RS64214B1 - Antagonisti aktivin-actrii i njihova primena u lečenju mijelodisplastičnog sindroma - Google Patents

Antagonisti aktivin-actrii i njihova primena u lečenju mijelodisplastičnog sindroma

Info

Publication number
RS64214B1
RS64214B1 RS20230392A RSP20230392A RS64214B1 RS 64214 B1 RS64214 B1 RS 64214B1 RS 20230392 A RS20230392 A RS 20230392A RS P20230392 A RSP20230392 A RS P20230392A RS 64214 B1 RS64214 B1 RS 64214B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
subject
signaling inhibitor
actrii signaling
certain embodiments
seq
Prior art date
Application number
RS20230392A
Other languages
English (en)
Inventor
Kenneth M Attie
Christopher Rovaldi
Abderrahmane Laadem
Original Assignee
Celgene Corp
Acceleron Pharma Inc
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Celgene Corp, Acceleron Pharma Inc filed Critical Celgene Corp
Publication of RS64214B1 publication Critical patent/RS64214B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/16—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • A61K38/17—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • A61K38/177—Receptors; Cell surface antigens; Cell surface determinants
    • A61K38/179—Receptors; Cell surface antigens; Cell surface determinants for growth factors; for growth regulators
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A61P35/02—Antineoplastic agents specific for leukemia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P7/00—Drugs for disorders of the blood or the extracellular fluid
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P7/00—Drugs for disorders of the blood or the extracellular fluid
    • A61P7/06—Antianaemics
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/435—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • C07K14/705—Receptors; Cell surface antigens; Cell surface determinants
    • C07K14/71—Receptors; Cell surface antigens; Cell surface determinants for growth factors; for growth regulators
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/483—Physical analysis of biological material
    • G01N33/487—Physical analysis of biological material of liquid biological material
    • G01N33/49—Blood
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2319/00—Fusion polypeptide
    • C07K2319/30—Non-immunoglobulin-derived peptide or protein having an immunoglobulin constant or Fc region, or a fragment thereof, attached thereto

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Toxicology (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Food Science & Technology (AREA)
  • Analytical Chemistry (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Pathology (AREA)
  • Ecology (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Diabetes (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)

Description

Opis
3. POLJE PRIMENE
[0001] Ovde su otkriveni postupci za dugoročno lečenje ispitanika od (i) anemije; (ii) anemije koja zahteva transfuziju crvenih krvnih zrnaca; (iii) mijelodisplastičnih sindroma (MDS); i/ili (iv) neproliferativne hronične mijelomonocitne leukemije (CMML), pri čemu postupci obuhvataju primenu inhibitora signalizacije aktivin-ActRII na ispitaniku kome je potrebno dugoročno lečenje. Takav inhibitor signalizacije aktivin-ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIA i/ili signalizacije ActRIIB. Ovde su otkriveni postupci za dugoročno lečenje ispitanika od (i) anemije; (ii) anemije koja zahteva transfuziju crvenih krvnih zrnaca (RBC); (iii) MDS; i/ili (iv) neproliferativne CMML, pri čemu ispitanik ima prstenaste sideroblaste.
4. POZADINA PRONALASKA
[0002] Anemija predstavlja smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca ili količinu hemoglobina u krvi koja je manja od normalne. Anemija takođe može biti prouzrokovana smanjenom sposobnošću hemoglobina da vezuje kiseonik. Anemija je najčešći poremećaj krvi. Anemija može biti prouzrokovana infektivnom eritropoezom. Infektivna eritropoeza je prisutna ako se odvija aktivna eritropoeza, ali zrela crvena krvna zrnca ne nastaju odgovarajućom brzinom. Progenitorske ćelije prolaze apoptozu pre dostizanja stadijuma zrelih crvenih krvnih zrnaca. MDS obuhvata poremećaje hematopoetskih matičnih ćelija koje karakteriše nedelotvorna hematopoeza. Štaviše, poremećaji MDS uključuju poremećaje koje karakterišu prstenasti sideroblasti. Prstenasti sideroblasti su abnormalni eritroblasti. Nadalje, određene somatske mutacije povezane sa MDS izazivaju nastanak prstenastih sideroblasta i nedelotvornu eritropoezu. Dominantne mutacije u faktoru spajanja 3B1 (SF3B1) povezane su sa nastankom prstenastih sideroblasta. Prstenasti sideroblasti su eritroblasti u kojima postoji najmanje pet granula koje sadrže gvožđe (siderotičke) koje obuhvataju najmanje jednu trećinu obima jedra. Vidite, npr. Mufti et al., 2008, Haematologica, 93(11):1712-7. Prstenasti sideroblasti sadrže mitohondrije sa gvožđem. Prisustvo prstenastih sideroblasta može da se utvrdi koristeći bojenje pruskom plavom bojom i vizuelizacijom. Prstenasti sideroblasti mogu da se detektuju u razmazu periferne krvi i/ili koštane srži.
