RS63265B1

RS63265B1 - Supstituisani imidazohinolini kao agonisti tlr7

Info

Publication number: RS63265B1
Application number: RS20220493A
Authority: RS
Inventors: Christophe Henry
Original assignee: BioNTech SE
Priority date: 2017-09-06
Filing date: 2018-08-31
Publication date: 2022-06-30
Also published as: AU2018329152A1; LT3679025T; CY1125206T1; EP3679025B8; HUE058995T2; EP3679025A1; HRP20220669T1; JP7304848B2; CA3074611A1; ZA202001267B; IL273039B2; IL273039A; RU2020112231A; CN111132969A; ES2914800T3; ZA202101323B; EP4098652A1; US11987569B2; IL273039B1; WO2019048353A1

Description

Opis pronalaska

Oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi:

[0001] Pronalazak se odnosi na derivate imidazohinolina i na farmaceutske kompozicije koji sadrže derivate imidazohinolina. Derivati imidazohinolina su korisni kao agonisti receptora sličnih toll genu, posebno kao agonisti TLR7, i podstiču indukciju određenih citokina.

Poznato stanje tehnike:

[0002] Receptori slični toll genu (TLR) trenutno čine porodicu od 13 gena za receptore sa različitim specifičnostima, od kojih se 11 nalazi kod ljudi i deo su sistema za prepoznavanje obrazaca ćelijskih patogena, a koji je evoluirao radi odbrane od raznih infekcija (bakterijama, virusima, gljivicama). Aktivacija TLR dovodi do citokinskog odgovora, npr. uz oslobađanje interferona i aktivaciju određenih imunskih ćelija. Funkcionalna ekspresija odabranih TLR u tkivima je veoma različita. Deo receptora se nalazi na ćelijskoj površini poput TLR4 (stimuliše ga lipopolisaharid E.coli, LPS), npr. na epitelnim ćelijama, dok se TLR3, 7, 8 i 9 nalaze na endozomalnim membranama u određenim imunskim ćelijama. Svi od ovih drugonavedenih receptora se aktiviraju nukleinskim kiselinama, ali prepoznaju različite vrste istih. Na primer, TLR9 se aktivira jednolančanom DNK koja sadrži CpG podsekvence, TLR7 i 8 se aktiviraju jednolančanom RNK, dok se TLR3 aktivira dvolančanom RNK.

[0003] Identifikovani su pojedini agonisti TLR7 ili TLR8 tipa malih molekula (SMOL). Ovi agonisti mogu biti grupisani u molekule slične purinu, kao što je 7-tia-8-oksoguanozin (TOG; izatoribin), ili u jedinjenja na bazi imidazohinolina, poput imikvimoda. Imikvimod je do sada jedini odobren definitivni agonista TLR7 koji se prodaje kao krema od 5% (od strane kompanije Aldara). Proizvodi 5-godišnje uklanjanje karcinoma površinskih bazalnih ćelija, što je najčešći kancer širom sveta, od pribl.80%. Imikvimod aktivira TLR7. Deluje da je funkcionalna ekspresija TLR7 ograničena na specifične imunske ćelije, tj. poznato je da se plazmacitoidne dendritične ćelije, B-ćelije i verovatno eozinofili kod ljudi aktiviraju agonistima TLR7.

[0004] Već nekoliko godina, širom sveta se ulažu veliki napori u pokušaju da se za lečenje kancera iskoristi snažna imunska aktivacija koju indukuju agonisti TLR7, 8 ili 9. Imunoterapija kancera je, međutim, imala dugu istoriju neuspeha. Poslednjih godina, međutim, znanje o imunskom nadzoru kancera i funkciji podgrupa imunskih ćelija se drastično poboljšalo. Agonisti TLR7, TLR8 ili TLR9 su u kliničkom razvoju za mono- ili kombinovane terapije kancera, ili kao adjuvansi za vakcine.

[0005] Pristup sa TLR agonistima za imunoterapiju kancera se razlikuje od ranijih napora u kojima su uporebljavani, npr. citokini, interferoni ili monovalentne vakcinacije. Imunska aktivacija posredovana TLR agonistima je plejotropna usled uključivanja određenih imunskih ćelija (prvenstveno dendritičnih ćelija i B-ćelija, zatim drugih ćelija), što generiše urođeni i adaptivni imunski odgovor. Štaviše, ne indukuje se samo jedan interferon, već mnogo različitih izoformi u celini, i to ne samo tipa I (alfa, beta), već i (indirektnog) tipa II (gama, NK ćelije). Barem u kontekstu lokalne primene, Aldara je ostvarila izuzetan dokaz koncepta. Ovo pokazuje da tumori oslobađaju antigene i da imunska terapija može u principu funkcionisati za indikacije kancera, čak i kao monoterapija. Ipak, za sistemski put primene, klinički POC za agoniste TLR7 je još uvek u procedri. Kod uznapredovalih kancera i za sistemsku primenu (posebno s.c. ili i.v. put primene) deluje da je jasno da takvi TLR agonisti mogu obezbediti jaču, tj. sinergističku, efikasnost u kombinaciji sa drugim terapijskim intervencijama.

[0006] U slučaju ranijih stadijuma kancera, situacija može biti drugačija. Metastaze tumora su ozbiljan aspekt razvoja tumora kod pacijenata, uglavnom pošto se tumori otkrivaju prekasno i kada su se metastaze već pojavile. Uspostavljene terapije tumora uglavnom uključuju citotoksične lekove sa prilično uskim terapijskim prozorima. Prema tome, za lečenje u ranijim stadijumima tumora, kada je supresija širenja metastaza još uvek moguća, postoji velika potreba za novim terapijama sa dobrom podnošljivošću i bezbednošću.

[0007] Aktivacija imunog sistema, a posebno aktivacija signalizacije receptora nalik toll genu (TLR), nudi nove obećavajuće pristupe. Agonistički CpG-ODN za TLR9, poput H2006 ili H1826, i agonisti TLR7 poput guanozinskog derivata guanozina izatoribina, ili derivata imikvimoda, ispitivani su u mišjem Renca modelu metastaza pluća. Svi ispitivani molekuli su praktično potpuno suzbili pojavu metastaza u plućima, uz dobru podnošljivost. Ovo obezbeđuje ubedljivo obrazloženje za klinički razvoj ovakvih molekula radi supresije metastaza kancera i ukazuje na mogućnost sistemske primene ovakvih lekova. Ipak, prednost agonista TLR7 tipa SMOL je da je njihova siteza uspostavljena i isplativija u poređenju sa agonistima TLR9 tipa nukleinskih kiselina, kao i da su veoma pogodni za topikalnu primenu.

[0008] US-B-6,573,273 opisuje imidazohinolinska i tetrahidroimidazohinolinska jedinjenja koja sadrže ureu, tioureu, acilureu, sulfonilureu ili karbamatnu funkcionalnu grupu. Za jedinjenja se navodi da su korisna kao imunomodulatori.

[0009] US-B-6,677,349 opisuje imidazohinolinska i tetrahidroimidazohinolinska jedinjenja koja sadrže sulfonamidne funkcionalne grupe na poziciji 1. Za jedinjenja se navodi da su korisna kao imunomodulatori.

[0010] US-A-2003/0144283 i WO-A-00/76505 opisuju imidazohinolinska i tetrahidroimidazohinolinska jedinjenja koja sadrže amidne funkcionalne grupe na poziciji 1. Za jedinjenja se navodi da su korisna kao imunomodulatori.

[0011] WO-A-2005/051324 opisuje sisteme prstena imidazohinolina, piridina i naftiridina koji su supstituisani na poziciji 1 sa oksimskom ili posebnom funkcionalnom grupom N-oksida. Za jedinjenja se navodi da su korisna kao imunomodulatori.

[0012] WO-A-2009/118296 opisuje imidazohinolinska jedinjenja. Jedinjenja su opisana kao agonisti receptora sličnih toll/aktivatori TLR7.

Kratko izlaganje suštine pronalaska:

[0013] Predmetni pronalazak obezbeđuje imidazohinolin-4-aminska jedinjenja sa određenim specifično definisanim supstituentima, njihove fiziološki funkcionalne derivate, solvate i soli, kao što je dalje opisano u nastavku teksta. Navedena jedinjenja su agonisti ili aktivatori za TLR7 i mogu poslužiti kao jedinjenja koja indukuju citokine. Navedena jedinjenja su opšte formule (I):

gde su: R1, R2, R3 i n kao što je definisano u nastavku teksta.

[0014] Prema drugom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje postupke za pripremu određenih jedinjenja Formule (I), njihovih fiziološki funkcionalnih derivata, solvata ili soli, kao što je dalje detaljno opisano u nastavku teksta.

[0015] Opisani su takođe, ali ne pripadaju pronalasku, postupci za lečenje ili prevenciju određenih medicinskih stanja, pri čemu postupak obuhvata primenu jedinjenja Formule (I), njihovih fiziološki funkcionalnih derivata, solvata ili soli, subjektu kome je to potrebno, kao što je dalje detaljno opisano u nastavku teksta.

[0016] Takođe je opisana, ali ne pripada pronalasku, upotreba jedinjenja Formule (I), njihovih fiziološki funkcionalnih derivata, solvata ili soli, u proizvodnji medikamenta za lečenje ili prevenciju određenih medicinskih stanja, kao što je dalje detaljno opisano u nastavku teksta.

[0017] Prema drugom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje jedinjenja Formule (I), njihove fiziološki funkcionalne derivate, solvate ili soli, za upotrebu u vidu medikamenta, posebno za upotrebu u lečenju ili prevenciji određenih medicinskih stanja, kao što je dalje detaljno opisano u nastavku teksta.

[0018] Prema sledećem aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje farmaceutske kompozicije koje sadrže jedinjenja Formule (I), njihove fiziološki funkcionalne derivate, solvate ili soli i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa.

[0019] Jedinjenja Formule (I) su, na primer, korisna kao aktivatori TLR7.

Detaljan opis pronalaska:

[0020] Utvrđeno je da su derivati imidazohinolina Formule (I), njihovi fiziološki funkcionalni derivati, solvati ili soli, koji su detaljnije opisani u nastavku teksta, posebno efektivni agonisti TLR7 i da su sa iznenađujućim i posebno povoljnim osobinama.

[0021] Predmetni pronalazak obezbeđuje jedinjenja Formule (I):

gde

R1 je izabran iz grupe koja se sastoji od -H, C1-6-alkil, C1-6-alkoksi, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-

6-alkiltio, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil, C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, 4- do 10-člane heterocikloalkil, C3-10-cikloalkil, C6-10-aril, C6-10-aril-C1-2-alkil i 5- do 10-člane heteroaril grupe, pri čemu je navedena C1-6-alkil, C1-6-alkoksi, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-6-alkiltio, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil, C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, C6-10-aril, 4- do 10-člane heterocikloalkil, C3-10-cikloalkil, C6-10-aril-C1-2-alkil i 5- do 10-člane heteroaril grupa izborno supstituisana sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-4-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R4)2, -N(R4)2, -CO-R4, -COO-R4, -N3, -NO2i -CN grupe;

R2 je izabran iz grupe koja se sastoji od -CO-R5, -CONH-R5 i -COO-R5;

R3 je 1,1-dioksotietan-3-il, koji je izborno supstituisan sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-4-alkil, -OH i halogene;

R4 je svaki nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od H i C1-4-alkila;

n je ceo broj od 3 do 6; i

R5 je izabran iz grupe koja se sastoji od -H, C1-6-alkil, C1-6-alkoksi, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-

6-alkiltio, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil, C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, C6-10-aril, 4- do 10-člane heterocikloalkil, C3-10-cikloalkil i 5- do 10-člane heteroaril grupe, pri čemu je navedena C1-

6-alkil, C1-6-alkoksi, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-6-alkiltio, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil, C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, C6-10-aril, 4- do 10-člana heterocikloalkil, C3-10-cikloalkil i 5- do 10-člana heteroaril grupa izborno supstituisana sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-4-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R4)2, -N(R4)2, -CO-R4, -COO-R4, -N3, -NO2i -CN grupe; ili njihov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so.

[0022] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, R1 je izabran iz grupe koja se sastoji od C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil grupe, preciznije C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil grupe, pri čemu je navedena C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil ili C1-3-alkilamino-C1-3-alkil grupa izborno supstituisana sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od -OH i halogena.

[0023] Još preciznije, R1 je izabran iz grupe koja se sastoji od etil, metil, propil, butil, metoksietil i etilaminometil grupe, od kojih je svaka izborno supstituisana sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od -OH i halogene, čak još preciznije, od kojih je svaka nesupstituisana.

[0024] Još više precizno, R1 je izabran iz grupe koja se sastoji od etil, propil, butil, metoksietil i etilaminometil grupe, od kojih je svaka izborno supstituisana sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od -OH i halogene, čak još preciznije, od kojih je svaka nesupstituisana.

[0025] Još više precizno, R1 je izabran iz grupe koja se sastoji od etil, metoksietil i etilaminometil grupe, od kojih je svaka izborno supstituisana sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od -OH i halogene, a još preciznije, pri čemu je svaka od njih nesupstituisana.

[0026] Ćak još više precizno, R1 je nesupstituisani metoksietil.

[0027] Takođe još više precizno, R1 je nesupstituisani etilaminometil.

[0028] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, R2 je -CO-R5.

[0029] U drugim posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, R2 je izabran iz grupe koja se sastoji od -COO-R5 i -CONH-R5, a prevashodno je -CONH-R5.

[0030] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, R3 je nesupstituisani 1,1-dioksotietan-3-il.

[0031] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, svaki od R4 je nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od H i metil grupe, a prevashodno je H.

[0032] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, n je 4,

[0033] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, R5 je izabran iz grupe koja se sastoji od H, C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, fenil, 5-do 6-člane heterocikloalkil, C5-6-cikloalkil i 5-do 6-člane heteroaril grupe, preciznije je H, C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, fenil i C5-6-cikloalkil, još preciznije H, C1-4-alkil, pri čemu je navedena C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, fenil, 5-do 6-člana heterocikloalkil, C5-6-cikloalkil i 5-do 6-člana heteroaril izborno supstituisana sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-2-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R4)2, -N(R4)2, -CO-R4, -COO-R4, -N3, -NO2i -CN, a preciznije je C1-2-alkil, -OH, halogena, NH2, -COMe, -COOH, -COOMe i -CN grupa, čak još preciznije je metil, -OH i halogen.

[0034] Preciznije, R5 je izabran iz grupe koja se sastoji od H, metil, etil, propil i butil grupe, još preciznije je H, metil ili etil, a još više precizno je H ili metil.

[0035] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, R2 je -CO-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, preciznije je C1-4-alkil i C1-3-alkoksi-C1-3-alkil radikala, a još preciznije R5 je C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil izborno supstituisan sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-2-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R4)2, -N(R4)2, -CO-R4, -COO-R4, -N3, -NO2i -CN, a preciznije je C1-2-alkil, -OH, halogen, NH2, -COMe, -COOH, -COOMe i -CN, čak još preciznije je metil, -OH i halogen. U jednom primeru izvođenja, R2 je CO-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil grupe, preciznije je C1-4-alkil i C1-3-alkoksi-C1-

3-alkil, a još preciznije, R5 je C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil nesupstituisan.

[0036] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, R2 je -CONH-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od H, C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, a preciznije je H i C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-

3-alkilamino-C1-3-alkil izborno supstituisan sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-2-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R4)2, -N(R4)2, -CO-R4, -COO-R4, N3, -NO2i –CN grupe, a još preciznije je C1-2-alkil, -OH, halogen, NH2, -COMe, -COOH, -COOMe i -CN, čak još preciznije je metil, -OH i halogen. U jednom primeru izvođenja, R2 je -CONH-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od H, C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-

3-alkilamino-C1-3-alkil grupe, a preciznije je H i C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil nesupstituisan.

[0037] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, R2 je -COO-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od H, C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, a preciznije je C1-4-alkil ili C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, još preciznije, R5 je C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil izborno supstituisan sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-2-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R4)2, -N(R4)2, -CO-R4, -COO-R4, -N3, -NO2i –CN grupe, a preciznije je C1-2-alkil, -OH, halogena, NH2, -COMe, -COOH, -COOMe i -CN, čak još preciznije je metil, -OH i halogen. U jednom primeru izvođenja, R2 je –COO-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od H, C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, preciznije je C1-4-alkil ili C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, a još preciznije, R5 je C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil nesupstituisan.

[0038] U jednom primeru izvođenja, R2 je -CONH2, -CO-Me, -COOMe ili -COOH, posebno -CONH2, -CO-Me ili -COOMe, a preciznije je -CONH2ili -CO-Me.

[0039] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, R1 je izabran iz grupe koja se sastoji od C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, preciznije je C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, pri čemu je navedeni C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil ili C1-3-alkilamino-C1-3-alkil izborno supstituisan sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od -OH i halogene; i R2 je -CO-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, preciznije je C1-4-alkil i C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, a još preciznije, R5 je C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-

3-alkilamino-C1-3-alkil izborno supstituisan sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-2-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R4)2, -N(R4)2, -CO-R4, -COO-R4, -N3, -NO2i -CN, preciznije je C1-2-alkil, -OH, halogena, NH2, -COMe, -COOH, -COOMe i -CN, a još preciznije je metil, -OH i halogen. U jednom primeru izvođenja, R2 je CO-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, preciznije je C1-4-alkil i C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, a još preciznije, R5 je C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil nesupstituisan. U ovim primerima izvođenja, poželjno je da R3 bude nesupstituisani 1,1-dioksotietan-3-il i/ili da je n 4.

[0040] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, R1 je izabran iz grupe koja se sastoji od C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, preciznije je C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, pri čemu je navedeni C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil ili C1-3-alkilamino-C1-3-alkil izborno supstituisan sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od -OH i halogene; a R2 je -CONH-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od H, C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, preciznije je H i C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil izborno supstituisan sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-2-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R4)2, -N(R4)2, -CO-R4, -COO-R4, -N3, -NO2i –CN grupe, a preciznije je C1-2-alkil, -OH, halogena, NH2, -COMe, -COOH, -COOMe i –CN grupa i još preciznije je metil, -OH i halogen. U jednom primeru izvođenja, R2 je -CONH-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od H, C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, preciznije je H i C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil nesupstituisan. U ovim primerima izvođenja, poželjno je da R3 bude nesupstituisani 1,1-dioksotietan-3-il i/ili da je n 4.

[0041] U posebnim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, R1 je izabran iz grupe koja se sastoji od C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, preciznije je C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, pri čemu je navedeni C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil ili C1-3-alkilamino-C1-3-alkil izborno supstituisan sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od -OH i halogene; a R2 je -CO-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od H, C1-4-alkil, C1-

3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, preciznije je C1-4-alkil ili C1-3-alkoksi-C1-

3-alkil, a još preciznije, R5 je C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil izborno supstituisan sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-2-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R4)2, -N(R4)2, -CO-R4, -COO-R4, -N3, -NO2i -CN, a preciznije je C1-2-alkil, -OH, halogena, NH2, -COMe, -COOH, -COOMe i -CN, čak još preciznije je metil, -OH i halogen. U jednom primeru izvođenja, R2 je -CO-R5, gde je R5 izabran iz grupe koja se sastoji od H, C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil radikala, preciznije je C1-4-alkil ili C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, a još preciznije, R5 je C1-4-alkil, pri čemu je navedeni C1-4-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil nesupstituisan.

[0042] Predviđeno je da definicije koje slede dodatno definišu određene termine koji su upotrebljavani u kontekstu predmetnog pronalaska. Ukoliko određeni termin koji je ovde upotrebljen nije posebno definisan, termin ne bi trebalo razmatrati kao neodređen. Umesto toga, takve termine treba tumačiti u skladu sa njihovim značenjem koje se uobičajeno podrazumeva od strane stručnjaka iz oblasti tehnike na koju je pronalazak usmeren, posebno u oblasti organske hemije, farmaceutskih nauka i medicine.

[0043] Termin „1,1-dioksotietan-3-il” se odnosi na grupu formule koja je navedena ispod, gde prekinuta veza specifično određuje tačku vezivanja za centralni deo molekula.

[0044] Kao što se ovde upotrebljava, termini „alkil” i prefiks „alk” uključuju grupe i pravog i razgranatog lanca, a uključuju i odgovarajuće alkanske, alkenske i alkinske grupe. Očigledno je i da se alkenske i alkinske grupe ne mogu sastojati od jedne jedinice ugljenika i takve nepostojeće grupe nisu obuhvaćene predmetnim pronalaskom; shodno navedenom i logici, termini kao što su C1-x-alkil (gde je x ceo broj koji je specifično naveden u odgovarajućem kontekstu) uključuju odgovarajući C1-x-alkanil, C2-x-alkenil i C2-x-alkinil. Određene alkil grupe sadrže ukupno do 5, posebno do 4, preciznije do 3 atoma ugljenika. U posebnim primerima izvođenja, alkil grupa je izabrana iz grupe koja se sastoji od -CH3, -C2H5, -CH=CH2, -C≡CH, -C3H7, -CH(CH3)2, -CH2-CH=CH2, -C(CH3)=CH2, -CH=CH-CH3, -C≡C-CH3, -CH2-C≡CH, -C4H9, -CH2-CH(CH3)2, -CH(CH3)-C2H5, -C(CH3)3, -C5H11, -C6H13, -C2H4-CH=CH2, -CH=CH-C2H5, -CH=C(CH3)2, -CH2-CH=CH-CH3, -CH=CH-CH=CH2, -C2H4-C≡CH, -C≡C-C2H5, -CH2-C≡C-CH3, -C≡C-CH=CH2, -CH=CH-C≡CH, -C≡C-C≡CH, -C2H4-CH(CH3)2, -CH(CH3)-C3H7, -CH2-CH(CH3)-C2H5, -CH(CH3)-CH(CH3)2, -C(CH3)2-C2H5, -CH2-C(CH3)3, -C3H6-CH=CH2, -CH=CH-C3H7, -C2H4-CH=CH-CH3, -CH2-CH=CH-C2H5, -CH2-CH=CH-CH=CH2, -CH=CH-CH=CH-CH3, -CH=CH-CH2-CH=CH2, -C(CH3)=CH-CH=CH2, -CH=C(CH3)-CH=CH2, -CH=CH-C(CH3)=CH2, -CH2-CH=C(CH3)2, C(CH3)=C(CH3)2, -C3H6-C≡CH, -C≡C-C3H7, -C2H4-C≡C-CH3, -CH2-C≡C-C2H5, -CH2-C≡C-CH=CH2, -CH2-CH=CH-C≡CH, -CH2-C≡C-C≡CH, -C≡C-CH=CH-CH3, -CH=CH-C≡C-CH3, -C≡C-C≡C-CH3, -C≡C-CH2-CH=CH2, -CH=CH-CH2-C≡CH, -C≡C-CH2-C≡CH, -C(CH3)=CH-CH=CH2, -CH=C(CH3)-CH=CH2, -CH=CH-C(CH3)=CH2, -C(CH3)=CH-C≡CH, -CH=C(CH3)-C≡CH, -C≡C-C(CH3)=CH2, -C3H6-CH(CH3)2, -C2H4-CH(CH3)-C2H5, -CH(CH3)-C4H9, -CH2-CH(CH3)-C3H7, -CH(CH3)-CH2-CH(CH3)2, -CH(CH3)-CH(CH3)-C2H5, -CH2-CH(CH3)-CH(CH3)2, -CH2-C(CH3)2-C2H5, -C(CH3)2-C3H7, -C(CH3)2-CH(CH3)2, -C2H4-C(CH3)3, -CH(CH3)-C(CH3)3, -C4H8-CH=CH2, -CH=CH-C4H9, -C3H6-CH=CH-CH3, -CH2-CH=CH-C3H7, -C2H4-CH=CH-C2H5, -CH2-C(CH3)=C(CH3)2, -C2H4-CH=C(CH3)2, -C4H8-C≡CH, -C≡C-C4H9, -još preciznije je metil, etil, n-propil, izopropil, n-butil, izobutil, sek-butil i terc-butil grupa, a još više precizno je metil, etil, n-propil i izopropil, pa čak još više precizno metil i etil. U jednom primeru izvođenja, termin „alkil” se odnosi samo na alkanil grupe (tj. isključuje alkenil i alkinil grupe), posebno one alkanil grupe koje su prethodno prikazane (tj. -CH3, -C2H5, -C3H7itd.). Sve od prethodno navedenih alkil grupa, ukoliko nije drugačije naznačeno, izborno su supstituisane, kao što je detaljno opisano u primerima izvođenja predmetnog pronalaska, tj. jedan ili više atoma vodonika je izborno zamenjeno supstituentom koji je specifično definisan u odgovarajućem navedenom primeru izvođenja. Posebno preciznije je da su navedene alkil grupe nesupstituisane, ukoliko nije drugačije naznačeno.

[0045] Poseban oblik alkil grupe je haloalkil grupa, koja je alkil grupa kao što je prethodno definisano, a gde su jedan ili više, prevashodno najmanje polovina, preciznije svi od atoma vodonika ugljovodoničnog lanca, zamenjeni atomima halogena. Haloalkil grupa je prevashodno izabrana iz grupe koja se sastoji od -C(R7)3, -CH2-C(R7)3, -C(R7)2-CH3, -C(R7)2-C(R7)3, -C(R7)2-CH(R7)2, -CH2-CH(R7)2, -CH(R7)-C(R7)3, -CH(R7)-CH3i -C2H4-C(R7)3, a preciznije je -C(R7)3, gde R7 predstavlja halogen, prevashodno F. Preciznije, haloalkil je izabran iz grupe koja se sastoji od -CF3, -CHF2, -CH2CF3i -CF2Cl, a još preciznije haloalkil je -CF3,

[0046] Dalje, termin „alkinil” se prevashodno odnosi na alkil grupu koja sadrži najmanje dva atoma ugljenika i uključuje trostruku vezu tipa ugljenik-ugljenik. Supstituisani alkinil je kao što je prethodno definisano. Termin „alkenil” se posebno odnosi na alkil grupu koja sadrži najmanje dva atoma ugljenika i uključuje dvostruku vezu tipa ugljenik-ugljenik.

