na osnovu suve mase . Prema tome, vrednosti za Cmax su precenjuju Cmax koji bi se postigao ukoliko su ova jedinjenja davana u navedenim dozama na osnovu suve mase, po proceni 30%. CA28 (kvadrati, svetlo sivi), CA28-2 (trouglovi, crni), CA28-3 (kružići, tamno sivi), CA28-4 (invertovani trougli, crni).
Slika 6 je reprezentativni hromatogram koji pokazuje ultraljubičastu (UV) detekciju analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva na bazi PEG-a sa HPLC-om sa reverznom fazom. Signal sa retencionim vremenom (RT) od 33.68 minuta predstavlja PEGilovani analog kompstatina i imao je relativnu površinu od 96%.
Slika 7 je grafik koji prikazuje procenat inhibirajuće aktivnosti CA28 i analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva na aktivaciju komplementa, kao funkcije koncentracije jedinjenja ( μM). CA28-2CS (dijamanti, crveni); CA28-2GS (kružićis, plavi); CA28-2HS (trouglovi, zeleni); CA28-2TS (kvadrati, crni).
Slika 8 je grafik koji prikazuje percenat inhibirajuće aktivnosti CA28 i bifunkcionalizovanog analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva, CA28-2GS-BF, na aktivaciju komplementa kao funkcije koncentracije jedinjenja (mikromola). CA28 (otvoreni krugovi, plavi); CA28-2G-SBF (puni krugovi, crveni)
Slika 9 je grafik koji prikazuje koncentracije u plazmi naspram vremena CA28 i analoga kompstatina sa produžeim trajanjem dejstva CA28-2GS-BF kod cinomolgus majmuna posle ili jedne intravenske injekcije (CA28 (kvadrati, crveni) i CA28-2GS-BF (krugovi, ljubičasti) ili kada su davani subkutanom injekcijom jednom dnevno u toku 7 dana (samo CA28-2GS-BF , zvezdica, plava). CA28-2GSBF je davan kao 25 mg/ml. Zapremina doziranja je bila 2 ml/kg za IV i 0.28 ml/kg/danu za subkutano davanje . Podaci za CA28 su bili iz različitih eksperimenata u kojima je jedinjenje bilo takođe u 5% dekstrozi i formulisano kao 20 mg/ml sa 10 ml/kg dozne zapremine. Nosač u svakom slučaju je bio 5% dekstroza u vodi .
Slike 10(A) i 10(B) predstavljaju grafike koji pokazuju procenat inhibirajuće aktivnosti CA28 i bifunkcionalizovanog analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva, CA28-2TS-BF, na aktivaciju komplementa kao funkcije koncentracije jedinjenja (mikromoli). (A) Inhibicija klasičnog puta sa CA28 (krugovi, crveni) i CA28-2TS-BF (krstići, plavi). (B) Inhibicija alternativnog puta. CA28 (krugovi, crveni) i CA28-2TS-BF (kružići, plavi).
Slika 10(C) (pretpostavljaju PEG ostatak 40 kD) pokazuje strukturu CA28-2TS-BF.
Slika 11 je grafik koncentracije u plazmi naspram vremena CA28 i analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva CA28-2TS-BF kod cinomolgus majmuna posle jedne intravenske injekcije CA28 od 200 mg/kg (kvadrati, crveni), pojedinačna intravenska injekcija CA28-2TS-BF od 7 mg/kg (zvezdica, ljubičasta), subkutanozna injekcija CA28-2TS-BF od 7 mg/kg samo jednom (krugovi, plavi) ili subkutanozna injekcija CA28-2TS-BF od 7 mg/kg jednom dnevno u toku 7 uzastopnih dana (invertovani trouglovi, zeleni). Nosač u svakom slučaju je bila 5% dekstroza u vodi.
Slika 12 pokazuje protočnu citometrijsku analizu C3 naslaga na crvenim krvnim zrncima iz pacijenta sa PNH, koji su bili izloženi aktiviranom komplementu u modifikovanom Ham-ovom testu. (A) Pokazani su rezultati eksperimenta razblaženja pokazuju efekat CA28 na C3 naslage. (B) Pokazani su rezultati eksperimenta razblaženja efekta CA28-2GS-BF na C3 naslage. Korišćene koncentracije jedinjenja su prikazane na i iznad svakog panela.
Slika 13 prikazuje citometrijsku analizu C3 naslaga na crvena krvna zrnca iz pacijenta sa PNH, koje su izložene aktiviranom komplementu u modifikovanom Hamovom testu bez prisustva inhibitora komplementa (levi panel), u prisustvu anti-C5 monoklonalnog antitela ekulizumaba (srednji panel) i u prisustvu CA28-2GS-BF (desni panel).
Detaljni opis izvesnih izvođenja pronalaska
I. Definicije
[0007] Izrazi "približno" ili "oko" u odnosu na brojeve generalno obuhvata brojeve koji spadaju u opseg ±10%, u nekim izvođenjima ±5%, u nekim izvođenjima ±1%, u nekim izvođenjima ±0.5% broja osim ukoliko nije drugačije navedeno ili je drugo jasno iz konteksta (osim gde bi takav broj nedopustivo prevazilazio 100% moguće vrednosti).
[0008] "Komponenta komplementa" ili "protein komplementa" je protein koji je uključen u aktivaciju sistema komplementa ili učestvuje u jednoj ili više aktivnosti posredovanih komplementom. Komponente klasičnog puta komplementa obuhvataju, npr., C1q, C1r, C1s, C2, C3, C4, C5, C6, C7, C8, C9, iC5b-9 kompleks, takođe se naziva i membranski napadni kompleks (MAC) i aktiviraju fragmente ili proizvode enzimskog cepanja bilo koga od prethodno navedenih (npr., C3a, C3b, C4a, C4b, C5a, itd.). Komponente alternativnog puta uključuju , npr., faktore B, D, i properdin. Komponente lecitinskog puta uključuju, npr., MBL2, MASP-1, i MASP-2. Komponente komplementa takođe uključuju receptore vezane za rastvorne komponente komplementa, gde takav receptor posreduje u jednoj ili više bioloških aktivnosti takvih rastvornih komponenti komplementa posle vezvanja rastvorne komponente komplementa. Takvi receptori uključuju, npr., C5a receptor (C5aR), C3a receptor (C3aR), receptor komplementa1 (CR1), receptor komplementa 2 (CR2), receptor komplementa 3 (CR3, takođe poznat kao CD45), itd. Jasno je za izraz "komponenta komplementa" nema nameru da obuhvati one molekule i molekulske strukture koje služe kao "okidači" za aktivaciju komplementa , npr., komplekse antigenantitelo, strane strukture nađene na mikrobiološkim i sintetičkim površinama, itd.
[0009] "Poremećaj posredovan komplementom" je poremećaj u kome je poznato da aktivacija komplementa ili se sumnja da doprinosi i/ili je bar delimično uzročni faktor u bar nekim subjektima koji pate od poremećaja, npr., poremećaja u kojima aktivacja komplementa dovodi do oštećenja tkiva. Neograničavajući primeri poremećaja posredovanih komplementima uključuju ali bez ograničenja samo na njih, (i) različite poremećaje karakterisane hemolizom ili hemolitičkom anemijom kao što je atipični hemolitički uremijski sindrom, hladna aglutininska bolest, paroksimalna nokturalna hemoglobinurija, reakcije usled transfuzije; (ii) odbacivanje transplanta (npr., hiperakuto ili akutno odbacivanje transplanta) ili disfunkcija transplanta; (iii) poremećaj koji obuhvata ishemijsko/reperfuziono oštećenje kao što je trauma, operacija (npr., popravka aneurizme), infarkt miokarda, ishemijski moždani udar; (iv) poremećaji respiratornog sistema kao što je astma i hronična opstruktivna bolest pluća (COPD); (v) artritis, npr., reumatoidni artritis; (vi) poremećaji oka kao što je starosna makularna degeneracija (AMD), dijabetička retinopatija , glaukom, i uveitis. "Poremećaj" je zamenjivo ovde korišćen za "bolest", "stanje", i slične formulacije koje se odnose na bilo koje pogoršanje zdravstvenog stanja ili stanja abnormalnog funkcionisanja organizma , npr., bilo koje stanje za koje je indikovano medicinsko i/ili hiruško lečenje ili za koje subjekt na odgovarajući način traži medicinsku ili hirušku pomoć. Takođe treba znati da navođenje posebnih poremećaja u okviru određene kategorije je radi pogodnosti ali bez namere da se ograniči pronalazak .Treba znati da izvesni poremećaji treba da budi navedeni u više kategorija.
[0010] "Regulatorni protein komplementa" je protein uključen u regulisanje aktivnosti komplementa. Regulatorni protein komplementa može smanjiti aktivnost komplementa sa, npr., inhibiranjem aktivnosti komplementa ili inaktiviranjem ili ubrzavanjem propadanja jednog ili više aktiviranih proteina komplementa. Primeri regulatornih proteina komplementa uključuju C1 inhibitor, C4 vezujući protein, klusterin, vitronektin, CFH, faktor I, i proteine vezane za ćeliju CD46, CD55, CD59, CR1, CR2, i CR3.
[0011] "Izolovan", kako je ovde korišćeno, označava 1) odvajanje od bar nekih komponenti sa kojima je uglavnom udružen u ; 2) pripremljen ili prečišćen postupkom koji uključuje čoveka; i/ili 3) ne javlja se u prirodi, npr., prisutan u veštačkoj okolini . Generalno, ukoliko nije drugačijje navedeno ili potpuno jasno, bilo koji entitet, proizvod, sredstvo, kompozicija , itd., može biti "izolovan", ukoliko je potrebno.
[0012] "Povezan", kako je ovde korišćeno u odnosu na dva ili više ostataka, označava da su ostaci fizički vezani ili povezani jedan sa drugim da obrazuju molekulsku strukturu koja je dovoljno stabilna tako da ostaci ostaju u vezi pod uslovima u kojima je obrazovan veza i poželjno pod uslovima u kojima je veza poželjno kovalentna veza. Veza može biti nekovalentna. Ostaci mogu biti ili direktno ili indirektno vezani. Kada su dva ostatka direktno vezana, oni su ili kovalento vezani jedan za drugog ili su dovoljno blizu tako da postoje intermolekularne sile između dva ostatka koja održavaju njihovo udruživanje. Kada su dva ostatka indirektno vezana, ona su sva vezana ili kovalento ili nekovalentno za treći ostatak, koji održava udruženje između dva dela. Generalno, kada je navedeno da su dva ostatka povezana pomoću "ostatka za povezivanje" ili "vezujućim delom", veza između dva povezana ostatka je indirektna i tipično svaki od povezanih ostataka je kovalento vezan za povezujući ostatak. Dva ostatka mogu biti povezana korišćenjem "linkera". Linker može biti bio koji pogodan ostatak koji reaguje sa entitetima koji se povezuju u toku racionalnog vremenskog perioda pod uslovima konzistentim sa stabilnošću entiteta (čiji delovi mogu biti zaštićeni po poterbi u zavisnosti od uslova ), i u dovoljnoj količini, da bi se dobio racionalni prinos. Tipično linker će sadržati bar dve funkcionalne grupe, jednu koja reaguje sa prvim entitetom i drugu koja reaguje sa drugim entitetom. Podrazumeva se da pošto je linker reagovao sa entiteima koje povezuje, izraz "linker" može da se odnosi na deo dobijene strukture koja potiče iz linkera, ili bar deo koji ne obuhvata funkcionalne grupe koje su reagovale. Ostatak koji povezuje može da sadrži deo koji ne učestvuje u vezivanju sa entitetima koji se povezuju, i čija glavna uloga može biti da prostorno odvajanje entiteta jedanog od drugog. Takav deo može se nazivati i "odstojnik" (engl. spacer).
[0013] Kako je ovde korišćeno, "fiziološki uslovi" odnose se na set uslova kao što je temperatura, koncentracija soli, pH koji bar delom podržava ona stanja koja se tipično nalaze u živom subjektu , npr., subjektu sisaru. U nekim aspektima, fiziološki uslovi odnose se na stanja u vodenom medijumu , npr., medijumu koji sadrži bar 90%, 95%, 96%, 97%, 97%, 99%, ili oko 100% vode u odnosu na zapreminu /zapremini. Druge tečnosti, ukoliko su prisutne, tipično suštinski ne utiču na sekundarnu ili tercijarnu strukturu proteina. Uglavnom, fiziološki uslovi bar delom podražavaju ona koja se nalaze u telesnoj tečnosti kao što je krv ili ekstracelularna tečnost, npr., intersticijelna tečnost, npr., subjekta sisara. Različita fiziološki uslovi korisni za, npr., in vitro testove, su poznati u stanju tehnike. Generalno, medijum pod fiziološkim uslovima sadrži fiziološku koncentraciju soli, npr., natrijum hlorida. Fiziološka koncentracija soli tipično se odnosi na koncentraciju koja je u opsegu od oko 250 mOsm/L do oko 350 mOsm/L, npr., oko 275 mOsm/L do oko 325 mOsm/L, npr., oko 300 mOsm/L. Tipično, fiziološki uslovi su približno izotonični za telesnu tečnost, npr., krv ili ekstracelularnu tečnost, npr., intersticijalnu tečnost. Tipično fiziološki uslovi obuhvataju pH opseg od oko 6.5 do oko 7.8, npr., oko 7.0 do oko 7.5. Tipično, fiziloški medijum sadrži pufersku supstancu koja pomaže održavanje pH medijuma u okviru fiziološkog opsega. Tipično, fiziološki uslovi obuhvataju uslove takve da tipični protein sisara, npr., protein koji se nalazi u telesnoj tečnosti, kao što je krv ili ekstracelularna tečnost, suštinski zadržava sekundarnu i ukoliko je primenjivo, tercijarnu strukturu koju protein ima u telesnoj tečnost u kojoj se normalno nalazi. Komponenete fiziološkoh medijuma su suštinski netoksične za ćelije sisara u koncentraciju u kojoj su prisutne u fiziološkom medijumu. Različiti fiziološki medijumi (ponekad nazvani "puferi") su izlistani u različitim standarnim referencama, kao što su one gore citirane (npr., Sambrook, et al., Protocols series). Tipično, fiziološki temperaturni opsezi od oko 25 stepeni C do oko 38 stepeni C, npr., od oko 30 stepeni C do oko 37 stepeni C, npr., 35 stepeni C do 37 stepeni C.
[0014] "Polipeptid", kako je ovde korišćeno, odnosi se na polimer aminokiselina, opciono koji uključuju jedan ili više analoga aminokiselina . Protein je molekul koji je sastavljen od jednog ili više polipeptida. Peptid je relativno kratki peptid, tipično između oko 2 i 60 aminokiselina dužine, npr., između 8 i 40 aminokiselina u dužini. Izrazi "protein", "polipeptid", i "peptid" mogu biti korišćeni zamenjivo. Polipeptidi koji su ovde korišćeni sadrže aminokiseline kao što su one koje se prirodno nalaze u proteinima, aminokiseline koje se ne nalaze u prirodi u proteinima , i/ili analoga aminokiselina koji nisu aminokiseline. Kako je ovde korišćeno, "analog" aminokiseline može biti različit od aminokiseline koja strukturno liči na aminokiselinu ili jedinjenje koje je drugačije od aminokiseline koja strukturno liči na aminokiselinu. Poznati su veliki broj analoga 20 aminokiselina koja se uobičajeno nalaze u proteinima ("standardne" aminokiseline) koji se mogu prepoznati u stanju tehnike. Jedna ili više aminokiselina u polipeptidima mogu mogu biti modifikovane, na primer, dodavanjem hemijskog entiteta kao što je ugljenohidratna grupa, fosfatna grupa, farnezil grupa, izofarnezil gupa, grupa masne kiseline, linker za konjugaciju, funkcionalizacija, ili druga modifikacija, itd. Izvesni neograničavajući pogodni analozi i modifikacije su opisani u WO2004026328 i/ili dole. Polipeptid može biti acetilovan , npr., na N-kraju i/ili amidovan, npr., na C-kraju.
[0015] Izraz "prečišćen", kako je ovde korišćeno, odnosi se na supstance koje su odvojene od bar nekih ili većine komponenti sa kojima se nalaze zajedno u prirodi ili gde originalno nastaju ili za koje su vezane pre prečišćavanja. Generalno, takvo prečišćavanje obuhvata delovanje čoveka. Prečišćena sredstva mogu biti parcijalno prečišćena, suštinski prečišćena ili čista. Takva sredstva mogu biti, na primer, bar 50%, 60%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99%, ili više od 99% čista. Nukleinska kiselina, polipeptid, ili mali molekul mogu biti prečišćeni tako da se sastoje od bar 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99%, ili više, ukupne nukleinske kiseline, polipeptida, ili materijala sa malim molekulima, respektivno, prisutnih u preparatu. Organska supstanca, npr., nukleinska kiselina, polipeptid, ili mali molekul, mogu biti prečišćeni tako da se sastoje od bar 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99%, ili više, ukupnog organskog materijala prisutnog u preparatu. Čistoća može biti zasnovana, npr., suvoj masi, veličini signala na hromatoragrafskom praćenju (GC, HPLC, itd.), molekulskoj zastupljenosti, elektroforetskim postupcima, intenzitetu traka na gelu, spektroskopskim podacima (npr., NMR), elementarnoj analizi, sekvenciranju sa velim propuštanjem, masenom spektometrijom, ili bilo kojim postupkom kvantifikacije prihvaćenim u stanju tehnike. Voda, supstance pufera, joni, i/ili mali molekuli (npr., sintetski prekursori kao što su nukleotidi i aminokiseline ), mogu opciono biti prisutni u prečišćenom preparatu. Prečišćeno sredstvo može biti pripremljeno odvajanjem od drugih supstanci (npr., drugih ćelijskih materijala), ili dobijanja na takav način da se dobije željeni nivo čistoće. Tipično, "parcijalno prečišćen" u odnosi na molekul dobijen od strane ćelije znači da molekul proizveden od stane ćelije nije više prisutan u okviru ćelije , npr., ćelija je lizirana i opciono, bar deo ćelijskog materijala (npr., ćelijski zid, ćelijska membrana, ćelijska organela) je uklonjen i/ili molekul je odvojen ili izdvojen od bar nekih molekula istog tipa (proteina, RNK, DNK, itd.) koji su prisutni u lizatu.
[0016] "Rekombinantne ćelije domaćina", "ćelije domaćina", i ostali takvi izrazi, označavaju prokariotske ili eukaritske ćelije ili ćelijske linije koje sadrže egzogene nukleinske kiseline (tipično DNK) kao što je ekspresioni vektor koji sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira polipeptid od interesa. Razume se da takvi izrazi obuhvataju potomke originalnih ćelija u koje je unet vektor ili druga nukleinska kiselina. Odgovarajuće ćelije domaćina obuhvataju bilo koju od rutinski korišćenih u stanju tehnike za eksperiju polinukleotida (npr., za svrhe proizvodnje polipeptida koji su kodirani sa takvim polinukleotidima ) uključujući, na primer, prokariote, kao što su E. coli ili druga bakterija kao što su vrste Escherichia; Lactobacillus, Bacillus (npr., B subtilis), Salmonella Pseudomonas, Streptomyces, Staphylococcus, itd; i eukariote, uključujući na primer, gljive kao što je kvasac (npr., Pichia (npr., Pichia pastoris), Kluyveromyces, kao što je K. lactis, Hansenula, npr. H. polymorpha). Primeri drugih ćelija gljiva su ćelije filamentoznih gljiva, npr. Aspergillus spp., Neurospora spp., Fusarium spp. ili Trichoderma spp., npr., sojevi A. oryzae, A. nidulans ili A. niger; ćelije insekata (npr., Sf9), biljne ćelije, i životinjske ćelije, npr., ćelije sisara kao što su CHO, R1.1, B-W, L-M, ćelije bubrega afričkog zelenog majmuna (npr. COS-1, COS-7, BSC-1, BSC-40 i BMT-10), u kultivisane humane ćelije. Takođe su obuhvaćene genetski modifikovane ćelije u genetski modifikovanim (npr., transgenim) biljkama ili životinjama, gde rekombinanti polipeptid je proizveden sa bar nekim takvim ćelijama. Polipeptid može biti izlučen u mleku, sakupljen iz biljnog materijala, itd. Egzogena nukleinska kiselina može biti stabilno održavana kao epizom kao što je plazmid ili može biti bar delom integrisana u genom ćelije domaćina, opciono pošto je kopirana ili reverzno transkribovana. Izrazi kao što su "ćelije domaćina", itd., su takođe korišćeni da se odnose na ćelije ili ćelijske linije koje mogu biti korišćene kao recipijenti egzogene nukleinske kiseline, pre uvođena nukelinske kiseline. "Rekombinantni polinukleotid" generalno je polinukleotid koji sadrži sekvence nukleinske kiseline koje nisu nađene direktno vezane jedna za drugu u prirodi. Na primer, sekvence nukleinske kiseline mogu se javiti u različitim genima ili različitim vrstama ili jedna ili više sekvenci mogu biti varijante sekvence koja se javlja u prirodi ili mogu bar delom biti veštačka sekvenca koja nije homologna sa sekvencom koja se javlja u prirodi. "Rekombinantni polipeptid" generalno je polipeptid koji je bar delom proizveden transkripcijm i translacijom ezogene nukleinske kiseline koja je bar delom proizvedena transkripcijom i translacijom egzogene kiseline sa rekombinantom ćelijom domaćina ili sa ćelijom bez in vitro ekspresionog sistema i/ili koji sadrže aminokiseline sekvence koje nisu nađene direkno vezane jedna sa drugom u prirodi . U poslednjem slučaju, rekominantni polipeptid može se nazivati "himerni polipeptid". Aminokislinske sekvence u himernom polipeptidu mogu, na primer, se javiti u različitim genima ili u različitim vrstama ili jedna ili više sekvenci mogu biti varijante sekvence koje se javlju u prirodi ili mogu bar delom biti veštačka sekvenca koja nije identična ili nije homologna sa sekvencom koja se javlja u prirodi u suštinskom delu dužine. Razume se da himerni polipeptid može sadržati dva ili više polipeptida. Na primer, prvi i drugi polipeptid A i B himernog polipeptida mogu biti direktno vezani (A-B ili B-A) ili mogu biti odvojeni sa terćim peptidnim delom C (A-C-B ili B-C-A). Tipično, deo C predstavlja polipeptidni linker koji može, na primer, sadržati višestruki glicin i/ili serinske ostatke ili bilo koju od drugih različitih aminokiselina. Dva ili više polipeptida može biti vezano za nepeptidne linkere . "Rekombinant" kako je ovde korišćeno obuhvata polipeptide dobijene povezivanjem (npr., hemijskim konjugovanjem, enzimskim konjugovanjem), kraći rekombinanti peptidi koji mogu biti proizvedeni u rekombinantim ćelijama domaćina. Rekombinantni polipeptid može sadržati signalnu sekvencu koja se odnosi na sekreciju polipeptida ili sekvencu koja se odnosi na eksprimovani polipetpid za specifični odeljak ili organelu. Pogodne sekvence su poznate u stanju tehnike. Odgovarajuće sekvence za tip ćelije domaćina od interesa (npr., bakterijske, gljive, sisara, biljnih, itd.) mogu biti odabrane. Signalna sekvenca može biti smeštena u ili blizu (npr., do 10 -50 aminokiselina) N-kraja ili C-kraja. Tipično, polipeptid sadrži oznaku. Oznaka može biti korisna za olakšavanje detekcije i/ili prečišćavanja proteina koji ga sadrži. Primeri oznaka uključuju polihistidinsku-oznaku (npr., 6X-His tag), glutation-S-transferazu, protein koji vezuje maltozu , NUS oznaka, SNUT oznaka, Strep oznaka, epitopske oznake kao što je V5, HA, Myc, ili FLAG. Mesto cepanja proteaza može biti smešteno u regionu između oznake i polipeptida, dozvoljavajući polipeptidu da bude odvojen od oznake izlaganjem proteazi . Polinukleotid koji kodira rekombinanti polipeptid može biti bar delom kodona optimizovan za ekspresiju u ćeliji domaćinu od interesa (npr., bakterijskoj, gljive, sisara, biljnoj, itd.). Oznaka može biti smeštena u ili blizu (npr., do 10 -50 aminokiselina ) N-ili C-kraja polipeptida. Rekombinantni polipeptid može biti izolovan, prečišćen, itd., korišćenjem bilo kog od različitih postupaka. Videti, npr., Sambrook, Protocols series, ili druge standardne reference. Postupci za upotrebu mogu uključivati, npr., dijalizu (npr., korišćenjem membrana koje imaju definisanu veličinu pora), hromatografiju, taloženje, prečišćvanjanje na gelu, ili postupke zasnovane na afinitetu koji mogu koristiti oznaku ili specifični reagens za vezivanje kao što je antitelo.
[0017] "Reaktivne funkcionalne grupe " kako je ovde korišćeno odnose se na grupe koje uključuju, ali nisu ograničene na, olefine, acetilene, alkohole, fenole, etre, okside, halogenide, aldehide, ketone, karboksilne kiseline, estere, amide, cijanate, izocijanate, tiocijanate, izotiocijanate, amine, hidrazine, hidrazone, hidrazide, diazo, diazonium, nitro, nitrile, merkaptane, sulfide, disulfide, sulfokside, sulfone, sulfonske kiseline, sulfinske kiseline, acetale, ketale, anhidride, sulfate, sulfenske kiseline izonitrile, amidine, imide, imidate, nitrone, hidroksilamine, oksime, hidroksaminske kiseline tiohidroksaminske kiseline, alene, orto estre, sulfite, enamine, inamine, uree, pseudouree, semikarbazide, karbodiimide, karbamate, imine, azide, azo jedinjenja, azoksi jedinjenja, i nitrozo jedinjenja, N-hidroksisukcinimid estri, maleimidi, sulfhidrili, i slično. Postupci za dobijanje svake od ovih funkcionalnih grupa su dobro poznati u stanju tehnike i njihova primena ili modifikacija za određene svrhe je u okviru sposobnosti osobe iz struke (videti, na primer, Sandler i Karo, eds. ORGANIC FUNKCIONALNA GRUPA PREPARATIONS, Academic Press, San Diego, 1989, and Hermanson, G., Bioconjugate Techniques, 2nd ed., Academic Press, San Diego, 2008).
[0018] "Specifično vezivanje" generalno se odnosi na fizološko udruživanje između ciljanog polipeptida (ili, generalnije, ciljanog molekuka) i vezivanje molekula kao što je antitelo za ligand. Udruživanje je tipično zavisno od prisustva određene strukturne karakteristike mete kao što je antigenska determinanta, epitop, džep za vezivanje ili rascep, prepoznat od strane vezujućeg molekula. Na primer, ukoliko je antitelo specifično za epitop A, prisustvo polipeptida koji sadrži epitop A ili bez prisustva obeleženog A u reakciji koja sadrži oba slobodno obeleženog A i vezujućeg molekula koji se vezuje za njega, će smanjiti količinu obeleženog A koji se vezuje za vezujući molekul. Podrazumeva se da specifičnost ne mora biti apsolutna, već se generalno odnosi na kontekst u kome se vezivanje dešava. Na primer, dobro je poznato u stanju tehnike da brojna anitela unakrsno reaguju sa drugim epitopima pored onih prisutnih u ciljanom molekulu . Takva unakrsna reaktvnost može biti primerena u zavisnosti od primene za koju se koristi. Osoba iz struke će biti u stanju da izabere antitela ili ligande koji imaju dovoljan stepen specifičnosti da bi se odgovarajuće ponašali u datoj primerni (npr., za detekciju ciljanog molekula, za terapijske svrhe, itd). Takođe treba znati da specifičnost može biti proverena u kontekstu dodatnih faktora kao što je afinitet vezivanja molekula za metu naspram afiniteta vezujućeg molekula za druge mete, npr., kompetitore. Ako vezujući molekul pokazuje visok afinitet prema ciljnom molekulu koji je poželjno detektovati i nizak afinitet prema neciljanim molekulima, antitelo će verovatno biti prihvatljivi reagens. Jednom kada je specifičnost vezujućeg molekula ustanovljena u jednom ili više konteksta, može biti korišćen u ostalim, poželjno sličnim, kontekstima nužno ne preispitujući njegovu specifičnost . Tipično, afinitet (meren ravnotežnom konstantom disocijacije , Kd) dva molekula koji pokazuju specifičnost vezivanja je 10<-3>M ili manje, npr., 10<-4>M ili manje, npr., 10<-5>M ili manje, npr., 10<-6>M ili manje, 10<-7>M ili manje, 10<-8>M ili manje, ili 10<-9>M ili manje pod testiranim uslovima, npr., pod fiziološkim uslovima.
[0019] "Subjekat" tretiran prema sadašnjem pronalasku je tipično čovek, nehumani primat, ili nižu životinju (npr., miša ili pacova), koji eksprimuju ili sadrže bar neku komponentu komplementa C3 primata (npr., čoveka) i opciono, jednog ili više dodatnih komponentata komplementa primata. U nekim izvođenjima subjekat je muškarac. U nekim izvođenjima subjekat je žena. U nekim izvođenjima subjekat je odrasla jedinka, npr., čovek starosti bar 18 godina, npr., između 18 i 100 godina starosti. U nekim izvođenjima, humani subjekat je bar 12 godina starosti. U nekim izvođenjima subjekat je odrasla jedinka , npr., čovek bar 18 godina star, npr., između 18 i 100 godina starosti. U nekim izvođenjima subjekat je bar 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, ili 80 godina starosti. U nekim izvođenjima subjekat je dete, npr., čovek između 0 i 4 godine starosti, ili između 5 i 11 godina starosti.
[0020] "Lečenje", kako je ovde korišćeno u vezi sa lečenjem subjekta, odnosi se na obezbeđivanje tretmana, tj, obezbeđivanje bilo kog tipa lekarske ili hiruške usluge subjektu. Tretman može biti obezbeđen u cilju preokretanja, ublažvanja, inhibiranja napredovanja, sprečavanja ili smanjenja verovatnoće bolesti, ili u cilju preokretanja, ublažavanja, inhibiranja ili sprečavanja napredovanja, sprečavaja ili smanjenja verovatnoće jednog ili više simptoma ili manifestacija bolesti . "Sprečavanje" odnosi se na izazivanje bolesti ili simptoma ili manifestacije bolesti koja se ne javlja bar izvesni vremenski period kod bar nekih pojedinaca. Tretiranje može uključiti davanje jedinjenja ili kompozicije subjekta posle razvoja jednog ili više simptoma ili manifestacija koje ukazuju na bolest, npr., u cilju preokretanja, ublažavanja, smanjenja ozbiljnosti, i/ili inhibiranje ili sprečavanje napredovanje bolesti i/ili preokretanja, ublažavanja, smanjenja ozbiljnosti i/ili inhibiranja ili jednog ili više simptoma ili manifestacija bolesti . Jedinjenje ili kompozicija može biti davano subjektu kod koga je razvijena bolest, ili je u povećanom riziku od razvijanja bolesti člana opšte populacije. Jedinjenje ili kompozicija mogu biti davani subjektu koji je razvio bolest i u povećanom je riziku od razvijanja jednog ili više određenih simptoma ili manifestacija bolesti ili pogoršanje bolesti relativno prema drugim pojedincima kojima je dijagnozirana bolesti, ili u odnosu na tipičan ili prosečan rizik subjekta za takav simptom ili manifestaciju ili pogoršanje. Na primer, subjekat može da bude izložen "okidaču" što stavlja subjekat u povećani rizik (npr., privremeno povećani rizik) doživljavanja pogoršanja. Jedinjenje ili kompozicija mogu biti davani profilaktički, tj., pre razvoja bilo kog simptoma ili manifestacije bolesti. Tipično u ovom slučaju subjekat će biti u riziku od razvijanja bolesti , npr., relativno u odnosu na člana opšte populacije, opciono koji se poklapa u smislu godine, pola i/ili drugih demografskih promenjivih.
1
[0021] "Vektor" može biti bilo koji od različitih molekula nukleinskih kiselina, virusa, ili njihovih delova koji su u stanju da posreduju pri ulasku , npr., prenošenju, prenosu, itd., nukleinska kiselina od interesa između različitog genetskog okruženja ili u ćeliju. Nukleinska kiselina od interesa može biti vezana za , npr., umetnuta u, vektor pomoću, npr., restrikcije i vezivanja. Vektori uključuju, na primer, DNK ili RNK plazmide, kozmide, virusne genome koji se javljaju u prirodi ili modifikovane ili njihove delove, nukleinske kiseline koje mogu biti spakovane u virusne kapsule, mini-hromozome, veštačke hromozome, itd. Plazmidni vektori tipično uključuju poreklo replikacije (npr., za replikaciju u prokariotskim ćelijama). Plazmid može uključivati deo ili sve virusne genome (npr., virusni promoter, pojačivač, za obradu ili pakovanje signala, i/ili sekvence dovoljne da se razvije nukleinska kiselina koja može biti integrisana u genom ćelije domaćina i/ili kako bi nasto infektivni virus). Virusi ili njegovi delovi koji mogu biti korišćeni da uvedu nukleinske kiseline u ćeliju mogu se nazivati virusni vektori. Virusni vektori uključuju, npr., adenoviruse, viruse u vezi sa adenovirusima, retroviruse (npr., lentiviruse, virus vakcinije i drugih poksvirusa, herpesviruse (npr., virus herpes simpleksa ), i ostale. Bakulovirusi su za upotrebu , npr., u ćelijama insekata. Široki opseg virusnih vektora biljaka su poznati i uključuju , npr.,na primer one zasnovane na ili koje sadrže virus mozaika karfiola, virus mozaika duvana ili jedan ili više njihovih genetskih elemenata (npr., promoter virusa mozaika karfiola 35S ). Virusni vektori mogu ili ne moraju sadržati dovoljno virusnih genetskih informacija za dobijanje infektivnog virusa kada se unosi u ćelije domaćina , tj., virusni vektori mogu biti replikaciono-kompetentni ili replikaciono-deficijentni. Na primer, kada nedostaju informacije za proizvodnju infektivnog virusa, mogu biti snabdevene od strane ćelije domaćina ili sa drugim vektorom koji je unet u ćeliju, npr., ukoliko je poželjna proizvodnja virusa. Alternativno, takva informacija neće biti obezbeđena, npr., ukoliko proizvodnja virusa nije poželjna. Nukleinska kiselina koju treba preneti može biti ugrađena u virusni genom koji se javlja u prirodi ili modifikovani ili neki njegov deo ili može biti prisutan u okviru virusnog kapsida kao odvojeni molekul nukleinske kiseline. Vektor može sadržati jednu ili više nukleinskih kiselina koje kodiraju marker koji je pogodan za identifikovanje i/ili odabiranje ćelija koje su zauzele vektor. Markeri uključuju, na primer, različite proteine koji povećavaju ili smanjuju ili otpornost ili osetljivost na antibiotike ili druga sredstva (npr., protein koji daje otpornost na antibiotik kao što je puromicin, higromicin ili blasticidin), enzimi čije aktivnosti su detektabilne poznatim testovima u stanju tehnike (npr., β-galaktozidaze ili alkaline fosfataze), i proteini ili RNKs koje direktno utiču na fenotop ćelija koje ih eksprimuju (npr., fluorescentni proteini ). Vektori često uključuju jedno ili više odgovarajuće pozicioniranih mesta za restrikcione enzime, koji mogu biti korišćeni da olakšaju umetanje u vektor nukleinske kiseline, npr., nukleinske kiseline koja se eksprimuje. Ekspresioni vektor je vektor u koju je umetnuta ili može biti umetnuta željena nukelinska kiselina tako da je operativno vezana za regulatorne elemente (takođe nazvane "regulatorne sekvence ", "ekspresione kontrolne elemente", ili "ekspresione kontrolne sekvence") i mogu biti eksprimovane kao RNK transkript (npr., iRNK koji može biti prevedena u protein ili nekodirajuću RNK). Ekspresioni vektori obuhvataju regulatorne sekvence, npr., ekspresione kontrolne sekvence, dovoljne za usmeravanje transkripcije operativno vezane nukleinske kiseline pod bar nekim uslovima; drugi potrebni elementi ili korisni za ekspresiju mogu biti snabdeveni sa , npr., ćelijom domaćinom ili u in vitro ekspresionom sistemu. Takve regulatorne sekvence tipično uključuju promoter i mogu uključivati pojačivačke sekvence ili ushodne sekvence aktivatora. Vektor može uključivati sekvence koje kodiraju 5’ netranslatorne regione i/ili 3’ netranslatorni region, koji može sadržati signal cepanja i/ili poliadenilacije. Generalno, regulatorni elementi mogu biti sadržani u vektoru pre umetanja nukleinske kiseline čija je ekspresija poželjna ili mogu biti sadržani u umetnutoj nukleinskoj kiselini ili mogu biti umetnuti u vektor posle umetanja nukleinske kiseline čija je ekspresija poželjna. Kako je ovde korišćeno, nukleinska kiselina i regulatorni elelmenti je rečeno da su "operativno vezani" kada su kovalento vezani tako da smeštaju ekspresiju ili transkripciju nuklenske kiseline pod uticaj ili kontrolu regulatornih elementa. Na primer, region promotera bi bio operativno vezan za nukleinsku kiselinu ukoliko je region promotera bio su stanju da vrši trankripciju te nukleinske kiseline. Osoba iz stuke će znati da precizna priroda regulatornih sekvenci korisnih za gensku ekspresiju može varirati između vrsta ili tipova ćelija , ali može generalno uključivati, kada je pogodno, sekvence uključene sa inicijacijom transkripcije, obradom RNK ili inicijacijom translacije. Izbor i nacrt odgovarajućeg vektora i regulacionih elementata je u okviru sposobnosti i diskrecije osobe iz struke. Na primer, osoba iz struke će odabrati odgovarajući promoter (ili drugu ekspresionu kontrolnu sekvencu ) za ekspresiju u željenim vrstama (npr., prokariotska (bakterijska) ili eukariotska (npr., gljivična, biljna, vrste sisara) ili ćelijskog tipa. Vektor može sadržati promoter koji je u stanju da usmerava ekspresiju u ćelijama sisara, kao pogodni virusni promoter, npr., iz citomegalovirusa (CMV), retrovirusa, majmunskog virusa (npr., SV40), papiloma virusa, herpes virusa ili drugog virusa koji inficira ćelije sisara , ili promoter sisara iz, npr., gena kao što je EF1alfa, ubikvitin (npr., ubikvitin B ili C), globin, aktin, fosfoglicerat kinazu (PGK), itd., ili kompozitni promoter kao što je CAG promoter (kombinaciju CMV elementa ranog pojačivača i pilećeg promotera beta-aktina). Humani promoter može biti korišćen. Promoter koji se uobičajeno odnosi na transkripciju od stane eukariotske RNK polimeraze I ( "pol I promoter"), npr., ( U6, H1, 7SK ili tRNA promoter ili njegova funkcionalna varijanta) može biti koriščen. Promoter koji se uobičaneo odnosi na transkripciju od strane eukariotske RNK polimeraze II ( "pol II promoter") ili njegov funkcionalni derivat mogu biti korišćeni. Promoter koji uglavnom usmerava transkripciju eukaritoske RNK polimeraze III ( "pol III promoter"), npr., promoter za transkripciju ribozomalne RNK (drugačiju od 5S rRNK) ili njena funkcionalna varijanta mogu biti korišćene. Osoba iz struke će izabrati odgovarajući promoter za usmeravanje transkripcije sekvence od interesa. Primeri ekspresionih vektora koji mogu biti korišćeni kod ćelija sisara obuhvataju, npr., pcDNK vektorske serije, pSV2 vektorske serije, pCMV vektorske serije, pRSV vektorske serije, pEF1 vektorske serije, Gateway® vektore, itd. Tipično, ekspresioni kontroli elementi koji se mogu regulisati (npr., inducibilni ili represivni) , npr., promoter koji se može regulisati, je/su korišćeni tako da ekspresija može biti regulisana, npr., pokrenuta ili povećana ili zaustavljena ili smanjena . Vektor može sadržati polinukleotidnu sekvencu koja kodira polipeptid, gde polinukleotidna sekvenca je smeštena u okvir sa nukleinskom kiselinom umetnutom u vektor tako da je N-ili C-terminalna fuzija stvorena . Polipeptid kodiran sa polinukleotidnom sekvencom može sadržati signalnu sekvencu (koja usmerava sekreciju proteina ) ili sekvencu koja se odnosi na ekspresiju proteina u specifičnoj organeli ili lokaciji u ćeliji kao što je nukleus ili mitohondrija. Polipeptid može sadržati oznaku. Oznaka može biti korišćena za olakšavanje detekcije i/ili prečišćavanje proteina koji ga sadrži. Primeri oznaka uključuju polihistidinsku oznaku (npr., 6X-His tag), glutation-S-transferazu, protein koji vezuje maltozu, NUS oznaku, SNUT oznaku, Strep oznaku, epitopske oznake kao što su V5, HA, Myc, ili FLAG. Mesto proteaznog cepanja može biti locirano u regionu između proteina koji je kodrian umetnutom nukleinskom kiselinom i polipeptidima, dozvoljavjući da polipeptid bude uklonjen izlaganjem proteazi. Vektori mogu biti uneti u ćelije domaćina pomoću poznatih postupaka u stanju tehnike. Jednom kada osoba iz stuke izabere odgovarajući postupak na osnovu, npr., vektora, ćelijskog tipa, itd. Primerih pogodnih postupaka obuhvataju, npr., kalcijum fosfate-posredovanu transfekciju, transfekciju sa bio kojim od različitih komercijalno dostupnih reagensa, npr., na bazi lipida ili koji nisu na baz lipida, kao što su FuGENE, Lipofectamine, TurboFect; elektroporacija; bombardovanje mikročesticama , itd. Takvi postupci su objašnjeni do detalja u standardnim referencama kao što su Sambrook, Protocols series, i ostali.
[0022] Kako je ovde korišćeno izraz "alifatični" označava ugljovodonični ostatak koji može biti pravog lanca (tj. nerazgranat), razgranati ili cikličan (uključujući spojen, premošćen i spiro - spojen policiklik ) i može biti kompletno zasićen ili može sadržati jednu ili više jedinica nezasićenja, ali koji nije aromatičan. Osim ako nije drugačije navedeno, alifatične grupe sadrže 1-30 ugljenikovih atoma. U nekim izvođenjima, alifatične grupe sadrže 1-10 ugljenikovih atoma. U drugim izvođenjima, alifatične grupe sadrže 1-8 ugljenikovih atoma. U drugim izvođenjima, alifatične grupe sadrže 1-6 ugljenikovih atoma, i u drugim izvođenjima alifatične grupe sadrže 1-4 ugljenikovih atoma. Pogodne alifatične grupe uključuju, ali nisu ograničene samo na njih, linearne ili razgranate, alkil, alkenil, i alkinil grupe, i njihove hibride kao što su (cikloalkil)alkil, (cikloalkenil)alkil ili (cikloalkil)alkenil.
[0023] Kako je ovde korišćeno, "alkil" odnosi se na zasićeni prav, razgranat, ili cikličan ugljovodonik koji ima od oko 1 do oko 22 ugljenikovih atoma (i sve kombinacije i podkombinacije opsega i specifičnih brojeva ugljovodonikovih atoma u njima ), sa od oko 1 do oko 12, ili oko 1 do oko 7 ugljenikovih atoma koji su poželjni u izvesnim izvođenjima prema pronalasku . Alkil grupe obuhvataju, ali bez ograničenja samo na njih, metil, etil, n-propil, izopropil, n-butil, izobutil, t-butil, n-pentil, ciklopentil, izopentil, neopentil, n-heksil, izoheksil, cikloheksil, ciklooktil, adamantil, 3-metilpentil, 2,2-dimetilbutil, i 2,3-dimetilbutil.
[0024] Kako je ovde korišćeno, "halo" odnosi se na F, Cl, Br ili I.
[0025] Kako je ovde korišćeno, "alkanoil" odnosi se na opciono supstituisani prav ili razgranat alifatični aciklični ostatak koji ima oko 1 do 10 ugljenikovih atoma (i sve kombinacije i podkombinacije opsega i specifičnog broja ugljenikovih atoma) gde, npr., od oko 1 do 7 ugljenikovih atoma koji, kako će se ceniti, je vezano za kranju C=O grupu sa jednom vezom (i može takođe biti pozivanu kao na "acil grupu"). Alkanoil grupe uključuju, ali nisu ograničene na, formil, acetil, propionil, butiril, izobutiril, pentanoil, izopentanoil, 2-metil-butiril, 2,2-dimetoksipropionil, heksanoil, heptanoil, oktanoil, i slično, i za svrhe prikazanog pronalaska formil grupa se smatra alkanoil grupom. "Niži alkanoil" odnosi se na opciono supstituisani prav ili razgranat alifatiični aciklični ostatak koji ima oko 1 do oko 5 ugljenikovih atoma (i sve kombinacije i podkombinacije opsega i navedenog broja ugljenikovih atoma). Takve grupe uključuju ali nisu ograničene na, formil, acetil, propionil, butiril, izobutiril, pentanoil, izopentanoil, itd.
[0026] Kako je ovde korišćeno, "aril" odnosi se na opciono supstituisani, mono-ili biciklični aromatični sistem prstenova koji ima od oko 5 do oko 14 ugljenikovih atoma (i sve kombinaciji i podkombinacije opsega i navedenih brojeva ugljenikovih atoma u njima), sa poželjno od oko 6 do oko 10 ugljenika. Neograničavajući primeri uključuju, na primer, fenil i naftil.
[0027] Kako je ovde korišćeno, "aralkil" odnosi se na alkil radikale koje nose aril supstituente i imaju od oko 6 do oko 22 ugljenikovih atoma (i sve kombinacije i podkombinacije opsega i navedenih brojeva ugljenikovih atoma u njima), sa od oko 6 do oko 12 ugljenikovih atoma koji su poželjni u izvesnim izvođenjima. Aralkil grupe mogu biti opciono supstituisane. Neograničavajući primeri uključuju, na primer, benzil, naftilmetil, difenilmetil, trifenilmetil, feniletil, i difeniletil.
[0028] Kako je ovde korišćeno, izrazi "alkoksi" i "alkoksil" odnosi se na opciono supstituisane alkil-O-grupe u kojoj alkil je ranije definisan. Primeri alkoksi i alkoksil grupa uključuju metoksi, etoksi, npropoksi i-propoksi n-butoksi, i heptoksi.
[0029] Kako je ovde korišćeno, "karboksi" odnosi se na -C(=O)OH grupu.
1
[0030] Kako je ovde korišćeno, "alkoksikarbonil" odnosi se na -C(=O)O-alkil grupu, gde je alkil prethodno definisan.
[0031] Kako je ovde korišćeno, "aroil" odnosi se na -C(=O)-aril grupu, gde je aril prethodno definisan. Primeri aril grupa uključuju benzoil i naftoil.
[0032] Izraz "sistem cikličnih prstenova" odnosi se na aromatične i nearomatične, delimično nezasićeni ili potpuno zasićeni, 3-do 10-člani sistem prstenova, koji uključuje pojedinačne prstenove veličine od 3 do 8 atoma i bi-i tri-sisteme cikličnih prstenova koji obuhvataju aromatične 5-ili 6-člane aril ili aromatične heterociklične grupe spojene sa nearomatičnim prstenom. Ovi heterociklični prstenovi uključuju one koji imaju od 1 do 3 heteroatoma nezavisno izabranih iz grupe koju čine kiseonik, sumpor i azot. U izvesnim izvođenjima, izraz heterociklični odnosi se na nearomatične 5-, 6-, ili 7-člani prsten ili policikličnu grupu u kojoj je bar jedan atom prstena heteroatoma izabran između grupe koja sadrži O, S, i N, uključujući, ali nije ograničeno na, bi-ili tri-cikličnu grupu, koja sadrži šestočlane prstenove koji imaju između jednog i tri heteroatoma nezavisno izabranih iz grupe koju čine kiseonik, sumpor i azot. U nekim izvođenjima, "sistem cikličnih prstenova" odnosi se na cikloalkil grupu koja, kako je ovde korišćeno, se odnosi na grupu koja ima 3 do 10, npr., 4 do 7 ugljenikovih atoma. Cikloalkili uključuju, ali nisu ograničeni na ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, cikloheptil i slično, koji je opciono supstituisan. U nekim izvođenjima, "sistem cikličnih prstenova" odnosi se na cikloalkenil ili cikloalkinil ostatak, koji je opciono supstituisan .
[0033] Tipično, supstituisani hemijski ostaci uključuju jedan ili više supstituenata koji su zamenjuju vodonik. Primeri supstituenata uključuju, na primer, halo, alkil, cikloalkil, aralkil, aril, sulfhidril, hidroksil (-OH), alkoksil, cijano (-CN), karboksil (-COOH), -C(=O)O-alkil, aminokarbonil (-C(=O)NH2), -N-supstituisani aminokarbonil (-C(=O)NHR"), CF3, CF2CF3, i slično. U vezi sa gore pomenutim supstituentima, svaki ostatak R" može biti, nezavisno, bilo koji od na primer H, alkil, cikloalkil, aril, ili aralkil.
[0034] Kako je ovde korišćeno, "L-aminokiselina" odnosi se na bilo koju alfa aminokiselinu levogiru koja se javlja u prirodi i normalno je prisutna u proteinima ili alkill estrima tih alfa aminokiselina. Izraz "D-aminokiselina" odnosi se na desnogire alfa-aminokiseline. Osim ako nije drugačije navedeno, sve aminokiseline na koje se ovde poziva su L-aminokiseline.
[0035] Kako je ovde korišćeno, "aromatična aminokiselina" je aminokiselina koja sadrži bar jedan aromatični prsten, npr., sadrži aril grupu.
[0036] Kako je ovde korišćeno, "analog aromatične aminokiseline " je analog aminokiseline koji sadrži bar jedan aromatični prsten , npr., sadrži aril grupu.
II. Pregled
[0037] Kako je opisano detaljnije, pronalazak obezbeđuje analog kompstatina koji sadrži linearni PEG ostatak koji ima molekulsku masu od 40 kD i kuplovan je za svaki od dva ostatka analoga kompstatina; gde: (i) svaki ostatak analoga kompstatina je CA28-AEEAc-Lys ostatak; (ii) linearni PEG ostatak je kuplovan za Lys bočni lanac svakog CA28-AEEAc-Lys ostatka preko amidnog dela; i (iii) svaki CA28-AEEAc-Lys ostatak je Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-[NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2-C(=O)]-Lys-NH2(SEQ ID NO: 51); gde Cys* grupe su povezane disulfidnom vezom. Pronalazak takođe obezbeđuje analog kompstatina dobijen kuplovanjem dva CA28-AEEAc-Lys ostatka za bifukcionalni linearni PEG ostatak koji ima molekulsku masu od 40 kDa; gde: (i) bifunkcionalni linearni PEG ostatak je kuplovan za Lys bočnim lancom svakog CA28-AEEAc-Lys ostataka preko amidne veze; i (ii) svaki CA28-AEEAc-Lys ostatak je Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-[NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2-C(=O)]-Lys-NH2(SEQ ID NO: 51); gde Cys* grupe su povezane disulfidnim vezama. Tipično u takvim analozima kompstatina bifunkcionalni linearni PEG ostatak je Formule IVa kako je definisano u patentnim zahtevima. Takođe su obezbeđene kompozicije koje sadrže takve analoge kompstatina i postupke za medicinsku upotrebu takvih analoga kompstatina.
[0038] Ćelijski reaktivni analozi kompstatina su jedinjenja koja sadrže ostatak analoga kompstatina i ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu koja je u stanju da reaguje sa funkcionalnom grupom koja je izložena na površini ćelije, npr., pod fiziološkim uslovima, da obrazuje kovalentnu vezu. Ćelijski reaktivni analog kompstatina prema tome postaje kovalento vezan za ćeliju. Bez namere da se ograniči bilo kojom posebnom teorijom, ćelijski vezan analog kompstatina može štititi ćeliju od oštećena posredovanog komplementom, na primer, vezivanjem za C3 (što može biti u obliku C3(H2O)) na ćelijskoj površini i/ili u blizini ćelije i inhibirati C3 cepanje i aktivaciju, i/ili vezivanjem za C3b i inhibiranjem njegovog prijanjanja za ćeliju ili učestvovanjem u kaskadi aktivacije komplementa . Izolovane ćelije mogu biti u kontaktu sa ćelijski reaktivnim analogom kompstatina ex vivo (van tela). Takve ćelije mogu biti prisutne u izolovanom tkivu i organima, npr., tkivu ili organu koje se transplantira u subjekta. Ćelije mogu biti u kontaktu sa ćelijski reaktivnim analogom kompstatina in vivo, davanjem ćelijski reaktivnog analoga kompstatina subjektu. Ćelijski reaktivan analog kompstatina postaje kovalentno vezan za ćelije in vivo. Prema tome, ćelije, tkiva, i/ili organi mogu biti zaštićeni od štetnih efekata aktivacije komplementa za bar dve nedelje, bez potrebe za ponovnim lečenjem u toku vremena.
[0039] Analozi kompstatina sadrže ciljajući ostatak koji se vezuje nekovalento za ciljni molekul prisutan na površini ćelija ili tkiva ili za ekstracelularnu supstancu koja nije vezana za ćeliju ili tkivo se nazivaju "ciljani analozi kompstatina". Često je ciljani molekul protein ili ugljenihidrat koji je vezana za ćelijsku membranu i izložen na ćelijskoj površini. Ciljani ostatak cilja analog kompstatina na ćeliji, tkivu ili lokaciji koja je podložna aktivaciji komplementa. Izolovane ćelije mogu biti kontaktirane sa ciljanim analogom kompstatina ex vivo (van tela). Ćelije mogu biti prisutne u izolovanom tkivu ili ogranu , npr., tkivo ili organ koji je transplatovan u subjekat. Ciljani analog kompstatina može biti davan subjektu i postao je nekovalentno vezan za ćeliju, tkivo ili ekstracelularnu supstancu in vivo. Prema tome, ćelije, tkiva, i/ili organi mogu biti zaštićeni od štetnih dejstava aktivacije komplementa u toku bar dve nedelje, bez potrebe za ponovim lečenjem u toku tog vremena. Ciljani analog kompstatina može sadržati oba i ciljajući ostatak i ćelijski reaktvan ostatak. Ciljajući ostatak cilja analog kompstatina, npr., za odgovarajući ćelijski epitop, nekovalentnim vezivanjem za molekul na takvim ćelijama. Ćelijski reaktivan ostatak se zatim vezuje kovalento za ćeliju ili ekstracelularnu supstancu . Alternativno, ciljani analog kompstatina može da ne sadrži ćelijski reaktivan ostatak .
III. Sistem komplementa
[0040] U cilju olakšavanja razumevanja pronalaska i bez namere da se ograniči pronalazak na bilo koji način, ovaj deo obezbeđuje pregled komplementa i njegovog puta aktivacije. Drugi detalji su nađeni u, npr., Kuby Immunology, 6th ed., 2006; Paul, W.E., Fundamental Immunology, Lippincott Williams & Wilkins; 6th ed., 2008; and Walport MJ., Complement. First of two parts. N Engl JMed., 344(14): 1058-66, 2001.
1
[0041] Komplement je krak urođenog imunog sistema koji igra važnu ulogu u odbrani tela naspram infektivnih agenasa. Sistem komplemenata sadrži više od 30 serumski i ćelijski proteina koji su uključeni u tri glavna puta, poznata kao klasični, alternativni i lecitinski putevi. Klasični put se uglavnom pokreće vezivanjem kompleksa antigena i IgM ili IgG antitela za C1 (preko izvesnih drugih aktivatora koji mogu takođe inicirati put). Aktivirani C1 cepa C4 i C2 da bi se dobili C4a i C4b, pored C2a i C2b. C4b i C2a se kombinuju da obrazuju C3 konvertazu, koja cepa C3 da bi se obrazovali C3a i C3b. Vezivanje C3b za C3 konvertazu daje C5 konvertazu, koja cepa C5 u C5a i C5b. C3a, C4a, i C5a su anafilotoksini i posreduju u višestrukim reakcijama u aktunom inflamatornom odgovoru . C3a i C5a su takođe hematotaksični faktori koji privače ćelije imunog sistema kao što su neutrofili.
[0042] Alternativni put je iniciran i pojačan sa, npr., mikrobiološkim površinama i različitim kompleksima polisaharida. U ovom putu, hidroliza C3 do C3(H2O), koja se javlja spontano u maloj količini, vodi do vezivanja faktora B, koji je cepan sa faktorom D, stvarajući C3 konvertazu u fluidnoj fazi koja aktivira komplement cepanjem C3 u C3a i C3b. C3b se vezuje za mete kao što su ćelijske površine i obrazuje kompoleks sa faktorom B, koji je kasnije cepan sa faktorom D, dovodeći do C3 konvertaze. C3 konvertaze vezane na površini cepaju i aktiviraju dodatne C3 molekule, dovodeći do brzog taloženja C3b u blizini aktivacionog mesta i vodeći do obrazovanja dodatne C3 konvertaze, koja zauzvrat stvara dodatni C3b. Ovaj postupak dovodi do ciklusa C3 cepanja i obrazovanja C3 konvertaze koja značajno povećava odgovor. Cepanje C3 i vezivanje drugog molekula C3b za C3 konvertazu dovodi do C5 konvertaze. C3 i C5 konvertaze ovog puta su regulisane sa molekulima ćelije domaćina CR1, DAF, MCP, CD59, i fH. Način dejstva ovih proteina obuhvata ili aktivnost ubrzanja propadanja (tj., sposobnost disocijacije konvertaza), sposobnost da služe kao kofaktori u degeneraciji C3b ili C4b sa faktorom I, ili oba. Normalno prisustvo regulatornih proteinskih komplemenata na površinama ćelija domaćina sprečava značaju aktivaciju komplementa javljana na njima .
[0043] C5 konvertaze dobijene u oba puta cepaju C5 da bi se dobili C5a i C5b. C5b se zatim veže za C6, C7, i C8 da bi se obrazovao C5b-8, koji katalizuje polimerizaciju C9 da bi se obrazovao C5b-9 membranski napadni kompleks (MAC). MAC se umeće u ciljne ćelijske membrane i izaziva lizu ćelija. Male količine MAC na membrani ćelija mogu imati različite posledice drugačije od smrti ćelije.
[0044] Lecitinski put komplementa je iniciran vezivanjem lektina koji vezuje manozu (MBL) i MBL-vezanu serinsku proteata (MASP) za ugljenehidrate. MB1-1 gen (poznat kao LMAN-1 kod ljudi) kodira tip I integralnog membranskog proteina lokalizovanog u intermedijerni region između endoplazmatičnog retikuluma i Goldžija. MBL-2 gen kodira rastvorni protein koji vezuje manozu koja se nalazi u serumu . U humanom lecitinskom putu , MASP-1 i MASP-2 su uključenu i proteolizu C4 i C2, koja vodi do gore opisane C3 konvertaze .
[0045] Aktivnost komplementa je regulisana sa različitim proteinima sisara koji se nazivaju proteini kontrole komplementa (CCPs) ili regulatori proteina aktivnosti komplementa (RCA) (U.S. Pat. br.
6,897,290). Ovi proteini se razlikuju u odnosu na specifičnost liganada i mehanizme inhibicije komplementa. Oni mogu ubrzati normalno rastadanje konvertaza i/ili funkcije kao kofaktora za faktor I, do enzimskog cepanja C3b i/ili C4b u manje fragmente. CCPs su karakterisani prisustvom višestrukih (tipično 4-56) homolognih motiva poznatih kao kratki konsenzusni ponovci (SCR), moduli kontrolnih proteina komplementa (CCP), ili SUSHI domeni, oko 50-70 aminokiselina u dužini koji sadrži konzervisani motiv uključujući četiri disulfidno vezana cisteina (dve disulfidne veze), prolin, triptofan, i mnogo hidrofobnih ostataka. CCP familije uključuju receptor komplementa tipa 1 (CR1; C3b:C4b
1
receptor), receptor komplementa tipa 2 (CR2), protein membranskog kofaktora (MCP; CD46), faktor ubrzanja raspadanja (DAF), faktor H komplementa (fH), i C4b-vezujući protein (C4bp). CD59 je membranski vezani regulatorni protein komplementa koji strukturno nije u vezi sa CCPs. Regulatorni proteini komplementa normalno služe da ograniče aktivaciju komplementa koja može na drugom mestu da se javi na ćelijama i tkivima sisara, npr., humanog domaćina. Prema tome, "same ćelije su normalno zaštićene od neželjenih efekata koji bi na drugi način nastali ako se aktivacija komplementa nastavi u ovim ćelijama. Deficijencije ili defekti u regulatornom proteinu komplemenata su uključeni u patogenezu različitih poremećaja posredovanim komplementima, npr., kako je ovde diskutovano.
IV. Analozi kompstatina
[0046] Kompstatin je cilkični peptid koji se vezuje za C3 i inhibira aktivaciju komplementa. U.S. Pat. No.
6,319,897 opisuje peptid koji ima sekvencu Ile-[Cys-Val-Val-Gln-Asp-Trp-Gly-His-His-Arg-Cys]-Thr (SEQ ID NO: 1), sa disulfidnom vezom između dva cisteina označena u zagradama. Razumeće se da naziv "kompstatin" nije korišćen u U.S. Pat. No. 6,319,897 ali je naknadno usvojen u naučnoj i patentnoj literaturi (videti, npr., Morikis, et al., Protein Sci., 7(3):619-27, 1998) da se odnosi na peptid koji ima istu sekvencu kao SEQ ID NO: 2 opisan u U.S. Pat. No. 6,319,897, ali amidovan na C kraju kao što je prikazano u Tabeli 1 (SEQ ID NO: 8). Izraz "kompstatin" je ovde korišćen konzistentno sa takvim korišćenjem (tj., odnosi se na SEQ ID NO: 8). Razvijeni su analozi kompstatina koji imaju veću aktivnost inhibicije komplementa nego kompstatin. Videti, npr., WO2004/026328 (PCT/US2003/029653), Morikis, D., et al., Biochem Soc Trans.32(Pt 1):28-32, 2004, Mallik, B., et al., J. Med. Chem., 274-286, 2005; Katragadda, M., et al. J. Med. Chem., 49: 4616-4622, 2006; WO2007062249 (PCT/US2006/045539); WO2007044668 (PCT/US2006/039397), WO/2009/046198 (PCT/US2008/078593); WO/2010/127336 (PCT/US2010/033345) i donju diskusiju.
[0047] Analozi kompstatina mogu biti acetilovani ili amidovani, npr., na N-kraju i/ili C-kraju. Na primer, analozi kompstatina mogu biti acetilovani na N-kraju i amidovani na C-kraju. U skladu sa upotrebom u stanju tehnike, "kompstatin" kako je ovde korišćeno, i ovde opisane aktivnosti analoga kompstatina u odnosu na onu kompstatina, odnosi se na amidovani kompstatin i C-kraj (Mallik, 2005, supra).
[0048] Konkatameri ili multimeri kompstatina ili njihovi analozi koji inhibiraju komplement su takođe opisani.
[0049] Pronalazak obezbeđuju analozi kompstatina koji sadrže specifične ostatke analoga kompstatina kao što je definisao u zahtevima. Izraz "analog kompstatina" generalno obuhvata kompstatin i bilo koji njegov analog koji inhibira komplemet . Izraz "analog kompstatina" tipično obuhvata kompstatin i druga jedinjenja označena ili identifikovana na osnovu kompstatina i čija aktivnost inhibicije komplementa je bar 50% od veličine izmerene za kompstatin, npr., korišćenjem bilo kog testa aktivacije komplementa prihvaćenog u stanju tehnke ili suštinski sličnog ili ekvivalentnim testovima. Izvesni pogodni testovi su opisani u U.S. Pat. No.6,319,897, WO2004/026328, Morikis, supra, Mallik, supra, Katragadda 2006, supra,WO2007062249 (PCT/US2006/045539); WO2007044668 (PCT/US2006/039397), WO/2009/046198 (PCT/US2008/078593); i/ili WO/2010/127336 (PCT/US2010/033345). Test može, na primer, meriti aleternativne ili klasičan put posredovan lizom eritrocita ili ELISA testom. Test opisan u WO/2010/135717 (PCT/US2010/035871) može biti korišćen.
