RS63676B1 - Habajući sklop - Google Patents

Description

OBLAST PRONALASKA

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na bravu za pričvršć ivanje habaju ć eg elementa za opremu za zemljane radove.

STANJE TEHNIKE

[0002] U rudarstvu i građevinarstvu, habajuć i delovi se obično obezbeđuju duž ivice opreme za iskopavanje kao što su kašike za tzv. "draglajn" mašine, lopate za kablove, čeone lopate, hidraulični bageri i slično. Delovi koji se habaju štite osnovnu opremu od prekomernog habanja i u nekim slučajevima, obavljaju i druge funkcije kao što je razbijanje zemlje ispred linije iskopavanja. Tokom upotrebe, delovi koji se habaju obično nailaze na velika optereć enja u izraženim abrazivnim uslovima. Kao rezultat toga moraju se periodično zamenitIi.

[0003] Ovi delovi koji se habaju obično se sastoje od dve ili više komponenti kao što je osnova koja je pričvršć ena uz liniju iskopavanja i habajuć i element koji se montira na osnovu da bi zahvatio tlo koje se iskopava. Habaju ć i element ima tendenciju da se brže istroši i obično se menja nekoliko puta pre nego što se i sama baza takođe zameniti. Jedan primer takvog habajuć eg dela je zub za iskopavanje koji je pričvršć en za ivicu kašike na mašini za iskopavanje. Zub obično uključuje adapter pričvrš ć en za ivicu kante ili kašike i tačku pričvršć enu za adapter za iniciranje kontakta sa tlom. Za pričvrš ć ivanje vrha za adapter koristi se klin ili drugi način zabravljivanja. U takvim havajućim sklopovima su poželjna poboljšanja u snazi, stabilnosti, izdržljivosti, bezbednosti, kao i jednostavnosti ugradnje i zamene.

[0004] Dokument EP 1852557 prikazuje bravu za držanje habajuć eg sklopa za bazu pričvrš ć enu za kašiku bagera. Brava se sastoji od obujmice koja se uklapa u nekružnu rupu sa strane habajuć eg sklopa i u džep na strani baze. Osovina se može rotirati kroz obujmicu i ima bočnu prirubnicu koja štrči i koja u prvom rotacionom položaju može da prođe sa obujmicom u otvor, ali u drugom rotacionom položaju ne može. Sklop za habanje ima ureze da bi mogao da primi prirubnicu u drugi rotacioni položaj. Za pričvršć ivanje brave, obujmica se ubacuje u otvor sa osovinom u prvom položaju, a zatim se osovina rotira u drugu poziciju. Prirubnica se tada zadržava u donjem prorezu sprečavajuć i uklanjanje brave. U dokumentu US 2007/0193075 brava se sastoji od klina sa parom ušica koji se protežu prema spolja na jednoj strani i navojem na drugoj strani da bi se zahvatio konusni navojni klin. Brava se ubacuje u prolazni otvor habajuć eg elementa i baze. Rotacija konusnog klina zatim proširuje bravu uzrokuju ć i da ušice zahvate ramena na bazi, tako sprečavajuć i uklanjanje brave.

[0005] Predmetni pronalazak obezbeđuje bravu za pričvršć ivanje habaju ć eg elementa za radnu opremu na uzemljenje, kao što je definisano niže u patentnom zahtevu 1. Opcione karakteristike su navedene u zavisnim patentnim zahtevima 2 i 3. Oprema za zemljane radove može uključivati, primera radi, mašine za iskopavanje i sredstva za prenos zemlje.

[0006] Pronalazak takođe predviđa bravu koja formira deo habajuć eg elementa kao što je definisano u patentnom zahtevu 4 i kao deo habajuć eg sklopa kao što je definisano u patentnom zahtevu 8. Opcione karakteristike habaju ć eg elementa i habaju ć eg sklopa, respektivno, navedene su u zavisnim patentnim zahtevima.

[0007] Brava se može koristiti zajedno sa habajuć im sklopom koji uključuje postolje sa potpornim položajem, habaju ć i element sa šupljinom u koju se prihvata noseć i položaj. Brava odvojivo pričvrš ć uje habaju ć i element za bazu. Potporni deo je formiran sa gornjim i donjim udubljenjima koja primaju komplementarne izbočine habajuć eg elementa. Ova udubljenja i izbočine uključuju poravnate otvore kako bi se brava primila i pozicionirala centralno unutar habajuć eg sklopa i udaljeno od površine habanja. Ovaj raspored štiti bravu od abrazivnog kontakta sa tlom i smanjuje rizik od izbacivanja ili gubitka brave.

[0008] Sklop za habanje može da sadrži bazu sa potpornim delom i habajuć i element sa šupljinom da prihvati pomo ć ni deo. Naleganje između potpornog dela i habajuć eg elementa može uključivati stabilizacijske površine duž svakog od gornjih, donjih i bočnih zidova, u jedinstvenoj konfiguraciji koja stvara visoko stabilnu montažu habajuć eg elementa sa poboljšanom propusnošć u.

[0009] Element habanja može da sadrži udubljenje indikatora habanja koje se otvara u šupljini za prijem nosa i u početku je zatvoreno i udaljeno od spoljašnje habajuć e površine, ali koje se probija kroz površinu habanja kada je vreme za zamenu habajuć eg elementa zbog opterećenja.

[0010] Habajuć i element može da sadrži otvor za prihvatanje brave a da bi se pričvrstio habaju ć i element za osnovu. Otvor može biti definisan zidom koji uključuje potpornu strukturu sa gornjom noseć om površinom i donjom nose ć om površinom za kontakt i zadržavanje brave protiv kretanja nagore i nadole u otvoru. U jednoj poželjnoj konstrukciji, prolaz je obezbeđen u otvoru da bi se omoguć ilo da brava ili komponenta brave stane u otvor kao integralna jedinica i da bude postavljena da dodiruje gornju i donju noseć u površinu potporne konstrukcije.

[0011] Brava može da sadrži komponentu za montažu koja ima strukturu za pričvršć ivanje unutar otvora na habaju ć em elementu. Osiguravajuć a struktura sarađuje sa strukturom za držanje unutar otvora kako bi se tokom upotrebe oduprla pomeranju komponente za montiranje u i van otvora. Montažna komponenta definiše otvor sa navojem za prihvatanje navojne osovinice koja se koristi za držanje habajuć eg elementa na osnovu. Radi manjih troškova i boljeg kvaliteta u odnosu na formiranje navoja direktno u habajućem elementu, odvojena komponenta za montažu se može lako napraviti i učvrstiti unutar habajuć eg elementa. Montažna komponenta se može mehanički držati unutar otvora na habaju ć em elementu kako bi se oduprla aksijalnom pomeranju u bilo kom smeru i kako bi se izbegao slučajni gubitak brave.

[0012] Brava može da sadrži komponentu za montažu koja je smeštena i mehanički pričvršć ena u otvor na habaju ć em elementu a da bi se oduprla aksijalnom pomeranju, komponentu za zaključavanje koja se može pomerati u komponenti za montažu da bi se habajuć i element ne odvoji kada je pričvršćen za osnovu, kao i držač za sprečavanje oslobađanja montažne komponente od habajuć eg elementa.

[0013] Brava uključuje komponente od kaljenog čelika sa navojem koje mogu biti mehanički pričvršć ene za habaju ć i element. Komponenta brave se može podesiti između dva položaja u odnosu na habajuć i element: prvi položaj gde se habaju ć i element može instalirati ili ukloniti sa baze, i drugi položaj gde je habajuć i element pričvrš ć en za bazu pomo ć u brave. Poželjno je da se brava pričvrsti za habajuć i element mehaničkim sredstvima u vreme proizvodnje, tako da se može otpremiti, uskladištiti i instalirati kao integralna jedinica sa habajuć im elementom, tj. sa bravom u položaju „spremno za ugradnju“. Jednom kada se habajuć i element postavi na bazu, brava se pomera u drugu poziciju kako bi se habaju ć i deo zadržao na mestu za upotrebu u zemljanim radovima.

[0014] Brava za odvojivo pričvršć ivanje habaju ć eg elementa za radnu opremu za zemljane radove uključuje klin sa navojem koji na jednom kraju može imati utičnicu za prijem alata za rotaciju klina. Utičnica može sadržati fasete za prijem alata i slobodan prostor umesto jedne od faseta da bi se bolje izbegavanje i očišćenje zemljanih čestica iz utičnice.

