RS63406B1 - Postupak i sistem upravljanja i kontrole dovođenja najmanje jedne niti do cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape, u funkciji radnog koraka mašine - Google Patents

Description

Postupak i sistem upravljanja i kontrole niti, ili većeg broja niti, koja se dovode pomoću uređaja sa konstantnim napinjanjem i/ili brzinom do cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čaraše, formiraju predmet predmetnog pronalaska.

Naročito, ali ne ograničeno, pronalazak razmatra upravljanje jednim ili većim brojem distributera, pri konstantnoj napetosti i/ili brzini, i/ili jednim ili većim brojem kontrolnih senzora radi dobijanja proizvoda, koji se dobija pomoću procedure koja je generalno podeljena na različite, uzastopne proizvodne korake, kao što su čarape ili bilo koji drugi proizvod, odevni predmet ili sličan pleteni proizvod. Takvi proizvodi imaju delove (ili specifične delove, kao što su peta ili noga čarape) koji se procesuiraju u specifičnim i posebnim operativnim fazama, tokom njihove proizvodnje. Stručnim osobama su poznati uređaji koji mogu da dovode niti do cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape, održavajući uniformnu i konstantnu napetost i/ili brzinu niti na referentnoj vrednosti, koja se naziva „zadata vrednost“. Na primer, kod takve mašine za trikotažu ili proizvodnju čarapa, ili proizvodnju traka, veći broj niti se šalje do tekstilne mašine i te niti se dovode pomoću odgovarajućih distributera gore pomenutog tipa.

Tokom proizvodnje velikog broja proizvoda (na primer, ali bez ograničavanja, medicinske čarape, hulahop čarape, trake), javlja se sve veća potreba za modifikacijom zadate vrednosti (u pogledu napetosti i/ili brzine) pomenutog distributera, u cilju dobijanja, na konkretnom finaliziranom odevnom predmetu, određenog efekta, kao što su slučajevi, na primer, čarapa sa postepenom kompresijom ili specifičnih delova proizvoda (kao što su čarape) koji imaju različite karakteristike (kao peta ili noga) ili delova proizvoda sa dekoracijama (kao što su šal ili džemper).

Pored toga, poznato je da proizvođači imaju potrebu za upravljanjem zadate vrednosti distributera, u funkciji konkretnog predmeta koji se izrađuje, i time i radnog stanja tekstilne mašine ili konkretnog radnog koraka iste, u kojoj se specifični deo proizvoda (to jest, njegova makro oblast) izrađuje. U primeru, koji nije ograničavajući, industrije proizvodnje čarapa, postoji potreba za definisanjem - za svaki specifični deo čarape, kao što su na primer rub, noga, gležanj, peta, stopalo, vrh (ili bilo koji drugi proizvod sa delovima koji se dobijaju na različit način, kao što su na primer kupaći kostimi, tehnički odevni predmeti, trake sa promenljivom širinom i sl.) - napetosti dovođenja i/ili brzine svake niti koji se koriste za implementaciju radnog koraka tokom kojeg se izrađuje takav specifični deo proizvoda, ali takođe i samo za implementaciju svakog radnog koraka za dobijanje specifičnog dela konkretnog proizvoda koji se obrađuje. Takođe se pojavljuje potreba za definisanjem zahtevanog postupka (brzina/rampa) kroz koji konkretni distributer treba da prođe od jedne do druge zadate vrednosti, nakon variranja proizvodnje specifičnih delova proizvoda.

U predmetnom dokumentu, termin specifični deo proizvoda se koristi da označi deo proizvoda (kao što su na primer peta, noga ili gležanj u industriji proizvodnje čarapa). Što se tiče senzora za kontrolu prisustva niti ili kontrolu njenog kvaliteta, potreba da se aktivira intervencija samo u određenim proizvodnim koracima je poznata, tj. tokom specifičnih koraka u kojima se dobijaju specifični delovi proizvoda; na primer, u slučaju čarapa, ovo se odnosi na izradu noge ili pete ili bilo kojeg drugog dela čarape, ili variranje radnih i kontrolnih parametara u funkciji proizvodnih koraka različitih specifičnih delova proizvoda.

Trenutno su poznata različita moguća rešenja ovog problema, validna kako za slučaj distributera sa konstantnom napetošću, tako i distributera sa konstantnom brzinom; dakle, iako se primeri koji slede odnose na distributere sa konstantnom napetošću, oni se takođe mogu primeniti i za slučaj distributera sa konstantnom brzinom.

U prvom poznatom rešenju (EP0619261), veći broj distributera obezbeđuje jedan ili više digitalnih ulaza preko kojih se može upravljati promenama zadatih vrednosti napetosti (u slučaju cirkularnih mašina sa malim ili srednjim prečnikom pominje se povećanje - INS - i smanjenje - DEC - ili ,,stepenovanje“). U ovom slučaju, operater koristi jedan ili više digitalnih izlaza, koji su obično prisutni na tekstilnim mašinama i mogu se slobodno programirati, u cilju dobijanja specifičnog željenog proizvoda; operater koristi digitalne signale za modifikaciju referentne vrednosti za svaki uređaj u radnom programu mašine (u slučaju cirkularnih mašina sa malim i srednjim prečnikom pominje se ,,lančana“ mašina, tj. sklop komandi i kontrola koje definišu program mašine).

Međutim, ovakvo rešenje ima veliki broj nedostataka. Na primer, gore pomenuto poznato rešenje omogućava korišćenje povećanja digitalnog izlaza i smanjenja digitalnog izlaza mašine za svaki uređaj ili grupu distributerskih uređaja, koji su povezani sa njom, da bi se omogućilo operateru da programira zadatu vrednost nezavisno za svaki uređaj; prema tome, rešenje zahteva veliki broj programabilnih izlaza mašine, a ovo nije uvek moguće. Osim toga, rešenje podrazumeva da bilo koja modifikacija, na primer, napetosti pri kojoj nit treba da se kontroliše tokom određenog procesa, podrazumeva modifikaciju programa mašine da bi se upravljalo takvim programabilnim izlazom na drugačiji način. Na primer, prelazak sa napetosti od 2.0 grama na napetost od 5 grama, sa rezolucijom povećanja/smanjenja od 0.1 gram, zahteva 30 pulseva povećanja i prema tome najmanje 30 linija mašinskog programa; očigledno, povratak na napetost od 2.0 grama zahteva 30 pulseva smanjenja i dodatnih 30 linija mašinskog programa.

Međutim, treba primetiti da ,,stare“ tekstilne mašine i moderne tekstilne mašine slične njima, nisu uvek obezbeđene sa digitalnim izlazom koji se može slobodno programirati; ovo, na primer, kreira probleme tokom koraka ,,dodavanja“ kod mašina koje su već dostupne na tržištu, čak i u svetlu činjenice da su potrebna različita ožičenja, u zavisnosti od mašine.