[0050] Aktivnost analoga kompstatina može biti izražena u odnosu na njegove IC50(koncentracija jedinjenja koje inhibira aktivnost komplementa za 50%), sa nižom IC50ukazuje na višu aktivnost kao
1
što je poznato u stanju tehnike. Zabeleženo je da poznato da izvesne modifikacije smanjuju ili eliminišu aktivnost inhibicije komplementa. IC50kompstatina je izmeren kao 12 μM korišćenjem testa alternativnog puta posredovanog lizom eritrocita (WO2004/026328). Znaće se da precizna IC50vrednost izmerena za dati analog kompstatina će varirati sa eksperimentalnim uslovima (npr., korišćenom koncentracijom u serumu u testu). Korišćene su uporedne vrednosti, npr., dobijene iz eksperimenata u kojima je IC50određen za višestruka diferencijalna jedinjenja pod sušitnski identičnim uslovima. IC50analoga kompstatina može biti ne veći od IC50kompstatina. Aktivnost analoga kompstatina može biti između 2 i 99 puta od one kompstatina (tj., analog može imati IC50koja je manja od IC50kompstatina za faktor između 2 i 99). Na primer, aktivnost može biti između 10 i 50 puta bolja od kompstatina, ili između 50 i 99 puta bolja od kompstatina. Aktivnost analoga kompstatina može biti između 99 i 264 puta one kompstatina. Na primer, aktivnost može biti 100, 110, 120, 130, 140, 150, 160, 170, 180, 190, 200, 210, 220, 230, 240, 250, 260, ili 264 puta bolja od one kompstatina. Aktivnost može biti između 250 i 300, 300 i 350, 350 i 400, ili 400 i 500 puta bolja od one kompstatina. Analozi kompstatina mogu imati aktivnost između 500 i 1000 puta one kompstatina, ili veće. IC50analoga kompstatina može biti između oko 0.2 μM i oko 0.5 μM. IC50analoga akompstatina može biti je između oko 0.1 μM i oko 0.2 μM. IC50analoga kompstatina može biti između oko 0.05 μM i oko 0.1 μM. IC50analoga kompstatina može biti između oko 0.001 μM i oko 0.05 μM.
[0051] Kdvezivanja kompstatina za C3 može biti merena pomoću izotermalne titracione kalorimetrije (Katragadda, et al., J. Biol. Chem., 279(53), 54987-54995, 2004). Afinitet vezivanja različitih analoga kompstatina za C3 je u korelaciji sa njihovom aktivnošću, sa nižim Kdkoji ukazuju na viši afinitet vezivanja, kao što je poznato u stanju tehnike. Linearna korelacija između aktivnosti vezivanja i aktivnosti je prikazana za izvesne testirane analoge (Katragadda, 2004, supra; Katragadda 2006, supra). Analog kompstatina može se vezivati za C3 sa Kdizmeđu 0.1 μM i 1.0 μM, između 0.05 μM i 0.1 μM, između 0.025 μM i 0.05 μM, između 0.015 μM i 0.025 μM, između 0.01 μM i 0.015 μM, ili između 0.001 μM i 0.01 μM.
[0052] Jedinjenja "označena i identifikvoana na bazi kompstatina" mogu uključivati jedinjenja koja sadrže aminokiselinski lanac čija je sekvenca dobijena (i) modifikovanjem sekvence kompstatina (npr., zamenom jedne ili više aminokiselinskih sekvenci kompstatina sa različitim aminokiselinama ili analogom aminokiselina, umetanje jedne ili više aminokiselina ili analoga aminokiselina u sekvencu kompstatina, ili brisanje jednje ili više aminokiselina iz sekvence kompstatina); (ii) odabirom iz peptidne biblioteke prikaza faga u kojoj je jedna ili više aminokiselina kompstatina nasumično odabrana, i opciono dalje modifikovana prema postupku (i); ili (iii) identifikovano skriningom za jedinjenja koja su kompetativna sa kompstatinom ili bilo kojim njegovim analogom postupcima (i) ili (ii) za vezivanje za C3 ili njegov fragment. Mnogo korisnih analoga kompstatina sadrži hidrofobni klaster, β-okret, i disulfidni most.
[0053] Analozi kompstatina mogu sadržati ili sastojati se od esencijalno sekvence koja je dobijena sa učinjenim 1, 2, 3, ili 4 supstitucija u sekvenci kompstatina, tj., 1, 2, 3, ili 4 aminokiselina u sekvenci kompstatina je zamenjeno sa različitim standardnim aminokiselinama ili sa nestandardnim aminokiselinama. Aminokiselina u položaju 4 može biti izmenjena. Aminokiselina u položaju 9 može biti izmenjena. Aminokiseline u položajima 4 i 9 mogu biti izmenjene. Samo aminokiseline u položajima 4 i 9 mogu biti izmenjene. Aminokiseline u položajima 4 ili 9 mogu biti izmenjene, ili obe aminokiseline 4 i 9 mogue biti izmenjene, i pored toga do 2 aminokiseline smeštene u položaje izabrane između 1, 7, 10, 11, i 13 mogu biti izmenjene. Aminokiseline u položajima 4, 7, i 9 mogu biti izmenjene.
1
Aminokiseline u položaju 2, 12, ili oba mogu biti izmenjene, uz uslov da promena zadržava sposobnost jedinjenja da bude ciklizovano. Takve izmene u položajima 2 i/ili 12 mogu biti pored promena u položaju 1, 4, 7, 9, 10, 11, i/ili 13. Opciono sekvenca prema bilo kom analogu kompstatina čija je sekvenca dobijena zamenom jedne ili više aminokiselina kompstatinske sekvence može dalje uključivati do 1, 2, ili 3 dodatne aminokiseline na C-kraju. Dodatna aminokiselina može biti Gly. Opciono sekvenca prema bilo kom analogu kompstatina čija je sekvenca dobijena zamenom jedne ili više aminokiselina sekvence kompstatina dalje uključuje do 5, ili do 10 dodatnih aminokiselina na C-kraju. Opisani analog kompstatina može sadržati ili se suštinski sastojati od sekvence identične onoj kompstatina osim položaja koji odgovaraju položajima 4 i 9 u sekvenci kompstatina.
[0054] Kompstatin i izvesni analozi kompstatina imaju nešto veću aktivnost od kompstatina koji tipično sadrži standardne aminokiseline ("standardne aminokiseline" su glicin, lecitin, izolecitin, valin, alanin, fenilalanin, tirozin, triptofan, asparaginska kiselina, asparagin, glutaminska kiselina, glutamin, cistein, metionin, arginin, lizin, prolin, serin, treonin i histidin). Izvesni analozi kompstatina koji imaju poboljšanu aktivnost uključuju jednu ili više nestandardnih aminokiselina. Nestandardne aminokiseline uključuju jednom ili višestruko halogenovane (npr., fluorovane) aminokiseline, D-aminokiseline, homoaminokiseline, N-alkil aminokiseline, dehidroaminokiseline, aromatične aminokiseline (drugačije od fenilalanina, tirozina i triptofana), orto-, meta-ili para-aminobenzojeve kiseline, fosfo-aminokiseline, metoksilovane aminokiseline, i α,α-disupstituisane aminokiseline. Analog kompstatina može biti označen zamenom jedne ili više L-aminokiselina sa odgovarajućom D-aminokiselinom. Primeri nestandardnih aminokiselina uključuju 2-naftilalanin (2-NaI), 1-naftilalanin (1-NaI), 2-indanilglicin karboksilnu kiselinu (2Ig1), dihidrotrpitofan (Dht), 4-benzoil-L-fenilalanin (Bpa), 2-α-aminobuternu kiselinu (2-Abu), 3-α-aminobuternu kiselinu (3-Abu), 4-α-aminobuternu kiselinu (4-Abu), cikloheksilalanin (Cha), homocikloheksilalanin (hCha), 4-fluoro-L-triptofan (4fW), 5-fluoro-L-triptofan (5fW), 6-fluoro-L-triptofan (6fW), 4-hidroksi-L-triptofan (4OH-W), 5-hidroksi-L-triptofan (5OH-W), 6-hidroksi-L-triptofan (6OH-W), 1-metil-L-triptofan (1MeW), 4-metil-L-triptofan (4MeW), 5-metil-L-triptofan (5MeW), 7-aza-L-triptofan (7aW), α-metil-L-triptofan (αMeW), β-metil-L-triptofan (βMeW), N-metil-L-triptofan (NMeW), ornitin (orn), citrulin, nor-lecitin, γ-glutaminsku kiselinu , itd.
[0055] U pronalasku, analog kompstatina sadrži Trp analog u položaju 4 u odnosu na sekvencu kompstatina. Primeri Trp analoga su gore pomenuti. Videti takođe Beene, et. al. Biochemistry 41: 10262-10269, 2002 (opisuje, inter alia, jednom i višestruko halogenovane Trp analoge); Babitzke & Yanofsky, J. Biol. Chem.270: 12452-12456, 1995 (opisuje, inter alia, metilovane i halogenovane Trp i druge Trp i analoge indola); i U.S. patenti 6,214,790, 6,169,057, 5,776,970, 4,870,097, 4,576,750 i 4,299,838. Drugi Trp analozi obuhvataju varijante koje su supstituisane (npr., sa metil grupom) na α ili β ugljeniku i, opciono, takođe u jednom ili više položaja prstena indola. Aminokiseline koje sadrže dva ili više aromatičnih prstena, uključuju supstituisane, nesupstituisane ili alternativno supstituisane njihove varijante su od interesa kao Trp analozi. U pronalasku Trp analog u položaju 4 je 1-metiltriptofan. Drugi opisani Trp analozi uključuju one koji sadrže 1-alkil supstituent, npr., niži alkil (npr., C1-C5) supstituent; N(α) metil triptofan; 5-metiltriptofan; i analoge koje sadrže 1-alkaniol supstituent, npr., niži alkanoil (npr., C1-C5), kao što je 1-acetil-L-triptofan i L-β-triptofan.
[0056] U pronalasku, Trp analog ima povećani hidrofobni karakter u odnosu na Trp jer je prsten indola supstituisan sa metilom. Trp analog može učestvovati u hidrobobnoj interakciji sa C3.
1
[0057] Drugi opisani Trp analozi mogu sadržati supstituisane ili nesupstituisane biciklične komponente aromatičnog prstena ili dve ili više supstituisane ili nesupstituisane monociklične komponente aromatičnog prstena. Drugi opisani Trp analozi imaju povećanu sklonost da obrazuju vodonične veze sa C3 u odnosu na Trp ali nemaju povećani hidrofobni karakter u odnosu na Trp; na primer Trp analog može imati povećanu polarnost u odnosu na Trp i/ili povećanu sposobnost da se učestvuje u elekstrostatičkoj interakciji sa donorom vodonične veze na C3. Takvi Trp analozi sa povećanom karakterom obrazovanja vodonične veze mogu sadržati elektornegativni supstituent na indolovom prstenu.
[0058] Neki opisani analozi kompstatina sadrže jedan ili više Ala analoga (npr., na položaju 9 u odnosu na sekvencu kompstatin), npr., Ala analozi koji su identični sa Ala osim što oni uključuju jednu ili više CH2grupa u bočnom lancu; na primer nerazgranata aminokiselina sa jednim metilom kao što je 2-Abu. Neki opisani analozi kompstatina sadrže jedan ili više Trp analoga (npr., na položaju 4 i/ili 7 u odnosu na sekvencu kompstatina) i Ala analog (npr., na položaju 9 relativno u odnosu na sekvencu kompstatina).
[0059] Analog kompstatina prema pronalasku sadrži peptid koji ima sekvencu jezgra Gln -Asp -Xaa -Gly, gde je Xaa Trp. Dokaz koji nije prisutan a koji bi govorio suprotno, osoba iz stuke će znati da bilo koji peptid koji se ne javlja u prirodi čija sekvenca sadrži ovu sekvencu jezgra i koja inhibira aktivaciju komplementa i/ili se vezuje za C3 će biti naznačena na osnovu sekvence kompstatina. Peptid Gln -Asp -Xaa -Gly može obrazovati β-okret.
[0060] Detaljnije, analog kompstatina prema pronalasku sadrži sekvencu jezgra X’aa-Gln -Asp -Xaa -Gly (SEQ ID NO: 3), gde X’aa je 1-metiltriptofan i Xaa je Trp. Sekvenca jezgra obrazuje β-okret u kontekstu pepetida . β-okret može biti felksibilan, dozvoljavajući peptidu da pretpostavi dve ili više konformacija kako je procenjeno na primer, korišćenjem nuklearne magnetne rezonance (NMR). X’aa ima povećani hidrofobni karakter u odnosu na Trp.
[0061] Detaljnije, analog kompstatina prema pronalasku sadrži peptid koji ima sekvencu jezgra od X’aa-Gln -Asp -Xaa -Gly-X"aa (SEQ ID NO: 4), gde X’aa je 1-metiltriptofan i i Xaa je Trp; i X"aa je Ala.
[0062] U pronalasku peptid je cikličan. Peptid je ciklizovan pomoću veze između dve aminokiseline, od kojih je jedna (X’aa)ni druge koja je smeštena u okviru (X"aa)mkako je ovde definisano. U pronalasku ciklični deo peptida je dužine 11 aminokiselina, sa disulfidnim vezama između aminokiselina u položajima 2 i 12. Peptid koji je dug 13 aminokiselina, sa vezom između aminokiselina u položajima 2 i 12 dovodi do cikličnog dela dužine 11 aminokiselina.
[0063] Još detaljnije analog kompstatina prema pronalasku sadrži peptid koji sadrži sekvencu X’aa1 -X’aa2 -X’aa3 -X’aa4 -Gln-Asp-Xaa-Gly-X"aa1-X"aa2-X"aa3-X"aa4-X"aa5 (SEQ ID NO: 5). U pronalasku, kao što je definisano u zahtevima, X’aa4 je 1-metiltriptofan i Xaa je Trp, i X’aa1, X’aa2, X’aa3, X"aa1, X"aa2, X"aa3, X"aa4, i X"aa5 su aminokiseline kako je definisano u patentnim zahtevima. U pronalasku, X"aa1 je Ala. Peptid je ciklizovan pomoću kovalentne veze između X’aa2 i X"aa4. Kovalentno vezana aminokiselina je svaka Cys i kovalentna veza je disulfidna veza (S-S). Druge opisane kovalentne veze obuhvataju C-C, C-O, C-S, i C-N veze.
[0064] Takođe su ovde opisana jedinjenja u kojima je jedan od kovalentno vezanih ostataka aminokiselina ili aminokiselinski analog koji ima bočni lanac koji sadrži primarni ili sekundarni amin,
2
drugi kovalentno vezani ostatak je aminokiselina ili aminokiselinski analog koji ima bočni lanac koji sadrži karnoksilnu kiselinsku grupu, i kovalentna veza je amidna veza. Aminokiseline ili aminokiselinski analozi koji imaju bočni lanac koji sadrži primarni ili sekundarni amin obuhvataju lizin i diaminokarboksilnu kiselinu opšte strukture NH2(CH2)nCH(NH2)COOH kao što je 2,3-diaminopropionska kiselina (dapa), 2,4-diaminobuterna kiselina (daba), i ornitin (orn), gde n = 1 (dapa), 2 (daba), i 3 (orn), respektivno. Primeri aminokiselina koji imaju bočni lanac sadrže karboksilnu grupu koja obuhvata dikarboksilne aminokiseline kao što su glutaminska kiselina i aspartanska kiselina i analoge kao što su beta-hidroksi-L-glutaminska kiselina. Peptid može biti ciklizovan sa tioetarskom vezom , npr., kao što je opisano u PCT/US2011/052442 (WO/2012/040259). Na primer, disulfidna veza može biti zamenjena sa tioetarskom grupom. Cistationin može biti obrazovan. Cistationin može biti delta-cistationin ili gama-cistationin.
[0065] Opisane modifikacije obuhvataju zamenu Cys-Cys disulfidne veze između cistena na X’aa2 i X"aa4 u SEQ ID NO: 5 (ili odgovarajućih položaja u drugim sekvencama ) sa dodatkom CH2, da bi se obrazovao homocisten na položaju X’aa2 ili X"aa4, i uvođenje tioetarske veze, da bi se obrazovao cistationin, kao što je gama-cistationin ili delta-cistationin. Druga opisana modifikacija sadrži zamenu disulfidne veze sa tioetarskom vezom bez dodavanja CH2, tako obrazujući lantitionin. Analog kompstatina ima tioetar na mestu disulfidne veze može imati povećanu stabilnost, bar pod nekim uslovima, u poređenju sa analogom kompstatina koji ima disulfidnu vezu .
[0066] Analog kompstatina prema pronalasku sadrži peptid koji ima sekvencu :
[0067] Xaa1 -Cys -Val -Xaa2 -Gln -Asp -Xaa2* -Gly -Xaa3 -His -Arg -Cys -Xaa4 (SEQ ID NO: 6); gde:
Xaa1 je B<1>-Ile i B<1>predstavlja prvi blokirajući ostatak;
Xaa2 je 1-metiltriptofan i Xaa2* je Trp;
Xaa3 je Ala;
Xaa4 je L-Thr; i
dva Cys ostatka su povezana disulfidnom vezom .
[0068] Blokirajući ostatak stabilizuje peptid naspram degradacije koja će se u drugom slučaju javiti u krvi ili interstinalnoj tečnosti sisara (npr., čoveka ili nehumanog primata). U pronalasku, blokirajući ostatak B<1>je acetil grupa, tj., Xaa1 je Ac-Ile. U drugim opisanim analozima kompstatina karboksilni kraj -OH bilo kog od L-Thr, D-Thr, Ile, Val, Gly, Ala, ilir Asn na položaju Xaa4 opciono je zamenjen sa drugim blokirajućim ostatkom B<2>.
[0069] U pronalasku, kao što je dalje definisano, analog kompstatina je oboje i acetilovan na N-kraju i amidovan na C-kraju.
[0070] Analog kompstatina prema pronalasku prema tome sadrži peptid koji ima sekvencu:
[0071] Xaa1 -Cys -Val -Xaa2 -Gln -Asp -Xaa2* -Gly -Xaa3 -His -Arg -Cys -Xaa4 (SEQ ID NO: 7); gde:
Xaa1 je Ac-Ile;
Xaa2 je 1-metil triptofan i Xaa2* je Trp;
Xaa3 je Ala;
Xaa4 je L-Thr; i dva Cys ostatka su spojena sa disulfidnom vezom.
[0072] Tabela 1 dalje obezbeđuje opisane analoge kompstatina. Analozi su označeni u obliku skraćenica u levoj koloni navođenjem specifičnih modifikacija označenih položaja (1-13) u odnosu na osnovni peptid, kompstatin. U saglasnosti sa upotrebom u stanju tehnike , "kompstatin" kako je ovde korišćeno, i aktivnosti ovde opisanih analoga kompstatina u odnosu na one kompstatina, odnose se na peptid kompstatina amidovan na C-kraju. Osim ako nije drugačije navedeno, peptidi u tabeli 1 su amidovani na C-kraju. Masan tekst ukazuje na izvesne modifikacije. Relativna aktivnost u odnosu na kompstatin je zasnovana na objavljenim podacima i ovde opisanim testovima (WO2004/026328, WO2007044668, Mallik, 2005; Katragadda, 2006). Kada su konsultovane različite publikacije koje beleže aktivnost, korišćene su vrednosti koje su nedavno objavljene i podrazumeva se da vrednosti mogu biti podešene u slučaju razlika između testova. Takođe se zna da peptidi izlistani u tabeli 1 su ciklizivani pomoću disulfidne veze između dva Cys ostatka kada su korišćena u terapeutskim kompozicijama i postupcima. Alternativna sredstva za ciklizaciju peptida su gore opisana. Jedna ili više aminokiselina bilo koga od analoga kompstatina opisanih u tabli 1 mogu biti N-alkil aminokiselina (npr., N-metil aminokiselina). Na primer, i bez ograničenja, bar jedna aminokiselina u cikličnom delu peptida, bar jedna aminokiselina na N-kraju do cikličnog dela , i/ili bar jedna aminokiselina C-kraja do cikličnog dela može biti N-alkil aminokiselina, npr., N-metil aminokiselina. Na primer, opisani analozi kompstatina mogu sadržati N-metil glicin, npr., u položaju koji odgovara položaju 8 kompstatina i/ili na položaju koji odgovara položaju 13 kompstatina. Jedan ili više analoga kompstatina u tabeli 1 može sadržati bar jedan N-metil glicin, npr., u položaju koji odgovara položaju 8 kompstatina i/ili u položaju koji odgovara položaju 13 kompstatina. Jedan ili više analoga kompstatina u tabeli 1 može sadržati bar jedan N-metil izolecitin, npr., u položaju koji odgovara položaju 13 kompstatina. Na primer, Thr na ili blizu C-terminalnog kraja peptida čija sekvenca je izlistana u Tabeli 1 ili bilo koja druga analogna sekvenci kompstatina može biti zamenjena sa N-metil Ile. N-metilovane aminokiseline mogu sadržati N-metil Gly na položaju 8 i N-metil Ile na položaju 13. N-metilovane aminokiseline mogu sadržati N-metil Gly u sekvenci jezgra kao što je SEQ ID NO: 3 ili SEQ ID NO: 4. N-metilovane aminokisline mogu sadržati N-metil Gly u sekvenci jezgra kao što su SEQ ID NO: 5, SEQ ID NO: 6, ili SEQ ID NO: 7.
Tabela 1
2
[0073] Opisani analozi kompstatina mogu imati sekvencu koja je izabrana od sekvenci 9-36; npr. sekvencu izabranu između SEQ ID NOs: 14, 21, 28, 29, 32, 33, 34, i 36; ili sekvencu izabranu između SEQ ID NOs: 30 i 31; ili sekvencu SEQ ID NO: 28; ili sekvencu SEQ ID NO: 32; ili sekvencu SEQ ID NO: 34; ili sekvencu SEQ ID NO: 36.
[0074] Opisani blokirajući ostatak B<1>može da sadrži aminokiselinu, koja može biti predstavljena kao XaaO. Opisani blokirajući ostatak B<2>može da sadrži aminokiselinu, koja može biti predstavljena kao XaaN. B<1>i/ili B<2>može da sadrži nestandardnu aminokiselinu, kao što je D-aminokiselina, N-alkil aminokiselina (npr., N-metil aminokiselina). B<1>i/ili B<2>može da sadrži nestandardnu aminokiselinu koja je analog standardne aminokiseline. Analog aminokiseline može da sadrži niži alkil, niži alkoksi, ili substituent halogen , u poređenju sa standardnom aminokiselinom čiji je analog . Substituent može biti na bočnom lancu ili na alfa ugljenikovom atomu. Blokirajući ostatak B<1>sadrži aminokiselinu, npr., nestandardnu aminokiselinu, koja može dalje da sadrži ostatak B<1a>. Na primer, blokirajući ostatak B<1>može biti predstavljen kao B<1a>-Xaa0. B<1a>može neutralizovati ili smanjiti pozitivno naelektrisanje koje može na drugi način biti prisutno na N-kraju na fiziološkom pH. B<1a>može sadržati ili se sastojati od , npr., acil grupe koja, npr., sadrži između 1 i 12 ugljenika, npr., između 1 i 6 ugljenika. B<1a>može biti izabran iz grupe koju čine : formil, acetil, proprionil, butiril, izobutiril, valeril, izovaleril, itd. Blokirajući ostatak B<2>sadrži aminokiselinu, npr., nestandardnu aminokiselinu, koja može dalje da sadrži deo B<2a>Na primer, blokirajući ostatak B<2>može biti predstavljen kao XaaN-B<2a>, gde N predstavja odgovarajući broj za aminokiselinu (koji će zavisiti od numeracije brojeva korišćenih u ostatku peptida). B<2a>može neutralisati ili smanjiti negativno naelektrisanje koje može biti prisutno na drugom mestu na C-kraju na fiziološkom pH. B<2a>može sadržati ili se sastojati od primarnog ili sekundarnog amina (npr., NH2). Blokirajuća aktivnost ostatka B<1a>-Xaa0 i/ili XaaN-B<2a>može biti obezbeđena sa bilo kojom ili sa obe komponente dela. Blokirajući ostatak ili njegov deo, npr., aminokiselinski ostatak, može doprineti povećanom afinitetu jedinjenje za C3 ili C3b i/ili poboljšati aktivnost jedinjenja . Doprinos afinitetu ili aktivnosti aminokiselinskog ostatka može biti bar isto toliko važna kao doprinos blokiranju aktivnosti. Na primer, XaaO i/ili XaaN u B<1a>-Xaa0 i/ili XaaN-B<2a>može funkcionisati uglavnom da poveća afinitet ili aktivnost jedinjenja , dok B<1a>i/ili B<2a>može inhibirati digestiju i/ili neutralizovati naelektrisanje peptida. Opisani analog kompstatina može sadržati aminokiselinu sekvencu bilo kog SEQ ID NOs: 5-36, gde SEQ ID NOs: 5-36 je dalje produžen na N-i/ili C-kraj. Takve sekvence mogu biti predstavljene kao B<1a>-Xaa0 -SEKVENCA -XaaN-B<2a>, gde SEKVENCA predstavlja bilo koju SEQ ID NOs: 5-36, gde B<1a>i B<2a>mogu nezavisno biti prisutni ili odsutni. Na primer, opisani analog kompstatina sadrži B<1a>-Xaa0 -X’aa1 -X’aa2 -X’aa3 -X’aa4 -Gln-Asp-Xaa-Gly-X"aa1-X"aa2-X"aa3-X"aa4-X"aa5 -XaaN-B<2a>(SEQ ID NO: 37A), gde X’aa1 -X’aa2 -X’aa3 X’aa4 , Xaa, X"aa1, X"aa2, X"aa3, X"aa4, i X"aa5 su kao što je gore dato za SEQ ID NO: 5.
[0075] Opisani analog kompstatina sadrži B<1a>-Xaa0 -Xaa1 -Cys -Val -Xaa2 -Gln -Asp -Xaa2*-Gly -Xaa3 -His -Arg -Cys-Xaa4 - XaaN-B<2a>(SEQ ID NO: 38A), gde Xaa1, Xaa2, Xaa2*, Xaa3, i Xaa4 su kako je gore navedeno za SEQ ID NO: 6 ili gde Xaa1, Xaa2, Xaa2*, Xaa3, i Xaa4 kao što je dato za SEQ ID NO: 6 ili SEQ ID NO: 7.
[0076] Opisani analog kompstatina sadrži B<1a>-Xaa0 -Xaa1 -Xaa2-Xaa3 -Xaa4 -Xaa5 -Xaa6 -Xaa7 -Xaa8 -Xaa9 -Xaa10-Xaa11-Xaa12-Xaa13-XaaN-B<2a>(SEQ ID NO: 39A) gde Xaa1, Xaa2, Xaa3, Xaa4 , Xaa5, Xaa6, Xaa7, Xaa8, Xaa9, Xaa10, Xaa11, Xaa12, i Xaa13 su identični za aminokiseline na položaju 1-13 prema bilo kom SEQ ID NOs: 9-36.
[0077] XaaO i/ili XaaN u opisanim sekvencama analoga kompstatina može da sadrži aminokiselinu koja sadrži aromatični prsten koji ima alkil supstituent na jednom ili više položaja. Alkil supstituent može biti niži alkil supstituentu kao što je metil ili etil grupa. Takav supstituent može biti smešten u bilo kom položaju koji ne uništava aromatični karakter jedinjenja ili aromatični karakter prstena za koji je supstituent vezan. Takav supstituent može biti smešten u položaj 1, 2, 3, 4, ili 5. U nekim opisanim aspektima XaaO može da sadrži O-metil analog tirozin, 2-hidroksifenilalanin ili 3-hidroksifenilalanin. Za svrhe prikazanog opisa, malo slovo "m" praćeno sa skraćenicom aminokiseline od tri slova može biti korišćeno da specifično ukaže da je aminokiselina N-metil aminokiselina. Na primer, kada skraćenica "mGly" se ovde javlja, označava N-metil glicin (koji se takođe ovde nazvia kao sarkozin ili Sar). U nekim opisanim aspektima, XaaO može biti ili sadržati mGly, Tyr, Phe, Arg, Trp, Thr, Tyr(Me), Cha, mPhe, mVal, mIle, mAla, DTyr, DPhe, DArg, DTrp, DThr, DTyr(Me), mPhe, mVal, mIle, DAla, ili DCha. Na primer, opisani analog kompstatina sadrži peptid koji ima sekvencu B<1>-Ile-[Cys-Val-Trp(Me)-Gln-Asp-Trp-mGly-AlaHis-Arg-Cys]-mIle-B<2>(SEQ ID NO: 40A) ili B<1>-Ile-[Cys-Val-Trp(Me)-Gln-Asp-Trp-mGly-Ala-His-Arg-Cys]-mIle-B<2>(SEQ ID NO: 41A). Dva Cys ostatka su vezana disulfidnom vezom u aktivnim jedinjenjima B<1a>-Xaa0 i/ili B<2>mogu sadržati XaaN-B<2a>, kako je gore opisano. B<1>može sadržati ili se sastojati od Gly, mGly, Tyr, Phe, Arg, Trp, Thr, Tyr(Me), mPhe, mVal, mIle, mAla, DTyr, DPhe, DTrp, DCha, DAla i B<2>može sadržati NH2, npr., karboksi terminalnu -OH mIle može biti zamenjena sa NH2. B<1>može sadržati ili sastojati se od mGly, Tyr, DTyr, ili Tyr(Me) i B<2>može sadržati NH2, npr., karboksi krajnim -OH mIle može biti zamenjen sa NH2. Ile u položaju Xaa1 može biti zamenjen sa Gly.
[0078] Jačina inhibicije komplementa i/ili C3b vezujućih parametara izabranih analoga kompstatina su opisani u WO/2010/127336 (PCT/US2010/033345)i/ili in Qu, etal., Immunobiology (2012), doi:10.1016/j.imbio.2012.06.003.
[0079] Blokirajući ostatak ili njegov deo, npr., aminokiselinski ostatak, može doprineti povećanom afinitetu jedinjenja za C3 ili C3b i/ili poboljšati aktivnost jedinjenja. Doprinos afinitetu ili aktivnosti aminokiselina ili analoga aminokiselina mogu biti značajniji nego blokirajuća aktivnost.
[0080] Izvesni opisani analozi kompstatina imaju sekvencu datu u tabeli 1, ali kada je Ac-grupa zamenjena sa alternativnim blokirajućim ostatkom B<1>. -NH2grupa može biti zamenjena sa alternativnim blokirajućim ostatkom B<2>.
[0081] Analog kompstatina prema pronalasku može vezati suštinski isti region β lanca humanog C3 kao i kompstatin. Analog kompstatina prema pronalasku može biti fragment C-krajnjeg dela β lanca humanog C3 koji ima molekulsku masu od oko 40 kDa za koju se veže kompstatin (Soulika, A.M., et al., Mol. Immunol., 35:160, 1998; Soulika, A.M., et al., Mol. Immunol. 43(12):2023-9, 2006). Analog kompstatina prema pronalasku može se vezati za vezujuće mesto kompstatina kao što je određeno u strukturi kompstatin-C3 , npr., kristalnoj strukturi ili NMR-izvedenoj 3D strukturi. Analog kompstatina može biti zamena za kompstatin u strukturi kompstatin-C3 i obrazovati u suštini iste intramolekularne kontakte sa C3 kao kompstatinom. Analog kompstatina može se vezati za vezujuće mesto peptida koji ima sekvencu prikazanu u tabeli 1, npr., SEQ ID NO: 14, 21, 28, 29, 32, 33, 34, ili 36, 37, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A ili druge sekvance analoga kompstatina ovde opisane u peptidnoj -C3 strukturi, npr., kristalnoj strukturi. Analog kompstatina se može vezati za vezujuće mesto peptida koji ima SEQ ID NO: 30 ili 31 u strukturi peptid-C3 , npr., kristalnoj strukturi. Analog kompstatina može zamenjivati peptid sa SEQ ID NO: 9-36, npr., može zameniti peptid sa SEQ ID NO: 14, 21, 28, 29, 32, 33, 34, ili 36, 37, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A ili drugu sekvencu analoga kompstatina ovde opisanu u strukturi peptid-C3 i
2
obrazuje suštinski iste intermolekularne kontakte sa C3 kao peptidom. Analog kompstatina može zameniti peptid sa SEQ ID NO: 30 ili 31 u strukturi peptid-C3 i obrazovati suštinski iste intermolekularne kontakte sa C3 kao peptid.
[0082] Osoba iz struke će biti u stanju da odredi da li se analog kompstatina vezuje za fragment C-krajnjeg dela β lanca C3 pomoću rutinskih ekspreimentalnih postupaka. Na primer, osoba iz struke može da sintetiše fotoumreženu verziju analoga kompstatina uključujući foto-umrežavanje aminokiselina kao što su p-benzoil-L-fenilalanin (Bpa) u jednjenju, npr., na C-kraju sekvence (Soulika, A.M., et al, supra). Opciono dodatne aminokiseline , npr., epitopska oznaka kao što je FLAG oznaka ili HA oznaka treba da su uključene da olakšaju detekciju jedinjenja , npr., pomoću Western blotovanja. Analog kompstatina je inkubiran sa fragmentom i inicirano je umrežavanje. Kolokalizacija analoga kompstatina i C3 fragmenta ukazuje na vezivanje . Rezonanca površinskih plazmona može takođe biti korišćena da odredi da li se analog kompstatina veže za vezujuće mesto kompstatina na C3 ili njegovom fragmentu. Osoba iz struke će biti u stanju da koristi softverske programe moekulskog modelovanja da se predvidi da li će jedinjenje obrazovati isti intermolekulski kontakt sa C3 kao kompstatin ili peptid koji ima sekvencu prema bilo kom od peptida u Tabeli 1, npr., SEQ ID NO: 14, 21, 28, 29, 32, 33, 34, ili 36, ili SEQ ID NO: 30 or 31, 37, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A ili druga ovde otkrivena sekvenca analoga kompstatina .
[0083] Analozi kompstatina mogu biri pripremljeni različitim sintetskim postupcima peptidne sinteze poznatim u stanju tehnike via kondenzovanjem ostataka aminokiselina, npr., prema uobičajenim postupcima peptidnih sinteza, ili mogu biti pripremljeni ekspresijom in vitro ili u živim ćelijama iz odgovarajućih sekvenci nukleinske kiseline koji ih kodiraju pomoću postupaka poznatih u stanju tehnike. Na primer, peptidi mogu biti sintetizovani korišćenjem stanardnih metodologija na čvrstoj fazi kao što je opisano kod Malik, supra, Katragadda, supra, WO2004026328, i/ili WO2007062249. Potencijalno reaktivni ostaci kao što su amino i karboksilne grupe, reaktivne funkcionalne grupe , itd., mogu biti zaštićene i zatim naknadno skinuta zaštita pomoću različitih zaštitinih grupa i postupaka poznatih u stanju tehnike. Videti, npr., "Protective Groups in Organic Synthesis", 3rd ed. Greene, T. W. and Wuts, P. G., Eds., John Wiley & Sons, New York: 1999. Peptidi mogu biti prečišćeni korišćenjem standardnih prilaza kaošto su HPLC sa reverznom fazom. Odvajanje dijasteriomernih peptida, ukoliko je poželjno, mogu biti izvedeno pomoću poznatih postupaka kao što je HPLC sa reverznom fazom. Preparati mogu biti liofilizovani, ukoliko je poželjno, i naknadno rastvorenu u pogodnom rastvaraču, npr., vodi. pH dobijenog rastvora može biti podešen, npr. na fiziološki pH, korišćenjem baze kao što je NaOH. Peptidni preparati mogu biti krakterisani sa masenom spektrometrijom ukoliko je poželjno, npr., da se potvrdi masa i/ili obazovanje disulfidne veze. Videti, npr., Mallik, 2005, and Katragadda, 2006.
[0084] U pronalasku, analog kompstatina sadrži molekul koji je polietilen glikol (PEG), da se stabilizuje jedinjenje, smanji imunogenost, poveća njegov životni vek u telu, poveća ili samanji negova rastvorljivost , i/ili poveća njegova otpornost na degradaciju . U pronalasku, analog kompstatina sadrži linearni PEG ostatak koji ima molekulsku masu od 40 kD i kuplovan je sa svakim od dva analoga ostatka analoga kompstatinska kao što je ovde detaljnije opisano. Postpci za pegilaciju su dobro poznati u stanju tehnike (Veronese, F.M. & Harris, Adv. Drug Deliv. Rev.54, 453-456, 2002; Davis, F.F., Adv. Drug Deliv. Rev. 54, 457-458, 2002); Hinds, K.D. & Kim, S.W. Adv. Drug Deliv. Rev. 54, 505-530 (2002; Roberts, M.J., Bentley, M.D. & Harris, J.M. Adv. Drug Deliv. Rev.54, 459-476; 2002); Wang, Y.S. et al. Adv. Drug Deliv. Rev. 54, 547-570, 2002). Raznovrsni polimeri kao što su PEGs i modifikovani PEGs,
2
uključujući derivatizovane PEGs za koje polipeptidi mogu biti konvencionalno vezani su opisani u Nektar Advanced Pegylation 2005-2006 Product Catalog, Nektar Therapeutics, San Carlos, CA, koji takođe obezbeđuju detačke pdgpvatajućih konjugacionih postupaka .
[0085] U pronalasku, analog kompstatina sadrži dva ostatka analoga kompstatina kuplovana za linearni PEG ostatak koji ima molekulsku masu od 40 kD pomoću amidne veze, kao što je ovde opisano detaljnije. Ostaci analoga kompstatina su prema tome kovelento vezani za polimer. Ostaci analoga kompstatina su identični. Prema tome, analog kompstatina prema pronalasku sadrži dva primerka, ili kopije, jednog ostatka analoga kompstatina kako je ovde definisano. U pronalasku broj ostataka analoga kompstatina ("n") je 2.
[0086] U pronalasku, ostatak analoga kompstatina sadrži ostatak Lys. Ostatak Lys je odvojen od cikličnog dela ostatka analoga kompstatina sa AEEAc spejserom kako je ovde definisano .
[0087] Bilo koja od različitih polimernih struktura i mreža može biti korišćena u drugim opisanim analozima kompstatina. Na primer, opisane polimerne strukture ili mereže mogu biti poliamid, polisaharid, polianhidrid, poliakrilamid, polimetakrilat, polipeptid, polietilen oksid, ili dendrimer. Pogodni postupci i polimerna struktura i mreža su opisane , npr., u WO98/46270 (PCT/US98/07171) ili WO98/47002 (PCT/US98/06963). Opisane polimerne strukture ili mreže mogu sadržati višestruko rektivne funkcionalne grupe, kao što su karboksilne kiseline, anhidride ili sukcinimidne grupe. Polimerna struktura ili mreža može reagovati sa analozima kompstatina. Opisani analog kompstatina može da sadrži brojne različite funkcionalne grupe, kao što su karboksilne kiseline, anhidrid, ili sukcinimidne grupe, koje reaguju sa odgovarajućim grupama na polimernoj strukturi . Alternativno, monomerne jedinice koje mogu biti spojene jedna obrazuju polimerne strukture i mreže mogu prvo reagovati sa analozima kompstatina i dobijeni monomeri mogu biti polimerizovani . Kratki lanci mogu biti prepolimerizovani, funkcionalizovani, i zatim smeša kratkih lanaca različitog sastava može biti povezana u duže polimere .
V. Mimetici kompstatina
[0088] Struktura kompstatina je poznata u stanju tehnike, i poznate su NMR strukture za brojne analoge kompstatina koji imaju veću aktivnost od samog kompstatin (Malik, supra). Strukturna informacija može biti korišćena da se napreave mimetici kompstatina.
[0089] Ovde je opisan mimerik kompstatina koji je bilo koje jedinjenje koje je kompetitivno sa kompstatinom ili bilo kojim analogom kompstatina (npr., analog kompstatina čija sekvenca je data u Tabeli 1) za vezivanje za C3 ili njegov fragment (kao što je 40 kD fragment β lanca za koji se veze kompstatin). Opisani mimetik kompstatina može imati aktivnost jednaku ili veću od kompstatina. Opisani mimetik kompstatina može biti stabilniji, oralno dostupniji, ili imati bolju biodostupnost od kompstatina. Mimetik kompstatina može biti peptid, nukleinska kiselina, ili mali molekul. Opisani mimetik kompstatima može biti jedinjenje koje se vezuje za vezujuće mesto kompstatina kako je određeno u strukturi kompstatin-C3 , npr.,kristalnoj strukturi ili 3-D strukturi koja je izvedena iz NMR eksperimenata. Opisani mimetik kompstatina može biti jedinjenje koje treba da je zamena za kompstatin u strukturi kompstatin-C3 i suštinski će obrazovati insti intramolekulske kontakte sa C3 kao kompstatin. Opisani kompstatin mimetk može biti jedinjenje koje se vezujue za vezujuće mesto peptida koji ima sekvencu datu u tabeli 1, npr., SEQ ID NO: 14, 21, 28, 29, 32, 33, 34, ili 36 ili, na primer, SEQ ID NO: 30 ili 31 ili druga sekvenca analoga kompstatina , u strukturi peptid-C3 . Opisani kompstatin
2
mimetik može biti jedinjenje koje može biti zamena za peptid koji ima sekvencu datu u tabeli 1, npr., SEQ ID NO: 14, 21, 28, 29, 32, 33, 34, ili 36 ili, na primer, SEQ ID NO: 30 ili 31 ili druga sekvenca analoga kompstatina, u strukturi peptid-C3 i obrazovala bi suštinski iste intramolekularne kontakte sa C3 kao peptidom. Opisani mimetik kompstatina može imati nepeptidnu strukturu ali imati bočne lance raspoređene u sekvenci zasnovanoj na sekvenci kompstatina.
[0090] Osoba iz struke će znati da jednom kada je određena željena konformacija kratkog peptida potvrđena, postupci za dizajniranje peptida ili peptidno mimetika da se uklapaju u konformaciju su dobro poznati. Videti, npr., G.R. Marshall (1993), Tetrahedron, 49: 3547-3558; Hruby and Nikiforovich (1991), in Molecular Conformation and Biological Interactions, P. Balaram & S. Ramasehan, eds., Indian Acad. of Sci., Bangalore, PP. 429-455), Eguchi M, Kahn M., Mini Rev Med Chem., 2(5):447-62, 2002. Dizajniranje peptidnih analoga može dalje biti razrađeno uzimanjem u obzir doprinosa različitih bočnih lanaca aminokiselinskih ostataka, npr., za efekat funkcionalnih grupa ili za uzimanje u obzir prostornih zahteva kao što je opisano u stanju tehnike za kompstatin i njegove analoge.
[0091] Osobe iz struke će znati da peptidni mimetici mogu služiti jednako dobro kao peptidi za svrhe obezbeđivanja specifične strukturne konformacije i potrebne funkcionalnosti bočih lanaca za vezivanje za C3 i inhibiranje aktivnosti komplementa. Prema tome, ovde je opisana koncept za dobijanje i korišćenje C3-vezivanja, jedinjenja koja inhibiraju komplement pomoću upotrebe bilo aminokiselina koje se javljaju u prirodi ili molekula koji nisu aminokiseline koji su u stanju da budu spojeni da obrazuju odgovarajuću konformaciju strukture. Nepeptidni analog, ili analog koji sadrži peptid i nepeptidne komponente, se ponekad odve naziva "peptido-mimetik" ili "izosterni mimetik," da označi zamene ili derivatizacije peptida koji poseduju većim delom iste osobine konformacione strukture i/ili ostalih funkcionalnosti, tako da budu dovoljno slični sa primerima peptida koji inhibiraju aktivaciju komplementa . Generalnije, mimetik kompstatina je bilo koje jedinjenje koje će smestiti farmakofore slično njihovom pozicioniranju u kompstatinu, čak i kada se razlikuje struktura.
[0092] Upotreba peptidomimetika za razvoj visokoafinitetnih peptidnih analoga je dobro poznata u stanju tehnike. Uzimajući u obzir rotaciona ograničenja slična onima aminokiselinskih ostataka, analozi koji sadrže ne-aminokiselinske ostatke mogu biti analizirani, i njihovi konformacioni motivi verifikovani, pomoću the Ramachandran plot (Hruby & Nikiforovich 1991), između ostalih poznatih tehnika.
[0093] Osoba iz struke će lako biti u stanju da ustanovi pogodne testove za odarbir da bi se idetifikovali dodatni mimetici kompstatina i da bi se izabrali oni koji imaju željene inhibitorske aktivnosti. Na primer, kompstatin ili njegov analog treba da je obeležen (npr., sa radioaktivnom ili fluorescentnom oznakom) i doveden u kontakt sa C3 u prisustvu različitih koncentracija testiranog jedinjenja. Procenjivana je sposobnost testiranog jedinjenja da smanji vezivanje analoga kompstatina za C3. Testirano jedinjenje koje značajno smanjuje vezivanje analoga kompstatina za C3 je kandidat za mikmentik kompstatina. Na primer, testirano jedinjenje koje smanjuje koncentraciju u ravnotežnom stanju kompleksa analoga kompstatina-C3 , ili da smanjuje brzinu obrazovanja kompleksa analog kompstatina-C3 za bar 25%, ili za bar 50%, je kandidat za mimetik kompstatina. Osoba iz struke če znati da brojne varijacije ovog testa za odabiranje mogu biti korišćene . Jedinjenja između kojih se vrši odabir uključuju prirodne proizvode, biblioteke aptamera, biblioteke prikazivanja faga, biblioteke jedinjenja sintetizovane pomoću kombinatorne hemije, itd. Ovde je opisano sintetizovanje kombinatorne biblioteke jedinjenja zasnovanih na gore opisanoj sekvenci jezgra i odabiranje biblikoteke da bi se identifikovali mimetici
2
kompstatina. Bilo koji od ovih postupaka treba takođe da bude korišćen za identifikovanje novih analoga kompstatina koji imaju veću aktivnost inhibicije nego testirani analozi kompstatina do sad.
VI. Ćelijski reaktivni analozi kompstatina ili analozi kompstatina sa oproduženim dejstvom dejstva
[0094] Takođe su ovde opisani ćelijski reaktivni analozi kompstatina. Ćelijski reaktivan analog kompstatina može da sadrži jedinjenje formule A-L-M, gde A je ostatak koji sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu J, L je opciono pristutni povezujući deo , i M sadrži ostatak analoga kompstatina . Tako opisani ostatak analoga kompstatina može sadržati bilo koji analog kompstatina, npr., bilo koji gore opisani analog kompstatina. Formula A-L-M obuhvata varijante u kojima A-L je prisutan na N-kraju ostatka analoga kompstatina, varijante u kojima A-L je prisutan na C-kraju ostatka analoga kompstatina, varijante u kojima A-L je vezan za bočni lanac aminokiseline ostatka analoga kompstatina, i varijanti u kojima isti ili različiti A-Ls su prisutni na oba kraja M. U opisanim jedinjenjima formule A-L-M, funkcionalna grupa analoga kompstatina će reagovati sa funkcionalnom grupom L da se obrazuje kovalentna veza za A ili L. Na primer, opisani ćelijski reaktivni analog kompstatina u kome ostatak analoga kompstatina sadrži analog kompstatina koji sadrži aminokiseline sa bočnim lancem koji sadrži primarnu amino (NH2) grupu (čiji analog kompstatina može biti prikazan formulom R<1>- (NH2)), može imati formulu R<1>-NH-L-A u kojoj nova kovalenta veza za L (npr., N-C) je obrazovana i izgubljen vodonik. Prema tome izraz "ostatak analoga kompstatina" obuhvata molekulske strukture u kojima bar jedan atom analoga kompstatina učestvuje u kovalentoj vezi sa drugim ostatkom , npr., preko modifikacije bočnog lanca. Kako je ovde opisano slična razmatranja se odnose na ostatke analoga kompstatina prisutne u multivalentnim jedinjenjima. Ovde je opisan blokirajući ostatak na N-kraju ili C-kraju analoga kompstatina, npr., analog kompstatina opisan gore u odeljku IV , zamenjen sa A-L u strukturi ćelijski reaktivnog analoga kompstatina. U opisanim aspektima, A ili L može da sadrži blokirajuči ostatak . Opisani ćelijski reaktivni analog kompstatina može imati molarnu aktivnost od bar oko 10%, 20%, ili 30%, npr., između 30% i 40%, između 30% i 50%, između 30% i 60%, između 30% i 70%, između 30% i 80%, između 30% i 90%, ili više, aktivnosti odgovarajućeg analoga kompstatina koji ima istu aminokiselinu sekvencu (i, ako je primenjivo, jedan ili više blokirajućih delova ) ali ne sadrže ćelijsko reaktivni ostatak. Opisani ćelijsko reaktvni analozi kompstatina mogu sadržati više ostataka analoga kompstatina , i molarne aktivnosti ćelijski reaktivnog analoga kompstatina može biti bar oko 10%, 20%, ili 30%, npr., između 30% i 40%, između 30% i 50%, između 30% i 60%, između 30% i 70%, između 30% i 80%, između 30% i 90%, ili više, zbira aktivnosti pomenutih ostataka analoga kompstatina .
[0095] U opisanim aspektima, ćelijski reaktivan ostatak A može da sadrži bilo koju od različitih ćelijskih reaktivnih grupa J. Generalno, ćelijska reaktivna funkcionalna grupa može biti izabrana na osnovu bar delom faktora kao što su (a) određena funkcionalna grupa koja se cilja; (b) sposobnost reaktivne funkcionalne grupe da reaguje sa ciljnom funkcionalnom grupom pod fiziološki prihvatljivim ex vivo uslovima (npr., fiziološki prihvatljiv pH i osmolarnost) i/ili in vivo uslovi (npr., u krvi); (c) specifičnost reakcije između reakcione funkcionalne i ciljane funkcionalne grupe pod fiziološki prihvatljivim ex vivo uslovima i/ili in vivo; (d) stabilnost (npr., pod in vivo uslovima) kovalentne veza koja će biti rezultat iz reakcije reaktivne funkcionalne grupe sa njenom ciljanom funkcionalnog grupom; (e) lakoća sintetizovanja ćelijski reaktivnog analoga kompstatina koja obuhvata reaktivnu funkcionalnu grupu, itd. Reaktivna funkcionalna grupa koja reaguje sa njegovim ciljanom hemijskom grupom bez oslobađanja odlazeće grupe može biti izabrana. Reaktivna funkcionalna grupa koja dovodi do oslobađanja odlazeće grupe sa metom može biti izabrana. Jedinjenja koja sadrže takve grupe mogu biti korisne, npr., da prate napredovanje i/ili stepen reakcije. Odlazeća grupa može biti fiziološki
2
prihvatljiva za ćelije, tkiva ili organe u stvorenoj količini (npr., na osnovu koncentracije i/ili apsolutne stvorene količine) i/ili je medicinski prihvatljive za subjekta u stvorenoj količini in vivo (npr., na osnovu koncentracije u relevantnoj telesnoj tečnosti kao što je krv i/ili na osnovu apsolutne stvorene količine). Dobijena odlazeća grupa ex vivo može biti bar delom uklonjena , npr., ispiranjem ćelije ili ispiranjem ili perfuzijom tkiva ili organa, npr., sa rastvorom soli.
[0096] Opisana ćelijski reaktivna funkcionalna grupa može reagovati sa bočnim lancem aminokiselinog ostatka i/ili sa N-krajnjom amino grupom ili C-krajnjom karboksilnom grupom proteina. Ćelijski reaktivna funkcionalna grupa može biti reaktivna sa sulfhidrilnim (-SH) grupama, koje se nalaze u bočnim lancima ostataka cisteina. Maleimidna grupa može biti korišćena. Maleimidne grupe reaguju sa sulfhidrilnim grupama ostataka cisteina proteina na fiziloškom pH i obrazuju stabilnu tioetarsku vezu. Haloacetilna grupa, kao što je jodo acetil ili bromoacetilna grupa mogu biti korišćene. Haloacetili reaguju sa sulfidrilnim grupama na fiziološkom pH. Reakcija jodoacetil grupe se odvija nukleofilnom supstitucijom joda sa atomom sumpora iz sulfidrilne grupe dovodi do stabilne tioestarske veze. Jodoacetamidna grupa može biti korišćena. Ćelijska reaktivna funkcionalna grupa može reagovati sa amino (-NH2) grupama, koje su prisutne na N-kraju proteina i u bočnom lancu ostataka lizina (ε-amino grupa). Aktivirani estar, npr., sukcinimidil estar (tj., NHS estar) može biti korišćen. Na primer, N-hidroksisukcinimid (NHS) ili njegov vodorastvorni analog (sulfo-NHS) mogu biti korišćeni u sintezi, pri čemu dobijeni ćelijski reaktivni analog kompstatina sadrži NHS estar. Ćelijski reaktivna funkcionalna grupa može reagovati karboksilnim (-COOH) grupama, koje su prisutne na C-kraju proteina i u bočnim lancima različitih ostataka aminokiselina. Ćelijski reaktivni analog kompstatina može biti reaktivan sa hidroksilnim (-OH) grupama, koje su prisutne u bočnim lancima različitih aminokiselina i u ostatcima ugljenih hidrata glikozilovanih proteina.
[0097] U opisanim aspektima, povezujući deo L može sadžati bilo koji ili više alifatičnih i/ili aromatičnih ostataka konzistentih sa obrazovanjem stabilnog jedinjenja koje je povezano sa povezujućim ostacima. Izraz "stabilan", kako je ovde korišćeno, poželjno odnosi se na jedinjenja koja poseduju stabilnost koja je dovoljna da omogući proizvodnju i koja održava integritet jednjenja u toku dovoljnog vremenskog perioda , npr., da bude korisan za jednu ili više ovde opisanih svrha. U opisanim aspektima, L može da sadrži zasićen ili nezasićen, supstituisan ili nesupstituisan, razgranati ili nerazgranati, alifatični lanac koji ima dužinu između 1 i 30, između 1 i 20, između 1 i 10, između 1 i 6, ili 5 ili manje ugljenikovih atoma, gde se dužina odnosi na broj C atoma u glavnom (najdužem) lancu. Alifatični lanac može sadržati jedan ili više heteroatoma (O, N, S), koji mogu biti nezavisno izabrani. Bar 50% atoma u glavnom lancu L mogu biti ugljenikovi atomi. L može da sadrži zasićeni alkil ostatak (CH2)n, gde n je između 1 i 30.
[0098] U nekim opisanim aspektima, L može sadržati jedan ili više heteroatoma i ima dužinu između 1 i 1000, između 1 i 800, između 1 i 600, između 1 i 400, između 1 i 300, između 1 i 200, između 1 i 100, između 1 i 50, između 1 i 30, ili između 1 i 10 ukupno ugljenikovih atoma u lancu. L može da sadrži oligo(etilen glikol) ostatak (-(O-CH2-CH2-)n) gde n je između 1 i 500, između 1 i 400, između 1 i 300, između 1 i 200, između 1 i 100, između 10 i 200, između 200 i 300, između 100 i 200, između 40 i 500, između 30 i 500, između 20 i 500, između 10 i 500, između 1 i 40, između 1 i 30, između 1 i 20, ili između 1 i 10.
[0099] U nekim opisanim aspektim, L može da sadrži nezasićeni ostatak kao što je -CH=CH- ili -CH2-CH=CH-; ostatak koji sadrži ne-aromatični sistem cikličnih prstenova (npr., cikloheksil deo), aromatični deo (npr., aromatični sistem cikličnih prstenova kao što je fenil deo); etarski ostatak (-C-O-C-); amidni ostatak (-C(=O)-N-); esterski ostatak (-CO-O-); karbonilni ostatak (-C(=O)-); iminski ostatak (-C=N-); tioetarski ostatak (-C-S-C-); aminokiselinski ostatak; i/ili bilo koji ostatak koji može biti obrazovan reakcijom dve kompatibilne reaktivne funkcionalne grupe. Jedan ili više ostataka povezujućeg dela ili ćelijski reaktivanog ostatka mogu biti supstituisane nezavisnom zamenom jednog ili više vodonika (ili drugih) atoma na njima sa jednim ili više ostataka koji uključuju, ali bez ograničenja samo na njih alifatični; aromatični, aril; alkil, aralkil, alkanoil, aroil, alkoksi; tio; F; Cl; Br; I; -NO2; -CN; -CF3; -CH2CF3; -CHC12; -CH2OH; -CH2CH2OH; -CH2NH2; -CH2SO2CH3; -ili -GRG1 gde G je -O-, -S-, -NRG2-, -C(=O)-, -S(=O)-, -SO2-, -C(=O)O-, -C(=O)NRG2-, -OC(=O)-, -NRG2C(=O)-, -OC(=O)O-, -OC(=O)NRG2-, -NRG2C(=O)O-, -NRG2C(=O)NRG2-, -C(=S)-, -C(=S)S-, -SC(=S)-, -SC(=S)S-, -C(=NRG2)-, -C(=NRG2)O-, -C(=NRG2)NRG3-, -OC(=NRG2)-, -NRG2C(=NRG3)-, -NRG2SO2-, -NRG2SO2NRG3-, ili -SO2NRG2-, gde svako javljanje RG1, RG2 i RG3 nezavisno uključuje, ali nije ograničeno na, vodonik, halogen, ili opciono supstituisan alifatični, aromatični, ili aril ostatak. Podrazumeva se da kada su prisutani sistemi cikličnih prstenova kao susptituenti mogu opciono biti vezani preko linearnog ostataka.
[0100] U nekim opisanim aspektima, L može sadržati jedan ili više bilo kog od opisanih ostataka u prethodnom paragrafu. L može sadržati dva ili više različitih ostataka vezanih jedan za drugi da bi se obrazovale strukture koje tipično imaju dužinu između 1 do oko 60 atoma, između 1 do oko 50 atoma, npr., između 1 i 40, između 1 i 30, između 1 i 20, između 1 i 10, ili između 1 i 6 atoma, gde se dužina odnosi na broj atoma u glavnom (najdužem) lancu. L može sadržati dva ili više različitih ostataka vezanih jedan za drugi da bi se obrazovala struktura koja tipično ima između 1 do oko 40, npr., između 1 i 30, npr., između 1 i 20, između 1 i 10, ili između 1 i 6 ugljenikovih atoma u glavnom (najdužem) lancu. Generalno, struktura takvog ćelijski reaktivnog kompstatina može biti prikazana formulom A-(L<Pj>)j-M, gde je tipično između 1 i 10, i svaki L<Pj>je nezavisno izabran između ostataka opisanih u prethodnom paragrafu. L može sadržati jedan ili više lanaca koji sadrže ugljenik kao što su -(CH2)n-i/ili -(O-CH2-CH2)n, koji su kovalentno vezani jedan za drugog i/ili za ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu ili analog kompstatina, npr., sa ostacima (npr., amidim, estarskim, ili etarskim ostacima) koji su iz reakcije dve kompatibilne reaktivne funkcionalne grupe . L može da sadrži oligo(etilen glikolni) ostatak i/ili zasićeni alkil lanac. L može sadžati -(CH2)m-C(=O)-NH-(CH2CH2O)n(CH2)pC(=O)- ili -(CH2)m-C(=O)-NH-(CH2)p(OCH2CH2)nC(=O)-. Tipično, m, n, i p su odabrani tako da broj ugljenika u lancu je između 1 i 500, npr., između 2 i 400, između 2 i 300, između 2 i 200, između 2 i 100, između 2 i 50, između 4 i 40, između 6 i 30, ili između 8 i 20. Tipično, m je između 2 i 10, n je između 1 i 500, i/ili p je između 2 i 10. Tipično, m je između 2 i 10, n je između 1 i 400, i/ili p je između 2 i 10. Tipično, m je između 2 i 10, n je između 1 i 300, i/ili p je između 2 i 10. Tipično, m je između 2 i 10, n je između 1 i 200, i/ili p je između 2 i 10. Tipično, m je između 2 i 10, n je između 1 i 100, i/ili p je između 2 i 10. Tipično, m je između 2 i 10, n je između 1 i 50, i/ili p je između 2 i 10. Tipično, m je između 2 i 10, n je između 1 i 25, i/ili p je između 2 i 10. Tipično, m je između 2 i 10, n je između 1 i 8, i/ili p je između 2 i 10opciono, bar jedan -CH2-je zamenjen sa CH-R, gde R može biti bilo koji supstituent opciono, bar jedan -CH2- je zamenjen sa heteroatomom, sistemom cikličnih prstenova, amidom, esterom, ili etarskim ostatakom. Tipično, L ne sadrži alkil grupu koja ima više od 3 ugljenikovih atoma u najdužem lancu. Tipično, L ne sadrži alkil grupu koja ima više od 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, ili 11 ugljenikovih atoma u najdužem lancu .
[0101] U nekim opisanim aspektim, A sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu J i linker L<1>koji sadrži povezujući deo L<P1>i reaktivnu funkcionalnu grupu koja reaguje sa analogom kompstatina da se dobije A-M A bifunctionalni linker L<2>koji sadrži dve reaktivne funkcionalne grupe i povezujući deo L<P2>može biti korišćen. Reaktivne funkcionalne grupe L mogu reagovati sa odgovarajućim reaktivnim
1
funkcionalnim grupama A i M da bi se dobilo ćelijski reaktivni analog kompstatina A-L-M. Analog kompstatina može da sadrži linker L<3>koji sadrži povezujući deo L<P3>. Na primer, kao što je dole diskutovano, linker koji sadrži reaktivnu funkcionlanu grupu može biti prisutan na N-ili C-kraju ili ostatak koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu može biti vezan za N-ili C-kraj pomoću linkera. Prema tome L može sadržati višestruke povezujuće delove L<P>doprinoseći, npr., sa A, sa linkerom korišćenim da se spoje A i M, i/ili sa analogom kompstatina. Razume se da, kada je prisutan u strukturi A-L-M, izvesne reaktivne funkcionalne grupe pre reakcije u L<1>, L<2>, L<3>, itd., će podleći reakciji, tako da samo deo pomenute reaktivne funkcionalne grupe bude prisutan u krajnjoj strukturi A-L-M, i jedinjenje će sadržati ostatke obrazovane reakcijom pomenuih funkcionalnih grupa. Generalno, ukoliko jedinjenje sadrži dva ili više povezujućih delova, povezujući delovi mogu biti isti ili različiti, i mogu biti nezavisno odabrani. Višestruki povezujući delovi L<P>mogu biti vezani jedan za drugi da bi se obrazovao veći povezujući deo L, i bar neki od takvih povezujućih delova mogu imati jedan ili više analoga kompstatina(s) i/ili ćelijski reaktivnih funkcionalnih grupa za njih vezanih. Analozi kompstatina mogu biti isti ili različiti i, ako su različiti, mogu biti nezavisno izabrani. Isto se odnosi na povezujuće delove i reaktivne funkcionalne grupe . Bar jedna veza može biti stabilna nekovalentna veza kao što je veza biotin/(strept)avidin ili druga nekovalentna veza približno ekvivalentne jačine.
[0102] Opisani ćelijski reaktivni analog kompstatina sadrži analog kompstatina u kome bilo koja od SEQ ID NOs: 3-36, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A je produžena za jednu ili više aminokiselina na N-kraju, C-kraju ili oba, gde br jedana od aminokiselina ima bočni lanac koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu kao što je primarni ili sekundarni amin, sulfhidrilna grupa, karboksilna grupa (koja može biti prisutna kao kraboksilatna grupa ), gvanidino grupa, fenolna grupa, indolna grupa, tioetarska, ili imidazolni prsten. Aminokiseline mogu biti L-aminokiseline. Bilo koja ili više aminokiselina mogu biti D-aminokiseline. Ukoliko je dodato više aminokiselina, aminokiseline mogu biti nezavisno izabrane. Reaktivna funkcionalna grupa (npr., primarni ili sekundarni amin) mogu biti korišćene kao mete za adiciju ostataka koji sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu. Aminokiseline koje imaju bočni lanac koje sadže primarni ili sekundarni amin uključuju lizin (Lys) i diaminokarboksilne kiseline opšte strukture NH2(CH2)nCH(NH2)COOH kao što su 2,3-diaminopropionska kiselina (dapa), 2,4-diaminobuterna kiselina (daba), i ornitin (orn), gde n = 1 (dapa), 2 (daba), i 3 (orn), respektivno. Bar jedna aminokiselina može biti cistein, asparaginska kiselina, glutaminska kiselina, arginin, tirozin, triptofan, metionin, ili histidin. Cistein ima bočni lanac koji sadrži sulfhidrilnu grupu. Asparaginska kiselina i glutaminska kiselina imaju bočni lanac koji sadrži karboksilnu grupu (jonizabilnu do karboksilatne grupe). Arginin ima bočni lanac koji sadrži gvanidnino grupu. Tirozin ima bočni lanac koji sadrži fenolnu grupu (jonizabilnu do fenolatne grupe ). Triptofan ima bolni lanac koji sadrži indolni prsten koji uključuje, npr., triptofan. Metionin ima bočni lanac koji sadrži tioetarsku grupu koja obuhvata , npr., metionin. Histidin ima bočni lanac koji sadrži imidazolni prsten Veliki broj nestandarnih aminokiselina koje ima bočne lance koji sadrže jednu ili više takvih reaktivnih funkcionalnih grupa su dostupne, uključujući aminokiseline koje se javljaju u priridoi i aminokiseline koje se ne nalaze u prirodi. Videti, npr., Hughes, B. (ed.), Amino Acids, Peptides and Proteins in Organic Chemistry, Volumes 1-4, Wiley-VCH (2009-2011); Blaskovich, M., Handbook on Syntheses of Amino Acids General Routes to Amino Acids, Oxford University Press, 2010. Jedna ili više nestandardnih aminokiselina može biti korišćeno da se obezbede mete za adiciju ostataka koji sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu. Bilo koja ili više aminokislina može biti pogodno zaštićeno u toku sinteze jedinjenja. Na primer, jedna ili više aminokiselina mogu biti zaštićene u toku reakcija koje uključju bočne lance ciljane aminokiseline. Gde aminokiselina koja sadrži sulfhidrile korišćene za adiciju ostataka koji sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu, sulfhidril može
2
biti zaštićen god je jedinjenje bilo ciklizivano obrazovanjem intramolekularne disulfidne veze između drugih aminokiselina kao što su cisteini. z