KRATAK OPIS SLIKA

Slika 1 je pogled u perspektivi na habajuć i sklop u skladu sa ovim pronalaskom.

Slika 2 je pogled sa strane na habajuć i sklop.

Slika 3 je pogled u perspektivi na osnovu habajućeg sklopa.

Slika 4 je pogled od napred na bazu.

Slika 5 je pogled odozgo na bazu.

Slika 6 je bočni pogled na bazu.

Slika 7 je poprečni presek posmatrano duž linije 7-7 na slici 5.

Slika 8 je pogled odozgo na habajuć i element za habaju ć i sklop.

Slika 9 je poprečni presek napravljen duž linije 9-9 na slici 8.

Slika 10 je prikaz poprečnog preseka duž linije 10-10 na slici 8.

Slika 10A je poprečni presek na liniji 10A-10A na slici 8.

Slika 11 je pogled od nazad, na habajuć i element.

Slika 12 je prikaz poprečnog preseka duž linije 12-12 na slici 11.

Slika 13 je prikaz poprečnog preseka duž linije 13-13 na slici 11.

Slika 14 je eksponirani, perspektivni pogled na habajuć i sklop.

Slika 15 je delimični bočni pogled na osnovu.

Slika 16 je prikaz poprečnog preseka duž linije 16-16 na slici 15.

Slika 17 je poprečni presek posmatrano duž linije 17-17 na slici 15.

Slika 18 je prikaz poprečnog preseka duž linije 18-18 na slici 15.

Slika 19 je prikaz poprečnog preseka duž linije 19-19 na slici 15.

Slika 20 je poprečni presek posmatrano duž linije 20-20 na slici 15,

Slika 21 je delimični bočni pogled na habajuć i sklop.

Slika 22 je prikaz poprečnog preseka duž linije 22-22 na slici 21.

Slika 23 je prikaz poprečnog preseka duž linije 23-23 na slici 21.

Slika 24 je poprečni presek posmatrano duž linije 24-24 na slici 21,

Slika 25 je prikaz poprečnog preseka duž linije 25-25 na slici 21.

Slika 26 je prikaz poprečnog preseka duž linije 26-26 na slici 21.

Slika 27 je pogled u perspektivi na bravu habajuć eg sklopa.

Slika 28 je rastavljen perspektivni prikaz brave habajuć eg sklopa.

Slika 29 je prikaz poprečnog preseka duž linije 29-29 na slici 2 sa bravom u položaju za otpuštanje.

Slika 30 je pogled delimičnog poprečnog preseka duž linije 29-29 na Slici 2 sa bravom u zaključanom položaju.

Slika 31 je delimični izgled habajuć eg elementa, u perspektivi.

Slika 32 je delimični perspektivni pogled na habajuć i element sa montažnom komponentom brave delimično instalirane. Slika 33 je delimični perspektivni pogled na habajuć i element sa ugrađenom komponentom za montažu

habajuć eg elementa.

Slika 34 je delimični perspektivni pogled na habajuć i element sa integralnom komponentom za montažu brave i držačem i klinom spremnim za ugradnju.

Slika 35 je poprečni presek uzet duž linije 35-35 na slici 34.

Slika 36 je pogled sa strane na držač brave.

Slika 37 je pogled odozgo na klin.

Slike 38 i 39 su pogled odozgo na klin sa alatima prikazanim u utičnici.

Slika 40 je delimičan perpektivni pogled na klin,

Slika 41 je pogled na bravu od napred.

Slika 42 je bočni pogled na bravu.

Slika 43 je pogled na bravu odozgo.

Slika 44 je pogled sa strane na komponentu za montažu brave.

DETALJAN OPIS POŽELJNIH IZVODJENJA

[0016] Ovaj pronalazak se odnosi na habajuć i sklop za različite vrste opreme za zemljane radove uključuju ć i, na primer, opremu za iskopavanje i opremu za transport zemlje. Oprema za iskopavanje je data kao opšti termin da se odnosi na bilo koju od različitih mašina za iskopavanje koje se koriste u rudarstvu, građevinarstvu i drugim aktivnostima, a koje, na primer, uključuju mašine za vučenje, lopate za kablove, lopate za čeone, hidraulične bagere i sekače bagera. Oprema za iskopavanje se takođe odnosi na komponente ovih mašina koje zahvataju zemlju, kao što su kašika ili glava rezača. Ivica za kopanje je onaj deo opreme koji ima primarni kontakt sa zemljom. Jedan primer ivice za iskopavanje je ivica kante. Oprema za transport zemlje je takođe namenjena kao opšti pojam da se odnosi na raznovrsnu opremu koja se koristi za transport zemljanog materijala i koja, na primer, uključuje žlebove i korita za rudarske kamione. Predmetni pronalazak je pogodan za upotrebu duž ivice za kopanje opreme za iskopavanje u obliku, na primer, zubaca i omotača za iskopavanje. Pored toga, određeni aspekti ovog pronalaska su takođe pogodni za upotrebu duž habajuć e površine, a u obliku na primer vodilica.

[0017] Relativni termini kao što su prednji, zadnji, gornji, donji i slično se koriste radi pogodnosti razmatranja. Termini napred ili napred se generalno koriste da ukažu na normalan smer kretanja tokom upotrebe (npr. pri kopanju), a gornji ili vrh se generalno koriste kao referenca na površinu preko koje materijal prolazi kada se, na primer, skupi u kantu. Ipak, poznato je da u radu različitih mašina za zemljane radove habajuć i sklopovi mogu biti orijentisani na različite načine i da se tokom upotrebe kreć u u svim pravcima.

[0018] U jednom primeru, habajuć i sklop 14 u skladu sa ovim pronalaskom je zub za iskopavanje koji se pričvrš ć uje za ivicu 15 kante (sl. 1, 2 i 14). Ilustrovani zub 14 uključuje adapter 19 zavaren za ivicu 15, srednji adapter 12 montiran na adapter 19 i tačku (koja se takođe naziva vrh) 10 postavljenu na bazu 12. Dok je prikazana jedna konstrukcija zuba, drugi raspored zuba koriste neke ili sve aspekte pronalaska koji su moguć i. Primera rad, adapter 19 u ovoj varijanti je zavaren za ivicu 15, ali može biti mehanički pričvrš ć en (npr. pomo ć u sklopa brave u tzv. Whisler maniru). Pored toga, baza bi mogla biti sastavni deo opreme za iskopavanje, a ne odvojeno pričvršć ena komponenta. Tako na primer, adapter 19 bi se mogao zameniti integralnim nosom tzv. livene usne, iako se u ovoj prijavi, radi objašnjenja, srednji adapter 12 pominje kao baza, a tačka 10 kao habajuć i element, srednji adapter, osnova 12 se može razmatrati kao habaju ć i element, a adapter 19 kao baza.

[0019] Adapter 19 uključuje par nogara 21, 23 koji opkoljavaju usnu ili ivicu 15 i nos 18 koji se prostire napred. Srednji adapter 12 uključuje šupljinu 17 koja se otvara unazad za prijem nosa 18 na prednjem kraju adaptera 19 (Slike, 1, 2, 5 i 14). Šupljina 17 i nos 18 su poželjno konfigurisani kao što je prikazano u US patentu 7,882,649 koji je ovde uključen kao referenca, ali se mogu koristiti i druge konstrukcije nosa i šupljine. Adapter 12 uključuje napred izbačen nos 48 za tačku montaže 10. Tačka 10 uključuje šupljinu 26 koja se otvara unazad za prijem nosa 48 i prednji kraj 24 za prodiranje u tlo. Brava 16 se koristi za pričvršć ivanje habaju ć eg elementa 10 za osnovu 12, a osnova 12 za nos 18 (slike 1, 2 i 14). U ovom primeru, brave za pričvršć ivanje i habaju ć eg elementa 10 za bazu 12 kao i osnove 12 za nos 18, su iste. Ipak, mogu biti drugačije dimenzionirane, različite konstrukcije ili mogu biti u potpunosti različite brave. Uz upotrebu srednjeg adaptera, zub je pogodan za upotrebu na već im mašinama, ali se može koristiti i na manjim mašinama. Kao alternativa, habaju ć i element se može pričvrstiti direktno na adapter 19 kao osnovu.