Još jedno poznato rešenje je bazirano na činjenici da umesto toga veći broj distributera obezbeđuje serijsku komunikaciju koja je povezana sa kontrolnom jedinicom, obično mikroprocesorom, tekstilne mašine, preko koje se zadana vrednost može programirati, da bi se dobili različiti specifični delovi proizvoda. Očigledno, ovo rešenje je definitivno fleksibilnije, u odnosu na prethodno, ali još uvek ima naredne nedostatke:

- tekstilna mašina treba da je predisponirana za serijsko upravljanje pomenutim distributerima. Prema tome, ovakvo rešenje nije primenljivo za sve tipove mašina koje su raspoložive na tržištu, a naročito u slučaju primene na mašinama starijeg tipa;

- takvo rešenje forsira proizvođače distributera niti da tesno sarađuju sa različitim proizvođačima tekstilnih mašina, s

- obzirom da svaki uređaj, očigledno, ima specifičan komunikacioni protokol i zavisi od komunikacionog standarda koji zahteva kontrolna jedinica tekstilne mašine;

- prema tome, čak i ovo rešenje zahteva modifikaciju mašinskog programa svaki put kada je potrebno modifikovati napetost uređaja za određenu zonu proizvoda.

Naposletku, u slučaju poboljšanja uređaja za distribuciju, na primer, povećanje rezolucije sistema ili dodavanje novih kontrolnih funkcija, nove funkcije ne mogu biti implementirane na prethodno operativne mašine bez intervencije proizvođača istih u cilju posredovanj a na softveru za upravljanje distributerima.

EP2067886 prikazuje sistem koji ima za cilj garantovanje kvaliteta finalnog tekstilnog proizvoda, putem kontrole potrošnje LFA (apsorbovana dužina prediva) svakog distributera prisutnog na tekstilnoj mašini, merenja njene vrednosti i na taj način čineći da se podudara sa unapred postavljenom vrednošću, naučenom ili postavljenom pomoću delovanja na postavke napetosti (zadata vrednost) distributera. U osnovi, kontrolni algoritam modifikuje vrednost radne napetosti svakog distributera da bi se LFA vrednost držala konstantnom.

Da bi radio na ovaj način, poznati sistem obezbeđuje povezivanje sa mašinom, iako veoma jednostavno, koje se sastoji od fizičkog ili virtuelnog startnog signala (NULA signal) i periodičnog signala o stanju napredovanja procesa. U svojoj najjednostavnijoj verziji, sistem vrši kontrolu LFA i prema tome menja napetost svakog distributera na svakom izrađenom odevnom predmetu (kraj ciklusa); umesto toga, u kompleksnijoj verziji, kontrola može da se ostvaruje na različitim mestima odevnog predmeta korišćenjem kombinacije dva signala za sinhronizaciju (kraj ciklusa, plus periodični signal) da bi se na jedinstven način definisala tačka obrade.

Dakle, sistem obezbeđuje tabelu u kojoj su snimljene ukupne LFA vrednosti (postavljene ili naučene), u svakom trenutku ciklusa, iz svakog distributera. Ove vrednosti se zatim koriste kao referenca za odlučivanje kako modifikovati njihovu radnu napetost, u funkciji izmerene vrednosti.

US2008/256983 obezbeđuje kompleksnu i direktnu sinhronizaciju većeg broja distributera niti korišćenjem tekstilne mašine. Prethodna patentna prijava ima za cilj obezbeđivanje sistema koji može da konstantno komunicira sa tekstilnom mašinom da bi od nje primao informaciju u vezi aktiviranja i deaktiviranja pojedinih distributera, koji ne bi mogli da dovode niti do tekstilne mašine, na nezavisan i autonomni način, bez ovih signala aktivacije i deaktivacije. Ovakav kontrolni sistem zahteva apsolutnu sinhronizaciju sa tekstilnom mašinom.

U ovom tekstu koji se odnosi na stanje tehnike, na nekoliko mesta je pomenuta potreba za korekcijom programa, u vezi sa signalima za upravljanje distributera, u cilju adaptacije signala za aktivaciju i deaktivaciju da bi sistem bio funkcionalan u smislu, na primer, varijacije različitih tipova niti. Tekst opisuje napredne, u odnosu na aktuelne, signale usporavanja i pokretanja pri različitim brzinama distribucije, u cilju izbegavanja naprezanja niti tokom, na primer, koraka pokretanja ili zaustavljanja. Prema tome, distributeri prikazani u US 2008/256983 otkrivaju svoju nemogućnost da rade autonomno i time kompleksnost sistema za upravljanje ovim distributerima prilikom varijacije niti (na primer, prediva sa različitom elastičnošću), prilikom varijacije njihovog rastojanja od tačke ubacivanja niti u tekstilnu mašinu i prilikom varijacije tipa mašine.

US2008/256983 dalje opisuje korišćenje senzora napetosti za aktiviranje i deaktiviranje pojedinih distributivnih uređaja; cilj ovoga je dobijanje prve referentne mape za aktiviranje i deaktiviranje distributera, koji će se nakon toga koristiti, dopunjujući podatke sa prethodno opisanim vrednostima napredovanja i zaostajanja.

Ovakav poznati sistem pokazuje značajne nedostatke, koji leže u činjenici da ima korak učenja/kontrole, tokom kojeg sistem nije pod kontrolom. Ta kritična činjenica je očigledno još više ograničavajuća prilikom primene na cirkularnim mašinama sa velikim diametrom (mašine za trikotažu) gde takav korak može biti ekstremno dugačak (dosežući ponekad 30 minuta).

WO2013114174 u ime prijavioca i na koji se referišu preambule nezavisnih zahteva predmetnog dokumenta, opisuje postupak i sistem za upravljanje dovođenja većeg broja niti sa konstantnom napetošću i/ili brzinom do cirkularne mašine za pletenje. Niti

se dovode do pomenute mašine pomoću većeg broja distributivnih uređaja; sa njima su povezani uređaji za podešavanje, adaptirani da regulišu njihov rad. Kontrolni uređaji od mašine primaju signal sinhronizacije, u vezi početka/završetka kompletnog ciklusa procesiranja proizvoda i sinhronizacijski signal o stanju napredovanja procesa, koji u slučaju, na primer, cirkularne mašine odgovara implementaciji kompletne ili delimične rotacije (na primer 4 pulsa po rotaciji) cilindra takve mašine. U skladu sa ovim signalima, uređaji za podešavanje detektuju svaki radni korak proizvodnog ciklusa ili stanje napredovanja procesa proizvoda ili proizvodnog procesa. U slučaju cirkularne mašine za pletenje, konkretno, gore pomenuti kontrolni uređaji primaju makar signale u vezi sa završetkom kompletne ili delimične rotacije cilindra takve mašine za pletenje i u skladu sa većim brojem takvih signala, stanje napredovanja proizvodnje konkretnog proizvoda ili dela proizvoda utvrđeno je na apsolutan i definitivan način.