[0047] Kao što se ovde upotrebljava, heteroarilna grupa prevashodno označava aromatični monoili biciklični ugljovodonični sistem prstenova, gde su jedan ili više atoma ugljenika zamenjeni heteroatomima nezavisno izabranim iz grupe koja se sastoji od O, N i S, pri čemu u slučaju monocikličnog heteroarila, navedeni monociklični heteroaril može biti izborno fuzionisan sa cikloalkilnim ili heterocikloalkilnim prstenom i pri čemu je ukupan broj atoma u prstenu u heteroaril grupi od pet do deset, preciznije je pet ili šest. Tačka vezivanja navedene heteroaril grupe za centralnu strukturu može biti lokalizovana na mono- ili bicikličnom ugljovodoničnom sistemu prstena ili na izborno kondenzovanom cikloalkilnom ili heterocikloalkilnom prstenu. Primeri heteroaril grupe su tiadiazol, tiazol-2-il, tiazol-4-il, tiazol-5-il, izotiazol-3-il, izotiazol-4-il, izotiazol-5-il, oksazol-2-il, oksazol-4-il, oksazol-5-il, izoksazol-3-il, izoksazol-4-il, izoksazol-5-il, 1,2,4-oksadiazol-3-il, 1,2,4-oksadiazol-5-il, 1,2,5-oksadiazol-3-il, benzoksazol-2-il, benzoksazol-4-il, benzoksazol-5-il, benzizoksazol-3-il, benzizoksazol-4-il, benzizoksazol-5-il, 1,2,5-oksadiazol-4-il, 1,3,4-oksadiazol-2-il, 1,2,4-tiadiazol-3-il, 1,2,4-tiadiazol-5-il, 1,3,4-tiadiazol-2-il, izotiazol-3-il, izotiazol-4-il, izotiazol-5-il, benzizotiazol-3-il, benzizotiazol-4-il, benzizotiazol-5-il, 1,2,5-tiadiazol-3-il, 1-imidazolil, 2-imidazolil, 1,2,5-tiadiazol-4-il, 4-imidazolil, benzimidazol-4-il, 1-pirolil, 2-pirolil, 3-pirolil, 2-furanil, 3-furanil, 2-tienil, 3-tienil, 2-piridil, 3-piridil, 4-piridil, 2-piranil, 3-piranil, 4-piranil, 2-pirimidinil, 4-pirimidinil, 5-pirimidinil, pirid-5-il, pirid-6-il, 3piridazinil, 4-piridazinil, 2-pirazinil, 1-pirazolil, 3-pirazolil, 4- pirazolil, 1,2,3-triazol-4-il, 1,2,3-triazol-5-il, 1,2,4-triazol-3-il, 1,2,4-triazol-5-il, 1H-tetrazol-2-il, 1H-tetrazol-3-il, tetrazolil, akridil, fenazinil, karbazolil, fenoksazinil, indolizin, 2-indolil, 3-indolil, 4-indolil, 5-indolil, 6-indolil, 7-indolil, 1-izoindolil, 3-izoindolil, 4-izoindolil, 5-izoindolil, 6-izoindolil, 7-izoindolil, 2-indolinil, 3-indolinil, 4-indolinil, 5-indolinil, 6-indolinil, 7-indolinil, benzo[b]furanil, benzofurazan, benzotiofurazan, benzotriazol-1-il, benzotriazol-4-il, benzotriazol-5-il, benzotriazol-6-il, benzotriazol-7-il, benzotriazin, benzo[b]tiofenil, benzimidazolil, benzotiazolil, hinazolinil, hinoksazolinil, cinolin, hinolinil, tetrahidrohinolinil, izohinolinil, tetrahidroizohinolinil, purin, ftalazin, pteridin, tiatetraazainden, tiatriazainden, izotiazolopirazin, 6-pirimidinil, 2,4-dimetoksi-6-pirimidinil, benzimidazol-2-il, 1H-benzimidazolil, benzimidazol-4-il, benzimidazol-5-il, benzimidazol-6-il, benzimidazol-7-il, tetrazol, tetrahidro-tieno[3,4-d]imidazol-2-on, pirazolo[5,1-c][1,2,4]triazin, izotiazolopirimidin, pirazolotriazin, pirazolopirimidin, imidazopiridazin, imidazopirimidin, imidazopiridin, imidazolotriazin, triazolotriazin, triazolopiridin, triazolopirazin, triazolopirimidin ili triazolopiridazin. Sve od prethodno navedenih heteroaril grupa, ukoliko nije drugačije naznačeno, izborno su supstituisane kao što je detaljno opisano u primerima izvođenja predmetnog pronalaska, tj. jedan ili više atoma vodonika su izborno zamenjeni supstituentom koji je specifično definisan u odgovarajućem navedenom primeru izvođenja. Posebno precizno, navedene heteroaril grupe su nesupstituisane, ukoliko nije drugačije naznačeno.

[0048] Kao što se ovde upotrebljava, cikloalkil grupa prevashodno označava nearomatičan, monoili biciklični potpuno zasićen ili delimično nezasićen ugljovodonični sistem prstenova, uključujući biciklične sisteme prstenova u kojima je jedan od prstenova fenilni prsten, kao što je to 1,2,3,4-tetrahidronaftalen. Navedeni cikloalkil je prevashodno monocikličan. Navedeni cikloalkil je prevashodno potpuno zasićen. Navedeni cikloalkil sadrži 3 do 10 atoma ugljenika, preciznije 5 do 7 atoma ugljenika. Još više precizno, navedeni cikloalkil je izabran iz grupe koja se sastoji od ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, cikloheptil, 1-norbornil, 2-norbornil, 7-norbornil, 1-adamantil, 2-adamantil, 1,2,3,4-tetrahidronaftil, 2,3-dihidroindenil, 1,6-dihidropentalenil, 1,6adihidropentalenil, a još preciznije navedeni cikloalkil je izabran iz grupe koja se sastoji od ciklopropil, ciklopentil, cikloheksil i adamantil grupe. Sve od prethodno navedenih cikloalkil grupa, ukoliko nije drugačije naznačeno, izborno su supstituisane kao što je detaljno opisano u primerima izvođenja predmetnog pronalaska, tj. jedan ili više atoma vodonika su izborno zamenjeni supstituentom koji je specifično definisan u odgovarajućem navedenom primeru izvođenja. Posebno precizno, navedene cikloalkil grupe su nesupstituisane, ukoliko nije drugačije naznačeno.

[0049] Kao što se ovde upotrebljava, heterocikloalkil grupa prevashodno označava nearomatični mono- ili biciklični potpuno zasićen ili delimično nezasićen ugljovodonični sistem prstenova, gde je jedan ili više atoma ugljenika zamenjeno heteroatomom nezavisno izabranim iz grupe koja se sastoji od N, O i S. Navedeni heterocikloalkil prevashodno ne sadrži bilo kakve aromatične prstenove. Navedeni heterocikloalkil je prevashodno monocikličan. Navedeni heterocikloalkil je prevashodno potpuno zasićen. Navedeni heterocikloalkil prevashodno sadrži zbir od 4 do 10 atoma u prstenu, preciznije zbir od 5 do 10 atoma u prstenu, još preciznije zbir od 5 do 7 atoma u prstenu, a još preciznije zbir od 5 ili 6 atoma u prstenu. Još više precizno, navedeni heterocikloalkil je izabran iz grupe koja se sastoji od morfolinil, piperidinil, dioksanil, piperazinil, tiomorfolinil, piperidinil, pirolidinil, tetrahidrofuranil, izoksazolidinil, tiomorfolinil, tetrahidrotiofuranil i tetrahidropiranila, još preciznije izabran je iz grupe koja se sastoji od morfolinil, piperidinil, dioksanil, piperazinil, tiomorfolinil, piperidinil i pirolidinil grupe. Sve od prethodno navedenih heterocikloalkil grupa, ukoliko nije drugačije naznačeno, izborno su supstituisane kao što je detaljno opisano u primerima izvođenja predmetnog pronalaska, tj. jedan ili više atoma vodonika su izborno zamenjeni supstituentom koji je specifično definisan u odgovarajućem navedenom primeru izvođenja. Posebno precizno, navedene heterocikloalkil grupe su nesupstituisane, ukoliko nije drugačije naznačeno.

[0050] Kao što se ovde upotrebljava, halo ili halogena grupa prevashodno označava fluor, hlor, brom ili jod, a prevashodno hlor ili fluor.

[0051] Kao što se ovde upotrebljava, alkoksi grupa označava O-alkil grupu, gde je alkil grupa kao što je prethodno definisano. Alkoksi grupa je prevashodno izabrana iz grupe koja se sastoji od metoksi, etoksi i propoksi grupe, a prevashodno je metoksi. Prethodno navedene alkoksi grupe su izborno supstituisane sa jednim ili sa više atoma halogena, prevashodno sa jednim ili sa više atoma fluora.

[0052] Kao što se ovde upotrebljava, alkiltio grupa označava-S-alkil grupu, gde je alkil grupa kao što je prethodno definisano, a prevashodno je metiltio. Prethodno navedene alkiltio grupe su izborno supstituisane sa jednim ili sa više atoma halogena, prevashodno sa jednim ili sa više atoma fluora.

[0053] Kao što se ovde upotrebljava, alkoksialkil grupa označava alkil grupu supstituisanu sa O-alkil grupom, gde su alkil grupe kao što je prethodno definisano, pri čemu su posebno izabrane iz grupe koja se sastoji od metoksietil, etoksimetil, metoksimetil, propoksimetil i metoksipropil grupe, a prevashodno su metoksietil. Prethodno navedene alkoksialkil grupe su izborno supstituisane sa jednim ili sa više atoma halogena, prevashodno sa jednim ili sa više atoma fluora.

[0054] Kao što se ovde upotrebljava, alkiltioalkil grupa označava alkil grupu supstituisanu sa S-alkil grupom, gde su alkil grupe kao što je prethodno definisano, pri čemu su posebno izabrane iz grupe koja se sastoji od metiltioetil, etiltiometil, metiltiometil, propiltiometil i metiltioprotioetil, a prevashodno su metiltiopropil. Prethodno navedene alkiltioalkil grupe su izborno supstituisane sa jednim ili sa više atoma halogena, prevashodno sa jednim ili sa više atoma fluora.

[0055] Kao što se ovde upotrebljava, alkilaminoalkil grupa označava alkil grupu povezanu sa NH-alkil grupom ili N-dialkil grupom, gde su alkil grupe kao što je prethodno definisano, pri čemu su posebno izabrane iz grupe koja se sastoji od metilaminoetil, etilaminometil, metilaminometil, propilaminometil i metilaminopropil, a prevashodno su etilaminometil. Prethodno navedene alkilaminoalkil grupe su izborno supstituisane sa jednim ili sa više atoma halogena, prevashodno sa jednim ili sa više atoma fluora.

[0056] Kao što se ovde upotrebljava, aril grupa prevashodno označava aromatični mono- ili biciklični ugljovodonični sistem prstenova, gde je ukupan broj atoma u prstenu u aril grupi šest do deset, prevashodno šest. Primeri aril grupe su fenil i naftil, a posebna je fenil. Sve od prethodno navedenih aril grupe, ukoliko nije drugačije naznačeno, izborno su supstituisane kao što je detaljno opisano u primerima izvođenja predmetnog pronalaska, tj. jedan ili više atoma vodonika su izborno zamenjeni supstituentom koji je specifično definisan u odgovarajućem navedenom primeru izvođenja. Posebno precizno, navedene aril grupe su nesupstituisane, ukoliko nije drugačije naznačeno.

[0057] Arilalkil grupa, takođe uobičajeno poznata kao aralkil grupa, prevashodno označava linearni ili razgranati alkil koji je kao što je ovde definisano, supstituisan sa aril grupom koja je kao što je ovde definisano. Primeri arilalkil grupa uključuju stiril, benzil, feniletil, 1-(naftalen-2-il)etil, pri čemu je posebna arilalkil grupa stiril ili benzil, a prevashodno je benzil. Prethodno navedena arilalkil grupa je izborno supstituisana, prevashodno na svom aril delu, kao što je prethodno definisano za aril grupu.

[0058] Podrazumeva se da se definicije za „alkil”, „aril”, „arilalkil”, „heterocikloalkil”, „cikloalkil”, „heteroaril”, „alkoksi”, „alkiltio”, „alkoksialkil”, „alkiltioalkil”, „alkilaminoalkil” i slično, takođe odnose, u meri u kojoj je to primenljivo, na specifične članove navedenih grupa koje su specifično definisane u primerima izvođenja predmetnog pronalaska. Na primer, definicija za „alkil” se takođe odnosi, u meri u kojoj je to primenljivo, na članove navedene grupe, kao što su „C1-6-alkil”, „C1-4-alkil”, „C1-2-alkil”, metil, etil i sl. Navedeno označava, na primer, da se definicija da „alkil” obuhvata „alkanil”, „alkenil” i „alkinil” primenjuje, mutatis mutandis, na „C1-

2-alkil”, što poseldično obuhvata metil, etil, etenil i etinil.

[0059] Heteroatom azota (N), kako je ovde definisan, npr. u kontekstu „heteroarila”, „heterocikloalkila” i „heterocikla”, može uključivati N-oksid, posebno kada je to hemijski izvodljivo sa stanovišta stabilnosti i/ili pravila hemijske valence.

[0060] Heteroatom sumpora (S), kako je ovde definisan, npr. u kontekstu „heteroarila”, „heterocikloalkila” i „heterocikla”, može uključivati sumpor-oksid i/ili sumpor-dioksid, posebno kada je to hemijski izvodljivo sa stanovišta stabilnosti i/ili pravila hemijske valenc.

[0061] Kao što se ovde upotrebljava, termin „supstituisan” ili „supstituisan sa” označava da se jedan ili više atoma vodonika povezanih sa atomom ugljenika ili heteroatomom hemijske grupe ili entiteta razmenjuje sa supstituentnom grupom, tim redom; npr. supstituisani aril obuhvata 4-hidroksifenil, gde je H-atom na poziciji 4 fenil grupe zamenjen sa hidroksilnom grupom. Navedeni atom(i) vodonika koji će biti zamenjeni, mogu biti vezani za atom ugljenika ili heteroatom i ne moraju biti eksplicitno prikazani u specifičnoj formuli, kao što je na primer u-NH-grupi, ili ne moraju biti eksplicitno prikazani, ali biti suštinski prisutni, kao što je na primer u tipičnoj „lančanoj” notaciji koja se obično upotrebljava za simbolizaciju npr. ugljovodonika. Stručnjak će lako razumeti da su prevashodno takvi supstituenti ili obrasci supstituenata isključeni, pošto dovode do jedinjenja koja nisu stabilna i/ili nisu dostupna putem postupaka sinteze koji su poznati u oblasti tehnike. Određene supstituentske grupe mogu biti izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-

4-alkil, -OH, halogene, -CO-N(Ri)2, -N(Ri)2, -CO-Ri, -CO-Ri, -N3, -NO2i -CN grupe, pri čemu je svaki Ri nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od H i C1-4-alkila.

[0062] Ukoliko nije drugačije naznačeno, pozivanja na jedinjenja u skladu sa predmetnim pronalaskom uključuju fiziološki funkcionalne derivate, solvate ili njihove soli koji su kao što je ovde opisano, kao i soli navedenih fiziološki funkcionalnih derivata, soli solvata i fiziološki funkcionalnih derivata, a izborno solvate soli fiziološki funkcionalnih derivata.

[0063] Kao što se ovde upotrebljava, termin „fiziološki funkcionalni derivat” jedinjenja u skladu sa predmetnim pronalaskom je prolek navedenog jedinjenja, gde je najmanje jedna od sledećih grupa derivatizovana kao što je specifično navedeno u sledećem: Grupa karboksilne kiseline (-COOH) se derivatizuje u estar (formule -COOR8, gde je R8 izabran iz grupe koja se sastoji od -H, alkil (kao što je C1-6-alkil), alkoksi (kao što je C1-6-alkoksi), alkoksialkil (kao što je C1-3-alkoksi-C1-3-alkil), alkiltio (kao što je C1-6-alkiltio), alkiltioalkil (kao što je C1-3-alkiltio-C1-3-alkil), alkilaminoalkil (kao što je C1-3-alkilamino-C1-3-alkil), aril (kao što je C6-10-aril), heterocikloalkil (kao što je 4- do 10-člana heterocikloalkil), cikloalkil (kao što je C3-10-cikloalkil) i heteroaril (kao što je 5- do 10-člana heteroaril) grupa, pri čemu su navedeni alkil, alkoksi, alkoksialkil, alkiltio, alkiltioalkil, alkilaminoalkil, aril, heterocikloalkil, cikloalkil i heteroaril grupe izborno suprstituisane sa jednom ili sa više nezavisno izabranih grupa iz grupe koja se sastoji od C1-4-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R9)2, -N(R9)2, -CO-R9, -COO-R9, -N3, -NO2i -CN grupe, pri čemu je R9 svaki nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od H i C1-4-alkil); hidroksilna (-OH) grupa se derivatizuje u estar (formule -COOR8 kao što je prethodno definisano); karboksilna kiselina se derivatizuje u amid (formule -CONH-R8, gde je R8 kao što je prethodno definisano); amin (-NH2) se derivatizuje u amid (formule -CONH-R8, gde je R8 kao što je prethodno definisano); a hidroksilna grupa se derivatizuje u fosfatni estar (formule -OP(O)(OR10)2, gde je svako od R10 nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od H i C1-4-alkil).

[0064] Potrebno je razumeti da jedinjenja u skladu sa predmetnim pronalaskom obuhvataju sve njihove tautomerne oblike, čak i ukoliko nisu izričito prikazani u formulama koje su ovde opisane, uključujući Formulu (I).

[0065] Podrazumeva se da jedinjenja Formule (I) koja su kao što je ovde definisano, obuhvataju, kada je primenljivo, sve stereoizomere navedenih jedinjenja, ukoliko nije drugačije naznačeno. Termin „stereoizomer”, kako se ovde upotrebljava, odnosi se na jedinjenje sa najmanje jednim stereogenim centrom, koji može biti R- ili S-konfigurisan, kao što je definisano prema IUPAC pravilima, odnosno obuhvata enantiomere i dijastereomere koje stručnjak uobičajeno i podrazumeva. Podrazumeva se takođe da u jedinjenjima sa više od jednog stereogenog centra, svaki od pojedinačnih stereogenih centara može biti R- ili S-konfigurisan nezavisno jedan od drugog. Termin „stereoizomer”, kako se ovde upotrebljava, takođe se odnosi na soli ovde opisanih jedinjenja sa optički aktivnim kiselinama ili bazama. Pronalazak dalje uključuje sve smeše stereoizomera koji su prethodno navedeni, nezavisno od odnosa, uključujući racemate.

[0066] U predmetnom pronalasku, soli jedinjenja prema predmetnom pronalasku su prevashodno farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja prema predmetnom pronalasku. Farmaceutski prihvatljive soli su takve soli za koje stručnjak obično smatra da su pogodne za medicinsku primenu, npr. pošto nisu štetne za subjekte koji se mogu lečiti sa navedenim solima ili koji izazivaju neželjene efekte koji se smatraju podnošljivim u okviru odgovarajućeg lečenja. Obično su navedene farmaceutski prihvatljive soli one soli koje se smatraju prihvatljivim od strane regulatornih vlasti, kao što su Američka uprava za hranu i lekove (FDA), Evropska agencija za lekove (EMA) ili japansko Ministarstvo zdravlja, rada i farmaceutskih proizvoda i Agencija za medicinska sredstva (PMDA). Ipak, predmetni pronalazak u principu takođe obuhvata soli jedinjenja prema predmetnom pronalasku koje kao takve nisu farmaceutski prihvatljive, npr. kao što su međuproizvodi u proizvodnji jedinjenja u skladu sa predmetnim pronalaskom ili njihovih fiziološki funkcionalnih derivata ili kao što su međuproizvodi u proizvodnji farmaceutski prihvatljivih soli jedinjenja u skladu sa predmetnim pronalaskom ili njihovih fiziološki funkcionalnih derivata. Navedene soli uključuju soli nerastvorne u vodi i, posebno, soli rastvorljive u vodi.

[0067] U svakom slučaju, stručnjak može lako utvrditi da li određeno jedinjenje prema predmetnom pronalasku ili njegov fiziološki funkcionalni derivat može obrazovati so, tj. da li navedeno jedinjenje prema predmetnom pronalasku ili njegov fiziološki funkcionalni derivat sarži grupu koja može nositi naelektrisanje, kao što je npr. amino grupa, grupa karboksilne kiseline itd.

[0068] Soli jedinjenja predmetnog pronalaska za primer su kisele adicione soli ili soli sa bazama, prevashodno sa farmaceutski prihvatljivim neorganskim i organskim kiselinama i bazama koje se uobičajeno upotrebljavaju u farmaciji, bilo da su one nerastvorne u vodi ili, prevashodno, kisele adicione soli rastvorljive u vodi. Soli sa bazama mogu - u zavisnosti od supstituenata jedinjenja predmetnog pronalaska - takođe biti pogodne. Adicione soli kiselina mogu biti obrazovane, na primer, mešanjem rastvora jedinjenja predmetnog pronalaska sa rastvorom farmaceutski prihvatljive kiseline kao što je hlorovodonična kiselina, sumporna kiselina, fumarna kiselina, maleinska kiselina, ćilibarna kiselina, sirćetna kiselina, benzoeva kiselina, limunska kiselina, vinska kiselina, ugljena kiselina ili fosforna kiselina. Slično navedenom, farmaceutski prihvatljive bazne adicione soli mogu uključivati soli alkalnih metala (npr. soli natrijuma ili kalijuma); soli zemnoalkalnih metala (npr. soli kalcijuma ili magnezijuma); i soli obrazovane sa pogodnim organskim ligandima (npr. amonijumom, kvaternarnim amonijumom i aminskim katjonima, obrazovene upotrebom jona suprotnog naelektrisanja kao što su halid, hidroksid, karboksilat, sulfat, fosfat, nitrat, alkil sulfonat i aril sulfonat). Ilustrativni primeri farmaceutski prihvatljivih soli uključuju, ali nisu ograničeni na, acetat, adipat, alginat, arginat, askorbat, aspartat, benzensulfonat, benzoat, bikarbonat, bisulfat, bitartrat, borat, bromid, butirat, kalcijum edetat, kamforat, kamforsulfonat, kamzilat, karbonat, hlorid, citrat, diglukonat, dihidrohlorid, dodecilsulfat, edetat, edizilat, etansulfonat, format, fumarat, galaktat, galakturonat, glukonat, glutamat, glicerofosfat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, heksilrezorcinat, hidrobromid, hidrohlorid, hidrojodid, 2-hidroksietansulfonat, hidroksinaftoat, jodid, izobutirat, izotionat, laktat, laurat, lauril sulfat, malat, maleat, malonat, mandelat, metansulfonat (mezilat), metilsulfat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, nitrat, oleat, oksalat, palmitat, pantotenat, pektinat, persulfat, 3-fenilpropionat, fosfat/difosfat, ftalat, pikrat, pivalat, poligalakturonat, propionat, salicilat, stearat, sulfat, suberat, sukcinat, tanat, tartarat, tozilat, andekanoat, valerat i slično (pogledati, npr. S.M. Berge i saradnici, „Pharmaceutical Salts”, J. Pharm. Sci., 66, str.1-19 (1977)).

[0069] Soli, koje nisu farmaceutski prihvatljive i koje se mogu dobiti, na primer, kao proizvod procesa tokom pripreme jedinjenja prema pronalasku u industrijskom obimu, takođe su obuhvaćene predmetnim pronalaskom i, ukoliko je poželjno, mogu biti prevedene u farmaceutski prihvatljive soli procesima koji su poznati stručnjacima.

[0070] Prema saznanjima stručnjaka, jedinjenja pronalaska kao i njihove soli mogu sadržavati, npr. kada se izoluju u kristalnom obliku, različite količine rastvarača. U obim pronalaska su stoga uključeni solvati, a posebno hidrati jedinjenja predmetnog pronalaska, kao i solvati i posebno hidrati soli i/ili fiziološki funkcionalnih derivata jedinjenja predmetnog pronalaska. Preciznije, pronalazak obuhvata hidrate jedinjenja, soli i/ili fiziološki funkcionalne derivate prema predmetnom pronalasku, koji sadrže jedan, dva ili jednu polovinu molekula vode, uzimajući u obzir njihovu stehiometriju.

[0071] Kao što se ovde upotrebljava, termin „sobna temperatura”, „st” ili „s.t.” odnosi se na temperaturu od 20 do 25 °C, prevashodno oko 22 °C, ukoliko nije drugačije naznačeno.

[0072] Kao što se ovde upotrebljava, termin „stabilan” označava jedinjenje u kome se hemijska struktura ne menja kada se jedinjenje skladišti na temperaturi od oko -80 °C do oko 40 °C, posebno od oko -80 °C do 25 °C u odsustvu svetlosti, vlage ili drugih hemijski reaktivnih uslova tokom najmanje nedelju dana, a posebno tokom najmanje mesec dana i preciznije tokom najmanje šest meseci, čak još preciznije, tokom najmanje godinu dana, i/ili jedinjenje koje pod IUPAC standardnim uslovima i u odsustvu svetlosti, vlage ili drugih hemijski reaktivnih uslova održava svoj strukturni integritet dovoljno dugo da bude koristno za terapijsku ili profilaktičku primenu pacijentu, tj. tokom najmanje nedelju dana. Jedinjenja koja nisu stabilna kao što je prethodno opisano, nisu posebno obuhvaćena predmetnim pronalaskom. Preciznije, takva jedinjenja koja se u IUPAC standardnim uslovima spontano raspadaju u periodu kraćem od jednog dana, smatraju se nestabilnim jedinjenjima. Stručnjak će lako prepoznati, na osnovu svog opšteg znanja u oblasti, koja jedinjenja i koji obrasci substitucije rezultuju stabilnim jedinjenjima.