[0103] U diskusiji u ovom paragrafu, aminokiselina koja ima bočni lanac koji sadrži amidnu grupu je opisana kao primer. Analogno, može biti korišćena aminokiselina koja ima bočni lanac koji sadrži različitu reaktivnu funkcionalnu grupu. Aminokiselina koja ima bočni lanac koji sadrži primarni ili sekundarni amin može biti vezana direktno za N-kraj ili C-kraj bilo koje SEQ ID NOs: 3-36, 37, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A ili preko peptidne veze. Aminokiselina koja ima bočni lanac koji sadrži primarni ili sekundarni amin može biti vezana za N-ili C-kraj bilo koje od SEQ ID NOs: 3-36, 37, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A ili preko povezujućeg dela, koji može sadržati bilo koji ili više gore opisanih povezujućih ostataka. Bar dve aminokiseline mogu biti dodate na ili bilo koji ili oba kraja. Dve ili više dodatih aminokiselina može biti vezano jedna za drugu sa peptidnim vezama ili bar neke dodate aminokiseline mogu biti vezane jedna za drugu sa povezujućim delom, koji može sadržati jednan ili više ovde opisanih povezujućih ostataka. Prema tome, ćelijski reaktivan analog kompstatina može da sadrži analog kompstatina ostatak M formule B1-R1-M1-R2-B2, gde M1predstavlja bilo koji od SEQ ID NOs: 3-36, 37, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A, ili R1 ili R2 mogu biti odsutni, bar jedan od R1 i R2 sadrži aminokiselinu koja ima bočni lanac koji sadrži primarni ili sekundarni amin, i B1 i B2 su opciono prisutni blokirajući ostaci. R1 i/ili R2 mogu biti povezani za M1peptidnom vezom ili nepeptidnom vezom. R1 i/ili R2 može da sadrži povezujući deo L<P3>. Na primer, R1 može imati formulu M2-L<P3>i/ili R2 može imati formulu L<P3>- M2gde je L<P3>povezujući deo, i M2sadrži bar jednu aminokiselinu koja ima bočni lanac koji sadrži primarni ili sekundarni amin. Na primer, M2može biti Lys ili aminokiselinski lanac koji sadrži Lys. L<P3>može sadržati kao sastojke jednu ili više aminokiselina. Na primer, L<P3>može biti dužine između 1 i oko 20 aminokiselina , npr., dužine između 4 i 20 aminokiselina. L<P3>može sadržati ili se sastojati od višestrukih Gly, Ser, i/ili Ala ostatatka. Ponekad, L<P3>ne sadrži aminokiselinu koja sadrži reaktivnu SH grupu, kao što je Cys. Ponekad, L<P3>sadrži oligo(etilene glikol) ostatak i/ili zasićeni alkil ostatak. Ponekad, L<P3>je vezan za N-terminalnu aminokiselinu Mi preko amidne veze. Ponekad, L<P3>je vezan za C-krajnju aminokiselinu Mi preko amidne veze. Jedinjenje može biti dalje produženo na bilo kom ili oba kraja dodavanjem još povezujućeg dela i/ili aminokiselina. Aminokiseline mogu biti iste ili različite i ukoliko su različite mogu biti nezavisno izabrane. Mogu biti korišćene dve ili više aminokiselina koje imaju bočne lance sadrže reaktivne funkcionalne grupe, gde reaktivne funkcionalne grupe mogu biti iste ili različite. Dve ili više reaktivnih funkcionalnih grupa može biti korišćeno kao mete za adiciju dva ili više ostatka . Ponekad, dodatao je dva ili više ćelijski reaktivnih ostataka. Ponekad, dodati su ćelijski reaktivan ostatak i ciljajući ostatak. Ponekad, linker i/ili ćelijski reaktivan ostatak je vezan za aminokiselini bočni lanac posle ugradnje aminokiselina u bočni lanac. Ponekad, linker i/ili ćelijski reaktivan ostatak je već vezan za aminokiselinski bočni ostatak pre upotrebe aminokiselina u sintezi ćelijski reaktivnog analoga kompstatina. Na primer, može biti korišćen Lys derivat koji ima linker vezan za njegov bočni lanac. Linker može da sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu ili može naknadno biti modifikovan da sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu.
[0104] Izvesni ćelijski reaktivni analozi kompstatina su dole opisani detaljnije. U sledećoj diskusiji, peptid ima aminokiselinu sekvencu Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr (SEQ ID NO: 37) (koja odgovara analogu kompstatina iz SEQ ID NO: 28, gde zvezdica u SEQ ID NO: 37 predstavlja cisteine spojene sa disulfidnom vezom u aktivno jedinjenje, i (1Me)Trp predstavlja 1-metiltriptofan)), je korišćen kao u primeru ostataka analoga kompstatina; maleimid (skraćeno Mal) je korišćen kao primer ćelijski reaktivne funkcionalne grupe; (CH2)ni (O-CH2-CH2)nsu korišćeni kao primeri povezujućih delova; lizin je korišćen kao primer aminokiseline koja sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu (u nekim jedinjenjima), i acetilacija i amidacija N-i C-kraja, respektivno, su korišćeni kao opciono prisutni primeri blokirajućih ostataka u nekim jedinjenjima i predstavljeni su kurzivom, tj., kao Ac i NH2respektivno. Podrazumeva se da jedinjenja mogu biti pripremljena korišćenjem različitih sintetskih pristupa i korišćenjem različitih prekursora.
[0105] Opisani ćelijski reaktivan ostatak može biti obezbeđen sa ćelijski reaktivnim jedinjenjem koje sadrži maleimidnu grupu (kao ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu) i alkansku kiselinu (RCOOH), gde R je alkil grupa. Na primer, 6-malemeidokapronska kiselina (Mal-(CH2)5-COOH), dole prikazana, može biti korišćena.
Jedinjenje I
[0106] Opisani ćelijski reaktivan ostatak može biti obezbeđen derivatizacijom alanske kiseline u kojoj je karboksilni kiselinski ostatak aktiviran, npr., OH je pretvoren u bolju odlazeću grupu. Na primer, karboksilna grupa jedinjenja I može reagovati sa EDC, a zatim sledi reakcija sa NHS (koji može opciono obezbediti vodorastvorni sulfo-NHS), dajući derivat N-hidroksisukcinimid estra 6-malemeidokapronske ksieline , tj., N-hidroksisukcinimid (NHS) estra 6-maleimidoheksanske kiseline (dole prikazan).
Jedinjenje II
[0107] Jedinjenje iz SEQ ID NO: 37 može biti modifikovano na N-i/ili C-kraju da se stvori ćelijski reaktivan analog kompstatina. Na primer, jedinjenje II može biti korišćeno da se dobije sledeći ćelijski reaktivan analog kompstatina reakcijom sa N-terminalnom amino grupom Ile.
[0108] Maleimid-(CH2)5-C(=O)-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH2(SEQ ID NO: 38). Pretpostavlja se da u SEQ ID NO: 38 -C(=O) ostatak je vezan neposredno za C-krajnju aminokiselinu (Ile), preko C-N veze, gde je N deo aminokiseline i nije prikazan.
[0109] U drugim opisanim aspektima, maleimid grupa je vezana za Thr na C-kraju, dovodeći do sledećeg ćelijski reaktivnog analoga kompstatina:
[0110] Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-(C=O)-(CH2)5-maleimid (SEQ ID NO: 39).
[0111] Ćelijski reaktivan analog kompstatina može biti sintetizovan pomoću bifunkcionalnog linkera (npr., heterobifunkcionalnog linkera). Primer heterobifunkcionalnog linkera sadrži (CH2-CH2-O)ni (CH2)m(gde m=2) ostatke su dole prikazani :
4
Jedinjenje III
[0112] Jedinjenje III sadrži maleimidnu grupu kao ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu i NHS estarski ostatak koji reaguje trenutno sa amino grupom (npr., N-terminalna amino grupa ili amino grupa aminokiselinskog bočnog lanca ).
[0113] Verzija jedinjenja III u kome n = 2 može biti korišćen da se dobije sledeći ćelijski reaktivan analog kompstatina korišćenjem analoga kompstatina iz SEQ ID NO: 37:
[0114] Maleimid-(CH2)2-C(=O)-NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2CH2C(=O)-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp -Gln-Asp-Trp-GlyAla-His-Arg-Cys*-Thr-NH2(SEQ ID NO: 40)
[0115] Pretpostavlja se da u jedinjenju iz SEQ ID NO: 40 a -C(=O) ostatak je vezan za N-krajnju aminokiselinu (Ile ostatak preko C-N veze, gde N je deo aminokiseline i nije prikazan. Linker može imati formulu jedinjenja III gde n ≥ 1. Primeri vrednosti za n u (CH2-CH2-O)nostatku su ovde obezbeđeni.
[0116] Alkil lanac koji povezuje maleimidni ostatak sa ostatkom molekula može sadržati više ili manje metilenskih jedinica, oligo(etilen glikol) ostatak može sadržati više ili manje etilen glikolnih jedinica, i/ili može biti više ili manje metilenskih jedinica koji se nalaze bočno sa jedne ili obe strane oligo(etilen glikolnog) ostataka, kako je poređeno sa jedinjenjem iz SEQ ID NO: 39 ili SEQ ID NO: 40. Neki otkriveni ćelijski reaktivni analozi kompstatina su ilustrativni sa nekoliko dole prikazanih takvih varijacija (SEQ ID NOs: 41-46):
Maleimid-(CH2)2-C(=O)-NH-CH2CH2OCH2CH2C(=O)-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp -Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH2 (SEQ ID NO: 41)
Maleimid-(CH2)3-C(=O)-NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2C(=O)-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp -Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH2 (SEQ ID NO: 42)
Maleimid-(CH2)5-C(=O)-NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2C(=O)-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH2 (SEQ ID NO:43)
Maleimid-(CH2)4-C(=O)-NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2CH2C(=O)-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp -Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH2(SEQ ID NO: 44)
Maleimid-(CH2)2-C(=O)-NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2CH2C(=O)-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp -Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH2(SEQ ID NO: 45)
Maleimid-(CH2)5-C(=O)-NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2C(=O)-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp -Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH2(SEQ ID NO: 46)
SEQ ID NO: 37 može biti produžen da sadrži Lys ostatak na N-ili C-kraju peptida, npr., kao što je dole dato kao primer za vezu na C-kraju:
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-Lys-NH2(SEQ ID NO: 47).
Lys ostatak može biti vezan za N-ili C-kraj SEQ ID NO: 37 pomoću peptidnog linkera, npr., kao što je dole dato kao primer za vezu na C-kraju:
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-(Gly)5-Lys-NH2(SEQ ID NO: 48).
[0117] Linker koji sadrži primarni ili sekundarni amin može biti dodat na N-ili C-kraj analoga kompstatina. Linker može da sadrži alkil lanac i/ili oligo(etilen glikol) ostatak, kao što je NH2(CH2CH2O)nCH2C(=O)OH (npr., 8-amino-3,6-dioksaoktanska kiselina (AEEAc) ili 11-amino-3,6,9-trioksaundecanska kiselina) ili njihovog NHS estra (npr., NHS estar 8-amino-3,6-dioksaoktanske kiseline ili 11-amino-3,6,9-trioksaundekanske kiseline).
[0118] Opisano jedinjenje je kao što sledi (gde deo kome doprinosi linker je prikazano masnim lovima):
NH2(CH2)5C(=O)-Ile-Cys-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys-Thr-NH2(SEQ ID NO: 49) NH2(CH2CH2O)2CH2C(=O)-Ile-Cys-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys-Thr-NH2(SEQ ID NO: 50)
[0119] U nekim izvođenjima, Lys ostatak je vezan za C-kraj SEQ ID NO: 37 pomoću linkera koji sadrži nepeptidni deo. Linker sadrži 8-AEEAc, dovodeći do sledećeg jedinjenja (gde deo kome je doprinos 8-AEEAc je prikazan masnim slovima):
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr -NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2-C(=O)-Lys-NH2(SEQ ID NO: 51)
[0120] Pretpostavlja se da u sekvenci SEQ ID NOs: 49 i 50, -C(=O) je vezan za susedni Ile ostatak pomoću C-N veze, gde je N deo aminokiseline i nije prikazan. Slično u SEQ ID NO: 51, -C(=O) ostatak je vezan za susedni Lys ostatak pomoću C-N veze, gde je N deo aminokiseline i nije prikazan. Pretpostavlja se takođe da će u SEQ ID NO: 51 NH ostatak biti vezan neposreno za N-krajnju aminokiselinu (Thr), preko C-N veze, gde je C karbonilni ugljenik aminokiseline i nije prikazan.
[0121] Jedinjenja iz SEQ ID NOs: 47-51 može lako biti modifikovano na primarnoj amino grupi da bi se dobio ćelijski reaktivan analog kompstatina. Na primer, jedinjenja SEQ ID NOs: 47-51 (ili druga jedinjenja koja sadrže primarni ili sekundarni amin i ostatak analoga kompstatina ) mogu regovati sa N-sukcinimidil estra 6-maleimidokapronske kiseline da se dobije sledeći ćelijski reaktivni analozi kompstatina:
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-Lys-(C(=O)-(CH2)5-Mal)-NH2(SEQ ID NO: 52).
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-(Gly)5-Lys--(C(=O)-(CH2)5-Mal)-NH2(SEQ ID NO: 53).
Mal-(CH2)5-(C(=O)-NH(CH2)5C(=O)-Ile-Cys-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys-Thr-NH2(SEQ ID NO: 54)
Mal-(CH2)5-(C(=O)NH(CH2CH2O)2CH2C(=O)-Ile-Cys-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys-Thr-NH2(SEQ ID NO: 55)
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr –NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2-C(=O)-Lys-(C(=O)-(CH2)5-Mal)-NH2(SEQ ID NO: 56)
[0122] Drugi ćelijski reaktivni analog kompstatina je prikazan kao:
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-HisArg-Cys*-Thr-Lys-C(=O)-CH2(OCH2CH2)2NH(C(=O)-(CH2)5-Mal)-NH2(SEQ ID NO: 57).
[0123] Takođe ovde su opisane varijante SEQ ID NOs: 38-57 u kojima -Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-je zamenjen sa aminokiselinom sekvencom koja sadrži aminokiselinu sekvencu bilo kod drugog analoga kompstatina, npr., bilo koje od SEQ ID NOs 3-27 ili 29-36, 37, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A uz uslov da blokirajći ostaci prisutni na N-i/ili C-kraju analoga kompstatina mogu biti odsutni, zamenjeni sa linkerom (koji može da sadrži blokirajući ostatak), ili vezani za različiti N-ili C-krajnje aminokiseline prisutne u odgovarajućoj varijanti.
[0124] Drugi opisani bifunkcionalni linkeri za umnožavanje sadrže maleimid kao ćelijski reaktivan ostatak i NHS ester kao aminski-reaktivane ostatak obuhvataju, npr., sukcinimidil 4-(pmaleimidofenil)butirat (SMPB); sukcinimidil 4-(N-maleimidometil)-cikloheksan-1-karboksilat (SMCC); N-γ-maleimidobutiril-oksisukcinimid estar (GMBS). Adicija sulfonata na NHS prsten dovodi do vodorastvornog analoga kao što je sulfo-sukcinimidil(4-jodoacetil)-aminobenzoat (sulfo-SIAB), sulfosukcinimidil 4-(N-maleimidometil)-cikloheksan-1-karboksilat (sulfo-SMCC), sulfo-sukcinimidil 4-(pmaleimidofenil)butirat (sulfo-SMPB), sulfo-N-γ-maleimidobutiril-oksisukcinimid estar (sulfo-GMBS) itd., čime se može izbeći potreba za organskim rastvaračem. Verzija sa dugačkim lancem bilo koga od gore pomenutih, koja sadrži spejserski krak između ostataka NHS estra i ostatka molekula, može biti korišćena. Spejser može sadržati, npr., alkil lanac. Primer je sukcinimidil-4-[N-Maleimidometil]cikloheksan-1-karboksi-[6-amidokaproat].
[0125] Opisani bifunkcionalni linker sadrži NHS estar (kao aminski-reaktivni ostatak) i jodoacetil grupu (reaktivnu sa sulfhidrilnim grupama). Takvi linkeri uključuju , npr., N-sukcinimidil(4-jodoacetil)-aminobenzoat (SIAB); sukcinimidil 6-[(jodoacetil)-amino]heksanoat (SIAX); sukcinimidil 6-[6-(((jodoacetil)amino)-heksanoil) amino]heksanoat (SIAXX); sukcinimidil 4-((jodoacetil)amino)metil)-cikloheksan-1-karboksilat (SIAC); sukcinimidil 6-((((4-(jodoacetil)amino)metil-cikloheksan-1-karbonil)amino)heksanoat (SIACX);
[0126] Drugi opisani bifunkcionalni linker sadrži NHS estar (kao aminski reaktivan ostatak) i piridi disulfidnu grupu (kao ćelijski reaktivan ostatak reaktivan sa sulfhidrilnim grupama). Primeri uključuju N-sukcinimidil 3-(2-piridilditio)propionat (SPDP); sukcinimidiloksikarbonil-α-metil-α-(2-piridilditio)toluen (SMPT) i verzije koje sadrže sulfonat na NHS prstenu i/ili spejser koji sadrži alkil lanac između NHS estarskog ostataka i ostataka molekula (npr., sukcinimidil 6-(3-[2-piridilditio]-propionamido)heksanoat) (LC-SPDP). Treba da se koriste varijacije takvih linkera koje uključuju dodatne ili različite ostatke. Na primer, duži ili kraći alkil lanac treba da se korisni u spejseru ili oligo(etilen glikol) ostatak umesto alkil lanca.
[0127] Generalno, ćelijski reaktivan analog kompstatina može biti sintetizovan korišćenjem različitih pristupa. Ćelijski reaktivna jedinjenja koja sadrže ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu i linker mogu često biti nabavljeni kao pripremljeni gradivni blokovi. Na primer, 6-malemeidokapronska kiselina N-hidroksisukcinimid estar i 6-maleimidokapronske kiseline mogu biti nabaveljeni od različitih snabdevača. Alternativno, takva jedinjenja mogu biti sintetizovana korišćenjem postupaka poznatih u stanju tehnike. Videti, npr., Keller O, Rudinger J. Helv Chim Acta.58(2):531-41, 1975 and Hashida S, et al., J Appl Biochem., 6(1-2):56-63, 1984. See also, Hermanson, G. supra, i njihove reference, za diskusiju postupaka i reagenasa za upotrebu za sintezu konjugata. Generalno, opis obuhvata bilo koji postupak proizvodnje jedinjenja koje sadrži ostatak analoga kompstatina i ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu, i dobijena jedinjenja.
[0128] Aminokiselina koja ima linker vezan za bočni lanac može biti korišćena u sintezi linearnog peptida. Linearni peptid može biti sintetizovan korišćenjem standarnih postupaka za sintezu peptida poznatih u stanju tehnike, npr., standardna sinteza peptida na čvrstoj fazi . Linearni peptid je zatim ciklizovan (npr., oksidacijom Cys ostataka da obrazuju intramolekularni disulfid). Ciklično jedinjenje može zatim da reaguje sa linkerom koji sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu. Ostatak koji sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu može da reaguje sa linearnim jedinjenjem pre njegove ciklizacije. Generalno, reaktivne funkcionalne grupe mogu biti odgovarajuće zaštićene da izbegnu neželjene reakcije jedna sa drugom u toku sinteze ćelijski reaktivnog analoga kompstatina. Ćelijski reaktivna funkcionalna grupa, bilo kog bočnoga lanaca aminokiseline, i/ili ili jednog ili oba kraja peptida mogu biti zaštićeni u toku reakcije i zatim zaštita skinuta. Na primer, SH grupe Cys ostataka i/ili SH-reaktivni ostaci kao što su maleimidi mogu biti zaštićeni do posle ciklizacije da bi se izbegla reakcija između njih. Reakcioni uslovi su odabrani na osnovu bar delom zahteva određenih reaktivnih funkcionalnih grupa da se postigne racionalni prinos u racionalnom vremenskom periodu. Temperatura, pH, i koncentracija reagenasa može biti podešena da se postigne želejni stepen ili brzina reakcije. Videti, npr., Hermanson, supra. Željeni proizvod može biti prečišćen , npr., da se ukloni neizreagovano jedinjenje koje sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu, neizreagovani analog kompstatina, linkeri, proizvodi drugačiji od onog željenog ćelijski reaktivnog analoga kompstatina koji je stvoren u reakciji, druge supstance prikazane u reakcionoj smeši, itd.
[0129] U pronalasku, linker kako je gore opisan je korišćen u proizvodnji analoga kompstatina, koji dalje sadrži linearni polietilen glikolni (PEG) lanac koji npr., stabilizuje jedinjenje, produžava njegovo vreme u telu, povećava rastvorljivost, smanjuje njegovu imunogenost, i/ili povećava njegovu otpornost na degradaciju. Bez ograničavanja pronalaska na bilo koji način, takva ostatak može se ovde nazivati kao "ostatak koji smanjuje klirans" (eng. clearance reducing moiety-CRM), i analog kompstatina koji sadrži takav ostatak može se nazivati "analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva". Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može imati srednju vrednost poluživota u plazmi od bar 1 dan, npr., 1 -3 dana, 3 -7 dab, 7 -14 dana, ili 14 -28 dana, kada se daje IV u dozi od 10 mg/kg ljudima ili nehumanim primatima, ili dozi od oko 1-3 mg/kg, 3-5 mg/kg, 5-10 mg/kg, npr., 7 mg/kg. Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može imati srednju vrednost poluživota u plazmi od bar 1 dan, npr., 1 -3 dana, 3 -7 dana, 7 -14 dana, ili 14 -28 dana, kada se daje subkutanozno, npr., u dozi od oko 1-3 mg/kg, 3-5 mg/kg, 5 -10 mg/kg, npr., 7 mg/kg ljudima ili nehumanim primatima . Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može imati srednju vrednost poluživota u plazmi (npr., krajnji poluživot) između oko 4-10, 5-9, 5-8, 6-9, 7-9, ili 8-9 dana, npr., oko 4,4.5, 5,5.5, 6, 6.5, 7, 7.5, 8, 8.5, 9, 9.5 ili 10 dana kada se daje intravenski, npr., u dozi oko 1-3 mg/kg, 3-5 mg/kg, ili 5-10 mg/kg, npr., 7 mg/kg ljudima ili nehumanim primatima. Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može imati srednju vrednost poluživota u plazmi (npr., terminalni poluživot) između oko 4-10, 5-9, 5-8, 6-9, 7-9, or 8-9 dana, npr., oko 4,4.5, 5,5.5, 6, 6.5, 7, 7.5, 8, 8.5, 9, 9.5 ili 10 dana, kada se dalje subkutanozno u, npr., a dozi od oko 1-3 mg/kg, 3-5 mg/kg, 5 -10 mg/kg, npr., 7 mg/kg ljudima ili nehumanim primatima. Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može biti karakterisan time što je obimno apsorbovan sa mesta davanja u toku vremenskom periodu posle subkutanozne injekcije i obezbeđuje , npr., tokom ili posle oko 1-2 dana posle davanja, nivo u krvi koji je uporediv sa onim koji se postiže sa istom količinom jedinjenja koje se umesto toga daje intravenski. Nivo u krvi tokom ili posle oko 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, ili više dana posle davanja subkutanozne doze može biti u okviru oko 5%, 10%, 15%, 20%, ili 25% nivoa u krvi koji bi se postigao kada bi se ista količina umesto toga dala intravenski. Videti, npr., slika 11, pokazuje farmakokinetiku intravenski i subkutanozno davane doze jedinjenje iz primera ovde opisanog posle oko 1-2 dana posle davanja. Srednja vrednost poluživota u plazmi analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva posle davanja IV u dozi od 10 mg/kg ljudima ili nehumanim primatima može biti povećana bar sa faktorom 2, npr., sa faktorom 2-5, 5-10, 10-50, ili 50-100 -puta ili 100-150-puta ili 150-200 puta u poređenju sa onim odgovarajućeg analoga kompstatina koji ima istu aminokiselinsku sekvencu (i, ukoliko je primenjivo, jedan ili više blokirajućih ostataka) ali ne sadrže CRM. Takav porast u poluživotu može biti primećen posle davanja pomoću drugih puteva kao što je subkutanozno davanje i/ili korišćenjem drugh doza, npr., drugih ovde opisanih doza, npr., 20 mg/kg. Analog kompstatina prema bilo kojoj SEQ ID NOs: 3-36 , 37, 37A.38A, 39A, 40A, ili 41A mogu biti produženi sa jednom ili više aminokiselina na N-kraju, C-kraju, ili oba, gde bar jedna aminokiselina ima bočni lanac koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu kao što je primarni ili sekundarni amin, sulfhidrilnu grupu, karboksilnu grupu (koja može biti prisutna kao karboksilatna grupa), gvanidino grupa, fenolna grupa, indolna grupa, tioetar, ili imidazolni prsten, koji olakšavaju konjugaciju sa reaktivnom funkcionalnom grupom da veže CRM za analog kompstatina. Razume se da odgovarajući analog kompstatina kome nedostaje CRM takođe može da nedostaje jedna ili više takvih aminokiselina koje su prisutne u analogu kompstatina sa produženim trajanjem dejstva kojem odgovara. Prema tome, odgovarajući analog kompstatina sadrži bilo koju od SEQ ID NOs: 3-36, 37, 37A.
38A, 39A, 40A, ili 41A i kome nedostaje CRM će se smatrati da "ima istu aminokiselinsku sekvencu" kao SEQ ID NO: 3-36, 37, 37A. 38A, 39A, 40A, ili 41A, respektivno. Na primer, odgovarajući analog kompstatina koji sadrži aminokiselinu sekvencu od SEQ ID NO: 14, 21, 28, 29, 32, 33, 34, ili 36 kome nedostaje CRM se razume da "imaju istu aminokiselinu sekvencu" kao SEQ ID NO: 14, 21, 28, 29, 32, 33, 34, ili 36, respektivno. Poluživot u plazmi može biti terminalni poluživot posle davanje pojedinačene IV doze. Poluživot u plazmi može biti terminalni poluživot posle dostizanja ravnotežnog stanja posle davanja višestrukih IV doza. Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može postignuti Cmax u plazmi od bar 5-puta veću od odgovarajućeg analoga kompstatina koji ne sadrži CRM, npr., između 5-i 50-puta veću, posle davanje jedne IV doze primatu, ili praćenjem davanja višestrukih IV doza. Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može postiću Cmax u plazmi između 10-i 20-puta veći od odgovarajućeg analoga kompstatina koji ne sadrži CRM posle davanje jedne IV doze primatu, ili posle davanja višestrukih IV doza. U nekim izvođenjima primat je čovek. U nekim izvođenjima primat je nehumani primat, npr., majmun, kao što je cinomolgus majmun ili rezus majmun. Bubrežni klirans analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva tokom prvih 24 sata posle davanja IV doze od 10 mg/kg ili 20 mg/kg ljudima ili nehumanim primatima može biti smanjeno bar za faktor 2, npr., sa faktorom 2-5, 5-10, 10-50, or 50-100 –puta ili 100-150-puta ili 150-200 puta u poređenju sa bubrežnim kliranskom odgovarajućeg analoga kompstatina. Takvo smanjenje u bubrežnom kliransu može se primetiti posle davanja drugim putevima kao što su subkutanozno davanje i/ili korišćenje drugih doza, npr., drugih ovde opisanih doza, npr., 20 mg/kg. Koncentracija analoga kompstatina može biti merena u uzorcima krvi i/ili urina pomoću, npr., UV, HPLC, masene spektrometrije (MS) ili antitela za CRM, ili kombinacije takvih postupaka, kao što su LC/MS ili LC/MS/MS. Farmakokinetični parametri kao što su poluživot i klirans mogu biti određeni korišćenjem postupaka poznatim osobma iz struke. Farmakokinetične analize mogu biti izvedene , npr., sa WinNonlin software v 5.2 (Pharsight Corporation, St. Louis, MO) ili drugim pogodnim programima.
[0130] CRM može biti stabilan u fiziološkim uslovima u toku bar 24 sata ili više. CRM može biti stabilan u sisarima , npr., primatu, npr., humanoj ili nehumanog primata (npr., majmunu) krvi, plazmi, ili serumu u toku bar 24 sata. Bar 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99%, ili više, od CRM molekula može ostati nedirnuto posle inkubacije u fiziološkim uslovima u toku 24 sata, 48 sati, 72 sati, 96 sati, 120 sati, 144 sati, 168 sati, ili više. Bar 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99%, ili više, CRM molekula može ostati intaktno posle inkubacije u krvi, plazmi, ili serumu na 37 stepeni C u toku 48 sati, 72 sati, 96 sati 120 sati 144 sati 168 sati ili više. Inkubacija može biti izvedena korišćenjem CRM u koncentraciji između 1 mikrogram/ml do oko 100 mg/ml. Uzorci mogu biti analizriani u različitim vremenskim tačkama. Veličina ili netaktnutost mogu biti procenjene korišćenjem , npr., hromatografije (npr., HPLC), masene sprektrometrije, Western blota, ili bilo kog drugog. Takve karakteristike stabilnosti mogu se dodeliti ostataku konjugovanom za CRM. Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva koji sadrži CRM može imati bilo koju od gore pomenuth karakteristika stabilnosti. U nekim aspektima netaknutost u odnosu na analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva označava da ostatak analoga kompstatina ostaje konjugovan za CRM i CRM veličina ostaje gotovo ista kao na početku inkubacije ili davanja.
[0131] Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može imati molarnu aktivnost bar oko 10%, 20%, 30%, npr., između 30% i 40%, između 30% i 50%, između 30% i 60%, između 30% i 70%, između 30% i 80%, između 30% i 90%, ili višu, aktivnosti odgovarajućeg analoga kompstatina koji ima istu aminokiselinu sekvencu (i, ako je primenjivo, jedan ili više blokirajućih ostataka)) ali ne sadrži CRM. Kada analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva sarži višestruke ostatke analog kompstatina, molarna aktivnost analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može biti bar oko 10%, 20%, ili 30%, npr., između 30% i 40%, između 30% i 50%, između 30% i 60%, između 30% i 70%, između 30% i 80%, između 30% i 90%, ili više, zbira aktivnosti pomenutih ostataka analoga kompstatina.
[0132] U pronalasku, polietilen glikol (PEG) sadrži (CH2CH2O)nostatak i ima molekulsku masu od 40 kD. "Srednja molekulska masa" odnosi se na broj srednje molekulske mase . Polidisperznost D (CH2CH2O)nostatka može biti između 1.0005 i 1.50, npr., između 1.005 i 1.10, 1.15,1.20, 1.25, 1.30, 1.40, ili 1.50, ili bilo koje vrednosti između 1.0005 i 1.50.
[0133] U nekim izvođenjima, (CH2CH2O)nostatak je monodisperzni i polidisperzni (CH2CH2O)nostatak je 1.0. Takvi monodisperzni (CH2CH2O)nostaci su poznati u stanju tehnike i komercijalno su dostupni iz Quanta BioDesign (Powell, OH).
[0134] U pronalasku, ostatak analoga kompstatina je vezan na svaki kraj linearnog PEG. Bifunkcionalni PEG koji ima reaktivnu funkcionalnu grupu na svakom kraju lanca može biti korišćen, npr., kako je gore opisano. U nekim izvođenjima reaktivne funkcionalne grupe su identične dok u nekim izvođenjima različite reaktivne funkcionalne grupe su prisutne na svakom kraju. U rodovima i ovde opisanim jedinjenjima, polietilen glikolni ostatak je nacrtan sa kiseonikovim atomom na desnoj strani ponavljajuće jedinice ili levoj strani ponavljajuće jedinice. U slučajevima kada je samo jedna orijentacija nacrtana, prikazani pronalazak obuhvata obe orijentacije (tj., (CH2CH2O)ni (OCH2CH2)n) polietilen glikolnih ostataka za dato jedinjenje ili rod , ili u slučajevima kada jedinjenje ili genus sadrži višestruke polietilen glikolene ostatke, sve kombinacije orijentacija su obuhvaćene sa prikazanim opisom.
[0135] Formule nekih opisanih monofunkcionalnih PEGs sadrže dole prikazanu reaktivnu funkcionalnu grupu. Za ilustrativne svrhe, formule u kojima reaktivne funkcionalen grupe sadrže NHS estar su prikazane, ali ostale reaktivne funkcionalne grupe mogu biti korišćene , npr., kako je gore opisano. (CH2CH2O)nsu prikazani kao završetak na levom kraju sa metoksi grupom (OCH3) ali će se razumeti da lanci prikazani dole i drugde ovde mogu završavati sa različitim OR ostatkom (npr., alifatičnom grupom, alkil grupom, grupom nižeg alkila , ili bilo kojom drugom pogodnom PEG krajnjom grupom) ili OH
4
grupom. Takođe se podrazumeva da ostaci koji su drugačiji od prikazanih mogu vezivati (CH2CH2O)nostatke pomoću NHS grupe.
[0136] Opisani monofunkcionalan PEG je formule A:
Reaktivna funkcionalna grupa
Formula A
gde "reaktivna funkcionalna grupa" i n su kao što je gore definisano i opisano u ovde u klasama u podklasama ;
R<1>je vodonik, alifatična, ili bilo koja pogodna krajnja grupa ; i
T je kovalentna veza ili C1-12pravi ili razgranati, ugljovodonični lanac u kome je jedna ili više ugljenikovih jedinica T opciono i nezavisno zamenjeno sa -O-, -S-, -N(R<x>)-, -C(O)-, -C(O)O-, -OC(O)-, -N(R<x>)C(O)-, -C(O)N(R<x>)-, -S(O)-, -S(O)2-, -N(R<x>)SO2-, ili -SO2N(R<x>)-;
i svaki R<x>je nezavisno vodonik ili C1-6alifatični.
[0137] Primeri opisanih monofunkcionalnih PEGs formule A uključuju:
Formula I
[0138] U formuli I, ostatak koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu ima opštu strukturu -CO-(CH2)m-COO-NHS, gde m=2. Monofunkcionalan PEGs može imati strukturu formule I, gde m je između 1 i 10, npr., između 1 i 5. Na primer, m može biti 3, kao što je dole prikazano:
Formula Ia
Formula II
[0139] U formuli II, ostatak koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu ima opštu strukturu -(CH2)m-COO-NHS, gde m=1. Monofunkcionalna PEG može imati strukturu formule II, gde m je između 1 i 10 (npr., gde m je 5 kao što je prikazano dole u formuli III ), ili gde m je 0 (kao što je dole prikazano u formuli IIIa).
Formula IIIa
[0140] Bifunkcionalni linearni PEG sadrži ostatak koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu na svakom od njegovih krajeva. Reaktivne funkcionalne grupe mogu biti iste (homobifunkcionalne) ili različite (heterobifunkcionalne). Struktura bifunkcionalnog PEG može biti simetrična, gde isti ostatak je korišćen da poveže reaktivnu funkcionalnu grupu za atome kiseonika na svakom kraju -(CH2CH2O)nlanaca. Različiti ostaci mogu biti korišćeni da povežu dve reaktivne funkcionalne grupe za PEG deo molekula. Strukture primera bifunkcionalnih PEGs su dole prikazane. Radi ilustrativnih svrha, formule u kojima reaktivne funkcionalne grupe sadrže NHS estar su prikazane, ali druge reaktivne funkcionalne grupe mogu biti korišćene.
[0141] Bifunkcionalni linearni PEG može biti formule B:
Reaktivna funkcionalna grupa Reaktivna funkcionalna grupa
Formula B
gde svaki T i "reaktivna funkcionalna grupa" je nezavisno kao što je gore definisano i opisano u klasama i podklasama ovde i n je kao što je gore definisano i opisano ovde u klasma i subklasama .
[0142] Primeri bifunkcionalnih PEGs formule B obuhvataju:
Formula IV
[0143] U formuli IV, ostatak koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu ima opštu strukturu -(CH2)m-COO-NHS, gde m=1. Bifunctionalni PEG može imati strukturu formule IV, gde m je između 1 i 10, npr., između 1 i 5. Gde m je 0, ostatak koji sadrži reaktivnu funkcionalna grupu ima opštu strukturu -COO-NHS.
[0144] U jednom izvođenju, pronalazak obezbeđuje analog kompstatina koji se može dobiti kuplovanjem dva CA28-AEEAC-Lys ostatka prema SEQ ID NO: 51 za bifunkcionalni linearni PEG ostatak koji ima molekulsku masu od 40 kDa, gde bifunkcionalni PEG ima strukturu formule IVa, kao što je dole prikazano:
Formula IVa
[0145] Još jedna opisana bifunkcionalna PEG je prikazana u formuli (V).
Formula V
[0146] U formuli V, ostatak koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu ima opštu strukturu -CO-(CH2)m-COO-NHS, gde m=2. Takav bifunkcionalni PEGs ima strukturu formule V, gde m je između 1 i 10, npr., između 1 i 5. Na primer, m može biti 2, kako je dole prikazano:
4
Formula Va
[0147] Prikazani pronalazak prema tome obezbeđuje analog kompstatina konjugovan za polimer. Funkcionalnu grupu (na primer, amin, hidroksil, ili tiol grupu) na analogu kompstatina može reagovati sa jedinjenjem koje sadrži PEG-koje ima "reaktivnu funkcionalnu grupu" kako je ovde opisano, da se stvori takvi konjugati. Kao primeri, Formule III i IV, respektivno, mogu obrazovati konjugate analoga kompstatina koji imaju strukturu:
Analog kompstatina Analog kompstatina
gde,
Analog kompstatina
predstavlja tačku vezivanja amino grupe za analog kompstatina. U izvesnim izvođenima, amin grupa je bočna grupa sa lizinom.
[0148] Smatra se da odgovarajući konjigati mogu biti obrazovani sa bilo kojim od jedinjenja koji sadže PEG ovde prikazanih rodova, u zavisnosti od izbora reaktivne funkcionalne grupe i/ili funkcionalne grupe kompstatina. Na primer, formule IVa i Va, respektivno, mogu obrazovati konjugate analoga kompstatina koje imaju sledeće strukture
Analog kompstatina
Analog kompstatina Analog kompstatina
U pronalasku, PEG komponenta ima srednju molekulsku masu od 40 kD.
[0149] Izraz "bifunkcionalan" ili "bifunkcionalizovan" je ponekad korišćen ovde i odnosi se na jedinjenje koje sadrže dva ostatka analoga kompstatina vezana za CRM Takva jedinjenja mogu biti označena sa slovom "BF". U pronalasku bifunkcionalizovano jedinjenje je simetrično i iste su veze između CRM i svakog od ostataka analoga kompstatina.
[0150] Veza između CRM i analoga kompstatina višefunkcionalizovanog jedinjenja mogu da sadrže karbamat. U nekim opisanim izvođenjima, svaka veza između CRM i analoga kompstatina bifunkcionalizovanog jedinjenja može da sadrži karbamat i ne sadrži estar . Svaki analog kompstatina bifunkcionalizovanog jedinjenja može biti direktno povezan za CRM pomoću karbamata. Svaki analog kompstatina bifunkcionalnog jedinjenja može btii direktno vezan za CRM preko karbamata, i bifunkcionalizovano jedinjenje može imati strukturu:
Analog kompstatina Analog kompstatina
Analog kompstatina
Može prikazivat tačku vezivanja grupe lizinskog bočnog lanca u analogu kompstatina koji ima strukturu:
gde simbol " označava tačku vezivanja hemijskog ostataka za preostali molekul ili hemijsku formulu .
[0151] Takođe je opisan razgranati, u obliku češlja, ili zvezdasti PEG koji sadrži ostatak koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu na kraju svakog višestrukih -(CH2CH2O)nlanaca. Reaktivne funkcionalne grupe mogu biti iste ili mogu biti bar dve različite grupe. Opisani razgranati, u obliku češlja ili zvezdasti PEG mogu biti sledeće formule:
4
Reaktivna funkcionalna grupa
Formula C
Formula D
Formula E
Reaktivna funkcionalna grupa
Formula F
Formula G
4
[0152] gde svaki R<2>je nezavisno "reaktivna funkcionalna grupa" ili R<1>, i svaki T, n, i "reaktivna funkcionalna grupa" je nezavisno kao što je gore definisano i opisano u klasama i njihovim podklasma. Struktura primera razgranatih PEGs (koji imaju 8 krakova, ili grana) koji sadrže NHS ostatke kao reaktivne funkcionalne grupe je dole prikazana :
Formula VII
[0153] Struktura primera razgrantih PEGs (koji imaju 4 kraka, ili grane) koji sadrže NHS ostatke kao reaktivne funkcionalne grupe je dole prikazana:
4
Formula IX
[0154] Broj grana koje izlaze iz osnovne strukture može varirati . Na primer, broj 4 u gornjoj formuli VI i VII može biti promenjen na bilo koji drugi broj između 0 i 10.
[0155] Opisani razgranati PEG ima strukturu Formule VII, VIII, ili IX (ili njegove varijacije koje imaju različiti broj grana ) uz uslov da x je
[0156] Opisani razgranati PEG ima stukturu formule VII, VIII, ili IX (ili njegove varijante koje imaju različite broj grana ) uz uslov da x je
[0157] Naravno metilenska (CH2) grupa i gornjem x ostataku može umesto toga sadržati duži alkil lanac (CH2)m, gde m je do 2, 3, 4, 5, 6, 8, 10, 20, ili 30, ili može sadržati jedan ili više ovde opisanih ostataka .
[0158] Dalje opisani razgranati PEGs koji imaju NHS ili maleimidne reaktivne grupe su dole prikazani:
4
Formula XI
[0159] U opisanoj varijanti Formule X ili XI, 3 ili svaki od 4 grane sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu.
[0160] Još drugi primeri PEGs mogu biti predstavljani kao što sledi :
Formula XIII
[0161] Kako je ovde opisano, bilo koji od različitih ostataka može biti ugrađen između peptidne komponente i (CH2CH2O)n-R ostatka analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva, kao što je linearni alkil, estar, amid, aromatični prsten (npr., supstituisani ili nesupstituisani fenil), supstituisani ili nesupstituisane cikloalkil strukture, ili njihove kombinacije. Takvi ostaci mogu činiti jedinjenje osetljivim na hidrolizu , što može osloboditi peptidni deo jedinjenja iz CRM. Takvo oslobađanje može
4
pospešiti in vivo prodiranje u tkivo i/ili aktivnost jedinjenja. Hidroliza može biti opšta (npr., kiselobazna) hidroliza. Hidroliza može biti enzimski-katalizovana , npr., estarski -katalizovana. Naravno oba tipa hidrolize se mogu javiti. Primeri PEGs sadrže jedan ili više ostataka i NHS estar kao reaktivnu funkcionalnu grupu su sledeći:
Formula XVI
[0162] Opisani razgranati (sa više kraka) PEG ili zvezdasti PEG sadrže pentaeritritolsko jezgro, heksaglicerinsko jezgro, ili tripentaeritritolsko jezgro. Razume se da sve grane neće izlaziti iz jedne tačke.
[0163] Monofunkcionalani, bifunkcionani, razgranati, i drugi PEGs koji sadrže jednu ili više reaktivnih funkcionalnih grupa mogu biti dobijeni od, npr., NOF America Corp. White Plains, NY or BOC Sciences 45-16 Ramsey Road Shirley, NY 11967, USA, između ostalih, ili mogu biti pripremljeni korišćenjem poznatih postupaka u stanju tehnike .
[0164] Veza između CRM i analoga kompstatina može da sadrži karbamat. Analog kompstatina može biti direktno povezan sa CRM pomoću karbamata. U nekim opisanim izvođenjima, veza između CRM i analoga kompstatina ne sadrži estar. U nekim opisanim izvođenjima, veza između CRM i analoga kompstatina može da sadrži karbamat i ne mora sadržati estar. Veza između CRM i analog kompstatina može da sadrži karbamat i ne sadrži vezu koja je osetljivija na hidrolizu u vodenom medijumu od karbamata. CRM može sadržati ili se sastojati od PEG ostatka.
[0165] U pronalasku, svaki ostatak analoga kompstatina je kuplovan sa CRM preko amidne veze.
[0166] Takođe su ovde opisani jedan ili više analoga kompstatina višefunkcionalnog jedinjenja (npr., bifunkcionalizovanog, trifunkcionalizovanog, ili više funkcionalizovanog jedinjenja) povezanog za CRM vezivanjem koje sadrži karbamat. U nekim izvođenjima, jedan ili više analoga kompstatina takvog multifunkcionalizovanog jedinjenja (npr., bifunkcionalizovana, trifunkcionalizovani, ili više funkcionalizovana jedinjenja) može biti vezan za CRM vezom koja ne sadrži an estar. U nekim izvođenjima, jedan ili više analoga kompstatina višefunkcionalizovanog jedinjenja (npr., bifunkcionalizovani, trifunkcionalizovani, ili više funkcionalizovano jedinjenje) mogu biti vezani za CRM vezom koja sadrži karbamat i ne sadrži estar. Jedan ili više analoga kompstatina višefunkcionalizovanog jedinjenja (npr., bifunkcionalizovana, trifunkcionalizovana, ili više funkcionalizovana jedinjenja ) mogu biti povezana za CRM vezom koja sadrži karbamat i ne sadrži vezu koja je osetljivija na hidrolizu u vodenom medijumu od karbamata. Svaki analog kompstatina višefunkcionalizovanog jedinjenja (npr., bifunkcionalizovanog, trifunkcionalizovanog, ili višestruko funkcionalizovanog jedinjenja) može biti direktno povezano sa CRM pomoću karbamata.
[0167] CRM može sadžati ili se sastojati od PEG ostataka. Jednog ili više analoga kompstatina multifunkcionalizovanog jedinjenja (npr., bifunkcionalizovanog, trifunkcionalizovanog, ili više funkcionalizovanog jedinjenja ) mogu biti povezani za CRM vezom koja sadrži amid. U nekim izvođenjima, jedan ili više analoga kompstatina multifunkcionalnih jedinjenja (npr., bifunkcionalizovano, trifunkcionalizovano, ili više funkcinalizovan jedinjenje) može biti povezan za CRM sa vezom koja sadrži amide i ne sadrži estar. Jedan ili više analoga kompstatina višefunkcionalizovanih jedinjenja (npr., bifunkcionalizovanih, trifunkcionalizovanih, višefunkcionalizovanog jedinjenja mogu biti vezani za CRM vezom koja sadrži amid i ne sadrži vezu koja je osetljiva na hidrolizu u vodenom medijumu od amida. Svaki analog kompstatina multifunkcionalog jedinjenja (npr., bifunkcionalizovanog, trifunkcionalizovanog, ili višestruko funkcionalizovanog jedinjenja) može biti direktno povezano za CRM pomoću amida. CRM može sadržati ili se sastojati od PEG ostatka.
[0168] Takođe opisan je analog kompstatina konjugovan sa polimerom, gde je polimer drugačiji od PEG. Takav polimer može biti polioksazolin (POZ). Primeri mono-i poli-funkcionalizovani polioksazolin derivatim za direktnu konjugaciju, ili konjugaciju pomoću linkera, je dole prikazano:
Z-T-[N(COR<x>)CH2CH2]n-T-R<1>;
R<1>-{[N(CO-T-Z)CH2CH2]m-[N(COR<x>)CH2CH2]n}<a>-T-R<1>;
R<1>-{[N(CO-T-Z<1>)CH2CH2]p-[N(COR<x>)CH2CH2]n-[N(CO-T-Z<2>)CH2CH2]m}<a>-T-R<1>;
R<1>-{[N(CO-T-Z<1>)CH2CH2]p-[N(COR<x>)CH2CH2]n-[N(CO-T-Z<2>)CH2CH2]m}<a>-T-Z;
R<1>-[N(COR<x>)CH2CH2]nT-B(-R<1>)(-T-Z)-T-[N(COR<x>)CH2CH2]m-R<1>;
gde:
svaki Z, Z<1>i Z<2>je nezavisno reaktivna funkcionalna grupa kako je gore opisano i opisano u klasama i njihovim podklasama ;
svaki T, R<x>, i R<1>je nezavisno kako je ovde definisano i opisano u klasama i njihovim podklasama; svaki m, n, i p je nezavisno celi broj 0-1000, sa ograničenjem da zbir m, n, i p za svaku formulu nije 0;
a je "ran," što ukazuje na nasumični kopolimer, ili "blok," koji ukazuje na blok kopolimer ; B je ostatak koji se grana koji je vezan sa ili bez linkera za ostale ostatke polimera .
1
[0169] Drugi primeri funkcionalizovanih derivata polioksazolina za konjugaciju su detaljno opisani u stanju tehnike, uključujući ali bez ograničenja one opisane u objavi PCT patentne prijave br. WO/2010/006282, WO/2009/089542, WO/2009/043027 i WO/2008/106186.
[0170] Primeri konjugata analoga kompstatina sa polioksazolin polimerima su dole opisani :
Analog kompstatina
Analog kompstatina Analog kompstatina
gde je svaka promenjiva nezavisno kao što je gore definisano i opisano u klasama i njihovim podklasama.
[0171] Dalje je opisan konjugovani analog kompstatina sa polimerom, gde je analog kompstatina konektovan za polimer preko jednog ili više linkera. Polimer može biti izabran između jedinjenja koja sadrže PEGi gore opisanih rodova i klasa i njihovih podklasa. Dalje su opisani, konjugati analoga kompstatina kao jedinjenja koja sadrže PEG-i ovde prikazanih roda, gde je analog kompstatina povezan za ostatke koji sadrže PEG preko jednog ili više linkera. Mono- i poli-funkcionalni PEGs koji sadrže jednu ili više reaktivnih funkcionalnih grupa za konjugovanje su gore definisani i opisani u klasma i njihovim podklasma , uključujući ali bez ograničenja na one formule A, I, Ia, II, III, IIIa, B, IV, IVa, V, Va, C, D, E, F, G, H, VI, VII, VIII, IX, X, XI, XII, XIII, XIV, XV, ili XVI.
[0172] Opisani linkeri za povezivanje analoga kompstatina i ostataka polimera kao što su PEG ili polioksazolin su detaljno gore opisani i u klasama i njihovim podklasama . Linker može imati višestruke funkcionalne grupe, gde je jedna funkcionalna grupa povezana za analog kompstatina i druga je povezana za polimerni ostatak. Linker može biti bifunkcionalno jedinjenje. Linker može imati strukturu NH2(CH2CH2O)nCH2C(=O)OH, gde n je 1 do 1000. Opisani linker sadrži 8-amino-3,6-dioksaoktansku kiselinu (AEEAc). Opisani linker može biti aktiviran za konjugaciju sa polimernim ostatkom ili funkcionalnom grupom analoga kompstatina. Na primer, karboksilna grupa AEEAc može biti aktivirana pre konjugacije sa amino grupom bočnog lanca lizinske grupe.
[0173] Pogodna funkcionalna grupa (na primer, amin, hidroksil, tiol, ili karboksilna kiselinska grupa) na analogu kompstatina može biti korišćena za konjugaciju sa polimernim ostatkom, ili direktno ili preko linkera. Analog kompstatina može biti konjugovan preko aminske grupe za PEG ostatak pomoću linkera. Aminska grupa može biti α-amino grupa aminokiselinskog ostatka. Amino grupa može biti amino grupa lizinskog bočnog lanca. Analog kompstatina može biti konjugovan za PEG ostatak preko amino grupe lizinskog bočnog ostataka (ε-amino grupa) preko linkera koji ima strukturu
2
NH2(CH2CH2O)nCH2C(=O)OH, gde n je 1 do 1000. Analog kompstatina može biti konjugovan za PEG ostatak preko amino grupe lizinskog bočnog lanca preko linkera koji sadrži AEEAc. NH2(CH2CH2O)nCH2C(=O)OH linker može uvesti -NH(CH2CH2O)nCH2C(=O)-ostatak na lizinski bočni lanac kompstatina posle konjugacije. Linker koji sadrži AEEAc može uvesti -NH(CH2CH2O)2CH2C(=O)-ostatak na lizinski bočni lanac kompstatina posle konjugacije.
[0174] U pronalasku, svaki ostatak analoga kompstatina je konjugovan za polimerni ostatak preko linkera koji sadrži AEEAc ostatak i lizinski ostatak. Polimer je PEG. C-kraj svakog analoga kompstatina je povezan za amino grupu AEEAc, i C-kraj AEEAc je povezan za lizinski ostatak . C-ostatak svakog analoga kompstatina je povezan za amino grupu AEEAc, i C-kraj AEEAc je povezan za α-amino grupu lizinskog ostatka . C-kraj analoga kompstatina je povezan za amino grupu AEEAc, C-kraj AEEAc je povezan za α-amino grupa lizinskog ostatka, i PEG ostatak je povezan preko ε-amino grupe pomnutog lizinskog ostatka. C-kraj lizinskog ostataka može biti modifikovan npr. amidacijom. N-kraj svakog analoga kompstatina je acetilovan.
[0175] Dole su prikazani drugi konjugati sadrže AEEAc linker i polimer , gde
predstavlja tačku vezivanja amino grupe na analog kompstatina,
Analog kompstatina
predstavlja analog kompstatina vezan preko njegovog C-kraja, i gde svaki od drugih promenjivih je nezavisno kako je dore definisano i opisano u klasama i njihovim podklasama . U nekim izvođenjima, aminska grupa je amino grupa bočnog lanca lizina .
4
Analog kompstatina
Analog kompstatina Analog kompstatina
[0176] Analog kompstatina može biti predstavljen kao M-AEEAc-Lys-B2, gde B2je blokirajući deo, npr., NH2, M predstavlja bilo koju SEQ ID NOs: 3-36, 37, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A, uz ograničenje da C-krajnja aminokiselina bilo koje od SEQ ID NOs: 3-36, 37, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A je vezana preko peptidne veze za AEEAc-Lys-B2. NHS ostatak monofunkcionalnog ili multifunkcionalnog (npr., bifunkcionalnog) PEG može reagovati sa slobodnih aminom bočnog lanca lizina da bi se dobio monofunkcionalizovani (jedan ostatak analoga kompstatina ) ili multifunkcionalizovani (višestruki ostaci analog kompstatina) analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva. Bilo koja aminokiselina koja sadrži bočni lanac koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu može biti korišćen umesto Lys (ili dodatno uz Lys). Monofunkcionalna ili višefunkcionalna PEG sadrži pogodnu reaktivnu funkcionalnua grupu može da reaguje sa bočnim lancem na način analogan reakciji aktiviranog NHS-estra PEGs sa Lys.
[0177] U odnosu na bilo koju gornju formulu i strukturu, treba znati da izvođenja u kojima komponenta analoga kompstatina sadrži bilo koji ovde opisani analog kompstatina, npr., bilo koji analog kompstatina iz SEQ ID NOs; 3-36, 37, 37A, 38A, 39A, 40A, 41A, su izričito navedeni. Na primer, i bez ograničenja, analog kompstatina može sadržati aminokiselinu sekvencu SEQ ID NO: 28. Primer analoga kompstatina sa dugim trajanjem dejstva u kome komponenta analoga kompstatina sadrži aminokiselinu sekvencu SEQ ID NO: 28 je prikazana na Slici 10(C). Kako je ovde opisano, razume se da PEG ostatak može imati različite molekulske mase ili prosečne molekulske mase u različitim izvođenjima. Na primer, kako je ovde opisao pojedinačni PEG lanci u okviru preparata mogu varirati u molekulskoj masi i/ili i različiti preparati mogu imati različite molekulske mase i/ili polidisperznost. U izvesnim izvođenjima, PEG ostatak u jedinjenju iz Slike 10(C) imaju srednju molekulsku masu između oko 20 kD -100 kD, oko 20 kD-90 kD, oko 20 kD-80 kD, oko 20 kD-70 kD, oko 20 kD-60 kD, oko 20 kD-50 kD, oko 30 kD-80 kD, oko 30 kD-70 kD, oko 30 kD-60 kD, oko 30 kD-50 kD, oko 30 kD45 kD, oko 35 kD-50 kD, oko 35 kD-45 kD, oko 36 kD-44 kD, oko 37 kD-43 kD, oko 38 kD-42 kD, ili oko 39 kD-41 kD. U nekim izvođenjima PEG ostatak u jedinjenju sa Slike 10(C) ima srednju molekulsku masu između oko 30 kD i oko 50 kD, npr., između oko 35 kD i oko 45 kD, između oko 37.5 kD i oko 42.5 kD. U izvesnim izvođenjima u kojima PEG ostatak ima srednju molekulsku masu od oko 40 kD, npr., 37.5 kD -42.5 kD, 38 kD, 39 kD, 40 kD, 41 kD, 42 kD, jedinjenje je ponekad kao što se naziva CA28-2TS-BF. U izvesnim izvođenjima jedinjenje sadrži CRM, npr., PEG ostatak, koji ima srednju molekulsku masu od oko 40 kD, npr., 37.5 kD -42.5 kD, 38 kD, 39 kD, 40 kD, 41 kD, 42 kD, jedinjenje ima terminalni poluživot od bar oko 5 dana, npr., oko 5-10 dana, npr., oko 5, 6, 7, 8, 9 dana, kada se daje IV ili subkutanozno nehumanim primatima ili ljudima , npr., u dozi od oko 1-3 mg/kg, 3-5 mg/kg, ili 5-10 mg/kg.
[0178] Opisani analozi kompstatina mogu sadržati oba ćelijski reaktivnue funkcionalnu grupu i CRM. Ćelijski reaktivna funkcionalna grupa ili ostatak može biti zamenjen sa a (CH2CH2O)nostatakom koji ima molekulsku masu od bar 500 daltona, npr., bar 1,500 daltona do oko 100,000 daltona (npr., srednju molekulsku masu od oko 20,000; 30,000; 40,000; 50,000; 60,000; 70,000; 80,000; 90,000; ili 100,000 daltona). Sednju molekulsku masu jedinjenja ili (CH2CH2O)nostatak može biti bar 20,000 daltona, do oko 100,000; 120,000; 140,000; 160,000; 180,000; ili 200,000 daltona.
[0179] Dalje opisani analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva su dole dati , gde je n dovoljan da obezbedi srednju molekulsku masu od između oko 500; 1,000; 1,500; 2,000; 5,000; 10,000; 20,000; 30,000; 40,000; 50,000; 60,000; 70,000; 80,000; 90,000; i 100,000 daltona. n može biti dovoljan da obezbedi molekulsku masu između između oko 20,000 daltona, do oko 100,000; 120,000; 140,000; 160,000; 180,000; ili 200,000 daltona.
(CH2CH2O)nC(=O)-Ile-Cys-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys-Thr-NH2) (SEQ ID NO: 58) Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2-C(=O)-Lys-C(=O)-(CH2CH2O)n-NH2(SEQ ID NO: 59)
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-Lys-C(=O)-(CH2CH2O)n-NH2(SEQ ID NO: 60).
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-(Gly)5-Lys-C(=O)-(CH2CH2O)n-NH2(SEQ ID NO: 61)
Ac-(CH2CH2O)nC(=O)Lys-(Gly)5-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH2) (SEQ ID NO: 62)
Ac-(CH2CH2O)nC(=O)Lys-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH2) (SEQ ID NO: 63)
[0180] U SEQ ID NO: 58, (CH2CH2O)nje kuplovan preko amidne veze za N-krajnju aminokiselini. U SEQ ID NOs: 59-63, (CH2CH2O)nostatak je kuplovan preko amidne veze za Lys bočni ostatak; prema tome podrazumeva se da NH2na C-kraju u SEQ ID NOs: 59, 60, i 61, predstavlja amidaciju C-kraja peptida, i razume sa da u SEQ ID NOs: 62 i 63, Ac na N-kraju predstavlja acetilaciju N-kraja peptida, kako je gore opisano.Takođe osoba iz struke će znati da slobodan kraj iz (CH2CH2O)nostataka tipično završva sa (OR) gde podvučeni O predstavlja O atom u krajnjoj (CH2CH2O) grupi. Može često biti korišćen (OR) koji je često ostatak kao što je hidroksil (OH) ili metoksi (-OCH3) grupa preko drugih grupa (npr., drugih alkoksi grupa) . Prema tome SEQ ID NO: 59, na primer, može biti predstavljen kao Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2-C(=O)-Lys-(C(=O)(CH2CH2O)n-R)-NH2 (SEQ ID NO: 64) gde R je, npr., ili H ili CH3u slučaju linearnog PEG. U slučaju bifunkcionalnih, razgranati ili zvezdasti PEG, R predstavlja ostatak molekula. Dalje, razume se da ostatak koji sadrži reaktivne funkcionalne grupe može varirati, kako je ovde opisano (npr., prema bilo kojoj od ovde opisanih formula). Na primer, analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva koji sadrži peptidnu sekvencu kao SEQ ID NO: 64, u kojoj ostatak sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu koja sadrži estar i/ili alkil lanac može biti predstavljen kao što sledi
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2-C(=O)-Lys-(C(=O)-(CH2)m-(CH2CH2O)n-R)-NH2 (SEQ ID NO: 65);
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2-C(=O)-Lys-(C(=O)-(CH2)m-C(=O)-(CH2CH2O)n-R)-NH2 (SEQ ID NO: 66)
Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2-C(=O)-Lys-(C(=O)-(CH2)m-C(=O)-(CH2)j(CH2CH2O)n-R)-NH2 (SEQ ID NO: 67)
[0181] U SEQ ID NOs: 65-67 m može biti u opsegu 1 do oko 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10, 15, 20, ili 30 u različitim izvođenjima, U SEQ ID NOs: 67 j može biti u opsegu 1 do oko 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10, 15, 20, ili 30.
[0182] Takođe se zna da, kako je ovde opisano, drugi ostaci mogu biti ugrađeni između Lys-(C(=O)-i (CH2CH2O)n-R, kao što je amid, aromatični prsten (npr., supstituisani i nesupstituisani fenil), ili supstituisana ili nesupstituisana cikloalkil struktura.
[0183] Ovde su opisane varijante SEQ ID NOs: 58-67 u kojima -Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-je zamenjen sa aminokiselinskom sekvencom koja sadrži aminokiselinu sekvencu bilo kog drugog analoga kompstatina, npr., bilo kog od SEQ ID NOs 3-27 ili 29-36, 37, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A uz uslov da blokirajući ostaci prisutni na N-i/ili C-kraju analoga kompstatina ne moraju biti prisutni, zamenjeni sa linkerom (koji može da sadrži blokirajući ostatak), ili vezan ua različite N-ili C-krajnje aminokiseline prisutne u odgovarajućim varijantama.
[0184] Bilo koji analog kompstatina, npr., bilo koje jedinjenje koje sadrži bilo koju SEQ ID NOs: 3-37, 37A, 38A, 39A, 40A, ili 41A mogu biti vezani preko ili blizu njegovih N-kraja ili C-kraja (npr., pomoću bočnog lanca aminokiseline na ili blizu N-terminalne ili C-terminalne aminokiseline) direktno ili indirektno za bilo koji ostatak koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu, npr., bilo koje jedinjenje formule I -XVI ili formule A-H.
[0185] Drugi opisani CRMs sadrže polipeptid koji se javlja u humanom serumu, ili njegovom fragmentu ili suštinski sličnoj varijanti njegovog polipeptida ili fragmenta . Takav polipeptid, fragment, ili varijanta mogu imati molekulsku masu između 5 kD i 150 kD, npr., bar 5, 10, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90, 100 kd, ili više, npr., između 100 i 120, ili 120 i 150 kD. Dobijanje analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može obuhvatati reagovanje analoga kompstatina koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu sa jednim ili više bočnih lanaca aminokiselina polipeptida, gde bočni lanac sadrži kompatibilnu funkcionalnu grupu. Dobijanje analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može obuhvatati reagovanje analoga kompstatina koji sadrži reaktivnu funkcionalnu grupu sa N-završnim aminom i/ili C-završnom karboksilnom grupom polipeptida. Dobijanje analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može obuhvatati reagovanje analoga kompstatina koji sadrži amin-reaktivnu funkcionalnu grupu sa aminokiselinama koje imaju bočni lanac koji sadrži primarni amin (npr., lizin) i/ili sa N-terminalnim aminom polipeptida. Dobivanje analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstvamože obuhvatati reagovanje analoga kompstatina koji sadrži karboksil-reaktivnu funkcionalnu grupu sa C-krajom karboksilnom grupom polipeptida. Ostatak analog kompstatina može biti vezan za svaki kraj polipeptida i opciono, za bočni lanac jedne ili više unutrašnjih aminokiselina. Dobijanje analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može prema tome obuhvatati reagovanje analoga kompstatima koji sadrži sulfhidril-reaktivnu funkcionalnu grupu sa jednom ili više sulfhidril grupa polipeptida.