Prethodni patentni zahtev prikazuje podelu takvog kompletnog proizvodnog ciklusa na različite koraka, pomoću odgovarajućih sinhronizacijskih signala (PRX) generisanih, na primer, u slučaju cirkularne mašine, izvođenjem kompletne ili delimične rotacije povezanog cilindra. Kontrolni uređaji deluju na svaki distributivni uređaj, u funkciji pomenutih koraka (stanja napredovanja procesa) ili pomenutih sinhronizacijskih signala, tako da takav uređaj dovodi i/ili kontroliše odgovarajuću nit sa unapred definisanom napetošću i/ili brzinom za svaki od takvih koraka i time svaki deo proizvoda koji se dobija. Zapravo, vrednosti makar jedne karakteristike niti, koja se dovodi pomoću svakog distributivnog uređaja, kao što su napetost, brzina i prisustvo niti, su podešene za svaki proizvodni ciklus proizvoda, koji odgovara dobijanju svakog njegovog dela.

Takvi kontrolni uređaji programiraju takve vrednosti gore pomenutih karakteristika kao funkciju pomenutih koraka, čije se aktiviranje od strane mašine definiše i detektuje pomoću gore pomenutih sinhronizacijskih signala, kontinualno generisanih od strane pomenute mašine, a koje primaju pomenuti kontrolni uređaji pri svakom napredovanju procesa.

WO2013114174 obezbeđuje da se vrednosti svake karakteristike dovedene niti beleže u tabelu, u memoriju kontrolnog uređaja, tako da se za svaki deo proizvoda (definisan sinhronizacijskim signalom PRX), za svaku kompletnu ili delimičnu rotaciju cilindričnog dela mašine i za svaki distribucijski uređaj, obezbeđuje skup podataka koji se može koristiti za upoređivanje odgovarajućih tekućih vrednosti, detektovanih pomoću interfejsa, pogonske i kontrolne jedinice distribucijskog uređaja.

U gore pomenutoj tabeli, finalni proizvod je definisan većim brojem pomenutih signala, koji imaju serijske brojeve od 1 do N, pri čemu signal PRX=N odgovara poslednjem delu finalnog proizvoda ili kraju proizvodnje proizvoda. Prema tome, tabela se sastoji od onoliko proizvodnih koraka, koliko ima sinhronizacijskih signala PRX; pomenuti koraci definišu redove gore pomenute tabele, i tako odgovaraju različitim fazama proizvodnje proizvoda, tj. proizvodnji svakog njegovog dela (precizno povezanoj sa svakom rotacijom cilindra, u slučaju cirkularne tekstilne mašine, kao što je navedeno na stranici 9, redovi 5-9 u WO2013/l 14174).

Primer gore pomenute tabele je prikazan u nastavku.

Cilj prethodnog patentnog zahteva, koji se razmatra, je da se obezbedi sistem koji dozvoljava standardizaciju proizvodnje odevnih predmeta, kreiranjem tabele koja sadrži, na primer, trend zadatih vrednosti napetosti jednog ili većeg broja distributera, tokom dobijanja svakog pojedinačnog dela odevnog predmeta, u funkciji stanja napredovanja procesa. Dakle, takva napetost odgovara svakom pojedinačnom sinhronizacijskom signalu (ili najmanje grupi takvih signala, koji se kontinualno primaju od kontrolnog uređaja, a svaka obavezno odgovara proizvodnji pojedinačnog dela proizvoda).

U slučaju razmatranog prethodnog zahteva, napetost koja je koristi je permanentna, što omogućava dobijanje odevnog predmeta željenih karakteristika. Na primer, kod medicinske čarape sa postepenom kompresijom, tabela sadrži vrednosti napetosti koje se koriste za dobijanje željene kompresije u različitim delovima ili različitim tačkama čarape (kompresija je potencijalno različita u specifičnom delu čarape koji definiše gležanj, u odnosu na kompresiju specifičnog dela proizvoda koji definiše nogu...).

Pored toga, s obzirom da je povezivanje sa mašinom veoma jednostavno i apsolutno ne zavisi od modela mašine, proizvođača ili njenih tehničkih karakteristika, prethodni patentni zahtev zapravo predlaže apstraktni postupak koji omogućava kreiranje artikla koji se može lako preneti sa jedne mašine na drugu. Pored toga što ne zavisi od tipa mašine, ovakav sistem takođe ne zavisi ni od modela distributera koji se koristi.

Međutim, WO2013114174 podrazumeva da se svaki sinhronizacijski signal (na primer, generisan od strane mašine za proizvodnju čarapa pri svakoj rotaciji njenog cilindra) koristi za kontrolisanje distributera ili senzora. Dakle, ovo zapravo podređuje takvu kontrolu dobijanju sinhronizacijskih signala, a veći broj takvih signala odgovara dužini svakog pojedinačnog dela proizvoda koji se izrađuje, ili dužina svakog pojedinačnog radnog koraka odgovara pomenutom pojedinačnom delu proizvoda. Na primer, u slučaju proizvodnje čarapa različitih veličina, moraju biti podešene različite rotacije cilindra za iste delove čarapa, u funkciji njihove veličine, pri čemu pomenuta različita podešavanja vode do proizvodnje različitih, željenih čarapa. Prema tome, ovo dovodi do potrebe za različitim programima za istu čarapu, što očigledno podrazumeva veću kompleksnost upravljanja i mogućnost za grešku operatera.

Na primer, kada se proizvodi isti tip čarape, ali različite veličine, tako da je broj sinhronizacijskih signala PRX svake zone varijabilan (na primer, ako se referišemo na gornju tabelu, 60 PRX je povezan sa nogom, umesto 40 PRX), korisnik je primoran da modifikuje tabelu i prema tome mora uvek da tačno zna PRX broj svake zone.

Dakle, pronalazak WO2013114174 ipak pokazuje nedostatak u svojoj primeni, iako u manjoj meri, koji se sastoji u tome da je primena uvek povezana sa poznavanjem tačnog trajanja (broj sinhronizacijskih pulseva PRX) pojedinačnih delova (specifičnih delova) proizvoda. Pored toga, u rešenju obezbeđenom u WO2013/114174, promena specifičnog dela proizvoda povezana je sa PRX brojem (na primer RUB →NOGA, povezan sa prelaskom PRX od 10 na 11) i prema tome varira u funkciji od veličine; ovo obavezno zahteva različite tabele za svaku veličinu i operater mora da zna i programira PRX raspon za svaku veličinu (primer: VELIČINA 1 PRX od 10 do 11, VELIČINA 2 PRX od 12 do 13...). Osim programiranja različitih tabela za svaku veličinu, operater takođe mora i da učita različite programe nakon varijacije veličine, tokom radnog koraka. Dodatno, osim što nije zgodno i što postoji rizik od greške učitavanja pogrešnog programa, implementacija WO2013/114174 podrazumeva značajno veće korišćenje memorije kontrolnog uređaja.