[0020] U ovoj realizaciji pronalska, habajuć i element 10 ima generalno klinastu konfiguraciju, sa gornjim zidom 20 i donjim zidom 22 koji se približavaju uskom prednjem kraju 24 da bi se zahvatili i probili u tlo tokom rada opreme (Sl. 1, 2 i 8-14). Šupljina 26 se otvara u zadnjem kraju 28 habajuć eg elementa 10, za prihvatanje osnove 12. Šupljina 26 poželjno uključuje prednji kraj 30 i zadnji krajnji deo 32. Prednji ili prednji radni deo 27 habajuć eg elementa 10 je onaj deo koji je ispred šupljine 26. Zadnji ili montažni deo 29 habajuć eg elementa 10 je onaj deo koji uključuje šupljinu 26.

[0021] Prednji krajnji deo 30 šupljine 26 (slike 10-13) uključuje gornju i donju stabilizacijsku površinu 34, 36. Površine za stabilizaciju 34, 36 aksijalno se protežu u suštini paralelno sa uzdužnom osom 42 šupljine 26 radi poboljšane stabilnosti pod vertikalnim optereć enjima (tj. optere ć enja koja uključuju vertikalnu komponentu). Termin "suštinski paralelan" u ovoj prijavi znači zapravo paralelan ili pod malim divergentnim uglom (tj. oko 7 stepeni ili manje). Shodno tome, stabilizacione površine 34, 36 aksijalno se protežu pod uglom od oko 7 stepeni ili manje u odnosu na uzdužnu osu 42. Poželjno, stabilizacione površine aksijalno odstupaju unazad od uzdužne ose pod uglom od oko pet stepeni ili manje, a najpoželjnije pod ugao od 2-3 stepena,

[0022] Stabilizujuć e površine 34, 36 se suprotstavljaju i nose sa komplementarnim stabilizuju ć im površinama 44, 46 na nos 48 osnove 12 (sl. 24). Stabilizirajuć e površine 44, 46 su takođe u suštini paralelne sa uzdužnom osom 42 kada su komponente sastavljene zajedno (slike 3-7, 14-16 i 24). Ležište stabilizacijskih površina 34, 36 u šupljini 26 naspram stabilizujuć ih površina 44, 46 na nosu 48, obezbeđuje stabilnu montažu habajuć eg elementa 10 pod vertikalnim optere ć enjima. Vertikalna optere ć enja koja dejstvuju na prednji kraj 24 habajuć eg elementa 10 potiču habaju ć i element (ako nije ograničeno nosom i bravom) da se kotrlja napred i da skida sa nosa. Stabilizirajuć e površine (tj. površine koje su u suštini paralelne uzdužnoj osi 42) se efikasnije odupiru ovom nagonu od površina sa već im aksijalnim nagibom i obezbeđuju stabilniju montažu habaju ć eg elementa 10 na nos 48. Stabilnija montaža omoguć ava upotrebu manje brave i rezultira manje unutrašnjeg habanja između pojedinih delova.

[0023] Prednji krajnji deo 30 šupljine 26 dalje uključuje bočne noseć e površine 39, 41 za kontakt sa komplementarnim bočnim ležajnim površinama 45, 47 na nosu 48 kako bi se oduprli bočnim optereć enjima (tj. optere ć enjima sa bočnom komponentom). Bočne noseć e površine 39, 41 u šupljini 26 i bočne nose ć e površine 45, 47 na nosu 48, poželjno se aksijalno protežu u suštini paralelno sa uzdužnom osom 42 radi već e stabilnosti u montaži habaju ć eg elementa 10. Ove prednje bočne nose ć e površine 1, 54, 47 sarađuju sa zadnjim ležajnim površinama koji takođe izdržavaju bočna optereć enja (kao što je objašnjeno u nastavku). U poželjnom izvođenju, prednje noseć e površine 34, 36, 39, 41 u šupljini 26 su formirane sa blagom bočnom konkavnom zakrivljenošć u radi bolje otpornosti na promenljiva optere ć enja i optere ć enja iz svih pravaca. Prednje nose ć e površine 44-47 na nosu 48 bi imale komplementarnu konveksnu konfiguraciju. Međutim, rednje noseć e površine u šupljini 26 i na nosu 48 mogu, biti ravne ili oblikovane drugačije zakrivljenosti.

[0024] Nos 48 baze 12 obuhvata zadnji ili glavni deo 50 pozadi od stabilizacijskih površina 44, 46 prednjeg kraja 52 (slike 3-7 i 14-20); nos 48 se smatra onim delom adaptera 12 koji je primljen u šupljinu 26 habajuć eg elementa 10. Glavni deo 50 generalno ima konfiguraciju "pseć e kosti" u poprečnom preseku (slike 18-20) sa užim centralnim delom 54 i ve ć i ili deblji bočni delovi 56. Ovakva konstrukcija po funkciji podseć a na "I-beam" konstrukciju i obezbeđuje atraktivan odnos čvrsto ć e sa smanjenom masom i težinom. U poželjnoj varijanti, bočni delovi 56 su jedan drugom kao u u ogledalu. Bočni delovi 56 postepeno poveć avaju debljinu od napred ka nazad za pove ć anu čvrsto ć u i smanjenje naprezanja u dizajnu. Upotreba nosa 48 koji ima uski središnji deo 54 i uveć ane bočne delove 56 pruža dvostruku korist od (i) da nos 48 ima dovoljnu snagu da izdrži veliko optereć enje sa kojim se može suočiti tokom rada, i (ii) pozicioniranje brave 16 na centralnoj lokaciji u habaju ć em sklopu 14 da bi se zaštitio od abrazivnog kontakta sa tlom tokom upotrebe, kao i da bi se smanjio rizik od izbacivanja brave. Središnji deo 54 poželjno predstavlja oko dve treć ine ili manje ukupne debljine (tj. visine) nosa 48 duž iste bočne ravni. U najpoželjnijem izvođenju, debljina centralnog preseka 54 je oko 60% ili manje od najveć e ili ukupne debljine nosa 48 duž iste bočne ravni.

[0025] Centralni deo 54 je definisan gornjom površinom 58 i donjom površinom 60, pri čemu je poželjno da se gornja i donja površina 58, 60 aksijalno protežu suštinski paralelno sa uzdužnom osom 42, ali mogu imati i već i nagib. Gornja površina 58, sa svake strane, stapa se u unutrašnju površinu 62 na bočnim delovima 56. Unutrašnje površine 62 su bočno nagnute nagore i napolje od gornje površine 58 da delimično definišu gornji deo bočnih delova 56. Slično, unutrašnje površine 64 su bočno nagnute nadole i spolja od donje površine 60 tako da delimično definišu donji deo bočnih delova 56. Unutrašnje površine 62 su svaka bočno nagnuta prema gornjoj površini 58 pod uglom α koji je od oko 130-140 stepeni da bi se oduprla i vertikalnom i bočnom optereć enju na habaju ć i element 10, i tako smanjuju koncentraciju naprezanja tokom optere ć enja (slika 20), međutim, po želji mogu biti pod uglom izvan ovog opsega (npr. od oko 105-165 stepeni). Unutrašnje površine 64 poželjno su slike u ogledalu unutrašnjih površina 62, ali mogu biti različite ako se tako želi. Poželjni opsezi nagiba su isti za oba seta unutrašnjih površina 62, 64. Najpoželjniji nagib za svaku unutrašnju površinu 62, 64 je pod uglom α od 135 stepeni. U nekim konstrukcijama može biti poželjno da svaka unutrašnja površina 62, 64 bude nagnuta pod uglom α već im od 135 stepeni u odnosu na susednu gornju ili donju površinu, a da bi se obezbedila već a otpornost na vertikalna optere ć enja. Unutrašnje površine 62, 64 su poželjno stabilizirajuć e površine od kojih se svaka aksijalno proteže u suštini paralelno sa uzdužnom osom 42 da se bolje odupre vertikalnim optereć enjima i obezbedi stabilna montaža habaju ć eg elementa 10 na osnovu 12.