[0073] Jedinjenje, prevashodno jedinjenje Formule (I), selektivno je za unapred određeni ciljni molekul (prevashodno TLR7) ukoliko je u stanju da se veže za i da ispoljava aktivnost (posebno agonističku aktivnost) prema navedenom unapred određenom ciljnom molekulu, pri čemu nije u stanju da se vezuje i ispoljava svoju aktivnost (posebno agonističku i antagonističku aktivnost) prema drugim ciljnim molekulima, npr. ne ispoljava značajnu agonističku aktivnost za druge ciljne molekule u standardnim analizama. Prema pronalasku, jedinjenje Formule (I) je selektivno za TLR7 ukoliko je u stanju da ispolji agonističku aktivnost prema TLR7, ali nije (suštinski) u stanju da ispoljava agonističku aktivnost prema drugim ciljnim molekulima, prevashodno TLR8. Poželjno je da je jedinjenje, prevashodno jedinjenje Formule (I), selektivno za TLR7, ukoliko agonistička aktivnost za takve druge ciljne molekule (posebno TLR8) ne premašuje značajno agonističku aktivnost za proteine koji nisu srodni TLR kao što su LDL receptor, insulinski receptor ili receptor za transferin, ili bilo koji drugi određeni polipeptid. Poželjno je i da je jedinjenje, prevashodno jedinjenje Formule (I), selektivno za unapred određeni ciljni molekul (prevashodno TLR7) ukoliko je njegova agonistička aktivnost (EC50) za navedeni ciljni molekul najmanje 2 puta, 3 puta, 4 puta, 5 puta, 10 puta, 15 puta, 20 puta, 25 puta, 30 puta, 35 puta, 40 puta, 45 puta, 50 puta, 60 puta, 70 puta, 80 puta, 90 puta, 100 puta ili 10<3>puta niža od njegove agonističke aktivnosti za ciljni molekul za koji nije selektivan (posebno TLR8). Na primer, ukoliko EC50jedinjenja, posebno EC50jedinjenja Formule (I), za ciljni molekul za koji je jedinjenje selektivno iznosi 1 µM, EC50za ciljni molekul za koji jedinjenje nije selektivno bi iznosio najmanje 2 µM, 3 µM, 4 µM, 5 µM, 10 µM, 15 µM, 20 µM, 25 µM, 30 µM, 35 µM, 40 µM, 50 µM, 60 µM, 70 µM, 80 µM, 90 µM, 100 µM ili 1 mM.

[0074] Podrazumeva se dalje da pronalazak pokriva sve kombinacije supstituentskih grupa koje su ovde prethodno navedene. Preciznije, pronalazak pokriva sve kombinacije određenih grupa koje su ovde prethodno opisane.

[0075] Jedinjenja pronalaska i njihove soli koje sadrže dvostruku vezu mogu postojati kao E izomeri i Z izomeri. Oba navedena izomera su uključena u pronalazak. Z izomer je geometrijski izomer u kome je svaki od atoma ugljenika koji su povezani dvostrukom vezom sa dve grupe najvišeg ranga na istoj strani dvostruke veze. E izomer je geometrijski izomer u kome je svaki od atoma ugljenika koji su povezani dvostrukom vezom sa dve grupe najvišeg ranga na suprotnim stranama dvostruke veze.

[0076] Pojedina od jedinjenja i soli prema pronalasku mogu postojati u različitim kristalnim oblicima (kao polimorfi), od kojih su svi unutar obima pronalaska.

[0077] U nastavku, termin „jedinjenje”, ukoliko nije eksplicitno drugačije navedeno, potrebno je razumeti tako da obuhvata fiziološki funkcionalne derivate, solvate i soli, kao što je ovde definisano.

[0078] Kao što se ovde upotrebljava, termin „lečenje” uključuje potpuno ili delimično izlečenje bolesti, prevenciju bolesti, ublažavanje bolesti ili zaustavljanje progresije date bolesti.

[0079] Termini „medicinsko stanje”, „bolest” i „poremećaj” ovde se upotrebljavaju naizmenično i odnose se na bilo koje patološko stanje, uključujući proliferativne bolesti poput kancera, preciznije ona patološka stanja (uključujući oblike kancera) koji su ovde opisana. Poželjno je da se bolest karakteriše time što se može lečiti agonizovanjem TLR7.

[0080] Kao što se ovde upotrebljava, „proliferativna bolest” uključuje bolest koju karakteriše aberantno regulisan ćelijski rast, proliferacija, diferencijacija, adhezija i/ili migracija. Poseban primer proliferativnih bolesti je kancer. Pod „kancerskom ćelijom” se podrazumeva abnormalna ćelija koja raste brzom, nekontrolisanom ćelijskom proliferacijom i nastavlja da raste nakon što prestanu stimulusi koji su inicirali novi rast.

[0081] Kao što se ovde upotrebljava, termin „medikament” uključuje jedinjenja Formule (I) koja su ovde opisana, njihove farmaceutski prihvatljive soli ili fiziološki funkcionalne derivate, koji će biti primenjeni subjektu u čistom obliku, kao i kompozicije koje sadrže najmanje jedno jedinjenje prema predmetnom pronalasku, njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili fiziološki funkcionalni derivat, a koji su pogodni za primenu subjektu.

[0082] Jedinjenja prema predmetnom pronalasku i njihove farmaceutski prihvatljive soli i fiziološki funkcionalni derivati mogu biti primenjivani životinjama, preciznije sisarima, a prevashodno ljudima, u vidu terapeutika samih po sebi, u vidu smeša jednih sa drugima ili u vidu prevashodno farmaceutskih preparata ili kompozicija koje dozvoljavaju enteralnu (npr. oralnu) ili parenteralnu primenu, a koje kao aktivni sastojak sadrže terapijski efektivnu količinu najmanje jednog jedinjenja prema predmetnom pronalasku, ili njegovu so ili fiziološki funkcionalni derivat, pored npr. jedne ili više komponenti izabranih iz grupe koja se sastoji od uobičajenih adjuvanasa, farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa, nosača, pufera, razblaživača, rastvarača, dispergujućih sredstava, emulgatora, solubilizatora, sredstava za obrazovanje gela, baza za masti, antioksidanasa, konzervanasa, stabilizatora, ispunjivača, sredstava za povezivanje, zgušnjivača, sredstava za obrazovanje kompleksa, sredstava za razlaganje, promotora permeacije, polimera, lubrikanata, sredstva za oblaganje, propelanata, sredstava za podešavanje toničnosti, surfaktanata, koloranata, aroma, zaslađivača, boja i/ili drugih uobičajenih farmaceutskih pomoćnih supstanci.

[0083] Farmaceutske kompozicije prema predmetnom pronalasku, medicinske upotrebe prema predmetnom pronalasku i postupci lečenja prema predmetnom pronalasku mogu sadržavati više od jednog jedinjenja prema predmetnom pronalasku.

[0084] Farmaceutske kompozicije koje sadrže jedinjenje prema predmetnom pronalasku ili farmaceutski prihvatljivu so ili fiziološki funkcionalni derivat, izborno mogu sadržavati jednu ili više dodatnih terapijski aktivnih supstanci koje nisu jedinjenja Formule (I) prema predmetnom pronalasku. Kao što se ovde upotrebljava, termin „terapijski aktivna supstanca” označava supstancu koja nakon primene može indukovati medicinski efekat kod subjekta. Navedeni medicinski efekat može uključivati medicinski efekat koji je ovde opisan za jedinjenja Formule (I) predmetnog pronalaska, ali takođe može, u slučaju terapijski aktivnih supstanci koje je potrebno istovremeno primeniti sa jedinjenjima prema predmetnom pronalasku, uključivati druge medicinske supstance, kao što su, na primer, ali ne isključivo, irinotekan, oksaliplatin, gemcitabin, kapecitabin, 5-fluorouracil, cetuksimab (Erbitux), panitumumab (Vectibix), bevacizumab (Avastin), vinkristin, vinblastin, vinorelbinin, vindezin, taksol, amsakrin, etopozid, etopozid fosfat, tenipozid, aktinomicin, antraciklin, doksorubicin, valrubicin, idarubicin, epirubicin, bleomicin, plikamicin, mitomicin, mehloretamin, ciklofosfamid, hlorambucil, ifosfamid, bortezomib, imatinib, afatinib, aksitinib, bosutinib, kobimetinib, dazatinib, erlotinib, lapatinib, lenvatinib, pazopanib, sorfenib, sunitinib, vemurafenib i drugi kinazni inhibitori, vorinostat, panobinostat, belinostat i drugi inhibitori histon deacetilaze.

[0085] Termin „farmaceutski prihvatljiv” je dobro poznat stručnjaku i prevashodno označava da ogovarajući entitet nije štetan za subjekta kome se entitet ili kompozicija koja sadrži entitet primenjuju, kao i da je navedeni entite stabilan i hemijski kompatibilan (tj. nereaktivan) sa drugim sastojcima odgovarajuće farmaceutske kompozije.

[0086] Medikamenti i farmaceutske kompozicije prema predmentom pronalasku, koji sadrže najmanje jedno jedinjenje prema predmetnom pronalasku ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili fiziološki funkcionalni derivat uključuju one koji su pogodni za oralnu, rektalnu, bronhijalnu, nazalnu, topikalnu, bukalnu, sublingvalnu, vaginalnu ili parenteralnu primenu (uključujući transdermalnu, intrakutanu, subkutanu, intramuskularnu, intrapulmonalnu, intravaskularnu, intrakranijalnu, intraperitonealnu, intravensku, intraarterijsku, intracerebralnu, intraokularnu, intrasternalnu, intrakoronarnu, transuretalnu ili primenu injeciranjem ili infuzijom) ili one u obliku koji je pogodan za primenu inhalacijom ili insuflacijom, uključujući primenu prahova ili tečnog aerosola, ili sistemima za kontrolisano oslobađanje (npr. kontinuirano oslobađanje, pH-kontrolisano oslobađanje, odloženo oslobađanje, oslobađanje sa ponavljenjem aktivnost, produženo oslobađanje, prošireno oslobađanje). Pogodni primeri sistema za kontrolisano oslobađanje uključuju polupropusne matrice čvrstih hidrofobnih polimera koji sadrže jedinjenje pronalaska, pri čemu matrice mogu biti u vidu oblikovanih nosača, npr. filmova ili mikrokapsula, ili koloidnih nosača lekova, npr. polimernih nanočestica, ili čvrstih doznih oblika sa kontrolisanim oslobađanjem, npr. tableta sa jezgrom ili višeslojnih tableta. Poseban način primene u predmetnom pronalasku je intravenska primena.

[0087] Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu biti prevashodno formulisana za parenteralnu primenu (npr. injeciranjem, na primer, bolusnom injekcijom ili kontinuiranom infuzijom) i mogu predstavljati jedinične dozne oblike u ampulama, unapred napunjenim špricevima, infuzijama male zapremine ili spremnicima sa više doza i sa dodatkom konzervansa. Kompozicije mogu biti takvih oblika kao što su suspenzije, rastvori ili emulzije u uljanim ili vodenim nosačima i mogu sadržavati sredstva za formulisanje kao što su sredstva za resuspendovanje, stabilizaciju i/ili dispergovanje. Alternativno, aktivni sastojak može biti u obliku praha, dobijenog aseptičnom izolacijom sterilne čvrste supstance ili liofilizacijom iz rastvora, za rekonstituciju sa odgovarajućim nosačem, npr. sterilnom vodom oslobođenom od pirogena, pre upotrebe.

[0088] Može biti upotrebljen i bilo koji od drugih konvencionalnih doznih oblika, poput tableta, pastila, parenteralnih formulacija, sirupa, krema, masti, aerosolnih formulacija, transdermalnih flastera, transmukoznih flastera i sličnog. Farmaceutske kompozicije prema predmetnom pronalasku mogu biti formulisane, na primer, u tablete, obložene tablete (dražeje), pilule, kašete, kapsule (kaplete), granule, praškove, supozitorije, rastvore (npr. sterilne rastvore), emulzije, suspenzije, masti, kreme, losione, paste, ulja, gelove, sprejeve i flastere (npr. transdermalne terapijske sisteme). Dodatno, farmaceutske kompozicije mogu biti pripremljene u vidu, npr. lipozomskih sistema za isporuku, sistema u kojima je aktivno jedinjenje kuplovano sa monoklonskim antitelima i sistema u kojima je aktivno jedinjenje kuplovano sa polimerima (npr. rastvorljivim ili biorazgradivim polimerima).

[0089] Tablete, obložene tablete (dražeje), pilule, kašete, kapsule (kaplete), granule, rastvori, emulzije i suspenzije su npr. pogodni za oralnu primenu. Preciznije, navedene formulacije mogu biti prilagođene tako da predstavljaju, na primer, enterični oblik, oblik sa trenutnim oslobađanjem, oblik sa odloženim oslobađanjem, oblik za ponovljano oslobađanje doze, oblik sa produženim oslobađanjem ili oblik sa kontinuiranim oslobađanjem. Navedeni oblici mogu biti dobijeni, na primer, oblaganjem tableta, deljenjem tableta u nekoliko pregrada koje su razdvojene slojevima koji se raspadaju pod različitim uslovima (npr. pH uslovima) ili kuplovanjem aktivnog jedinjenja sa biorazgradivim polimerom.

[0090] Primena inhalacijom se prevashodno vrši upotrebom aerosola. Aerosol je tečno-gasovita disperzija, čvrsto-gasovita disperzija ili mešana tečna/čvrsto-gasovita disperzija.

[0091] Veličina čestica za čestica aerosola (čvrste, tečne ili čvrsto/tečne čestice) prevashodno je manja od 100 µm, a preciznije je u opsegu od 0,5 do 10 µm, još preciznije je u opsegu od 2 do 6 µm (ID50 vrednost, izmerena laserskom difrakcijom).

[0092] Aerosol može biti proizveden putem uređaja za proizvodnju aerosola kao što su inhalatori suvog praha (DPI), inhalatori pod pritiskom sa dozatorom (PMDI) i nebulizatori. U zavisnosti od vrste aktivnog jedinjenja koje se primenjuje, uređaj za proizvodnju aerosola može sadržavati aktivno jedinjenje u obliku praha, rastvora ili disperzije. Prah može sadržavati, na primer, jednu ili više od sledećih pomoćnih supstanci: nosače, stabilizatore i ispunjivače. Rastvor može sadržavati pored rastvarača, na primer, jednu ili više od sledećih pomoćnih supstanci: potisne gasove, solubilizatore (ko-rastvarače), surfaktante, stabilizatore, pufere, sredstva za podešavanje toničnosti, konzervanse i arome. Disperzija može sadržavati pored sredstva za disperziju, na primer, jednu ili više sledećih pomoćnih supstanci: potisne gasove, surfaktante, stabilizatore, pufere, konzervanse i arome. Primeri nosača uključuju, ali nisu ograničeni na, saharide, npr. laktozu i glukozu. Primeri potisnih gasova uključuju, ali nisu ograničeni na, fluorougljovodonike, npr. 1,1,1,2-tetrafluoroetan i 1,1,1,2,3,3,3-heptafluoropropan.

[0093] Specifični uređaji za proizvodnju aerosola koji mogu biti upotrebljeni za primenu inhalacijom uključuju, ali nisu ograničeni na, Cyclohaler®, Diskhaler®, Rotadisk®, Turbohaler®, Autohaler®, Turbohaler®, Novolizer®, Easyhaler®, Aerolizer®, Jethaler®, Diskus®, Ultrahaler® i Mystic® inhalatore. Uređaji za proizvodnju aerosola se mogu kombinovati sa spejserima ili ekspanderima, npr. sa Aerochamber<®>, Nebulator<®>, Volumatic<®>i Rondo<®>, radi poboljšanja efikasnosti inhalacije.

[0094] Proizvodnja medikamenata ili farmaceutskih kompozicija koje sadrže jedinjenja prema predmetnom pronalasku i njihova primena mogu biti sprovedeni prema postupcima koji su dobro poznati medicinskim radnicima.

[0095] Farmaceutski prihvatljivi nosači upotrebljeni u pripremi farmaceutske kompozicije ili medikamenta koji sadrži jedinjenje prema predmetnom pronalasku, njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili fiziološki funkcionalni derivat, mogu biti bilo čvrsti ili tečni. Farmaceutske kompozicije u čvrstom obliku koje sadrže jedinjenje prema predmetnom pronalasku, njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili njegov fiziološki funkcionalni derivat, uključuju praškove, tablete, pilule, kapsule, kesice, supozitorije i granule koje se mogu dispergovati. Čvrsti nosač može sadržavati jednu ili više komponenti, koje takođe mogu delovati kao razblaživači, arome, sredstva za rastvaranje, lubrikanti, sredstva za resuspendovanje, povezivači, konzervansi, sredstva za raspadanje tableta ili materijal za inkapsuliranje.

[0096] U prahu, nosač je fino usitnjena čvrsta supstanca, koja se nalazi u smeši sa fino usitnjenom aktivnom komponentom. U tabletama, aktivna komponenta se meša sa nosačem koji je sa neophodanim kapacitetom vezivanja u odgovarajućim razmerama i zatim se sabija u željeni oblik i veličinu. Smeša za tabletiranje može biti granulisana, prosejana i komprimovana ili direktno komprimovana. Pogodni nosači su magnezijum karbonat, magnezijum stearat, talk, šećer, laktoza, pektin, dekstrin, skrob, želatin, tragakant, metilceluloza, natrijum karboksimetilceluloza, vosak niske tačke topljenja, kakao puter i slično. Predviđeno je da termin „preparat” obuhvati formulaciju aktivnog jedinjenja sa materijalom za inkapsuliranje kao nosačem koji obezbeđuje kapsulu u kojoj je aktivna komponenta, sa ili bez nosača, okružena nosačem i koja je stoga u vezi sa njim. Slično navedenom, uključene su i kesice i pastile. Tablete, praškovi, kapsule, pilule, kesice i pastile mogu biti upotrebljeni kao čvrsti oblici pogodni za oralnu primenu.

[0097] Za pripremu supozitorija, najpre se topi vosak niske tačke topljenja, kao što je smeša glicerida masnih kiselina ili kakao putera, nakon čega se u njemu homogeno disperguje aktivna komponenta, npr. mešanjem na mešalici. Istopljena homogena smeša se zatim presipa u kalupe konvencionalne veličine, pa se smeša ostavlja da se ohladi i time očvrsne. Kompozicije pogodne za vaginalnu primenu mogu biti napravljene u vidu pesara, tampona, krema, gelova, pasta, pena i sprejeva, koji pored aktivnog sastojka sadrže takve nosače za koje je u oblasti tehnike poznato da su odgovarajući. Tečni preparati uključuju rastvore, suspenzije i emulzije, na primer, vodu ili rastvore propilen glikola u vodi. Na primer, tečni preparati za parenteralne injekcije mogu biti formulisani kao rastvori u vodenom rastvoru polietilen glikola.

[0098] Vodeni rastvori pogodni za oralnu primenu mogu biti pripremljeni rastvaranjem aktivne komponente u vodi i dodavanjem, na primer, odgovarajućih boja, aroma, stabilizatora i sredstava za zgušnjavanje, ukoliko je to poželjno. Vodene suspenzije pogodne za oralnu upotrebu mogu biti napravljene dispergovanjem fino usitnjene aktivne komponente u vodi sa viskoznim materijalima, kao što su prirodne ili sintetičke gume, smole, metilceluloza, natrijum karboksimetilceluloza ili druga dobro poznata sredstava za resuspendovanje.

[0099] Uključeni su i preparati u čvrstom obliku, za koje je predviđeno da budu prevedeni, neposredno pre primene, u preparate u tečnom obliku za oralnu primenu. Takvi tečni oblici uključuju rastvore, suspenzije i emulzije. Ovi preparati mogu sadržavati, pored aktivne komponente, na primer boje, arome, stabilizatore, pufere, veštačke i prirodne zaslađivače, sredstava za dispergovanje, zgušnjivače, sredstva za rastvaranje i slično.

[0100] U jednom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, medikament se primenjuje topikalno, npr. u obliku transdermalnih terapijskih sistema (npr. flastera) ili topikalnih formulacija (npr. lipozoma, krema, masti, losiona, gelova, disperzije, suspenzije, spreja, rastvora, pene, praška). Ovo može biti pogodno za smanjenje mogućih neželjenih efekata i, gde je pogodno, ograničavanje potrebnog tretmana na zahvaćena područja.

[0101] Medikament prevashodno može sadržavati materijale tipa nosača ili eksipijense, uključujući, ali se ne ograničavajući na lipofilnu fazu (poput na primer vazelina, parafina, triglicerida, voskova, polialkilsiloksana), ulja (maslinovo ulje, ulje kikirikija, ricinusovo ulje, trigliceridno ulje), emulgatore (poput na primer lecitina, fosfatidilglicerola, alkil alkohola, natrijum lauril sulfata, polisorbata, holesterola, sorbitanskog estra masnih kiselina, polioksietilenovanih estara glicerola masnih kiselina, poloksamera), konzervanse (na primer, benzalkonijum hlorid, hlorobutanol, paraben, ili tiomersal), arome, puferske supstance (na primer soli sirćetne kiseline, limunske kiseline, borne kiseline, fosforne kiseline, vinske kiseline, trometamola ili trolamina), rastvarače (na primer polietilenglikole, glicerol, etanol, izopropanol ili propilenglikol) ili sredstva za rastvaranje, sredstva za postizanje efekta depoa, soli za modifikaciju osmotskog pritiska, materijale nosača za flastere (na primer polipropilen, etilen-vinilacetatkopolimer, poliakrilate, silicijum) ili antioksidanse (na primer askorbat, tokoferol, butilhidroksianizol, estre galne kiseline ili butilhidroksitoluen).

[0102] Masti i kreme mogu, na primer, biti formulisane na vodenoj ili uljanoj bazi uz dodatak pogodnih sredstava za zgušnjavanje i/ili želiranje. Losioni mogu biti formulisani sa vodenom ili uljanom bazom i generalno će takođe sadržavati jedan ili više agenasa za emulgovanje, stabilizatora, sredstava za dispergovanje, sredstva za resuspendovanje, sredstava za zgušnjavanje ili sredstava za boju.

[0103] Kompozicije pogodne za topikalnu primenu u ustima uključuju pastile koje sadrže aktivno sredstvo u bazi sa ukusom, obično saharozu i akaciju ili tragakant; pastile koje sadrže aktivni sastojak na inertnoj bazi kao što su želatin i glicerin ili saharoza i akacija; i vodice za ispiranje usta koje sadrže aktivni sastojak u odgovarajućem tečnom nosaču.

[0104] Rastvori ili suspenzije mogu biti primenjeni direktno u nosnu šupljinu na konvencionalne načine, na primer upotrebom kapaljke, pipete ili spreja. Kompozicije mogu biti obezbeđene u vidu pojedinačnog ili višestrukog doznog oblika. U drugonavedenom slučaju, kada se upotrebljava kapaljka ili pipeta, primena može biti postignuta tako što pacijent primenjuje odgovarajuću, unapred određenu zapreminu rastvora ili suspenzije. U slučaju spreja, primena se može postiči, na primer, pumpom za atomizaciono raspršivanje za dozatorom.

[0105] Primena u respiratorni trakt se takođe može postići upotrebom formulacije aerosola u kojoj je aktivni sastojak obezbeđen u pakovanju pod pritiskom i sa pogodnim potisnim gasom kao što je hlorofluorougljenik (CFC), na primer dihlorodifluorometan, trihlorofluorometan ili dihlorotetrafluoroetan, ugljen dioksid ili drugi odgovarajući gas. Aerosol može konvencionalno sadržavati i surfaktant kao što je lecitin. Doza leka može biti kontrolisana obezbeđivanjem ventila za doziranje.

[0106] Alternativno, medikament može biti obezbeđen u vidu suvog praha, na primer mešavine prahova jedinjenja sa pogodnom bazom u prahu, poput laktoze, skroba, derivata skroba kao što su hidroksipropilmetil celuloza i polivinilpirolidon (PVP). Pogodno je i kada praškasti nosač obrazuje gel u nosnoj šupljini. Praškasta kompozcija može biti pripremljena u jedniničnom doznom obliku, na primer, u vidu kapsule ili patrone od, npr. želatina, ili u vidu blister pakovanja iz kojih prašak može biti primenjen upotrebom inhalatora.

[0107] U kompozicijama za primenu u respiratorni trakt, uključujući intranazalne kompozicije, jedinjenje će generalno biti sa malom večilinom čestica, na primer, reda veličine 5 mikrona ili manje. Takva veličina čestica može biti dobijena na načine koji su poznati u oblasti tehnike, na primer, mikronizacijom.

[0108] Kada je to poželjno, mogu se koristiti kompozicije prilagođene da obzebede kontinuirano oslobađanje aktivnog sastojka.

[0109] Farmaceutski preparati su prevashodno u jediničnim doznim oblicima. U takvom obliku, preparat je podeljen na jedinične doze koje sadrže odgovarajuće količine aktivne komponente. Jedinični dozni oblik može biti upakovani preparat, pri čemu pakovanje sadrži diskretne količine preparata, kao što su upakovane tablete, kapsule i praškovi u bočicama ili ampulama. Takođe, jedinični dozni oblik može biti sama kapsula, tableta, kesica ili pastila ili može biti odgovarajući broj bilo kog od ovih oblika u posebno upakovanom obliku. Tablete ili kapsule za oralnu primenu i tečnosti za intravensku primenu i kontinuiranu infuziju su odvojene kompozicije.

[0110] Dalji detalji o tehnikama za formulisanje i primenu se mogu pronaći u 21. izdanju „Remington's Pharmaceutical Sciences” (Maack Publishing Co. Easton, Pa.).

[0111] Jedinjenja predmetnog pronalaska mogu biti upotrebljena u kombinaciji sa terapijom zračenjem ili sa drugim aktivnim jedinjenjima koja su već poznata za lečenje medicinskih stanja koja su ovde opisana, pri čemu se zapaža i povoljan aditivni ili pojačavajući efekat.