Cilj predmetnog pronalaska je da se obezbedi poboljšani sistem i postupak za upravljanje dovođenja većeg broja niti sa konstantnom napetošću i/ili brzinom do tekstilne mašine.

Naročito je cilj predmetnog pronalaska da se obezbede postupak i sistem gore pomenutog tipa, koji omogućavaju jednostavnije upravljanje svakog distributera, kako u smislu programiranja, tako i povezivanja sa tekstilnom mašinom, u poređenju sa prethodnim pronalascima.

Naročito je cilj predmetnog pronalaska da se obezbede postupak i sistem gore pomenutog tipa kod kojih se kontrola pojedinačnih distributera i/ili pojedinačnih senzora obavlja nezavisno od dobijanja sinhronizacijskih signala PRX u svakom pojedinačnom delu proizvoda, pri čemu signali omogućavaju - u prethodnim pronalascima - da se zna dužina pojedinačnih radnih koraka ili pojedinačnih delova proizvoda; ovo nezavisno od dužine pojedinačnih delova proizvoda koji se izrađuju, iako je održavanje takve kontrole diferencirano za svaki pojedinačni radni korak ili za svaki pojedinačni deo proizvoda.

Još jedan cilj je da se obezbede postupak i sistem gore pomenutog tipa koji omogućavaju fleksibilno upravljanje (ili različito programiranje za svaki distributivni uređaj) bez potrebe za korišćenjem resursa ili programabilnih izlaza mašine.

Još jedan cilj je da se obezbede sistem i postupak gore pomenutog tipa koji omogućavaju upravljanje distribucijskim uređajem na bilo kojoj cirkularnoj mašini za pletenje ili mašini za čarape, čak i onoj koji nije predisponirana za takvu funkciju.

Naredni cilj je da se obezbede postupak i sistem gore pomenutog tipa koji mogu da omoguće generisanje radnog programa mašine ili »lančanog programa« na jednostavan i intuitivan način za operatera, tako da ne mora da brine o postupcima intervencije na distributerima, već samo o rezultatu na finalnom proizvodu.

Još jedan cilj je da se obezbedi sistem gore pomenutog tipa koji može da omogući proizvođaču distributera da ih dizajnira nezavisno od cirkularnih mašina za pletenje ili mašina za čarape na kojima će ti uređaji morati da rade, čime se omogućava proizvođaču da nastavi razvoj i poboljšanje proizvoda ili familije proizvoda, a da pri tome ne mora da brine o eventualnim poteškoćama vezanim za kompatibilnost sa cirkularnim mašinama za pletenje ili mašinama za čarape, koje su već operativne ili ne, sa kojima će takvi distributeri biti povezani, s obzirom da se ne zahteva predispozicija pomenutih mašina, osim da se generiše najmanje jedan jedinstveni sinhronizacijski signal na početku kontrolisanog radnog koraka. Zapravo, to je već raspoloživo u mašini, time što može da reaguje na aktivaciju vodiča niti, solenoidnog ventila ili bilo kojeg drugog uređaja mašine ili bilo koje njene funkcije.

Još jedan cilj je da se obezbede sistem i postupak gore pomenutog tipa koji mogu da omoguće dobijanje proizvoda sa »fensi uzorcima« na jednostavan način za operatera, pri čemu se izraz »fensi uzorci« koristi da označi deo (ponavljajući ili nasumičan) u specifičnom delu proizvoda koji se procesuira, gde, na primer, napetost ili brzina (tj. zadata vrednost) ponavljajuće ili nasumično varira (na primer 2.0 → 2.5 → 1.5 → 2.5 → 2.0 ili nasumična sekvenca, što se tiče napetosti).

1

Još jedan cilj je da se obezbede postupak i sistem gore pomenutog tipa koji se mogu standardizovati, tako da se potencijalno mogu koristiti sa bilo kojim modelom cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape, bilo koje marke, modela ili godine proizvodnje.

Ovi i drugi ciljevi, koji će biti jasniji stručnim osobama, su ostvareni pomoću sistema i postupka, u skladu sa pratećim zahtevima.

Radi boljeg razumevanja predmetnog pronalaska, pomoću neograničavajućih primera, priloženi su sledeći crteži:

crtež 1 prikazuje dijagram sistema dobijenog u skladu sa pronalaskom;

crtež 2 prikazuje tabelu sa mogućim načinima rada sistema, u skladu sa pronalaskom. Referišući se na gore pomenuti crtež 1, prikazani su različiti uređaji 1 za distribuciju niti (nisu prikazana) do tekstilne mašine 2, pri čemu ti uređaji mogu biti međusobno identični ili različiti jedan od drugog. Crtež 1 takođe prikazuje senzore 100, adaptirane da kontrolišu najmanje jednu karakteristiku svakog dovedene niti, kao što su napetost, brzina, prečnik, količina i boja, ili sl.

Tekstilna mašine je prilagođena za izradu proizvoda. Međutim, na način koji nije u skladu sa pronalaskom i ne potpada pod opseg patentnih zahteva, znanje dobijeno iz pronalaska može se takođe primeniti i na mašine za pripremu prediva, pri čemu je svaku pojedinačnu nit izloženu radnom ciklusu (na primer, uvijanje, teksturiranje, spajanje niti međusobnim uvijanjem, preplitanje) koji još uvek sadrži radne korake za dobijanje specifičnih delova proizvoda ili pojedinačne kompletne tretmane, iz većeg broja tretmana kojima je nit podvrgnuta, a koji se razlikuju jedan od drugog, u proizvodnom ciklusu: na primer, za proizvodnju kalema, proizvodne zone ili koraci mogu biti vezivanje, namotavanje sa slojevima koji imaju različite radne napetosti, skidanje ili ponovljivi ili nasumični fensi uzorci dobijeni tokom proizvodnje kalema.

Svi uređaji 1 i 100, sa crteža 1, su povezani sa kontrolnom i interfejs jedinicom 3, požaljeno tipa mikroprocesora. Takva interfejs jedinica 3 može da ima, ili je sa njim povezana preko veze 10 (bilo kog tipa, električna ili serijska), ekran 11 i/ili tastaturu 5, preko koje operater može da unosi ili bira različite načine rada jedinice 3 i programira rad svakog uređaja (distributer ili senzor) povezanog sa istom.