[0026] Centralni otvor 66 je formiran u centralnom delu 54 koji se otvara na gornjoj i donjoj površini 58, 60 (slike 3, 5, 7, 19, 25 i 29), mada se može otvoriti samo na gornjoj površini 58 ako se tako želi. Produženje otvora 66 nadole kroz donju površinu 60 smanjuje nakupljanje zemljanih čestica u otvoru i omoguć ava lakše čiš ć enje od sitnih čestica u otvoru. Gornji zid 20 habajuć eg elementa 10 uključuje prolazni otvor 67 koji je u ravni sa otvorom 66 kada je habaju ć i element 10 montiran na nos 48 (slike 1, 9, 10A, 13, 14, 25 i 29). Brava 16 je uvučena u rupe 66, 67 za držanje habajuć eg elementa 10 za bazu 12 (slike 25, 29 i 30). Detalji željene brave 16 su dati niže. Međutim, druge brave se mogu koristiti za pričvršć ivanje habaju ć eg elementa 10 za bazu 12. Kao primeri, alternativne brave mogu biti u obliku prikazanom u patentu SAD 7,578,081 ili patentu SAD 5,068,986, od kojih je svaka uključena ovde kao referenca, Oblik poravnatog rupe u habajuć em elementu i bazi u slučajevima koriš ć enja alternativnih brava bi se, naravno, razlikovale od onih koje su ovde ilustrovane da bi se prilagodile različitim bravama.

[0027] Otvor 67 u habajuć em elementu 10 je definisan zidom 68 koji poželjno okružuje bravu 16 (Sl. 31). Zid 68 uključuje potpornu strukturu 69 koja se proteže bočno duž dela zavojnice da bi definisala gornja noseć a površina 71 i donju nose ć u površinu 73. Nose ć e površine 71, 73 su svaka u kontaktu sa bravom 16 da drže bravu u rupi i odupiru se unutrašnjim i spoljnim vertikalnim silama koje dejstvuju na bravu tokom transporta, skladištenja, ugradnje i upotrebe habajuć eg elementa, a kako bi se bolje oduprlo izbacivanju ili gubitku brave. U poželjnom izvođenju, potporna konstrukcija 69 je formirana kao radijalna izbočina koja se proteže u otvor 66 zida 68 pri čemu su noseć e površine 71, 73 formirane kao gornja i donja ramena. Alternativno, potporna konstrukcija 69 može biti formirana kao udubljenje (nije prikazano) u perimetarskom zidu 68 sa gornjim i donjim nosivim površinama koje su okrenute jedna prema drugoj. Prolaz 75 je obezbeđen vertikalno duž zida 68 u otvoru 67 da bi se omoguć ilo umetanje brave 16 i zahvatanje potporne konstrukcije 69, odnosno sa bravom 16 u kontaktu ležaja i sa gornjom i sa donjom noseć om površinom 71, 73. U realizaciji kako je na crtežu za ilustraciju, u donjem zidu 22 habaju ć eg elementa 10 nije formiran otvor; ali rupa bi se mogla formirati tako da omoguć i reverzibilnu montažu tačke 10. Takođe, ako se želi, baza 12 bi se mogla reverzibilno montirati na nos 18 ako to dozvoljava spoj između baze 12 i nosa 18. U ilustrovanoj varijanti, baza 12 se ne može reverzibilno montirati na nos

[0028] U poželjnoj varijanti, potporna konstrukcija 69 je u suštini nastavak zida 68 koji je definisan prvim reljefom 77 iznad ili izvan potporne strukture 69, drugim reljefom 79 ispod ili unutar potporne strukture 69 i prolazom 75 na distalnom kraju 81 potporne konstrukcije 69, reljefi 77, 79 i prolaz 75, zatim definišu kontinuirano udubljenje 83 u perimetarskom zidu 68 oko potporne konstrukcije 69. Krajnji zidovi 87, 89 reljefa 77, 79 definišu graničnike za pozicioniranje brave 16. Udubljenje 85 je poželjno obezbeđeno duž unutrašnje površine 91 šupljine 26 tako da funkcioniše kao graničnik tokom umetanja montažne komponente brave 16 kao što je opisano u nastavku.

[0029] Šupljina 26 u habajuć em elementu 10 ima oblik koji dopunjuje nos 48 (slike 9, 10, 10A, 24-26 i 29). Shodno tome, zadnji kraj 32 šupljine uključuje gornju izbočinu 74 i donju izbočinu 76 koje su smeštene u gornje i donje udubljenja 70, 72, u nosu 48. Gornja izbočina 74 uključuje unutrašnju površinu 78 koja se suprotstavlja gornjoj površini 58 na nosu 48, i bočne površine 80 koje se suprotstavljaju i nose se sa unutrašnjim površinama 62 na nosu 48. Poželjno je da postoji razmak između unutrašnje površine 78 i gornje površine 58 da bi se obezbedio kontakt između bočnih površina 80 i unutrašnjih površina 62, ali one mogu biti u kontaktu, ako se tako želi. Bočne površine 80 su bočno nagnute tako da odgovaraju bočnom nagibu unutrašnjih površina 62. Bočne površine 80 se aksijalno protežu suštinski paralelno sa uzdužnom osom 42 da bi odgovarale aksijalnom produžetku unutrašnjih površina 62.

[0030] Donja izbočina 76 je poželjno, kao u ogledalu, slika gornje projekcije 74, i uključuje unutrašnju površinu 82 koja se suprotstavlja donjoj površini 60, i bočne površine 84 koje se suprotstavljaju i nose sa unutrašnjim površinama 64. U šupljini 26 su unutrašnja površina 78 i unutrašnja površina 82 sa zazorom 86, a između dve unutrašnje površine 78, 82 u prostoru koji je nešto već i od debljine centralnog preseka 54 nosa 48. Debljina (ili visina) zazora 86 je poželjno unutar srednje dve tre ć ine ukupne debljine (ili visine) šupljine 26 (tj. najveć a visina) duž iste bočne ravni, a najpoželjnije je da je unutar srednjih 60% ili manje od ukupne debljine šupljine duž iste bočne ravni. Bočne površine 80, 84 su bočno nagnute od odgovarajuć ih unutrašnjih površina 78, 82 i aksijalno i se protežu, suštinski paralelno, sa uzdužnom osom 42 da definišu gornju i donju zadnju tačku stabilizacijske površine. Prednje stabilizacijske površine 34, 36 sarađuju sa zadnjim stabilizujuć im površinama 80, 84 tako da stabilno podržavaju habajuć i element 10 na nosu 48. Na primer, vertikalno optere ć enje L1 nadole na prednjem kraju 24 habajuć eg elementa 10 (slika 2) je prvenstveno otporno preko prednje stabilizacijske površine 34 u šupljini 26 koja leži na prednjoj stabilizacijskoj površini 44 na nosu 48, i zadnjim stabilizacijskim površinama 84 u šupljini 26, koje se oslanja na zadnje stabilizacijske površine 64, na nosu 48 (sl.24-26 i 29). Aksijalno proširenje ovih stabilizirajuć ih površina 34, 44, 64, 86 (tj. da su one aksijalno paralelne sa uzdužnom osom 42) minimizira tendenciju prevrtanja prema napred, odnosno prema dole, tako da se optereć enje L1 nagoni na habaju ć i element 10. Slično tome, suprotno optere ć enju nagore, L2, na prednjem kraju 24 (slika 2) bi se prvenstveno odupirala prednja stabilizirajuć a površina 36 u šupljini 26, koja se oslanja na prednju stabiliziraju ć u površinu 46 na nosu 48, zadnjih stabilizirajuć ih površina 80, u šupljini 26, koje se oslanjaju na zadnje stabiliziraju ć e površine 62 na nosu 48 (sl. 24-26 i 29). Na isti način kao što je gore navedeno, stabilizirajuće površine 36, 46, 62, 84, stabilno podržavaju habajuć i element 10 na bazi 12.

[0031] Kontakt ležaja između bočnih površina 80 i unutrašnjih površina 62, i između bočnih površina 84 i unutrašnjih površina 64, izdržava i vertikalna optereć enja i optere ć enja sa bočnim komponentama (koja se nazivaju bočna optere ć enja). Prednost je da iste površine izdrže i vertikalna i bočna optereć enja jer se optere ć enja obično primenjuju na habaju ć e elemente u smerovima pomeranja dok se probijaju kroz tlo. Sa bočno nagnutim stabilizirajuć im površinama, ležište između istih površina može nastaviti da se javlja čak i ako se optereć enje pomeri, na primer, sa ve ć eg vertikalnog optere ć enja na više bočnog optereć enja. Ovakvim rasporedom, pomeranje tačke na nosu je smanjeno, što dovodi do smanjenog habanja komponenti.