[0112] Za pripremu farmaceutskih preparata mogu biti upotrebljeni farmaceutski inertni neorganski ili organski ekscipijensi. Za pripremu pilula, tableta, obloženih tableta i tvrdih želatinskih kapsula, na primer, mogu biti upotrebljeni laktoza, kukuruzni skrob ili njihovi derivati, talk, stearinska kiselina ili njene soli itd. Ekscipijensi za meke želatinske kapsule i supozitorije su, na primer, masti, voskovi, polučvrsti i tečni polioli, prirodna ili stvrdnuta ulja itd. Pogodni ekscipijenti za proizvodnju rastvora i sirupa su, na primer, voda, saharoza, invertni šećer, glukoza, polioli itd. Pogodni ekscipijenti za proizvodnju injekcionih rastvora su, na primer, voda, alkoholi, glicerol, polioli ili biljna ulja.

[0113] Termin „terapijski efektivna količina” označava količinu jedinjenja koja je dovoljna da indukuje terapijski efekat, kao što je aktivacija TLR7. Ovo može prouzrokovati indukciju citokina, antitumorsku aktivnost i/ili antivirusnu aktivnost. Iako će tačna količina aktivnog jedinjenja koja se upotrebljava u farmaceutskoj kompoziciji pronalaska varirati u zavisnosti od faktora poznatih stručnjacima iz oblasti tehnike, kao što su fizička i hemijska priroda jedinjenja, priroda nosača i predviđeni dozni režim, očekuje se da će kompozicije pronalaska sadržavati dovoljno aktivnog sastojka da se subjektu obezbedi odgovarajuća doza. Navedena doza može varirati unutar širokoh granica i potrebno ju je prilagoditi individualnim uslovima u svakom pojedinačnom slučaju. Za medicinske primene jedinjenja predmetnog pronalaska, odgovarajuća doza će varirati u zavisnosti od načina primene, određenog stanja koje se leči i željenog efekta. U principu, zadovoljavajući rezultati se ipak postižu sa stopama primena doza jedinjenja predmetnog pronalaska od oko 1 ng/kg do 100 mg/kg telesne težine subjekta, prevashodno od 100 ng/kg do 10 mg/kg; preciznije od 1 µg/kg do 1 mg/kg. Doze mogu biti primenjivane na prikladan način, jednom u dve nedelje, jednom ili nekoliko puta nedeljno ili od 2 do 4 puta dnevno u podeljenim dozama ili u vidu oblika sa kontinuiranim oslobađanjem.

[0114] Iznenađujuće, jedinjenja premetne prijave su selektivni agonisti za TLR7 (posebno u odnosu na TLR8). Preciznije, pronalazači premetne prijave su utvrdili da je dvostruka supstitucija amino grupe NR2R3 u Formuli (I) povezana sa selektivnošću za TLR7, dok mono-supstitucija amino grupe NR2R3 Formule (I) (tj. gde je R2 H) dovodi do stvaranja jedinjenja koja su selektivna za TLR8. Prema tome, u jednom primeru izvođenja, jedinjenja predmetne prijave su pogodna za lečenje medicinskog stanja, bolesti ili poremećaja koji mogu biti lečeni agonizovanjem TLR7.

[0115] Jedinjenja predmetnog pronalaska su poželjno pogodna za lečenje virusnih poremećaja i proliferativnih bolesti, prevashodno hiperproliferativnih bolesti, kao što su benigni i maligni oblici neoplazije, uključujući kancer.

[0116] Primeri vrsta kancera u kontekstu predmetnog pronalaska su hepatokarcinom, adrenokortikalni karcinom, kanceri povezani sa SIDA-om uključujući limfom povezan sa SIDA-om, analni kancer, karcinom bazalnih ćelija, kancer žučnih kanala, kancer kostiju, tumore mozga uključujući gliom moždanog stabla, cerebelarni astrocitom, cerebralni astrocitom, maligni gliom, ependimom, meduloblastom, supratentorijalne primitivne neuroektodermalne tumore, gliom vizuelnog puta i hipotalamusa, kancer dojke, bronhijalni adenom/karcinoide, Burkitov limfom, gastrointestinalni karcinom, karcinom nepoznatog primarnog mesta, limfom centralnog nervnog sistema, kancer grlica materice, hronične mijeloproliferativne poremećaje, kancer debelog creva, kolorektalni kancer, kancer želuca, kutani T-ćelijski limfom, kancer endometrijuma, ependimom, kancer jednjaka, ekstrakranijalni tumor germinativnih ćelija, ekstragonadalni tumor germinativnih ćelija, tumor germinativnih ćelija jajnika, kancer oka uključujući intraokularni melanom i retinoblastom, kancer žučne kese, gastrointestinalni karcinoidni tumor, gestacijski trofoblasni tumor, gliom, gliom moždanog stabla u detinjstvu, kancer glave i vrata, hematološki kancer, (primarni) hepatocelularni kancer odraslih i detinjstva, kancer hipofarinksa, kancer ćelija ostrvaca ili pankreasa, kancer bubrega, kancer larinksa, akutna limfoblasna leukemija, akutna mijeloidna leukemija kod odraslih i u detinjstvu, hronična limfocitna leukemija, hronična mijelogena leukemija, leukemija vlaknastih ćelija, kancer usne i usne duplje, kancer jetre, kancer pluća, uključujući nestinoćelijski kancer pluća i sitnoćelijski kancer pluća, Hočkinov limfom, non-Hočkinov limfom, primarni limfom centralnog nervnog sistema, Valdenstromovu makroglobulinemiju, karcinom merkelovih ćelija, mezoteliom, metastatski skvamozni kancer vrata sa okultnim primarnim mestom, sindrom višestruke endokrine neoplazije, multipli mijelom/neoplazmu plazma ćelija, fungoidnu mikozu, mijelodisplastične mijeloproliferativne poremećaje, kancer nosne šupljine i paranazalnog sinusa, kancer nazofarinksa, neuroblastom, oralni kancer, orofaringealni kancer, osteosarkom/maligni fibrozni histiocitom kostiju, kancer jajnika, kancer epitela jajnika, tumor jajnika sa niskim malignim potencijalom, kancer pankreasa, karcinom paratiroidne žlezde, kancer penisa, feohromocitom, pineoblastom i supratentorijalni primitivne neuroektodermalne tumore, tumor hipofize, neoplazmu plazma ćelija/multipli mijelom, pleuropulmonalni blastom, kancer prostate, kancer rektuma, kancer bubrežne karlice i uretera, kancer prelaznih ćelija, rabdomiosarkom, kancer pljuvačne žlezde, Juingov sarkom, Kapošijev sarkom, sarkom mekog tkiva, sarkom materice, sezari sindrom, kancer kože, uključujući melanom i kancere kože različite od melanoma, kancer tankog creva, karcinom skvamoznih ćelija, kancer želuca, supratentorijalne primitivne neuroektodermalne tumore, kancer testisa, timom, timom i karcinom timusa, kancer štitne žlezde, trofoblasni tumor, endometrijalni kancer uterusa, sarkom uterusa, vaginalni kancer, kancer vulve i Vilmsov tumor.

[0117] U više određenom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, jedinjenja predmetnog pronalaska mogu biti upotrebljena u lečenju sledećih vrsta kancera: prostate, bešike, bubrega (tj. renalnog), mišića, jajnika, kože, želuca, pankreasa, dojke, grlića materice, debelog creva, jetre, vezivnog tkiva, placente, kosti, mozga, materice, pljuvačne žlezde ili testisa.

[0118] Ilustrativni kanceri uključuju, ali nisu ograničeni na kancer dojke, mokraćne bešike, kostiju, mozga, centralnog i perifernog nervnog sistema, debelog creva, endokrinih žlezda, jednjaka, endometrijuma, germinativnih ćelija, glave i vrata, bubrega, jetre, pluća, larinksa i hipofarinksa, mezoteliom, sarkom, jajnika, pankreasa, prostate, rektuma, renalne, tankog creva, mekog tkiva, testisa, želuca, kože, uretera, vagine i vulve; nasledne kancere, retinomblastom i Vilmsov tumor; leukemiju, limfom, non-Hočkinovu bolest, multipli mijelom i T-ćelijski limfom; mijelodisplastični sindrom, neoplaziju plazma ćelija, paraneoplastične sindrome, kancere nepoznatog primarnog mesta i malignitete povezane sa SIDA-om.

[0119] Preciznije, agonisti TLR7 bi se koristili za lečenje kanacera kože, dojke, debelog creva, želuca, pankreasa ili bubrega. Osetljivost datog karcinoma na aktivaciju TLR7 može biti procenjena na osnovu, ali ne ograničavajući se samo na, merenja pada u primarnom i metastatskom opterećenju tumorom (manja, delimična ili potpuna regresija), kao i merenja promena u hemogramu, a dalje i na osnovu promena u koncentraciji hormona i citokina u krvi, inhibicije daljeg porasta opterećenja tumorom, stabilizacije bolesti kod pacijenta, procene biomarkera ili surogat markera relevantnih za bolest, produženja ukupnog preživljavanja pacijenta, produženja vremena do progresije bolesti kod pacijenta, produžennja preživljavanja pacijenta bez progresije bolesti kod pacijenta, produženja preživljavanja pacijenta bez bolesti, poboljšanog kvaliteta života pacijenta ili modulacije komorbiditeta bolesti (na primer, ali ne ograničavajući se na bol, kaheksiju, mobilizaciju, hospitalizaciju, izmenjen hemogram, gubitak težine, zarastanje rana, groznicu).

[0120] Jedinjenja pronalaska mogu biti primenjivana kao pojedinačna terapijska sredstva u režimu lečenja ili mogu biti primenjivana u kombinaciji jedna sa drugima i/ili sa drugim aktivnim sredstvima, uključujući dodatna sredstva protiv kancera, modifikatore imunskog odgovore, antivirusne lekove, antibiotike, antipiretike i slično.

[0121] Farmaceutske kompozicije prema predmetnom pronalasku mogu sadržavati jedno ili više, prevashodno jedno ili dva, a preciznije jedno od jedinjenja prema predmetnom pronalasku. Slično tome, medicinske primene jedinjenja predmetnog pronalaska mogu uključivati jedno ili više, prevashodno jedno ili dva, a preciznije jedno od jedinjenja prema predmetnom pronalasku.

[0122] Farmaceutske kompozicije koje sadrže aktivno jedinjenje i najmanje jednu pomoćnu supstancu, mogu biti proizvedene na način koji je poznat stručnjaku iz oblasti tehnike, npr. rastvaranjem, mešanjem, granulacijom, pravljenjem dražeja, levigacijom, emulgovanjem, inkapsulacijom, ugradnjom u/vezivanjem za nosače ili procesima liofilizacije.

[0123] U slučaju topikalne primene, pogodne farmaceutske formulacije su, na primer, masti, kreme, losioni, paste, gelovi, praškovi, rastvori, emulzije, suspenzije, ulja, sprejevi i flasteri (npr. transdermalni terapijski sistemi).

[0124] Za parenteralne načine primene kao što su, na primer, intravenska, intraarterijska, intramuskularna, subkutana, intrakutana, intraperitonealna i intrasternalna primena, prevashodno se koriste rastvori (npr. sterilni rastvori, izotonični rastvori). Prevashodno je primena tehnikama injeciranja ili infuzije.

[0125] U slučaju intranazalne primene, na primer, poželjne formulacije su sprejevi i rastvori koji se primenjuju u vidu kapi.

[0126] Za intraokularnu primenu, formulacije za primer su rastvori koji se primenjuju u vidu kapi, gelovi i masti.

[0127] U principu, farmaceutske kompozicije prema pronalasku mogu biti primenjivane tako da je doza aktivnog jedinjenja u opsegu uobičajenom za aktivatore TLR7. Preciznije, doza u opsegu od 0,001 do 200 mg, posebno 0,01 mg do 20 mg, još više posebno 0,1 mg do 4 mg i još preciznije 0,2 mg do 2 mg aktivnog jedinjenja nedeljno, zasniva se na prosečnom odraslom pacijentu sa telesnom težinom od 70 kg. U tom kontekstu, potrebno je napomenuti da doza zavisi, na primer, od specifičog jedinjenja koje se upotrebljava, vrste koja se tretira, starosti, telesne težine, opšteg zdravstvenog stanja, pola i načina ishrane subjekta koji se leči, kao i od načina i vremena primene, stope izlučivanja, ozbiljnosti bolesti koja se leči i kombinacije lekova.

[0128] Citokini koji se mogu indukovati primenom jedinjenja prema pronalasku generalno uključuju interferon (IFN) i/ili faktor nekroze tumora-a (TNF-α) kao i određene interleukine (IL). Citokini čija biosinteza može biti indukovana jedinjenjima pronalaska uključuju IFN-α, TNF-α, IL-1, IL-6, IL-10 i IL-12, kao i niz drugih citokina. Između ostalih efekata, citokini inhibiraju proizvodnju virusa i rast tumorskih ćelija, čineći jedinjenja korisnim u lečenju tumora i virusnih bolesti.

[0129] Pored sposobnsti da indukuju proizvodnju citokina, jedinjenja pronalaska utiču na druge aspekte urođenog imunskog odgovora. Na primer, može biti stimulisana aktivnost ćelija prirodnih ubica, što je efekat koji može biti posledica indukcije citokina. Jedinjenja takođe mogu aktivirati makrofage, što zauzvrat stimuliše sekreciju azot oksida i proizvodnju dodatnih citokina. Dodatno, jedinjenja mogu prouzrokovati proliferaciju i diferencijaciju T- i/ili B-limfocita.

[0130] Efekti jedinjenja u modulaciji imunskog odgovora čine ih korisnim u lečenju širokog spektra stanja. Usled njihove sposobnosti da indukuju proizvodnju citokina kao što su IFN-α i/ili TNF-α, kao i IL-12, jedinjenja su posebno korisna u lečenju virusnih bolesti i tumora. Ovakva imunomodulatorna aktivnost ukazuje da su jedinjenja pronalaska korisna u lečenju bolesti kao što su, ali ne ograničavajući se samo na, virusne bolesti uključujući genitalne bradavice; obične bradavice; plantarne bradavice; Hepatitis B; Hepatitis C; Herpes Simpleks tipa I i tipa II; molluscum contagiosum; HIV; CMV; VZV; intraepitelne neoplazije kao što je cervikalna intraepitelna neoplazija; humani papiloma virus (HPV) i povezane neoplazije; gljivične bolesti, npr. povezane sa infekcijom kandidom, aspergilusom i kriptokokni meningitis; neoplastične bolesti, npr. karcinom bazalnih ćelija, leukemija vlasastih ćelija, Kapošijev sarkom, karcinom bubrežnih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija, mijelogena leukemija, multipli mijelom, melanom, ne-Hočkinov limfom, limfom kutanih T-ćelija i drugi kanceri; parazitske bolesti, npr. pneumocistis carnii, kriptosporidioza, histoplazmoza, toksoplazmoza, infekcija tripanozomima i lajšmanijaza; i bakterijske infekcije, npr. tuberkuloza i infekcija sa mikobakterijom avium.

[0131] Takođe je opisan, ali ne pripada pronalasku, postupak lečenja virusne infekcije kod životinje, koji obuhvata primenu efektivne količine jedinjenja Formule (I) životinji. Količina koja je efektivna u lečenju ili inhibiciji virusne infekcije je količina koja će prouzrokovati smanjenje jedne ili više manifestacija virusne infekcije, kao što su virusne lezije, virusno opterećenje, stopa proizvodnje virusa i smrtnost, u poređenju sa netretiranim kontrolnim životinjama. Precizna količina će varirati u zavisnosti od faktora poznatih u oblasti tehnike, ali se očekuje da će doza biti kao što je prethodno navedeno u kontekstu aktivacije TLR7, ili će doza biti od oko 100 ng/kg do oko 50 mg/kg, a preciznije oko 10 µg/kg do oko 5 mg/kg. Količina koja je efektivna u lečenju neoplastičnog stanja je količina koja će prouzrokovati smanjenje u veličini tumora ili u broju tumorskih žarišta. Opet, precizna količina će varirati u zavisnosti od faktora koji su poznati u oblasti tehnike, ali se očekuje da će biti doza kao što je prethodno navedeno u kontekstu aktivacije TLR7 ili će doza iznositi od oko 100 mg/kg do oko 50 mg/kg, a preciznije oko 10 mg/kg do oko 5 mg/kg.

[0132] Jedinjenja prema pronalasku mogu biti pripremljena, na primer, kao što je opisano u nastavku teksta i praćenjem specifično određenih reakcijonih koraka koji slede, ili, preciznije, na način koji je opisan u vidu primera koji slede.

[0133] Jedinjenja prema pronalasku se izoluju i prečišćavaju na način koji je poznat sam po sebi, npr. izdvajanjem rastvarača destilacijom in vacuo i rekristalizacijom ostatka dobijenog iz pogodnog rastvarača, ili podvrgavanjem istog jednom od uobičajenih postupaka prečišćavanja, kao što je hromatografija na kolini ispunjenoj podognim materijalom.

[0134] Soli jedinjenja Formule (I) prema pronalasku mogu biti dobijene rastvaranjem slobodnog jedinjenja u pogodnom rastvaraču (na primer ketonu kao što je aceton, metiletilketon ili metilizobutilketon, u etru kao što je dietil etar, tetrahidrofuran ili dioksan, u hlorisanom ugljovodoniku kao što je metilen hlorid ili hloroform, ili u alifatičnom alkoholu niske molekulske težine kao što su metanol, etanol ili izopropanol) koji sadrži željenu kiselinu ili bazu ili kome se zatim dodaje željena kiselina ili baza. Kiselina ili baza se mogu koristiti u pripremi soli, u zavisnosti od toga da li se radi o mono- ili polibaznoj kiselini ili bazi i u zavisnosti od toga koja je so poželjna, u ekvimolarnom kvantitativnom odnosu ili onom koji se razlikuje od njega. Soli se dobijaju filtriranjem, ponovnim taloženjem, taloženjem sa nerastvaračem za so ili uparavanjem rastvarača. Dobijene soli mogu biti prevedene u slobodna jedinjenja koja, zauzvrat, mogu biti prevedena u soli. Na ovaj način, farmaceutski neprihvatljive soli, koje mogu biti dobijene, na primer, kao poizvodi u procesu proizvonje industrijskog obima, mogu biti prevedene u farmaceutski prihvatljive soli procesima koji su poznati stručnjacima iz oblasti tehnike.

[0135] Jedinjenja Formule (I) prema pronalasku mogu biti prevedena u njihove N-okside, na primer, uz pomoć vodonik-peroksida u metanolu ili uz pomoć m-hlorperoksibenzoeve kiseline u dihlorometanu. Stručnjak iz oblasti tehnike je upoznat sa reakcionim uslovima za sprovođenje N-oksidacije.

[0136] Čisti dijastereomeri i čisti enantiomeri jedinjenja i soli prema pronalasku, koji su prisutni u vidu takvih stereoizomera, mogu biti dobijeni, npr. asimetričnom sintezom, upotrebom hiralnih polaznih jedinjenja u sintezi i razdvajanjem enantiomernih i dijastereomernih smeša dobijenih u sintezi.

[0137] Enantiomerne i dijastereomerne smeše mogu biti razdvojene na čiste enantiomere i čiste dijastereomere postupcima koji su poznati stručnjacima iz oblasti tehnike. Preciznije, dijastereomerne smeše se razdvajaju kristalizacijom, prevashodno frakcionom kristalizacijom, ili hromatografijom. Enantiomerne smeše mogu biti razdvojene, npr. obrazovanjem dijastereomera sa hiralnim pomoćnim sredstvom, razdvajanjem dobijenih dijastereomera i uklanjanjem hiralnog pomoćnog sredstva. Kao hiralna pomoćna sredstva, na primer, mogu biti upotrebljene hiralne kiseline za odvajanje enantiomernih baza, a hiralne baze mogu biti upotrebljene za razdvajanje enantiomernih kiselina putem obrazovanja dijastereomernih soli. Štaviše, dijastereomerni derivati kao što su dijastereomerni estri, mogu biti obrazovani iz enantiomernih smeša alkohola ili enantiomernih smeša kiselina, tim redom, upotrebom hiralnih kiselina ili hiralnih alkohola, tim redom, kao hiralnih pomoćnih agenasa. Dodatno, dijastereomerni kompleksi ili dijastereomerni klatrati mogu biti upotrebljeni za razdvajanje enantiomernih smeša. Alternativno, enantiomerne smeše mogu biti razdvojene upotrebom hiralnih kolona za razdvajanja u hromatografiji. Drugi pogodan postupak za izolaciju enantiomera je enzimsko razdvajanje.

[0138] Stručnjacima iz oblasti tehnike je ipak potrebno napomenuti da pronalazak nije ograničen na posebno određene primere izvođenja koji su ovde opisani, već da uključuje sve modifikacije navednih primera izvođenja koji su u skladu sa duhom i obimom pronalaska, a što je definisano u priloženim zahtevima.

[0139] Primeri koji slede detaljnije ilustruju pronalazak, ne ograničavajući ga. Dalja jedinjenja prema pronalasku, čija priprema nije eksplicitno opisana, mogu biti dobijena na analogan način.

[0140] Jedinjenja koja su navedena u Primerima od 7 do 15 predstavljaju posebne primere izvođenja pronalaska. Ipak, jedinjenja iz Primera od 1 do 6 nisu u skladu sa pronalaskom i prikazana su samo u ilustrativne svrhe.

[0141] Kao što se ovde upotrebljava, termin „uključujući”, gde je prikladno, podrazumeva se da uključuje, ali ne i ograničava.

Primeri:

Priprema jedinjenja pronalaska:

Uvod

[0142] Skraćenice: CH2Cl2za dihlorometan, DMF za N,N-dimetilformamid, DMA za N,N-dimetilacetamid, DMSO za dimetil sulfoksid, THF za tetrahidrofuran, CH3CN za acetonitril, EtOAc za etil acetat, MeOH za metanol, EtOH za etanol, AcOH za sirćetnu kiselinu, HCO2H za mravlju kiselinu, HCl za hlorovodoničnu kiselinu, NaOH za natrijum hidroksid, LiOH za litijum hidroksid, NaHCO3za natrijum bikarbonat, DIPEA za N,N-diizopropiletilamin ili N-etil-N-izopropilpropan-2-amin, ST za sobnu temperaturu, STAB za natrijum triacetoksiborohidrid, PPA za propionsku kiselinu, TBDMS za terc-butildimetilsilil, Boc for terc-butiloksikarbonil, Cbz za benziloksikarbonil, Me za metil, Et za etil, HPLC za tečnu hromatografiju visokog pritiska, MS za masenu spektroskopiju, TLC za tankoslojnu hromatografiju.

[0143] Mikrotalasna hemija je rađena upotrebom „Biotage<®>Initiator Robot Sixty” sistema. Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi TLC postupci su urađeni na SiO2pločama (silika gel obložen fluorescentnim indikatorom F254) i sva preparativna reverzno-fazna HPLC/MS prečišćavanja su rađena na „XTerra RP18” od 5µm, 19×150 mm koloni, upotrebom sistema gradijenata 0,1% HCO2H/H2O/15→95% CH3CN. Uzorci su nanošeni na reverzno-faznu kolonu upotrebom DMSO/AcOH/H2O 1/1/1 ili CH3CN/MeOH/DMF 80/15/5. Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi rastvori HCl, NaOH, KOH ili LiOH su bili vodeni.

[0144] Jedinjenja su okarakterisana upotrebom bilo protonskog NMR-a u d6-dimetilsulfoksidu ili d-hloroformu, na NMR instrumentu, pri 300 MHz ili 400 MHz (Bruker), kao i masenom spektroskopijom, uglavnom snimanom HPLC/MS postupkom u brzom gradijentu na C18-materijalu, kao i upotrebom ESI (elektrosprej-jonizacije) ili APCI (hemijske jonizacije pod atmosferskim pritiskom) režima rada. Vrednosti za [M+H]<+>ili [M-H]<->su one koje su utvrđene u okviru odgovarajućeg HPLC/MS hromatograma za specifično jedinjenje, nakon protonacije ili deprotonacije. Utvrđeno je da su sve ove vrednosti bile unutar granica koje su se mogle tolerisati, od /-0,2 u odnosu na izračunate tačne vrednosti mase.

[0145] Spektralne osobine magnetne nuklearne rezonancije (NMR) odnose se na hemijske pomeraje (δ) izražene u delovima na milion (ppm). Relativna površina pomeraja u<1>H NMR spektru odgovara broju atoma vodonika za određenu funkcionalnu vrstu u molekulu. Priroda pomeraja, u pogledu višestrukosti, označena je kao singlet (s), široki singlet (br s), dublet (d), triplet (t), kvartet (q), kvintet (qvint.) i multiplet ili masiv (m).

Priprema međuproizvoda i gradivnih blokova

[0146]

Priprema A

[0147]

4-Hloro-3-nitrohinolin

[0148] Korak 1: 4-hidroksihinolin (250 g; 1,72 mol) je rastvoren u propionskoj kiselini (200 mL) i smeša je mešana na 125°C. U kapima je zatim dodata azotna kiselina (158 mL; 3,79 mol; 2,2 ekv.), uz održavanje temperature reakcije na 125°C. Po završetku dodavanja, reakciona smeša je mešana na 125°C tokom 60 min, pa je ohlađena do sobne temperature. Dobijeni talog je izdvojen filtriranjem, nakon čega je uzastopno ispiran, etanolom, vodom i konačno ponovo etanolom. Preostala čvrsta supstanca je rekristalisana iz vrućeg etanola, nakon čega je ohlađena, izdvojena filtriranjem i osušena pod sniženim pritiskom da bi se dobilo 252,3 g (77%) 3-nitrohinolin-4-ola u vidu bež čvrste supstance.<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 12,96 (br s, 1H), 9,17 (s, 1H), 8,25 (dd, 1H), 7,83-7,68 (m, 2H), 7,51 (m, 1H); MS (ESI+) m/z 191,1 [M+H]<+>

[0149] Korak 2: POCl3(661 mL; 7,21 mol; 18,3 ekv.) je grejan na 60°C i u porcijama je dodat 3-nitrohinolin-4-ol (75 g; 0,39 mol). Dobijena suspenzija je zatim mešana na 120°C tokom 3 h, nakon čega je ohlađena do sobne temperature i rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom. Sirovi ostatak je presut na smešu leda (1 kg) i CH2Cl2(500 mL). Vodeni sloj je zatim odbačen, a čvrsta supstanca se kristalisala iz organske faze tokom uparavanja. Dobijena čvrsta supstanca je izdvojena filtriranjem i isprana je sa CH2Cl2, da bi se dobilo 40,4 g (50%) željene supstance u vidu svetlo bež čvrste supstance. Bez daljeg prečišćavanja.