Kontrolna ili interfejs jedinica 3 je adaptirana za programiranje ili upravljanje uređajima, u funkciji različitih načina rada mašine. Kao što je pomenuto, takvi uređaji mogu biti međusobno istog ili različitog tipa (distributer niti pri konstantnoj napetosti, distributer niti pri konstantnoj brzini, senzori za kontrolisanje napetosti ili brzine niti). Poželjno je da se upravljanje ili programiranje takvih pomenutih uređaja kroz serijsku liniju 4, koja je povezana sa jedinicom 3, tako da se pojednostavi sistem i time redukuju troškovi njegovog ožičenja, naročito kada je broj uređaja 1 i 100 visok (kao što je, na primer, slučaj sa cirkularnim mašinama srednjeg ili velikog prečnika).

Pronalazak (postupak i sistem) je baziran na činjenici da se u skoro svim tekstilnim proizvodnim procesima, na primer u cirkularnim mašinama malog i srednjeg prečnika, proizvodni proces može podeliti na niz ponovljivih proizvodnih ciklusa, gde proizvodni proces odgovara proizvodnji jednog odevnog predmeta (na primer, čarape).

Veći broj radnih koraka za dobijanje kompletnih specifičnih delova proizvoda, na primer, u slučaju čarape, pete, noge, stopala itd., može biti identifikovan u svakom proizvodnom ciklusu. Dakle, proizvodni potprocesi prilagođeni za dobijanje pojedinačnih »delova« svakog specifičnog dela proizvoda ili »sekcija« proizvoda, koje zajedno sa sličnim ili uzastopnim sekcijama definišu isti, mogu biti identifikovani u svakom od pomenutih radnih koraka koji vode do dobijanja specifičnog dela proizvoda.

U svetlu ovog razmatranja, obezbeđeno je da jedinica 3 radi primajući - od tekstilne mašine 2, preko linija električnih ili serijalnih veza 7 i 8 - makar sinhronizacijski signal koji jedinstveno identifikuje svaki radni korak adaptiran da definiše najmanje jedan specifični deo proizvoda, što omogućava da takva jedinica 3 uvek apsolutno i jedinstveno identifikuje stanje napredovanja procesa tekstilne mašine.

Takav sinhronizacijski signal može da se dobije preko bilo kojeg električnog signala, frekvencijski moduliranog signala, varijabilnog signala radnog ciklusa, pulsne sekvence, logičkog signala ili analognog signala. Međutim, takav je da bi se identifikovao početak (ili kraj) specifičnog radnog koraka mašine (zone) na koju se pomenuti signal odnosi, tako da se definiše početak (ili kraj) proizvodnog koraka specifičnog dela proizvoda.

Dakle, mašina 2 je predisponirana da generiše, kroz uobičajenu programabilnu kontrolnu jedinicu u kojoj su koraci za izradu proizvoda memorisani, pomenuti sinhronizacijski signal, svaki put kada počne (ili se završi) pojedinačni specifični deo proizvoda ili pojedinačni radni korak mašine koji proizvodi takav specifični deo proizvoda. Ovo se odnosi na svaki odevni predmet ili proizvod koji se izradi.

Prema tome, nastavljajući da generiše pomenuti jedinstveni sinhronizacijski signal za svaki korak proizvodnje specifičnog dela proizvoda, tekstilna mašina signalizira kontrolnoj i interfejs jedinici 3 ponavljanje koraka potrebnih za kompletnu proizvodnju pojedinačnog proizvoda i time ponavljanje proizvodnje nekoliko proizvoda.

Konkretnije, jedinica 3 prima - preko najmanje jedne linije 10 (električne ili serijske) konekcije - podatke o zoni procesiranja (ili ono što je označeno kao MAŠINSKI PROGRAM na CRTEŽU 2 u koloni A), s obzirom da su kombinovani u »RADNI PROGRAM« (prikazan u koloni B na CRTEŽU 2) koji se odnosi na artikl koji se proizvodi, ili o specifičnim programima ili aktivacijama svakog uređaja; takvi podaci su prethodno snimljeni u memoriju jedinice. Kao što je pomenuto, takav proizvod zapravo obezbeđuje specifične delove proizvoda (jasno definisane delove proizvoda) dobijene korišćenjem različitih niti ili istim nitima, ali dovedenim do tekstilne mašine sa različitim napetostima i/ili brzinama, tako da se dobiju pomenuti specifični delovi proizvoda sa karakteristikama (na primer, otpornost, kompaktnost ili estetske karakteristike) koje su različite od susednih specifičnih delova proizvoda.

Programiranje takvih podataka ili radni program omogućava jedinici 3 da zadaje ili kontroliše rad svakog pojedinačnog uređaja 1 ili 100 pomoću specifičnih postupaka, koji su kao funkcija tipa uređaja i funkcija proizvoda koji se izrađuje, proizvodni korak i nit upotrebljeno za proizvodnju. Takvo učitavanje se, na primer, obavlja preko PC povezanog sa jedinicom 3, preko USB fleš diska, SDI kartice, Eternet veze, Wi-Fi veze ili sličnih uređaja (označenih - za primer - kao blok 11 na crtežu)-»Program rada« obezbeđuje tabelu tipa prikazanog na crtežu 2. Dobijena je od strane operatera i predviđa podelu pojedinačnog proizvodnog ciklusa proizvoda na različite radne korake za dobijanje različitih specifičnih delova proizvoda (na primer čarape: rub, noga, gležanj, peta, stopalo, vrh), a programiranje/aktivacija svakog uređaja definisana je za svaki pojedinačni deo proizvoda.

U razmatranom slučaju, vidi crtež 2, obezbeđene su zone (NULA, RUB, NOGA, PETA, STOPALO I VRH) koje odgovaraju gore pomenutim specifičnim delovima proizvoda, dva distributivna uređaja (DISTRIBUTER l i DISTRIBUTER 2) i dva senzora za kontrolu prisustva prediva (SENZOR_1 i SENZOR_2). Treba primetiti da u tabeli sa crteža 2, svakoj zoni odgovara signal (generisan od strane mašine) koji je, u primeru, jedinstveni broj za svaku zonu (prikazan u koloni MAŠINSKI PROGRAM). Na primer, generisan je od strane četiri digitalna izlaza (binarni kod), čime se omogućava kapacitet za upravljanje do šesnaest zona i neograničenim brojem distributivnih uređaja 1 i senzora 100.

U skladu sa takvom podelom, način rada je definisan za svaki uređaj, tj. definisana je svaka karakteristika svakog dovedene niti, kao što su radna napetost, brzina, kao i omogućavanje ili neomogućavanje 27 svakog distributera 1 i njihovih kontrolnih parametara...