[0186] U nekim opisanim aspektima, bar jedna reaktivna funkcionalna grupa je uneta u polipeptid. Na primer, u nekim aspektima opisa bar jedan bočni lanac polipeptida je modifikovan tako da se prva reaktivna funkcionalna grupa pretvori u drugačiju reaktivnu funkcionalnu grupu pre reakcije sa analogom kompstatina. U nekim aspektima opisa uveden je tiol. Nekoliko postupaka je dostupno za uvođenje tiola u biomolekule, uključujući redukciju unutrašnjih disulfida, kao i konverzuju amina, aldehida ili karboksilnih kiselinskih grupa do tiolnih grupa. Disulfidno umrežavanje cisteina u proteinima može biti redukovano do ostataka cisteina sa ditiotreitolom (DTT), tris-(2-karboksietil)fosfinom (TCEP), ili tris-(2-cijanoetil)fosfinom. Amini mogu biti indirektno tiolovani reakcijom sa sukcinimidil 3-(2-piridilditio)propionatom (SPDP) praćeno sa redukcijom sa 3-(2-piridilditio)propionil konjugatom sa DTT ili TCEP. Amini mogu biti indirektno tiolovani reakcijom sa sukcinimidil acetiltioacetatom praćeno sa uklanjanjem acetil grupa sa 50 mM hidroksilaminom ili hidrazinom u pH blizu neutralnom. Amini mogu biti direktno tiolovani reakcijom sa 2-iminotiolanom, koji održava celokupno naelektrisanje molekula i uvodi slobodan tiol. Triptofan ostaci u proteinima bez tiola mogu biti oksidovani do merkaptotriptofanskih ostataka, koji mogu zatim biti modifikovani sa jodoacetamidima ili maleimidima. Polipeptid koji sadrži jedan ili više tiola može reagovati sa analogom kompstatina koji sadrži maleimidnu grupu, kao što je Ac-Ile-Cys*-Val-Trp(1-Me)-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-AEEAc-Lys-(C(=O)-(CH2)5-Mal)-NH2(SEQ ID NO: 68) da bi se dobio analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva.
[0187] U nekim aspektima opisa polipeptid je dobijen rekombinanto. U nekim aspektima opisa polipeptid je bar delom rekombinantno dobijen (npr., u bakteriji ili u eukariotskim ćelijama domaćina kao što su gljiva, insekata, biljana ili kičmenjaka) i/ili bar delom dobijena korišćenjem hemijske sinteze. Polipeptid može biti prečišćen. Na primer, u nekim aspektima opisa polipeptid je prečišćen iz lizata ćelija domaćina ili iz medijuma kulture u kojoj je izlučen od strane ćelija domaćina. U nekim aspektima opisa polipeptid je glikozilovan. U nekim aspektima opisa polipeptid je neglikozilovan. U nekim aspektima opisa polipeptid je human serum albumin (HSA). U nekim aspektima opisa suštinski slična varijanta polipeptida je suštinski slična polipeptidu čija je varijanta tako da neći biti prepoznata kao strana od strane normalnog imunog sistema subjekta, npr., humanog subjekta. U nekim aspektima opisa, varijacije sekvenci su slične varijanti u poređenju sa polipeptidom koji je varijanta izabrana tako da izbegne stvaranje epitopa MHC klase I . Različiti poznati postupci u stanju tehnike mogu biti korišćeni da predvide da li sekvenca sadrži epitop MHC klase I .
[0188] U nekim aspektima opisa, jedna ili više aminokiselina u polipeptidu ili linkeru ili kompoziciji može biti izabrana da je hidrofobna ili hidrofilna ili izabrana da doprinosi povećanoj hidrofilnosti ili povećanoj hidrofobnosti, na jedinjenju koje ga sadrži. Kao što je poznato u stanju tehnike, izrazi "hidrofilni" i "hidrofobni" su korišćeni da se odnose na stepen afiniteta koji supstanca ima u vodi . U nekim aspektima hidrofilna supstanca ima jak afinitet za vodu, težeći da se rastvori u , meša sa, ili da bude pokvašena sa vodom, dok hidrofobnim supstancama nedostaje afinitet za vodu, trudeći se da odbiju i ne apsorbuju vodu i trudeći se da se ne rastvore u ili ne mešaju sa ili budu pokvašeni sa vodom. Aminokiseline mogu biti klasifikovane na osnovu njihove hidrofobnosti kao je dobro poznato u stanju tehnike. Primeri "hidrofilnih aminokiselina" su arginin, lizin, treonin, alanin, asparagin, glutamin, aspartat, glutamat, serin, i glicin. Primeri "hidrofodnih aminokiselina" su triptofan, tirozin, fenilalanin, metionin, lecitin, izolecitin, i valin. Analog sandardne aminokiseline može biti korišćen , gde analog ima povećani ili smanjeni hidrofilni ili hidrofobni karakter u poređenju sa aminokiselinom čiji je analog.
[0189] Analog kompstatina prema pronalasku sadrži linkear PEG ostatak vezan za dva ostatka analoga kompstatina. Takođe su opisani multimeri, npr., konkatameri, koji sadrže dva ili više (npr., između 2 i 10) analoga kompstatina koji sadrže CRM, gde srednja vrednost molekulske mase dobijenog molekula (ili njegovih CRM komponenti) je između 20,000; 30,000; 40,000; 50,000; 60,000; 70,000; 80,000; 90,000; i 100,000 daltona. Srednja molekulska masa dobijenog molekula (ili njegovih CRM komponenti) može biti bar 20,000 daltona, do oko 100,000; 120,000; 140,000; 160,000; 180,000; ili 200,000 daltona. Analozi kompstatina koji sadrže CRM mogu biti vezani ponoću bilo kog od ovde opisanih vezujućih ostataka .
[0190] Različiti postupci i testovi korisni za detekciju polimera , npr., PEGs, POZs, i/ili polipeptidi i/ili korisni za merenje fizičkih i i/ili strukturnih osobina polimera , npr., PEGs, POZs, i/ili polipeptida su poznati u stanju tehnike i mogu, ukoliko je pogodno, biti korišćeni za detektovanje analoga kompstatina, npr., ćelijski reaktivnog, sa produženim trajanjem dejstva, ciljanog analog kompstatina ili ostataka analog kompstatina . Na primer, dostupni su postupci i testovi korišćeni za određivanje osobina kao što su agregacija, rastvorljivost, veličina, struktura, osobine topljenja, čistoća, prisustvo deghradacionih proizvoda ili kontaminanata, sadržaja vode, hidrodinamičnog rečnika, itd.,. Takvi postupci obuhvataju, npr., analitičko centrifugiranje, različite tipove hromatografije kao što su tečna hromatografija (npr., HPLC-jonizmenjivačka, HPLC-eksluzija na osnovu veličine, HPLC-sa reverznom fazom), rasejavanje svetla, kapilarna elektroforeza, kružni dihroizam, izotermalna kalorimetrija, diferencijalna skenirajuća kalorimetrija, fluorescencija, infracrvena (IR), nuklerana magnetna rezonanca (NMR), Ramanova spektroskopija, refraktometrija, UV/Vidljiva spektroskopija, masena spektrometrija, imunološki postupci , itd. Razume se da postupci mogu biti kombinovani. Ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog komptatina (ili kompozicija koja sadrži ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina) može imati jedno ili više ovde opisanih osobina , kako je procenjeno pomoću bilo kog od navedenih postupaka. Postupci korisni u detektovanju i/ili kvantifikaciji analoga kompstatina sa produženim trajanjam dejstva su ovde opisani.
VII. Ciljani analozi kompstatina
[0191] Takođe su opisani ciljani analozi kompstatina koji sadrže ciljajući ostatak i ostatak analoga kompstatina, gde ciljajući ostatak se vezuje nekovaleno za ciljni molekul . Ciljani analozi kompstatina mogu biti analozi za ćelijske reaktivne analoge kompstatina opisane u sekciju VI, gde jedinjenja sadrže ciljajući ostatak dodatno, ili umesto, ćelijskog reaktivanog ostatka. Ciljajući ostatak može sadržati, npr., antitelo, polipeptid, peptid, nukelinsku kiselinu (npr., aptamer), karbohidrat, mali molekul, ili supramolekularni kompleks, koji se specifično veže za ciljni molekul. Afinitet (kako je mereno ravnotežnom konstantom disocijacije , Kd) ciljajućeg ostatka za ciljani molekul kako je mereno sa ravnotežnom konstantom disocijacije , Kd) može biti 10<-3>M ili manjom, npr., 10<-4>M ili manjom, npr., 10<-5>M ili manjom, npr., 10<-6>M ili manjom, 10<-7>M ili manjom, 10<-8>M ili manjom, ili 10<-9>M ili manjom pod testiranim uslovima , npr., pod fiziološkim uslovima.
[0192] U opisanim aspektima u kojima ciljajući ostatak je antitelo, antitelo može biti bilo koji imunoglobulin ili njegov derivat, koji zadržava sposobnost vezivanja, ili bilo koji protein koji ima vezujući domen koji je homolog ili velikim delom homolog sa imnunoglobulinskim vezujućim domenom. Takvi proteini mogu biti izvedeno iz prirodnih izvora, ili delimično ili potpuno sinstetični proizvedeni (npr., korišćenjem rekombinantnih DNK tehnika, hemijskih sinteza, itd.). Antitelo može biti bilo koje vrste, npr., humano, pacovsko, zečije, kozje, pileće, itd. Antitelo može biti član bilo koje klase imunoglobulina, uključujući bilo koju od humanih klasa : IgG, IgM, IgA, IgD, i IgE. Antitelo može biti fragment antitela kao što je Fab’, F(ab’).sub.2, scFv (jednolanančana promenjiva) ili drugi fragment koji zadržava mesto vezivanja antigena, ili rekombinantno dobijeni scFv fragment, uključujći rekombinanto dobijene fragmente . Videti, npr., Allen, T., Nature Reviews Cancer, Vol. 2, 750-765, 2002, i u njima reference. Mogu biti korišćena monovalenta, bivalenta viševalentna antitela. Antitelo može biti himerno antitelo u kome, na primer, promenjivi domen koji potiče od glodara je spojen sa konstantim domenom humanog porekla, tako zadržavajuči specifičnost antitela glodara. Humano antitelo ili njegovo telo mogu se dobiti, na primer, u glodarima čiji genom inkorporira humane gene imunoglobulina, korišćenjem tehnnologija prikaza kao što je prikaz faga , itd. Humanizovano antitelo može biti dobijeno graftovanjem jednog ili više regona koji određuju komplementarnost iz nehumanih vrsta (npr., miša) u sekvencu humanog antitela. Antitelo može biti parcijalno ili komplementarno humanizovano . Videti npr., Almagro JC, Fransson J.Humanization of antibodies. Front Biosci.13:1619-33 (2008) za pregled različitih postupaka za dobijanje humanizovanih antitela koja mogu biti korišćena za dobijanje ciljajućeg ostatka. Antitelo može biti poliklonalno ili monoklonalno, mada su monoklonalana antitela generalno poželjna. A F(ab’)2 ili F(ab’) fragment su tipično korišćeni. Antitela koja sadrže Fc domen su takođe tipično korišćeni. Postupci za dobijanje antitela koja se specifično vezuju za bilo koji virtuelni molekul od interesa su poznati u stanju tehnike . Na primer, monoklonalna ili poliklonalana antitela mogu biti prečišćena iz prirodnih izvora, npr., iz krvi ili ascitne tečnosti životinja koji proizvode antitelo (npr., posle imunizacije sa molekulom ili njegovim antigenim fragmentom) ili mogu biti dobijeni rekombinantno u ćelijskoj kulturi . Postupci za dobijanje fragmenata antitela, npr., digestijom, redukcijom disulfida, ili sinteze su poznati u stanju tehnike .
[0193] Ciljajući ostatak može biti bilo koji molekul koji se specifično veže za ciljani molekul pomoću mehanizma koji je drugačiji od interakcije antigen-antitelo. Takav ciljajući ostatak se nazvia "ligand". Na primer, ligand može biti polipeptid, peptid, nukleinska kiselina (npr., DNK ili RNK), ugljenihidrat, lipid ili fosfolipid, ili mali molekul. Mali molekul može biti organsko jedinjenje , bilo koje se javlja u prirodi ili veštački stvoreno, koje ima relativno nisku molekulsku masu i nije protein, polipeptid, nukleinska kiselina, ili lipid, tipično sa molekulskom masu manjom od oko 1500 g/mol i tipično koja ima višestruke ugljenik-ugljenik veze . Generalno, aptamer je oligonukleotid (npr., RNK ili DNK, koji opciono sadrži jedan ili više modifkovanih nukleozida (npr., baza ili šećera drugačijih od 5 standardnih baza (A, G, C, T, U) ili šećera (riboze i dezoksiriboze) koji se najčešće nalaze u RNK i DNK), ili modifikovanim internukleozidnim vezama (npr., nefosfodiestarskim vezama) koje, npr., stabilizuju molekul, npr., čineći ga otpornijim na degaradaciju nukleazama) koje se vezuju za određeni molekul. Oligonukleotid je tipično do oko 100 nukleozida dug , npr., između 12 i 100 nukleoizida dug. Aptameri mogu biti izvedeni korišćenjem in vitro evolucionog postupka nazvanog SELEX, i postupci za dobijanje aptamera specifičnog za protein od interesa su poznati u stanju tehnike . Videti, npr., Brody E N, Gold L. J Biotechnol. 2000 March; 74(1):5-13. Peptidna nukleinska kiselina ili zaključana nukleinska kiselina mogu biti korišćene .
1
[0194] Ciljajući ostatak može da sadrži peptid. Peptidkoji se vezuje za ciljani molekul od interesa može biti identifkovan korišćenjem tehnologije ispoljavanja kao što je ispoljavanje faga, ispoljavanja ribozoma, ispoljavanje kvasca itd.
[0195] Mali molekuli mogu biti korišćeni kao ligandi . Postupci za identifikovanje takvih liganada su poznati u stanju tehnike. Na primer in vitro odabiranje bibliotika malih molekula, uključujući kombinatorne biblikoteke i odabiranje na osnovu kompjutera, npr., da se identifikuju mali organski molekuli koji se vezuju za konkavne površine (džepove) proteina, mogu identifikovsti male molekule liganada za brojne proteine od interesa (Huang, Z., Pharm. & Ther.86: 201-215, 2000).
[0196] Tipično, ciljajući ostatci nisu proteini ili molekulu koji su tipično korišćeni kao nosači i konjugovani za antigene za svrhe podizanja antitela. Primeri su nosači proteina ili molekula kao što su albumin goveđeg seruma , hemocijanin iz ključaonice prilepka, goveđi gama globulin, i toksn difterije. Ciljajući ostatak tipično nije Fc deo imunoglobulinskog molekula. Ciljajući ostatak može biti deo kompleksa koji sadrži jedan ili više dodatnih delova za koje je kovalento ili nekovalentno vezan.
[0197] Ciljni molekul može biti bilo koji molekul koji je dobijen ćelije (uključujući bilo koji od oblika eksprimovanih na ćelijskoj površini ili njihovih modifikovanih oblika dobijenih bar delom iz ekstracelularne modifikacije). Ciljni molekul može biti ekstracelularna supstanca prisustna u ili na tkivu. Ciljni molekul može biti karakterističan za određenu bolest ili fiziološko stanje ili krakteristika jednog ili više ćelijskih tipova ili tipova tkiva. Ciljni molekul je često molekul bar delom prisutan na ćelijskoj površini (npr., transmembranski ili drugačije vezani protein za membranu ) tako da bar deo molekula je pristupačan za vezivanje ekstracelularnog vezujućeg sredstva kao što je antitelo. Ciljni molekul može, ali ne mora biti, specifičan za tip ćelije. Na primer, ciljni molekul specifičan za tip ćelije je često protein, peptid, iRNK, lipid, ili ugljenihidrat koji je prisutan u većoj količini na ili u posebnom tipu ćelije ili drugim ćelijskim tipovima. U nekim slučaevima ciljni molekul specifičan za ćelijski tip je prisutan u detektabilnim nivoima samo na ili u određenim ćelijskim tipovima od interesa . Međutim, pretpostavlja se da korisni ciljni molekul specifičan za ćelijeksi tip ne treba da bude apsolutno specifičan za ćelijski tip od interesa u cilju da bude smatran ćelijski specifinim . Ciljni molekul specifičan za ćelijski tip za poseban ćelijski tip može biti eksprimovan u nivoima od bar 3 puta većim u tom ćelijskom tipu od referentne populacije ćelija koja može da se sastoji, na primer, od smeše koja sadrži ćelije mnoštva (npr., 5-10 ili više) različitih tkiva ili organa u približno u jednakim količinama. Ciljni molekul specifičan za ćelijski tip može biti prisutan u količinama od bar 4-5 puta, između 5-10 puta, ili više od 10-puta većim od njegove srednje vrednosti ekspresije u referentnoj populaciji. Detekcija ili merenje ciljnog molekula specifičnog za ćelijskin tip može dopustiti osobi iz stuke da razlikuje ćelijski tip ili tipove od interesa od ćelija, mnogo ostalih, većine ili svih ostalih tipova. Generalno, prisustvo i/ili rasprostranjenost većine ciljnih molekula može biti određena korišćenjem jedne ili više standardnih tehnika kao što su Northern blotovanje, in situ hibridizacijan, RT-PCR, sekvencioniranje, imunološki postupci kao što su imunoblotovanje, imunodetekcija (npr., sa imunohistohemijom), ili fluorescentna detekcija praćena bojenjem sa fluorescentno obeleženim antitelima (npr., korišćenjem FACS), oligonukleotida ili cDNK genskim čipovima ili membrane array, analiza proteinskih mikročipova, masene spektrometrije, itd.
[0198] Ciljni molekul može biti kanal, transporter, receptor, ili drugi molekul bar delom izložen na ćelijskoj površini. Ciljni molekul može biti transporterski anjon ili vodeni kanal (npr., protein akvaporin).
2
[0199] Ciljni molekul može biti protein bar delom izložen na površini crvenih krvnih zrnaca , kao što je glikoforin (npr., glikoforin A, B, C, ili D) ili traka 3.
[0200] Ciljni molekul može biti protein bar delom izložen na površini endotelijalnih ćelija . Ciljni molekul može biti prisutan na površini normalne, zdrave vaskulature. Ciljni molekul može biti prisutan na površini aktiviranih endotelijalnih ćelija. Ciljni molekul može biti prisutan na površini aktiviranih endotelijalnih ćelija ali nije na površini neaktiviranih endotelijalnih ćelija. Ciljni molekul je tipično molekul čija ekspresija ili izlaganje je indukovano stimulansom kao što je oštećenje ili zapaljenje. Ciljni molekul će uglavnom biti prepoznat kao "nesvojstven’ od primaoca koji prima transplanataciju koji sadrži ćelije koji eksprimuju ciljni molekul. Ciljni molekul je ponekad ugljenihidrat ksenoantigen za koji antitela se uglavnom nalaze u ljudima. Ponekad, ugljenihidrat sadrži antigen iz krvne grupe . Ponekad, ugljenihidrat sadrži ksenoantigen, npr., alfa-gal epitop (Galalpha1-3Galbeta1-(3)4GlcNAc-R) (videti, npr., Macher BA and Galili U. The Galalpha1, 3Galbeta1, 4GlcNAc-R (alpha-Gal) epitope: a carbohydrate of unique evolution and clinical relevance. Biochim Biophys Acta.1780(2):75-88 (2008).
[0201] Neki opisani analozi kompstatina sadrže oba ciljajući ostatak i CRM
[0202] Ciljani analog kompstatina može dadržati višestruke ciljajuće ostatke, koji mogu biti isti ili različiti. Različiti ciljajući ostaci mogu se vezati za isti ciljni molekul ili za različite ciljne molekule. Ciljani analog kompstatina može biti multivalentni u odnosu na ciljajući ostatak, analog kompstatina, ili oba.
[0203] Ciljani analog kompstatina može biti dobijen korišćenjem postupaka koji su generalno slični onima opisanim u odeljku VI, gde ciljajući ostatak je korišćen umesto, ili pored, ćelijski reaktivnog ostataka. Ciljani analog kompstatina koji sadrži peptid kao ciljajući ostatak može biti sintetizovan kao polipeptidni lanac koji sadrži ostatak analoga kompstatina i peptidni ciljajući ostatak. Opciono lanac polipeptida sadrži jedan ili više spejsera peptida između ostataka analoga kompstatina i ciljajućeg ostatka.
[0204] Ciljani analog kompstatina može imati molarnu aktivnost bar oko 10%, 20%, ili 30%, npr., između 30% i 40%, između 30% i 50%, između 30% i 60%, između 30% and 70%, između 30% i 80%, između 30% i 90%, ili više, aktivnosti odgovarajućeg analoga kompstatina koji ima istu aminokiselinu sekvencu (i, ukoliko je primenjivo, jedan ili više blokirajućih ostataka ) ali ne sadrže ciljajući ostatak. Kada ciljani analog kompstatina sadrži višestruke ostatke analoga kompstatina, molarna aktivnost ciljanog analoga kompstatina je bar oko 10%, 20%, ili 30%, npr., između 30% i 40%, između 30% i 50%, između 30% i 60%, između 30% i 70%, između 30% and 80%, između 30% i 90%, ili više, sume aktivnosti pomenutih ostataka analoga kompstatina .
VIII. Upotrebe
[0205] Ćelijski reaktivni, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analozi kompstatina imaju širok spektar upotreba. Bez ograničavanja pronalaska na bilo koji način , izvesne upotrebe reaktivnih ćelija, sa produženim trajanjem dejstva ili ciljani analozi kompstatina, i srodni aspekti, su ovde opisani. Analog kompstatina prema pronalasku može biti davan subjektu koji pati od ili je u riziku od oštećenja posredovanog komplementom organa, tkiva ili ćelija. Ćelijski reaktivan analog kompstatina može biti u kontaktu sa organom, tkivom ili ćelijama ex vivo i postati kovelentno vezan za njih . Organ, tkivo, ili ćelije mogu biti unete u sbjekat i zaštićene su od oštećenja koje bi na drugi način bilo izazvano sa recipijentom sistema komplementa .
[0206] Analozi kompstatina koji se ne vezuju kovalento za ćelije mogu biti korišćeni za ovde opisane svrhe. Na primer, analog kompstatina prema pronalasku sadrži PEG ostatak koji povećava poluživot jedinjenja u telu. Kada se diskusija dole odnosi na ćelijski reaktivan analog kompstatina, pronalazak obezbeđuje kompozicije analoga i upotrebe u vezi sa analogom kompstatina prema pronalasku.
[0207] Analog kompstatina prema pronalasku može biti korišćen za : (1) zaštitu ćelija crvenih krvnih zrnaca (RBCs) od oštećenja u kome posreduje komplement kod pojedinaca sa poremećajima kao što su paroksizmalna nokturalna hemoglobinurija ili atipični hemolitički uremijski sindrom ili druge bolesti krakterisane lizom RBC posredovanom komplementom; (2) zaštitu transplatiranih organa, tkiva i ćelija od oštećenje posredovanog komplementom ; (3) smanjenje ishemijskih/reperfuzionih (I/R) oštećenja (npr., kod pojedinaca koji pate od traume, vaskularne obstrukcije, infarkta miokarda, ili drugih situacija u kojima se može javiti I/R oštećenja); i (4) zaštitu različitih telesnih struktura (npr., retina) ili membrana (npr., sinovijalnih memebrana ) koje mogu biti izložene komponentama komplementa iz oštećenja u kojima posreduje komplemet u bilo kom od različitih poremećaja posredovanih komplementom. Koristan efekat inhibiranja aktivacije komplementa na površini ćelija ili drugih telestnih strukrura nisu ograničene na one koje du posledica direktno zaštite ćelija ili njihovih strukrura naspram direktnog oštećena posredovanog komplementom (npr., sprečavanja ćelijske lize). Na primer, inhibiranje aktivacije komplementa pomoću ćelijski reaktivanog analoga kompstatina može smanjiti stvaranje anafilotoksina i rezultujućeg influksa/aktivacije neutrofila i drugih proinflamatornih slučaja i/ili smanjenja potencijanog oslobađanja pri oštećenju intracelularnog sadržaja, tako potencijalno dajući korisne efekte na udaljene sisteme organa ili na čitavo telo .
A. Zaštita krvnih ćelija
[0208] U nekim izvođenjima prema pronalasku, analog kompstatina prema pronalasku je korišćen da zaštiti krvne ćelije protiv oštećenja posredovanih komplementom. Krvne ćelije mogu biti bilo koja ćelijka komponenta krvi, npr., crvena krvna zrnca (RBCs), bela krvna zrnca (WBCs), i/ili pločice. Analog kompstatina može ciljati u ciljni molekul izložen na ćelijskoj površini RBCs kao što je glikoforin ili traka 3. Različiti poremećaji su u vezi sa oštećenjem posredovanim komplementom krvnih ćelija. Takvi poremećaji mogu dovesti, na primer, od deficijencija do nedostataka u jednom ili više ćelijskih ili rastvornih CRPs pojedinca, npr., usled (a) mutacije u genima koji kodiraju takve protine; (b) mutacije u genima potrebnim za dobijanje ili ispravno funkcionisanje jednog ili više CRPs, i/ili (c) prisustvo autoantitela na jednom ili više CRPs. Liza RBC posredovana komplementom može biti posledica prisutva autoantitela naspram RBC antigena koji može nastati usled različitog seta uslova (često idiopatski). Pojedinci koji imaju takve mutacije u genima kodiraju CRPs i/ili koji imaju antitela protiv CRPs ili protiv njihovih samih RBCs su u povećanom riziku od poremećaja koji uključuju oštećenja RBC posredovana komplementom. Pojedinci koji imaju jednu ili više epizoda karkaterističnih za poremćeaj su u povećanom riziku povraćaja .
[0209] Paroksizmalna nokturalna hemoglobinurija (PNH) je relativno redak poremećaj koji se sastoji od stečene hemolitičke anemije karakterisana sa intravaskularnom hemolizom poredovanom komplementom, hemoglobinurije, otkazivanja koštane srži , i trombofilije (sklonost zazvijanja krvnih ugrušaka). To pogađa prema proceni 16 pojedinaca na milion šitom sveta, javlja se kod oba pola, i može se javiti u bilo kojim godinama, često napadajući mlađe odrasle osobe (Bessler, M. & Hiken, J., Hematology Am Soc Hematol Educ Program, 104-110 (2008); Hillmen, P. Hematology Am Soc Hematol Educ Program, 116-123 (2008)). PNH je hronična i iscrpljujuća bolest isprekidana akutnim
4
hemolitičkime epizodama i dovodi do značajnog morbiditeta i smanjuje životni vek. Pored anemije, mnogo pacijenata je iskusilo abdominalni bol, disfagiju, erektilnu disfunkciju, i pulmonarnu hipertenziju i povećani rizik od otkazivanja bubrega i tomboembolijskog događaja.
[0210] PNH je prvo opisan kao poseban entitet u 1800-tim, ali je tek u 1950-tim, sa otkrićem alterntivnog puta aktivacije komplementa , čvrsto je ustanovljeno da je uzrok hemolize u PNH (Parker CJ. Paroxysmal nocturnal hemoglobinuria:: an historical overview. Hematology Am Soc Hematol Educ Program. 93-103 (2008)). CD55 i CD59 su normalno vezani za ćelijsku memebranu pomoću glikozil phosfatidilinozitolog (GPI) sidara (glikolipidnih struktura koje pričvršćuju izvesne protene za plazminu membranu). PNH se javlja kao posledica nemaligne klonalne ekspanzije hematopoietskih matičnih ćelija koji su stekle somatsku mutaciju u PIGA genu, koji kodira protein koji je uključen u sintezu GPI sidra (Takeda J, et al. Deficiency of the GPI anchor caused by a somatic mutation of the PIG-A gene in paroxysmal nocturnal hemoglobinuria. Cell. 73:703-711 (1993)). Potomstvo takvih stem ćelija je deficijentno u proteinima GPI-sidra, uključujući CD55 i CD59. Ovaj nedostatak čini da su ove ćelije podložne RBC lizi posredovanoj komplementom. Analize protočne citometrije u kojima se koriste antitela za proteine pričvršćene GPI su često korišćene za dijagnozu. One detektuju nedostatak protena pričvršćenih GPI-za ćellijsku površinu i dozvoljavju određivanje stepena deficijencije i proporcije napadnutih ćelija (Brodsky RA. Advances in the diagnosis and therapy of paroxysmal nocturnal hemoglobinuria. Blood Rev. 22(2):65-74 (2008). PNH tipa III RBCs su potpuno deficijentne u GPI-pričvršćenim proteinima i visoku su osetljive za proteine i visoko su osetljivi za komplement gde PNH tipa II RBCs imaju parcijalnu deficijenciju i manje su osetljive. FLAER je fluorescento obeležena inaktivna varijanta proaerolizina (bakterijski toksin koji se veže za GPI sidro) i sve se više koristi zajedno sa protočnom citometrijom za dijagnozu PNH. Nedostatak vezivanja FLAER za granulocite je dovoljan za dijagnozu PNH. Ćelijski reaktivni analozi kompstatina mogu štititi PNH RBCs od naslaga C3b.
[0211] Analog kompstatina može biti davan subjektu koji pati od atipičnog hemolitičkog sindroma (aHUS). aHUS je hronični poremećaj karakterisan sa mikroangiopatskom hemolitičkom anemijom, trombocitopenijom, i akutnim otkazivanjem bubrega i izazvan je neodgovarajućom aktivacijom komplementa, često usled mutacija u genima koji kodiraju regulatornih proteina komplementa (Warwicker, P., et al.. Kidney Int 53, 836-844 (1998); Kavanagh, D. & Goodship, T. Pediatr Nephrol 25, 2431-2442 (2010). Mutacije gena faktora H komplementa (CFH) su najuobičajenija genetska abnormalnost kod pacijenata sa HUS, i 60-70% ovih pacijenata umre ili dođe do kranjeg otkazivanja bubrega u toku jedne godine posle početka bolesti (Kavanagh & Goodship, supra.) Opisane su mutacije u faktoru I, faktoru B, C3, faktoru H-u vezi sa proteinima 1-5, i trombomodulinom. Drugi uzroci aHUS uključuju autoantitela protiv regulatornih proteina komplemenata kao što je CFH. Analog kompstatina može biti davan subjektu koji je identifikovan da ima mutaciju u faktoru I, faktoru B, C3, faktoru H-srodnih proteina 1-5, ili trombomodulinu ili je bilo identifiokvano da ima antitela naspram regulatornih proteina komplementa, npr., CFH.
[0212] Hemoliza posredovana komplementom u raznovrsnoj grupi drugih stanja uključujući autoimune hemolitičke anemije koji obuhvataju antitela koja se vezuju za RBCs i vode do hemolize koja je posredovana komplementom. Na primer, takva hemoliza se može javiti kod primarno hronične hladne aglutininske bolesti i izvesnih reakcija na lekove i drugih stranih supstanci (Berentsen, S., et al., Hematology 12, 361-370 (2007); Rosse, W.F., Hillmen, P. & Schreiber, A.D. Hematology Am Soc Hematol Educ Program, 48-62 (2004)). Analog kompstatina može se davati subjektu koji pati ili je u riziku od hronične aglutininske bolesti. Pronalazak prema tome obezbeđuje analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od ili je u riziku od HELLP sindroma, koji je definisan postojanjem hemolize , podizanjem enzima jetre, i niskog broja trombocita i u vezi je sa mutacijama u regulatornim proteinima komplementa kod bar nekih subjekata (Fakhouri, F., et al., 112: 4542-4545 (2008)).
[0213] Ćelijski reaktvini analozi kompstatina mogu biti korišćeni da zaštite RBCs ili druge ćelijske komponente krvi za transfuziju subjektu. Izvesni primeri takve upotrebe su dole dalje diskutavani. Kako je gore zabeleženo, ciljani i/ili analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva mogu biti korišćeni da inhibiraju hemolizu posredovanu komplementom i/ili ošetećenje RBC Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva koji sadrži (CH2CH2O) ostatak može biti korišćen za lečenje PNH ili aHUS.
B. Transplantacija
[0214] Transplantacija je terapeutski prilaz povećane važnosti, koji obezbeđuje sredstava za zamenu organa i tkiva koja su bili oštećena traumom, bolešću, ili drugim stanjima. Bubrezi, jetra, pluća, pankreas, i srce su među ogranima koji mogu biti uspešno transplatirani. Ova tkiva koja su često transplatirana uključuju kosti, hrskavicu, rožnjaču, kožu, srčane zaliske i krvne sudove. Ostrvca pankreasa ili transplantacija ćelija ostrvaca je obećavajući prilaz za lečenje dijabetesa, npr., dijabetesa tipa I. Za svrhe pronalaska, organ, tkivo, ili ćelija (ili populacija ćelija) koje treba transplantirati, koje su transplantirane, ili koje su bile transplatirane mogu se takođe nazivati "graft". Za te svrhe, transfuzija krvi se smatra "graftom".
[0215] Transplantacija podvrgava graft različitim štetnim slučajevima i stimulansima koji mogu dovesti do disfunkcije grafta i potencijalnog, otkazivanja. Na primer, ishemijsko-reperfuziono (I/R) oštećenje je uobičajeni i značajan uzrok oboljenja i smrtnosti u slučaju mnogo graftova (naročito čvrstih organa) i može biti glavna determnanta verovatnoće preživljavanja grafta. Odbacivanje transplanta je jedan od glavnih rizika koji su u vezi sa transplatima između genetski različitih pojedinaca i mogu voditi do otkazivanja grafta i potrebe uklanjanja od recipijenta.
[0216] Analog kompstatina prema pronalasku može biti korišćen za zaštitu grafta od oštećena posredovanog komplementom. Ćelijski reaktivan analog kompstatina reaguje sa ćelijama grafta, postaje kovalentno za njih vezan, i inhibira aktivaciju komplementa. Ćelijski ciljani analog kompstatina vezuje se za ciljni molekul u graftu (npr., eksprimovan od strane endotelijalnih ćelija ili drugih ćelija u graftu) i inhibira aktivaciju komplementa . Ciljni molekul može biti, npr., je molekul čija je ekspresija izazvana ili stimulisana sa stimulansom kao što je oštećenje ili zapaljenje, molekul koji će biti prizanat kao da "nije njegov’ od strane recipijenta, ugljenihidrat ksenoantigen za koji su antitela uobičajeno vezana u ljudskim bićima kao krvna grupa antigena ili ksenoantigena, npr., molekul sadrži alfa-gal epitop. U nekim izvođenjima, smanjenje u aktivaciji komplementa može biti pokazano smanjenjem srednje vrednosti C4d u krvnim sudovima grafta koji je bio u kontaktu sa analogom kompstatina, npr., ćelijski reaktivan analog kompstatina, u poređenju sa srednjom vrednošću C4d naslaga u graftovima koji nisu bili u kontaktu sa nalogom kompstatina (npr., kod subjekta koji su spareni u odnosu na graftove i druge terapije koje primaju).
[0217] Graft može biti u kontaktu sa ćelijski reaktivnim, sa produženim trajanjem dejstva , ili ciljanim analogom kompstatina pre, u toku, i/ili posl transplantacije. Na primer, pre transplantacije graft uklonjen od donora može biti u kontaktu sa tečnošću koja sadrži ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina. Na primer, graft može biti u kupatilu u i/ili perfuziji sa rastvorom. Ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina može biti davan donoru pre uklanjanja grafta. Ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina može biti davan primaocu u toku i/ili posle unošenja grafta. Ćelijski reaktivan kompstatin, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog mže biti davani lokalno u transplantovan graft. Ćelijski reaktivan analog kompstatina može biti davan sistemski, npr., intravenski. Ovde je opisana kompozicija koja sadrži : (a) izolovani graft; i (b) ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina. Opisana kompozicija može dalje sadržati tečni rastvor pogodan za dovođenje u kontakt (npr., pogodan za ispiranje, pranje, kupku, perfuziju, održavanje, ili čuvanje) grafta (npr., organa) kao što je izlovani graft koji je uklonjen od donora i čeka za transplantaciju u primaoca. Ovde je opisana kompozicija koja sadrži : (a) tečni rastvor pogodan za dovođenje u kontakt grafta (npr., organa); i (b) ćelijski reaktian, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina. Tečni rastvor može biti bilo koji tečni rastvor koji je fiziološki prihvatljiv za graft (npr., odgovarajuća osmotska kompozicija, necitotoksična) i medicinski prihvatljiva u odnosu na naknadno uvođenje grafta u primaoca (npr., poželjno sterilan ili bar suštinski bez mikroorganizama ili drugih kontaminanata) i kompatibilan sa ćelijski reaktivnim analogom kompstatina (tj., neće uništiti aktivnost analoga kompstatina ili kompatibilan sa produženim trajanjem dejstva ili ciljanog analog kompstatina. Rastvor može biti bilo koji rastvor poznat u stanju tehnike za bilo koje takve svrhe, na primer Marshall’s ili hiperosmolarni citrat (Soltran®, Baxter Healthcare), University of Wisconsin (UW) rastvor (ViaSpan™, Bristol Myers Squibb), Rastvor Histidin Triptofan Ketoglutarat (HTK) (Custodial®, Kohler Medical Limited), EuroCollins (Fresenius), i Celsior® (Sangstat Medical), Polysol, IGL-1, ili AQIX® RS-1. Naravno drugi rastvori, npr., koji sadrže ekvivalent ili slične sastojke u istim ili različitim koncentracijama mogu biti korišćeni u okviru obima fiziološki prihvatljivih kompozicija. Rastvor tipično ne sadrži sastojke sa kojima ćelijski reaktivan analog kompstatina bi se očekivalo da značajno reaguje, i rastvor može biti modifikovan ili označen da mu nedostaju takvi sastojci. Ćelijski reaktivan analog kompstatina može biti prisutan u rastvoru kompatibilnom graftu , npr., između 0.01 mg/ml i 100 mg/ml ili može biti dodat u rastvor da se postigne takva koncentracija.
[0218] Takođe je opisan komplet koji sadrži: (a) ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina; i (b) rastvor kompatibilan graftu ili čvrstu susptancu (npr., prah) njihovih komponenti. Ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina može biti obezbeđen u čvrstom obliku (npr., prahu) ili bar delom rastvoren u rastvoru. Ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina i/ili rastvor kompatibilan sa grafrom može biti obezbeđen u prethodno određenim količinama, tako da kad su kombinovani, dobijen je rastvor odgovarajuće koncentracije za dovođenje u kontakt grafa sa ćelijski reaktivnim, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljanim analog kompstatina . Ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina i rastvor kompatibilan sa graftom ili čvrsta supstanca (npr., prah) njegovih komponenti može biti u odvojenim sudovima u okviru kompleta . Ćelijski reaktivan analog kompstatina i komponenti rastvora kompatibilnog sa graftom mogu obe biti bezbeđene u obliku čvrste supstance (npr., praha), ili u odvojenim sudovima ili pomešane. Komplet može sadržati uputstva za upotrebu, npr., uputstva za dodavanje ćelijski reaktivnog, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljanog analoga kompstatina u rastvor kompatibilan sa graftom i/ili uputstva za dovođenje u kontakt grafta sa ćelijski reaktivnim analogom kompstatina. Opciono komplet sadrži obeleženi dozvoljeni od strane vladine agencije odgovorne za regulacione proizvode korišćene pri transplataciji, ćelijskoj terapiji, i/ili transfuziji krvi.
[0219] Takođe je ovde opisan analog kompstatina za upotrebu u kovelentom vezuvanju izolovanog grafta, upotrebi koja obuhvata dovođenje u kontakt izolovanog grafta sa ćelijski reaktivnim analogom kompstatina. Takođe ovde je opusaan izolovani graft koji ima za njega vezani kovalentno analog kompstatina. Tipično izolovani graft ima mnogo za njega vezanih molekula analoga kompstatina . U nekim opisanim aspektim, graft je ili obuhvata čvrsti organ kao što je bubreg , jetra, pluća, pankreas ili srce . U nekim opisanim aspektima, graft je ili se sastoji od kosti , hrskavice, fascije, tetive, ligamenta, rožnjače, sklere, perikardijuma, kože, srčanog zaliska, krvnih sudova, amniotičke membrane, ili moždane ovojnice. U nekim opisanim aspektima, graft obuhvata višestruke organe kao što su srčanoplućni ili pankreasno-bubrežni graft. U nekim opisanim aspektima, graft sadrži manje od celog organa ili tkiva . Na primer, graft može sadržati deo organa ili tkiva , npr., režanj jetre, deo krvnog suda, kožni režanj, ili srčani zalisak. U nekim opisanim aspektima, graft obuhvata preparat koji obuhvata izolovane ćelije ili tkivne fragmente koji su izolovani iz njihovog tkiva iz koga potiču ali zadržavaju bar neku arhitekturu tkiva, npr., pankreasna ostrvca. U nekim opisanim aspektima, dobijanje se sastoji iz izolovanih ćelija koje nisu vezane jedna za drugu preko vezivnog tkiva , npr., hematopoietiske matične ćelije ili progenitorske ćelije koje potiču iz periferne i/ili srčane krvi, ili cele krvi ili bilo kog proizvoda krvi koji sadrži ćelije kao što su ćelije crvenih krvnih zrnaca (RBCs) ili poločice. U nekim opisanim aspektima graft je dobijen iz preminulog donora (npr., "donacije posle moždane smrti " (DBD) donora ili "donacije posle srčane smrti " donora). U nekim opisanim aspektim, u zavisnosti od određenog tipa grafta , graft je dobijen iz živog donora . Na primer, bubreg, delovi jetre, krvne ćelije su među tipovima grafta koji može često biti dobijen od živih donora bez neželjenog rizika za donora i konzistetnog sa dobrom medicinskom .
[0220] U nekim opisanim aspektima graft je ksenograft (tj., donor i primalac su različitih vrsta). U nekim opisanim aspektima graft je autograft (tj., graft sa jednog dela tela za drugi deo tela iste individue). U nekim opisanim aspektima, graft je izograft (tj., donor i recipijent su genetični identični). U većini opisanih aspekata, graft je alograft (tj., donor i primalac su genetički neindenitčni članovi istih vrsta). U slučaju alografta, donor i primalac mogu ili ne moraju biti genetski povezani (npr., članovi familije). Tipično, donor i primalac imaju kompatibilne krvne grupe (bar ABO kompatibilnost i opciono Rh, Kell i/ili drugu kompatibnilnost antigena krvnih ćelija). Krv primaoca može biti ispitivana na aloantitela na graft i/ili primaoca i donora jer prisustvo takvih antitela može voditi hiperakutnom odbacivanju (tj., odbacivanju koje je gotovo trenutno , npr., u toku nekoliko minuta pošto graf dođe u kontakt sa krvlju primaoca ). Test citotoksičnosti zavisne od komplementa (eng. complement-dependent cytoxicity (CDC)) može biti korišćen za odabiranje seruma subjekta za anti-HLA antitela. Serum je inkubiran sa panelom limfocita poznatog HLA fenotipa. Ukoliko serum sadrži antitela protiv HLA molekula na ciljanim ćelijama, javlja se ćelijska smrt usled lize koja se javlja posredovanjem komplementa. Korišćenje odabranih panela ciljnih ćelija dozvoljava nekom da odredi specifičnost za detektovano antitelo. Druge tehnike su korisne za određivanje prisustva ili odsustva anti-HLA antitela i opciono određivanje njihove HLA specifičnosti, obuhvata ELISA testove, testve protočne citometrije, tehnologije sa mikrozrncima (npr., Luminex tehnologija). Metodologije za izvođenje ovih analiza su dobro poznate, i različiti kompleti za njihovo izvođenje su komercijalno dostupni .
[0221] Ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina mogu inhibirati odbacivanje posredovano komplementom. Na primer, ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina može biti korišćen da inhibira hiperakutno odbacivanje. Hiperakutno odbacivanje je izazvano bar delom aktivacijom posredovano antitelom sistema komplementa primaoca pomoću klasičnog puta i dobijenom MAC naslagom na graftu. To tipično potiče od prisustva već postojećih antitela u recipijentu koja reaguju sa graftom. Dok je pogodno pokušati izbeći hiperakutno odbacivanje odgovarajućim sparivanjem pre transplantacije, nije uvek moguće to postići usled, npr., vremena i/ili ograničenih resursa. Pored toga, neki recipijenti (npr., višestruko transfuzirani pojedinci, pojedinci koji su ranije primili transplante, žene koje su imale višestruke trudnoće) mogu već imato mnogo prethodno obrazovanih antitela, potencijalno uključujući antitela prema antigenima koja nisu tipično testirana za, tako da može biti teško ili gotovo nemoguće dobiti pouzdano kompatibilan graft na vreme. Takvi pojedinici su u povećanom riziku od hiperakutnog odbacivanja .
[0222] Ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina može biti korišćen da inhibira akutno odbacivanje ili otkazivanje grafta. Kako je ovde korišćeno, "akutno odbacivanje" odnosi se na odbacivanje koje se javlja između bar 24 sati tipično bar nekoliko dana do nedelje, posle transplantacije, do 6 meseci posle transplantacije. Akutna odbacivanja posredovana antitelom (AMR) često obuhvataju akutno povečanje donor specifičnih aloantitela (DSA) u prvih nekoliko nedelja posle transplantacije. Bez želje da se ograniči bilo kakvom teorijom, moguće je da prethodno postojeće ćelije plazme i/ili konverzija memorijskih B ćelija u nove ćeliji plazme igra ulogu u povećanoj proizvodnji DSA. Takva antitela mogu dovesti do oštećenja grafta posrednog komplementom, koja mogu biti inhibirana dovođenjem u kontakt grafta sa ćelijski reaktivanim analogom kompstatina. Bez namere da se ograniči bilo kojom teorijom, inhibiranje aktivacije komplementa na graftu može smanjiti infiltraciju leukocita (npr., neutrofila), koji doprinosi akutnom otkazivanju grafta.
[0223] Ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina može biti korišćen za inhibiranje I/R oštećenja posredovanog komplementom grafta. Kao što je dalje dole diskutovano, I/R oštećenje može se javiti posle reperfuzije tkiva čije snabdevanje krvlju je trenutno prekinuto, kao što se javlja u transplatovanim organima. Smanjenje I/R oštećenja će smanjiti verovatnoću disfunkcije akutnog grafta ili smanjiti ozbiljnost i smanjiti verovatnoću aktunog otkazivanja grafta.
[0224] Ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina može biti korišćeni za inhibiranje hroničnog odbacivanja i/ili hroničnog otkazivanja grafta. Kako je ovde korišćeno, "hronično odbacivanje ili otkazivanje grafta" odnosi se na odbacivanje ili otkazivanje koje se javlja bar 6 meseci posle transplantacije, npr., između 6 meseci i 1, 2, 3, 4, 5 godina, ili više posle transplantacije, često posle meseci i godina dobrog funkcionisanja grafta. Izazvano je hroničnom inflamacijom i imunim odgovorom protiv grafta. Za te svrhe, hronično odbacivanje može uključivati hroničnu vaskulopatiju alografta, izraz korišćen da se odnosi na fibrozu unutrašnjih krvnih sudova transplatiranog tkiva. Imunosupresivni režimi su smanjili javljanje akutnog odbacivanja, hronično odbacivanje postaje izraženije kao uzrok disfunkcije grafta i otkazivanja. Sve je više dokaza da proizvodnja B-ćelija aloantitela je važan element u stvaranju hroničnog odbavicanja i otkazivanja grafta (Kwun J. and Knechtle SJ, Transplantation, 88(8):955-61 (2009). Ranija oštećenja grafta mogu biti faktor koji doprinosi i vodi do hroničnih procesa kao što je fibroza koja može na kraju dovesti do hroničnog odbacivanja . Prema tome, inhibiranje takvih ranijih oštećenja korišćenjem ćelijski reaktivanog analoga kompstatina može odložiti i/ili smanjiti verovatnoću ili ozbiljnost hroničnog odbacivanja grafta.
[0225] Ovde je obezbeđen analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva za upotrebu u davanju primaocu grafta da se inhibira odbacivanje grafta i/ili otkazivanje grafta.
C. Ishemijsko/Reperfuziono oštećenje
[0226] Ishemijske-reperfuzione (I/R) oštećenje je važan uzrok oštećenja tkvia posle traume i u drugim stanjima u vezi sa privremenim poremećajem protoka krvi kao što je infarkt mikoarda, moždani udar, ozbiljna infekcija, vaskularna bolest, popravljena aneurizma, kardiopulmonarni bajpas, i transplantacija.
[0227] U postavci traume, sistemske hipoksemije, hipotenzije, i lokalnog prekida snabdevanja krvlju koje se javlja kao posledica kontuzije, sindroma odeljka i vaskularnih oštećenja koja izazivaju ishemiju koja ošećuje metabolički aktivna tkiva. Ponovno uspostavljanje snabdevanja krvlju izaziva intenzivnu sistemsku inflamacionu rekaciju koja je često štetnija od same ishemije. Jednom kada je ishemijski region ponovo reperfuziran, faktori koji su proizvedeni i oslobođeni lokalno ulaze u krvni sistem i dolaze do udaljenih lokacija, ponekad izazivajući značajno oštećenje organa koji nisu prvobitno oštećeni sa ishemijskim udarom, kao što su pluća i creva, vodeći do disfunkcije pojedinačnog ili višestrukih organa. Aktivacija komplementa se javlja ubrzo nakon reperfuzije i ključni je medijator postishemijskog oštećenja, oba direktno i preko njegovih hemoatraktivnih i stimulatornih efekata na neutrofile. Sva tri glavna puta komplementa su aktivirana i, reaguju zajedno ili nezavisno, i uključeni su u neželjena dejstva u vezi sa I/R koja utiču na brojne sisteme organa . Pronalazak prema tome obezbeđuje analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju traume kod subjekta koji je imao skorašnje iskustvo (npr., u toku prethodnih 2, 4, 8, 12, 24, ili 48 sati) traume, npr., traume koja dovodi subjekat u rizik od I/R oštećenja, npr., usled sistemske hipoksemije, hipotenzije, i/ili lokalnog prekida snabdevanja krvlju. Ćelijski reaktivan analog kompstatina može biti davan intravaskularno, opciono u krvni sud koji snbdeva oštećeni deo tela ili direktno u deo tela . Subjekat može da pati od oštećenja kičmene moždine, traumatske povrede mozga, opekotine, i/ili hemoragičnog šoka.
[0228] Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u davanju subjektu pre, u toku, ili posle hiruškog postupka koji se očekuje da privremeno prekine protok krvi u tkivu, organu ili delu tela. Primeri takvih postupaka uključuju kardiopulmonarni bajpas, angipolastiku, popravku srčanog zaliska ili druge vaskularne operacije . Ćelijski reaktivan analog kompstatina može biti davan pre, posle, i/ili u toku preklapanja vremenskog perioda sa hiruškim postupkom .
[0229] Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju MI, tromboembolijskog udara , tromboze dubokih vena , ili pulmonarne embolije kod subjekta, opciono u kombinaciji sa trombolitički sredstvom kao što je aktivator tkivnog plazminogena (tPA) (npr., alteplas (Activase), reteplas (Retavase), tenecteplas (TNKase)), anistreplas (Eminase), streptokinaza (Kabikinase, Streptase), ili urokinaza (Abbokinase). Analog kompstatina može biti davan pre , posle , i/ili u toku preklapanja vremenskog perioda sa trobolitičkim sredstvom .
[0230] Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju I/R oštećenja.
D. Drugi poremećaji posredovani komplementom
[0231] Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenje poremećaja oka kao što staračka makularna degeneracija (AMD), dijabetičarska retinopacija, glaukom ili uveitis uvođenjem analogno kompstatina u oko. Na primer, ćelijski reaktivan analog kompstatina može biti uveden u vitroznu šupljinu (npr., intravitrealna infekcija), za upotrebu u lečenju subjekta koji pate od ili su u riziku od AMD. Analog kompstatina može biti uveden u anteriornu komoru, npr., za lečenje anteriornog uveitisa.
[0232] Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od ili je u riziku od autoimune bolesti , npr., autoimune bolesti u kojoj posreduju bar delom antitela protiv jednog ili više sopstvenih antigena.
[0233] Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju artritisa (npr., reumatoidnog artritisa) kod subjekta kome je to potrebno. Analog kompstatina može biti uveden u sinovijelnu šupljinu subjekta. Naravno ona može biti davana sistemski.
[0234] Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od ili je u riziku od intracerebralnog krvarenja .
[0235] Takođe je obezbeđen analog kompstatina za upotrebu u lečenju subjektaa koji pati od ili je u riziku od mijastenije gravis.
[0236] Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od ili je u riziku od neuromijelitis optika (NMO),
[0237] Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od ili je u riziku od membranoproliferativnog glomerulitisa (MPGN), npr., MPGN tipa I, MPGN tipa II, ili MPGH tipa III.
[0238] Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od ili je u riziku od neurodegenerativne bolesti. Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od neuropatskog bola ili je u riziku od razvoja neuropatskog bola . Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od ili je u riziku od rhinosinuzitisa ili nazalne polipoze. Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od ili je u riziku od kancera. Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od ili je u riziku od sepse. Takođe je obezbeđen analog kompstatina za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od ili je u riziku respiratornog distres sindroma odraslih.
[0239] Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta koji pati od ili je u riziku od anafilakse ili infuzione reakcije. Na primer, analog kompstatina može biti davan subjektu pre, u toku , ili posle primanja leka ili nosača koji može izazvati anafilaksu ili infuzionu reakciju. Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju subjekta u riziku od ili koji pate od anafilakse od hrane (npr., kikirikija, školjki, ili drugih alergna), ujeda insekata (npr., pčela, osa).
[0240] Analog kompstatina može biti davan lokalno ili sistemski.
[0241] Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju respiratorne bolesti, npr., astme ili hronične opstruktivne plućne bolesti (COPD). Analog kompstatina može, na primer, biti davan preko respiratornog trakta inhalacijom , npr., kao suvi prah ili preko nebulizacije, ili može biti davan injekcijom, npr., intravenski, intramuskularno, ili subkutanozno Takođe je obezbeđen
1
analog kompstatina prema pronalasku za lečenje ozbiljne astme, npr., astme koja nije dovoljno kontrolisana sa bronhodilatatorima i/ili inhalacionim kortikosteroidima .
[0242] Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju poremećaja posredovanog komplementom, npr., hroničnim poremećajem posredovanim komplementom kod subjekata kome je to potrebno. Takođe je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju poremećaja u vezi sa Th17 kod subjekta kome je to potrebno.
[0243] "Hronični poremećaj" može biti poremećaj koji traje bar 3 meseca i/ili je prihvaćen u stanju tehnike kao hronični poremećaj. Hronični poremećaj može trajati bar 6 meseci, npr., bar 1 godinu, ili više, npr., neodređeno. Osoba iz struke će znati da bar neke manifestacije hroničnih proremećaja mogu biti prekidne i/ili mogu da se pojačaju i oslabe u toku vremena. Hronični poremećaj mogu biti progresivni, npr., imaju tendencu da postanu ozbiljniji ili napadnu veće obalasti u toku vremena . Broj hroničnih poremećaja je posredovan komplementima kako je ovde opisano. Hronični poremećaj posredovan komplementom može biti hronični poremećaj u koji je uključena aktivacija komplemeta (npr., prekomerna ili neodgovarajuća aktivacija komplementa ), npr., kao faktor koji doprinosi i/ili bar parcijalni uzročnik. Pogodno, poremećaji su ponekad grupisani pozivanjen na organ ili sistem koji je naročito pogođen kod subjekta koji pati od tog poremećaja. Pretpostavlja se da brojni poremećaji mogu uticati na višestruke organe ili sisteme organa, i prema tome klasifikacije nisu ni na koji način ograničavajuće. Pored toga , brojne manifestacije (npr., simptomi) mogu se javiti kod subjekta koji pati od bilo kog od raznih različitih poremećaja. Neograničavajuća informacija u vezi poremećaja od intersa može se naći , npr., u standardnim udženicima interne medicine kao što su Cecil Textbook of Medicine (npr., 23rd edition), Harrison’s Principles of Internal Medicine (npr., 17th edition), i/ili standardnim udžbenicima koji se odnose na određene oblasti medicine, naročito telesne sisteme ili organe i/ili naročito poremećaje.
[0244] Hronični poremećaj posredovan komplementom može biti poremećaj u vezi sa Th2. Kako je ovde korišćeno, poremećaj u vezi Th2 je poremećaj koji karakteriše prekomerni broj i/ili prekomerna ili neodgovarajuća aktivnost CD4+ pomoćničkih T ćelija Th2 potipa ("Th2 ćelija") u telu ili njegovom delu , npr., u bar jednom tkivu, organu, ili strukturi. Na primer, mogu preovlađivati Th2 ćelije relativno u odnosu na CD4+ pomoćničke T ćelije Th1 podtipa ("Th1 ćelije") npr., u bar jednom tkivu, organu ili strukturi pogođenim poremećajem. Kao što je poznato u stanju tehnike, Th2 ćelije tipično luče karakteristične kinaze kao što je interleukin-4 (IL-4), interleukin-5 (IL-5), i interleukin-13 (IL-13), dokTh1 celije tipično luče interferon-y (IFN-γ) i faktor nekroze tumora β (TNF β). Poremećaju vezi sa Th2-može biti karakterisan prekomernom proizvodnjom i/ili količinom IL-4, IL-5, i/ili IL-13, npr., relativno na IFN-γ i/ili TNF β npr., u bar nekim bar jednom tkivu, organu, ili strukturi
[0245] Hronični poremećaj posredovan komplementom može biti poremećaj u vezi Th17-. Kako je opisano detaljnije u PCT/US2012/043845, podnetoj June 22, 2012, pod nazivom "Methods of Treating Chronic Disorders with Complement Inhibitors", aktivacija komplementa i Th17 ćelije učestvuju u ciklusu koji uključuje dendritne ćelije i antitela i koja doprinose održavanju patološke imunološke mikrookoline u osnovi niza poremećaja. Bez želje da se ograniči teorijom, patološka imunološko mikrookolina , jednom ustanovljena, je samoodrživa i doprinosi oštećenju ćelija i tkiva. Analozi kompstatina sa produženim dejstvom trajanja mogu biti korišćeni za lečenje poremećaja u vezi sa Th17.
2
[0246] Kako je ovde korišćeno, poremećaj u vezi sa Th17 je poremećaj koji je karakterisan prekomernim brojem i/ili prekomernom i neodgovarajućom aktivnošću CD4+ pomoćničkih T ćelija Th17 podtipa ("Th17 ćelije") u telu ili njegovom delu, npr., u bar jednom tkivu, organu, ili strukturi. Na primer, mogu preovlađivati Th17 ćelije u odnosu na Th1 i/ili Th2 ćelije, npr., u bar jednom tkivu, organu ili strukturi zahvaćenim poremećajem. Preovlađivanje Th17 ćelija može biti relativno preovlađivanje, npr., odnos Th17 ćelija prema Th1 ćelijma i/ili odnos Th17 ćelija prema Th2 ćelijama, je povećana u odnosu na normalne vrednosti. Odnos Th17 ćelija prema T regulatornim ćelijama (CD4<+>CD25<+>regulatorne T ćelije, takođe nazvane "Treg ćelije"), mogu biti povećane u odnosu na normalne vrednosti. Obrazovanje Th17 ćelija i/ili aktivacija Th 17 ćelija je pospešena različitim citokinima, npr., interleukinom 6 (IL-6), interleukinom 21 (IL-21), interleukinom 23 (IL-23), i/ili interleukinom 1β (IL-1β). Obrazovanje Th17 ćelija oobuhvata diferencijaciju prekursora T ćelija, npr., naivnih CD4+ T ćelija, naspram Th17 fenotipa i njihovog sazrevanja u funkcionalne Th17 ćelije. Obrazovanje Th17 ćelija može obuhvatati bilo koji aspekt razvoja, proliferacije (ekspanzije), preživljavanja, i/ili zrenja Th17 ćelija. Poremećaj u vezi sa Th17 može biti karakterisan prekomernom proizvodnjom i/ili količinom IL-6, IL-21, IL-23, i/ili IL-1β. Th17 ćelija koje tipično luče karakteristične citokine kao što je interleukin-17A (IL-17A), interleukin-17F (IL-17F), interleukin-21 (IL-21), i interleukin22 (IL-22). Poremećaj u vezi sa Th17može biti karakterisan prekomernom proizvodnjom i/ili količinom Th17 efektora citokina , npr., IL-17A, IL-17F, IL-21, i/ili IL-22. Prekomerna proizvodnja ili količina citokina može biti detektabilna u krvi. Prekomerna proizvodnja ili količina citokina mogu biti detektovane lokalano, npr., u bar jednom tkivu, organu ili strukturi. Poremećaj u vezi sa Th17-može biti u vezi sa smanjenim brojem Tregs i/ili smanjenom količinom citokina u vezi sa Treg. Th17 poremećaj može biti bilo koja hronična inflamatorna bolest, gde izraz obuhvata opseg oboljenja karakterisanih samoodrživim imunim povredama različitih tkiva i čini se da su ona odvojena od inicijalnih povreda koji je izazvano oboljenje (koje može biti nepoznato). Poremećaj u vezi sa Th17 može biti bilo koja autoimuna bolest. Mnoge, ako ne i većina "hroničnih inflamatornih bolesti" mogu u stvari biti autoimune bolesti . Primeri bolesti u vezi sa Th17 uključuju zapaljenske bolesti kože kao štoje psorijaza i atopijski dermatititis; sistemska skleroderma i skleroza; inflamatorna bolest creva (IBD) (kao što je Kronova bolest i ulcerozni kolitis ); Behčetova bolest ; dermatomiozitis; polimiositis; multiple sklerozu (MS); dermatitis; meningitis; encefalitis; uveitis; osteoartritis; lupus nefritis; reumatoidni artritis (RA), Sjorgenov sindrom, multiple sklerozu, vaskulitis; centralni nervni sistem (CNS) inflamatorne poremećaje, hronični hepatitis; hronični pankreatitis, glomerulonefritis; sarkoidozu; tiroiditis, patološki imuni odgovori na transplantaciju tkiva /organa (npr., odbacivanje transplanta); COPD, astma, bronhiolitis, hipersensitivni pneumonitis, idiopatska pulmonarna fibroza (IPF), periodontitis, i gingivitis. Th17 bolest može biti klasično poznata autoimuna bolest kao što je dijabetes tipa I ili psorijaza. Poremećaj u vezi sa Th17 može biti starosna makularna degeneracija.