[0003] Dva srodna receptora tipa II, ActRIIA i ActRIIB, identifikovani su kao receptori tipa II za aktivine (Mathews i Vale, 1991, Cell 65:973-982; Attisano et al., 1992, Cell 68: 97-108). Osim aktivina, ActRIIA i ActRIIB mogu biohemijski da interaguju sa nekoliko drugih proteina iz familije TGF-beta, uključujući BMP7, Nodal, GDF8, i GDF11 (Yamashita et al., 1995, J. Cell Biol.130:217-226; Lee i McPherron, 2001, Proc. Natl. Acad. Sci.98:9306-9311; Yeo i Whitman, 2001, Mol. Cell 7: 949-957; Oh et al., 2002, Genes Dev.16:2749-54). ALK4 je primarni receptor tipa I za aktivine, naročito za aktivin A, a ALK-7 takođe može da služi kao receptor za aktivine, naročito za aktivin B.
[0004] Humanizovani fuzioni protein koji se sastoji od ekstracelularnog domena (ECD) aktivinskog receptora tipa IIA (ActRIIA) i Fc humanog domena IgG1 vezuje se sa visokim afinitetom za aktivin-A, što blokira signalizaciju preko endogenog receptora ActRIIA. Aktivin-A je faktor eritroidne diferencijacije koji utiče na kasnije stadijume sazrevanja crvenih krvnih zrnaca (Murata M, Onomichi K, Eto Y, Shibai H, i Muramatsu M. Expression of erythroid differentiation factor in Chinese hamster ovary cells. Biochem Biophys Res Commun 1988; 151: 230-5.). Opisani su inhibitori signalizacije ActRII za povećanje nivoa crvenih krvnih zrnaca (npr. publikacije patentnih prijava br. 20110038831; 20100204092; 20100068215; 20100028332; 20100028331; i 20090163417).
[0005] US 2012/028276A1 se odnosi na postupke i komplete za dijagnostikovanje i utvrđivanje kliničkog toka bolesti koje su povezane sa mijelodisplastičnim sindromima (MDS).
[0006] US 2009/047281A1 se odnosi na kompozicije i postupke za povećanje nivoa crvenih krvnih zrnaca i/ili hemoglobina kod kičmenjaka, uključujući glodare i primate, a naročito kod ljudi.
[0007] WO 2011/020045A1 otkriva da GDF zamke mogu da se koriste u kombinaciji sa aktivatorima receptora eritropoetina za povećanje nivoa crvenih krvnih zrnaca ili za lečenje anemije kod pacijenata kojima je to potrebno.
5. REZIME
[0008] Ovde je otkriven postupak za lečenje poremećaja krvi kod ispitanika, koji obuhvata (a) utvrđivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i (b) primenu na ispitaniku farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg, ako najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili 20% eritroblasta kod ispitanika čine prstenasti sideroblasti. Poremećaj krvi može biti anemija, mijelodisplastični sindrom (MDS), ili neproliferativna hronična mijelomonocitna leukemija (CMML). Procenat eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti može da se odredi u prvom terminu. Nadalje, prvi termin može biti u roku od 1 dana, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelje, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci od primene farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku.
[0009] Ovde je otkriven postupak za lečenje poremećaja krvi kod ispitanika, koji obuhvata primenu na ispitaniku inhibitora signalizacije receptora aktivina tipa II (ActRII), u farmaceutski delotvornoj dozi i u vremenskom periodu koji je potreban za postizanje (i) dugoročnog smanjenja procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u poređenju sa prvobitnim procentom eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i/ili (ii) dugoročnog povećanja nivoa hemoglobina kod ispitanika u poređenju sa nivoom hemoglobina kod ispitanika u periodu pre primene na ispitaniku prvobitne doze inhibitora signalizacije ActRII; pri čemu je farmaceutski delotvorna doza od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg, i pri čemu je prvobitni procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%. Poremećaj krvi može biti anemija, MDS, ili neproliferativna CMML. Ovde je otkriven postupak za lečenje anemije kod ispitanika, koji obuhvata primenu na ispitaniku inhibitora signalizacije receptora aktivina tipa II (ActRII), u farmaceutski delotvornoj dozi i u vremenskom periodu koji je potreban za postizanje (i) dugoročnog smanjenja procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u poređenju sa prvobitnim procentom eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i/ili (ii) dugoročnog povećanja nivoa hemoglobina kod ispitanika u poređenju sa nivoom hemoglobina kod ispitanika u periodu pre primene na ispitaniku prvobitne doze inhibitora signalizacije ActRII; pri čemu je farmaceutski delotvorna doza od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg, i pri čemu je prvobitni procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. Ovde je otkriven postupak za lečenje MDS kod ispitanika, koji obuhvata primenu na ispitaniku inhibitora signalizacije ActRII, u farmaceutski delotvornoj dozi i u vremenskom periodu koji je potreban za postizanje (i) dugoročnog smanjenja procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u poređenju sa prvobitnim procentom eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i/ili (ii) dugoročnog povećanja nivoa hemoglobina kod ispitanika u poređenju sa nivoom hemoglobina kod ispitanika u periodu pre primene na ispitaniku prvobitne doze inhibitora signalizacije ActRII; pri čemu je farmaceutski delotvorna doza od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg, i pri čemu je prvobitni procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%. Ovde je otkriven postupak za lečenje neproliferativne CMML kod ispitanika, koji obuhvata primenu na ispitaniku inhibitora signalizacije ActRII, u farmaceutski delotvornoj dozi i vremenskom periodu koji je potreban za postizanje (i) dugoročnog smanjenja procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u poređenju sa prvobitnim procentom eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i/ili (ii) dugoročnog povećanja nivoa hemoglobina kod ispitanika u poređenju sa nivoom hemoglobina kod ispitanika u periodu pre primene na ispitaniku prvobitne doze inhibitora signalizacije ActRII; pri čemu je farmaceutski delotvorna doza od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg, i pri čemu je prvobitni procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%.