[0150] MS (ESI+) m/z 209,0211,0 [M+H]<+>

Alternativni uslovi za korak 2:

[0151] Korak 2: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, 3-nitrohinolin-4-ol (41,82 g; 219,90 mmol), anhidrovani CH2Cl2(1,05 L) i anhidrovani DMF (8,51 mL; 109,95 mmol; 0,5 ekv.), da bi se dobila suspenzija bež boje. Nakon dodavanja tionil hlorida (34,01 g; 285,87 mmol; 1,3 ekv.), reakciona smeša je grejana na temperaturi refluksa tokom 5 h. Napredovanje reakcije je praćeno TLC (petrol etar/EtOAc 1:1) i HPLC/MS postupkom. Reakciona smeša je zatim ohlađena do sobne temperature i kao takva je upotrebljena u sledećem koraku.

[0152] MS (ESI+) m/z 208,9210,8 [M+H]<+>

Priprema B

[0153]

1-(4-((terc-Butildimetilsilil)oksi)butil)-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin

[0154] Korak 1: 4-Hloro-3-nitrohinolin (priprema A) (15 g; 71,91 mmol) je rastvoren u CH2Cl2(100 mL), nakon čega je na sobnoj temperaturi u porcijama dodat trietilamin (19,99 mL; 143,81 mmol; 2 ekv.). U dobijeni rastvor je zatim u kapima dodavan 4-amino-1-butanol (8,68 mL; 93,48 mmol; 1,3 ekv.) (oprez! egzotermna reakcija!) i reakciona smeša je mešana na temperaturi refluksa tokom 2 h, a potom i na sobnoj temperaturi preko noći. Praćenje reakcije HPLC/MS postupkom je ukazalo da je reakcija u potpunosti završena. Rastvor je potom preraspodeljen između CH2Cl2i zasićenog vodenog rastvora amonijum hlorida, nakon čega su slojevi razdvojeni i vodeni sloj je ekstrahovan jedan put sa CH2Cl2. Organski slojevi su spojeni, osušeni upotrebom Na2SO4, pa su profiltrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom da bi se dobilo 12,8 g (68%) željene supstance u vidu tamno žute čvrste supstance. Materijal je dalje upotrebljen bez dodatnog prečišćavanja.<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 9,14-9,00 (m, 2H), 8,52 (d, 1H), 7,99-7,74 (m, 2H), 7,58 (m, 1H), 7,28 (br s, 1H), 3,65 (m, 2H), 3,41 (t, 2H), 1,75 (m, 2H), 1,49 (m, 2H); MS (ESI+) m/z 262,1 [M+H]<+>

[0155] Korak 2: U rastvor 4-((3-nitrohinolin-4-il)amino)butan-1-ola (42,8 g; 163,80 mmol) i 4-dimetilaminopiridina (800 mg; 6,54 mmol; 0,04 ekv.) u hloroformu (350 mL), na sobnoj temperaturi je u kapima dodat trietilamin (34,2 mL; 245,70 mmol; 1,5 ekv.), nakon čega je sledilo dodavanje terc-butildimetilsilil hlorida (32,1 g; 212,94 mmol; 1,3 ekv.) u porcijama. Dobijena smeša je mešana preko noći na sobnoj temperaturi. Praćenje HPLC/MS postupkom je ukazalo da je reakcija u potpunosti završena. Smeša je dalje koncentrovana pod sniženim pritiskom, a ostatak je resuspendovan u etil acetatu i potom izdvojen filtriranjem. Filtrat je preraspodeljen između etil acetata i zasićenog vodenog rastvora amonijum hlorida, nakon čega su slojevi razdvojeni i vodeni sloj je ekstrahovan jedan put sa etil acetatom. Organski slojevi su spojeni, osušeni upotrebom Na2SO4, nakon čega su proiltrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom da bi se dobilo 54,7 g (88%) jedinjenja iz naslova u vidu čvrste supstance žuto-zelene boje. Materijal je dalje upotrebljen bez dodatnog prečišćavanja.

[0156]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 9,14-8,95 (m, 2H), 8,51 (d, 1H), 7,94-7,77 (m, 2H), 7,58 (m, 1H), 3,67 (m, 2H), 3,57 (t, 2H), 1,75 (m, 2H), 1,51 (m, 2H), 0,81 (s, 9H), -0,02 (s, 6H); MS (ESI+) m/z 376,1 [M+H]<+>

[0157] Korak 3: U PARR posudu od 500 mL (posuda pod pritiskom, Parr Instrument GmbH, Nemačka) sipani su N-(4-((terc-butildimetilsilil)oksi)butil)-3-nitrohinolin-4-amin (35,6 g; 94,79 mmol), 5% platina na ugljeniku (18,5 g; 4,74 mmol; 0,05 ekv.) i toluen (150 mL). Posuda je zatim postavljena na PARR šejker i pod pritisak do 50 psi (3,5 kg/cm<2>) sa vodonikom. Reakcija je praćena TLC postupkom (CH2Cl2/MeOH 100:5) i zaljučeno je da je završena nakon jednog sata. Katalizator je uklonjen filtriranjem kroz mali jastučić CELITE<®>Hiflo Supercel-a. Filterski kolač je ispran toluenom (3 ×100 mL) i filtrati su spojeni. Isparljive supstance su uklonjene pod sniženim pritiskom, da bi se dobilo 31,65 g (96%) željenog proizvoda u vidu tamnog ulja.

[0158]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,36 (s, 1H), 7,99 (m, 1H), 7,72 (m, 1H), 7,33 (m, 2H), 5,31-4,45 (m, 3H), 3,54 (t, 2H), 3,19 (m, 2H), 1,52 (m, 4H), 0,82 (s, 9H), -0,02 (s, 6H); MS (ESI+) m/z 346,1 [M+H]<+>

[0159] Korak 4: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, N<4>-(4-((tercbutildimetilsilil)oksi)butil)hinolin-3,4-diamin (8,99 g; 26,02 mmol), trietil ortopropionat (9,17 g; 52,03 mmol; 2 ekv.) i toluen (76 mL). Reakciona smeša je zatim grejana na temperaturi refluksa da bi se olakšalo uklanjanje etanolskog nusproizvoda, sve dok praćenja TLC (benzen/metanol/aceton 1:1:8) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je konverzija završena nakon 20 h. Reakciona smeša je zatim ohlađena i isparljive materije su uklonjene pod sniženim pritiskom da bi se obezbedilo 9,97 g (kvantitativno) 1-(4-((terc-butildimetilsilil)oksi)butil)-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolina u vidu gustog ulja tamno smeđe boje. Materijal je upotrebljen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0160]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) δ 9,30 (s, 1H), 8,27 (dd, 1H), 8,19 (dd, 1H), 7,64 (m, 2H), 4,57 (t, 2H), 3,71 (t, 2H), 3,01 (q, 2H), 2,06 (m, 2H), 1,73 (m, 2H), 1,55 (t, 3H), 0,87 (s, 9H), 0,04 (s, 6H); MS (ESI+) m/z 384,2 [M+H]<+>

Priprema C

[0161]

4-(2-(2-Metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butan-1-ol

[0162] U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, N<4>-(4-((tercbutildimetilsilil)oksi)butil)hinolin-3,4-diamin (5,00 g; 14,47 mmol), 3-metoksipropanska kiselina (1,81 g; 17,36 mmol; 1,2 ekv.), 2-(3H-[1,2,3]triazolo[4,5-b]piridin-3-il)-1,1,3,3-tetrametilizuronijum heksafluorofosfat(V) (HATU, 6,60 g; 17,36 mmol; 1,2 ekv.), N-etil-N-izopropilpropan-2-amin (DIPEA, 2,24 g; 17,36 mmol; 1,2 ekv.) i anhidrovani 1-metil-2-pirolidon (NMP, 60 mL). Dobijeni rastvor je mešan na 120°C sve dok praćenje TLC postupkom (benzen/metanol/aceton 1:1:8) nije ukazalo da je reakcija u potpunosti završena nakon 20 h. Masa željenog proizvoda je detektovana HPLC/MS postupkom. Reakciona smeša je zatim razblažena desetostrukom količinom vode i dalje ekstrahovana sa etil acetatom, upotrebom tečno-tečnog ekstraktora. Organski sloj je koncentrovan pod sniženim pritiskom, a sirova supstanca je prečišćena fleš hromatografijom na silicijum dioksidu (CH2Cl2/MeOH, 95:5 do 90:10) da bi se dobilo 9,48 g (kvantitativno, još sadrži nečistoće) ulja crvenkasto-braon boje. Materijal je upotrebljen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0163] MS (ESI+) m/z 300,0 [M+H]<+>

Priprema D

[0164]

4-(2-Etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butan-1-amin

[0165] U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, komercijalno dostupan terc-butil (4-((3-aminohinolin-4-il)amino)butil)karbamat (3,00 g; 9,08 mmol), trietil ortopropionat (3,20 g; 18,16 mmol; 2 ekv.) i toluen (50 mL). Reakciona smeša je zatim grejana na temperaturi refluksa da bi se olakšalo uklanjanje etanolskog nusproizvoda, sve dok praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je konverzija završena nakon 24 h. Reakciona smeša je dalje ostavljena da se ohladi do sobne temperature, pa je koncentrovana pod sniženim pritiskom. Ostatak je rastvoren u anhidrovanom 1,4-dioksanu (50 mL), nakon čega je dodat 4N HCl/1,4-dioksan (50 mL) i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Smeša je dalje koncentrovana in vacuo, a ostatak je rastvoren u zasićenom rastvoru natrijum bikarbonata (100 mL), zamrznut i liofilizovan. Liofilizat je ekstrahovan apsolutnim etanolom (3×100 mL). Ekstrakti su spojeni, proiltrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom da bi se dobilo 2,146 g (88%) 4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butan-1-amina u vidu crvenkasto-žutog ulja.

[0166]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) δ 9,30 (s, 1H), 8,28 (m, 1H), 8,18 (m, 1H), 7,64 (m, 2H), 4,55 (t, 2H), 3,01 (q, 2H), 2,79 (t, 2H), 2,02 (m, 2H), 1,72-1,49 (m, 5H); MS (ESI+) m/z 269,4 [M+H]<+>

Priprema E

[0167]

Benzil ((1-(4-aminobutil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamat

[0168] Korak 1: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, komercijalno dostupan terc-butil (4-((3-aminohinolin-4-il)amino)butil)karbamat (40,00 g; 121,05 mmol), 2-{[(benziloksi))karbonil](etil)amino}sirćetna kiselina (Cbz-N-Et-Gly-OH, 34,46 g; 145,27 mmol; 1,2 ekv.), 2-(3H-[1,2,3]triazolo[4,5-b)]piridin-3-il)-1,1,3,3-tetrametilizuronijum heksafluorofosfat(V) (HATU, 55,23 g; 145,27 mmol; 1,2 ekv.), trietilamin (36,75 g; 363,16 mmol; 3 ekv.), 4-dimetilaminopiridin (1,48 g; 12,11 mmol; 0,1 ekv.) i anhidrovani DMF (800 mL), da bi se dobio rastvor crvenkasto-žute boje. Reakciona smeša je zatim mešana na sobnoj temperaturi sve dok praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je reakcija u potpunosti završena nakon oko 10-12 sati. Rastvarač je zatim uparen pod sniženim pritiskom, a ostatak je rastvoren u etil acetatu (500 mL) i ispran vodom (3 ×300 mL). Organski sloj je osušen upotrebom Na2SO4, nakon čega je profiltriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom. Sirovi tamnožuti međuproizvod je dalje rastvoren u glacijalnoj sirćetnoj kiselini (400 mL) i smeša je grejana na temperaturi refluksa tokom 36 h, pa je reakcija praćena HPLC/MS postupkom. Reakciona smeša je koncentrovana destilacijom sa azeotropom toluen-sirćetne kiseline pod sniženim pritiskom, a ostatak je resuspendovan u zasićenom vodenom rastvoru NaHCO3(200 mL) i potom izdvojen filtriranjem. Filtrat je ekstrahovan hloroformom (3 ×200 mL), dok je pH vodenog sloja podešen na 10-11 dodavanjem 3M NaOH i ekstrahovan hloroformom (9 ×100 mL). Filterski kolač i vodeni sloj su odbačeni. Prikupljeni organski slojevi su uzastopno ispirani zasićenim rastvorom soli (400 mL), pa su osušeni upotrebom Na2SO4, profiltrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 290:9:1), da bi se dobilo 13,82 g (24%) benzil ((1-(4-acetamidobutil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamata u vidu crvenkasto-žutog ulja, kao i 8,75 g (čistoće od ~80%, 16%) benzil ((1-(4-aminobutil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamata u vidu crvenkasto-žutog ulja.

[0169]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) δ 9,28 (s, 1H), 8,28 (dd, 1H), 8,08 (dd, 1H), 7,67 (m, 2H), 7,43-7,28 (m, 5H), 6,00 (br s, 1H), 5,22 (s, 2H), 4,92 (s, 2H), 4,61 (br s, 2H), 3,43 (q, 2H), 3,22 (m, 2H), 1,94 (s, 3H), 1,92-1,59 (m, 4H), 1,10 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 474,2 [M+H]<+>

[0170] Korak 2: U tikvicu sa okruglim dnom sa refluks kondenzatorom, dodati su štapićasti magnet za mešanje, benzil ((1-(4-acetamidobutil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamat (13,20 g; 27,87 mmol), 4-dimetilaminopiridin (0,68 g; 5,57 mmol; 0,2 ekv.) i tetrahidrofuran (420 mL), da bi se dobio žuti rastvor. Dodat je zatim di-terc-butil dikarbonat (18,25 g; 83,62 mmol; 3 ekv.) i smeša je grejana na temperaturi refluksa tokom 16 h. Praćenje TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom ukazali su da reakcija nije bila završena. Da bi se reakcija završila, bili su neophodni dodatni di-terc-butil dikarbonat (6,08 g; 27,87 mmol; 1 ekv.) i dodatno grejanje na temperaturi refluksa tokom 2 h. Dodati su dalje metanol (420 mL) i hidrazin monohidrat (11,16 g; 222,98 mmol; 8 ekv.) i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Prema TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupku, bili su neophodni dodatni hidrazin monohidrat (2,79 g; 55,75 mmol; 2 ekv.) i dalje mešanje preko noći, da bi se ostvarila potpuna konverzija. Reakciona smeša je zatim presuta u dihlorometan (800 mL) i uzastopno je ispirana sa 1N HCl (250 mL), vodenim 10% rastvorom bakar(II) sulfata (250 mL) i zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3(250 mL), nakon čega je osušena upotrebom MgSO4, profiltrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Ostatak je rastvoren u 1,4-dioksanu (400 mL) i tretiran je sa 4N HCl/1,4-dioksanom (200 mL) na sobnoj temperaturi tokom 60 minuta, sve dok praćenje TLC postupkom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) nije ukazalo da je reakcija završena. Reakciona smeša je zatim razblažena vodom (600 mL), pH je podešen na 10-11 dodavanjem 3M NaOH i smeša je ekstrahovana sa CH2Cl2(3×250 mL). Organski slojevi su spojeni i koncentrovani pod sniženim pritiskom. Ostatak je spojen sa vodenim slojem i koncentrovan je destilacijom sa azeotropom sek-butanol-voda pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je ekstrahovan dihlorometanom koji je sadržavao 10% apsolutnog etanola (2 ×500 mL). Organski slojevi su konačno spojeni, osušeni upotrebom MgSO4, profiltrirani i koncentrovan in vacuo, da bi se dobilo 12,80 g (čistoće od 80-90%, kvantitativno) benzil ((1-(4-aminobutil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamata u vidu tamno žutog ulja. Supstanca je upotrebljena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0171] MS (ESI+) m/z 432,2 [M+H]<+>

Primer 1 (u ilustrativne svrhe)

[0172]

N-(4-(4-Amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamid

[0173] Korak 1: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, 1-(4-((tercbutildimetilsilil)oksi)butil)-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin (pogledati pripremu B) (9,97 g; 25,99 mmol) i hloroform (130 mL). U rastvor je zatim u procijama tokom 15 minuta dodavana čvrsta 3-hlorobenzoperoksoična kiselina (4,93 g; 28,59 mmol; 1,1 ekv.) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 1 sata. Praćenja TLC (benzen/metanol/aceton 1:1:8) i HPLC/MS postupkom su ukazala na potpunu potrošnju početnog materijala nakon daljeg dodavanja 3-hlorobenzoperoksoične kiseline (1,35 g; 7,80 mmol; 0,3 ekv.) i dodatnog mešanja tokom 30 minuta. Reakciona smeša je zatim preraspodeljena između hloroforma i zasićenog vodenog rastvora natrijum bikarbonata, pa su slojevi razdvojeni. Organska faza je uzastopno ispirana sa zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata i zasićenim rastvorom soli, a potom je osušena upotrebom Na2SO4, profiltrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom, da bi se dobilo 9,64 g (93%) 1-(4-((terc-butildimetilsilil)oksi)butil)-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin 5-oksida u vidu čvrste supstance bež-braon boje. Materijal je upotrebljen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0174] MS (ESI+) m/z 400,1 [M+H]<+>

[0175] Korak 2: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, 1-(4-((tercbutildimetilsilil)oksi)butil)-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin 5-oksid (9,64 g; 24,12 mmol), hloroform (100 mL) i rastvor amonijaka (32%, 100 mL). U dvofaznu smešu je zatim u jednoj porciji dodat 4-metilbenzen-1-sulfonil hlorid (5,52 g; 28,95 mmol; 1,2 ekv.) i reakciona smeša je energično mešana na sobnoj temperaturi sve dok praćenja TLC (benzen/metanol/aceton 1:1:8) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je konverzija završena nakon 2 h. Smeša je zatim preraspodeljena između hloroforma (150 mL) i zasićenog rastvora soli (250 mL). Organski sloj je odvojen od vodenog sloja i ispran je zasićenim rastvorom soli (2 ×150 mL), nakon čega je osušen upotrebom Na2SO4, profiltriran i uparen pod sniženim pritiskom da bi se dobilo 8,57 g (89%) 1-(4-((terc-butildimetilsilil)oksi)butil)-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina u vidu čvrsta supstanca rđasto-braon boje. Materijal je upotrebljen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0176] MS (ESI+) m/z 399,1 [M+H]<+>

[0177] Korak 3: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, 1-(4-((tercbutildimetilsilil)oksi)butil)-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin (8,57 g, 21,50 mmol), tetrahidrofuran (90 mL), voda (90 mL) i sirćetna kiselina (270 mL) i dobijeni crvenkasti rastvor je mešan na 60°C sve dok praćenja TLC (benzen/metanol/aceton 1:1:8) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je konverzija završena nakon 16 h. Reakciona smeša je zatim ostavljena da se ohladi do 0°C i podešen je pH na 8 dodavanjem 10M NaOH (~ 333 mL), u kapima. Vodeni sloj je ekstrahovan sa smešom etil acetata i etanola (5 ×200 mL). Organski slojevi su spojeni i koncentrovani pod sniženim pritiskom, pa je rezultujuća čvrsta supstanca ekstrahovana sa DMF, da bi se uklonile soli natrijum acetata. Ekstrakt je konačno koncentrovan in vacuo da bi se dobilo 6,78 g (92%) 4-(4-amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butan-1-ol acetata u vidu bež-braon čvrste supstance.

[0178] MS (ESI+) m/z 285,1 [M+H]<+>

[0179] 4 Korak: Tionil hlorid (7,04 g; 59,20 mmol; 3 ekv.) je dodat u suspenziju 4-(4-amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butan-1-ol acetata (6,78 g; 19,73 mmol) u dihloretanu (300 mL) i žuto-bež smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. HPLC/MS praćenje je pokazalo da je reakcija završena. Smeša je zatim ohlađena do 0°C i polako je dodat metanol (25 mL). Isparljive materije su uklonjene pod sniženim pritiskom, dok je ostatak uzastopno ispiran acetonom i dietiletrom, pa osušen pod visokim vakuumom da bi se dobilo 5,021 g (75%) 1-(4-hlorobutil)-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin hidrohlorida u vidu žuto bež čvrste supstance. Rastvori za ispiranje su izdvojeni filtriranjem, a talog je uzastopno ispiran acetonom i dietiletrom i osušen pod visokim vakuumom, da bi se dobilo 0,401 g (6%) druge frakcije proizvoda.

[0180]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 13,88 (s, 1H), 8,74 (br s, 2H), 8,26 (d, 1H), 7,83 (d, 1H), 7,72 (t, 1H), 7,58 (t, 1H), 4,62 (m, 2H), 3,71 (m, 2H), 3,02 (q, 2H), 1,94 (m, 4H), 1,41 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 303,1 [M+H]<+>

[0181] 5 Korak: U suspenziju 1-(4-hlorobutil)-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin hidrohlorida (150 mg; 0,442 mmol) u anhidrovanom DMA-u (4 mL), dodati su DIPEA (229 mg; 1,79 mmol; 4 ekv.) i tetrahidro-2H-piran-4-amin (134 mg; 1,326 mmol; 3 ekv.) i smeša je mešana na 100°C tokom 4,5 dana. HPLC/MS praćenje je pokazalo da se željena supstanca obrazovala. Smeša je zatim koncentrovana in vacuo, nakon čega je ostatak prečišćen preparativnim HPLC-om da bi se dobilo 67 mg (42%) 2-etil-1-(4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina u vidu žuto-bež čvrste supstance.

[0182]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,06 (dd, 1H), 7,62 (dd, 1H), 7,42 (ddd, 1H), 7,26 (ddd, 1H), 6,53 (br s, 2H), 4,54 (t, 2H), 3,84 (m, 2H), 3,25 (dd, 2H), 2,96 (q, 2H), 2,85 (m, 1H), 2,75 (t, 2H), 1,93-1,73 (m, 4H), 1,63 (m, 2H), 1,38 (t, 3H), 1,33 (m, 2H); MS (ESI+) m/z 368,1 [M+H]<+>

[0183] 6 Korak: U tikvicu oblika kruške su dodati štapićasti magnet za mešanje, 2-etil-1-(4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin (43 mg; 0,117 mmol; pripremljen jonoizmenjivačkom hromatografijom na „Agilent StratoSpheres PL-HCO3MP” smoli za uklanjanje tragova mravlje kiseline), 2M NaOH (88 µL; 0,176 mmol; 1,5 ekv.) i voda (1 mL) da bi se dobila suspenzija bledo žute boje. Nakon dodavanja anhidrida sirćetne kiseline (22 µL; 0,234 mmol; 2 ekv.), dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi sve dok praćenja TLC (CH2Cl2/MeOH 9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala na potpunu potrošnju početnog materijala nakon dva dana. Reakciona smeša je zatim direktno podvrgnuta preparativnom TLC postupku (SiO220 cm<2>, CH2Cl2/MeOH 9:1) da bi se dobilo 10,4 mg (22%) beličaste čvrste supstance.

[0184]<1>H NMR (300 MHz; CD3OD) (smeša rotamera) δ 8,09 (m, 1H), 7,71 (d, 1H), 7,50 (t, 1H), 7,35 (t, 1H), 4,59 (kvint.2H), 4,28 (m, 0,4H), 4,01-3,77 (m, 2,6H), 3,42 (m, 2H), 3,28 (m, 2H), 3,03 (m, 2H), 2,11 (s, 1,8H), 2,07 (s, 1,2H), 2,02-1,54 (m, 8H), 1,53-1,43 (m, 3H); MS (ESI+) m/z 410,1 [M+H]<+>

Primer 2 (u ilustrativne svrhe)

[0185]

1-(4-(4-Amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinoln-1-il)butil)-1-(tetrahidro-2H-piran-4-il)urea

[0186] Korak 1: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, 4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butan-1-amin (pogledati pripremu D) (1,430 g; 5,329 mmol), tetrahidro-4H-piran-4-on (533 mg; 5,329 mmol; 1 ekv.) i 1,2-dihloretan (30 mL). Nakon dodavanja natrijum triacetoksiborohidrida (1,581 g; 7,460 mmol; 1,4 ekv.) i sirćetne kiseline (320 mg; 5,329 mmol; 1 ekv.), smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Praćenja reakcije HPLC/MS i TLC postupkom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1) su pokazala da je potrošnja polaznog materijala bila potpuna. Reakcija je zaustavljena sa 1M NaOH (30 mL), nakon čega su slojevi razdvojeni i vodena faza je ekstrahovana sa 1,2-dihloretanom (3 ×30 mL). Organski slojevi su spojeni i koncentrovani in vacuo, a uljasti ostatak je osušen destilacijom sa azeotropom toluen-voda pod sniženim pritiskom i zatim u visokom vakuumu. Sirovi proizvod je podvrgnut hromatografiji na koloni na silika gelu (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 440:9:1 do 190:9:1) da bi se dobilo 1,652 g (88%) N-(4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)tetrahidro-2H-piran-4-amina u vidu tamno žutog ulja.