[0247] Hroničan poremećaj posredovan komplementom može biti poremećaj u vezi sa IgE. Kako je ovde korišćeno, "poremećaj u vezi sa IgE" je poremećaj karakterisan prekomernom i/ili neodgovarajućom proizvonjom i/ili količinom IgE, prekomerne ili neodgovarajuće aktivnosti ćelija koje proizvode IgE (npr., B ćelije koje proizvode IgE ili ćelije plazme), i/ili prekomernu i/ili neodgovarajući aktivnost ćelija koje reaguju na IgE kao eosinofile ili mast ćelije. Poremećaj u vezi sa IgE-može biti karakterisan sa povećanim nivoima ukupnog IgE i/ili IgE specifičnog za alergene, u plazmi subjekata i/ili lokalno.
[0248] Hroničan poremećaj posredovan komplementom može biti karakterisan prisustvom autoantitela i/ili imunih kompleksa u telu, koji mogu aktivirati komplement pomoću, npr., klasičnog puta. Autoantitela mogu, na primer, se vezati za svoje antigene, npr., na ćelijama ili tkvima u telu. Autoantitela mogu se vezati za antigene u krvnim sudovima, koži, nervima, mišićima, vezivnom tkivu, srcu, bubregu, tiroidei, itd. Hronični poremećaj posredovan komplementom možda neće biti karakterisan sa autoantitelima i/ili imunim kompleksima .
[0249] Hronični poremećaj posredovan komplementom može biti respiratorni poremećaj. Hronični respiratorni poremećaj može bti astma ili hronična opstruktivna plućna bolest (COPD). Hronični respiratorni poremećaj može biti plućna fibroza (npr., idiopatska plućna fibroza ), oštećenje pluća izazvano zračenjem, alergijska bronhopulmonarna aspergiloza , hipersenzitivni pneumonitis (takođe poznat kao alergijski alveolitis), eozinofilna pneumonija, intersticijelna pneumonija, sarkoid, Wegenerova granulomatoza, ili bronhiolitis obliterans. Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju hronične respiratorne boelsti, npr., astme, COPD, plućne fobroze, oštećenja pluća izazvanog zračenjem, alergijske bronhopulmonarne aspergiloze, hipersenzitivni pneumonitis (takođe poznat kao elergijski alveolitis), eozinofilna pneumonija, intersticijalna pneumonija, sarcoid, Wegener-ova granulomatoza, ili bronhiolitis obliterans kod subjekta u kome je to potrebno.
[0250] Hronični poremećaj posredovan komplementom može biti alergijski rinitis, rinosinuzitis, ili nazalna polipoza. Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju alergijskog rinitisa, rinosinuzitisa, ili nazalne poliptoze kod subjekta kome je to potrebno.
[0251] Hronični poremećaj posredovan komplementom može biti poremećaj koji napada mišićnoskeletni sistem. Primeri takvih poremećaja uključuju inflamatorna stanja zglobova (npr., artritis kao što je reumatoidni artritis ili psorijatički artritis, mladalački hronični artritis, spondiloartropatije Reiterov sindrom, giht). Poremećaj mišićnoskeletnog sistema može biti posledica simptoma kao što su bol, ukočenost i/ili ograničeno kretanje zahvaćenih delova tela. Inflamatorne miopatije uključuju dermatomiozitis, polimiozitis, i različite druge su poremćaji hroničnog mišićnog zapaljenja nepoznate etiologije koji dovode do slabosti mišića . Hronični poremećaj posredovan komplementom može biti mijastenija gravis . Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju bilo kog od gore pomenutih poremećaja koji zahvataju mišićnoskeletni sistem kod subjekta kome je to potrebno.
[0252] Hronični poremećaj posredovan komplementom može biti poremećaj koji zahvata pokrovni sistem. Primeri takvih poremećaja uključuju, npr., atopijski dermatitis, psorijazu, pemfigus, sistemski lupus eritematozus, dermatomiozitis, sklerodermu, sklerodermatomiozitis, Sjogrenov sindrom i hroničnu utrikarija. Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju bilo kog od gore navedenih poremećaja koji zahvataju pokrivni sistem kod subjekta kome je to potrebno.
[0253] Hronični poremećaj posredovan komplementom može zahvatiti nervni sistem, npr., centralni nervni sistem (CNS) i/ili periferni nervni sistem (PNS). Primeri takvih poremećaja obuhvataju , npr., multiple sklerozu, druge hronične demijelizacione bolesti, amiotrofnu lateralnu sklerozu, hroničan bol, moždani udar, alergijski neuritis, Huntingtonovu bolest , Alzhajmerovu bolest i Parkinsonovu bolest . Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju bilo kog od gore navedenih poremećaja koji zahvataju nervni sistem kod subjekta kome je to potrebno, upotrebu koja obuhvata davanje inhibitora komplementa prema ovde opisanom rasporedu doziranja subjektu.
4
[0254] Hronični poremećaj posredovan komplementom može napasti krvni sistem . Na primer, poremećaj može biti vaskulitis ili drugi poremećaj koji je u vezi sa zapaljenjem krvnih sudova, npr., zapaljenjem krvnih sudova i/ili limfnih sudova. Vaskulitis može biti poliarteritis nodoza, Wegener-ova granulomatoza, arteritis gigantskih ćelija, Churg-Strauss-ov sindrom, mikroskopski poliangiitis, Henoch-Schonlein purpura, Takayasu’s arteritis, Kawasaki bolest, ili Behčetova bolest . Subjekat, npr., subjekat koji ima potrebu za lečenjem vaskulitisa, može biti pozitivan na antineutrofilno citoplazmatsko antitelo (ANCA).
[0255] Hronični poremećaj posredovan komplementom može zahvatiti gastrointestinalni sistem . Na primer, pormećaj može biti inflamatorna bolest creva , npr., Kronova bolest ili ulcerozni kolitis. Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za upotrebu u lečenju hroničnog poremećaja posredovanog komplementom koji utiče na gastrointestinalni sistem kod subjekta kome je to potrebno.
[0256] Hronični poremećaj posredovan komplementom može biti tiroiditis (npr., Hašimotov tiroiditis, Gravesova bolest, postporiđajni tiroiditis), miokarditis, hepatitis (npr., hepatitis C), pankreatitis, glomerulonefritis (npr., membranoproliferativni glomerulonefritis ili membranski glomerulonefritis), ili panikulitis.
[0257] Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za lečenje hroničnog bola kod subjekta kome je to potrebno. Subjekat može patiti od neuropatskog bola . Neuropatski bol je definisan kao bolom inicirani ili izazvan sa pimarnom lezijom ili bolešću koja zahvata somatosenzorni sistem . Na primer, neuropatski bol može poteći od lezija koje obuhvataju somatosenzorne puteve sa oštećenjima malih vlakana u perifernim nervima i/ili do spino-talamokortikalnog sistema u CNS. Neuropatski bol može poteći od autoimune bolesti (npr., multiple skleroze), metaboličke bolesti (npr., dijabetesa), infekcije (npr., virusne bolesti kao što su herpes zoster ili HIV), vaskularne bolesti (npr., moždanog udara), traume (npr., povrede, operacije), ili kancera. Na primer, neuropatski bol može biti bol koji traje posle zarastanja povrede ili posle prestanka stimulansa na periferne nervne završetke ili bol koji potiće usled oštećenja nerava. Primeri stanja ili vezanih sa neuropatskim bolom uključuju bolnu dijabetičarsku neuropatiju, posherpesnu neuralgiju (npr., bol koji traje ili se vraća na mestu akutnog herpes zostera 3 ili više meseci posle akutne epizode ), trigeminalnu neuralgiju, neuropatski bol u vezi sa kancerom, neuropatski bol u vezi sa hemoterapijom, neuropatski bol u vezi sa HIV-om (npr., od HIV neuropatije), centralni neuropatski bol posle moždanog udara, neuropatiju u vezi sa bolom u leđima, npr., bol u donjem delu leđa (npr., iz radikulopatije kao što je uklještenje u korenu kičmenog stuba , npr., lumbalno uklještenje u korenu kičmenog stuba, pri čemu uklještenje može poteći usled diskus hernije), spinalne stenoze, bola usled oštećena preifernog nerva, bola fantomskog uda, polineuropatije, bola u vezi sa oštećenjem kičmenog stuba, mijelopatije, i multiple skleroze. Inhibitor komplementa može biti davan prema inventivnom rasporedu doziranja za lečenje neuropatskog bola kod subjekta sa jednim ili više gore pomenutih stanja .
[0258] Hronični poremećaj posredovan komplementom može biti hronični poremećaj oka. Hronični poremećaj oka može biti karakterisan sa makularnom degeneracijom, horoidnom neovaskularizacijom (CNV), neovaskularizacijom retine (RNV), zapaljenje oka, ili bilo kojom kombinacijom gore navedenog. Makularna degeneracija, CNV, RNV, i/ili zapaljenje oka može biti definisano i/ili dijagnostička karakteristika poremećaja. Primer poremećaja koji je karakterisan sa jednom li više ovih karakteristika uključuje, ali nisu organićeni na, stanja u vezi sa makularnom degeneracijom, dijabetčarskom retinopatijom, retinopatijom kod prevremeno rođenih, proliferativnom vitreoretinopatijom, uveitisom, keratitisom, konjunktivitisom, i skleritisom. Stanja u vezi sa makularnom degeneracijom uključuju , npr., starosnu makularnu degeneraciju (AMD). Subjekat može biti u potrebi za lečenjem vlažne AMD. Subjekat može biti u potrebi za lečenjem suve AMD. Subjekat može biti u potrebi za lečenjem geografske atrofije (GA). Subjekat može biti u potrebi za lečenjem zapaljenja oka. Zapaljenje oka može zahvatiti veli broj očnih struktura kao što su konjunktiva (konjunktivitis), rožnjača(keratitis), episklera, sklera (skleritis), uvealni trakt, retina, vaskulatarni, i/ili optički nerv. Dokaz očnog zapaljenja mogu uključivati prisustvo ćelija u vezi sa zapaljenjem kao što su ćelije belih krvnih zrnaca (npr., neutrofili, makrofagi) u oku, prisustvo endogenih medijatora inflamacije, jedan ili više simptoma kao što je bol u oku, crvenilo, osetljivost na svetlo, zamagljeni vid i mušice, itd. Uveitis je opšti izraz koji se odnosi na zapaljenja uvee u oku , npr., u bilo kojoj od struktura uvee, uključujući iris, cilijarno telo ili horoid. Specifični tipovi uveitisa uključuju iritis, iridociklitis, ciklitis, pars planitis i horoiditis. Subjekat može biti u potrebi za lečenjem geografske atrofije (GA). Hronični poremećaj oka može biti poremećaj oka karakterisan sa oštećenjem očnog nerva (npr., degeneracijom očnog nerva), kao što je glaukom.
[0259] Kako je gore primećeno, hronična respiratorna bolest može biti astma. Informacije u vezi sa faktorima rizika, epidemiologijom, patogenezom, dijagnozom, trenutnom kontrolom astme , itd., može se naći, npr., u "Expert Panel Report 3: Guidelines for the Diagnosis and Management of Asthma". National Heart Lung and Blood Institute. 2007. http://www.nhlbi.nih.gov/guidelines/asthma/asthgdln.pdf. ("NHLBI Guidelines"; www.nhlbi.nih.gov/guidelines/asthma/asthgdln.htm), Global Initiative for Asthma, Global Strategy for Asthma Management and Prevention 2010 "GINA Report") i/ili standardnim udžbenicima interne medicine kao što su Cecil Textbook of Medicine (20th edition), Harrison’s Principles of Internal Medicine (17th edition), i/ili standardni udžbenici koji se fokusiraju na lekove za pluća. Astma je hronična zapaljenska bolest disajnih puteva u kojima mnogo ćelija i ćelijskih elemenata igra ulogu, kao što su, mastociti , eozinofili, T limfociti, makrofagi, neutrofili, i epitelijalne ćelije Asmatični pojedinci su osetili epozode koje se ponavljaju sa simptomima kao što je šištanje, nedostatak daha (koji se takođe naziva dispnea ili kratak dah), stiskanje u grudima, i kašljanje. Ove epizode su uglavnom u vezi sa raširenim ali promenjivim opstrukcijama disajnih puteva koje su često reverzibilne, ili spontane ili uz lečenje. Zapaljenja često izazivaju sa njima u vezi porast u postojećoj bronhijalnoj hiperosetljivosti na različite stimulanse. Hiperosetljivost vazdušnih puteva (preterani bronhokonstriktorski odgovor na stimulans) je tipična karakteristika astme. Generalno, ograničenja vazdušnih puteva proističu iz bronhokonstrikcije i edema vazdušnih puteva. Reverzibilnost ograničenja vazdušnih puteva može biti nekompletna kod nekih pacijenata sa astmom. Na primer, remodelovanje vazdušnih puteva može voditi do fiksnog suženja vazdušnih puteva. Strukturne promene mogu uključivati zadebljavanje bazalne membrane, subepitelijalne fibroze, hipertrofije i hiperplazije glatkih mišića disajnih puteva, proliferacije i diletacije krvnih sudova , i hiperplazije mukoznih žlezda , i hipersekrecije.
[0260] Pojedinici sa astmom mogu osetiti pogoršanja, koja su identifikovana kao slučajevi karakterisani sa promenama u odnosu na prethodno stanje pojedinca. Ozbiljna pogoršanja astme mogu biti definisana kao slučajevi u kojima je potrebno hitno delovanje na pojedinaca ili njegovog/njenog lekara da bi se sprečio ozbiljan ishod, kao što je hospitalizacija ili smrt usled astme. Na primer, ozbiljno pogoršanje astme može zahtevati upotrebu sistemskih kortikosteroida (npr., oralnih kortikosteroida) kod subjekta čija astma je uglavnom dobro kontrolisana i bez OCS ili može zahtevati porast doze za stabilno održavanje. Umerena pogoršanja astme mogu biti definisana kao slučajevi koji su nezgodni za subjekte i zahtevaju hitnu promenu terapije, ali nisu ozbiljni . Ovi slučajevi su klinički identifikovani kao van subjektovog opsega uobičajenih dnevnih varijacija astme .
[0261] Trenutni lekovi za astmu su tipično kategorizovani u dve opšte klase : dugoročni kontrolni lekovi ("lekovi kontroleri") kao što su inhalacioni kortikosteroidi (ICS), oralni kortikosteroidi (OCS), bronhodilatori sa produženim trajanjem dejstva (LABAs), modifikatori leukotriena (npr., antagonisti receptora leukotriena ili inhibitori sinteze leukotriena, anti-IgE antitela (omalizumab (Xolair®)), kromolin i nedokromil, koji su korišćeni za postizanje i održavanje kontrole trajnje astme i lekovi sa brzim dejstvom kao što su kratkoročni bronhodilatatori (SABAs), koji su korišćeni za lečenje akutnih simptoma i pogoršanja. Za svrhe prikazanog pronalaska, ove terapije mogu se nazivati "konvencionalna terapija". Lečenje pogoršanja može takođe uključiti dozu i/ili intenzitet terapije lekovima kontrolerima. Na primer, lečenje sa OCS može biti korišćeno da se ponovo postigne kontrola astme. Trenutne smernice nalažu svakodenvno primenu lekova kontrolera ili , u mogim slučajevima, primenu više doza lekova kontrolera svakog dana za subjekte sa upornom astmom (sa izuzetkom Xolair, koji je davan svake 2 ili 4 nedelje).
[0262] Generalno se smatra da subjekat ima upornu astmu ako subjekat pati od simptoma u proseku više od dva puta nedljeno i/ili tipično koristi lekove za brzo poboljšanje (npr., SABA) više od dva puta nedeljno za kontrolu simptoma. "Ozbiljnost astme" može biti klasifikovana na osnovu intenziteta potrebnog lečenja za kontrolu simptoma astme kod subjekta nakon lečenja relevantih komorbiditeta i optimizacije tehnike inhalacije i pridržavanja (videti, npr., GINA Report; Taylor, DR, Eur Respir J 2008; 32:545-554). Opis inteziteta lečenja može biti zasnovan na lekovima i dozama koje su preporučene u algoritmu lečenja u koracima koji se nalazi u smernicama lao što su NHLBI Guidelines 2007, GINA Report, and their predecessors i/ili in standard medical textbooks. Na primer, astma može biti klasifikovana kao povremena, blaga, umerena ili teška kako je navedeno u tabeli X, gde "lečenje" se odnosi na lečenje dovoljno za postizanje najboljeg nivoa kontrole astme kod subjetka (Razume se da kategorije blaga, umerena ili teška astma generalno je primer, i da neće svi ovi lekovi biti dostupni u svim zdravstvenim sistemima, što može uticati na procenu ozbiljnosti astme u nekim izvođenjima.Takođe se pretpostavlja da drugi pristupi ili novi pristupi mogu uticati na klasifikaciju blage/umerene astme. Međutim, isti princip, blage astme koji je definisan sa sposobnošću za postizanje dobre kontrole pomoću lečenja sa veoma niskim intenzitetom i ozbiljna astma je definisana sa potrebom za lečenjem visokog intenziteta , mogu se još uvek primenjivati. Ozbiljnost astme može takođe ili alternativno biti klasifikovana na osnovu unutašnjeg intenziteta bolesti bez lečenja (videti, npr., NHBLI Guidelines 2007). Procena može biti učinjena na osnovu konkuretne spirometrije i pacijentovog prisećanja simptoma u toku prethodne 2-4 nedelje. Parametri trenutnog pogoršanja i budućeg rizika mogu biti procenjeni i obuhvaćeni u određivanju nivoa ozbiljnosti astme. Ozbiljnost astme može biti definisana kao što je prikazano na slikama 3.4(a), 3.4(b), 3.4(c) NHBLI smernica, odgovarajućim redom za pojedince 0-4, 5-11, ili ≥ 12 godina starosti.
Tabela X: Klasifikacija astme na osnovu lečenja
(nastavak)
[0263] "Kontrola astme" odnosi se na stepen u kome su manifestacije astme smanjene ili uklonjene lečenjem (bilo farmakološki ili nefarmakološki). Kontrola astme može biti procenjena na osnovu faktora kao što su frekvenca simptoma, simptomi u toku noći, obejktivna merenja funkcije pluća kao što su parametri spirometrije (npr., %FEV1predviđenog, FEV1varijabilnost, zahtevi za upotrebu SABA za kontrolu simptoma. Parameteri trenutnog pogodršanja i budući rizik mogu biti procenjeni i biti obuhvaćeni u određivanju nivoa kontrole astme. Kontrola astme može biti definisana kao što je prikazano na Slikama 4.3(a), 4.3(b), ili 4.3(c) iz NHBLI Guidelines, za pojedince 0-4, 5-11, ili ≥ 12 godina starosti, tim redom.
[0264] Generalno, osoba iz struke može izabrati odgovarajuća sredstva za određivanje nivoa ozbilljnosti astme i/ili stepena kontrole, i može biti korišćena bilo koja klasifikaciona šema koja se smatra racionalnom od strane osoba iz struke.
[0265] Ovde je obezbeđen analog kompstatina prema pronalasku za lečenje trajne astme kod subjekta kome je to potrebno, upotreba koja obuhvata davanje inhibitora komplemenata prema inventivnom doznom režimu. Subjekat može patiti od blage ili umerene astme . Subjekat može patiti od teške astme. Subjekat može da ima astmu koja nije dobro kontrolisana korišćenjem konvenconalne terapije. Subjekat može imati astmu koja, kada se leči korišćenjem konvencionalne terapije, ICS u cilju dobrog kontrolisanja. Subjekat može imati astmu koja spada u dobro kontrolisane uprkos upotrebe ICS. Subjekat može imati astmu koja, ukoliko je lečena pomoću konvencionalne terapije, će zahtevati upotrebu OCS u cilju da bude dobro kontrolisana . Subjekat može imati astmu koja ne uspeva da bude dobro kntrolisana uprkos konvencionalnoj terapiji visokog intenziteta koja obuhvata OCS. Inhibitor komplementa sa produženim trajanjem dejstva može biti davan kao lek kontroler ili da omogući da subjekt izbegne korišćenje ili smanji doze konvencionalnih lekova kontrolera .
[0266] Subjekat može da pati od alergijske astme, koja je načešći slučaj kod najviše asmatičkih pojedinaca . Asmatični subjekat može se smatrati da ima alergijsku astmu ako nealergijski okidač astme (npr., prehlada, vežbanje) nije poznat i/ili nije identifikovan standardnom dijagnostičkom procenom. Može se smatrati da asmatični subjekat ima alergijsku astmu ukoliko subjekat (i) reproducibilno razvija simptome astme (ili pogoršanja simptoma astme) posle izlaganja alergena ili alergenima na koje je subjekat osetljiv; (ii) ispoljavanja specifičnih IgE za alergen ili alergene na koje je subjekat osetljiv ; (iii) pokazuje pozitivan test na koži uboda jednog ili više alergena na koje je osetljiv subjekat; i/ili (iv) ispoljava druge simptome sa karakteristikama konzistentnim sa atopijom kao što je alergijski rinitis, ekcem ili povećani ukupni IgE u serumu. Pretpostavlja se da specifični alergijski okidač možda neće biti identifikovan ali može se naslućivati ili predpostavljati ukoliko je subjekat osetio pogoršavanje simptoma naročito na primer u određenoj okolini
[0267] Izaivanje alergenom inhalacijom je tehnika koja je široko korišćena u proceni alergijske bolesti disajnih puteva . Inhalacija alergena vodi do unakrsnog vezivanja alergijski specifičnog IgE vezanog za IgE receptore na, npr., mastocite i bazofile. Dolazi do aktivacije sekretornih puteva, što dovodi do oslobađanja medijatora bronhokonstrikcije i vaskularne permeabilnosti. Pojedinci sa alergijskom astmom mogu razviti različite manifestacije koje prate izazivanje alergena, npr., rani asmatični odgovor (EAR), kasni asmatični odgovor (LAR), hiperaktivnost disajnih puteva (AHR), i eozionofilija disajnih puteva, od kojih svaka može biti detekvovana i kvantifikovana kao što je poznato u stanju tehnike . Na primer, eozionnofilija disajnih puteva može biti detektovana kao porast u eozopnofilima u sputumu i/ili BAL tečnosti. EAR, ponekad se naziva kao trenutni asmatični odgovor (IAR), je odgovor na izazivanje alergenom inhalacijom koja postaje detektabilna ubrzo nakon inhalacije, tipično u okviru 10 minuta (min) inhalacije, npr., kao pad u FEV1. EAR tipično dostiže maksimum u toku 30 min i razlaže se u toku 2 -3 sata (h) posle izazivanja. Na primer, može se smatrati da subjekat pokazuje "pozitivan" EAR ukoliko njegov/njen FEV1je opao za bar 15%, npr., bar 20%, u toku ovog vremenskog prozora u odnosu na osnovnu liniju FEV1(gde "osnovna linija" u ovom kontekstu se odnosi na stanja pre izazivanja, npr., stanja ekvivalentana uobičajenom stanju kada ne oseća pogoršanja usled astme i nije izložen stimulansu na koji su subjekti osetljivi). Kasni asmatični odgovor (LAR) tipično počinje između 3 h i 8 h posle izazivanja i karakterističan je ćelijskim zapaljenjem u disajnim putevima, povećanom bronhovaskularnom propustljivošću, i sekrecijom mukusa. Tipično je detektovan kao pad u FEV1, koji može biti veći u magnitudi nego onaj koji je u vezi sa EAR i potencijalno klinički značajniji. Na primer, može se smatrati da subjekat pokazuje "pozitivan" LAR ukoliko njegov/njen FEV1opada za bar 15%, npr., bar 20%, relativno u odnosu na FEV1u toku relevantog vremenskog perioda u poređenju sa osnovnom linijom FEV1. Odloženi odgovor disajnih puteva (DAR) može se javiti na početku između oko 26 i 32 h, dostižući maksimum između oko 32 i 48 h i razlaganjem u toku oko 56 h posle izazivanja (Pelikan, Z. Ann Allergy Asthma Immunol.2010, 104(5):394-404).
[0268] Hronični respiratorni poremećaj može biti hronična obstruktivna plućna bolest (COPD). COPD obuhvata spektar uslova karakterisanih ograničenjem disajnih puteva koje nije potpuno reverzibilno čak sa terapijom i uglavnom je progresivno . Simptomi COPD uključuju dispneju (nedostatak daha), smanjenu otpornost pri vežbanju, kašalj, proizvodnju sputuma, pištanje, i stiskanje u grudima. Osobe sa COPD mogu osetiti epizode akutnog (npr., razvijanje u toku manje od nedelje i često u toku 24 sata ili manje) pogoršanja simptoma (nazvani COPD pogoršanja) koji mogu varirati u frekvenci i trajanju i vezani su za značajan morbiditet . Oni mogu biti podstaknuti slučajem kao što je respiratorna infekcija, izlaganje štetnim česticama, ili može imati nepoznatu etipologuju. Pušenje je najuobičajeniji faktor rizika koji se sreće za COPD, i druga inhalaciona izlaganja mogu takože doprineti razvoju i napredovanju bolesti . Uloga genetskih faktora u COPD je oblast aktivnog istraživanja . Mali procenat COPD pacijenata ima naslednu deficijenciju alfa-1 antitripsina, glavnog inhibitroa serin proteaza u krvotoku i ova deficijencija može voditi do oblika bolesti koja brzo napreduje.
[0269] Karakteristike patofizioloških karakterisitka COPD uključuju sužavanje i struktutne promene u donjem disajnom sistemu i destrukciju parenhima pluća (naročito kod alveola), najčešće usled hroničnog zapaljenja . Hronična ograničenja disajnih puteva primećena kod COPD tipično obuhvataju smešu ovih faktora, i njihovu relativnu važnost u doprinošenju ograničenja disajnih puteva i simptoma koji variraju od osobe do osobe. Izraz "emfizem" odnosi se na povećanje vazdušnog prostora (alveola) distalno u odnosu na terminalne bronhiole, sa destrukcijom njihovih zidova. Treba primetiti da se izraz "emfizem" često koristi klinički tako da se odnosi na medicinsko stanje koje je u vezi sa takvim patološkim promenama. Neki pojedinici sa COPD imaju hronični bronhitis, koji je definisan u kliničkim izrazima kao kašalj koji produkuje sputum u toku većine dana u toku 3 meseca godišnje, u toku 2 uzastopne godine. Druge informacije mogu se naći u vezi sa faktorima rizika, epidemiologije, patogeneze, dijagnoze i trenutne kontrole COPD , npr., u "Global Strategy for the Diagnosis, Management, and Prevention of Chronic Obstructive Pulmonary Disease" (updated 2009) adostupne kod Global Initiative on Chronic Obstructive Pulmonary Disease, Inc. (GOLD) websajtu (www.goldcopd.org), koji se ovde takođe naziva "GOLD Report", the American Thoracic Society/European Respiratory Society Guidelines (2004) dostupan na ATS vebsajtu www.thoracic.org/clinical/copd-guidelines/resources/copddoc.pdf, referred to herein as "ATC/ERS COPD Guidelines" i standardni udžbenik interne medicike kao što Cecil Textbook of Medicine (20th edition), Harrison’s Principles of Internal Medicine (17th edition), i/ili standardnim udžebnicima koji se fokusiraju na plućnu medicinu .
[0270] Ovde opisane upotrebe mogu inhibirati (ometati, remetiti) gore opisani ciklus DC-Th17-B-Ab-C-DC . Na primer, davanje inhibitora komplementa može prekinuti ciklus koji stimuliše komplement da DC ćelije pospešuju Th17 fenotip. Kao rezultat, smanjuje se broj i/ili aktivnost Th17 ćelija, koji zauzvrat smanjuje količinu stimulacije posredovane Th17 B ćelija i proizvodnju poliklonalnih antitela. Ovo efekti mogu dovesti do "resetovanja" imunološke mikrookoline na normalnije, manje patološko stanje . Kao što je opisano u primeru 1, dokaz koji potpomaže kapacit inhibicije komplementa sa produženim inhibitornim efektom na proizvodnju citokina povezanu sa Th17-dobijen je na životinjskom modelu astme.
[0271] Inhibiranje ciklusa DC-Th17-B-Ab-C-DC može imati efekat modifikacije bolesti. Bez želje da se ograniči teorijom, a ne samo lečenje simptoma poremećaja, inhibiranje ciklusa DC-Th17-B-Ab-C-DC može ometati osnovne patolološke mehanizme koji mogu doprineti stalnom oštećenju tkiva kada su simptomi dobro kontrolisani i/ili koji mogu doprineti pogoršanju bolesti. Inhibiranje ciklusa DC-Th17-B-Ab-C-DC može izazvati hronični poremećaj da uđe u remisiju. Remisija se može odnositi na stanje nepostojanja i suštinskog nepostojanja aktivnosti bolesti kod subjekta sa hroničnim poremećajem, sa mogućnošću povratka bolesti. Remisija može biti održana u produženom vremenskom periodu (npr., bar 6 meseci, npr., 6-12 meseci, 12-24 meseci, ili više) bez prisutva kontinualne terapije ili sa smanjenom dozom ili povećanim doznim intervalom. Inhibicija komplementa može izmeniti imunološku mikrookolinu tikiva koje je bogata Th17 ćelijama i modifikovati u mikrookolinu koja je bogata u regulatornim T ćelijama (Tregs). To bi moglo omogućiti imunom sistemu da se "resetuje" i uđe u stanje remisije. Na primer, remisija može biti održavana do javljanja pokretačkih događaja. Pokretački događaj može biti, na primer, infekcija (koja može dovesti do proizvodnje polikolnalnih antitela koja reaguju sa infektivnim sredstvom i svojim proteinom), izlaganje određenim uslovima okoline (npr., visokim nivoima zagađivača vazduha kao štoje ozon ili česticama ili komponentama dima kao što su dim cigareta, alergeni ), itd. Genetički faktori mogu igrati ulogu. Na primer, pojedinici koji imaju posebne alele gena koji kodiranu komponente komplementa mogu imati višu osnovnu liniju aktivnosti komplementa, reaktivniji sistem komplementa i/ili niži osnovnu liniju endogenog regulatornog proteina aktivnosti komplementa. Pojedinac može imati genotip koji je u vezi sa povećanim rizikom AMD. Na primer, subjekat može imati polimorfizam u genu koji kodira protein komplementa ili regulatorni protein komplementa, npr., CFH, C3, faktor B, gde je polimorfizam u vezi sa povećanim rizikom od AMD
[0272] Imunološka mikroklima može postati progresivno polarizovanija ka patološkom stanju u toku vremena , npr., u subjektu koji nije još razvio simptome hroničnog poremećaja ili kod subjekta koji je razvio poremećaj i lečen je kako je ovde opisano. Takav prelaz se može javiti stohastički (npr., usled bar delom očigledno nasumične fluktuacije nivoa antitela i/ili afiniteta) i/ili kao rezultat akumuliranih "ispod praga" pokretačkih slučajeva koji nisu dovoljnog intenziteta da pokrenu izbijanje simptoma poremećaja.
[0273] Razmatrano je relativno kratko trajanje analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva, npr., između 1 nedelje i 6 nedelja, npr., oko 2 -4 nedelje, može obezbediti dugoročnu korist. Remisija se može postići u toku produženog vremenskog perioda , npr., 1-3 meseci, 3-6 meseci, 6-12 meseci, 12-24 meseci, ili više. Subjekat može biti praćen i/ili lečen profilaktički pre ponovnog javljanja simptoma . Na primer, subjekat može biti lečen pre ili posle izlaganja pokretačkom slučaju. Subjekat može biti praćen, npr., na porast u biomarkeru, npr., biomarker koji se sastoji od indikatora Th17 ćelija ili Th17 ćelijske aktivnosti, ili aktivacije komplementa, i može biti tretiran posle porasta u nivou takvih biomarkera. Videti, npr., PCT/US2012/043845 za dalju diskusiju.
IX. Kompozicije i davanje
[0274] Pronalazak takođe obezbeđuje kompoziciju koja sadrži analog kompstatina prema pronalasku.
[0275] Ovde obezbeđene kompozicije mogu da sadrže prečišćneni ćelijski rekativan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina. Prečišćavanje se može postići korišćenjem različitih prilaza koji mogu biti odabrani od strane osobe iz stuke zasnovanih da se postigne željeni stepen čistoće u odnosu na različite komponente prisutne u kompoziciji pre prečišćavanja. Na primer, ceđenje, visokoefikasna tečna hromatografija, afinitetna hromatografija, i/ili drugi prilazi i njihove kombinacije mogu biti korišćeni. U nekim izvođenjima, kompozicija se sastoji od bar 80%, 85%, 90%, 95%, 98%, 99%, ili više ćelijski reaktivnog, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljanog analoga kompstatina kao procenta u odnosu na ukupnu masu analoga kompstatina. Kompozicija može sadržati bar 80%, 85%, 90%, 95%, 98%, 99%, ili više ćelijski reaktivnog, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljanog analoga kompstatina kao procenta ukupnog molarnog analoga akompstatina. Kompozicija može sadržati ili suštinski sadžati analog kompstatina.
[0276] Kompozicija sadrži ćelijski reaktivan analog kompstatina i jedinjenje koje sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu može biti karakterisano time što je odnos ćelijski reaktivanog analoga kompstatina prema jedinjenju koje sadrži ćelijski reaktivnu funkcionalnu grupu na molarnoj osnovi je bar 10:1, 20:1, 50:1, 100:1, 500:1, 1,000:1, ili više. Kompozicija može da sadržit bar 80%, 85%, 90%, 95%, 98%, 99%, ili više ćelijski reaktivnog analoga kompstatina kao procenta ukupnog analoga kompstatina u odnosu na masu. Kompozicija može da sadrži bar 80%, 85%, 90%, 95%, 98%, 99%, ili više ćelijski reaktivnog analoga kompstatina kao procenu ukupnog analoga kompstatina na molarnoj osnovi. Kompozicija može da sadržit bart 80%, 85%, 90%, 95%, 98%, 99%, ili više ćelijski reaktivnog analoga kompstatina u odnosu na masu. Kompozicija može da sadržit bar 80%, 85%, 90%, 95%, 98%, 99%, ili više sa produženim trajanjem dejstva analoga kompstatina u odnosu na masu. Kompozicija može da sadrži bar 80%, 85%, 90%, 95%, 98%, 99%, ili više ciljanog analoga kompstatina u odnosu na masu. Kompozicija može da sadržit bar 80%, 85%, 90%, 95%, 98%, 99%, ili više ciljanog analoga kompstatina u odnosu na masu. Masa može biti suva masa.
1
[0277] Ovde je obezbeđena kompozicija farmaceutske čistoće koja sadrži analog kompstatina prema pronalasku. Kompozicija farmaceutske čistoće može imati bilo koje gore pomenute karakteristike u smislu čistoće različitih izvođenja. Kompozicija farmaceutske čistoće je u dovoljnoj meri bez endotoksina, teškim metala, i neidentifikovanih i/ili nekarakterisanih supstanci tako da bi bila primenjiva, bez daljeg prečišćavanja, kao farmaceutska kompozicija koja je pogodna za davanje humanom subjektu ili za proizvodnju farmaceutske kompozicije da se daje humanom subjektu. Kompozicija farmaceutske čistoće može biti sterilna.
[0278] Pogodni preparati, npr., suštinski čisti preparati analoga kompstatina prema pronalasku, mogu biti kombinovani sa farmaceutski prihvatljivim nosačima ili sredstvima, itd., da bi se proizvela odgovarajuća farmaceutska kompozicija . Izraz "farmaceutski prihvatljiv nosač ili sredstvo" odnosi se na netoksične nosače ili sredstva koji ne uništavaju farmakološku aktivnost jedinjenja sa kojim su formulisani. Osoba iz struke će razumeti da nosač ili sredstvo je "netoksično" ako je kompatibilno sa davanjem subjektu u količini odgovarajućoj za davanje jedinjenja bez izazivanja neželjene toksičnosti. Farmaceutski prihvatljivi nosači ili sredstva koji mogu biti korišćena u kompozicijama prema ovom pronalasku uključuju, ali nisu ograničeni na, vodu, fiziološki rastvor soli, Ringerov rastvor, natrijum acetat ili rastvor kalijum acetata, 5% dekstrozu, i slično. Kompozicija može uključivati druge komponente kada je odgovarajuće za željenu formulaciju , npr., kako je ovde diskutovano. Dodatna aktivna jedinjenja, npr., jedinjenja nezavisno korišćena za lečenje subjekata koji pate od poremećaja posredovanog komplementom, mogu takođe biti uključena u kompozicije. Pronalazak obezbeđuje takve farmaceutske kompozicije koje sadrže analog kompstatina prema pronalasku i , opciono, drugo aktivno sredstvo korisno za lečenje subjekta koji pati od poremećaja posredovanog komplementom.
[0279] Takođe je obezbeđena farmaceutski prihvatljiva kompozicija pogodna za davanje ljudima koja sadrži analog kompstatina prema pronalasku, spakovan zajedno sa oznakom odobrenom od stane vladine agencije odgovorne za regulisanje farmaceutskih proizvoda, npr., the U.S. Food & Drug Administration. Takođe je opisan farmaceutski komplet ili pakovanje koje sadrži: (a) farmaceutski prihvatljiv ćelijski reaktivni, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina u čvrstom obliku; (b) farmaceutski prihvatljiv nosač ili sredstvo opciono komplet ili pakovanje koje sadrži uputstvo za rastvaranje ćelijski reaktivnog, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljanog analoga kompstatina u nosaču. Farmaceutski komplet ili pakovanje je takođe opisano . Pakovanje ili komplet sadrži dovoljnu količinu farmaceutske kompozicije za bar 1 dozu, npr., između 1 i 200 doza ili bilo koji pomenuti broj ili podopsega. Farmaceutsko pakovanje ili komplet mogu sadržati jednu ili više igala i, opciono, jedan ili više špriceva. Može biti obezbeđen bar jedan prethodno napunjen špric. Jedan ili više jedinica doznih oblika ili prethodno izmerenih alikvota može biti obezbeđeno. Uputstva za davanje, koja mogu sadržati uputstva za samodavanje , npr., subkutanoznom injekcijom, mogu biti obezbeđena.
[0280] Farmaceutska kompozicija može biti davana subjektu bilo kojim pogodnim putem davanja uključujući, ali bez ograničenja samo na njih, intravenski, intramuskularni, subkutanozni, pomoću inhalacije, davanjem nazalnim putem, intratekalno, intrakranijalno, intraarterijski, oralno, rektalno, transdermalno, intradermalno, subdermalno, itd. Kompozicija koja sadži ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina može biti data intravenski. Kompozicija koja sadrži ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina može biti davana intraarterijski. Kompozicija može biti davanja lokalno, ili u vaskularni sistem koji snabdeva organe i tkiva. Treba znati da "davanje" obuhvata direktno davanje jedinjenja ili kompozicije subjektu, upućivanje treće strane da da jedinjenje ili kompoziciju subjektu , prepisivanje ili sugerisanje jedinjenja
2
ili kompozicije subjektu (npr., za samodavanje), samodavanje, i kada je pogodno, drugi načini za pripremanje jedinjenja ili kompozicije dostupne subjektu.
[0281] Farmaceutske kompozicije pogodne za upotrebu injektovanjem (npr., intravenskim davanjem) ili pomoću pumpe ili katetera tipično obuhvataju sterilne vodene rastvore (kada su rastvorni u vodi) ili disperzije i sterilne prahove nepripremljene preparate sterilnih injektibilnih rastvora ili disperzija. Sterilni rastvori mogu biti pripremljeni ugradnjom jedinjenja u željenu količinu odgovarajućeg rastvarača, opciono sa jednim ili kombinacijom više sastojaka kao što su puferi kao acetati, citrati, laktati ili fosfati; sredstva za podešavanje toničnosti kao što je natrijum hlorid ili dekstroza; antibakterijska sredstva kao što je benzil alkohol ili metil parabeni; antioksidansi kao što je askorbinska kiselina, glutation, ili natrijum bisulfit; helatirajuća sredstva kao što je etilendiamintetrasirćetna kiselina; i drugi pogodni sastojci itd., kako je pogodno, praćeno sterilizacijom ceđenjem. Osoba iz struke će biti svesna brojnih fiziološki prihvatljivih jedinjenja koja mogu biti uključena u farmaceutsku kompoziciju. Druga korisna jedinjenja uključuju, na primer, ugljenehidrate, kao što je glukoza, saharoza, laktoza; dekstrane; aminokiseline kao što su glicin; polioli kao što je manitol . Ova jedinjenja mogu, na primer, služiti kao sredstva za punjenje i/ili stabilizatori, npr., u prahu i/ili kada deo procesa proizvodnje ili skladištenja obuhvata liofilizaciju. Površinski aktivne materije kao što su Tween-80, Pluronic-F108/F68, deoksiholna kiselina, fosfatidilholie, itd., mogu biti uključene u kompoziciju, npr., da se poveća rastvorljivost ili da se obezbedi mikroemulzija da bi se dali hidrofobni lekovi. pH može biti podešen sa kiselinama ili bazama, kao što je hlorovodonična kiselina ili natrijum hidroksid, ako je poželjeno. Parenteralni preparat može biti obuhvaćen ampulama, jednokratnim špricevima ili infuzionim kesama ili bočicama za višestruko doziranje napravljenim od stakla ili plastike. Poželjno rastvori za injekciju su sterilni i prihvatljivo bez endotoksina .
[0282] Generalno, disperzije su pripremljene ugrađivanjem aktivnog jedinjenja u sterilni nosač koji sadrži osnovni disperzioni medijum i odgovarajuće druge sastojke iz onih gore nabrojanih. U slučaju sterilnih prahova za dobijanje sterilnih rastvora za injektovanje, postupci dobijanja mogu uključivati vakuum sušenje i sušenje smrzavanjem koje daje prah aktivnog sastojka plus bilo koji dodatni željeni sastojak, npr., iz ranije sterilno ceđenih njegovih rastvora.
[0283] Oralno davanje može biti kroišćeno u izvesnim izvođenjima. Oralne kompozicije generalno uključuju inertni razblaživač ili jestivi nosač. Za svrhe oralnog terapeutskog davanja, aktivno jedinjenja može biti ugrađeno u ekscipijenta i korišćeno u obliku tableta, malih lozengi ili kapsula, npr., kapsula želatina. Farmaceutski kompatibilna sredstva za vezivanje, i/ili materijali adjuvanata mogu biti uključeni kao deo kompozicije. Tablete, pilule, kapsule, male lozenge i slično mogu sadržati bilo koji od sledećih sastojaka, ili jedinjenja slične prirode: vezivno sredstvo kao što je mikrokristalna celuloza, tragakant guma ili želatin; ekscipijent kao što su skrob ili laktoza , sredstvo za dezintegraciju kao što je alginska kiselina, primogel ili kukuruzni skrob; lubrikant kao što je magenzijum stearat ili Sterotes; glidant kao što je koloidni silicijum dioksid; zaslađivač kao što je saharoza ili saharin; ili sredstvo za korekciju ukusa kao što je pepermint, metil salicilat, ukus pomorandže. Tečna kompozcija može takođe biti davana oralno. Formulacije za oralno davanje mogu uključivati sredstva koja poboljšavaju stabilnost u okviru gastrointestinalnog trakta i/ili za pospešivanje apsorpcije.
[0284] Za davanje pomoću inhalacije, analog kompstatina može biti izdeljen u oblik aerosolnog spreja iz suda pod pritiskom ili dozatorom koji sadrži pogodan propelant, npr., gas kao što je ugljen dioksid.
Mogu biti korišćeni inhalator sa odmerenom dozom ili nebulizer. Aerosol može sadržati tečne čestice ili suvi aerosol (npr., suve prahove, velike porozne čestice, itd.).
[0285] Za lokalnu primenu, analog kompstatina može biti formulisan u pogodnoj masti koja sadrži aktivnu komponentu suspendovanu ili rastvorenu u jednom ili više nosača. Nosači za lokalno davanje uključuju, ali nisu ograničeni na, mineralna ulja, tečni petrolatum, beli petrolatum, propilen glikol, polioksietilen, polioksipropilensko jedinjenje, emulgujuće voskove i vodu. Alternativno, farmaceutski prihvatljive kompozicije mogu biti formulisane kao pogodni losion ili krem koji sadrži analog kompstatina suspendovan ili rastvoren u jednoj ili više farmaceutski privatljivih nosača. Pogodni nosači uključuju, ali bez ograničenja, minerlana ulja, sorbitan, monostearat, polisorbat 60, cetil estre vosak, cetaril alkohol, 2-oktildodekanol, benzil alkohol, i vodu.
[0286] Sistemsko davanje može takođe biti na transmukozni ili transdermalni način. Za transmukozno ili transdermalno davanje, odgovarajuća sredstva za penetraciju za prodiranje kroz barijeru mogu biti korišćena. Takva sredstva za prodiranje su generalno poznata u stanju tehnike, i uključuju, na primer, za transmukozno davanje deterdžente kao što su soli žučnih kiselina i derivate fuscidinske kiseline. Transmukozno davanje se može postići, npr., preko upotrebe nazalnih sprejeva ili supozitorija. Za transdermalno davanje, aktivna jedinjanja su tipično formulisana u masti, meleme, gelove ili kreme generalno poznate u stanju tehnike.
[0287] Jedinjenja mogu takođe biti dobijena u obliku supozotorija (npr., sa konvenzionalnim osnovama za supozitorije kao što su kakao puter i drugi gliceridi ) ili retencione eneme za rektalno davanje.
[0288] Analog kompstatina ili drugo aktivno jedinjenje može biti pripremljeno sa nosačima koji će štititi jedinjenje od brzog uklanjanja iz tela, kao što je formulacija sa kontrolisanim oslobađanjem, uključujući implante i mikroinkapsulirane sisteme za davanje . Na primer, analog kompstatina može biti ugrađen u ili inkapsuliran u formulaciju mirkočestica ili nanočestica. Biodegradabilni, biokompatiblni polimeri mogu biti korišćeni, kao što je etilen vinil acetat, poli-anhidridi, poliglikolna kiselina, kolagen, poliortoestri, poletar, polimlečna kiselina , PLGA, itd. Lipozomi ili druge čestice na bazi lipida mogu biti korišćene kao farmaceutski prihvatljivi nosači. Ovo može biti pripremljeno prema poznatim postupcima osobama iz struke , na primer, kako je opisano u U.S. Patentu br.4,522,811 i/ili drugim u njemu datim referencama. Depo formulacije koje sadrže analog kompstatina mogu biti korišćene. Analog kompstatina je osloboođen iz depoa u toku vremena , npr., tako da se obezbedi terapeutska koncentracija duže nego da je jedinjenje dato intravenski. CRM može doprineti depo osobinama analoga kompstatina prema pronalasku. Osoba iz struke će znati da materijali i postupci izabrani za dobijanje formulacija sa kontrolisanim oslobađanje, implanta, itd., treba da budu takve da zadržavaju aktivnost jedinjenja.
[0289] Smatra se da analog kompstatina i/ili dodatna aktivna sredstva mogu biti obezbeđena kao farmaceutski prihvatljiva so. Farmaceutski prihvatljive soli obuhvataju one derivate iz farmaceutski prihvatljivih neorganskih i organskih kiselina i baza. Primeri pogodnih kiselih soli uključuju acetat, adipat, alginat, aspartat, benzoat, benzensulfonat, bisulfat, butirat, citrat, kamforat, kamforsulfonat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dodecilsulfat, etansulfonat, formijat, fumarat, glukoheptanoat, glicerofosfat, glikolat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hidrohlorid, hidrobromid, hidrojodid, 2-hidroksietansulfonat, laktat, maleat, malonat, metansulfonat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, nitrat, oksalat, palmoat, pektinat, persulfat, 3-fenilpropionat, fosfat, pikrat, pivalat, propionat, salicilat, sukcinat, sulfat, tartrat, tiocijanat, tozilat i undekanoat. Takođe, farmaceutski prihvatljive soli mogu biti
4
pripremljene kao soli alkalnog metala ili zemljoalkalnih metala, kao što je natrijum, kalijum ili kalsijumove soli, ako je potrebno u zavisnosti od identiteta aktivnog sredstva.
[0290] Razume se da faramaceutski prihvatljivi nosači, jedinjenja i postupci pripremanja koji su ovde pomenuti su primeri i ne ograničavaju . Videti npr., Remington: The Science and Practice of Pharmacy.
21st Edition. Philadelphia, PA. Lippincott Williams & Wilkins, 2005, za dodatnu diskusiju od farmaceutski prihvatljivim jedinjenjima i postupcima dobijanja farmaceutskih kompozicija različith tipova .
[0291] Farmaceutska kompozicija može biti davana u količini koja je efikasna u postizanju željenih korisnih efekata . Efikasna količina može biti dovoljna da se obezbedi jedan ili više sledećih koristi : (i) smanjenje bar jednog simptoma ili znaka poremećaja posredovanog komplementom; (ii) povećanje kvaliteta života; (iii) smanjenje hospitalizacije; (iv) smanjene smrtnosti. Osoba iz struke će znati da će određeni korisni efekti će zavisiti bar delom od različith faktora, kao što su određeni poremećaji koji se leče. Osoba iz struke će biti svesna simptoma i znaka koji se mogu javiti kod subjekata sa poremećajima posredovanim komplementom. Primeri simptoma i znakova različitih poremećaja komplementa su ovde opisani. Na primer, npr., gde subjekat pati od PNH ili aHUS, koristan efekat može biti smanjenje lize crvenih krvnih zrnaca posredovanih komplementom. Koristan efekat može biti statistički značajan i/ili terapeutski značajan prema proceni osobe iz struke.
[0292] Farmaceutska kompozicija prema pronalasku mogu biti davane parenteralno. Kompozicija može biti davana intravenski. Kompozicija može biti davana intravenskom injekcijom. Kompozicija može biti davana kao IV bolus ili IV infekcija. Kompozicija može biti davana kao IV ukapavanje. Kompozicija može biti davana kao IV bolus praćen sa IV infuzijom ili IV ukapavanjem. IV infuzija može biti davana u toku preko oko 1, 2, 3, 4, 5, 15, 20, 30, 60, ili 120 minuta. IV ukapavanje može biti davano u toku više od oko 60 minuta, npr., preko oko 1, 2, 3, ili više sati. Ukupna količina između oko 0.1 mg/kg/danu i oko 2,000 mg/kg/danu analoga kompstatina može biti davano, npr., između oko 1 mg/kg/danu i oko 1,000 mg/kg/danu, npr., između oko 5 mg/kg/danu i oko 500 mg/kg/danu. Ukupnakoličina između oko 10 mg/kg/danu i oko 100 mg/kg/danu analoga kompstatina može biti davano, npr., između oko 10 mg/kg/danu i oko 50 mg/kg/danu npr., između oko 10 mg/kg/danu i oko 20 mg/kg/danu. Između oko 0.5 mg/kg/danu do oko 10 mg/kg/danu analoga kompstatina može biti davano. Između oko 1 mg/kg/danu do oko 5 mg/kg/danu analoga kompstatina može biti davano. Između oko 1 mg/kg/danu do oko 3 mg/kg/danu analoga kompstatina može biti davano. Između oko 3 mg/kg/danu do oko 5 mg/kg/danu analoga kompstatina može biti davano. Između oko 5 mg/kg/danu do oko 7.5 mg/kg/danu analoga kompstatina može biti davano. Između oko 7.5 mg/kg/danu do oko 10 mg/kg/danu analoga kompstatina može biti davano. Smatra se da različiti dozni režimi mogu bitikorišćeni pri davanju ukupne željene dnevne količine. Na primer, željene količina analoga kompstatina treba da bude davane u jednom ili više puta, npr., u toku perioda od 24 sata . Na primer, subjekat može primiti dve ili više doza u toku perioda od 24 sata, može biti davana u toku istog vremenskog perioda ili u toku različitog vremenskog perioda. Ćelijski reaktivan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analog kompstatina može biti davan u vremenskim intervalima većim od 24 sata. Na primer, doze mogu biti davane u proseku svakog drugog dana , svakog 3-4 dana, nedeljno, svake druge nedelje, itd., u različitim izvođenjima. Kovalento vezan, sa produženim trajanjem dejstva, ili ciljani analozi kompstatina mogu štititi ćelije, tkiva, organe u toku vremenskog perioda u nedeljama ili mesecima bez potrebe za ponovnim tretmanom. Na primer, subjekti mogu biti održavani sa ponovnim tretmanom u intervalima od između 1-2 nedelja, 2-4 nedelje, 4-6 nedelja, 6-8 nedelja, ili čak duže. Subkutanozno davanje može biti korišćeno za davanje bar nekih doza. Na primer, davanje približno 0.1-5 mg/kg/danu, npr., oko 0.5-2 mg/kg/danu je razmatrano, npr., u zapremini od oko 0.25 ml -2 mL, npr., zapremini od oko 1 ml. Koncentracija može biti od oko 50 mg/ml do oko 300 mg/ml, npr., oko 50 mg/ml -oko 100 mg/ml ili oko 100 mg/ml -oko 200 mg/ml. Davanje može biti dnevno. Davanje može biti 1 ili 2 puta po danu. Kao što je dalje opisano u primerima, dnevno subkutanozno davanje primera analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva lako postiže nivoe u krvi iznad 5 mikromola. Intramuskularno davanje može biti korišćeno za davanje sličnih količina jedinjenja. Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva može biti davan pomoću terapeutski efikasnih količina subjektu, gde takvo davanje dovodi do koncentracijama krvi jedinjenja koje postiže nivo iznad bar 1 μM, bar 2 μM, bar 2.5 μM, ,bar 3 μM, bar 4 μM, bar 5 μM, bar 6 μM, bar 7 μM, bar 8 μM, bar 9 μM , bar 10 μM , bar 11 μM, bar 12 μM, ili bar 13 μM, bar 14 μM, bar 15 μM, bar 16 μM, bar 18 μM, ili bar oko 20 μM, ili bar oko 25 μM ili u okviru opsega između 4 μM i oko 15 μM ili oko 20 μM ili oko 25 μM. Takav nivo može biti održavan od bar oko 24 sati ili bar oko 48 sati ili bar oko 72 sati ili bar oko 96 sati ili bar oko 120 sati ili bar oko 144 sati posle jedne IV injekcije ili posle dnevne subkutanozne injekcije od oko 5-7 dana. Suštinski nivoi mogu biti postignuti na duže od, npr., do oko 10 dana, 12 dana, 14 dana, ili više. Subjekat može biti tretiran tako da održi ravnotežni nivo od 1.0 μM, oko 2.0 μM, oko 2.5 μM, oko 3.0 μM, oko 3.5 μM, oko 4.0 μM, oko 4.5 μM, oko 5.0 μM, oko 5.5 μM, oko 6.0 μM, oko 6.5 μM, oko 7.0 μM, oko 7.5 μM, oko 8.0 μM, oko 8.5 μM, oko 9.0 μM, oko 9.5 μM, ili oko 10 μM. Ravnotežni nivo može imati vrednost između oko 1.0 μM i oko 10.0 μM, npr., između oko 2.0 μM i oko 5.0 μM, između oko 2.5 μM i oko 5.0 μM, između oko 5.0 μM i oko 7.5 μM, ili između oko 7.5 μM, i oko 10 μM, ili bilo koja vrednost u okviru bilo koga od gore pomenutih opsega . Koncentracija može biti dovoljna sa suštinski inhibira liza crvenih krvnih zrnaca PNH pacijenata izloženih humanom serumu in vitro, npr., korišćenjem modifikovanog Ham-ovog testa pomoću humanog seruma (videti, npr., primer 8). Koncentracija može biti dovoljna da smanji za bar 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, ili više lizu crvenih krvnih zrnaca PNH pacijenata izloženim humanom serumu in vitro, npr., korišćenjem modifikovanog Ham-ovog testa pomoću humanog seruma (videti, npr., primer 8). U nekim izvođenjima Ham-ov test može biti pripremljen pomoću humanog seruma sa podešenim nivoom magnezijuma na oko 0.005 mol/L i sniženim pH na oko 6.2 da aktivira komplement. Primeri 18 i 19 pokazuju podatke koji potvrđuju sposobnost ovde opisanih analoga kompstatina da inhibiraju lizu RBCs iz PNH pacijenata.
[0293] Analozi kompstatina, npr., analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva, mogu štititi ćelije crvenih krvnih zrnaca PNH pacijenata od akumuliranja značajnih količina C3 i/ili proizvoda C3 aktivacije na njihovoj površini. Na primer, PNH ćelije crvenih krvnih zrnaca koje su zaštićene od lize posredovane komplementom sa analozima kompstatina, npr., analozima kompstatina sa produženim trajanjem dejstva, mogu takođe biti zaštićeni od akumuliranja značajne količine C3 i/ili proizvoda C3 aktivacije na njihovoj provršini. Ko što je poznato u stanju tehnike, ekulizumab (Soliris®, Alexion Pharmaceuticals. Inc.), je humanizovan sa anti-C5 monoklonalnim antitelom koji je dozvoljen za lečenje PNH i aHUS u brojnim zemljama (videti, npr., Dmytrijuk A, FDA report: eculizumab (Soliris) for the treatment of patients with paroxysmal nocturnal hemoglobinuria. Oncologist. 2008 Sep;13(9):993-1000. doi: 10.1634/theoncologist.2008-0086. Epub 2008 Sep 10; Westra D., A new era in the diagnosis and treatment of atypical haemolytic uraemic syndrome. Neth J Med. 2012 Apr;70(3): 121-9). Zabeleženo je da kad su PNH RBCs izloženi ekulizumabu mogu pokazivati akumulaciju značajnih količina C3 i/ili proizvoda C3 aktivacije na njihovoj površini, koja može doprineti kliransu i/ili ekstravaskularnoj hemolizi ovih ćelija (npr., u slezini) i može prema tome biti delom računati na stalne hematološke abnormalnosti, npr., trajnju anemiju, primećenu kod nekih PNH pacijenata uprkos lečenju sa ekulizumabom. Bez namere da se ograniči teorijom, ovo se može javiti usled inhibicije obrazovanja MAC sa ekulizumab, koji štiti ćelije od lize posredovane MAC ali ne inhibira C3 aktivaciju ili naslage C3 i/ili proizvoda C3 aktivacije i ostavlja PNH ćelije ranjive na površinisku C3 akivaciju i nanošenje C3 i/ili proizvoda C3 aktivacije usled njihovog nedostatka proteina koji inhibiraju komplement pričvršćenih sa GPI. Bez želje da budu ograničeni sa bilo kojom teroijom, sposobnost ovde opisanih analoga kompstatina da inhibira C3 aktivaciji i tako inhibira proizvodnju C3 aktivacije proizvoda koji mogu dati značajnu prednost. Analog kompstatina prema pronalasku može biti korišćen za lečenje subjekta koji je bio ili je lečen sa ekulizumabom i nastavlja da daje pokazuje hemolizu, npr., klinički značajnu hemolizu, takvu da izaziva anemiju i/ili zahteva transfuziju. Analog kompstatina može biti korišćen u dovoljnoj koncentraciji takvoj da nivo C3 i/ili C3 aktivacionih proizvoda na PNH RBCs izložen analogu kompstatina (in vitro (npr., u Ham-ovom testu) ili in vivo) je u okviru opsega koji pokazuju normalne RBCs zdravih subjekata. Nivo C3 i/ili C3 aktivacionih proizvoda na PNH RBCs izložen analogu kompstatina (in vitro (npr., u Ham-ovom testu) ili in vivo) mogu biti u opsegu oko 1.2, 1.5, 2.0, 2.5, 3.0, 3.5, 4.0, 4.5, ili 5.0 srednjeg nivo ili gornje granice normalnog . Nivo C3 i/ili C3 aktivacionih proizvoda na PNH RBCs izložen analogu kompstatina (in vitro (npr., u Ham-ovom testu) ili in vivo) mogu biti manji od nivoa C3 i/ili C3 aktivacionih proizvoda na PNH RBCs izloženi na Soliris pri koncentraciji koja obezbeđuje ekvivalentu zaštitu naspram lize posredovane komplementom. Nivo C3 i/ili C3 aktivacionih proizvoda na PNH RBCs izložen analogu kompstatina (in vitro ili in vivo) može biti be veći od oko 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 40%, ili 50% niva C3 i/ili C3 aktivacionih proizvoda na PNH RBCs izloženih na ekulizumabu u koncentraciji koja obezbeđuje ekvivalentu zaštitu naspram lize posredovane komplementom . Nivo C3 i/ili C3 aktivacionih proizvoda na PNH RBCs izložen analogu kompstatina (ili vitro ili in vivo) može biti u okviru oko 1.2, 1.5, 2.0, 2.5, 3.0, 3.5, 4.0, 4.5, ili 5.0 srednje vrednsoti nivo ili gornje granice normalnog opsega . PNH ćelije mogu sadržati ili se sastojati od tipa II PNH ćelija, tipa III PNH ćelija, ili njegove smeše. RBCs mogu biti bar 50%, 60%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, ili više tip III i/ili tip II RBCs. Ćelije mogu sadržati neke ćelije tipa I. RBCs mogu biti klasifikovane kao tip I, II, ili III na osnovu nivoa proteina pričvršćenih sa GPI kao što je CD59 na njihovoj površini, koji može biti meren korišćenjem protočne citometrije, imunofluorescence, ili ELISA, npr., korišćenjem antitela (npr., monoklonalnog antitela) ili drugog vezujućeg sredstva koji se važe za pomenuti protein povezan sa GPI. Inhibiranje naslaga C3 i/ili proizvoda aktivacije C3 n aćelijama ili površina može biti korišćeno kao indikator efikasnosti analoga kompstatina u drugim bolestima posredovanih komplementom kao što su aHUS, druge hemolitičke bolesti posredovane komplementom, ili druge bolesti posredovane komplementom. Na primer, analog kompstatina može inhibirati takve naslage na endotelijalnim ćelijama kod subjekta s aHUS. Nivo C3 i/ili C3 aktivacije proizvoda može biti meren korišćenjem protočne citometrije, imunofluorescence, ili ELISA, npr., korišćenjem antitela (npr., monoklonalnog antitela) ili drugih vezujućih sredstava koja se vežu za C3 i/ili za jedan ili više C3 aktivacionih proizvoda. C3 aktivacioni proizvod može biti C3b, C3c, ili C3d. Vezujuće sredstvo može se vezati za C3d. Vezujuće sredstvo može se vezati za C3d i bar jedan drugi C3 aktivacioni proizvod. RBCs PNH pacijent koontaktirane sa analogom kompstatina in vitro (npr.,u Ham-ovom testu) mogu biti zaštićene od aktiviranog komplementa tako da relativni udeo (procenti) tipa I, tipa II, i tipa III ćelija ili relativni udeo ili procenti tipa III i tipa I, tipa II i tipa I, ili tipa III i tipa II, su približno iste kao u kontrolnom testu u kome inaktivirani komplement (npr., toplotom inaktivirani komplement) je korišćen. RBCs PNH pacijenti dovedeni u kontakt sa analogom kompstatina in vitro (npr., u Ham-ovom testu) mogu biti zaštićeni od aktiviranog komplenta tako da relativni udeo ili procenat tipa I, tipa II, i tipa III ćelija ili relativni udeo ili procenat tipa III i tipa I, tipa II i tipa I, ili tipa III i tipa II, su u okviru 5% udela ili procenata dobijenih u kontrolnim testovima u kojima je korišćen inaktivirani komplement (npr., toplotom inaktivirani komplement) . Komplement može biti inaktiviran toplotnom inaktivacijom, koja može biti izvedena zagrevanjem komponenata komplementa ili seruma ili plazme komponenata komplementa do 56 stepeni C ili više.