[0010] Pronalazak obezbeđuje inhibitor signalizacije receptora aktivina tipa II (ActRII) za upotrebu u postupku za lečenje mijelodisplastičnog sindroma (MDS) kod ispitanika, pri čemu postupak obuhvata:
(a) utvrđivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti;
i
(b) primenu farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg na ispitaniku, ako najmanje 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili 20%
eritroblasta ispitanika čine prstenasti sideroblasti, pri čemu je pomenuti inhibitor signalizacije ActRII polipeptid koji sadrži:
(i) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična sa SEQ ID NO:7; (ii) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 95% identična sa SEQ ID NO:7; (iii) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 98% identična sa SEQ ID NO:7; (iv) aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:7;
(v) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična sa SEQ ID NO:25; (vi) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 95% identična sa SEQ ID NO:25; (vii) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 98% identična sa SEQ ID NO:25; (viii) aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:25; ili
(ix) fragment ekstracelularnog domena ActRIIB, pri čemu se fragment sastoji od aminokiselinske sekvence SEQ ID NO:23; linkera; i Fc IgG.
[0011] U nastavku ovog teksta, upućivanje na inhibitor signalizacije ActRII u kontekstu pronalaska označava polipeptid, kao što je prethodno definisano.
[0012] U određenim otelotvorenjima, vremenski period primene inhibitora signalizacije ActRII je 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, prvobitni procenat eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti je procenat eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u određenom vremenskom periodu pre primene na ispitaniku prvobitne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, dugoročno smanjenje procenta eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti se održava tokom najmanje 1, 2, 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, dugoročno smanjenje procenta eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti je najmanje 1,5, 2,5, 5,0, 7,5 ili 10,0 puta manje od prvobitnog procenta eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti tokom najmanje 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, prvobitni nivo hemoglobina kod ispitanika je nivo hemoglobina kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku prvobitne doze
[0013] inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, prvobitni nivo hemoglobina kod pomenutog ispitanika je manji od oko 11 g/dl. U određenim otelotvorenjima, dugoročno povećanje nivoa hemoglobina kod ispitanika se zadržava tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, dugoročno povećanje nivoa hemoglobina kod ispitanika je nivo hemoglobina od oko 11 g/dl do 18 g/dl kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, ispitaniku nije potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII.
[0014] U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje jednom na svake tri nedelje. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje (i) jednom na svakih 28 dana; ili (ii) jednom na svaka 42 dana. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII primenjuje se putem injekcije. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII primenjuje se supkutano.
[0015] U određenim otelotvorenjima, postupak dalje obuhvata utvrđivanje dodatnog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti se utvrđuje bojenjem pruskom plavom bojom. U određenim otelotvorenjima, postupak dalje obuhvata utvrđivanje dodatnog nivoa hemoglobina kod ispitanika 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII.
[0016] Ovde je takođe otkriven postupak za lečenje poremećaja krvi kod ispitanika, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) određivanje prvog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i (b)(i) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku u farmaceutski delotvornoj dozi od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg u kratkom vremenskom periodu, ako je prvi procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%, ili (ii) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku u farmaceutski delotvornoj dozi od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg u dužem vremenskom periodu ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti manji od 10%. U određenim primerima, poremećaj krvi je anemija, anemija koja zahteva transfuziju, MDS ili neproliferativna CMML. Ovde je takođe otkriven postupak za lečenje anemije kod ispitanika, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) određivanje prvog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i (b)(i) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku u farmaceutski delotvornoj dozi od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg u kratkom vremenskom periodu, ako je prvi procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%, ili (ii) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku u farmaceutski delotvornoj dozi od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg u dužem vremenskom periodu ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti manji od 10%. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija krvi. Ovde je takođe otkriven postupak za lečenje MDS kod ispitanika, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) određivanje prvog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i (b)(i) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku u farmaceutski delotvornoj dozi od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg u kratkom vremenskom periodu, ako je prvi procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%, ili (ii) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku u farmaceutski delotvornoj dozi od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg u dužem vremenskom periodu ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti manji od 10%. Ovde je takođe otkriven postupak za lečenje neproliferativne CMML kod ispitanika, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) određivanje prvog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i (b)(i) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku u farmaceutski delotvornoj dozi od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg u kratkom vremenskom periodu, ako je prvi procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%, ili (ii) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku u farmaceutski delotvornoj dozi od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg u dužem vremenskom periodu ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti manji od 10%.