[0187]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) δ 9,30 (s, 1H), 8,27 (m, 1H), 8,19 (m, 1H), 7,64 (m, 2H), 4,55 (t, 2H), 3,96 (m, 2H), 3,37 (m, 2H), 3,00 (q, 2H), 2,72 (t, 2H), 2,63 (m, 1H), 2,03 (m, 2H), 1,79 (m, 2H), 1,68 (m, 2H), 1,54 (t, 3H), 1,39 (m, 2H); MS (ESI+) m/z 353,4 [M+H]<+>

[0188] Korak 2: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, N-(4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)tetrahidro-2H-piran-4-amin (824 mg; 2,338 mmol), trietilamin (473 g; 4,675 mmol; 2 ekv.) i 1,2-dihloretan (15 mL) da bi se dobio rastvor žute boje. Nakon dodavanja di-terc-butil dikarbonata (510 mg; 2,338 mmol; 1 ekv.) reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Praćenja reakcije HPLC/MS i TLC postupkom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1) pokazalo je potpunu potrošnju polaznog materijala. Reakciona smeša je zatim isprana sa 5% limunskom kiselinom (15 mL) i zasićenim rastvorom soli (15 mL). Organski sloj je osušen upotrebom Na2SO4, nakon čega je profiltriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi se dobilo 1,006 g (95%) terc-butil (4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(tetrahidro-2H-piran-4-il)karbamata u vidu ulja crveno-braon boje.

[0189]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) δ 9,30 (s, 1H), 8,28 (dd, 1H), 8,13 (dd, 1H), 7,64 (m, 2H), 4,54 (t, 2H), 3,98 (m, 2H), 3,39 (t, 2H), 3,16 (m, 2H), 3,00 (q, 2H), 1,95 (m, 2H), 1,82-1,49 (m, 9H), 1,40 (s, 9H); MS (ESI+) m/z 453,6 [M+H]<+>

[0190] Korak 3: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, terc-butil (4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(tetrahidro-2H-piran-4-il)karbamat (1,002 g; 2,214 mmol) i dihlorometan (15 mL) da bi se dobio rastvor tamnožute boje. U rastvor je zatim u porcijama tokom 5 minuta dodavana čvrsta 3-hlorobenzoperoksoična kiselina (0,955 g; 5,535 mmol; 2,5 ekv.) i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi sve dok praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je reakcija završena nakon 3 h. U rastvor je dalje dodat rastvor amonijaka (32%, 15 mL), nakon čega je sledilo dodavanje p-toluensulfonil hlorida (1,013 g; 5,313 mmol; 2,4 ekv.) i dalje energično mešanje dvofazne smeše na sobnoj temperaturi preko noći. Praćenja reakcije HPLC/MS i TLC postupkom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) su pokazala potpunu potrošnju polaznog materijala. Dva sloja su razdvojena i vodena faza je ekstrahovana sa CH2Cl2(50 mL). Organski slojevi su spojeni, isprani rastvorom natrijum bikarbonata (zasićeni rastvor natrijum bikarbonata:voda = 1:1,1 ×50 mL), pa koncentrovani in vacuo. Ostatak je podvrgnut hromatografiji na koloni sa silika gelom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 540:9:1) da bi se dobilo 613 mg (59%) terc-butil (4-(4-amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(tetrahidro-2H-piran-4-il)karbamata u vidu žuto-bež čvrste supstance.

[0191]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) (smeša rotamera) δ 7,90 (dd, 1H), 7,82 (dd, 1H), 7,50 (ddd, 1H), 7,30 (ddd, 1H), 5,42 (br s, 2H), 4,46 (t, 2H), 3,98 (m, 2,5H) 3,39 (t, 2H), 3,18 (2,4H), 2,94 (q, 2H), 1,93 (m, 2H), 1,82-1,53 (m, 6H), 1,48 (t, 3H), 1,41 (s, 9H); MS (ESI+) m/z 468,3 [M+H]<+>

[0192] 4 Korak: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, terc-butil (4-(4-amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(tetrahidro-2H-piran-4-il)karbamat (602 mg; 1,287 mmol) i anhidrovani 1,4-dioksan (10 mL) da bi se dobila suspenzija žuto-bež boje. Dodata je zatim smeša 4N HCl/1,4-dioksana (10 mL) i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperature tokom 2,5 dana. Praćenja reakcije HPLC/MS i TLC postupkom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) pokazala su potpunu potrošnju polaznog materijala. Dobijeni talog je izdvojen filtriranjem, pa je ispran anhidrovanim Et2O (3 ×20 mL) i dejonizovan jonoizmenjivačkom hromatografijom na „Agilent StratoSpheres PL-HCO3MP SPE” patroni (kvaternerna so amina (HCO3<->oblik) vezana za polimer, koja se upotrebljava za uklanjanje TFA ili HCl soli ekstrakcijom preko čvrste faze (SPE)-Agilent, proizvod br. PL3540-G603) da bi se izolovao slobodan amin. Sirova supstanca je prečišćena fleš hromatografijom na silika gelu (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) da bi se dobilo 363 mg 2-etil-1-(4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina u vidu žuto-bež čvrste supstance.

[0193]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) δ 7,97 (d, 1H), 7,82 (d, 1H), 7,50 (dt, 1H), 7,31 (dt, 1H), 5,39 (br s, 2H), 4,48 (t, 2H), 3,95 (m, 2H), 3,37 (dt, 2H), 2,94 (q, 2H), 2,70 (t, 2H), 2,63 (m, 1H), 2,01 (m, 2H), 1,79 (m, 2H), 1,65 (m, 2H), 1,48 (t, 3H), 1,37 (m, 2H); MS (ESI+) m/z 368,2 [M+H]<+>

[0194] 5 Korak: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, 2-etil-1-(4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin (367 mg; 0,999 mmol), trietilamin (101 mg; 0,999 mmol; 1 ekv.) i anhidrovani hloroform (5 mL). Žuti rastvor je ohlađen do 0-4°C u ledenom kupatilu, pa je dodat trimetilsilil izocijanat (127 mg; 1,099 mmol; 1,1 ekv.) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi. Praćenja reakcije HPLC/MS i TLC postupkom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1) su pokazala nepotpunu potrošnju polaznog materijala nakon 1 h. Da bi se reakcija završila, na svakih 30 minuta tokom narednih 5 h je dodavano još trimetilsilil izocijanat (127 mg; 1,099 mmol; 1 ekv.). Reakciona smeša je zatim koncentrovana pod sniženim pritiskom, a ostatak je prečišćen preparativnim TLC postupkom (SiO220 cm<2>, CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1), da bi se dobilo 273 mg (67%) beličaste čvrste supstance.

[0195]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,02 (dd, 1H), 7,61 (dd, 1H), 7,41 (ddd, 1H), 7,25 (ddd, 1H), 6,41 (br s, 2H), 5,76 (br s, 2H), 4,49 (t, 2H), 3,96 (m, 1H), 3,85 (dd, 2H), 3,29 (m, 2H), 3,07 (t, 2H), 2,95 (q, 2H), 1,79 (m, 2H), 1,71-1,53 (m, 4H), 1,44 (m, 2H), 1,38 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 411,2 [M+H]<+>

Primer 4 (u ilustrativne svrhe)

[0196]

1-(4-(4-Amino-2-((etilamino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-1-(tetrahidro-2H-piran-4-il)urea

[0197] Koraci 1-5: Priprema je urađena kao što je opisano u Primeru 2, upotrebom benzil ((1-(4-aminobutil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamata (pogledati pripremu E) (3,5 g; 8,11 mmol) kao početnog materijala i da bi se dobilo 249 mg (ukupan prinos za 5 koraka od 5%) benzil ((4-amino-1-(4-(1-(tetrahidro-2H-piran-4-il)ureido)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamata u vidu smeđeg ulja.

[0198] MS (ESI+) m/z 574,4 [M+H]<+>

[0199] 6 Korak: U tikvicu sa okruglim dnom, opremljenu adapterom za ispiranje sa pregradom i slavinom, dodati su štapićasti magnet za mešanje, benzil ((4-amino-1-(4-(1-(tetrahidro-2H-piran-4-il)ureido)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamat (245 mg; 0,427 mmol) i metanol (2 mL) i tako je dobijen rastvor bledo žute boje. Nakon dodavanja 10% Pd/C (45 mg; 0,470 mmol), aparatura je spojena sa balonom napunjenim vodonikom, pa je vodonik tri puta naizmenično izvlačen vakumom i potom uduvavan. Vodonik je zatim pušten u sistem i reakciona smeša je mešana pod atmosferskim pritiskom na sobnoj temperaturi preko noći. Tokom narednih 20 h je dodato još 10% Pd/C (270 mg; 2,82 mmol; 6 ekv.), da bi se reakcija završila što je praćeno HPLC/MS postupkom. Aparatura je zatim preduvavana argonom i katalizator je uklonjen filtracijom kroz tanki jastučić CELITE<®>-a. Filterski kolač je ispiran metanolom sve dok sav proizvod nije ispran iz filtera, nakon čega su filtrati spojeni, koncentrovani pod sniženim pritiskom i osušeni pod visokim vakuumom. Ostatak je prečišćen preparativnim TLC postupkom (SiO220 cm<2>, CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 100:10:1) da bi se obezbedilo 54 mg (28%) beličaste čvrste supstance.

[0200]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,03 (d, 1H), 7,61 (dd, 1H), 7,43 (ddd, 1H), 7,26 (ddd, 1H), 6,46 (br s, 2H), 5,77 (br s, 2H), 4,61 (t, 2H), 4,04 (s, 2H), 4,02-3,79 (m, 3H), 3,34 (m, 2H), 3,09 (t, 2H), 2,63 (q, 2H), 1,85 (m, 2H), 1,74-1,53 (m, 4H), 1,46 (m, 2H), 1,06 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 440,3 [M+H]<+>

Primer 3 (u ilustrativne svrhe)

[0201]

N-(4-(4-Amino-2-((etilamino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il))acetamid

[0202] Korak 1: Trogrli balon sa okruglim dnom od 2 L je bio opremljen osmougaonim KOMET<™>magnetom za mešanje od 50 mm × 21 mm, refluks kondenzatorom povezanim sa sudom za uvođenje mehurića sa mineralnim uljem i sa dva staklena čepa. Dodati su zatim N-Boc-putrescin (56,41 g; 299,65 mmol; 1,5 ekv.), CH2Cl2(500 mL) i molekulska sita od 4Å, u vidu praha od <5 mikrona (Aldrich) (90 g) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 5 min. U porcijama je dalje dodat natrijum triacetoksiborohidrid (84,68 g; 399,53 mmol; 2 ekv.) i dobijena smeša je grejana na 40°C tokom 5 min, uz mešanje. Brzo je potom dodat rastvor oksan-4-ona (20,00 g; 199,77 mmol) u CH2Cl2(500 mL) i dobijena smeša je grejana na temperaturi refluksa preko noći. Napredovanje reakcije je praćeno TLC postupkom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1), a tačke proizvoda su detektovane tretmanom sa ninhidrinskim reagensom i hlor/o-tolidinskim reagensom. Tokom dva naredna dana, dodavano je još oksan-4-ona (4,00 g; 39,96 mmol; 0,2 ekv.), da bi se reakcija potpuno završila. Reakciona smeša je zatim ostavljena da se ohladi do sobne temperature, pa su dodati trietilamin (75,80 g; 749,12 mmol; 3,75 ekv.) i anhidrid sirćetne kiseline (45,89 g; 449,47 mmol; 2,25 ekv.) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Napredovanje reakcije je praćeno TLC postupkom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1). Reakciona smeša je zatim presuta u hladnu vodu (1,4 L), molekulska sita su uklonjena filtracijom i dihlorometanski sloj je razdvojen od vodenog sloja. Vodeni sloj je dalje ekstrahovan dihlorometanom (3 ×250 mL), a organski slojevi su spojeni i isprani zasićenim rastvorom soli (2 ×250 mL), nakon čega su osušeni upotrebom Na2SO4, proiltrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom. Sirova supstanca je prečišćena fleš hromatografijom na silika gelu (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 440:9:1) da bi se dobilo 62,8 g (kvantitativno) terc-butil (4-(N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)butil)karbamata u vidu narandžastog ulja.<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) (smeša rotamera) δ 4,81-4,43 (m, 1,6H), 4,01 (m, 2H), 3,71 (m, 0,4H), 3,56-3,30 (m, 2H), 3,29-3,02 (m, 4H), 2,20-2,00 (m, 3H), 1,93-1,35 (m, 17H). LC-MS postupak nije rađen, pošto jedinjenje ne može biti detektovano u UV oblasti.

[0203] Korak 2: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje i rastvor tercbutil (4-(N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)butil)karbamata (62,81 g; 199,76 mmol) u dihlorometanu (1,3 L). Pažljivo je zatim dodat rastvor 4N HCl/1,4-dioksana (1,3 L) i dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Napredovanje reakcije je praćeno TLC postupkom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 240:9:1), a tačke proizvoda su detektovane tretmanom sa ninhidrinskim reagensom. Reakciona smeša je zatim koncentrovana in vacuo i rezultujuća čvrsta supstanca je triturisana sa dietil etrom, pa izdvojena filtriranjem, isprana dietil etrom i osušena in vacuo, da bi se dobilo 51,46 g N-(4-aminobutil)-N-(tetrahidro-2H-pirana-4-il)acetamid hidrohlorida u vidu čvrste supstance bež boje. Supstanca je upotrebljena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0204]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) (smeša rotamera) δ 7,93 (m, 3H, NH3<+>), 4,25 (m; 0,45H), 3,99-3,71 (m; 2,55H), 3,45-3,24 (m, 2H), 3,23-3,03 (m, 2H), 2,88-2,65 (m, 2H), 2,06 (s, 1,6H), 2,01 (s, 1,4H), 1,89-1,63 (m, 2H), 1,63-1,33 (m, 6H). LC-MS postupak nije rađen, pošto jedinjenje ne može biti detektovano u UV oblasti.

[0205] Korak 3: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, N-(4-aminobutil)-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamid hidrohlorid (sirov, 51,46 g; 199,91 mmol), trietilamin (121,37 g, 1199,43 mmol; 6 ekv.) i dihlorometan (2,1 L), nakon čega je dobijeni bledo žuti rastvor ohlađen do 0-4°C u ledenom kupatilu. Pažljivo je zatim dodat rastvor 4-hloro-3-nitrohinolina (pogledati pripremu A) (45,87 g; 219,90 mmol) u CH2Cl2(1,05 L) koji je bio pripremljen u prethodnom koraku, nakon čega je rezultujuća smeša mešana na 0-4°C tokom 10 min, a zatim i na sobnoj temperaturi preko noći. Napredovanje reakcije je praćeno TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 80:18:2 i 240:9:1) i HPLC/MS postupkom, a tačke proizvoda su detektovane tretmanom sa ninhidrinskim reagensom. Reakciona smeša je potom preraspodeljena između vode (6 L) i smeše dihlorometana i metanola (9:1,1 L). Vodeni sloj je odvojen od organskog sloja i ekstrahovan je smešom dihlorometana i metanola (9:1, 3 ×1 L). Organski slojevi su spojeni, osušeni upotrebom Na2SO4, pa su proiltrirani i koncentrovani in vacuo. Sirova supstanca je prečišćena fleš hromatografijom na silika gelu (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 540:9:1), da bi se dobilo 72,89 g (94%) N-(4-((3-nitrohinolin-4-il)amino)butil)-N-(tetrahidro-2H-pirana-4-il)acetamida u vidu crveno-žutog ulja.

[0206] MS (ESI+) m/z 387,0 [M+H]<+>

[0207] Korak 4: U PARR posudu od 250 mL (posuda pod pritiskom, Parr Instrument GmbH, Nemačka) su dodati N-(4-((3-nitrohinolin-4-il)amino)butil)-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamid (16,89 g; 43,71 mmol), 5% platina na ugljeniku (8,60 g; 2,19 mmol; 5 mol%) i toluen (90 mL). Posuda je postavljena na PARR šejker i podvrgnuta pritisku do 50 psi (3,5 kg/cm<2>). Reakcija je praćena TLC postupkom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 240:9:1) i završila se nakon jednog sata. Katalizator je uklonjen filtriranjem kroz mali jastučić CELITE<®>Hiflo Supercel-a, a filterski kolač je ispran nekoliko puta etanolom, pa su filtrati spojeni. Isparljive supstance su uklonjene pod sniženim pritiskom i sirova supstanca je prečišćena fleš hromatografijom na silika gelu (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 240:9:1 do 140:9:1) da bi se dobilo 14,28 g (92%) N-(4-((3-aminohinolin-4-il)amino)butil)-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamida u vidu crvenonarandžastog ulja.

[0208]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) (smeša rotamera) δ 8,49 (s, 0,4H), 8,45 (s, 0,6H), 8,02-7,92 (m, 1H), 7,91-7,73 (m, 1H), 7,53-7,38 (m, 1H), 4,55 (m; 0,6H), 4,16-3,05 (m; 11,4H), 2,14 (s, 1,8H), 2,04 (s, 1,2H), 1-90-1,44 (m, 8H); MS (ESI+) m/z 357,0 [M+H]<+>

[0209] Korak 5: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, N-(4-((3-aminohinolin-4-il)amino)butil)-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamid (1,00 g, 2,81 mmol), N-Boc-N-etilglicin (0,68 g; 3,37 mmol; 1,2 ekv.), 2-(3H-[1,2,3]triazolo[4,5-b]piridin-3-il)-1,1,3,3-tetrametilizuronijum heksafluorofosfat(V) (HATU, 1,28 g; 3,37 mmol; 1,2 ekv.), trietilamin (0,85 g; 8,42 mmol; 3 ekv.), 4-dimetilaminopiridin (0,03 g; 0,028 mmol; 0,1 ekv.) i anhidrovani DMF (20 mL) da bi se dobio crveno-žuti rastvor. Reakciona smeša je zatim mešana na sobnoj temperaturi sve dok praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je konverzija završena nakon oko 10-12 sati. Rastvarač je zatim uklonjen pod sniženim pritiskom, a ostatak, rastvoren u etil acetatu, je ispran vodom. Organski sloj je osušen upotrebom Na2SO4, nakon čega je profiltriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom. Ostatak je zatim rastvoren u etanolu (20 mL), dodat je 2M NaOH (4,91 mL; 9,82 mmol; 3,5 ekv.) i dobijena smeša je grejana na temperaturi refluksa sve dok praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je konverzija završena nakon 18 h. Reakciona smeša je dalje koncentrovana in vacuo i ostatak je preraspodeljen između dihlorometana (100 mL) i 1M HCl (50 mL). Organski sloj je osušen upotrebom Na2SO4, pa je profiltriran i koncentrovan in vacuo. Sirova supstanca je prečišćena fleš hromatografijom na silika gelu (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 240:9:1) da bi se dobilo 1,24 g (84%) terc-butil etil((1-(4-(N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)butil))-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)karbamata u vidu žuto-narandžastog ulja.

[0210] MS (ESI+) m/z 524,8 [M+H]<+>

[0211] Korak 6: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, terc-butil etil((1-(4-(N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)karbamat (1,24 g; 2,37 mmol) i hloroform (100 mL). U rastor je zatim u porcijama tokom 15 minuta dodavana čvrsta 3-hlorobenzoperoksoična kiselina (1,02 g; 5,92 mmol; 2,5 ekv.), pa je reakciona smeša mešana na sobnoj temperaturi preko noći, sve dok praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je konverzija završena. Rastvor je zatim preraspodeljen između hloroforma (100 mL) i zasićenog vodenog rastvora natrijum bikarbonata (100 mL), nakon čega su razdvojeni slojevi. Organski sloj je uzastopno ispiran zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (100 mL) i zasićenim rastvorom soli (100 mL), nakon čega je osušen upotrebom Na2SO4, profiltriran i dalje koncentrovan pod sniženim pritiskom, da bi se dobilo 1,33 g (kvantitativno) 2-(((tercbutoksikarbonil)(etil)amino)metil)-1-(4-(N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)butil)-1Himidazo[4,5-c]hinolin 5-oksida u vidu crveno-braon ulja. Supstanca je upotrebljena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0212] MS (ESI+) m/z 540,0 [M+H]<+>

[0213] Korak 7: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, 2-(((tercbutoksikarbonil)(etil)amino)metil)-1-(4-(N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamido)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin 5-oksid (1,33 g; 2,46 mmol), hloroform (30 mL) i rastvor amonijaka (32%, 30 mL). U dvofaznu smešu je zatim u jednoj porciji dodat p-toluensulfonil hlorid (0,47 g; 2,46 mmol; 1 ekv.) i reakciona smeša je energično mešana na sobnoj temperaturi preko noći, sve dok praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je konverzija završena. Reakciona smeša je zatim razblažena hloroformom (70 mL) i faze su razdvojene. Vodeni sloj je podešen na pH 7 sa 2M HCl i ekstrahovan je hloroformom (2×100 mL). Organski slojevi su spojeni, isprani zasićenim rastvorom soli (150 mL), nakon čega su osušeni upotrebom Na2SO4, proiltrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 240:9:1) da bi se dobilo 430 mg žuto-bež čvrste supstance. Ova supstanca je triturisana sa vrelim rastvaračima (uzastopno etil acetatom, acetonom i metanolom), pa je ohlađena i izdvojena filtriranjemo, da bi se uklonili sporedni proizvodi. Deo čvrste supstance je rastvoren u hloroformu (25 mL) i tretiran je rastvorom 4N HCl/1,4-dioksana (25 mL) na sobnoj temperaturi preko noći, da bi se uklonila Boc-zaštitna grupa. Nakon uparavanja isparljivih materija in vacuo, ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1), da bi se dobilo 202 mg beličaste čvrste supstance.

[0214]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) (smeša rotamera) δ 7,91 (t, 1H), 7,83 (m, 1H), 7,52 (m, 1H), 7,33 (t, 1H), 5,42 (br s, 2H), 4,59 (m; 2,4H), 4,10 (s, 2H), 4,01 (m, 2H), 3,71 (m; 0,6H), 3,42 (m, 2H), 3,25 (dt, 2H), 2,79 (q, 2H), 2,13 (s, 1,8H), 2,09 (s, 1,2H), 1,98 (m, 2H), 1,86-1,53 (m, 6H), 1,18 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 439,3 [M+H]<+>

Primer 5 (u ilustrativne svrhe)

[0215]

N-(4-(4-Amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-il)butil)-N-(tetrahidro-2H-piran-4-il)acetamid

[0216] Korak 1: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, 4-(2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butan-1-ol (pogledati pripremu C) (9,48 g sirovog materijala, što odgovara -14,47 mmol početnog materijala) i dihloretan (400 mL), da bi se dobio rastvor žuto-braon boje. Nakon dodavanja tionil hlorida (6,89 mL; 95,00 mmol; 6,5 ekv.), smeša je mešana na sobnoj temperature tokom 12 h, sve dok praćenja TLC (CH2Cl2/MeOH 9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je reakcija završena. Isparljive materije su uklonjene pod sniženim pritiskom, dok je ostatak rastvoren u dihlorometanu, nakon čega je bazifikovan sa trietilaminom (7,45 g; 73,67 mmol; 5 ekv.) i prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu (CH2Cl2/MeOH 95:5), da bi se dobilo 3,35 g (72%, na osnovu 14,47 mmol polaznog materijala) 1-(4-hlorobutil)-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolina u vidu crvenkasto-braon ulja.

[0217] MS (ESI+) m/z 317,9319,8 [M+H]<+>

[0218] Korak 2: U reakcioni balon su dodati štapićasti magnet za mešanje, 1-(4-hlorobutil)-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin hidrohlorid (3,35 g; 9,46 mmol) i voda (300 mL), da bi se dobila suspenzija crvenkasto-braon boje. Po dodavanju magnezijum monoperoksiftalat heksahidrata (MMPP) (4,68 g; 9,46 mmol; 1 ekv.), smeša je mešana na 60°C. Nakon reakcionog vremena od 2 h, dodat je magnezijum monoperoksiftalat heksahidrat (4,68 g; 9,46 mmol; 1 ekv.) i smeša je dalje mešana na 60°C tokom 90 min, sve dok praćenja TLC (CH2Cl2/MeOH 9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je reakcija završena. Reakciona smeša je zatim ekstrahovana sa hloroformom (3 ×100 mL), dok su organski slojevi spojeni i isprani zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata (1x50 mL). Bikarbonatni sloj je ekstrahovan hloroformom (3 ×50 mL), a organski slojevi su spojeni i isprani zasićenim rastvorom soli (100 mL), nakon čega su osušeni upotrebom Na2SO4, proiltrirani i koncentrovani in vacuo da bi se dobilo 1,75 g (55%) 1-(4-hlorobutil)-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin 5-oksida u vidu tamno žutog ulja. Materijal je upotrebljen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0219] MS (ESI+) m/z 333,9335,8 [M+H]<+>

[0220] Korak 3: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, 1-(4-hlorobutil)-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin 5-oksid (1,75 g; 5,24 mmol), hloroform (50 mL) i rastvor amonijaka (32%, 50 mL). U dvofaznu smešu je zatim u jednoj porciji dodavan 4-metilbenzen-1-sulfonil hlorid (1,20 g; 6,29 mmol; 1,2 ekv.) i reakciona smeša je energično mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Praćenja TLC (CH2Cl2/MeOH 9:1) i HPLC/MS postupkom su ukazala da je reakcija završena i da je obrazovan željeni proizvod. Smeša je zatim razblažena hloroformom (100 mL) i zasićenim rastvorom soli (150 mL). Organski sloj je odvojen od vodenog sloja i ispran je zasićenim rastvorom soli (2 ×100 mL), nakon čega je osušen upotrebom Na2SO4, profiltriran i uparen pod sniženim pritiskom. Preostalo smeđe-žuto ulje je prečišćeno preparativnim HPLC postupkom da bi se dobilo 586 mg (34%) 1-(4-hlorobutil)-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina u vidu žute čvrste supstance.