[0294] Merenje LDH (enzima koji je rasprostranjen u ćelijama crvenih krvnih zrnaca može funkcionisati kao marker za hemolizu ), jednog ili više hematoloških parametara kao što su merenje hematokrita, hemoglobina, i/ili retikulocita može dodatno ili alternativno biti korišćeno u određivanju količine lize. Jedan ili više postupaka može biti korišćeno da se odredi količina lize RBCs, npr., RBCs koji su osetljivi na lizu posredovanu komplementom, npr., ćelije PNH pacijenta, ćelija aHUS pacijenata, ćelija od subjekta sa drugim poremećajima koji su posredovani komplementom, ćelije izložene abnormalnim visokim nivoima aktivacije komplementa. Analog kompstatina može biti korišćen u postupku koji obuhvata dovođenje u kontakt jedne ili više ćelija in vitro ili in vivo sa analogom kompstatina i merenje efekta analoga kompstatina na jedan ili više indikatora oštećenja ćelija posredovnih komplementom i/ili aktivacije i naslaga komplementa na ćelijskoj površini. Kontaktiranje jedne ili više ćelija u dovoljno dugom periodu i dovoljnoj koncentraciji može dovesti do smanjenje abnormalno visokog nivoa ili povećanja abnormalno niske vrednosti u okviru normalnog opsega ili između 5%, 10%, 15%, 20%, ili 25% niže ili gorenje granice normalnog opsega.
[0295] Analog kompstatina može biti korišćen u lečenju hemolitičke bolesti posredovane komplementom kao što je PNH, gde svaka upotreba sadrži odabir ili modifikovanje doznog režima ili jedne ili više komponenata doznog režima za pacijente kojima je to potrebno. Jedna ili više komponenti doznog režima može da sadrži dozu, dozni interval, način davanja (npr., IV ili subkutanozni), ili njihovu kombinaciju. Doza može biti početna doza, doza za održavanje ili obe . Jedan ili više uzoraka krvi može biti dobijeno od pacijenata i dozni režim ili njegove komponente za analog kompstatina, npr., analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva, može biti izračunat ili modifikovan da se postigne željeni nivo zaštite pacijentovih RBCs od lize i/ili od akumulacije C3 i/ili C3 aktivacionih proizvoda in vitro. Jedna ili više doza analoga kompstatina, npr., analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva, može biti davan pacijentti jedan ili više uzorka krvi može biti naknadno dobijeno od pacijenata i procenjivani na nivo C3 i/ili C3 aktivacionih proizvoda na njihovoj površini. Režim doziranja ili njegove komponente, npr., doza, dozni interval, ili način davanja, mogu biti izabrani ili modifikvoni da bi se postigao željeni nivo zaštite pacijentovih RBCs od lize i/ili od akumulacije C3 i/ili C3 aktivacionih proizvoda in vitro ili in vivo. Dozni režim ili njegova komponenta, npr., doza, dozni interval, način davanja, može biti izabran ili modifikovan da se postigne željeni nivo zaštite pacijentovih RBCs iz ekstravaskularnog kliransa i/ili ekstravaskularne lize in vivo. Željeni nivo može biti, npr., nivo koji je prihvaćen u stanju tehnke da obezbeđuje klinički značajnu korist, nivo koji obezbeđuje klinični značajnu korist za određenog pacijenta, nivo koji je u okviru normalnog opsega, nivo izabran od strane lekara koji izvodi pronalazak, ili bilo koji drugi odabranim nivo. Normali ospeg parametera može biti poznat u stanju tehnike i/ili može biti referenti opseg istanovljen od strane laboratorije, npr., a kliničke laboratorije, gde vrednost relevantog parametra je merena u bar 95%, 96%, 97%, 98%, ili 99% opšte populacije ili bar 95%, 96%, 97%, 98%, ili 99% zdravih pojedinaca (koji mogu opciono biti spareni sa jednom ili više demografskih promenjivih kao što su pol, godine , itd.) ili biološki uzorci koji su dobijeni iz njega (kao što su uzorci krvi) bi padali u okvir referentog opsega. Referentni opseg može biti ustanovljen korišćenjem iste populacije koja je reprezentativna za opštu populaciju ili reprezentatvna za zdrave pojedince.
[0296] Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva koji sadrži CRM može biti napravljen da da doprinosi nižoj brzini sistemske apsorpcije posle subkutanoznog ili intramuskularnog davanja subjektu u poređenju sa analogom kompstatina koji ne sadrži CRM. Određene CRM osobine, npr., dužina, mogu biti izabrane da doprinose željenoj brzini sistemske apsorpcije posle subkutanoznog ili intramuskularnog davanja u poređenju sa bar nekim drugim CRMs. Cmax može biti redukovana u poređenju sa uporednom dozom analoga kompstatina koji nije vezan za CRM, koji tako može doprinostiti održavanju koncentracije u plazmi u okviru željenog prozora , npr., terapeutski prozor, za jedinjenje. Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva kompozicija može biti karakterisan time da doza, kada se daje subkutanozno, izgleda da je potpuno apsorbovana u toku oko 1, 2, 3, 4, 6, 8, 12, 15, 30, 45, 60, 90, ili 120 sati posle davanja na osnovu vizuelne opservacije na injekcionoj skali .
[0297] Podrazumeva sa da postoji početno lečenje u toku koga je lečenje učestalije i/ili u kome su davane više doze. Na primer, kod subjekta sa PNH ili aHUS, možda će biti potrebno nekoliko doza da se postigne zaštita suštinske frakcije RBCs subjekta . Posle toga, niži doze i/ili manje učestale doze treba da budu korišćene, npr., da zaštite novo obrzazovana RBCs i/ili da dopune zaštitu postojećih RBCs. Naravno slični prilazi mogu biti praćeni za lečenje bilo koje bolesti kada je to potrebno. Lečenje može početi korišćenjem IV davanja i zatim prelaskom na subkutanozni, intramuskularni, ili intradermalni za terapiju održavanja. U zavisnosti od bolesti, lečenje se može nastaviti u intervalima r, npr., mesecima, godinama ili neodređeno. Odgovarajući dozni režim zavisi bar delom od jačine i poluživota analoga kompstatina (ili drugog aktivnog sredstva), i može opciono biti napravljen za određenog primaoca , na primer, preko davanja rastućih doza do postizanja prethodno izabranog željenog odgovora, kao što je željeni stepen inhibicije komplementa i/ili zaštite ćelije. Ukoliko je poželjno, specifični dozni nivo za bilo koji poseban subjekat može biti izabran bar delom posle različitih faktora koji uključuju aktivnost specifičnog korišćenog jedinjenja , naročitog stanja koje se leči , godina, telesna mase, opšteg zdravlja, načina davanja, brzine ekskrecije, bilo koje kombinacije lekova, i/ili stepena ekspresije proteina komplementa ili aktivnosti merene u jednol ili više uzoraka dobijenih iz subjekta .
[0298] Pronalazak obuhvata analog kompstatina za upotrebu u kombinaciji sa dodatnom terapijom. Takva dodatna terapija može uključivati davanje sredstava korišćenih u stanju tehnike ili potencijalno korisnih u lečenju subjekta koji pati od bolesti .
[0299] Kada je korišćeno dve ili više terapija (npr., jedinjenja ili kompozicija) ili davanja "u kombinaciji" jedan sa drugim, mogu biti dati istovremeno, u toku preklapajućih vremenskih perioda, ili sekvencionalno (npr., vremenski odvojeno do 2 nedelje). One mogu biti davane istim putem ili različitim putevima. Jedinjenja ili kompozicije mogu biti davane u toku 48 sati jedna od druge. Analog kompstatina može biti davan pre ili posle davanja dodatnog jedinjenja , npr., dovoljno blizu vremenski da su analog kompstatina i dodatno(a) jedinjenje(a) prisutni u korisnim nivoima u okviru tela bar jednom. Jedinjenja ili kompozicije mogu biti davane dovoljno bilzu zajedno u isto vreme tako da nije više od 90% ranije davane kompozicije bilo metabolizovano u inaktivne metabolite ili eliminisano, npr., izlučeno, iz tela, u vreme kada su drugo jedinjenje ili kompozicija dati.
[0300] Primeri koji sapadaju van obima priloženih zahteva su obezbeđeni kao reference .
Primer 1: Razvijanje PEGilovanih analoga kompstatina koji zadržavaju značajnu inhibitornu aktivnost komplementa
[0301] Sintetizovan je analog kompstatina koji ima aminokiselinu sekvencu analoga kompstatina SEQ ID NO: 28, ali uključuje AEEAc-Lys ostatak smešten na C-kraju do Thr ostatka SEQ ID NO: 28 za svrhe naknadne konjugacije NHS estra aktiviranog sa PEG za amino grupu bočnog lanaca Lys . Jedinjenje je sintetizovano korišćenjem standardnih postupaka. Ukratko, aminokiseline (uključujući AEEAc) su dobijene kao Fmoc-zaštićene aminokiseline, u kojima α-amino grupa svake aminokiseline je zaštićena sa Fmoc. Bočni lanaci funkcionalnih grupa su blokirani sa različitim odgovarajućim zaštitnim grupama. Sinteza je obavljena praćenjem metodologije na čvrstoj fazi opisane kod Merrifield (J. Amer. Chem. Soc.85, 2149 (1963)). Sklapanje lanca je izvedeno na čvrstoj fazi, na čijem kraju je acetilovan N-kraj; peptid je zatim otcepljen od čvrste faze i simultano je skinuta zaštita pomoću kisele lize korišćenjem TFA i amidovanja. Linearni peptid je zatim oksidovan i prečišćen. Dobijeni analog kompstatina je prikazan kao što sledi Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-AEEAc-Lys-NH2 (SEQ ID NO: 51), skraćeno kao CA28-AEEAc-Lys. Imajte na umu da je zbog sažetosti, N-krajnja acetil grupa i C-krajnja amino grupa su izostavlje u ovoj skraćenici . Monofunkcionalni, linearni NHS-estar aktiviran sa PEGs sa molekulskom masom od 30 kD i40 kD (NOF America Corp. White Plains, NY, Cat. No. SUNBRIGHT® ME-300GS and Cat. No. SUNBRIGHT® ME-400GS), tim redom, su kuplovani za bočni lanac lizina CA28-AEEAc-Lys, dovodeći do analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva prikazanim kao što sledi: CA28-AEEAc-Lys-(PEG30k) i CA28-AEEAc-Lys-(PEG40k), i prečišćeni. Primetite da broj posle izraza "PEG" i koji prethodi slovu "k" predstalja molekulsku masu PEG ostataka u kilodaltonima, i "k" je skraćenica za kD). CA28-AEEAc-Lys-(PEG30k) se takođe obeležava kao CA28-1. CA28-AEEAc-Lys-(PEG40k) je takođe obeležena kao CA28-2.
[0302] Inhibitorna aktivnost sintetizovanih jedinjenja je procenjivana merenjem efekata jedninjenja na aktivaciju komplementa pomoću klasičnog puta korišćenjem standatnog testa inhibicije komplementa. Protokol meri C3b naslage u ELISA formatu. C3b naslage praćene korišćenjem ovog postupaka su dobijene preko komplementa aktivniranog sa klasničnim putem. Ukratko, ploče se 96-bunarčića su obložene sa BSA. Humana plazma, pileći ovalbumin (OVA), poliklonalna anti-OVA antitela i jedinjenje koje se testira (koje se naziva "lek") su dodati i inkubirani, praćeno sa dodatkom anti-human C3 HRP-konjugovanog antitela. Posle dodatne inkubacije, substrat je dodat i signal je detektovan . Detalji protokola su kao što sledi :
[0303] Protokol za test inhibicije klasičnog komplementa:
Materijali:
[0304]
• Ploča sa devedest šest bunarčića (polistirenska ploća, Thermo Scientific, 9205)
• pileći OVA (Sigma A5503-5G)
• Zečiji anti-pileći OVA (Abcam ab1221)
• Blokirajući pufer (Startingblock pufer, Thermo Scientific 37538)
• Veronal pufer (5X koncentracija, Lonza 12-624E)
• Humana plazma (sakupljena sa Lepirudinom na krajnjoj koncentraciji 50 ug/ml )
• Kozji anti-humani C3 HRP-konjugovani Ab (MP Biomedicals, 55237)
• Tween-20 pufer za ispiranje (0.05% Tween 20-PBS pufer)
• TMB (supstrat peroksidaze, BD 555214) -1:1 smeša BD 51-2607KC i 51-2606KC.
• 1M H2SO4
Protokol:
[0305]
1. Dodati 100 ul/bunarčiću 1% pilećeg OVA (u PBS)
2. Inkubirati u toku noći @ 4°C ili sobnoj temperaturi u toku 1-2 hr.
3. Uklanjanje mućkanjem i lupanje ploče.
4. Blokiranje dodavanjem 200ul blokirajućeg pufera
5. Inkubiranje u toku 1 h na sobnoj temperaturi
6. Uklanjanje mućkanjem i lupanjem ploče
7. Dodavanje 100 ul razblažanje 1:1000 polikolnalnog anti-pilećeg OVA u blokirajućem puferu 8. Inkubiranje u toku 1h na sobnoj temperaturi
9. Ispiranje dva puta sa puferom za ispiranje
10. Dodavanje 50 ul VB<++>u bunarčić #2 do 12
11. Dodavanje 100ul polaznog razblaženja leka (2X in VB<++>) u bunarčić 1.
12. Serijski razblažiti (1:2) lek iz bunarčića 1 do 10 kao što sledi
a. Uzeti 50ul rastvora iz originalnog bunarčića
b. Dodati ovo u sledeći bunarčić
c. Mešanje pipetiranjem nekoliko puta
d. Ponoviri do bunara #10
Primedba: iz bunarčića #10 ukloniti 50ul i odbaciti.
13. Dodati 50ul 2X razblaženje plazme (1:37.5 razblaženje originalne plazme) do bunarčića 1 do 11 14. Inkubiranje u toku 1h
15. Ispiranje sa puferom za ispiranje
16. Dodati 100ul razblaženja 1/1000 anti-C3-HRP Ab u puferu za blokiranje
17. Inkubiranje u toku 1h
18. Ispiranje sa puferom za ispiranje
19. Dodavanje 100ul TMB u sve bunarčiće
20. Inkubiranje u toku 5-10 min u mraku
21. Dodati 50 ul 1M H2SO4
22. Čitati ploču na 450nm
VB++
Formula:
[0306]
Barbital 5mM
NaCl 72.5 mM
MgCl20.5 mM
CaCl20.15 m M
PH 7.4
Štok rastvori:
1
Veronal pufer (5X)
[0307]
Mg-C12 (200X)
[0308]
CaCl2(500x)
[0309]
[0310] Pripremiti 50 ml radnog pufera:
• Odmeriti 210 mg NaCl
• Dodati 10ml 5X VB
• Dodati 100ul CaCl2(500X)
• Dodati 250ul MgCl (200X)
• Podesiti zapreminuna 50 ml sa H2O
• Podesiti pH na 7.4
[0311] Podaci su analizirani pomoću GraphPad Prism5 softvera. Podaci podešeni iz svakog ekspreimeta su normalizovani do procentne aktivacije poređenju sa 100% aktivacionom kontrolom koja odgovara bunarčiću u koji nije dodato jedinjenje . Vrednosti koncentracije leka (X vrednosti) su transformisane u njihove logaritme i procentna aktivacija (Pa) (Y vrednosti) su transformisane u procentnu (Pi) korišćenjem sledeće formule Pi=100-Pa (Yi=100-Ya). Procentna inhibicija je grafički prikazana naspram koncentracije laka i dobijeni podaci podešeni da se uklapaju u sigmoidalnu funkciju zavisnu od doze [Y=dno+(vrh-dno)/(1+10 ((Log EC-X)))]. IC50vrednosti su dobijene iz parametara uklapanja .
[0312] Rezultati su prikazani na Slici 1, i IC50vrednosti su prikazane u tabli 2 (u primeru 2). Kako je pokazano, CA28-1 i CA28-2 su pokazali oko 30% aktivnosti CA28 na molarnom osnovu.
Primer 2: Razvijanje analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva koji pokazuju povećanu molarnu aktivnost
2
[0313] NHS-estar aktiviran PEG sa osam krakova sa molekulsakom masom od 40 kD (NOF America Corp. White Plains, NY, Cat. No. SUNBRIGHT® HGEO-400GS; hemijska formula: heksaglicerol okta(sukcinimidiloksiglutaril) polioksietilen) je kuplovan sa bočnim lancem lizina iz CA28-AEEAc-Lys, dajući analoge kompstatina sa produženim trajanjem dejstva prikazanim kao što sledi: (CA28-AEEAc)8-PEG40k, takođe nazivan CA28-3. Inhibirajuća aktivnost komplementa CA28-3 je testirana pomoću testa opisanog u primeru 1. Rezultati su prikazani na slici 1 i IC50 vrednost je prikazana u listi u tabeli 2, obe kao funkcije CA28 koncentracije. Koncentracija CA28 je izračunata korišćenjem eksticionog koeficijenta CA28 na 283 nm (10208.14 L·mol-1·cm-1). Na osnovu drugih analiza (UV apsorpcija vs. Masa materijala, i elementarna CHN% analiza) zaključeno je da ima 7.5 CA28 ostataka po molekulu CA28-3. Prema tome, aktivnost CA28-3 na molarnoj osnovi je 7.5-puta veća nego što je pokazano na slici 1 i tabeli 2. Prema tome, IC50 vrednost u tabeli 2 je 7.5-puta viša od stvarne IC50 CA28-3 na molarnoj osnovi. IC50 od CA28-3 na molarnoj osnovi je izračunato kao oko 0.26 (niži od onih osnovnog jedinjenja d CA28). Slika 2 prikazuje procentnu inhibirajuću aktivnost aktivacije komplementa CA28 i analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva CA28-2 i CA28-3, kao funkciju CA28-3 koncentracije ( μM), tj., aktivnost CA28-3 je bila korigovana da se uzme u obzir činjenica da jedinjenje sadrži 7.5 CA28 ostataka. Na molarnoj osnovi, inhibirajuća aktivnost komplemeta CA28-3, prevezilazi onu CA28.
Tabela 2
[0314] Rastvorljivost CA28-1, CD28-2, i CA28-3 u vodi sa ili bez različitih puferskih supstanci i/ili ekscipijenata je primećena da prevazilazi onu osnovnog jedinjenja CA28.
Primer 3: Analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva koji pokazuju dramatičan porat poluživot i Cmax u plazmi
[0315] Ovaj primer opisuje određivanje farmakokinetičkih parametara analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva CA28-2 i CA28-3 posle davanja cinomolgus majmunima.
Doziranje i sakupljanje uzoraka
[0316] CA28-2 i CA28-3 su davani u vreme 0 preko intravenske injektcije ženskim cinomolgus majmunima (tri po grupi, starosti 2-5 god, 2.9-3.5 kg). Jedinjenja su davana 50 mg/kg u 5% dekstroze u vodi u koncentraciji 25 mg/ml. Uzorci krvi (∼1 mL svaki) su sakupljeni iz femoralne vene u sledećim vremenskim tačkama : Pre-dose, 5 min, 15 min, 30 min, 1 sat (h), 4 h, 8 h, 24 h, 48 h, 96 h (4dana), i 192 h (8 dana) posle doze. Uzorci su sakupljanji pomoću direktne venske punkcje i smešteni u epruvetu za serum sa crvenim zatvaračem koje ne sadrži antikoagulant, i držani na sobnoj temperaturi u toku bar 30 minuta. Uzorci krvi su centrifugirani na temperaturi 4°C na 3000 x g u toku 5 minuta. Uzorci su održavani hladni tokom obrađivanja . Uzorci seruma su sakupljeni posle centrifugiranja i smešteni u epruvete za uzorke. Uzorci su čuvani u zamrzivaču podešenom da se održava -60°C do -80°C. Sve životinje su pokazale normalu aktivnost u toku ispitivanja . Nisu primećene abnormalnosti u vezi sa jedinjenjem kod životinja tokom ispitivanja .
[0317] Analiza uzorka. Gore opisani uzroci plazme su analizirani sa LC/MS/MS korišćenjem sledećih postupaka za određivanje koncentracije jedinjenja: 50 µL uzorka je pomešano sa unutrašnjim standardom (CA28-AEEAc-Arg) i zatim 100 μL 1 M NH4OAc, pH 3.5 sa HOAc je dodato i mešano. Zatim je 250 μL acetonitrila dodato i mešano. Uzorak je centrifugrian i supernatat je sipan u drugu epruvetu i osušen. Uzorci su rekonstruisani i injektovani u LC/MS/MS sistem. Mobilna faza A je bila 5 mM NH4OAc sa 0.1% FA i mobilna faza B je bila 90:10 (ACN:50 mM NH4OAc) sa 0.1% FA. LC kolona je bila the Intrada WP-RP 2x150 mm, 3 μ. Kvantifikacija je bila na Applied Biosystems API-4000 trostrukom kvadripolnom masenom spektrometru koji je radio u modu pozitivnih jona . U izvoru kolizijom izazvana disocijacija (CID) je korišćena da se fragmetira jedinjenje u izvoru masenog spektrometra i m/z 144 jon je izabrana masa u Q1, fragmentisan, i m/z 77 maseni jon je izabran u Q3 i detektovan. Podaci su obrađeni pomoću Analyst 1.4.2 softvera.
[0318] Rezultati. Koncentracije seruma u mikrogramima /ml CA28-2 i CA28-3 u svakoj vremenskoj tački su prikazani dole u Tabeli 3. Podaci za svakog od 3 majmuna koji su primili identično jedinjenje su prikazani. Srednje vrednosti i standardne devijacije je lako izračunati. Postojala je primetna doslednosti između životinja. Podaci CA28 su dobijeni u ranijim ispitivanjima u kojima su davani intravenski cinomolgus majmunima. U tom ispitivanju, CA28 je detektovan u uzorcima korišćenjem HPLC.
Tabela 3 Koncentracija seruma u ug/mL
CA28-3(8-kraka 40k PEG) (50
Vreme (dana) mg/kg) CA28 (200 mg/kg) CA28-2 (linearni 40k PEG) (50 mg/kg)
0.0035 1600 1330 1300 1460 1660 1610
0.01 1600 1220 1480 1360 1430 1530
0.02 1510 1170 1270 34 1310 1510 1500
0.042 1270 1030 1220 17 1290 1340 1540
0.167 926 893 934 9 1200 1210 1390
0.333 797 714 792 5 1190 1180
1 621 479 558 1.5 927 853 881
2 384 355 360 612 733 760
4 280 252 262 461 458 424
8 151 136 136 268 282 293
[0319] Rezultati za svako jedinjenjenje su srednja vrednost i grafički su prikazani na slici 3. Značajan porast poluživota i Cmax je primećen za oba CA28-2 i CA28-3 u poređenju sa CA28. Krajnji poluživoti oba CA28-2 i CA28-3 su bili oko 4 -4.5 dana. Na osnovu ovih podataka, očekuje se da intravensko davanje u doznim intervalima od približno 1-2 nedelje će obezbediti održane nivoe jedinjenja i efikasno inhibirati aktivaciju komplementa kod humanih subjekata, mada se mogu koristiti kraći ili duži intervali doziranja.
Primer 4: Analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva koji sadrži HSA kao ostatak koji smanjuje klirans
[0320] Bočni lanci lizina humanog serumskog albumina (HSA) su pretvorenu u tiole korišćenjem 2-iminotiolana i regovali sa analogom kompstatina koji sadrži maleimid kao reaktivnu funkcionalnu grupu: Ac-Ile-Cys*-Val-(1-Me)-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-AEEAc-Lys-(C(=O)-(CH2)5-Mal)-NH2(SEQ ID NO: 68). Dobijeni analog kompstatina sa produženim trajanjem dejstva (CA28-4) je testiran tested in vitro na aktivnost inhibicije komplementa (Slika 4) kako je opisano u primeru 1 i in vivo za farmakokinetičke osobine kao što je opisano u primeru 3. Farmamokinetički parametri CA28-4 posle davanja cinomolgus majmunima su određeni kao što je opisano u prethodnom primeru. Rezultati su
4
prikazani kao na slici 5 (along sa rezultatma CA28, CA28-1, CA28-2, i CA28-3). PK podaci za CA28-4 su prikazani u Tabeli 4.
Tabela 4
Koncentracije u serumu u ug/mL
Vreme (h)
0.0035 1790.0 1445.00 395.00
0.0100 1195.0 915.50 835.00
0.0200 900.0 504.50 553.50
0.0420 4490 267.50 295.00
0.1670 194.0 164.00 158.50
0.3330 150.0 163.00 119.50
1.0000 97.2 86.00 78.05
2.0000 73.3 51.55 57.40
4.0000 43.1 29.20 34.15
8.0000 24.1 16.25 20.00
Primer 5: Sinteza i aktivnost analoga kompstatina na bazi PEG korišćenjem različitih NHS-aktiviranih PEGs
[0321] Analog kompstatina koji ima aminokiselinu sekvencu analoga kompstatina SEQ ID NO: 28, ali ugrađivanjem AEEAc-Lys ostatka smaštenog C-kraj za Thr ostatak SEQ ID NO: 28 za svrhe naknadne konjugacije NHS estra aktiviranog sa PEG za amino grupu bočnog lanca Lys je sintetisano kao što je opisano u primeru 1. Dobijeni analog kompstatina je prikazan kao što sledi Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-AEEAc-Lys-NH2(SEQ ID NO: 51), skraćeno kao CA28-AEEAc-Lys. Monofunkcionalni, linearni monometoksi-NHS-aktivirani estar/karbonat PEGs sa molekulskom masom od 40 kD i razlikuje se u pogledu hemije vezivanja NHS karboksilata (NOF America Corp. White Plains, NY, Cat. Nos. SUNBRIGHT® ME-400CS, SUNBRIGHT® ME-400GS, SUNBRIGHT® ME-400HS, SUNBRIGHT® ME-400TS) su kuplovani za bočni lanac lizina CA28-AEEAc-Lys preko amidne veze. ( Lys ostatak je Lys15 jer AEEAc linker sadrži aminokiselinski ostatak.) Sva jedinjenja su acetilovana na N-kraju, amidovani na C-kraju, i ciklizovani pomoću disulfidne veze između Cys2 i Cys12. (Acetilacija, amidacija, i ciklizacija su izvedene pre kuplovanja za PEG.) Jedinjenja su pripremljna kao trifluoroacetatne soli i prečišćena su . Jedinjenja su prikazana kao što je prikazano na sledećoj tabeli (Tabela 5). Slova CS, GS, HS, i TS predstavljaju različite ostatke za povezivanje između PEG ostataka i NHS ostatka kao što je navedeno dalje detaljno u tabeli 5. Razume se da različita imena i skraćenice za svako jedinjenje mogu biti korišćene zamenjivo . Primetite da CA28-2 (see Primer 1) je isti kao CA28-2GS.
Tabela 5: Analozi kompstatina na bazi PEG koji sadrže jedan ostatak analog kompstatina
[0322] Jedinjenja su analizirana sa HPLC-om sa reverznom fazom. Slika 6 pokazuje reprezentativan hromatogram za jedno od jedinjenja. Korišćena je VariTide RPC kolona. Eluent A je bio 0.1% TFA u vodi; Eluent B je bio 0.1% TFA u 50% CAN/40% voda. Brzina protoka je bila 1.000 ml/min sa gradijentom 0%B do 100%B u toku 40 minuta. Signal sa retencionim vremenom od 33.68 minuta predstavlja PEGilovano jedinjenje i ima relativnu površinu od 96.50%.
[0323] Inhibitorna aktivnost jedinjenja je procenjivana merenjem efekta jedinjenja na aktivaciju komplementa pomoću klasničnog puta korišćenjem stanadnih testova inhibicije komplementa kako je opisano u primeru 1. Rezultati su grafični prikazani na slici 7. Ovi rezultati prikazuju kombinaciju dva odvojena eksperimenta. Jedinjenja su pokazala značajno sličnu inhibirajuću aktivnost komplementa.
Primer 6: Sinteza i aktivnost bifunkcionalizvanih analoga kompstatina na bazi PEG
[0324] Bifunkcionalni, linerni monometoksi-NHS-aktivirani estar/karbonat PEGs sa molekulskom masom od 40 kD i koji se razlikuju po hemiji vezivanja NHS karboksilata dobijeni su od NOF America Corp. (White Plains, NY). Aktivirani PEGs su kuplovani za bočni lanac lizina iz CA28-AEEAc-Lys preko amidne veze tako da su dva CA28-AEEAc-Lys ostatka kuplovana za svaki PEG lanac. Sva jedinjenja su acetilovana na N-kraju i amidovana na C-kraju CA28-AEEAc-Lys ostataka, i ciklizovana pomoću disulfidne veze između Cys2 i Cys12. (Acetilacija, amidacija, i ciklizacija su izvedene pre kuplovanja za PEG.) Jedinjenja su pripremljena kao acetilane soli i prečišćena su. Jedinjenja su prikazana u sledećoj tabeli (Tabela 6).
Tabela 6: Bifunkcionalizovani analozi kompstatina na bazi PEG
[0325] Inhibitorna aktivnost CA28-2GS-BF je procenjivana merenjem efekta jedinjenja na aktivaciju komplementa pomoću klasičnog puta pomoću testova standardne inhibicije komplementa kao što je opisano u Primeru 1 i analizirano kao što je opisano u primeru 1. Rezultati su grafički prikazani kao što je na slici 8. Kako je gore opisano, CA28-2GS-BF sadrži dva ostatka analoga kompstatina po molekulu. Mada je aktivnost po ostatku analoga kompstatina iz CA28-2GS-BF manja od aktivnosti pojedinačnog CA28 molekula, aktivnost dva jedinjenja na molarnoj bazi je virtuelno identična u odnosu na široki opseg koncentracija .
Primer 7: Subkutanozno davanje bifukcionalizovanog analoga kompstatina na bazi PEG
[0326] Ovaj primer opisuje određivanje farmakokinetičkih parametara analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva CA28-2GS-BF posle davanja cinomolgus majmunima ili jedne intravenske (IV) injekcije ili sa ponovljenim (jednom dnevnom) subkutanoznim davanjima u toku sedam dana.
[0327] Doziranje i sakupljanje uzorka CA28-2GS je davano u vremenu 0 intravenskom injekcijom ili ponovljenom subkutanoznom injekcijom (dnevno, u toku sedam dana) muškim cinomolgus majmuna. Šest nenaivnih muških cinomolgus majmuna, starosti 1-5 godina, sa težinom u opsegu 4.6 do 5.3 kilograma, je korišćeno u ovom ispitivanju (tri po grupi). Životinje su bile zdrava na početku ispitivanja .sedam dana. Ispitivanje nije bilo naslepo. Životinje su snabdevane sa vodom ad libitum i komercijalnom ishranom dva puta dnveno pre inicijacije ispitivanja. Hrana je snabdevena životinjama po objektu SOP pre ispitivanja. Životinje nisu izgladnjivane. Životinje su dozirane intravenske i subkutanoznim davanje u vremenu 0 odgovarajućeg dana. Za subkutanozno davanje je korišćena igla za gavažu veličine 22 . Jedinjenje je dato 50 mg/kg u 5% dekstroze u vodi u koncentraciji od 25 mg/ml. Uzorci krvi (∼1 mL svaki) su sakupljani iz femoralne vene u sledećim vremenskim tačkama : Danu 1: Pre-doze, 5 min, 15 min, 30 min, 1 sat (h), 4 h, 8 h. Dana 2 -9: 0 min. Danu 16: Krajnji uzorak zasnovan danu 1 doziranja. Svaki uzorak krvi (∼1.0 mL) je sakupljen iz femoralne vene ili vene safene majmuna direktnom venskom funkcijom u epeuvete za serum sa crvenim zatvračem koje ne sadrže antikoagulat, i držana na sobnoj temperaturi u toku bar 30 minuta. Uzorci krvi su centrifugirani na temperaturi od 4°C na 3000 xg u toku 5 minuta. Uzorci su održavani na hladnom u toku obrade. Uzorci seruma su sakupljeni posle centrifugiranja i smeštenu u epruvete za uzorke. Uzorci su čuvani u zamrzivaču podešenom da se održava -60°C do -80°C. Uzorci seruma i ostaci rastvora posle doziranja su transportovani zamrnuti u suvom ledu za analizu .
[0328] Posmatrano je mesto svakog subkutanoznog davanja da se vidi kako se brzo apsorbuje injekciona zapremina i takođe da se vidi da li je formualcija ostavila grudvicu ili je potpunoo iščezla. Mesta doziranja su posmatrana pri sakupljanju u svakoj vremenskoj tački i posle podne dana 2-7. Sve doze su apsorbovane u toku trajanja ispitivanja . Zasnovano na ovim zapažanjima procenjeno je da su doze apsorbovane u okviru petnaest minuta posle davanja. Sve životinje su pokazale normalnu aktivnost u toku ispitivanja. Abnormalnosti u vezi sa jedinjenjima nisu primećene kod životinja u toku ispitivanja .
[0329] Analiza uzorka. Dobijeni uzorci plazme kako je ovde opisano su analizirani sa LC/MS/MS korišćenjem CID (degradacija izazvana kolizijom) slično postupku opisanom u primeru 3.
[0330] Rezultati. Koncentracija u serumu naspram vremena za CA28-2GS-BF kada je davan IV ili subkutanozno kako je gore opisano je prikazana grafički na slici 9, Tačke podataka predstavljaju sva detektovana PEGilovana CA28 jedinjenja. CA28 podaci prikazani na slici 9 su podaci dobijeni u prethodnom ispitivanju u kome CA28 je davan intravenski cinomolgus majmunima. U tom ispitivanju, CA28 je detektovan u uzorcima korišćenjem HPLC.
[0331] Maksimalna koncentracija u serumu 500 μg/ml (11 μM) je postignuta subkutanoznim davanjem CA28-2GS-BF. Krajnji poluživot CA28-2GS-BF je bio približno 5 dana kada je dat IV ili subkutanozno. Rezultati su sažeto prikazani u donjim tabelama :
Tabela 7
Tabela 8
(nastavak)
Primer 8: Inhibicija lize posredovane komplementom crvenih krvnih zrnaca pacijenata sa PNH
[0332] Modifikovan Ham-ov test je izveden da se meri sposobnost analoga kompstatina da inhibira lizu posredovanu komplemtom pacijenata sa PNH in vitro. Komplement je aktiviran sa zakišeljenim serumom sa dodatim magnezijumom za lizu PNH crvenih ćelija. Inkubacija je izvedena u toku 90 minuta. Očitavanja protočne citometrije za PNH crvena krvna zrnca pomoću standatnih markera. Serum inaktiviran pomoću toplote je korišćen kao kontrola (koji ne izaziva hemolizu). Zakišeljeni serum bez prisustva dodatih inhibitora komplementa izaziva maskimalnu lizu. Eksperimet je izveden sa serijskim dvostrukim razblaženjem analoga kompstatina CA28, CA28-2, CA28-2CS, CA28-2CS-BD, CA28-2GS, CA28-2GS-BF, CA28-2HS, CA28-2HS-BF, CA28-2TS, CA28-2GS-BF, i CA28-3. Odeđivana je koncentracija svakog jedinjenja potrebna da potpuno blokira hemolizu. Crvena krvna zrnca su takođe bojena radi naslaga C3 fragmenata pomoću anti-C3 poliklonalnih antitela koji ne sadrže bilo koje mostove koji dovode do aglutinacije (npr., ili Ab4214 ili Ab14396, oba komercijalno dostupna FITC-konjugovani Abcam, Cambridge, United Kingdom) u cilju merenja sposobnosti jedinjenja da inhibiraju nanošenje C3 fragmenata na PNH crvena krvnazrnca. Rezultati su poređeni sa onima dobijenim sa ekulizumabom korišćenjem istih testova .
Primer 9: Analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva kod pacijenata sa PNH
[0333] Kohorta subjekata dijagnoziranih sa PNH je podeljena u četiri 4 grupe. Subjekti u grupi 1 i 2 su tretirani intravenskim davanjem CA28-2 ili CA28-3, tim redom, u dozi između 5 mg/kg i 20 mg/kg, u vremenskim intervalima između 1 i 2 nedelja opciono, lečenje je započeto u češćim vremenskim intervalima a zatim je frekvenca smanjena radi održavanja terapije . Subjekti u grupi 3 su tretirani sa ekulizumabom preko preporučenom doznom režimu . Grupa 4 služi kao kontrola (bez terapije inhibicije komplementa ). Intravaskularna hemoliza (zasnovana na LDH merenju i/ili (51)Cr obeležavanja RBCs), retikulocitoza ( indikator anemije), hematokrit, koncentracija hemoglobina u krvi, opsonizacija crvenih krvnih zrnaca (nanošenje proizvoda C3 aktivacije, kao što je C3b, na crvena krvna zrnca, što može biti detektovano korišćenjem samo protočne citometrije), PNH simptomi, zahtevi za transfuziju, tromboembolički slučajevi, trošenje azotnog oskida u vezi sa hemolizom, merenje plućne hipertenzije, kvalitet živora, i preživljavanje su praćeni u toku vremena. Rezultati su poređeni između grupa i sa podacima iz kontrolnih PNH pacijenta dobijenih u kliničkim ispitivanjima ekulizumaba. Poboljšanja u upornoj anemiji (npr., što je potvrđeno smanjenom retikulolizom, sa smanjenim dokazima hemolize, povećanim hematokritom, povećanim hemoglobinom), poboljšan kvalitet života, smanjeni PNH simptomi, smanjeni zahtevi za transfuzijom, smanjeni tromboembolijski slučajevi, smanjeno trošenje azot oksida u vezi sa hemolizom, smanjene mere plućne hipertenzije povećavaju kvalitet života, i/ili povećano preživljavanje, kod subjekta koji primaju CA28-2 (Grupa 1) ili CA28-3 (Grupa 2), u poređenju sa subjektima u grupi 4 je pokazatelj efikasnosti.
Primer 10: Analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva kod pacijentata sa PNH
[0334] Primer 9 je ponavljan sa modifikacijom da su subjekti pojedinici sa PNH koji ostaju zavisni od transfuzije i/ili nastavljaju da imaju hemoglobin ispod granice (kao što je 9.0 g/dL) uprkos lečenju sa ekulizumabom. Rezultati su upoređivani među grupama.
Primer 11: Analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva kod pacijenata sa aHUS
[0335] Kohorta subjekata kod kojih je dijagnoziran aHUS je podeljena u 4 grupe. Subjekti u grupama 1 i 2 su tretirani intravenskimd davanjem CA28-2 ili CA28-3, tim redom, u dozi od između 5 mg/kg i 20 mg/kg, u vremenskim intervalima između 1 i 2 nedelja opciono, lečenje je započećo u češćim intervalima i zatim je smanjena ulestalost radi održavanja terapije. Subjekti u grupi 3 su lečeni sa ekulizumabom prema predloženom doznom režimu. Intravaskularna hemoliza (zasnovana na LDH merenjima), opsonizacija crvenih krvnih zrnaca (nanošenje proizvoda C3 aktivacije, kao što su C3b, na crvena krvna zrnca), aHUS simptomi, funkcija bubrega, potreba za promenom plazme ili dijalizom, kvalitet života, i preživljavanje su praćeni u toku vremena. Rezultati su poređeni između grupa i sa podacima dobijenim iz kontrolnih aHUS pacijenata dobijenih u kliničkim ispitivanjima ekulizumaba. Smanjeni dokazi o hemolizi, poboljšanom kvalitetu života, smanjenim simptomima aHUS , smanjenoj potrebi za promenu plazme ili dijalizom, povećani kvalite života , i/ili povećano preživljavanje, kod subjekata koji su primili CA28-2 ili CA28-3, u poređenju sa subjektima u grupi 4 su indikativnei za efikasnost.
[0336] Primer 12: Primeri 8 -11 su ponovljeni korišćenjem CA28-2GS-BF, CA28-2HS, CA28-2HS-BF, CA28-2TS, i CA28-2GS-TS-BF.
[0337] Primer 14: Primeri 9 -12 su ponovljeni korišćenjem CA28-2GS-BF, CA28-2HS, CA28-2HS-BF, CA28-2TS, i CA28-2GS-TS-BF davani dnevno subkutanoznom injekcijom .
[0338] Primer 14: Primeri 8-11 su ponovljeni korišćenjem dodatnih analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva.
[0339] Primer 15: Primeri 8-11 su ponovljeni korišćenjem ćelijski reaktivnih analoga kompstatina.
[0340] Primer 16: Inhibirajuća aktivnost aktivacije komplementa analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva
[0341] CA28 i CA28-AEEAc-Lys su sintetizovani kao što je gore opisano. CA28-2TS-BF je sintetizovan pomoću rekativnog bifunkcionalnog PEG TS tipa u odnosu na hemiju vezivanja NHS karboksilata , koji je povezan za dva molekula koji je povezan za dva molekula CA28-AEEAc-Lys preko primarnog amina bočnog lanca lizina . Inhibitorna aktivnost aktivacije komplementa CA28 i CA28-2TS-BF je procenjivana merenjem efekta jedinjenja na aktivaciju komplementa klasičnim putem i pomoću alternativnih puteva korišćenjem standardnih testova inhibicije komplementa. Protokol za test aktivacije klasičnim putem je takođe meri naslage C3b u ELISA formatu kao što je dole opisano. Prećanje C3b naslaga korišćenjem ovog postupka je dobijen preko aktiviranog komplementa aleternativnim putem sa lipopolisahardima (LPS). Ukratko, ploče sa 96-bunarčića su obložene sa LPS. Dodata su jedinjenja koja se testiraju (označena kao "lek") , a zatim je dodata plazma ili seruma kao izvor komplementa i inkubirani su . Ovo je praćeno dodavanjem anti-humanog C3 HRP-konjugovanog antitela. Posle dodatne inkubacije, substrata je dpdat i sigmal je detektovan. Detalji protokola su kao što sledi :
ELISA-zasnovani test za aktivaciju komplementa alternativnim putem
Materijali:
[0342]
1
• ELISA ploča sa devedeset šest bunarčića (Corning 3590)
• LPS iz Salmonella typhosa -Sigma L7136 (40ug/ml in PBS)
• BSA 1% u PBS -Calbiochem #1266261/30 razblaženje
• Veronal pufer 10 mM MgCl2+ 10 mM EGTA (VB-Mg EGTA)
• Humana plazma (sakupljena sa Lepirudinom na krajnjoj koncentraciji od 5ug/ml ) • Anti-humani C3 HRP-konjugovani sa Ab (Poli za C3-HRP Ab, Cappel 55237) • Tween-20 pufer za ispiranje (0.05% u PBS)
• TMB (supstrat peroksidaze) -1:1 smeša BD 51-2607KC i 51-2606KC.
• 3M H2SO4
• Čitač mikro-ploča
Protokol:
[0343]
1. Dodati 50ul/bunarčiću LPS na 40ug/ml (u PBS)
2. Inkubirati 2 sata na sobnoj temp
3. Uklanjanje mućkanjem i tapkanjem ploče .
4. Dlokiranje dodavanjem 200ul 1% BSA/PBS
5. Inkubiranje u toku 1 h na sobnoj temp
6. Uklanjanje mućkanjem i tapkanjem ploče
7. Dodavanje 50 ul VB-Mg EGTA u bunarčiće #2 do 12
8. Dodavanje 100ul polaznog razblaženja leka (2x u VB-Mg EGTA) u bunarčić 1.
9. Serijsko razblaženje (1:2) leka iz bunarčića 1 do 10 kao što sledi
a. Uzeti 50ul rastvora iz početnog bunarčića
b. Dodati ovo u sledeći bunarčić
c. Mešanje pipetiranjem nekoliko puta
d. Ponavljanje do bunarčića #10
Primedba: iz bunarčića #10 ukloniti 50ul i odbaciti.
10. Dodavanje 50ul 2x razblaženja plazme u bunarčiće 1 do 11
11. Inkubiranje u toku 1h
12. Ispiranje dva puta sa puferom
13. Dodavanje 50ul 1/1000 razblaženja C3-HRP Ab u 1% BSA/PBS
14. Inkubiranje u toku 1h
15. Dodavanje 100ul TMB u sve bunarčiće
16. Inkubiranje u toku 30min
17. Dodavanje 50 ul 3M H2SO4
18. Očitavanje ploče na 450nm
Formula za VB Mg EGTA
[0344]
Barbital 5 mM
NaC1 72.5 mM
1 1
MgC12 10 mM
EGTA 10 mM
pH 7.3-7.4
Štok rastvori:
Veronal pufer (5X)
[0345]
Mg-Cl2 (10X)
[0346]
EGTA (10x)
[0347]
Da bi se pripremilo 20 ml radnog pufera:
[0348]
• Masa 84 mg NaCl
• Dodati 4ml 5X VB
• Dodati 2ml EDTA 10X
• Dodati 2ml MgCl 10X
• Prilagoditi zapreminu na 20 ml sa H2O
• prilagoditi pH na 7.4
Rezultati
[0349] Slika 10(A) pokazuje procentnu inhibiciju klasične aktivacije komplementa sa CA28 i CA28-2TS-BF kao funkciju molarne koncentracije jedinjenja. Slika 10(B) pokazuje procentnu inhibiciju inhibirajuće aktivnosti alternativne aktivacije komplementa sa CA28 i CA28-2TS-BF kao funkcije molarne koncentracije jedinjenja. Sirovi podaci su prikazani tabelarno dole u Tabeli 9 (4 ponavljanja za svako stanje). Zasnovano na inhibicionim krivama prikazanim na slikama i podacima na kojima su zasnovane, inhibrajuća aktivnost komplementa CA28-2TS-BF je bar velika kao CA28 na molarnoj osnovi u okviru ekspreimentalne greške testa. Rezultati dalje potvrđuju pogodnost za ovde opisane analoge kompstatina sa produženim trajanjem dejstva, npr., za terapeutske upotrebe.
1 2
Tabela 9
AP Inhibicija
% Inhibicije
<Cone uM>CA28 CA28-2TS-BF
25 90.07908 89.9353 90.65421 89.21639 90.25768 91.10484 90.68126 90.96365
12.5 88.92883 89.21639 89.21639 90.94177 90.11649 89.12814 89.26933 88.56336
6.25 87.05967 89.07261 88.20992 88.64127 88.28098 87.29263 87.43382 87.43382
3.125 85.62186 87.49101 87.49101 86.77211 84.04518 84.46877 85.17473 85.03353
1.5625 70.81236 81.30841 82.02732 70.38102 77.40911 69.5023 79.80939 81.08012
0.18725 58-01582 55.57153 57.15313 61.73668 66.39605 72.74974 61.3131
0.390625 18.04458 12.4371 23.65205 24.94608 56.79492 44.9347 56.65372 40.69891
0.1953 15.02516 15.31273 15.31273 22.34381 23.89693 26.01483 20.6495
0.09766 2.803741 14.30625 6.685844 5.823158 13.87222 6.953766 10.62479 0.3176956
0.0488 1.365921 5.679367 0.790802 -2.803734 0.6000748 2.012009 0.3176956 -2.929749
0 -2.803734 -1.509697 1.078362 3.235085 0.6000748 7.094963 2.153198 -0.5294724
CP Inhibicija
% Inhibicije
<Cone uM>CA28 CA28-2TS-BF
25 83.89539 79.90365 81.00482 82.09877 81.32716 77.31482
12.5 78.66483 67.24019 81.69305 83.75774 83.48766 80.70988 78.54939 76.08025
6.25 84.58362 84.03304 80.45423 81.28011 81.94444 78.39507 79.93827 74.84568
3.125 83.62009 81.69305 79.90365 81.8307 79.93827 77.9329 77.46913 76.69753
1.5625 76.04955 76.60014 79.76601 78.94012 71.60493 70.52469 74.53703 75.611728
0.78125 71.50723 69.85547 73.98486 72.33311 72.37654 68.20988 72.0679 71.14198
0.390625 58.84377 72.05782 68.89195 63.11081 79.16666 70.37037 71.2963 62.19136
0.1953 42.60152 44.39091 66.51234 47.68519 50.92593
(nastavak)
CP Inhibicija
% Inhibicije
<Cone uM>CA28 CA28-2TS-BF
0.09766 24.7075 24.15692 23.05575 35.03098 41.66667 35.03086 48.91975 42.12963
0.0488 15.7605 12.59464 15.20992 27.04749 12.50001 26.23457 26.23457 23.61111
0 -20.99105 7.088783 12.04405 1.858231 5.09259 -0.1543198 -0.9259262 -4.012352
Primer 17: Farmakokinetičke osobine analoga kompstatina sa produženim trajanjem dejstva davanog intravenski ili subkutanoznim putem
[0350] Ovaj primer opisuje određivanje farmakokinetičkih parametara sa produženim trajanjem dejstva analoga kompstatina CA28-2TS-BF posle davanja cinomolgus majmunima sa jednom intravenskom (IV) injekcijom, jednim subkutanoznim davanjem, ili sa jednim dnvenim subkutanoznim davanjem u toku sedam dana. CA28-2TS-BF je sintetizovan pomoću reaktivnih bifunkcionalnih PEG TS tipa u odnosu na hemiju vezivanja NHS karboksilata, koji je vezana za dva molekula CA28-AEEAc-Lys sa primarnim aminom bočnog lanca lizina.
1
Doziranje i sakupljanje uzoraka
[0351] CA28-2TS-BF je davan cinomolgous majmunima u vremenu 0 pomoću intravenske injekcije u venu safenu ili pomoću pojedinačne subkutanozne injekcije ili ponavljanjem subkutanozne injekcije (jednom dnevno u toku sedam dana). Šest nenaivnih žeki cinomolgus majmuna, starosti 2-5 godina, u opsegu težine od 2.6 do 3.9 kilograma, su korišćene u ispitivanju (tri po grupi). Životinje su bile zdrave na početku ispitivanja. Ispitivanje nije bilo slepo. Životinje su snabdevene sa vodom ad libitum i komercijalnom ishranom dva puta dnevno pre inicijacije ispitivanja. Životinje su snabdevane hranom po SOP smeštaju pre ispitivanja. Životinje nisu izgladnjivane. Životinjama je dozirano 7 mg/kg intravenski ili subkutanoznim davanjem u vremenu 0 odgovarajućih dana. Koncentracija rastvora za doziranje je bila 3.5 mg/mL za IV davanje i 25 mg/mL za subkutanozno davanje. Zapremina doziranja je bila 2 mL/kg za IV davanje i 0.28 mL/kg za subkutanozno davanje. Igla za davanje veličine 23G3/4 je korišćena za subkutanozno davanje. Jedinjenje je davano u 5% dekstroze u vodi.
[0352] Uzorci krvi (∼0.5 -1 mL) su sakupljeni iz femoralne vene u sledećim vremenskim tačkama : Dan 1: Pre-doziranje, 5 min, 15 min, 30 min, 1 sat (h), 4 h, 8 h. Dana 2 -9:0 min. Dan 15: krajnji uzrorak zasnovan na danu 1 doziranja. Svaki uzorak krvi je sakupljen iz femoralne vene majmuna direktnom punkcijom iz vene i smešten u epruvetu za serum sa crvenim zatvaračem koja ne sadrži antikoagulant, i održavan na sobnoj temperaturi u toku bar 30 minuta. Uzorci krvi su centrifugirani na temperaturi od 4°C na 3000 xg u toku 5 minuta. Uzorci su održavani rashlađeni u toku obrade. Serumski uzorci su sakuplejni posle centrifugiranja i smešteni u epruvete za uzorke. Uzorci su čuvani u zamrzivaču podešenom da se održava na -60°C do -80°C. Uzorci seruma i ostaci rastvora posle doziranja su preneti zamrznuti u suvom ledu za analize.
[0353] Mesto svakog subkutanoznog davanja je posmatrano da se vidi koliko brzo se apsorbuje injekciona zapremina i takođe da se vidi da li je formulacija ostavila grudvicu ili je potpuno iščezla. Mesta doziranja za životinje koje primaju subkutanoznu injekciju su posmatrana uveče svakog dana doziranja. Dozno mesto nije imalo grudvicu i poptuno je apsorbovano do vremena kada je vršena vizuelna inspekcija. Sve životinje su posmatrane dva puta dnevno i pokazale normalnu aktivnost u toku ispitivanja . Nisu zabeležene abnormalnosti u vezi sa jedinjenjem kod životinja u toku ispitivanja .
[0354] Analiza uzoraka. Uzorci plazme su dobijeni kako je gore opisano analiziranjem sa LC/MS/MS pomoću CID (degradacije izazvane kolizijom) slično postupku opisanom u primeru 3.
Rezultati.
[0355] Koncentracije u serumu naspram vremena za CA28-2TS-BF kada je davan IV ili subkutanozano kako je gore opisano su grafički prikazani na slici 11. Tačke podataka predstavljaju sva detektovana PEGilovana CA28 jedinjenja. CA28 podaci prikazani na Slici 11 su podaci dobijeni u prethodnom ispitivanju u kome je CA28 davan intravenski cinomolgus majmunima. U tok ispitivanja, CA28 je detektovan u uzorcima pomoću HPLC/MS.
[0356] Makcimalna koncentracija u serumu 500 mikrograma/mL je postignuta subkutanozmnim davanjem CA28-2TS-BF jednom dnevnom u toku 7 dana. Krajnji poluživot CA28-2TS-BF je bio približno 8 dana kada je davan ili IV ili jednom subkutanoznom injekcijom . Obezbeđeni sirovi podaci su dole dati u tabelama 10(A) (IV davanje) i 10(B) (subkutanozno davanje) . (Na slici 11 i tabelama 10(A) i 10(B), dan 0 se smatra danom doziranja).
1 4
Tabela 10(A)
CA28 (IV) CA28-2TS-BF (jedna doza IV)
Vreme (dana) 200 mg/kg 7 mg/kg
0.0035 232 190 214
0.01 216 190 209
0.02 34 221 177 199
0.042 17 211 175 183
0.167 9 190 152 185
0.333 5 212 191 154
1 1.5 180 130
2 141 116 126
3 128 98.7 113
4 114 89.1 95.8
5 105 75 87.1
6 95.1 67 74.4
7 83.3 61.4 69.9
8 86 52.8 68.4
14 51 30.8 39.7
Tabela 10(B)
CA28-2TS-BF (jedna doza SC) CA28-2TS-BF (7 x dnevno
SC)
Time (dana) 7 mg/kg 7 mg/kg/danu
0.0035 BQL BQL BQL BQL BQL BQL
0.01 1.42 BQL 1.7 BQL BQL BQL
0.02 3.55 1.64 3.8 BQL BQL BQL
0.042 6.1 3.46 7.05 2.32 1.14 2.44
0.167 15 12.2 20.6 14.7 5.76 12.1
0.333 25 25.8 32.9 32.9 18 25.8
1 70 76.5 76 80.5 80 66.5
2 107 101 96.6 196 185 169
3 111 103 99.8 391 286 292
4 108 98.9 99.5 455 377 405
5 99.4 97.6 101 427 404 486
6 86.8 87 81.6 490 483 568
7 75.2 83.2 78.6 607 502 564
8 67.5 73.4 12.2 495 481 570
14 38.3 44.5 40.7 322 298 397
BQL = „below quantification limit“- ispod granice kvantifikacije
[0357] Kako je gore navedno, CA28-2TS-BF je sintetizovan korišćenjem reaktivnih bifunkcionalnih PEG TS tipa, dovodeći do obrazovanja karbamata posle reakcije sa primarnim aminom lizina . CA28-2GS-BF je sintetizovan korišćenjem reaktivnih bifunkcionalnih PEG GS tipa u odnosu na hemiju vezivanja NHS karboksilata , dovodeći do obrazovanja amida posle reakcije sa primarnim aminima lizina. Jedinjenje takođe sadrži estarsku vezu, koja nije prisutna u CA28-2TS-BF. Primetno je da krajnji poluživot od oko oko 8 dana postignut sa CA28-2TS-BF u ovom eksperimentu je znatno veći od CA28-2GS-BF, za koji je nađeno da ima polu život od oko 5 dana u sličnom eksperimentu (videti Primer 8). Primer 18: Analozi
1
kompstatina inhibiraju C3 naslage na crvenim krvnim zrncima PNH pacijenata i štite od lize posredovane kompelementom
[0358] Modifikovani Hamov test je izveden da se proceni sposobnost analoga kompstatina da zaštiti PNH RBCs od lize posredovane komplementom. RBCs od pacijenata sa PNH bili su izloženi zakišeljenom humanom serumu (kao izvoru komponenti komplementa) i magnezijuma (Mg<2+>, potrebnog za aleternativni put aktivacije) bez prisustva inhibitora komplementa ili u prisustvu različitih količina analoga kompstatina CA28 ili CA28-2GS-BF. Izlaganje humanom serumu inaktiviranom toplotom je korišćeno kao kontrola koja ne pokazuje značajnu lizu posredovanu komplementom jer je komplement inaktiviran toplotom. Izlaganje zakišeljenom humanom serumu i magnezijumu (Mg<2+>) bez prisustva inhibitora komplementa (panel označen Mg<2+>) je korišćen kao kontrola koja predstavlja maksimalnu lizu .
[0359] Posle inkubacije, ćelije su bojene sa antitelima za CD59 i C3d. Cd59 nivo je dozvolio klasifikaciju PNH RBCs kao tipa I, tipa II, ili tipa III. Bojenje za C3d, proizvod C3 aktivacije i cepanja je korišćen kao marker C3 i naslaga proizvoda aktivacije C3 (opterećenje). Protočna citometrijska analiza je izvedena da se procene CD59 i C3d na površinama RBC i da se kvantifikuju procenti tipa I, tipa II, i tipa III ćelija prisutnih u različitim uslovima.
[0360] Rezultati eksperimenata razblaženja pokazuju efekat različitih koncentracija CA28 na C3 naslage i ćelijski procenti su prikazani na sl. 12(A). Rezultati eksperimenata razblaženja su pokazali da efekat različitih koncentracija CA28-2GS-BF na C3 naslage i ćelijski procenti su prikazani na sl..12(B). Rezultati su prikazani kvantitativno dole u tabeli 11. Ćelije tipa I (prikazane narandžasto na sl.12) imaju normalne nivoe CD59. Ćelije tipa III (prikazane plavo na sl.12) u suštini nemaju detaktabilni CD59. Ove ćelije su veoma osetljive na lizu posredovanu komplementom. Ćelije tipa II (prikazane ljubičasto na sl.12) imaju smanjene nivoe CD59 kada su poređeni sa normalnim ili ćelijama tipa I i imaju pre srednju osetljivosti na lizu posredovanu komplementom. U prisustvu aktivacije komplementa ćelije tipa III brzo liziraju. Smanjenje u ili nepostojanje lize može biti potvrđeno sa povećanim prisustvom ćelija tipa III, što je potvrđeno kao visoki procenat ćelija tipa III u panelu bez lize u poređenju sa panelom (prisustvo Mg<2+>(max. liza)) na obe Slike 12(A) i 12(B). Drugim rečima, ima relativno manje ćelija tipa III u pozitivnoj kontroli nego u negativnoj kontroli. Ćelije tipa II mogu eventualno lizirati u prisustvu aktiviranog komplementa ali mogu akumulirati značajnu količinu C3 aktivacionih proizvoda kao što su C3d pre nego dođe do toga. Smanjenje u ili nepostojanje lize može biti potvrđeno porastom u nivoima C3 ili C3 aktivacionih proizvoda na ćelijama tipa II , što je potvđeno upoređivanjem nivoa C3d na ćelijama tipa II u panelu bez lize sa nivoom C3d na ćelijama tipa II u panelu maks. lize na obe Slike 12(A) i 12(B). Drugim rečima, ima više C3d na ćelijma u panelu maks. lize nego na panelu bez lize. Ćelije tipa I imaju funkcionalni CD59, tako da deaktiviraju konvertazu i prema tome ne akumuliraju toliko kao C3d na ćelijama tipa II . Međutim, količina C3d koju oni akumuliraju može biti korišćena kao surogat indikatora za količinu osetljivih ćelija na lizu (Tipa II i III). Prema tome, smanjeni C3d na ćelijama tipa I je indikativan za zaštitu naspram lize. Pomak u relativnim procentima ćelija tipa I, II, i III od procenta prisutnih u kontrolnim panelima maksimalne lize (Mg<2+>) naspram procenata prisutnih u kontrolnim panelima bez lize (toplotom inaktivirani serum) je pokazatelj zaštite naspram lize posredovane komplementom . Ovi procenti su prikazani u donjoj tabeli. Kolona obeležena %C’3 u tabeli 11 odnosi se na procenat ćelija koji se smatra "pozitivnim" za prisustvo C3 i C3 aktivacionih proizvoda ("C3 opterećenje"). Kao što se može videti na slikama 12(A) i (B) i tabeli 11, CA28 i CA28-2GS-BF pokazuju sličnu zaštitu lize PNH crvenih krvnih zrnaca u odnosu na testirane koncentracije, praktično bez C3 opterećenja na PNH
1
crvenim krvnim zrncima 100 mikrograma/ml jedinjenja ili višeim koncentracijama. Primetite da procenti ćelija tipa III, II, i I u prisustvu 100 ug/ml ili više analoga kompstatina je bilo u suštini isto kao u kontroli bez lize, ukazujući na potpunu zaštitu od lize posredovane komplementom kako određeno ovim testom. Koncentracije ispod 100 ug/ml ali iznad 60 ug/ml, npr., bar 70 ug/ml, bar 80 mg/ml, ili bar 90 ug/ml, ali ispod 100 ug/ml nisu testirani u ovom eksperimenti ali mogu biti takođe obezbediti značajnu zaštitu. 100 mikrogrami/ml CA28-2GS-BF predstavlja koncentraciju od oko 2.5 mikromola, koja je lako postignuta in vivo kako je ovde opisano.
Tabela 11: Procenat i C3 opterećenje tipa I, II, i III PNH RBCs bez prisustva ili prisustvu analoga kompstatina (prikazane su koncentracija u mikrogramima /ml )
Tip III % % C’3 Tip II % % C’3 Tip I % %C’3 Toplotno inaktiviran
(bez lize) 37.09 0.29 51.79 1.22 11.12 0.09 Dodat magneziju
(maksimalna liza) 15.75 0.96 64.7 13.48 19.55 3.2 CA281 19.42 1.2 64.81 10.06 15.77 1.7 CA284 18.43 0.83 64.9 10.42 16.68 1.76 CA288 17.83 0.7 66 11.12 16.17 1.66 CA2815 22.11 0.96 62.9 8.63 15 1.93 CA2825 20.53 0.75 64.51 9.3 14,96 1.84 CA28100 37.96 0.1 51.5 0.92 10.64 0.08 CA28500 37.29 0.09 52.06 0.83 10.64 0.14 CA28-2GS-BF 20 19.19 0.99 65.35 12.28 15.46 2.18 CA26-2GS-BF 40 15.15 1.21 68.96 15.12 15.89 2.84
(nastavak)
Tip III % % C’3 Tip II % % C’3 Tip I % %C’3 CA28-2GS-BF 50 13.87 1.29 69.46 15.94 16.67 2.26 CA28-2GS-BF 60 17.94 1.44 66.97 13.04 15.09 2.05 CA28-2GS-BF 100 35.32 0.11 53.93 0.86 10.75 0.07 CA26-2GS-BF 200 37.43 0.02 51.99 0.26 10.59 0.02 CA2B-2GS-BF 500 37.87 0.05 51.87 0.3 10.26 0.04
Primer 19: Efekat analoga kompstatina i Solirisa na C3 naslage na crvenim krvnim zrncima PNH pacijenata
[0361] Slični eksperimet onome opisanom u primeru 18 je izveden da dalje pokaže zaštitni efekat analoga kompstatina CA28-2GS-BF i uporedi ga sa onim anti-C5 antitela Soliris. Modifikovani Ham-ov test kao u primeru 18 je izveden pomoću PNH RBCs inkubiranih u prisustvu aktiviranog komplementa ili inhibitora komplementa (levi panel) ili u prisustvu Soliris (srednji panel) ili CA28-2GS-BF (50 ug/ml) (desni panel). Protočna citometrija je izvođena posle bojenja antitela korišćenjem antitela protiv CD59 i C3d. Rezultati su prikazani na slici 13. Na ovoj slici, kvadrant 1 (Q1) i kvadrant 3 (Q3) predstavljaju ćelije tipa III . Kvadrant 2 (Q2) i kvadrant 4 (Q4) predstavljaju ćelije tipa I i II . Q1 i Q2 predstavljaju ćelije sa značajnom i abnormalno visokom količinom naslaga C3 aktivacionog proizvoda (npr., C3d) . Q3 i Q4 predstavljaju ćelije bez značajnih C3d naslaga ili nešto povećanog nivoa (desnog dela Q4) ali manje od Q2 ćelija. Procenti ćelija u različitim kvadratima su prisutni ispod svakog panela na slici 13 i dole tabeli 12 .
1
Tabela 12
[0362] Kao što se može videti, bez prisustva inhibitora velika većina ćelija je u Q4 (tip I ili tip II sa niskim nivoima naslaga C3 aktivacionih proizvoda). Ćelije tipa III bi uglavnom bile lizirane, tako njihovi procenti (Q1 i Q3) su niski. Q2 ćelije koje akumuliraju naslage C3 izazivaju eventualno lizu, tako njihov broj ostaje relativno nizak. U prisustvu ekulizumaba, ćelije tipa III su zaštićene od lize bar inicijanalno, ali akumuliraju C3 aktivacione proizvode (npr., C3d) kako je pokazano sa visokim procentom Q1 ćelija kako je poređeno sa panelom bez inhibitora (36.79% vs 0.09%). Relativni odnos Q2+Q4 ćelija (Tip I i II) je niži kao rezultat povećanog preživljavanja ćelija tipa III . Međutim, jasno je značajne naslage C3 aktivacioni proizvoda (npr., C3d) se javljaju na ćelijama tipa III , koje mogu voditi eventualno lizi ili kliransu (in vivo). PNH RBCs tretirani sa CA28-2GS-BF (desni panel) ne pokazuju suštinski naslage C3d bez obzira da su one tipa I, II, ili III, nasuprot rezultatima sa ekulizumabom. Procenat ćelija u Q1 i Q2 je zanemarljiv. Postoji dramatičan porast u procentu ćelija tipa III (61.55%) kao što je poređeno sa rezultatima bez inhibitora ili sa ekulizumabom, ukazujući na (zajedno sa nedostatkom naslaga C3d ) povećanu zaštitu od lize sa CA28-2GS-BF.
1