[0017] U određenim otelotvorenjima pronalaska, prvi procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti kod ispitanika na kome je primenjen inhibitor signalizacije ActRII u kratkom vremenskom periodu je smanjen na manje od 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, ili manje od 1%, tokom najmanje 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon kratkog vremenskog perioda u kome je primenjivan inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, nivo hemoglobina kod ispitanika je manji od oko 11 g/dl. U određenim otelotvorenjima, nivo hemoglobina kod ispitanika na kome je u kratkom vremenskom periodu primenjivan inhibitor signalizacije ActRII je od oko 11 g/dl do 18 g/dl tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, kratak vremenski period je 1, 2, 3, 4 ili 5 meseci. U određenim otelotvorenjima, duži vremenski period je najmanje 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca. U određenim otelotvorenjima, ispitaniku nije potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII.
[0018] U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje jednom na svake tri nedelje. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje (i) jednom na svakih 28 dana; ili (ii) jednom na svaka 42 dana. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII primenjuje se putem injekcije. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII primenjuje se supkutano.
[0019] U određenim otelotvorenjima, postupak dalje obuhvata utvrđivanje drugog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti se utvrđuje bojenjem pruskom plavom bojom. U određenim otelotvorenjima, postupak dalje obuhvata utvrđivanje nivoa hemoglobina kod ispitanika 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII.
[0020] Ovde je takođe otkriven postupak za lečenje poremećaja krvi kod ispitanika, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) utvrđivanje da ispitanik ima procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti a koji iznosi najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%; (b) primenu na ispitaniku prvobitne doze od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg inhibitora signalizacije ActRII; (c) utvrđivanje drugog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti nakon određenog vremenskog perioda; i (d) opcionu primenu na ispitaniku prilagođene doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim primerima, poremećaj krvi je anemija, anemija koja zahteva transfuziju, MDS ili neproliferativna CMML. Ovde je takođe otkriven postupak za lečenje anemije kod ispitanika, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) utvrđivanje da ispitanik ima procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti a koji iznosi najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%; (b) primenu na ispitaniku prvobitne doze od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg inhibitora signalizacije ActRII; (c) utvrđivanje drugog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti nakon određenog vremenskog perioda; i (d) opcionu primenu na ispitaniku prilagođene doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija krvi. Ovde je obezbeđen inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu u postupku za lečenje MDS kod ispitanika, pri čemu postupak obuhvata: (a) utvrđivanje da ispitanik ima procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti a koji iznosi najmanje 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%; (b) primenu na ispitaniku prvobitne doze od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg inhibitora signalizacije ActRII; (c) utvrđivanje drugog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti nakon određenog vremenskog perioda; i (d) opcionu primenu na ispitaniku prilagođene doze inhibitora signalizacije ActRII. Ovde je takođe otkriven postupak za lečenje neproliferativne hronične mijelomonocitne leukemije (CMML) kod ispitanika, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) utvrđivanje da ispitanik ima procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti a koji iznosi najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%; (b) primenu na ispitaniku prvobitne doze od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg inhibitora signalizacije ActRII; (c) utvrđivanje drugog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti nakon određenog vremenskog perioda; i (d) opcionu primenu na ispitaniku prilagođene doze inhibitora signalizacije ActRII.
[0021] U određenim otelotvorenjima, vremenski period je 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, prvobitna doza se primenjuje putem injekcije. U određenim otelotvorenjima, prvobitna doza se primenjuje supkutano. U određenim otelotvorenjima, prvobitna doza se primenjuje jednom na svake tri nedelje. U određenim otelotvorenjima, prvobitna doza se primenjuje (i) jednom na svakih 28 dana; ili (ii) jednom na svaka 42 dana.
[0022] U određenim otelotvorenjima, prvobitna doza se na ispitanicima primenjuje neposredno posle utvrđivanja prvog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti ili u roku od najviše 1 dana, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, ili 1 nedelje, 2 nedelje, 1 mesec, 2 meseca, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci, 6 meseci, 7 meseci, 8 meseci, 9 meseci, 10 meseci, 11 meseci ili 12 meseci od toga. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza se na ispitanicima primenjuje neposredno posle utvrđivanja drugog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti ili u roku od najviše 1 dana, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, ili 1 nedelje, 2 nedelje, 1 mesec, 2 meseca, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci, 6 meseci, 7 meseci, 8 meseci, 9 meseci, 10 meseci, 11 meseci ili 12
1
meseci od toga. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII veća je od prvobitne doze ako je drugi procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza je oko 0,05 mg/kg, oko 0,1 mg/kg, oko 0,15 mg/kg, oko 0,25 mg/kg, oko 0,3 mg/kg, oko 0,35 mg/kg, oko 0,4 mg/kg, ili oko 0,5 mg/kg, 0,75 mg/kg, 1,0 mg/kg, 1,33 mg/kg, 1,5 mg/kg, ili oko 1,75 mg/kg veća od prvobitne doze. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza se primenjuje češće nego prvobitna doza. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza se primenjuje na svakih 5, 10, 15, 20, 25, 28, 30, 35, ili 40 dana. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza se primenjuje putem injekcije. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza se primenjuje supkutano. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza se ne primenjuje na ispitaniku ako je drugi procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti manji od 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, ili manji od 1%. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza se primenjuje tokom najviše 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 meseci.
[0023] U određenim otelotvorenjima, ispitaniku nije potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje jednom na svake tri nedelje. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje (i) jednom na svakih 28 dana; ili (ii) jednom na svaka 42 dana. U određenim otelotvorenjima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti se utvrđuje bojenjem pruskom plavom bojom.