[0221] MS (ESI+) m/z 332,9334,8 [M+H]<+>

[0222] 4 Korak: U zaptivenoj vajlici, smeša 1-(4-hlorobutil)-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina (150 mg; 0,451 mmol), natrijum jodida (68 mg; 0,451 mmol; 1 ekv.), N-etil-N-izopropilpropan-2-amina (116 mg; 0,901 mmol; 2 ekv.), 4-aminotetrahidropirana (137 mg; 1,352 mmol; 3 ekv.) i molekulskog sita od 4Å, u vidu praha <5 mikrona (Aldrich) (750 mg) u anhidrovanom DMA (4,5 mL), mešana je na 100°C tokom 4 dana, sve dok HPLC/MS praćenje nije ukazalo da je reakcija završena i da je obrazovana željena supstanca. Reakciona smeša je zatim profiltrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom da bi se dobilo 302 mg 2-(2-metoksietil)-1-(4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina u vidu smeđeg ostatka. Materijal je upotrebljen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0223] MS (ESI+) m/z 398,0 [M+H]<+>

[0224] 5 Korak: U tikvicu oblika kruške su dodati štapićasti magnet za mešanje, 2-(2-metoksietil)-1-(4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin (302 mg; 0,760 mmol), 2N rastvor NaOH (3,799 mL; 7,597 mmol; 10 ekv.) i voda (5 mL), da bi se dobio rastvor žute boje. Nakon dodavanja anhidrida sirćetne kiseline (0,776 g; 7,597 mmol; 10 ekv.), reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 24 h i napredovanje reakcije je praćeno HPLC/MS postupkom. Dodati su zatim 2N rastvor NaOH (15,194 mL; 30,388 mmol; 40 ekv.) i anhidrid sirćetne kiseline (3,102 g; 30,388 mmol; 40 ekv.), pa je smeša mešana na sobnoj temperature tokom dodatna 24 h. Reakciona smeša je konačno profiltrirana i proizvod je izolovan preparativnim HPLC postupkom, da bi se dobilo 89 mg (27%) braonkasto-žute čvrste supstance.

[0225]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,02 (dd, 1H), 7,61 (d, 1H), 7,42 (t, 1H), 7,24 (t, 1H), 6,42 (s, 2H), 4,54 (m, 2H), 4,24-3,68 (m, 5H), 3,45-3,09 (m, 9H), 2,01 (d, 3H), 1,89-1,34 (m, 8H); MS (ESI+) m/z 439,9 [M+H]<+>

Primer 6 (u ilustrativne svrhe)

[0226]

1-(4-(4-Amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-1-(tetrahidro-2H-piran-4-il)urea

[0227] U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, 2-(2-metoksietil)-1-(4-((tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin (dobijen u Primeru 5, Koraci 1-4) (281 mg; 0,706 mmol), trietilamin (71 mg; 0,706 mmol; 1 ekv.) i anhidrovani hloroform (5 mL), da bi se dobio žuti rastvor. Rastvor je zatim ohlađen do 0-4°C u ledenom kupatilu, a nakon dodavanja trimetilsilil izocijanata (89 mg; 0,776 mmol; 1,1 ekv.), reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi. Praćenja reakcije HPLC/MS i TLC postupkom (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1) pokazalo je nepotpunu potrošnju polaznog materijala nakon 1 h. Da bi se postigla potpuna konverzija, na svakih 30 minuta tokom narednih 3,5 h je dodavano još trimetilsilil izocijanata (81 mg; 0,706 mmol; 1 ekv.). Reakcija je zatim zaustavljena dodavanjem vode (5 mL) i potom je smeša mešana na sobnoj temperaturi tokom 30 min. Smeša je dalje razblažena sa 100 mL apsolutnog etanola, nakon čega je koncentrovana pod sniženim pritiskom do približno polovine zapremine. Dodato je zatim još 100 mL apsolutnog etanola i rastvor je uparen in vacuo. Sirovi materijal je prečišćen TLC postupkom (SiO220 cm<2>, CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1) da bi se dobilo 91 mg (29%) beličaste čvrste supstance.

[0228]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,02 (dd, 1H), 7,61 (dd, 1H), 7,42 (ddd, 1H), 7,25 (ddd, 1H), 6,42 (s, 2H), 5,77 (br s, 2H), 4,52 (t, 2H), 4,04-3,76 (m, 5H), 3,38-3,24 (m, 5H), 3,19 (t, 2H), 3,08 (t, 2H), 1,88-1,53 (m, 6H), 1,45 (m, 2H); MS (ESI+) m/z 441,5 [M+H]<+>

Primer 7

[0229]

N-(4-(4-Amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-N-(1,1-dioksidotietan-3-il)acetamid

[0230] Korak 1: 4-(2-Etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butan-1-amin (pogledati pripremu D) (10,4 g; 38,7 mmol) je resuspendovan u MeOH/THF (1:1,5 v/v, 150 mL) i u kapima je zatim dodat rastvor trietilamina (51,9 mL; 373,5 mmol; 9,65 ekv.) u MeOH/THF-u (1:1 v/v, 20 mL). Dodat je zatim u porcijama 3-bromotietan 1,1-dioksid (9,3 g; 50,3 mmol; 1,3 ekv.) i dobijeni rastvor je mešan na 70°C sve dok praćenja TLC (CH2Cl2/MeOH 9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je reakcija skoro potpuno završena nakon 18 h. Reakciona smeša je zatim ostavljena da se ohladi do sobne temperature, pa je koncentrovana pod sniženim pritiskom. Smeđi ostatak je preraspodeljen između CH2Cl2i vode, nakon čega je organska faza isprana nekoliko puta vodom, a vodene faze su spojene i ekstrahovane nekoliko puta sa CH2Cl2. Organske faze su takođe spojene, osušene upotrebom MgSO4, profiltrirane i uparene. Dobijena čvrsta supstanca je uzastopno ispirana sa EtOAc i petrol etrom, nakon čega je osušena pod vakuumom da bi se dobio 3-((4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)amino)tietan 1,1-dioksid (5,68 g; 39%) kao bež čvrsta supstanca.

[0231]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 9,14 (s, 1H), 8,36 (m, 1H), 8,14 (m, 1H), 7,69 (m, 2H), 4,60 (t, 2H), 4,25 (m, 2H), 3,85 (m, 2H), 3,58 (m, 1H), 3,01 (q, 2H), 2,50 (m, 2H), 1,87 (m, 2H), 1,57 (m, 2H), 1,42 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 373,1 [M+H]<+>

[0232] Korak 2: U rastvor 3-((4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)amino)tietan 1,1-dioksida (3,14 g; 8,42 mmol) u CH2Cl2(30 mL), na 0°C su dodati trietilamin (3,5 mL; 25,3 mmol; 3 ekv.) rastvoren u CH2Cl2(5 mL) i anhidrid sirćetne kiseline (3,1 mL; 33,7 mmol; 4 ekv.) rastvoren u CH2Cl2(5 mL). Smeša je zatim mešana tokom 1 h na 0°C, a zatim i na sobnoj temperaturi tokom 18 h, sve dok HPLC/MS praćenje nije ukazalo da je konverzija završena. Reakciona smeša je dalje profiltrirana i filtrat je preraspodeljen između CH2Cl2i vode. Organska faza je isprana tri puta sa vodom, dok su vodene faze spojene i isprane dva puta sa CH2Cl2, Organski slojevi su spojeni, osušeni upotrebom MgSO4, nakon čega su profiltrirani i koncentrovani. Dobijena čvrsta supstanca je zatim uzastopno isprana sa EtOAc i petrol etrom, pa je osušena pod vakuumom da bi se dobio N-(1,1-dioksidotietan-3-il)-N-(4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)acetamid (2,16 g; 62%) kao beličasta čvrsta supstanca.

[0233]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 9,14 (s, 1H), 8,35 (m, 1H), 8,15 (m, 1H), 7,69 (m, 2H), 4,72-4,12 (m, 7H), 3,39 (t, 2H), 3,02 (q, 2H), 2,03 (s, 3H), 1,76 (m, 4H), 1,42 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 415,0 [M+H]<+>

[0234] Korak 3: U rastvor N-(1,1-dioksidotietan-3-il)-N-(4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)acetamida (330 mg; 0,796 mmol) u CH2Cl2(20 mL) koji je mešan na magnetnoj mešalici, na sobnoj temperaturi je dodata peroksisirćetna kiselina (38-40% u sirćetnoj kiselini; 398 µL; 2,388 mmol; 3 ekv.) i dobijena smeša je mešana na temperaturi refluksa tokom 3 h. Završetak reakcije je praćen HPLC/MS postupkom. Smeša je zatim ohlađena do sobne temperature, razblažena je vodom (40 mL) i mešana tokom 5 min. Organski rastvarač je uparen, a nastala vodena faza je liofilizovana, da bi se dobio sirovi 1-(4-(N-(1,1-dioksidotietan-3-il)acetamido)butil)-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin 5-oksid (340 mg) kao beli prah (MS (ESI+) m/z 430,8 [M+H]<+>). Čvrsta supstanca je dalje rastvorena u CH2Cl2(15 mL) i dodat je višak rastvora amonijum hidroksida od 32% (1 mL). Zatim je u smešu, koja je energično mešana na sobnoj temperaturi ,u kapima dodat tozil hlorid (151 mg; 0,790 mol; 1 ekv.) u CH2Cl2(3 mL) i mešanje je nastavljeno, sve dok TLC (CH2Cl2/MeOH 9:1) i HPLC/MS praćenje nije ukazalo da je reakcija završena nakon 1,5 h. Smeša je konačno koncentrovana pod sniženim pritiskom, a ostatak je sonikovan u MeOH (5 mL). Dobijena čvrsta supstanca je izdvojena filtriranjem i isprana je zatim sa MeOH, da bi se dobilo 160 mg (47%) praha bele boje. Alternativno, dve uzastopne hemijske reakcije mogu biti sprovedene u jednom sudu, bez izolovanja N-oksidnog međuproizvoda.

[0235]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,02 (d, 1H), 7,62 (dd, 1H), 7,42 (ddd, 1H), 7,25 (ddd, 1H), 6,43 (br s, 2H), 4,93-4,13 (m, 7H), 3,39 (m, 2H), 2,95 (q, 2H), 2,03 (s, 3H), 1,74 (m, 4H), 1,38 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 430,2 [M+H]<+>

Primer 8

[0236]

Metil (4-(4-amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(1,1-dioksidotietan-3-il)karbamat

[0237] Pripremljen je kao što je opisano u Primeru 7, počevši od 600 mg (1,61 mmol) 3-((4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)amino)tietan 1,1-dioksida (iz koraka 1), a upotrebom metil hloroformiata (2 ekv.) za obrazovanje karbamata, da bi se dobilo 190 mg (23% ukupnog prinosa za 3 koraka) tozilatne soli u vidu beličaste čvrste supstance.

[0238]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,08 (d, 1H), 7,72 (d, 1H), 7,55 (t, 1H), 7,47 (d; 0,8H; 2 ×CH tozilata), 7,40 (t, 1H), 7,10 (d; 0,8H; 2 ×CH tozilata), 4,62-4,24 (m, 7H), 3,60 (s, 3H), 3,33 (m, 2H), 2,98 (q, 2H), 2,28 (s, 1,2H; CH3tozilata), 1,84-1,57 (m, 4H), 1,39 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 446,0 [M+H]<+>

Primer 9

[0239]

1-(4-(4-Amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-1-(1,1-dioksidotietan-3-il)urea

[0240] Pripremljena je kao što je opisano u Primeru 7, počevši od 80 mg (0,215 mmol) 3-((4-(2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)amino)tietan 1,1-dioksida (iz koraka 1), a upotrebom trimetilsilil izocijanata (4 ekv.) za obrazovanje uree, da bi se dobio prinos od 8,5 mg (9% ukupnog prinosa za 3 koraka) čvrste supstance bež boje.

[0241]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) (smeša rotamera) δ 8,17 (d, 1H), 8,08 (br s, 0,5H), 7,77 (d, 1H), 7,64 (t, 1H), 7,50 (t, 1H), 6,14 (br s, 2H), 5,39 (br s, 1,5H), 4,67-4,14 (m, 7H), 3,50 (m, 2H), 2,99 (m, 2H), 1,78 (m, 2H), 1,66 (m, 2H), 1,40 (m, 3H); MS (ESI+) m/z 431,2 [M+H]<+>

Primer 10

[0242]

N-(4-(4-Amino-2-((etilamino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-N-(1,1-dioksidotietan-3-il))acetamid

[0243] Koraci 1-3: Pripremljen je kao što je opisano u Primeru 7, upotrebom benzil ((1-(4-aminobutil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamata (pogledati pripremu E) (1 g; 2,317 mmol) kao početnog materijala, da bi se dobio prinos od 261 mg (19% od 3 koraka) benzil ((4-amino-1-(4-(N-(1,1-dioksidotietan-3-il)acetamido)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamata u vidu beličaste pene.

[0244]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) δ 7,85 (m, 2H), 7,53 (ddd, 1H), 7,43-7,28 (m, 6H), 5,46 (br s, 2H), 5,23 (s, 2H), 4,84 (s, 2H), 4,66-4,19 (m, 7H), 3,55-3,22 (m, 4H), 2,07 (s, 3H), 1,97-1,56 (m, 4H), 1,10 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 573,3 [M+H]<+>

[0245] 4 Korak: U tikvicu sa okruglim dnom, opremljenu adapterom za ispiranje sa pregradom i slavinom, dodati su magnet za mešanje, benzil ((4-amino-1-(4-(N-(1,1-dioksidotietan-3-il)acetamido)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamat (261 mg; 0,440 mmol) i metanol (20 mL) i time je dobijen bezbojni rastvor. Nakon dodavanja 10% paladijuma na aktivnom uglju (469 mg; 0,440 mmol; 1 ekv.), aparatura je povezana sa balonom ispunjenim vodonikom i naizmenično je tri put balon pražnjen vakuumom i punjen vodonikom. Vodonik je zatim pušten u sistem i reakciona smeša je mešana pod atmosferskim pritiskom na sobnoj temperaturi preko noći. Praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1) i HPLC/MS postupkom su ukazala da konverzija nije bila završena. Da bi se reakcija završila, bilo je neophodno dodati još 10% paladijuma na aktivnom uglju (0,469 g; 0,440 mmol) i dalje mešati preko noći. Aparatura je zatim produvana argonom, pa je katalizator uklonjen filtracijom kroz tanki jastučić CELITE<®>Hiflo Supercel-a na delimično grubo poroznom (poroznost = 16-40 µm) staklenom levku za filtriranje. Filterski kolač je ispran metanolom (3 ×50 mL), a filtrati su spojeni i profiltrirani kroz 0,45 um PTFE membranu, da bi se uklonili ostaci katalizatora, nakon čega su koncentrovani pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen preparativnim TLC postupkom (SiO220 cm<2>, CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1) da bi se dobilo 108 mg (53%) beličaste čvrste supstance.

[0246]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) δ 7,86 (m, 2H), 7,53 (ddd, 1H), 7,34 (ddd, 1H), 5,70 (br s, 2H), 4,64 (t, 2H), 4,61-4,21 (m, 5H), 4,10 (s, 2H), 3,42 (t, 2H), 2,79 (q, 2H), 2,10 (s, 3H), 2,03 (m, 2H), 1,78 (m, 2H), 1,17 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 459,2 [M+H]<+>

Primer 11

[0247]

Metil (4-(4-amino-2-((etilamino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(1,1-dioksidotietan-3-il)karbamat

[0248] Pripremljen je kao što je opisano u Primeru 10, počevši od 1 g (0,317 mmol) benzil ((1-(4-aminobutil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamata (pogledati pripremu E), a upotrebom metil hloroformiata (1 ekv.) za obrazovanje karbamata, da bi se dobilo 131 mg (12% ukupnog prinosa za 4 koraka) beličaste čvrste supstance.

[0249]<1>H NMR (300 MHz; CDCl3) δ 7,86 (m, 2H), 7,52 (ddd, 1H), 7,33 (ddd, 1H), 5,62 (br s, 2H), 4,60 (t, 2H), 4,54-4,35 (m, 3H), 4,33-4,18 (m, 2H), 4,09 (s, 2H), 3,73 (s, 3H), 3,39 (t, 2H), 2,78 (q, 2H), 1,99 (m, 2H), 1,73 (m, 2H), 1,17 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 475,2 [M+H]<+>

Primer 12

[0250]

1-(4-(4-Amino-2-((etilamino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-1-(1,1-dioksidotietan-3-il)urea

[0251] Korak 1: U dvogrlu tikvicu od 50 mL sa okruglim dnom, koja je bila opremljena refluksnim kondenzatorom, dodati su štapićasti magnet za mešanje, benzil ((1-(4-aminobutil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamat (pogledati pripremu E) (1,000 g; 2,317 mmol), 1,1-dioksidotietan-3-il metansulfonat (557 mg; 2,781 mmol; 1,2 ekv.), DIPEA (1,797 g; 13,90 mmol; 6 ekv.) i smeša THF/vode (4:1 v/v; 20 mL), da bi se dobila žuta suspenzija koja je potom grejana na temperaturi refluksa sve dok praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 90:9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala na potpunu potrošnju početnog materijala nakon 2 h. Reakciona smeša je zatim ostavljena da se ohladi do sobne temperature. Dodati su dalje di-tercbutil dikarbonat (Boc2O) (506 mg; 2,317 mmol; 1 ekv.), N,N-diizopropiletilamin (599 mg; 4,635 mmol; 2 ekv.) i 4-dimetilaminopiridin (28 mg; 0,232 mmol) i dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi. Nakon 18 h, praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom su ukazala da konverzija nije završena. Dodato je stoga još Boc2O (506 mg; 2,317 mmol; 1 ekv.) i reakciona smeša je dalje mešana na 60°C preko noći. Praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom su i dalje ukazivala da konverzija nije završena. Da bi se reakcija završila u potpunosti, na svakih 80 minuta tokom naredna 4 h je dodavano još Boc2O (1,011 g; 4,635 mmol; 2 ekv.) i DIPEA (599 mg; 4,635 mmol; 2 ekv.) i reakciona smeša je dalje mešana na 60°C. Reakciona smeša je zatim koncentrovana pod sniženim pritiskom, a ostatak je rastvoren u CH2Cl2(100 mL) i ispiran uzastopno sa 10% aq. CuSO4(2 ×50 mL) i zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3(2 ×50 mL). Organska faza je konačno osušena upotrebom MgSO4, profiltrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom, da bi se dobilo 1,48 g (kvantitativno, sirovo) terc-butil (4-(2-((((benziloksi)karbonil)(etil)amino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(1,1-dioksidotietan-3-il)karbamata u vidu crvenkasto žutog ulja koje će biti upotrebljeno u sledećem koraku bez dodatnog prečišćavanja.

[0252] MS (ESI+) m/z 636,4 [M+H]<+>

[0253] Korak 2: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, sirovi tercbutil (4-(2-((((benziloksi)karbonil)(etil)amino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(1,1-dioksidotietan-3-il)karbamat (1,480 g; 2,328 mmol) i CH2Cl2(20 mL), da bi se dobio crvenkastožuti rastvor. U porcijama je zatim tokom 5 minuta dodavana čvrsta 3-hlorobenzoperoksoična kiselina (1,004 g; 5,820 mmol; 2,5 ekv.) i dobijena smeša je mešana na sobnoj temperature tokom 3 h. Praćenja TLC (CHCl3/meOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom su ukazali da je konverzija završena. U rastvor je dalje dodat rastvor amonijaka (32%, 20 mL), a zatim i p-toluensulfonil hlorid (1,065 g; 5,587 mmol; 2,4 ekv.) i dvofazna smeša je energično mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom su ukazala da je konverzija završena. Dva sloja su zatim razdvojena i organski sloj je ispran vodom (20 mL), nakon čega je osušen upotrebom MgSO4, profiltriran i koncentrovan in vacuo, da bi se dobilo 1,515 g terc-butil (4-(4-amino-2-((((benziloksi)karbonil)(etil)amino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(1,1-dioksidotietan-3-il)karbamata u vidu crvenkasto-žutog ulja koje će biti upotrebljeno u sledećem koraku bez dodatnog prečišćavanja.

[0254] MS (ESI+) m/z 651,4 [M+H]<+>

[0255] Korak 3: U tikvicu sa okruglim dnom koja sadrži pregradu i ulaz za argon, dodati su sirovi terc-butil (4-(4-amino-2-((((benziloksi)karbonil)(etil)amino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(1,1-dioksidotietan-3-il)karbamat (1,515 g; 2,328 mmol) i CH2Cl2(20 mL), da bi se dobio crvenkasto-žuti rastvor. Dodati su zatim trietilamin (283 mg; 2,793 mmol; 1,2 ekv.), 4-dimetilaminopiridin (28 mg; 0,233 mmol; 0,1 ekv.) i benzil hloroformat (477 mg; 2,793 mmol; 1,2 ekv.) i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 h. U porcijama su dalje, tokom naredna 3 h, dodavani dodatni benzil hloroformat (2,54 g; 14,89 mmol; 6,4 ekv.) i trietilamin (1,51 g; 14,89 mmol; 6,4 ekv.), pa je reakciona smeša dalje mešana na sobnoj temperaturi preko noći, sve dok praćenja TLC (CHCl3/MeOH/32% rastvor amonijaka 140:9:1) i HPLC/MS postupkom nisu ukazala da je konverzija završena. Reakciona smeša je potom presuta u zasićeni vodeni rastvor NH4Cl (100 mL), pa je ekstrahovana sa dihloretanom (3 ×50 mL). Organski slojevi su spojeni, osušeni upotrebom MgSO4, profiltrirani i koncentrovani in vacuo. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silicijum dioksidu (30% EtOAc/EtOH 3:1 u petrol etru koji je sadržavao 2% koncentrovanog rastvora amonijaka), da bi se dobilo 257 mg (14%) benzil ((4-(((benziloksi)karbonil)amino))-1-(4-((terc-butoksikarbonil)(1,1-dioksidotietan-3-il)amino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil) karbamata u vidu žutog ulja.

[0256] MS (ESI+) m/z 785,6 [M+H]<+>

[0257] 4 Korak: U tikvicu sa okruglim dnom od 10 mL u koji je bio dodat štapićasti magent za mešanje, dodati su benzil ((4-(((benziloksi)karbonil)amino)-1-(4-((terc-butoksikarbonil)(1,1-dioksidotietan-3-il)amino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamat (257 mg; 0,327 mmol) i anhidrovani 1,4-dioksan (5 mL), da bi se dobio žuti rastvor. Nakon dodavanja 4N HCl/1,4-dioksana (2,5 mL), reakciona smeša je mešana na sobnoj temperature tokom 60 min. Praćenje TLC postupkom (50% EtOAc/EtOH 3:1 u petrol etru koji je sadržavao 2% koncentrovanog rastvora amonijaka) ukazalo je da je konverzija završena. Reakciona smeša je zatim koncentrovana in vacuo, a ostatak je rastvoren u metanolu i dejonizovan je jonoizmenjivačkom hromatografijom na „Agilent StratoSpheres PL-HCO3MP SPE” patroni (pogledati u predhodnom tekstu) da bi se izolovalo 230 mg (kvantitativno, sirovog) benzil ((4(((benziloksi)karbonil)amino)-1-(4-((1,1-dioksidotietan-3-il)amino))butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-l)metil)(etil)karbamata u vidu žutog ulja. Supstanca je upotrebljena u sledećem postupku bez dodatnog prečišćavanja.

[0258] MS (ESI+) m/z 685,4 [M+H]<+>

[0259] 5 Korak: U tikvicu sa okruglim dnom su dodati štapićasti magnet za mešanje, benzil ((4-(((benziloksi)karbonil)amino)-1-(4-((1,1-dioksidotietan-3-il)amino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamat (230 mg; 0,336 mmol), trietilamin (47 µL; 0,336 mmol; 1 ekv.) i anhidrovani hloroform (5 mL) , pa je dobijeni žuti rastvor ohlađen do 0-4°C u ledenom kupatilu. Nakon dodavanja trimetilsilil izocijanata (46 µL; 0,336 mmol; 1 ekv.), reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi. Napredovanje reakcije je praćeno TLC (70% EtOAc/EtOH 3:1 u petrol etru koji je sadržavao 2% koncentrovani rastvor amonijaka) i HPLC/MS postupkom. Nakon reakcionog vremena od 45 min, dodato je još trimetilsilil izocijanata (jedna kap) i bilo je neophodno dalje mešanje na sobnoj temperaturi tokom 2 h da bi se reakcija završila. Reakcija je zatim zaustavljena dodavanjem vode (1 mL) i potom mešanjem na sobnoj temperature tokom 30 min. Smeša je dalje razblažena apsolutnim etanolom (20 mL) i koncentrovana pod sniženim pritiskom do približno polovine zapremine (~10 mL). Dodat je zatim apsolutni etanol (20 mL) i rastvor je uparen in vacuo. Ostatak je rastvoren u maloj količini metanola, pa je nanet na „EXtrelut<®>NT” (br. porudžbine 1,15092,1000, Merck KGaA) i prečišćen fleš hromatografijom na silicijum dioksidu (40% EtOAc/EtOH 3:1 u petrol etru koji sadrži 2% koncentrovanog rastvora amonijaka) da bi se dobilo 110 mg (45%) benzil ((4-(((benziloksi)karbonil)amino)-1-(4-(1-(1,1-dioksidotietan-3-il)ureido)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamata u vidu svetlo žute čvrste supstance.

[0260] MS (ESI+) m/z 728,4 [M+H]<+>. NMR merenje nije urađeno usled nerastvorljivosti jedinjenja u uobičajenim NMR rastvaračima.

[0261] 6 Korak: U tikvicu sa okruglim dnom, opremljenu adapterom za ispiranje sa septumom i slavinom, dodati su štapićasti magnet za mešanje, benzil ((4-(((benziloksi)karbonil)amino)-1-(4-(1-(1,1-dioksidotietan-3-il)ureido)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-2-il)metil)(etil)karbamat (97 mg; 0,133 mmol) i metanol (20 mL), da bi se dobila bezbojna suspenzija. Nakon dodavanja 10% paladijuma na aktivnom uglju (142 mg; 0,133 mmol; 1 ekv.), aparatura je povezana sa balonom ispunjenim vodonikom, koji je zatim naizmenično tri puta pražnjen vakuumom i ispunjavan vodonikom. Vodonik je zatim pušten u sistem i reakciona smeša je mešana pod atmosferskim pritiskom na sobnoj temperaturi preko noći. Praćenja TLC (70% EtOAc/EtOH 3:1 u petrol etru koji je sadržavao 2% koncentrovani rastvor amonijaka) i HPLC/MS postupkom nisu pokazala potpunu potrošnju polaznog materijala. Aparatura je zatim produvana argonom i katalizator je uklonjen filtracijom kroz tanki jastučić CELITE<®>Hiflo Supercel-a na staklenom levku za filtriranje delimično grube poroznosti (poroznost = 16-40 µm). Filterski kolač je ispran sa MeOH (3 ×50 mL), a filtrati su spojeni i profiltirani kroz 0,45 µm PTFE membranu, da bi se uklonili ostaci katalizatora, nakon čega su koncentrovani pod sniženim pritiskom da bi se dobilo 30 mg (49%) žuto-bež čvrste supstance.