[0032] Šuplji deo 88, 90 je obezbeđen sa svake strane svake od gornje i donje izbočine 74, 76 u šupljini 26 za prijem bočnih delova 56 nosa 48 (slike 9, 10, 12, 13, 25, 26 i 29). Šuplji delovi 88, 90 dopunjuju i primaju bočne delove 56. Gornji šuplji delovi 88 su definisani bočnim površinama 80 na izbočini 74, a spoljašnjim površinama 92. Donji šuplji delovi 90 su definisani bočnim površinama 84 izbočenja 76, i spoljašnjim površine 94. Spoljne površine 92, 94 su generalno zakrivljene i/ili ugaone forme da dopunjuju gornju, donju i spoljašnju površinu bočnih delova 56.

[0033] U poželjnoj konstrukciji, svaka bočna strana 100 nosa 48 je opremljena kanalom 102 (slike 18-20). Svaki kanal je poželjno definisan kosim zidovima kanala 104, 106 dajuć i kanalu generalno konfiguraciju u obliku slova V. Poželjno je da svaki kanal 102 ima donji zid 107 da bi se izbegao oštar unutrašnji ugao, ali se mogu formirati i bez donjeg zida (tj., sa mešanim zidovima 104, 106) ako se želi. Poželjno je da su zidovi kanala 104, 106 nagnuti da izdrže i vertikalna i bočna optereć enja. U poželjnoj konstrukciji, zidovi kanala 104, 106 se razilaze da bi definisali uključeni ugao β od oko 80-100 stepeni (poželjno da bude oko 45 stepeni na svaku stranu centralne horizontalne ravni), iako bi ugao mogao biti i izvan ovog opsega. Poželjno je da se zidovi svakod od kanala 104, 106 proteže aksijalno paralelno sa uzdužnom osom 42.

[0034] Suprotne strane 98 šupljine 26 definišu izbočine 108 koje se dopunjuju i prihvataju u kanale 102. Izbočine 108 obuhvataju noseć e zidove 110, 112 koji se suprotstavljaju i oslanjaju na zidove kanala 104, 106, da bi se oduprli vertikalnom i bočnom optereć enju. Izbočine 108 poželjno proširuju dužinu bočnih zidova 98, ali mogu biti kra ć e i mogu se primenjivati samo u delovima kanala 102. Nosivi zidovi 110, 112 poželjno odgovaraju bočnom nagibu zidova kanala 104, 106 i aksijalno se protežu u suštini paralelno sa uzdužnom osom 42.

[0035] Dok tokom upotrebe bilo koji suprotni delovi habajuć eg elementa 10 i osnove 12 mogu da zahvate jedan u drugog, zahvatanje površina 34, 36, 44, 46, 62, 64, 80, 84, 104, 106, 110, 112 je namenjeno primarnim nosivim površinama da izdrže i vertikalno i bočno optereć enje. Kontakt prednjeg zida 114 šupljine 26 sa prednjom stranom 116 nosa 48 je predviđen da bude primarne noseć e površine koje se odupiru aksijalnim optere ć enjima (tj. optere ć enja sa komponentama koje su paralelne sa uzdužnom osom 42).

[0036] Habajuć i element 10 poželjno uključuje bočno razmaknute udubljenja 123, 125 u gornjem zidu 20 i odgovaraju ć e bočno razmaknute udubljenja 127, 129 u donjem zidu 22 na zadnjem kraju 28 (slike 1, 2, 10, 14 i 26), nos 48 poželjno uključuje zajednička udubljenja 130, 132, 134, 136 (slike 1-3, 5, 6 i 26) koja su bočno pomerena od udubljenja 123, 125, 127, 129 na habajuć em elementu 10 tako da se zadnji kraj 28 habanja član 10 spaja sa zadnjim krajem 138 nosa 48 (slike 1, 2 i 26). Bočni segmenti 124 habajuć eg elementa 10 se primaju u bočno udubljenje 130, 136 baze 12, gornji segment 126 habaju ć eg elementa 10 se prima u gornje udubljenje 132 u bazi 12, a donji segment 128 habajuć eg elementa 10 se prima u donje udubljenje 134 baze 12, kada je habajuć i element potpuno postavljen na nos 48. Isto tako, donji i gornji segmenti baze 140, 142 se nalaze u zajedničkim udubljenjima 123, 125, 127, 129 habajuć eg elementa 10. Ovo međusobno blokiranje habaju ć eg elementa 10 i baze 12 je otporna na optereć enja tokom upotrebe. Bez obzira na to, mogu se koristiti i druge konstrukcije ili se izostaviti konstrukcija za spajanje, tj. sa zadnjim krajem 28 koji ima kontinuiranu konstrukciju bez udubljenja 123, 125, 127, 129.

[0037] Element habanja 10 poželjno uključuje udubljenje indikatora habanja 170 koje se otvara u šupljini 26 (Sl. 26). U ilustrovanom primeru, udubljenje indikatora habanja 170 je prorez formiran u donjem zidu 22, u blizini zadnjeg kraja 28, mada se mogu koristiti i drugi položaji. Udubljenje 170 ima donju površinu 172 da definiše dubinu koja je udaljena od habajuć e površine 13 kada je habajuć i element 10 nov. Kada tokom upotrebe udubljenje 172 probije habaju ć u površinu 13, operateru se pruža vizuelni indikator da je vreme da se habajuć i element zameni.

[0038] Poželjno je da se brave 16 koriste za pričvršć ivanje habaju ć eg elementa 10 za osnovu 12, i osnove 12 za nos 18 (sl. 1, 2 i 14). U poželjnoj konstrukciji, jedna brava 16 u gornjem zidu 20 je predviđena da drži habajuć i element 10 za osnovu 12, a jedna brava 16 u svakom bočnom zidu 151 baze 12 je predviđena da drži bazu 12 za adapter 19. Alternativno, mogu se koristiti dve brave za pričvršć ivanje habaju ć eg elementa 10 za osnovu 12 i jedne brave za držanje baze 12 za adapter 19, otvor 146 je obezbeđen na svakoj strani 151 baze 12 za prijem odgovarajuć e brave 16. Svaki otvor 146, dakle, ima istu konstrukciju kao što je gore opisano za otvor 67. Dalje, otvor 161, kao i otvor 66, je obezbeđen na suprotnim stranama 163 nosa 18. Otvori 161 su poželjno zatvoreni, ali mogu biti međusobno povezani kroz nos 18. Brave bi, međutim, mogle imati veliki izbor konstrukcija. Osnova za pričvršć ivanje brave 12 za nos 18 može, primera radi, biti konstruisana kao što je otkriveno u SAD patentu 5,709,043.

[0039] Brava 16 uključuje komponentu za montažu ili obujmicu 222 i komponentu za pričvršć ivanje ili klin 220 (Sl. 27-44). obujmica 222 se uklapa u otvor 67 habaju ć eg elementa 10 i uključuje provrt ili otvor 223 sa navojima 258 za prihvatni klin 220 sa odgovarajuć im navojima 254. Držač 224 je poželjno u obliku pričvršćujuće kopče, umetnut je u otvor 67 prirubnicom 222 da bi se sprečilo odvajanje obujmice 222 od habajuć eg elementa 10. Poželjno, držač 224 je umetnut već tokom proizvodnje habajuć eg elementa 10 tako da je brava 16 integralno spojena sa habaju ć im elementom 10 (tj. da bi se definisao habaju ć i element koji integralno uključuje bravu) za transport, skladištenje, ugradnja i/ili korišć enje habaju ć eg elementa. Takva konstrukcija smanjuje potrebe za inventarom i skladištenjem, eliminiše ispuštanje brave tokom ugradnje (što može biti posebno problematično noć u), obezbeđuje da se uvek koristi ispravna brava i olakšava ugradnju habaju ć eg elementa. Ipak, ako se želi, držač 224 se može u bilo kom trenutku ukloniti, da bi se izvršilo uklanjanje brave 16.