[0024] Ovde je otkriven postupak za lečenje poremećaja krvi kod ispitanika, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) utvrđivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; (b) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku sa farmaceutski delotvornom dozom od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti kod ispitanika najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%; (c) utvrđivanje nivoa hemoglobina kod ispitanika nakon što se na ispitaniku primeni inhibitor signalizacije ActRII; i (d) prekidanje primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku ako je nivo hemoglobina kod ispitanika najmanje 11 g/dl. U određenim primerima, poremećaj krvi je anemija, anemija koja zahteva transfuziju, MDS ili neproliferativna CMML. Ovde je otkriven postupak za lečenje anemije kod ispitanika, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) utvrđivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; (b) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku sa farmaceutski delotvornom dozom od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti kod ispitanika najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%; (c) utvrđivanje nivoa hemoglobina kod ispitanika nakon što se na ispitaniku primeni inhibitor signalizacije ActRII; i (d) prekidanje primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku ako je nivo hemoglobina kod ispitanika najmanje 11 g/dl. U određenim primerima, ispitaniku je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. Ovde je obezbeđen inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu u postupku za lečenje MDS kod ispitanika, pri čemu postupak obuhvata: (a) utvrđivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; (b) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku sa farmaceutski delotvornom dozom od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%; (c) utvrđivanje nivoa hemoglobina kod ispitanika nakon što se na ispitaniku primeni inhibitor signalizacije ActRII; i (d) prekidanje primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku ako je nivo hemoglobina kod ispitanika najmanje 11 g/dl. Ovde je otkriven postupak za lečenje neproliferativne CMML kod ispitanika, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) utvrđivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; (b) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku sa farmaceutski delotvornom dozom od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%; (c) utvrđivanje nivoa hemoglobina kod ispitanika nakon što se na ispitaniku primeni inhibitor signalizacije ActRII; i (d) prekidanje primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku ako je nivo hemoglobina kod ispitanika najmanje 11 g/dl.
[0025] U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje na ispitaniku jednom na svake tri nedelje. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje (i) jednom na svakih 28 dana; ili (ii) jednom na svaka 42 dana. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII primenjuje se putem injekcije. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII primenjuje se supkutano.
[0026] U određenim otelotvorenjima, nivo hemoglobina se utvrđuje u roku od 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon primene inhibitora signalizacije ActRII.
[0027] Ovde je takođe otkriven postupak za podsticanje eritropoeze kod ispitanika koji ima poremećaj krvi, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) utvrđivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; (b) primenu farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku tokom prvog vremenskog perioda; (c) nakon prvog vremenskog perioda, ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u koraku (a) bio veći od 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili 20%, smanjenje doze inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku, smanjenje učestalosti primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku, ili prekidanje primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim primerima, poremećaj krvi je anemija, anemija koja zahteva transfuziju, MDS ili neproliferativna CMML. U određenim otelotvorenjima, postupak dalje obuhvata (i) praćenje hematološkog parametra kod ispitanika tokom prvog vremenskog perioda; i (ii) smanjenje ili prekid primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku ako kod ispitanika dođe do normalizacije hematološkog parametra. U određenim primerima, postupak dalje obuhvata (i) praćenje hematološkog parametra kod ispitanika tokom prvog vremenskog perioda; i (ii) smanjenje doze inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku ako kod ispitanika dođe do normalizacije hematološkog parametra. U određenim primerima, postupak dalje obuhvata (i) praćenje hematološkog parametra kod ispitanika tokom prvog vremenskog perioda; i (ii) smanjenje učestalosti primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku ako kod ispitanika dođe do normalizacije hematološkog parametra. U određenim primerima, postupak dalje obuhvata (i) praćenje hematološkog parametra kod ispitanika tokom prvog vremenskog perioda; i (ii) prekid primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku ako kod ispitanika dođe do normalizacije hematološkog parametra. U određenim primerima, normalizovani hematološki parametar kod ispitanika predstavlja nivo hematološkog parametra u referentnoj populaciji. U određenim primerima, normalizovani hematološki parametar kod ispitanika predstavlja poboljšanje hematološkog parametra kod ispitanika za najmanje 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, or 100% u poređenju sa hematološkim parametrom kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim primerima, vremenski period pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII je najmanje 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, hematološki parametar je nivo hemoglobina, hematokrit, broj crvenih krvnih zrnaca ili procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti.
1
[0028] U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje na ispitaniku jednom na svake tri nedelje. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje (i) jednom na svakih 28 dana; ili (ii) jednom na svaka 42 dana. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII primenjuje se putem injekcije. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII primenjuje se supkutano.
[0029] U određenim otelotvorenjima, veća je verovatnoća da će kod ispitanika doći do normalizacije jednog ili više hematoloških parametara ako najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili 20% eritroblasta kod ispitanika čine prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, hematološki parametar je nivo hemoglobina, hematokrit, broj crvenih krvnih zrnaca, ili procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti.
[0030] U određenim otelotvorenjima, normalizovani hematološki parametar predstavlja nivo hematološkog parametra u referentnoj populaciji. U određenim otelotvorenjima, normalizovani hematološki parametar je poboljšan najmanje za 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, or 100% u odnosu na hematološki parametar kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci.