Claims (12)

  1. Patentni zahtevi 1. Analog kompstatina sadrži: linearni PEG ostatak koji ima molekulsku masu od 40 kD i kuplovan je za svaki od dva ostatka analoga kompstatina ; gde: i) svaki ostatak analoga kompstatina je ostatak CA28-AEEAc-Lys ; ii) linearni PEG ostatak je kuplovan za bočni lanac Lys svakog ostataka CA28-AEEAc-Lys preko amidne veze; i iii) svaki ostatak CA28-AEEAc-Lys je Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-[NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2-C(=O)]-Lys-NH2(SEQ ID NO: 51); gde Cys* grupe su spojene disulfidnom vezom.
  2. 2. Analog kompstatina dobijen kuplovanjem dva ostatka CA28-AEEAc-Lys za bifunkcionalni linearni ostatak PEG-a koji ima molekulsku masu od 40 kDa; gde: i) bifunkcionalni linearni PEG ostatak je kuplovan za bočni lanac Lys svakog ostatka CA28-AEEAc-Lys preko amidne veze; i ii) svaki ostatak CA28-AEEAc-Lys je Ac-Ile-Cys*-Val-(1Me)Trp-Gln-Asp-Trp-Gly-Ala-His-Arg-Cys*-Thr-[NH-CH2CH2OCH2CH2OCH2-C(=O)]-Lys-NH2(SEQ ID NO: 51); gde Cys* grupe su spojene disulfidnom vezom.
  3. 3. Analog kompstatina prema zahtevu 2, gde pomenuti bifunkcionalni linearni PEG ostatak ima Formulu IVa:
  4. 4. Kompozicija koja sadrži analog kompstatina prema bilo kom od zahteva 1 do 3, i farmaceutski prihvatljiv nosač.
  5. 5. Analog kompstatina prema bilo kom od zahteva 1 do 3, ili kompozicija prema zahtevu 4, za upotrebu kao lek.
  6. 6. Analog kompstatina prema bilo kom od zahteva 1 do 3, ili kompozicija prema zahtevu 4, za upotrebu u smanjivanju osetljivosti ćelije ili organa na oštećenje zavisno od komplementa .
  7. 7. Analog kompstatina prema bilo kom od zahteva 1 do 3, ili kompozicija prema zahtevu 4, za upotrebu u lečenju poremećaja posredovanog komplementom.
  8. 8. Analog kompstatina prema bilo kom od zahteva 1 do 3, ili kompozicija prema zahtevu 4, za upotrebu u lečenju ili prevenciji starosne makularne degeneracije (AMD) ili geografske atrofije (GA) kod subjekta kome je to potrebno.
  9. 9. Analog kompstatina za upotrebu ili kompozicija za upotrebu prema zahtevu 8, gde pomenuta upotreba obuhvata davanje pomenutog analoga kompstatina ili pomenute kompozicije u oko pomenutog subjekta.
  10. 10. Analog kompstatina za upotrebu ili kompozicija za upotrebu prema zahtevu 9, gde pomenuta upotreba obuhvata davanje pomenutog analoga kompstatina ili pomenute kompozicije intravitrealnim davanjem.
  11. 11. Analog kompstatina prema bilo kom od zahteva 1 do 3, ili kompozicija prema zahtevu 4, za upotrebu u lečenju odbacivanja transplanta; ishemijsog/reperfuzionog oštećenja; hemolitičke anemije, autoimune bolesti; neuropatskog bola; membranoproliferativnog glomerulitisa; neuromijelitisa optika; oštećenja kičmene moždine; astme, paroksizmalne nokturalne hemoglobinurije (PNH), ili hronične opstruktivne bolesti pluća (COPD).
  12. 12. Analog kompstatina za upotrebu ili kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 5 do 7 ili 11, gde pomenuta upotreba obuhvata davanje pomenutog analoga kompstatina ili kompozicije subkutanoznim ili intravenskim davanjem. 11
RS20211040A 2012-11-15 2013-11-15 Analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva i njihove kompozicije i postupci RS62243B9 (sr)