[0040] Obujmica 222 ima cilindrično telo 225 sa ušicama 236, 237 koje štrče ka spolja da bi dodirnule i da bi se oslonile na noseć e površine 71, 73 potporne strukture 69, da drže bravu 16 na mestu, u habaju ć em elementu 10. Da bi se ugradila obujmica 222, telo 225 je umetnuto u otvor 67, iz unutrašnjosti šupljine 26, tako da ušice 236, 237 klize duž prolaza ili proreza 75, a zatim se rotira tako da ušice 236, 237 opkoljavaju pričvrsnu strukturu 69 (slike 32 i 33). Obujmica 222 je poželjno prevedena u otvor 67 sve dok prirubnica 241 ne bude smeštena u udubljenje 85 i naslonjena na zid 93 udubljenja 85 (Sl. 32). Obujmica 222 se zatim okreć e sve dok se ušice 236, 237 ne naslone na krajnje zidove 87, 89 (Sl. 33). Poželjno je da rotacija obujmice 222 bude približno 30 stepeni tako da se ušice 236, 237 pomeraju u gornje reljefe 77, 79 i graničnike, krajnje zidove 87, 89. Moguć i su i drugi graničnici, npr. samo jedna ušica zakači graničnik. U ovom položaju, ušica 236 se naslanja na gornju noseć u površinu ili rame 71, a ušica 237 na donju nosivu površinu ili rame 73. Zahvatanje ušica 236, 237 na obe strane potporne konstrukcije 69 drži obujmicu 222 u otvoru 67 čak i pod optereć enjem koje je prisutno tokom kopanja. Dalje, saradnja spoljne papučice 236 i prirubnice 241 obezbeđuje rezistentni spoj protiv konzolnih optereć enja na klinu 220, tokom upotrebe.

[0041] Kada je obujmica 222 na mestu, držač ili kopča 224 se ubacuje u prolaz 75 sa spoljašnje strane habajuć eg elementa 10 (Slika 34). Poželjno je da je držač 224 fiksiran u prorezu 75, čime se sprečava rotacija obujmice 222 tako da se ušice 236, 237 zadržavaju u reljefima 77, 79 i na ramenima 71, 73. Držač 224 je poželjno napravljen od čeličnog lima sa jezičkom 242 koji škljocne u prijemni zarez 244 na spoljnoj površini 246 obujmice 222 da zadrži držač 224 u habajuć em elementu 10 (slike 35 i 36). Pričvršć ivač omogu ć ava da obujmica 222 bude zaključana u habaju ć em elementu 10 radi bezbednog skladištenja, transporta, ugradnje i/ili upotrebe, i na taj način definiše sastavni deo habajuć eg elementa 10. Štaviše, držač 224 poželjno vrši silu opruge na obujmicu 222 da bi pomerio obujmicu 222 da zategne pričvršć ivanje kragne 222 u otvor 67. Poželjno je da je prirubnica 267 predviđena da naleže na ušicu 236 i spreči prekomerno umetanje držača.

[0042] Zahvatanje ušica 236, 237 na ramenima 71, 73 mehanički drži obujmicu 222 u otvoru 67 i time se efikasno sprečava kretanje habajućeg elementa 10 prema unutra i prema spolja, tokom transporta, tokom skladištenja, tokom ugradnje i/ili njegove upotrebe. Mehanički priključak je poželjniji jer obezedjuje učvršćivanje, a isto imajući u vidu da niskolegirani čelik, koji se obično koristi za proizvodnju habajuć ih elemenata za opremu za zemljane radove, generalno nema dovoljnu zavarljivost. Obujmica 222 je poželjno jedna jedinica (jedan komad ili je sastavljena kao celina), a poželjno je jednodelna konstrukcija radi snage i jednostavnosti. Držač 224 je poželjno napravljen od čeličnog lima jer ne izdržava velika optereć enja pri upotrebi. Držač 224 se koristi samo za sprečavanje neželjene rotacije obujmice 222 u otvoru 67 kako bi se sprečilo oslobađanje brave 16 sa habajuć eg elementa 10.

[0043] Klin 220 uključuje glavu 247 i dršku 249 (slike 28-30, 34 i 37-40). Drška 249 je formirana sa navojem 254 a na dužnom delu glave 247. Poželjno je da je kraj 230 bez navoja za prijem u otvoru 66 na nosu 48. Klin 220 je ugrađen u obujmicu 222 sa spoljašnje strane habajuć eg elementa tako da je vrh kraj igle 230 vode ć i kraj i navoj 254 igle klina zakačen navojem 258 obujmice. Šestougaona utičnica 248 (ili druga formacija koja zahvata alat) je formirana u glavi 247, na zadnjem kraju, za prijem alata T za okretanje klina 220 u obujmici 222.

[0044] Poželjno, šestougaona utičnica 248 ima slobodan otvor 250 umesto jedne fasete (tj. obezbeđeno je pet faseta 280) za definisanje regiona čišć enja (slike 27, 28, 34 i 37-40). Region čiš ć enja 250 čini rezultuju ć i otvor ve ć im i stoga je manja verovatnoć a da ć e zadržavati ciljane sitne čestice i zrnca koji često stvaraju džepove i otvore na delovima opreme za zemljane radove. Regija za čišć enje 250 takođe pruža alternativne lokacije za umetanje alata za razbijanje i vađenje zbijenih čestica. Na primer, oštro dleto, pijuk ili alat sa električnim alatom može da se gurne, udari ili zabije u područje za čišć enje 250 da bi počelo razbijanje zbijenih čestica. Ukoliko dođe do bilo kakvog ošteć enja na unutrašnjim površinama oblasti čiš ć enja 250 tokom procesa rada, ošteć enje generalno nema uticaja na pet aktivnih površina alata šestougaonog otvora za zahvatanje nosa 48. Kada se neke od zbijenih sitnih čestica izbiju iz oblasti čišć enja 250, to se može uraditi tako da se sve zbijene sitne čestice unutar šestougaonog spojnog dna otvora 248 izbijaju sa strane ili pod uglom, kako se pristupa kroz oblast čišć enja 250.

[0045] Dodatna prednost regiona za čišć enje u obliku režnja je da kombinacija heksadecimalne utičnice sa regionom za čišć enje u obliku režnja na jednom aspektu heksadecimalne utičnice takođe stvara interfejs sa više alata za Klin 20. Na primer, šestougaoni nastavak veličine za upotrebu sa šestougaonim alatom T od 7/8 inča (Sl. 38), kada je izdužen na jednoj strani, omoguć i ć e i kvadratni pogon T1 od 3/4 inča (Sl. 39). Optimalno podesnost za takav kvadratni pogon se postiže formiranjem žleba 251 u jednoj strani šestougaonog nastavka 248, nasuprot oblasti za čišć enje 250. Takođe, ako je to potrebno na terenu i kada šestougaoni alat nije dostupan, mogu da se koriste i drugi alati, kao što su šipke za hvatanje.

[0046] U jednom poželjnom izvođenju, navojni klin 220 uključuje izduženi zub za zaključavanje ili držač 252, koji je nagnut da proviruje izvan okolnog navoja 254 (slike 29, 30 i 34). Odgovarajuć i spoljni džep ili udubljenje 256 je formirano u navoju 258 obujmice 222 da primi pričvršćivač 252 za zaključavanje, tako da se navojni klin 220 zakači u određeni položaj u odnosu na obujmicu 222 kada se pričvršćivač 252 zaključavanja poravna i umeć e sa spoljnim džepom 256. Zahvatanje držača za zaključavanje 252 u spoljašnjem džepu 256 drži navoj klina 220 u položaju za oslobađanje u odnosu na obujmicu 222, što drži klin 220 izvan šupljine 26 (ili barem izvan otvora 66 sa dovoljnim zazorom na nosu 48), tako da habajuć i element 10 može da se instalirati na nos 46 (i ukloniti sa njega). Poželjno je da se klin otpremi i uskladišti u položaju za otpuštanje tako da habajuć i element 10 bude spreman za ugradnju. Poželjno je da se pričvršćivač 252 nalazi na početku navoja na navojnom klinu 220, blizu kraja pina 230. Spoljni džep 256 se nalazi približno 1/2 rotacije od početka navoja na obujmici 222. Kao rezultat toga, pin 220ć e se zabraviti u položaj za transport nakon približno 1/2 zaokreta klina 220 unutar obujmice 222.