[0031] Ovde je otkriven postupak za dugoročno lečenje anemije kod ispitanika, koji obuhvata primenu na ispitaniku inhibitora receptora aktivina tip II (ActRII) u farmaceutski delotvornoj dozi i u vremenskom periodu koji je potreban za postizanje (i) dugoročnog smanjenja odnosa prstenastih sideroblasta prema normalnim eritroblastima kod ispitanika u poređenju sa prvobitnim odnosom prstenastih sideroblasta prema normalnim eritroblastima kod ispitanika; i (ii) dugoročnog povećanja nivoa hemoglobina kod ispitanika u poređenju sa nivoom hemoglobina pre primene inhibitora ActRII na ispitaniku; pri čemu je farmaceutski delotvorna doza od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg, i pri čemu je prvobitni odnos prstenastih sideroblasta prema normalnim eritroblastima kod ispitanika najmanje 1:10, najmanje 1:7 ili najmanje 1:5. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija.
[0032] Ovde je otkriven postupak za dugoročno lečenje mijelodisplastičnih sindroma (MDS) niskog ili umerenog-1 rizika kod ispitanika, koji obuhvata primenu na ispitaniku inhibitora receptora aktivina tipa II (ActRII) u farmaceutski delotvornoj dozi i u vremenskom periodu koji je potreban za postizanje (i) dugoročnog smanjenja odnosa prstenastih sideroblasta prema normalnim eritroblastima kod ispitanika u poređenju sa prvobitnim odnosom prstenastih sideroblasta prema normalnim eritroblastima kod ispitanika; i (ii) dugoročnog povećanja nivoa hemoglobina kod ispitanika u poređenju sa nivoom hemoglobina pre primene inhibitora ActRII na ispitaniku; pri čemu je farmaceutski delotvorna doza od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg, i pri čemu je prvobitni odnos prstenastih sideroblasta prema normalnim eritroblastima kod ispitanika najmanje 1:10, najmanje 1:7 ili najmanje 1:5.
[0033] Ovde je otkriven postupak za dugoročno lečenje neproliferativne hronične mijelomonocitne leukemije (CMML) kod ispitanika, koji obuhvata primenu na ispitaniku inhibitora receptora aktivina tipa II (ActRII) u farmaceutski delotvornoj dozi i u vremenskom periodu koji je potreban za postizanje (i) dugoročnog smanjenja odnosa prstenastih sideroblasta prema normalnim eritroblastima kod ispitanika u poređenju sa prvobitnim odnosom prstenastih sideroblasta prema normalnim eritroblastima kod ispitanika; i (ii) dugoročnog povećanja nivoa hemoglobina kod ispitanika u poređenju sa nivoom hemoglobina pre primene inhibitora ActRII na ispitaniku; pri čemu je farmaceutski delotvorna doza od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg, i pri čemu je prvobitni odnos prstenastih sideroblasta prema normalnim eritroblastima kod ispitanika najmanje 1:10, najmanje 1:7 ili najmanje 1:5.
[0034] Ovde je takođe otkriven postupak za povećavanje nivoa neutrofila kod ispitanika, koji obuhvata primenu na ispitaniku farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije receptora aktivina tipa II (ActRII).
[0035] Ovde je takođe otkriven postupak za povećavanje nivoa trombocita kod ispitanika, koji obuhvata primenu na ispitaniku farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije receptora aktivina tipa II (ActRII).
[0036] U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji od: (a) 90% identične sa SEQ ID
1
NO:2; (b) 95% identične sa SEQ ID NO:2; (c) 98% identične sa SEQ ID NO:2; (d) SEQ ID NO:2; (e) 90% identične sa SEQ ID NO:3; (f) 95% identične sa SEQ ID NO:3; (g) 98% identične sa SEQ ID NO:3; (h) SEQ ID NO:3; (i) 90% identične sa SEQ ID NO:6; (j) 95% identične sa SEQ ID NO:6; (k) 98% identične sa SEQ ID NO:6; (1) SEQ ID NO:6; (m) 90% identične sa SEQ ID NO:7; (n) 95% identične sa SEQ ID NO:7; (o) 98% identične sa SEQ ID NO:7; (p) SEQ ID NO:7; (q) 90% identične sa SEQ ID NO:12; (r) 95% identične sa SEQ ID NO: 12; (s) 98% identične sa SEQ ID NO:12; (t) SEQ ID NO:12; (u) 90% identične sa SEQ ID NO: 17; (v) 95% identične sa SEQ ID NO:17; (w) 98% identične sa SEQ ID NO:17; (x) SEQ ID NO:17; (y) 90% identične sa SEQ ID NO:20; (z) 95% identične sa SEQ ID NO:20; (aa) 98% identične sa SEQ ID NO:20; (bb) SEQ ID NO:20; (cc) 90% identične sa SEQ ID NO:21; (dd) 95% identične sa SEQ ID NO:21; (ee) 98% identične sa SEQ ID NO:21; (ff) SEQ ID NO:21; (gg) 90% identične sa SEQ ID NO:25; (hh) 95% identične sa SEQ ID NO:25; (ii) 98% identične sa SEQ ID NO:25; i (jj) SEQ ID NO:25.