Applications Claiming Priority (2)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201261727094P 2012-11-15 2012-11-15
EP19205426.0A EP3660033B9 (en) 2012-11-15 2013-11-15 Long-acting compstatin analogs and related compositions and methods

Publications (2)

Publication Number Publication Date
RS62243B1 RS62243B1 (sr) 2021-09-30
RS62243B9 true RS62243B9 (sr) 2022-11-30

Family

ID=50731833

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20211040A RS62243B9 (sr) 2012-11-15 2013-11-15 Analozi kompstatina sa produženim trajanjem dejstva i njihove kompozicije i postupci

Country Status (25)

Country Link
US (5) US10035822B2 (sr)
EP (3) EP3929206A1 (sr)
JP (5) JP2016505527A (sr)
CN (2) CN105051057B (sr)
AU (5) AU2013344462B2 (sr)
BR (1) BR112015011244B1 (sr)
CA (2) CA3247554A1 (sr)
CY (1) CY1124474T1 (sr)
DK (2) DK2920201T3 (sr)
ES (2) ES2879430T3 (sr)
FR (1) FR22C1025I2 (sr)
HR (1) HRP20211342T2 (sr)
HU (2) HUE055564T2 (sr)
IL (2) IL238852A0 (sr)
LT (2) LT3660033T (sr)
LU (1) LUC00265I2 (sr)
MX (2) MX366404B (sr)
NL (1) NL301178I2 (sr)
NO (1) NO2022017I1 (sr)
PL (2) PL3660033T3 (sr)
PT (2) PT3660033T (sr)
RS (1) RS62243B9 (sr)
SI (1) SI3660033T1 (sr)
SM (1) SMT202100514T1 (sr)
WO (1) WO2014078731A2 (sr)

Families Citing this family (37)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US8168584B2 (en) 2005-10-08 2012-05-01 Potentia Pharmaceuticals, Inc. Methods of treating age-related macular degeneration by compstatin and analogs thereof
CA2835627C (en) 2011-05-11 2023-01-10 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Cell-reactive, long-acting, or targeted compstatin analogs and uses thereof
EP3929206A1 (en) 2012-11-15 2021-12-29 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Long-acting compstatin analogs and related compositions and methods
US10308687B2 (en) 2013-03-15 2019-06-04 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Cell-penetrating compstatin analogs and uses thereof
WO2017035401A1 (en) 2015-08-26 2017-03-02 Achillion Pharmaceuticals, Inc. Amide compounds for treatment of immune and inflammatory disorders
AR106018A1 (es) 2015-08-26 2017-12-06 Achillion Pharmaceuticals Inc Compuestos de arilo, heteroarilo y heterocíclicos para el tratamiento de trastornos médicos
EP3340983B1 (en) 2015-08-26 2023-10-04 Achillion Pharmaceuticals, Inc. Aryl, heteroaryl, and heterocyclic compounds for treatment of immune and inflammatory disorders
WO2017035405A1 (en) 2015-08-26 2017-03-02 Achillion Pharmaceuticals, Inc. Amino compounds for treatment of immune and inflammatory disorders
CA3287719A1 (en) * 2015-10-07 2026-03-02 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Use of long-acting compstatin analog for treating a complement-mediated disorder
EP3526328A4 (en) * 2016-10-17 2020-05-27 Apellis Pharmaceuticals, Inc. COMBINATION THERAPY FOR C3 INHIBITION
KR102632860B1 (ko) 2017-03-01 2024-02-02 아칠리온 파르마세우티칼스 인코포레이티드 의학적 장애의 치료를 위한 아릴, 헤테로아릴, 및 헤테로사이클릭 약학적 화합물
WO2018160891A1 (en) 2017-03-01 2018-09-07 Achillion Pharmaceutical, Inc. Pharmaceutical compounds for treatment of medical disorders
CN116059313A (zh) * 2017-04-07 2023-05-05 阿佩利斯制药有限公司 给药方案以及相关组合物和方法
EP3661493A4 (en) 2017-08-02 2021-04-14 Achillion Pharmaceuticals, Inc. THERAPY PLANS FOR TREATMENT OF PAROXYSMALER NIGHTLY HEMOGLOBINURIA
CN109701030A (zh) * 2017-10-26 2019-05-03 湖南华腾制药有限公司 聚乙二醇化小分子药物的制备方法
KR20240167712A (ko) * 2017-12-15 2024-11-27 아펠리스 파마슈티컬스 인코포레이티드 투여 요법 및 관련 조성물 및 방법
WO2019195712A2 (en) 2018-04-06 2019-10-10 The Trustees Of The University Of Pennsylvania Compstatin analogs with increased solubility and improved pharmacokinetic properties
US20230022157A1 (en) 2018-08-20 2023-01-26 Achillion Pharmaceuticals, Inc. Pharmaceutical compounds for the treatment of complement factor d medical disorders
CN120795059A (zh) 2018-08-27 2025-10-17 瑞泽恩制药公司 拉曼光谱在下游纯化中的应用
US11814363B2 (en) 2018-09-06 2023-11-14 Achillion Pharmaceuticals, Inc. Morphic forms of danicopan
EP3846803A4 (en) 2018-09-06 2022-08-10 Achillion Pharmaceuticals, Inc. Macrocyclic compounds for the treatment of medical disorders
EP3856164B1 (en) 2018-09-25 2024-08-07 Achillion Pharmaceuticals, Inc. Morphic forms of complement factor d inhibitors
WO2020109343A1 (en) 2018-11-29 2020-06-04 F. Hoffmann-La Roche Ag Combination therapy for treatment of macular degeneration
BR112021011727A2 (pt) 2018-12-17 2021-08-31 Achillion Pharmaceuticals, Inc Dosagem direcionada para o tratamento de distúrbios mediados do complemento
WO2020198062A1 (en) 2019-03-22 2020-10-01 Achillion Pharmaceuticals, Inc. Pharmaceutical compounds for the treatment of complement mediated disorders
US11510939B1 (en) 2019-04-19 2022-11-29 Apellis Pharmaceuticals, Inc. RNAs for complement inhibition
CN110244053B (zh) * 2019-05-09 2022-03-11 北京大学第三医院（北京大学第三临床医学院） 用于诊断狼疮肾炎并肺动脉高压疾病的分子标志物及其用途
EP3996744A4 (en) * 2019-07-05 2023-07-12 Apellis Pharmaceuticals, Inc. VIRAL VECTOR THERAPY
WO2021011927A1 (en) * 2019-07-18 2021-01-21 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Complement inhibitor dosing regimens
CN111235264B (zh) * 2020-02-20 2023-05-16 圣湘生物科技股份有限公司 检测人tpmt基因和nudt15基因多态性的组合物、试剂盒及方法
CN115362162A (zh) 2020-02-20 2022-11-18 艾其林医药公司 用于治疗补体因子d介导的障碍的杂芳基化合物
CN111265651A (zh) * 2020-02-29 2020-06-12 华中科技大学同济医学院附属同济医院 补体c3抑制剂cp40-kk在制备防治肺动脉高压病药物中的应用
US20230158063A1 (en) * 2020-04-06 2023-05-25 The Trustees Of Indiana University Airway epithelial alkaline therapy to treat viral respiratory infection
CA3193488A1 (en) 2020-09-23 2022-03-31 Jason Allan Wiles Pharmaceutical compounds for the treatment of complement mediated disorders
CN118812653A (zh) * 2023-04-18 2024-10-22 成都奥达生物科技有限公司 一种长效坎普他汀化合物
WO2025176847A1 (en) 2024-02-21 2025-08-28 Ags Therapeutics Sas Ocular delivery of active agents via microalgae extracellular vesicles
WO2026083442A1 (en) * 2024-10-15 2026-04-23 Mylan Laboratories Limited Process for the preparation of pegcetacoplan and its purification using chromatography

Family Cites Families (131)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
FR2295746A1 (fr) 1974-12-23 1976-07-23 Francaise Coop Pharma Nouveaux derives du tryptophane a activite nerveuse centrale renforcee
US4522811A (en) 1982-07-08 1985-06-11 Syntex (U.S.A.) Inc. Serial injection of muramyldipeptides and liposomes enhances the anti-infective activity of muramyldipeptides
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
IT1179866B (it) 1984-12-12 1987-09-16 Rotta Research Lab Derivati del triptofano farmaceuticamente attivi e composizioni farmaceutiche che li contengono
US4576750A (en) 1985-04-22 1986-03-18 Merck & Co., Inc. Tryptophan derivative
US5157110A (en) 1988-08-20 1992-10-20 The Government Of The United States Of America Synthetic, anti-complement protein
US5122614A (en) * 1989-04-19 1992-06-16 Enzon, Inc. Active carbonates of polyalkylene oxides for modification of polypeptides
IL95942A0 (en) 1989-10-13 1991-07-18 Syntex Inc Collagen-containing ophthalmic formulation
US6395888B1 (en) 1996-02-01 2002-05-28 Gilead Sciences, Inc. High affinity nucleic acid ligands of complement system proteins
US6582959B2 (en) 1991-03-29 2003-06-24 Genentech, Inc. Antibodies to vascular endothelial cell growth factor
EP1413587A2 (en) 1991-05-03 2004-04-28 Washington University Modified complement system regulator
US5492135A (en) 1992-09-09 1996-02-20 Devore; Dale P. Collagen modulators for use in photoablation excimer laser keratectomy
US5482135A (en) 1993-06-29 1996-01-09 Deere & Company Combined hydraulic reservoir and vehicle axle
WO1995003009A1 (en) 1993-07-22 1995-02-02 Oculex Pharmaceuticals, Inc. Method of treatment of macular degeneration
US5770589A (en) 1993-07-27 1998-06-23 The University Of Sydney Treatment of macular degeneration
US5470952A (en) 1993-10-20 1995-11-28 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. CNTF and IL-6 antagonists
US5443505A (en) 1993-11-15 1995-08-22 Oculex Pharmaceuticals, Inc. Biocompatible ocular implants
US5776970A (en) 1994-04-28 1998-07-07 Yeda Research And Development Co. Ltd. Tryptophan derivatives as protein tyrosine kinase blockers and their use in the treatment of neoplastic diseases
IL117645A (en) 1995-03-30 2005-08-31 Genentech Inc Vascular endothelial cell growth factor antagonists for use as medicaments in the treatment of age-related macular degeneration
JPH08280800A (ja) 1995-04-12 1996-10-29 Nissho Corp ２液注射用プレフィルドシリンジ
US5869079A (en) 1995-06-02 1999-02-09 Oculex Pharmaceuticals, Inc. Formulation for controlled release of drugs by combining hydrophilic and hydrophobic agents
US6129761A (en) 1995-06-07 2000-10-10 Reprogenesis, Inc. Injectable hydrogel compositions
US6346398B1 (en) 1995-10-26 2002-02-12 Ribozyme Pharmaceuticals, Inc. Method and reagent for the treatment of diseases or conditions related to levels of vascular endothelial growth factor receptor
JP2000505068A (ja) 1996-03-13 2000-04-25 トラスティーズ・オブ・ザ・ユニバーシティ・オブ・ペンシルベニア 補体活性化を阻害する新規ペプチド類
US6299895B1 (en) 1997-03-24 2001-10-09 Neurotech S.A. Device and method for treating ophthalmic diseases
US5843778A (en) 1996-06-14 1998-12-01 The Johns Hopkins University School Of Medicine Use of chimeric vaccinia virus complement control proteins to inhibit complement
JPH1087700A (ja) 1996-06-17 1998-04-07 Smithkline Beecham Corp Ｃ３ａ受容体およびＣ３ａを用いる治療およびスクリーニング方法
US5797898A (en) 1996-07-02 1998-08-25 Massachusetts Institute Of Technology Microchip drug delivery devices
US6051698A (en) 1997-06-06 2000-04-18 Janjic; Nebojsa Vascular endothelial growth factor (VEGF) nucleic acid ligand complexes
WO1998047002A2 (en) 1997-04-11 1998-10-22 Advanced Medicine, Inc. Polyvalent presenter combinatorial libraries and their uses
KR20010006280A (ko) 1997-04-11 2001-01-26 어드밴스드 메디슨 인코포레이티드 다수개의 활성 잔기를 제공하는 분자
AUPO755097A0 (en) 1997-06-25 1997-07-17 University Of Queensland, The Receptor agonist and antagonist
US6169057B1 (en) 1997-09-04 2001-01-02 The Regents Of The University Of California Use of tryptophan and analogs as plant growth regulators
WO1999013899A1 (en) 1997-09-17 1999-03-25 Trustees Of The University Of Pennsylvania Peptides and peptidomimetics for inhibiting complement activation
US8088386B2 (en) 1998-03-20 2012-01-03 Genentech, Inc. Treatment of complement-associated disorders
JPH11197234A (ja) 1998-01-09 1999-07-27 Koken Co Ltd 眼科用コラーゲンゲル成形物
US7112327B2 (en) 1998-02-20 2006-09-26 Tanox, Inc. Inhibition of complement activation
WO1999044625A1 (en) 1998-03-03 1999-09-10 John Hopkins University Smallpox inhibitor of complement enzymes (spice) protein and methods of inhibiting complement activation
WO1999052539A1 (en) 1998-04-10 1999-10-21 Mayo Foundation For Medical Education And Research Neo-tryptophan
US6197934B1 (en) 1998-05-22 2001-03-06 Collagenesis, Inc. Compound delivery using rapidly dissolving collagen film
US6378526B1 (en) 1998-08-03 2002-04-30 Insite Vision, Incorporated Methods of ophthalmic administration
US7084106B1 (en) 1999-01-19 2006-08-01 University Of Louisville Research Foundation, Inc. Application of a viral complement inhibitory protein in the treatment and diagnosis of Alzheimer's Disease
CA2361569A1 (en) 1999-02-12 2000-08-17 Dale P. Devore Injectable collagen-based system for delivery of cells or therapeutic agents
US20020102581A1 (en) 1999-02-19 2002-08-01 Hageman Gregory S. Diagnostics and therapeutics for ocular disorders
US7108982B1 (en) 1999-02-19 2006-09-19 University Of Iowa Research Foundation Diagnostics and the therapeutics for macular degeneration
EP1185283B1 (en) 1999-05-25 2005-09-07 King Faisal Specialist Hospital And Research Centre Novel therapeutic use of viral inflammation modulatory protein in blocking xenograft rejection
US6331313B1 (en) 1999-10-22 2001-12-18 Oculex Pharmaceticals, Inc. Controlled-release biocompatible ocular drug delivery implant devices and methods
GB9930659D0 (en) 1999-12-24 2000-02-16 Bio Discovery Ltd Inhibitors of complement activation
US20050032733A1 (en) 2001-05-18 2005-02-10 Sirna Therapeutics, Inc. RNA interference mediated inhibition of gene expression using chemically modified short interfering nucleic acid (SiNA)
US20050020525A1 (en) 2002-02-20 2005-01-27 Sirna Therapeutics, Inc. RNA interference mediated inhibition of gene expression using chemically modified short interfering nucleic acid (siNA)
US7011952B2 (en) 2000-02-22 2006-03-14 University Of Iowa Research Foundation Diagnostics and therapeutics for macular degeneration-related disorders
ATE450621T2 (de) 2000-03-30 2009-12-15 Whitehead Biomedical Inst Mediatoren von rns-interferenz, die rns- sequenzspezifisch sind
DK2026073T3 (en) 2000-04-29 2016-07-25 Univ Iowa Res Found Diagnosis and treatment of macular degeneration-related disorders
US6692759B1 (en) 2000-06-28 2004-02-17 The Regents Of The University Of California Methods for preparing and using implantable substance delivery devices
WO2002011793A1 (fr) 2000-08-08 2002-02-14 Medical Information Services, Inc. Seringue pour preparation de necessaire d'injection, valve coulissante intermediaire pour seringues et preparation de necessaire d'injection
US7118737B2 (en) 2000-09-08 2006-10-10 Amylin Pharmaceuticals, Inc. Polymer-modified synthetic proteins
EP2113516B1 (en) 2000-10-10 2014-05-21 Genentech, Inc. Antibodies against C5 inhibiting type II endothelial cell activation
KR100872437B1 (ko) 2000-12-01 2008-12-05 막스-플랑크-게젤샤프트 츄어 푀르더룽 데어 비쎈샤프텐 에.파우. Ｒｎａ 간섭을 매개하는 작은 ｒｎａ 분자
CA2432438C (en) 2001-01-09 2011-04-26 Microchips, Inc. Flexible microchip devices for ophthalmic and other applications
US20030175950A1 (en) 2001-05-29 2003-09-18 Mcswiggen James A. RNA interference mediated inhibition of HIV gene expression using short interfering RNA
US20050054596A1 (en) 2001-11-30 2005-03-10 Mcswiggen James RNA interference mediated inhibition of vascular endothelial growth factor and vascular endothelial growth factor receptor gene expression using short interfering nucleic acid (siNA)
HRP20040406A2 (en) 2001-11-09 2005-02-28 Eyetech Pharmaceuticals Methods for treating ocular neovascular diseases
US20030118657A1 (en) 2001-12-04 2003-06-26 West Jennifer L. Treatment of disease states characterized by excessive or inappropriate angiogenesis
US8048408B2 (en) * 2002-01-16 2011-11-01 Biocompatibles Uk Limited Polymer conjugates
US7261876B2 (en) * 2002-03-01 2007-08-28 Bracco International Bv Multivalent constructs for therapeutic and diagnostic applications
AUPS160602A0 (en) 2002-04-08 2002-05-16 University Of Queensland, The Therapeutic method
US20040092470A1 (en) 2002-06-18 2004-05-13 Leonard Sherry A. Dry powder oligonucleotide formualtion, preparation and its uses
ITMI20021527A1 (it) 2002-07-11 2004-01-12 Consiglio Nazionale Ricerche Anticorpi anti componente c5 del complemento e loro uso
US7148342B2 (en) 2002-07-24 2006-12-12 The Trustees Of The University Of Pennyslvania Compositions and methods for sirna inhibition of angiogenesis
JP3976635B2 (ja) 2002-08-05 2007-09-19 久光製薬株式会社 キット製剤用注射器、注射器型キット製剤用中間摺動弁、及び、注射器型キット製剤、並びにｘ線造影剤キット製剤
DK1549333T3 (da) * 2002-09-20 2012-01-16 Univ Pennsylvania Compstatinanaloge med forbedret aktivitet
US20060251621A1 (en) 2002-09-27 2006-11-09 Campochiaro Peter A Ocular gene therapy
WO2004037310A2 (en) 2002-10-21 2004-05-06 Allvivo, Inc. Surface coating comprising bioactive compound
WO2004041160A2 (en) 2002-10-30 2004-05-21 University Of Kentucky Research Foundation Methods and animal model for analyzing age-related macular degeneration
US20050048099A1 (en) 2003-01-09 2005-03-03 Allergan, Inc. Ocular implant made by a double extrusion process
EP1601377A4 (en) 2003-02-21 2009-07-15 Genentech Inc METHOD FOR THE PREVENTION AND TREATMENT OF TISSUE DAMAGE IN CONNECTION WITH ISCHEMIC REPERFUSION DAMAGE
WO2004075838A2 (en) 2003-02-21 2004-09-10 Rikshospitalet-Radiumhospitalet Hf Method and compositions for the treatment of meconium aspiration syndrome
US20050255144A1 (en) 2003-04-09 2005-11-17 Directcontact Llc Methods and articles for the delivery of medicaments to the eye for the treatment of posterior segment diseases
WO2005023296A1 (en) 2003-09-05 2005-03-17 University Of Louisville Research Foundation, Inc. Treatment of rheumatic diseases
US7348401B2 (en) 2003-09-10 2008-03-25 Innate Biotech, Inc. Peptides that inhibit complement activation
DK1713503T3 (da) 2004-02-10 2013-11-04 Univ Colorado Regents Hæmning af faktor b, den alternative komplemenpathway og dertil relaterede fremgangsmåde
DK1727567T3 (da) 2004-02-12 2013-10-14 Archemix Llc Aptamer-terapeutiske midler nyttige i behandling af komplementrelaterede forstyrrelser
US20050244472A1 (en) 2004-04-30 2005-11-03 Allergan, Inc. Intraocular drug delivery systems containing excipients with reduced toxicity and related methods
US20050244469A1 (en) 2004-04-30 2005-11-03 Allergan, Inc. Extended therapeutic effect ocular implant treatments
WO2005110435A1 (en) 2004-05-10 2005-11-24 Novacea, Inc. Prevention of arterial restenosis with active vitamin d compounds
US8840893B2 (en) 2004-06-10 2014-09-23 Omeros Corporation Methods for treating conditions associated with MASP-2 dependent complement activation
AU2005326322B2 (en) 2004-07-01 2009-02-05 Yale University Targeted and high density drug loaded polymeric materials
US7947267B2 (en) 2004-10-08 2011-05-24 Potentia Pharmaceuticals, Inc. Viral complement control proteins for eye disorders
US8043609B2 (en) 2004-10-08 2011-10-25 Potentia Pharmaceuticals, Inc. Viral complement control proteins for eye disorders
AU2005314461B2 (en) 2004-11-18 2012-02-02 The Rockefeller University Methods and compositions for treating ocular disorders
US8088579B2 (en) 2005-02-14 2012-01-03 University Of Iowa Research Foundation Complement factor H for diagnosis of age-related macular degeneration
US20060257359A1 (en) 2005-02-28 2006-11-16 Cedric Francois Modifying macrophage phenotype for treatment of disease
DE602006019948D1 (de) 2005-03-11 2011-03-17 Potentia Pharmaceuticals Inc Koppelten rezeptors zur behandlung von makuladegeneration
US8168584B2 (en) 2005-10-08 2012-05-01 Potentia Pharmaceuticals, Inc. Methods of treating age-related macular degeneration by compstatin and analogs thereof
CA2625206C (en) * 2005-10-08 2021-12-07 Potentia Pharmaceuticals, Inc. Compstatin and analogs thereof for eye disorders
US20070134244A1 (en) 2005-10-14 2007-06-14 Alcon, Inc. Combination treatment for pathologic ocular angiogenesis
PT2500030E (pt) 2005-11-04 2015-09-24 Genentech Inc Uso de inibidores da via do complemento para tratar doenças oculares
CN106188239B (zh) 2005-11-28 2020-01-07 宾夕法尼亚州大学理事会 有效的坎普他汀类似物
KR20080087814A (ko) 2005-12-22 2008-10-01 알콘 리서치, 리미티드 보체 인자 ｈ의 위험 변이체가 있는 환자에서 연령 관련황반변성의 예방 및 치료를 위한 ｃ3-전환효소 저해제
US20070196367A1 (en) 2006-02-22 2007-08-23 Valentin Dinu Methods of preventing and treating Alzheimer's disease, age related macular degeneration and other diseases involving extra-cellular debris through the inhibition of the complement system
US8410045B2 (en) 2006-03-30 2013-04-02 Drais Pharmaceuticals, Inc. Camptothecin-peptide conjugates and pharmaceutical compositions containing the same
AU2008214359B2 (en) 2007-02-05 2014-01-16 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Local complement inhibition for treatment of complement-mediated disorders
CN101686687A (zh) 2007-02-28 2010-03-31 塞瑞纳治疗公司 活化的聚噁唑啉及包含该聚噁唑啉的组合物
CN101795695B (zh) * 2007-07-19 2016-01-06 阿列克斯塞尔公司 作为抗癌剂的自组装的两亲性聚合物
US20110092446A1 (en) 2007-07-20 2011-04-21 Cedric Francois Compositions and methods for treatment of trauma
US8088884B2 (en) 2007-09-27 2012-01-03 Serina Therapeutics, Inc. Multi-armed forms of activated polyoxazoline and methods of synthesis thereof
WO2009046198A2 (en) 2007-10-02 2009-04-09 Potentia Pharmaceuticals, Inc. Sustained delivery of compstatin analogs from gels
US8110651B2 (en) 2008-01-11 2012-02-07 Serina Therapeutics, Inc. Multifunctional forms of polyoxazoline copolymers and drug compositions comprising the same
WO2009097468A2 (en) 2008-01-29 2009-08-06 Kliman Gilbert H Drug delivery devices, kits and methods therefor
WO2009121065A2 (en) 2008-03-28 2009-10-01 Apellis Ag Modulation and repletion/enhancement of the complement system for treatment of trauma
JP5642673B2 (ja) 2008-07-10 2014-12-17 セリナ・セラピユーテイツクス・インコーポレーテツド 不活性末端基を有するポリオキサゾリン類、保護された開始基から調製されるポリオキサゾリン類及び関連化合物
CN102458438A (zh) 2009-05-01 2012-05-16 宾夕法尼亚州大学理事会 具有肽骨架和c-末端修饰的经修饰补体抑素
US9291622B2 (en) 2009-05-21 2016-03-22 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Complement assays and uses thereof
US20130041134A1 (en) * 2009-11-05 2013-02-14 Sangart ,Inc. Methods for preparing polyethylene glycol maleimide using n-(2-hydroxyethyl) maleimide as a starting material
EP2338520A1 (de) * 2009-12-21 2011-06-29 Ludwig Maximilians Universität Konjugat mit Zielfindungsligand und dessen Verwendung
US8625635B2 (en) 2010-04-26 2014-01-07 Cleversafe, Inc. Dispersed storage network frame protocol header
US9421240B2 (en) 2010-06-22 2016-08-23 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Compstatin analogs for treatment of neuropathic pain
US20130324482A1 (en) 2010-07-09 2013-12-05 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Compstatin analogs for treatment of rhinosinusitis and nasal polyposis
CA2813049A1 (en) 2010-09-23 2012-03-29 The Trustees Of The University Of Pennsylvania Modified compstatin with improved stability and binding properties
CA2835627C (en) 2011-05-11 2023-01-10 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Cell-reactive, long-acting, or targeted compstatin analogs and uses thereof
EP2723361B1 (en) 2011-06-22 2019-10-30 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Methods of treating chronic disorders with complement inhibitors
CA2847862C (en) 2011-09-07 2021-01-12 The Trustees Of The University Of Pennsylvania Compstatin analogs with improved pharmacokinetic properties
WO2014028861A1 (en) 2012-08-17 2014-02-20 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Detection of high risk drusen
US20160194359A1 (en) 2012-11-15 2016-07-07 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Cell-reactive, long-acting, or targeted compstatin analogs and related compositions and methods
EP3929206A1 (en) 2012-11-15 2021-12-29 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Long-acting compstatin analogs and related compositions and methods
WO2014100407A1 (en) 2012-12-19 2014-06-26 The Regents Of The University Of California Compstatin analogs
US10308687B2 (en) 2013-03-15 2019-06-04 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Cell-penetrating compstatin analogs and uses thereof
JP6159886B2 (ja) 2013-07-16 2017-07-05 北京机械▲設▼▲備▼研究所 高層及び超高層ビルの消火活動に適用する消防車
US9806963B2 (en) 2013-10-18 2017-10-31 Cellco Partnership Feature activation on device
CA3287719A1 (en) * 2015-10-07 2026-03-02 Apellis Pharmaceuticals, Inc. Use of long-acting compstatin analog for treating a complement-mediated disorder
CN116059313A (zh) * 2017-04-07 2023-05-05 阿佩利斯制药有限公司 给药方案以及相关组合物和方法

Also Published As

Publication number Publication date
AU2023200929B2 (en) 2024-12-12
HK1217336A1 (zh) 2017-01-06
BR112015011244A8 (pt) 2018-01-23
RS62243B1 (sr) 2021-09-30
JP6873167B2 (ja) 2021-05-19
CN110882376A (zh) 2020-03-17
US20190194254A1 (en) 2019-06-27
AU2013344462B2 (en) 2018-07-12
US20210032289A1 (en) 2021-02-04
WO2014078731A2 (en) 2014-05-22
EP3660033A1 (en) 2020-06-03
FR22C1025I1 (fr) 2022-07-22
IL238852A0 (en) 2015-06-30
CA3247554A1 (en) 2025-10-30
AU2020260435A1 (en) 2020-11-26
HRP20211342T2 (hr) 2022-08-19
NO2022017I1 (no) 2022-05-25
EP3929206A1 (en) 2021-12-29
ES2879430T3 (es) 2021-11-22
MX2015006154A (es) 2015-12-01
MX366404B (es) 2019-07-08
MX2019007709A (es) 2019-09-06
CN110882376B (zh) 2023-10-20
HK1215445A1 (en) 2016-08-26
LTPA2022010I1 (sr) 2022-06-27
EP2920201B1 (en) 2020-01-08
RU2015119165A (ru) 2017-01-10
EP3660033B9 (en) 2022-06-22
US20250282823A1 (en) 2025-09-11
LTC3660033I2 (sr) 2025-02-25
SI3660033T1 (sl) 2021-09-30
JP2021107441A (ja) 2021-07-29
JP2016505527A (ja) 2016-02-25
LUC00265I2 (sr) 2025-04-25
HUS2200026I1 (hu) 2022-06-28
US10875893B2 (en) 2020-12-29
US11292815B2 (en) 2022-04-05
EP2920201A4 (en) 2016-10-12
PL2920201T3 (pl) 2020-10-05
AU2025201748A1 (en) 2025-04-03
WO2014078731A3 (en) 2014-07-31
RU2705215C2 (ru) 2019-11-06
JP7093871B2 (ja) 2022-06-30
US10035822B2 (en) 2018-07-31
CN105051057B (zh) 2019-11-19
US20230091471A1 (en) 2023-03-23
JP2024056923A (ja) 2024-04-23
AU2018247243B2 (en) 2020-08-06
CA2891673A1 (en) 2014-05-22
EP3660033B1 (en) 2021-06-09
NL301178I2 (nl) 2024-04-25
BR112015011244A2 (pt) 2017-08-22
HUE055564T2 (hu) 2021-11-29
JP2019070011A (ja) 2019-05-09
ES2780674T3 (es) 2020-08-26
AU2018247243A1 (en) 2018-11-01
JP2022120193A (ja) 2022-08-17
SMT202100514T1 (it) 2021-11-12
EP2920201A2 (en) 2015-09-23
US20160215020A1 (en) 2016-07-28
DK3660033T3 (da) 2021-07-05
PL3660033T3 (pl) 2021-12-06
CN105051057A (zh) 2015-11-11
PT3660033T (pt) 2021-07-06
HRP20211342T1 (hr) 2021-11-26
AU2013344462A1 (en) 2015-06-04
PT2920201T (pt) 2020-04-03
DK2920201T3 (da) 2020-04-14
IL266004A (en) 2019-06-30
JP7441271B2 (ja) 2024-02-29
AU2023200929A1 (en) 2023-03-23
DK3660033T5 (da) 2022-06-27
AU2020260435B2 (en) 2022-11-17
LT3660033T (lt) 2021-07-12
MX383350B (es) 2025-03-13
BR112015011244B1 (pt) 2022-08-09
CA2891673C (en) 2025-10-07
CY1124474T1 (el) 2022-07-22
FR22C1025I2 (fr) 2023-11-24

Similar Documents

Publication Publication Date Title
AU2023200929B2 (en) Cell-reactive, long-acting, or targeted compstatin analogs and related compositions and methods
WO2014078734A2 (en) Cell-reactive, long-acting, or targeted compstatin analogs and related compositions and methods
EP3359555B1 (en) Dosing regimens
HK40070303A (en) Long-acting compstatin analogs and related compositions and methods
HK40029450A (en) Long-acting compstatin analogs and related compositions and methods
HK40029450B (en) Long-acting compstatin analogs and related compositions and methods
HK40026310A (en) Cell-reactive, long-acting, or targeted compstatin analogs and related compositions and methods
HK1215445B (en) Long-acting compstatin analogs and related compositions and methods
HK1259491B (en) Dosing regimens