[0047] Dalja primena obrtnog momenta na klin 220 ć e istisnuti držač za zaključavanje 252 iz spoljašnjeg džepa 256. Unutrašnji džep ili udubljenje 260 se formira na unutrašnjem kraju navoja obujmice 222. Poželjno je da se navoj 258 obujmice 222 završava malo pre unutrašnjeg džepa 260. Ovo rezultira poveć anjem otpora okretanju klina 220 kako se klin 220 uvlači u obujmica 222, a kada je zaporni prčvršćivač 252 istisnut iz navoja 258. Ovo je prać eno naglim smanjenjem otpora okretanju klina 220, pošto se pričvršćivač 252 poravnava i iskače u unutrašnji džep. Prilikom upotrebe, primetan je "klik" ili tzv. „udar“ dok iglica 220 dostigne kraj kretanja unutar obujmice 222. Kombinacija poveć anja otpora, smanjenja otpora i „udara“ pruža povratnu informaciju korisniku pomažući mu tako da utvrdi da je klin 220 potpuno zaključan u ispravnom upotrebnom položaju. Ova zvučna povratna informacija rezultira pouzdanijom instalacijom delova koji se troše korišć enjem sadašnjeg kombinovanog sklopa obujmice i klina, jer je operator obučen da lako identifikuje haptičku povratnu vezu kao verifikaciju da je klin 220 u željenoj poziciji da zadrži habajuć i element 10 na bazi 12. Upotreba pričvršćivača 252 omogu ć ava da se klin 220 zaustavi na željenoj poziciji pri svakoj instalaciji za razliku od tradicionalnih mehanizama za zaključavanje sa navojem.

[0048] Poželjno, držač za zaključavanje 252 može biti formiran od čeličnog lima, koji se drži na mestu unutar spremnika 262 unutar klina 220, elastično fiksiran na mestu unutar dela 264 koji je elastomer. Spremnik 262 se proteže da je otvoren u oblast za čišć enje 250. Elastomer smešten u spremniku 262 takođe može da se proteže u oblast za čiš ć enje 250, kada je zaporni pričvršćivač 252 sabijen tokom rotacije klina 220. Nasuprot tome, elastomer koji se nalazi u spremniku 262 formira kompresibilni pod za područje čišć enja 250, što može pomo ć i u razbijanju i uklanjanju zbijenih sitnih čestica iz oblasti za čišć enje 250. Elastomer 264 se može oblikovati oko držača za zaključavanje 252 tako da se elastomer 264 stvrdne na mestu i da se veže za fiksator 252. Rezultujuć i podsklop pričvršćivača 252 i elastomera 264 može se utisnuti na mesto 250 kroz oblast čišć enja i korito 262. Poželjna konstrukcija držača za zaključavanje 252 uključuje telo 266, izbočinu 268 i vodilice 270. Izbočina 268 se oslanja na zid rezervoara 262, koji drži pričvršćivač 252 na pravilnom mestu u odnosu na navoj 254. Šine za vodilice 270 dalje podržavaju držač za zaključavanje 252, istovremeno omoguć avaju ć i kompresiju zapornog pričvršćivača 252 u spremniku 262, kao što je gore objašnjeno.

[0049] Kada je klin 220 ugrađen u obujmicu 222, ona se rotira 1/2 okreta u položaj za otpuštanje za transport, skladištenje i/ili ugradnju habajuć eg elementa 10. Habaju ć i element koji sadrži integrisanu bravu 16 se instalira na nos 48 osnove 12 (sl.

29). Poželjno je da se klin 220 okreć e za 2 i 1/2 obrtaja dok se kraj 230 klina potpuno ne primi u otvor 66 u zaključanom ili servisnom položaju (Sl. 30). Možda ć e biti potrebno više ili manje rotacija navojne osovine klina 220, u zavisnosti od koraka navoja i od toga da li je predviđeno više od jednog okretaja za navoje. Utvrđeno je da je upotreba posebno grubog navoja koji zahteva samo tri pune rotacije navojnog klina 220 za potpuno zaključavanje habajuć eg elementa 10 na osnovu 12 laka za upotrebu u terenskim uslovima i pouzdana je za upotrebu u ekstremnim uslovima iskopavanja. Štaviše, upotreba grubog spiralnog navoja je bolja u instalacijama gdeć e sklop brave tokom upotrebe biti okružen zbijenim sitnim česticama.

[0050] Brava 16 se nalazi unutar gornjeg udubljenja 70 između bočnih delova 56, a isto radi zaštite od kontakta sa zemljom i habanjem tokom upotrebe (sl. 25 i 30). Pozicioniranje brave 16 duboko u habajuć em sklopu 14 pomaže da se brava zaštiti od habanja izazvanog prelaskom zemlje preko habajuć eg elementa 10. Poželjno je da je brava 16 uvučena sa otvorom 67 tako da ostaje zaštić ena od pomeranja zemljanog materijala tokom veka trajanja habaju ć eg elementa. U poželjnom primeru, klin 220 u zaključanom položaju je 70% na dole ili niže, u otvoru 67. Zemljani materijal ć e težiti da se akumulira u otvoru 67 iznad habajućeg sklopa 10 i štiti bravu od prekomernog habanja čak i kada se habajuć i element 10 istroši. Dalje, brava je generalno centralno locirana u habajuć em sklopu sa pinom 230 koji se nalazi u centru otvora 66 ili blizu njega u zaključanom položaju. Postavljanje brave bliže centru nosa 18 ć e imati tendenciju da smanji optere ć enje izbacivanja koje se primenjuje na bravu tokom upotrebe habajuć eg elementa, a posebno sa vertikalnim optere ć enjima koja imaju tendenciju da ljuljaju habaju ć i element na osnovu.

[0051] Pin 20 se može osloboditi pomoć u alata sa točkićem/"ratchat" ili drugog alata za odvrtanje klina 220 sa obujmice 222, dok se klin 220 može ukloniti sa obujmicu 222 i potrebno je samo da se vrati u položaj za otpuštanje. Habajuć i element 10 se tada može ukloniti sa nosa 48. Obrtni moment klina za odvrtanje 220 može da izvrši značajno torziono optereć enje na obujmicu 222, a kojem optereć enju se odupiru graničnici 77 i 79, obezbeđuju ć i snažno i pouzdano zaustavljanje, ušicama 236 i 237.

[0052] Montažna komponenta 222 brave 16 definiše navojni otvor 223 za prihvatanje navojnog sigurnosnog klina 220 što se koristi za držanje habajuć eg elementa 10 na osnovu 12 (i osnove 12 za adapter 19). Odvojena montažna komponenta 222 može se lako mašinski obrađivati ili na drugi način formirati navojima, i pričvrstiti unutar habajuć eg elementa a za radi manjih troškova i već eg kvaliteta navoja u poređenju sa formiranjem navoja direktno u habaju ć em elementu. Čelik koji se koristi za habajuć i element 10 je veoma tvrd i teško ga je izliti ili na drugi način formirati navoj zavrtanja u otvor 67, za predviđenu operaciju zaključavanja. Relativno velika veličina habajuć eg elementa 10 takođe otežava livenje ili na drugi način formiranje navoja u otvoru 67. Montažna komponenta 222 može se mehanički držati unutar otvora na habajuć em elementu da bi se odupirala aksijalnom pomeranju u bilo kom smeru (tj. kako unutar tako i izvan otvora 67) tokom upotrebe, a kako bi se bolje oduprli nenamernom gubitku brave tokom transporta, skladištenja, ugradnje i upotrebe. Zbog tvrdog čelika koji se obično koristi za habajuć i element 10, komponenta za montažu 222 se ne može ni lako zavariti u otvor 67.

[0053] Upotreba brave u skladu sa ovim pronalaskom pruža mnoge prednosti: (1) brava je integrisana u habajuć i element tako da se brava otprema i skladišti u položaju spremno za ugradnju, sa manje zaliha i lakšu instalaciju; (ii) brava zahteva samo uobičajene pogonske alate kao što su šestougaoni alat ili odvijač za rad, a ne zahteva čekić ; (iii) brava je sa lakim pristupom alatu; (iv) brava je sa jasnom vizuelnom i zvučnom potvrdom ispravnog postavljanja; (v) nova brava koja se isporučuje sa svakim habajuć im delom; (vl) brava koja je postavljena za lak pristup; (vii) brava sa jednostavnom intuitivnom univerzalno razumljivom operacijom; (vii) trajna mehanička veza između komponenti različite geometrijske složenosti stvara gotov proizvod sa karakteristikama i prednostima izvedenim iz specifičnih proizvodnih procesa; (viii) sistem integracije brave izgrađen oko jednostavne karakteristike za livenje gde integracija podržava velika optereć enja, ne zahteva posebne alate ili lepkove i stvara trajni sklop; (ik) brava je sa šestougaonim otvorom za spajanje izduženom na jednoj strani što omoguć ava lakše čiš ć enje od sitnog zemljanih čestica jednostavnim alatima; (k) brava je smeštena u centralnom delom habajuć eg sklopa radi zaštite brave od habanja i smanjenja rizika od izbacivanja brave; (xi) brava je sa reakcionim ušicama na obujmici, za zaključavanje za prihvat optereć enja sistema vertikalno na površine ležaja; (xii) pričvrsna kopča instalirana na mestu proizvodnje koja drži obujmicu u habajuć em elementu, a istovremeno naginje obujmicu prema tzv. "interfejsu" za nosivost i uklanjanje labavosti sistema; (xiii) pristup dizajnu koji pojednostavljuje složenost livenja uz podršku proširene funkcionalnosti proizvoda; (xiv) pristup dizajnu prema kojem kritične površine za pristajanje u oblasti brave treba samo da se izbruse da bi se uklopio jedan deo koji bi mogao da deluje kao merač; i (xv) dizajn koji se uklapa u standard postrojenja.