Prema tome, jedinica 3 pogoni i kontroliše svaki uređaj 1, u funkciji izabrane radne zone mašine (MAŠINSKI PROGRAM iz tabele 2), u skladu sa programskom tabelom.

Dakle, pronalazak omogućava operateru da upravlja svakim uređajem 1, ili većim brojem uređaja, na izuzetno jednostavan način: zapravo, dovoljno je da se ispuni tabela sa crteža

1

2, čime se specificira ponašanje pojedinačnog uređaja, ili grupe uređaja, nakon varijacije radnih zona naznačenih u koloni A ovog crteža. Prema tome, jedinica 3 programira i upravlja uređajem: na primer, u slučaju distributera sa konstantnom napetošću, kontrolni algoritam prisutan u jedinici 3 upravlja mogućim prelazom sa jedne napetosti (i/ili brzine) na drugu, iskorišćavajući maksimalnu rezoluciju (ili minimum programabilne napetosti) uređaja kojim se upravlja.

Operater jednostavno specificira potrebu za prelazom, na primer, sa 2 na 5 gramsku napetost, a kontrolni algoritam će odlučiti »rampu« prelaza sa prve na drugu napetost, u zavisnosti od tipa kontrolisanog uređaja. Korišćenjem jedinice 3, koja radi kako je opisano, operateru postaje izuzetno jednostavno da interveniše i modifikuje finalni rezultat kada se definiše proizvod. Nije neophodno da se dejstvuje na mašinski program (kolona 2A sa crteža 2), već samo na podatke iz kolone 2B, sa crteža, koji su memorisani u jedinici 3 i povezani sa predmetom koji se izrađuje.

Dakle, jedinica 3 radi u skladu sa postupkom koji obezbeđuje podelu načina rada za dobijanje svakog proizvoda u seriju proizvodnih koraka, koji odgovaraju svakom specifičnom delu proizvoda, pri čemu se pomenuti proizvodni koraci identifikuju preko jedinstvenih sinhronizama ili sinhronizacijskih signala, koji odgovaraju svakom radnom koraku mašine ili bilo kojoj zoni proizvoda koji se izrađuje.

Drugim rečima, tokom proizvodnje svakog specifičnog dela proizvoda, koji odgovara radnom koraku mašine, mašina generiše odgovarajući sinhronizam ili sinhronizacijski signal (prikazan na crtežu 2, kolona A, MAŠINSKI PROGRAM 0-5). Takav signal prima jedinica 3, koja aktivira/deaktivira svaki uređaj, povezujući ga sa odgovarajućim procesom programa (crtež 2, kolona B).

Takav radni uslov, za svaki uređaj, traje sve dok mašina ne generiše drugi sihnronizacijski signal, koji odgovara proizvodnji različitog specifičnog dela proizvoda. Ovaj sukcesivni niz koraka se nastavlja sve dok proizvodi nije kompletiran, a zatim se nastavlja od koraka za dobijanje prvog specifičnog dela proizvoda, koji je označen kao NULA u tabeli sa crteža 2 i time odgovara početku/kraju proizvodnog ciklusa.

Prema tome, u skladu sa pronalaskom, jedinstveni sinhronizacijski signal, koji vodi do programiranja i/ili aktivacije ili deaktivacije svakog uređaja 1, je detektovan za svaki specifični operativni korak koji odgovara različitom specifičnom delu proizvoda. Dakle, jedinica 3 određuje i kontroliše njihov rad i način njihove intervencije na niti; prema tome, jedinica 3 upravlja svakim specifičnim delom proizvoda, na različit način.

Dakle, u svetlu gore pomenutog, jasno je da jedinica 3, koja radi u skladu sa postupcima koji odgovaraju podacima iz tabele, u vezi radnih zona, i poznavajući radni korak mašine putem analize primljenog sinhronizacijskog signala, može da modifikuje postupke rada svakog uređaja, u funkciji stanja napredovanja procesa; zapravo, od kontrolne jedinice 3 se zahteva da modifikuje postupke rada uređaja (na primer, zadavanjem radne napetosti za distributere sa konstantnom napetošću) pri svakom takvom signalu, za svaki povezani uređaj 1 ili 100. Ukoliko modifikacija nije moguća, jedinica 3 generiše alarm za operatera i zaustavlja tekstilnu mašinu.

Uzimajući u obzir da je »program rada« (vidi tabelu sa crteža 2, kolona B) rezultat podataka iz jedinice 3, na način koji nije ograničen na tekstilnu mašinu 2 i tip povezanog distributera 1 i/ili senzor 100, jasno je da radni podaci jedinice 3 mogu da se zadaju na različit način, u funkciji svakog tipa uređaja 1 ili 100 ili moguće hardverske/softverske verzije povezanog distributivnog uređaja, čime se omogućava da predivo nastavlja izradu proizvoda, nezavisno od potrebe da se uspostavi kompatibilnost sa određenom tekstilnom mašinom sa kojom se treba upariti ili sa drugim distributivnim uređajem povezanim sa takvom mašinom.

U naprednijoj verziji implementacije ovog postupka, pored generisanja jedinstvenog signala svakog specifičnog dela proizvoda, mašina može da generiše drugi sinhronizacijski signal (PRX), u funkciji pozicije radnog dela tekstilne mašine, kao što je, na primer, cilindar cilindrične mašine za pletenje ili mašine za čarape, u radnom koraku proizvodnje takvog specifičnog dela proizvoda.

Algoritam eventualno može da koristi ovu informaciju za upravljanje rampom napetosti ili modom/brzinom modifikacije napetosti. Na primer, u tabeli sa crteža 2, kolona B, zahtev za prelazak sa 2.0 grama (napetost prisutna u prethodnoj zoni) na 5.0 grama u okviru 10 rotacija cilindra, naznačen je od strane operatera u RUB zoni DISTRIBUTERA l. Umesto da bude generisan od strane mašine, dodatni sinhronizacijski signal PRX može da se dobije od mašine preko senzora udaljenosti, koji može da prekida rotaciju cilindra.

U svakom slučaju, uzimajući u obzir da na korake ne utiče veličina proizvoda (ili, na primer, rotacija cilindra mašine za proizvodnju čarapa) i da se sinhronizmi ili snhronizacijski signali generisani na početku (ili kraju) svake radne zone proizvoda (a one mogu da se protežu čak i preko celog radnog ciklusa), distributerski sistem i postupak ostaju nepromenjeni za svaku veličinu proizvoda koji se izrađuje, pri čemu se prelazak radnog koraka svakog uređaja 1 dešava, što se tiče na primer napetosti, sa vremenskim rampama koje se čak mogu podesiti i programirati u svakoj zoni (vidi DISTRIBUTER 2 u liniji NOGA u tabeli na crtežu 2) ili sa rampama u funkciji stanja napredovanja procesa u radnoj zoni preko sinhronizacijskih signala (PRX).