[0037] U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIA. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIA je polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji od: (a) 90% identične sa SEQ ID NO:2; (b) 95% identične sa SEQ ID NO:2; (c) 98% identične sa SEQ ID NO:2; (d) SEQ ID NO:2; (e) 90% identične sa SEQ ID NO:3; (f) 95% identične sa SEQ ID NO:3; (g) 98% identične sa SEQ ID NO:3; (h) SEQ ID NO:3; (i) 90% identične sa SEQ ID NO:6; (j) 95% identične sa SEQ ID NO:6; (k) 98% identične sa SEQ ID NO:6; (1) SEQ ID NO:6; (m) 90% identične sa SEQ ID NO:7; (n) 95% identične sa SEQ ID NO:7; (o) 98% identične sa SEQ ID NO:7; i (p) SEQ ID NO:7.
[0038] U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:7. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je humanizovani fuzioni protein koji se sastoji od ekstracelularnog domena ActRIIA i humanog Fc domena IgG1.
[0039] U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIB. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIB je polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji od: (a) 90% identične sa SEQ ID NO:17; (b) 95% identične sa SEQ ID NO:17; (c) 98% identične sa SEQ ID NO:17; (d) SEQ ID NO:17; (e) 90% identične sa SEQ ID NO:20; (f) 95% identične sa SEQ ID
1
NO:20; (g) 98% identične sa SEQ ID NO:20; (h) SEQ ID NO:20; (i) 90% identične sa SEQ ID NO:21; (j) 95% identične sa SEQ ID NO:21; (k) 98% identične sa SEQ ID NO:21; (1) SEQ ID NO:21; (m) 90% identične sa SEQ ID NO:25; (n) 95% identične sa SEQ ID NO:25; (o) 98% identične sa SEQ ID NO:25; i (p) SEQ ID NO:25.
[0040] U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:25.
[0041] U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je humanizovani fuzioni protein koji se sastoji od ekstracelularnog domena ActRIIA i Fc domena humanog IgG1.
[0042] U određenim otelotvorenjima, ispitanik je čovek.
[0043] U određenim primerima, doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 do 2,25 mg/kg. Prema ovom pronalasku, doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,7 do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII je oko 0,1 mg/kg, 0,125 mg/kg, 0,3 mg/kg, 0,5 mg/kg, 0,7 mg/kg, 1,0 mg/kg, 1,25 mg/kg, 1,33 mg/kg, 1,5 mg/kg, 1,75 mg/kg, 2,0 mg/kg, ili 2,25 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 0,5 mg/kg, od 0,3 mg/kg do 0,7 mg/kg, od 0,5 mg/kg do 1,0 mg/kg, od 0,7 mg/kg do 1,25 mg/kg, ili od 1,0 mg/kg do 2,0 mg/kg.
6. KRATAK OPIS SLIKA
[0044]
Slika 1 opisuje dozni režim i dizajn studije za primer 2. Vidite odeljak 8.2. ActRIIA-I se odnosi na inhibitor signalizacije ActRIIA (SEQ ID NO:7).
Slika 2 opisuje udeo ispitanika koji su postigli nezavisnost od transfuzije crvenih krvnih zrnaca (RBC transfusion independence, RBC-TI) u periodu dužem ili jednakom 56 dana za ispitanike sa velikim opterećenjem transfuzijom (high transfusion burden, HTB) ili RBC-TI u periodu dužem ili jednakom 56 dana sa prosečnim povećanjem hemoglobina (Hb) koje je veće ili jednako 1,5 g/dl tokom 8-nedeljnog perioda bez transfuzije za ispitanike sa malim opterećenjem transfuzijom
1
(low transfusion burden, LTB). ActRIIA-I se odnosi na inhibitor signalizacije ActRIIA (SEQ ID NO:7).
Slika 3 prikazuje nivo hemoglobina (Hb, g/dl) i broj jedinica transfuzije crvenih krvnih zrnaca koje je primio reprezentativni HTB ispitanik koji je primio dozu ActRIIA (SEQ ID NO:7) od 1,0 mg/kg. Slika 3 pokazuje da reprezentativni HTB ispitanik postiže RBC-TI u periodu dužem od 56 dana.
Slika 4 prikazuje maksimalno trajanje odgovora na opterećenje transfuzijom HTB ispitanika koji imaju odgovor (n=19) nakon lečenja inhibitorom signalizacije ActRIIA (SEQ ID NO: 7) u naznačenim dozama. ActRIIA-I se odnosi na inhibitor signalizacije ActRIIA (SEQ ID NO:7).
Slika 5 pokazuje maksimalno trajanje odgovora RBC-TI kod HTB ispitanika koji postižu RBC-TI tokom 56 dana ili duže (n=5) nakon lečenja inhibitorom signalizacije ActRIIA (SEQ ID NO: 7) u naznačenim dozama. ActRIIA-I se odnosi na inhibitor signalizacije ActRIIA (SEQ ID NO:7).
Slika 6 pokazuje udeo LTB ispitanika koji postižu RBC-TI tokom 56 dana ili duže, i prosečno povećanje Hb veće ili jednako 1,5 g/dl (n=9) nakon lečenja inhibitorom signalizacije ActRIIA (SEQ ID NO:7) u naznačenim dozama. ActRIIA-I se odnosi na inhibitor signalizacije ActRIIA (SEQ ID NO:7).