[0054] Brava 16 je sklop spojnice za obezbeđivanje dve odvojive komponente u operaciji iskopavanja. Sistem se sastoji od klina 220 ubačenog u otvor 66 u bazi 12 i obujmice 222 koja je mehanički zadržana u habajuć em elementu 10. Obujmica sadrži karakteristike koje podržavaju integrisanu isporuku, prenos optereć enja, ugradnju brave i uklanjanje brave. Obujmica je pričvršć ena za habaju ć i element pomo ć u držača 224 koji deluje na dve ušice 236, 237 na obodu obujmice održavaju ć i tako ušice u optimalnoj orijentaciji nosivosti. Držač takođe zateže spoj između komponenti. Klin 220 spiralno napreduje kroz centar ubojmice 222 između dva niskoenergetska položaja stvorena mehanizmom za zaključavanje sa elastomerom. Prva pozicija drži 1/2 obrtaja navoja zakačeno između obujmice i klina za zadržavanje tokom transporta. Klin 220 napreduje u drugi položaj niske energije nakon rotacije za 2 i 1/2 okrtaja završavajuć i čvrstim zaustavljanjem signaliziraju ć i da je sistem zaključan. Kada habajuć i element 10 zahteva zamenu, klin 220 se rotira u suprotnom smeru i uklanja se iz sklopa omogu ć avaju ć i habajuć em elementu da slobodno klizi sa osnove.

[0055] Ilustrovana varijanta prikazuje zub za iskopavanje, ali se karakteristike povezane sa zaključavanjem habajuć eg elementa 10 na bazi 12 mogu koristiti u širokom spektru habajuć ih sklopova za opremu za zemljane radove. Na primer, vodilice se mogu formirati sa otvorom, poput otvora 67, i mehanički pričvršć eno za podlogu definisanu na strani velike kašike, površini žlijeba, postolju karoserije kamiona i slično.

[0056] Pronalaza koji je ovde izložen obuhvata i višestruke različite pronalaske sa nezavisnom korisnošć u, dok je svaki od ovih pronalazaka otkriven u svom poželjnom obliku, njihova specifična ostvarenja kako su ovde otkrivena i ilustrovana ne treba da se razmatraju u ograničavajuć em smislu kao brojne varijacije su mogu ć e. Svaki primer definiše primenu otkrića u prethodnom otkriću, ali bilo koji primer ne obuhvata nužno sve karakteristike ili kombinacije koje se eventualno mogu obuhvatiti zahtevima. Kada opis navodi "prvi" element ili njihov ekvivalent, takav opis uključuje jedan ili više takvih elemenata, ali i ne zahteva niti isključuje dva ili više takvih elemenata. Dalje, redni indikatori, kao što su prvi, drugi ili treć i, za identifikovane elemente se koriste za razlikovanje između elemenata i ne ukazuju na potreban ili ograničen broj takvih elemenata, i ne ukazuju na određeni položaj ili redosled takvih elemenata osim ako nije inače navedeno kao posebno.

Claims (9)

Patentni zahtevi

1. Brava (16) za odvojivo pričvršć ivanje habaju ć eg elementa (10) opreme za zemljanje radove, radi zaštite opreme od habanja tokom upotrebe, a brava (16) obuhvata:

obujmicu (222) koja ima telo (225) prilagođeno da stane unutar otvora na habajuć em elementu (10), otvor sa navojem (223) koji se proteže kroz telo (225); klin (220) sa navojem primljen u otvor sa navojem (223) za kretanje između položaja za otpuštanje, pri čemu se habajuć i element (10) može instalirati i ukloniti sa opreme za zemljane radove, i

zaključani položaj gde brava (16) zadržava habajući element 10 na opremi za zemljane radove;

naznačeno time

da ima par vertikalno razmaknutih ušica (236, 237) koji izlaze napolje od tela (225) da bi se zahvatila suprotna ramena (71, 73) potporne strukture (69), telo (225) i ušice (236, 237) formirajući se kao jednodelni član; i držač (224) umetnut u otvor na habajuć em elementu (10) izvan tela (225), pored ušica, kako bi se sprečilo odvajanje ušica od ramena (71, 73).

2. Brava (16) u skladu sa patentnim zahtevom 1, koja uključuje graničnik (252) na jednoj od obujmica (222) i klin (220), par udubljenja na drugoj obujmici (222) i klin u koji se pričvršćivač (252) prihvata, pri čemu je pričvršćivač (252) prihvaćen u jednom udubljenju kada je klin u položaju za oslobađanje i u drugom udubljenju kada je klin u zaključanom položaju.

3. Brava (16) u skladu sa patentnim zahtevom 1, pri čemu je klin (220) sa navojem, sa telom i glavom (247), koja glava (247) obuhvata utičnicu (248), a utičnica (248) ima ugaone fasete za prijem alata i uveć ani slobodni prostor umesto najmanje jedne od faseta kako bi se omoguć ilo bolje čiš ć enje utičnice (248) od sitnih zemljanih čestica.

4. Habajuć i element (10) za pričvrš ć ivanje na opremu za zemljane radove radi zaštite opreme od habanja tokom upotrebe, koji habajuć i element (10) se sastoji od prednjeg kraja, spoljne habaju ć e površine (13) za kontakt sa zemljom tokom koriš ć enja opreme za zemljane radove u operacijama zemljanih radova, šupljinu (26) koja se otvara unazad za prihvatanje osnove (12) na opremi za zemljane radove, otvor (67) koji se proteže od habajuć e površine do šupljine (26) i bravu (16) prema patentnim zahtevima od 1 do 3, ugrađeno u otvor.

5. Habajuć i element (10) u skladu sa patentnim zahtevom 4, pri čemu obujmica (222) i klin imaju komplementarne navoje da utiču na kretanje komponente za držanje između položaja za otpuštanje i zaključavanje.

6. Habajuć i element (10) u skladu sa patentnim zahtevom 4, pri čemu otvor u habajućem elementu (10) uključuje potpornu strukturu (69) sa gornjim i donjim suprotno okrenutim noseć im površinama (71, 73) i obujmicom (222) obuhvatajući komplementarne noseć e površine za kontakt sa gornjom nose ć om površinom i donjom nose ć om površinom na potpornoj strukturi (69).

7. Habajuć i element (10) prema patentnom zahtevu 6, pri čemu je obujmica (222) jednodelni element.

8. Habajuć i sklop za pričvrš ć ivanje na opremu za zemljane radove, radi zaštite opreme od habanja tokom upotrebe, a habaju ć i sklop se sastoji od:

osnove (12) pričvrš ć ene za opremu za zemljane radove, osnove (12) uključuju ć i otvor;

habajuć eg elementa (10) koji se sastoji od prednjeg kraja, spoljne habaju ć e površine za kontakt sa zemljom tokom upotrebe opreme za zemljane radove u operacijama zemljanih radova, šupljine koja se otvara unazad (26) za prihvatanje osnove (12) na opremi za zemljane radove, otvora (67) koja se proteže od habajuć e površine do šupljine (26); i

brave (16) u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva od 1 do 3, koja se nalazi u otvorima na habajuć em elementu (10) i baze (12) da bi se habajuć i element (10) odvojivo pričvrstio za opremu za zemljane radove.

9. Habajući sklop u skladu sa patentnim zahtevom 8, pri čemu brava (16) uključuje prednji kraj i zadnji kraj, a osnova (12) uključuje nos koji se nalazi u šupljini (26) habajuć eg elementa (10), pri čemu nos ima gornju i donju stranu, a tako da kada je brava (16) umetnuta u otvore u habajuć em elementu (10) i osnovu (12), prednji kraj (230) je u otvoru (66) u osnovi (12) na otprilike sredini osnove (12), između gornje i donje strane, a zadnji kraj (237) je udaljen od habajuć e površine.