1

Naročito, takvi uređaji mogu biti različitog tipa, gde isti slučaj važi za distributere sa konstantnom napetošću, pozitivnog ili akumulacijskog tipa, sa fiksnim ili rotirajućim bubnjem, ili distributere sa konstantnom brzinom.

Tabela sa crteža 2, kolona B, takođe prikazuje programiranje senzora za kontrolu prisustva prediva, gde se osetljivost koja se koristi za kontrolu niti, kao i to da li kontrola treba da se aktivira, bira u funkciji radnih koraka mašine.

»Radni program« može da se optimizuje u smislu prostora (zauzimanja memorije), na primer indiciranjem - za svaku radnu zonu - samo operacija uzimajući u obzir prethodnu radnu zonu, ili tako da svaka kolona (DISTRIBUTER_l) odgovara ne pojedinom uređaju, već grupi uređaja koji obavljaju istu aktivnost.

U narednom alternativnom rešenju, tabela za zadavanje napetosti u funkciji stanja napredovanja procesa može da se nalazi u memoriji svakog uređaja 1, a sinhronizacijski signali mogu da dosegnu uređaj 1 direktno preko jedinice 3.

U drugoj varijanti, ekran i/ili tastatura 5 služe kao kontrolna jedinica 3, direktno su povezane sa distributivnim uređajem 1 i primaju sinhronizacijske signale od mašine 2.

U narednoj varijanti pronalaska, ekran i/ili tastatura 5 su izvan kontrolne jedinice 3 ili uopšte nisu prisutni.

Konačno, u skladu sa narednom varijantom, prvi uređaj 1, od većeg broja uređaja, sadrži kontrolnu jedinicu 3, a drugi uređaji 1 primaju kontrolne signale od takvog prvog uređaja 1. U načinu rada u kojem jedinica 3 takođe kontroliše rad svakog distributivnog uređaja, ukoliko se nalazi u prvom uređaju 1, pomenutom gore, on pogoni i kontroliše rad svih drugih distributivnih uređaja, montiranih na mašini.

Pronalazak takođe omogućava kontrolu dovođenja niti, ili većeg broja niti, do cirkularne mašine za pletenje, ili mašine za čarape, dobijene sa većim nivoom apstrakcije, u odnosu na one iz prethodnih pronalazaka, a naročito onu iz WO2013/114174, i nezavisno od dužine svake radne zone mašine, što omogućava korišćenje jedne tabele za kontrolu takvog dovođenja, nakon variranja veličina, čime se pojednostavljuje programiranje uređaja.

Pronalazak ne zahteva poznavanje dužine svakog specifičnog dela proizvoda i odgovarajućih radnih koraka mašine za njihovo dobijanje, zbog činjenice da se promena radnih zona, u funkciji specifičnog dela proizvoda, odvija automatski, kao funkcija koda radne zone aktivirane od strane programa mašine. Dakle, promena veličine se odvija automatski, bez potrebe za bilo kakvim izborom od strane operatera, čime se eliminiše bilo kakav rizik od greške.

1

Prema tome, u programu mašine bilo kojeg modela/proizvođača, od operatera se zahteva samo da programira jedinstveni signal za svaki identični specifični deo proizvoda, za bilo koji tip čarape/proizvoda i bilo koju veličinu. Konačno, potrošnja memorije kontrolnih uređaja je veoma mala.

Opis se odnosi na rešenje pronalaska primenjeno na cirkularnu mašinu za pletenje ili mašinu za čarape, koja radi sa nekoliko niti, dovedenih pomoću odgovarajućih uređaja 1 i 100.

1

Claims (13)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Postupak za upravljanje i kontrolu dovođenja niti ili prediva, ili većeg broja niti, sa konstantnom napetošću i/ili brzinom do cirkularne mašine (2) za pletenje ili mašine za čarape, pri čemu se pomenuto dovođenje obavlja u skladu sa različitim radnim koracima takve cirkularne mašine (2) za pletenje ili mašine za čarape, koji se izvode tokom izrade proizvoda, gde takva proizvodnja sadrži niz pomenutih radnih koraka koji definišu kompletni proizvodni ciklus, a svaka nit ili predivo, ili veći broj nit, se dovodi do pomenute cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape pomoću odgovarajućeg distributivnog uređaja (1) pri konstantnoj napetosti i/ili brzini i/ili kontroli od strane senzorskog uređaja (100), adaptiranog da kontroliše napetost i brzinu niti, pri čemu se identifikacija svakog pojedinačnog radnog koraka proizvodnog ciklusa cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape obavlja preko sinhronizacijskog signala generisanog od strane cirkularne mašine (2) za pletenje ili mašine za čarape, pri čemu je pomenuti postupak naznačen time što:

- se u svakom pojedinačnom radnom koraku proizvodi specifični deo proizvoda, gde se pomenuti pojedinačni radni korak identifikuje putem generisanja jedinstvenog sinhronizacijskog signala od strane cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape, na početku ili na kraju proizvodnje specifičnog dela proizvoda,

- su određene i zadate vrednosti napetosti pomenute niti ili prediva ili brzine niti ili prediva povezane sa svakim od radnih koraka, pri čemu su zadate vrednosti snimljene u tabelu;

- se takve vrednosti memorišu u jedinici (3) za podešavanje i kontrolu sa kojom su distributivni uređaj i senzor (1, 100) povezani; i

- pomenuti uređaj za podešavanje i kontrolu dejstvuje na ranije pomenuti distributivni uređaj (1) i senzor (100), da bi se definisale vrednosti napetosti pomenute niti ili prediva ili brzina niti ili prediva koje se dovodi i kontroliše, a koje odgovaraju memorisanim vrednostima za dobijanje pomenutog specifičnog dela proizvoda,

- se pomenuti jedinstveni sinhronizacijski signal koristi od strane pomenutog uređaja (3) za podešavanje i kontrolu, u cilju delovanja na svaki distributivni uređaj (1) i senzor (100) da bi se omogućilo takvom distributeru i senzoru da kontrolišu i/ili dovode nit ili predivo, ili veći broj niti, sa odgovarajućim karakteristikama za implementaciju pomenutog radnog koraka za dobijanje pomenutog specifičnog dela proizvoda, pri čemu pomenuti uređaj (3) za podešavanje i kontrolu jedinstveno identifikuje pomenuti radni korak u skladu sa sinhronizacijskim signalom dobijenim od strane cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape, pri čemu se implementacija pomenutog radnog koraka za dobijanje specifičnog dela proizvoda obavlja u skladu sa određenim i zadatim vrednostima napetosti niti ili prediva ili brzine niti ili prediva, kontrolisanim od strane svakog distributivnog uređaja i senzora (1, 100) za svaki takav radni korak.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što pomenuti uređaj (3) za podešavanje ili kontrolu detektuje odgovarajuće aktuelne vrednosti napetosti ili brzine niti ili prediva koje se kontrolišu tokom dovođenja svake niti ili prediva, ili većeg broja niti, do cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape pomoću svakog distributivnog uređaja (1), pri čemu poređenje pomenutih aktuelnih vrednosti sa zadatim vrednostima generiše upozorenje operateru, zaustavlja cirkularnu mašinu za pletenje ili mašinu za čarape ili zahteva intervenciju na svakom uređaju (1), ukoliko je detektovana razlika između aktuelnih i zadatih vrednosti.

3. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što su podaci koji se odnose na napetost ili brzinu dovedene niti ili prediva povezani sa sinhronizacijskim signalom, koji jedinstveno identifikuje radni korak, uređaj (3) za podešavanje ili kontrolu koji deluje na pomenuti distributivni uređaj i senzor (1,100) da bi se podesila svaka kontrolisana napetost ili brzina niti ili prediva, za svaki pojedinačni radni korak.

4. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što jedinstveni sinhronizacijski signal odgovara radnom koraku sa kojim je povezan veći broj podataka koji se odnose na dovođenje i/ili kontrolu niti ili prediva, ili većeg broja niti, i njihovu napetost ili brzinu.

5. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što je jedinstveni sinhronizacijski signal definisan logičkim nivoom, ili jednim ili većim brojem pulseva, ili jednim ili većim brojem digitalnih signala, ili varijabilnim signalom radnog ciklusa, ili analognim signalom ili serijskom komunikacijom.

6. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što osim jedinstvenog sinhronizacijskog signala, koji definiše svaki radni korak, naredni sinhronizacijski signal, iz cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape, u zavisnosti od pozicije radnog elementa cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape, kao što je rotirajući cilindar cirkularne mašine, doseže uređaj (3) za podešavanje i kontrolu, a u svakom radnom koraku.

7. Postupak prema zahtevu 6, naznačen time što pomenuti uređaj (3) za podešavanje i kontrolu alternativno koristi naredni sinhronizacijski signal ili vremenski raspon, koji se

1

može programirati u svakom radnom koraku, da bi upravljao automatskom rampom naprezanja ili kašnjenjem kontrolnog koraka za naprezanje ili brzinu niti.

8. Sistem za upravljanje i kontrolu dovođenja niti ili prediva, ili većeg broja niti, sa konstantnom napetošću i/ili brzinom do cirkularne mašine (2) za pletenje ili mašine za čarape, gde je pomenuti sistem adaptiran da radi u skladu sa postupkom iz zahteva 1, pri čemu se pomenuto dovođenje obavlja u skladu sa različitim radnim koracima takve cirkularne mašine (2) za pletenje ili mašine za čarape, koji se izvode tokom izrade proizvoda, gde takva proizvodnja sadrži niz pomenutih radnih koraka koji definišu kompletni proizvodni ciklus, a sistem sadrži distributivni uređaj (1), koji dovodi odgovarajuću nit ili predivo, ili veći broj niti, do pomenute cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape sa konstantnom napetošću i/ili brzinom, senzorski uređaj (100), adaptiran da kontroliše napetost niti ili prediva ili brzinu niti ili prediva, uređaj (3) za podešavanje i kontrolu, povezan sa takvim distributivnim uređajem (1, 100), koji je obezbeđen za podešavanje i kontrolu njegovog rada, pri čemu pomenuti uređaj (3) za podešavanje i kontrolu prima sinhronizacijski signal od cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape, naznačen time što sihnronizacijski signali odgovaraju početku ili kraju svakog radnog koraka, pri čemu su sinhronizacijski signali pogodni za proizvodnju specifičnog dela proizvoda, uređaj (3) za podešavanje i kontrolu je pogodan da deluje na pomenuti distributivni uređaj (1) i senzor (100), u skladu sa svakim sinhronizacijskim signalom primljenim od cirkularne mašine (2) za pletenje ili mašine za čarape, tako da takav distributivni uređaj (1) ili senzor (100) dovode i/ili kontrolišu odgovarajuću nit ili predivo, ili veći broj niti, sa definisanom i specificiranom napetošću i/ili brzinom za svaki takav radni korak, pri čemu su vrednosti definisane i specificirane napetosti i/ili brzine dovedene niti ili prediva pomoću svakog distributivnog uređaja (1) zadane za svaki gore pomenuti radni korak, gde se zadate vrednosti svake karakteristike dovedene niti ili prediva memorišu u pomenutom uređaju (3) za podešavanje i kontrolu, a svaki pojedinačni sinhronizacijski signal jedinstveno odgovara svako od radnih koraka cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape, da bi se proizveo specifični deo proizvoda, a suma takvih radnih koraka odgovara izradi kompletnog proizvoda.

9. Sistem prema zahtevu 8, naznačen time što su uređaji (3) za podešavanje i kontrolu, kontrolne i interfejs jedinice (3) umetnute između svakog distributivnog uređaja (1) i/ili senzora (100) i cirkularne mašine za pletenje ili mašine za čarape, pri čemu je pomenuta jedinica programabilna.

2

10. Sistem prema zahtevu 9, naznačen time što je svaki pojedinačni distributivni uređaj (1) i senzor (100) povezan sa kontrolnom i intefejs jedinicom (3), alternativno na jedan od sledećih načina:

- serijska komunikacija

- električni signali adaptirani da prepoznaju hardverske kontrole generisane od strane gore pomenute jedinice (3), kao što su INC, DEC, aktiviraj/deaktiviraj signali ili slični.

11. Sistem prema zahtevu 9, naznačen time što je pomenuta kontrolna i interfejs jedinica (3) deo uređaja za punjenje većeg broja distribucijskih uređaja (1).

12. Sistem prema zahtevu 8, naznačen time što su pomenuti distributivni uređaji (1) makar među uređajima za dovođenje niti ili prediva, ili većeg broja niti, sa konstantnom napetošću, koji takođe sadrže akumulacijske distributere sa fiksnim ili rotirajućim bubnjem, uređaje za detektovanje dovođenja prediva, i uređaje za kontrolu napetosti ili brzine dovedene niti ili prediva, ili većeg broja niti.

13. Sistem prema zahtevu 8, naznačen time što je sinhronizacijski signal anternativno signal naznačen logičkim nivoom, ili jednim ili većim brojem pulseva, ili jednim ili više digitalnih signala binarnog koda ili varijabilnim signalom radnog ciklusa, ili analognim signalom ili serijskom komunikacijom.