[0262]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,03 (dd, 1H), 7,61 (dd, 1H), 7,43 (ddd, 1H), 7,27 (ddd, 1H), 6,46 (s, 2H), 6,12 (s, 2H), 4,60 (t, 2H), 4,56-4,37 (m, 3H), 4,33-4,19 (m, 2H), 4,03 (s, 2H), 3,25 (m, 2H), 2,63 (q, 2H), 1,83 (m, 2H), 1,66 (m, 2H), 1,06 (t, 3H); MS (ESI+) m/z 460,1 [M+H]

Primer 13

[0263]

N-(4-(4-Amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-N-(1,1-dioksidotietan-3-il)acetamid

[0264] Korak 1: U rastvor 1-(4-hlorobutil)-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina (dobijenog u Primeru 5, koraci 1-3) (286 mg; 0,859 mmol) u anhidrovanom DMA (10 mL) dodati su natrijum jodid (129 mg; 0,859 mmol; 1 ekv.), N-etil-N-izopropilpropan-2-amin (449 µL; 2,578 mmol; 3 ekv.), tietan-3-amin hidrohlorid (341 mg; 2,578 mmol; 3 ekv.) i molekulsko sito od 4Å, u vidu praha <5 mikrona (Aldrich) (1,5 g). Žuta reakciona smeša je zatim mešana na 100°C sve dok HPLC/MS praćenje nije ukazalo da je reakcija u potpunosti završena i da je nakon 4 dana obrazovana željena supstanca. Reakciona smeša je dalje profiltrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom, da bi se dobilo 504 mg (sirovog) 2-(2-metoksietil)-1-(4-(tietan-3-ilamino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina u vidu smeđeg ostatka. Sirova supstanca je upotrebljena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0265] MS (ESI+) m/z 385,9 [M+H]<+>

[0266] Korak 2: U tikvicu oblika kruške su dodati štapićasti magnet za mešanje, sirovi 2-(2-metoksietil)-1-(4-(tietan-3-ilamino)butil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin (504 mg; 1,3 mmol), 2M NaOH (6,536 mL; 13,07 mmol; 10 ekv.) i voda (5 mL), da bi se dobila suspenzija braonkaste boje. Nakon dodavanja anhidrida sirćetne kiseline (1,22 mL; 13,07 mmol; 10 ekv.), reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. HPLC/MS praćenje je ukazalo na potpunu potrošnju početnog materijala. Reakciona smeša je zatim profiltrirana i proizvod je izolovan preparativnim HPLC postupkom, da bi se dobilo 91 mg (16%) N-(4-(4-amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-N-(tietan-3-il)acetamida u vidu žuto-bež čvrste supstance.

[0267] MS (ESI+) m/z 427,9 [M+H]<+>

[0268] Korak 3: U tikvicu oblika kruške su dodati štapićasti magnet za mešanje, N-(4-(4-amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-N-(tietan-3-il)acetamid (91 mg; 0,213 mmol), hloroform (5 mL) i metanol (5 mL), da bi se dobio svetlo žuti rastvor. U rastvor je zatim u porcijama dodavana čvrsta 3-hlorobenzoperoksoična kiselina (110 mg; 0,638 mmol; 3 ekv.), nakon čega je reakciona smeša mešana na sobnoj temperaturi preko noći. HPLC/MS praćenje je pokazalo da reakcija nije bila završena. Da bi se došlo do potpune utrošnje polaznog materijala, bilo je neophodno dodati još 3-hlorobenzoperoksoične kiseline (73 mg; 0,426 mmol; 2 ekv.) i dalje mešati smešu preko noći. Rastvor je u nastavku preraspodeljen između hloroforma (50 mL) i zasićenog vodenog NaHCO3(50 mL), pa su slojevi razdvojeni i organski sloj je uzastopno ispiran zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3(50 mL) i rastvorom soli (50 mL), nakon čega je osušen upotrebom Na2SO4, profiltriran i koncentrovan pod sniženim pritiskom. Sirova supstanca je prečišćena preparativnim HPLC postupkom, da bi se dobilo 6,4 mg (7%) beličaste čvrste supstance.

[0269]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,03 (d, 1H), 7,64 (dd, 1H), 7,46 (ddd, 1H), 7,30 (ddd, 1H), 6,42 (s, 2H), 4,66-4,16 (m, 7H), 3,84 (t, 2H), 3,39 (t, 2H), 3,30 (s, 3H), 3,20 (t, 2H), 2,03 (s, 3H), 1,86-1,62 (m, 4H); MS (ESI+) m/z 459,8 [M+H]<+>

Primer 14

[0270]

Metil (4-(4-amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(1,1-dioksidotietan-3-il)karbamat

[0271] Korak 1: N-(4-(4-amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-N-(1,1-dioksidotietan-3-il) acetamid (Primer 13) (440 mg; 0,95 mmol) je resuspendovan u metanolu (12 mL), nakon čega je sledilo dodavanje koncentrovane HCl (2,5 mL). Smeša je zatim mešana na 100°C pod mikrotalasnim zračenjem sve dok HPLC/MS praćenje nije ukazalo da je konverzija bila skoro potpuno završena, nakon 2,5 h. Reakciona smeša je zatim razblažena sa CH2Cl2(200 mL) i isprana zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3. Vodena faza je dalje ekstrahovana dva puta sa CH2Cl2, a organske faze su spojene, osušene upotrebom Na2SO4, profiltrirane i koncentrovane pod sniženim pritiskom da bi se dobilo 380 mg (87%) 3-((4-(4-amino-2-(2-metoksietil)-1Himidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)amino)tietan 1,1-dioksid hidrohlorida u vidu svetložute amorfne čvrste supstance koja je upotrebljena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0272] MS (ESI+) m/z 418,4 [M+H]<+>

[0273] Korak 2: U suspenziju 3-((4-(4-amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)amino)tietan 1,1-dioksid hidrohlorida (114 mg; 0,27 mmol) i K2CO3(94 mg; 0,81 mmol; 3 ekv.) u H2O (3 mL), na sobnoj temperaturi je dodat metil hloroformat (21 µL; 0,27 mmol; 1 ekv.), pa je smeša mešana preko noći na sobnoj temperaturi. HPLC/MS praćenje je ukazalo da reakcija nije bila završena. Da bi se došlo do potpune utrošnje polaznog materijala, bilo je neophodno dodati još metil hloroformata (21 µL; 0,27 mmol; 1 ekv.) i dalje mešati smešu tokom 1 h. Reakciona smeša je zatim razblažena sa CH2Cl2(200 mL), pa je isprana zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3. Vodena faza je odbačena, a organska faza je osušena upotrebom Na2SO4, profiltrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirova supstanca je podvrgnuta preparativnom TLC postupku (SiO220 cm<2>, CH2Cl2/metanol/32% rastvor amonijaka 190:9:1 do 230:18:2 zatim CH2Cl2/metanol/32% rastvor amonijaka 150:9:1) da bi se dobilo 50 mg (38%) bele čvrste supstance.

[0274]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,0 (d, 1H), 7,62 (dd, 1H), 7,42 (ddd, 1H), 7,26 (ddd, 1H), 6,43 (s, 2H), 4,59-4,24 (m, 7H), 3,83 (t, 2H), 3,59 (s, 3H), 3,33 (t, 2H), 3,30 (s, 3H), 3,18 (t, 2H), 1,69 (m, 4H); MS (ESI+) m/z 476,5 [M+H]<+>

Primer 15

[0275]

1-(4-(4-Amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-1-(1,1-dioksidotietan-3-il)urea

[0276] 3-((4-(4-amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)amino)tietan 1,1-dioksid hidrohlorid (dobijen u Primeru 14, Korak 1)

[0277] (270 mg; 0,64 mmol) i trietilamin (404 µL; 2,91 mmol; 4,5 ekv.) pomešani su u hloroformu (10 mL). Na 0°C je zatim dodat trimetilsilil izocijanat (96 µL; 0,71 mmol; 1,1 ekv.) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 h. Reakcija je praćena TLC (CH2Cl2/CHCl3/metanol/32% rastvor amonijaka 100:80:18:2) i HPLC/MS postupkom. Da bi se došlo do potpune utrošnje polaznog materijala, bilo je neophodno dodati još trimetilsilil izocijanata (192 µL; 1,40 mmol; 2,2 ekv.) i dalje mešati smešu na sobnoj temperaturi preko noći. Reakciona smeša je zatim profiltrirana, pa je filtrat je razblažen sa CH2Cl2(200 mL) i ispran zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3. Vodena faza je ekstrahovana dva puta sa CH2Cl2, a organski slojevi su spojeni, osušeni upotrebom Na2SO4, proiltrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom. Sirova supstanca je prečišćena preparativnim TLC postupkom (CH2Cl2/metanol/32% rastvor amonijaka 150:9:1 zatim 180:18:2), da bi se dobilo 34 mg (11%) beličaste čvrste supstance.

[0278]<1>H NMR (300 MHz; DMSO-d6) δ 8,04 (d, 1H), 7,63 (d, 1H), 7,44 (t, 1H), 7,29 (t, 1H), 6,57 (br s, 2H), 6,13 (s, 2H), 4,73-4,17 (m, 7H), 3,84 (t, 2H), 3,30 (m, 5H), 3,19 (t, 2H), 1,78 (m, 2H), 1,65 (m, 2H); MS (ESI+) m/z 461,4 [M+H]<+>

Primer A - Profilisanje in vitro:

Analiza indukcije IFN-α - indukcija IFN-α TLR agonistima u humanim PBMC

[0279] Skraćenice: BSA = goveđi serumski albumin; PBS = fosfatni pufer pH 7,4; PE = fikoeritrin; EDC = 1-etil-3-(3-dimetilaminopropil)karbodiimid hidrohlorid.

[0280] Materijali i uređaji: „Bio Plex 200 Luminex” uređaj i kompjuterski program „BioPlex Manager”; „MultiScreen” ploče sa filterom(Millipore, MABVN1250); reakcione vajle sa sniženom sposobnošću vezivanja od 1,5 ml (Sarstedt, 72,706,600); Aktivacioni pufer: 0,1 M Nadihidrogen fosfat, 0,1 M Di-Na hidrogen fosfat, pH 6,2; Rastvor sulfo-NHS (N-hidroksisulfosukcinimida): 50 mg/ml u vodi (sveže pripremljen); EDC rastvor: 50 mg/ml u vodi (sveže pripremljen); Pufer za kuplovanje: PBS; Pufer za pranje: PBS 0,05% Tween20; Pufer za blokiranje: PBS 10 mg/ml BSA 0,05% natrijum azida; Pufer za ispitivanje: PBS 10 mg/ml BSA;

Ostali materijali i uređaji (pipete, reakcione posude, šejker itd.) predstavljali su standardnu laboratorijsku opremu; voda je bila MilliQ kvaliteta, a puferi su sterilno filtrirani pre upotrebe.

(Pre-)Inkubacija ćelija:

[0281] U svakom od bunarića ploče sa U-dnom od 96 ležišta, najpre je inkubirano po 200,000 PBMC u medijumu (RPMI1640 -Gibco #61870-044 10% FBS 1% L-glutamina) tokom 5 sati, na 37°C i sa 5% CO2, a pre nego što su dodavana jedinjenja predmetnog pronalaska ili kontrole, tim redom. Nakon dodavanja jedinjenja predmetnog pronalaska ili kontrola, ćelije su inkubirane još 24 sata na 37°C i sa 5% CO2.

[0282] Luminex analiza, Korak 1: Kulovanje antitela za zrna smole:

‑ prebaciti suspenziju (smola se čuva u puferu obezbeđenom od strane proizvođača) od oko 5 miliona MicroPlex mikrosfera (= zrna smole) u rekacionu valju sa sniženom sposobnošću vezivanja

‑ centrifugirati suspenziju smole tokom 1 min na 10,000 g, odbaciti supernatant i resuspendovati talogu u 160 µl Pufera za aktivaciju, ponoviti jednom

‑ dodati 20 µl Sulfo-NHS rastvora i 20 µl EDC rastvora, vorteksovati

‑ inkubirati tokom 20 minuta u odsustvu svetlosti

‑ centirfugirati suspenziju zrna smole tokom 1 min na 10,000 g, odbaciti supernatant i resuspendovati talog u 500 µl Pufera za kuplovanje, ponoviti jednom

‑ dodati antitelo za „hvatanje” (CaptureAK eBioscience # BMS160, 5 µg po 1 Mio zrna smole) ‑ inkubirati 2 sata na ST u odsustvu svetlosti i uz „klackanje”

‑ centirfugirati suspenziju zrna smole tokom 1 min na 10,000 g, odbaciti supernatant i resuspendovati talog u 500 µl Pufera za pranje, ponoviti jednom

‑ centirfugirati suspenziju zrna smole tokom 1 min na 10,000 g, odbaciti supernatant i resuspendovati talog u 100 µl Pufera za blokiranje

[0283] „Luminex” analiza, Korak 2: Merenje

‑ dodati 100 µl Pufera za analizu u svaki bunarić ploče sa filterom (zatvoriti zaptivanjem sve neupotrebljene bunariće, lepljivom trakom), zatim ukloniti pufer

‑ dodati oko 2,000 zrna smole po bunariću, po analitu (za svaki analit se upotrebljava drugačija vrsta smole, sa jasno različitom fluorescentnom bojom), resuspendovanih u 50 µL Pufera za ispitivanje

‑ ukloniti pufer i isprati dva puta sa po 100 µl Pufera za pranje po bunariću

‑ u svaki bunarić dodati po 50 µl rastvora uzorka iz koraka (pre-)inkubacije (supernatant ćelija) ili Standarda (IFN-α standard eBioscience #BMS216MST - gradijent koncentracija, najviša standardna koncentracija 2500 pg/ml) ili Pufera za ispitivanje (kao blank proba)

‑ protresti ploču

‑ inkubirati ploču tokom 2 h na sobnoj temperaturi u odsustvu svetlosti, uz „klackanje”ploče ‑ oprati bunariće tri puta sa po 100 µl Pufera za pranje

‑ dodati po 25 µl smeše za detektovanje antitela u svaki bunarić (DetectionAK eBioscience # BMS1016BT, razblaženje 1:1000) u Puferu za ispitivanje, zatim vorteksovati ploču

‑ inkubirati ploču tokom 1 h na sobnoj temperaturi u odsustvu svetlosti, uz „klackanje”ploče ‑ oprati bunariće tri puta sa po 100 µl Pufera za pranje

‑ dodati po 50 µl Streptavidina/PE (razblaženog 1:200 u Puferu za ispitivanje) po bunariću, zatim vorteksovati ploču

‑ inkubirati ploču tokom 10 minuta na sobnoj temperaturi u odsustvu svetlosti, uz „klackanje”ploče

‑ dodati po 100 µl Pufera za ispitivanje u svaki bunarić, zatim vorteksovati ploču

‑ započeti Luminex merenje prema uputstvima proizvođača, mereći najmanje 50 zrna smole po bunariću za svaki analit

[0284] Jedinjenja su ispitivana u 8 različitih koncentracija (1 µM, 0,3 µM, 0,1 µM, 0,03 µM, 0,01 µM 0,003 µM, 0,001 µM, 0,0003 µM), upotrebom polu-logaritamskih razblaženja. Oslobađanje interferona-alfa (IFN-α) karakteriše distribucija oblika zvona u odkviru razblaženja koja su upotrebljavana. Minimalna efektivna koncentracija (MEC) je najniža koncentracija potrebna da bi se indukovalo željeno oslovađanje IFN-α. Predstavlja početak distribucije koja je oblika zvona i navedena je u nM. Drugim rečima, MEC određuje da li se jedinjenje može primenjivati u nižim koncentracijama uz postizanje željenog oslobađanja IFN-α.

[0285] Za jedinjenja iz prikazanih Primera 7-15 dobijeni su sledeći rezultati:

Tabela 1

[0286] Kao što se može zapaziti iz podataka u Tabeli 2 koja sledi, odgovarajuća uporediva jedinjenja sa 1,1-dioksidotetrahidro-3-tienil grupom umesto 1,1-dioksidotietantetrahidro-3-tienil grupe na poziciji R3 (npr. N-[4-(4-amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil]-N-(1,1-dioksidotetrahidro-3-tienil)acetamid, jedinjenje opisano u WO-A-2009/118296 u vidu primera I) pokazali su najmanje tri puta veću minimalnu efektivnu koncentraciju za oslobađanje IFN-α u poređenju sa jedinjenjima predmetnog pronalaska, ili čak uopšte nisu bila aktivna.

Tabela 2

Primer B - In vivo profilisanje:

[0287] U studijama koje slede, jedinjenje prema pronalasku je ispitivano u in vivo modelu kod cinomolgus majmuna. Procenjivano je da li i u kojoj primenjenoj dozi jedinjenja izazivaju izlučivanje IFN-α.

[0288] Preciznije, definisana jednokratna doza ispitivanog jedinjenja je primenjena cinomolgus majmunima intravenski, putem tridesetominutne infuzije. U nekoliko vremenskih tačaka nakon početka intravenske primene jedinjenja, iz životinja su prikupljani uzorci krvi (0,5 mL za približno 0,25 mL plazme), iz vena cephalica antebrachii ili vena saphena u epruvete sa K3EDTA. Uzorci krvi su čuvani na usitnjenom ledu pre centrifugiranja. Plazma je dobijena centrifugiranjem na 4°C i na približno 1800 g tokom 10 minuta, nakon čega je plazma alikvotirana u obeležene mikro epruvete i čuvana zamrznuta na -70°C ili niže. Uzorci plazme su odmrznuti, razblaženi i upotrebljeni za određivanje nivoa IFN-α upotrebom Elisa kompleta za IFN-α (npr. VeriKineTM Cinomolgus/Rhesus IFN-α ELISA komplet) prema uputstvima proizvođača.

[0289] Rezultati pokazuju da jedinjenja predmetnog pronalaska izazivaju izlučivanje IFN-α in vivo kod cinomolgus majmuna, dok primena nosača ne dovodi do merljivih nivoa IFN-α. Maksimalne koncentracije IFN-α u krvnoj plazmi obično se postižu približno 150 minuta nakon početka primene jedinjenja. Preciznije, primena jednokratne doze od 10, 3 ili 1 mg/kg jedinjenja iz Primera 7 predmetnog pronalaska, dovodi do maksimalne koncentracije IFN-α u plazmi od oko 30,000 pg/mL, oko 2500 do oko 22,000 pg/mL i oko 3000 do oko 15,000 pg/mL, tim redom. Najmanja ispitivana doza za jedinjenje iz Primera 7 je bila 0,3 mg/kg, a koja je dovela do maskimalne koncentracije IFN-α u plazmi od oko 5000 pg/ml.

Claims

Patentni zahtevi 1. Jedinjenje opšte formule (I):

gde R1 je izabran iz grupe koja se sastoji od -H, C1-6-alkil, C1-6-alkoksi, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-6-alkiltio, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil, C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, 4- do 10-člane heterocikloalkil, C3-10-cikloalkil, C6-10-aril, C6-10-aril-C1-2-alkil i 5- do 10-članog heteroaril grupe, pri čemu je navedena C1-6-alkil, C1-6-alkoksi, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-6-alkiltio, C1- 3-alkiltio-C1-3-alkil, C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, C6-10-aril, 4- do 10-člane heterocikloalkil, C3- 10-cikloalkil, C6-10-aril-C1-2-alkil i 5- do 10-člana heteroaril grupa izborno supstituisana sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-4-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R4)2, -N(R4)2, -CO-R4, -COO-R4, -N3, -NO2i -CN grupe; R2 je izabran iz grupe koja se sastoji od -CO-R5, -CONH-R5 i -COO-R5; R3 je 1,1-dioksotietan-3-il, koji je izborno supstituisan sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koju čine C1-4-alkil, -OH i halogen; R4 je svaki nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od H i C1-4-alkil; n je ceo broj od 3 do 6; i R5 je izabran iz grupe koja se sastoji od -H, C1-6-alkil, C1-6-alkoksi, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-6-alkiltio, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil, C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, C6-10-aril, 4- do 10-člane heterocikloalkil, C3-10-cikloalkil i 5- do 10-člane heteroaril grupe, pri čemu je navedena C1- 6-alkil, C1-6-alkoksi, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-6-alkiltio, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil, C1-3-alkilamino-C1-3-alkil, C6-10-aril, 4- do 10-člana heterocikloalkil, C3-10-cikloalkil i 5- do 10-člana heteroaril grupa izborno supstituisana sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od C1-4-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R4)2, -N(R4)2, -CO-R4, -COO-R4, -N3, -NO2i -CN grupe; ili njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so, pri čemu je fiziološki funkcionalan derivat prolek navedenog jedinjenja, gde je najmanje jedna od sledećih grupa derivatizovana kao što je navedeno u sledećem: (i) grupa karboksilne kiseline (-COOH) je derivatizovana u estar formule -COOR8, gde je R8 izabran iz grupe koja se sastoji od -H, alkil, alkoksi, alkoksialkil, alkiltio, alkiltioalkil, alkilaminoalkil, aril, heterocikloalkil, cikloalkil i heteroaril grupe, pri čemu su navedene alkil, alkoksi, alkoksialkil, alkiltio, alkiltioalkil, alkilaminoalkil, aril, heterocikloalkil, cikloalkil i heteroaril grupe izborno supstituisane sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane grupa iz grupe koja se sastoji od C1-4-alkil, -OH, halogene, -CO-N(R9)2, -N(R9)2, -CO-R9, -COO-R9, -N3, -NO2i -CN grupe, pri čemu je svaki R9 nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od H i C1-4-alkil; (ii) hidroksilna (-OH) grupa se derivatizuje u estar koji ima formulu -COOR8; (iii) karboksilna kiselina se derivatizuje u amid koji ima formulu -CONH-R8; (iv) amin (-NH2) se derivatizuje u amid koji ima Formulu -CONH-R8; i (v) hidroksilna grupa se derivatizuje u fosfatni estar formule -OP(O)(OR10)2, gde je svaki R10 nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od H i C1-4-alkil.
2. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema patentnom zahtevu 1, gde je R1 izabran iz grupe koja se sastoji od C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1-3-alkil grupe, pri čemu je navedena C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil, C1-3-alkiltio-C1-3-alkil ili C1-3-alkilamino-C1-3-alkil grupa izborno supstituisana sa jednom ili sa više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od -OH i halogena.
3. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema patentnom zahtevu 2, gde je R1 izabran iz grupe koja se sastoji od C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil i C1-3-alkilamino-C1- 3-alkil grupe, pri čemu je navedena C1-6-alkil, C1-3-alkoksi-C1-3-alkil ili C1-3-alkilamino-C1-3-alkil grupa izborno supstituisana sa jednom ili sa više grupa koja je nezavisno izabrana iz grupe koja se sastoji od -OH i halogena.
4. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema bilo kom od patentih zahteva od 1 do 3, gde je R1 izabran iz grupe koja se sastoji od etil, metil, propil, butil, metoksietil i etilaminometil grupe, od kojih je svaka izborno supstituisana sa jednom ili više grupa koje su nezavisno izabrane iz grupe koja se sastoji od -OH i halogena.
5. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 4, gde je R2 izabran iz grupe koja se sastoji od -CO-R5, -COO-R5 i -CONH-R5.
6. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema patentnom zahtevu 5, gde je R2 izabran iz grupe koja se sastoji od -COR5 i -CONH-R5.
7. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema patentnom zahtevu 5 ili 6, gde je R2 -CO-R5.
8. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 7, gde je R3 nesupstituisan 1,1-dioksotietan-3-il.
9. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 8, gde je n ceo broj od 3 do 5.
10. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema patentnom zahtevu 9, gde je n 4.
11. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 10, izabrano iz grupe koja se sastoji od : N-(4-(4-amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-N-(1,1-dioksidotietan-3-il)acetamida; metil (4-(4-amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(1,1-dioksidotietan-3-il)karbamata; 1-(4-(4-amino-2-etil-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-1-(1,1-dioksidotietan-3-il)uree; N-(4-(4-amino-2-((etilamino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-N-(1,1-dioksidotietan-3-il)acetamida; metil (4-(4-amino-2-((etilamino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(1,1-dioksidotietan-3-il)karbamata; 1-(4-(4-amino-2-((etilamino)metil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-1-(1,1-dioksidotietan-3-il)uree; N-(4-(4-amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-N-(1,1-dioksidotietan-3-il) acetamida; metil (4-(4-amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)(1,1-dioksidotietan-3-il)karbamata; 1-(4-(4-amino-2-(2-metoksietil)-1H-imidazo[4,5-c]hinolin-1-il)butil)-1-(1,1-dioksidotietan-3-il)uree; i njihovih fiziološki funkcionalnih derivata, solvata ili soli.
12. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje, fiziološki funkcionalni derivat, njegov solvat ili so prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 11 i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa.
13. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 11, ili farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 12, za upotrebu u vidu medikamenta.
14. Jedinjenje, njegov fiziološki funkcionalni derivat, solvat ili so prema bilo kom od patentnih zahteva od 1 do 11, ili farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 12, za upotrebu u lečenju ili prevenciji medicinskog stanja izabranog iz grupe koja se sastoji od proliferativnih bolesti.
15. Jedinjenje, fiziološki funkcionalni derivat, njegov solvat ili so ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 14, pri čemu je medicinsko stanje kancer. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5