Slika 7 pokazuje maksimalno trajanje odgovora RBC-TI kod LTB ispitanika koji postižu RBC-TI tokom 56 dana ili duže, i prosečno povećanje Hb veće ili jednako 1,5 g/dl (n=5) nakon lečenja sa ActRIIA (SEQ ID NO:7) u naznačenim dozama. ActRIIA-I se odnosi na inhibitor signalizacije ActRIIA (SEQ ID NO:7).
Slika 8 opisuje dozni režim i dizajn studije za primer 2. Vidite odeljak 8.3. BL = početna vrednost (eng. baseline). ActRIIB-I se odnosi na inhibitor signalizacije ActRIIB (SEQ ID NO:25).
Slika 9 opisuje maksimalno povećanje hemoglobina kod LTB ispitanika nakon lečenja inhibitorom signalizacije ActRIIB (SEQ ID NO:25) u naznačenim dozama. Slika 10 opisuje povećanje retikulocita kod LTB ispitanika nakon lečenja inhibitorom signalizacije ActRIIB (SEQ ID NO:25) u naznačenim dozama.
Slika 11 opisuje nivoe hemoglobina kod reprezentativnog LTB ispitanika na kome je primenjen inhibitor signalizacije ActRIIB (SEQ ID NO:25) u naznačenim dozama i u skladu sa naznačenim režimom lečenja. BL=početna vrednost.
Slika 12 opisuje nivoe hemoglobina kod reprezentativnog LTB ispitanika na kome je primenjen inhibitor signalizacije ActRIIB (SEQ ID NO:25) u naznačenim dozama i u
1
skladu sa naznačenim režimom lečenja. BL=početna vrednost.
Slika 13 opisuje nivoe hemoglobina kod reprezentativnog HTB ispitanika na kome je primenjen inhibitor signalizacije ActRIIB (SEQ ID NO:25) u naznačenim dozama i u skladu sa naznačenim režimom lečenja. BL=početna vrednost.
Slika 14 prikazuje nivo hemoglobina (Hb, g/dl) i broj jedinica transfuzije crvenih krvnih zrnaca koje je primio reprezentativni HTB ispitanik koji je primio dozu ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) od 1,0 mg/kg. Slika 14 pokazuje da reprezentativni HTB ispitanik postiže RBC-TI tokom najmanje 337 dana nakon početka lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7).
Slika 15 prikazuje nivo hemoglobina (Hb, g/dl) i broj jedinica transfuzije crvenih krvnih zrnaca koje je primio reprezentativni LTB ispitanik koji je primio dozu ActRIIA (SEQ ID NO:7) od 1,0 mg/kg. Slika 15 pokazuje da reprezentativni LTB ispitanik postiže produženo povećanje nivoa Hb tokom najmanje 337 dana nakon početka lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7).
Slika 16 prikazuje opterećenje transfuzijom kod ispitanika koji su podobni za postizanje nezavisnosti od transfuzije. Ispitanici su tokom lečenja dobijali od 0,75 mg/kg do 1,75 mg/kg ActRIIB-hFc.
Slika 17 opisuje udeo ispitanika koji postižu nezavisnost od transfuzije RBC (RBC-TI) sa prosečnim povećanjem hemoglobina koje iznosi 1,5 g/dl ili više, za LTB pacijente tokom bilo kog 8-nedeljnog perioda kod pacijenata koji primaju fuziju ActRIIA-hFC (SEQ ID NO:7). Senčenje tamnosivom bojom označava HTB, a senčenje svetlosivom bojom označava LTB pacijente.
Slika 18 ilustruje odgovor hemoglobina reprezentativnog HTB ispitanika tokom 12-mesečnog produžetka studije lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7). Prva i poslednja doza lečenja su naznačene strelicama. Transfuzije krvi su označene stupcima. Rezultati hemoglobina (Hgb) (u g/dl) prikazani su tokom vremena (u danima).
Slika 19 ilustruje odgovor hemoglobina reprezentativnog LTB ispitanika tokom 12-mesečnog produžetka studije lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7). Prosečna promena Hgb (u g/l) prikazana je tokom vremena (u mesecima).
Slika 20 ilustruje odgovore nezavisnosti od transfuzije koji su uočeni kod šest ispitanika tokom 12-mesečnog produžetka studije lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7), uz primanje doze ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) od 1,0 mg/kg (ispitanici su predstavljeni sa donja četiri stupca) i 1,75 mg/kg (ispitanik je predstavljen gornjim
1
stupcem). Četiri pacijenta su doživela produženu nezavisnost od transfuzije tokom studije (srednja 4 stupca). Jedan pacijent je stekao nezavisnost od transfuzije nakon oko jednog meseca lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) (gornji stubac). Jedan pacijent je doživeo nezavisnost od transfuzije povremeno tokom oko 2 meseca (donji stubac).
7. DETALJAN OPIS
7.1 PREGLED
[0045] Neočekivano je otkriveno da nivoi prstenastih sideroblasta kod pacijenata sa poremećajima krvi mogu da se koriste da se identifikuju pacijenti koji imaju odgovor na lečenje inhibitorom signalizacije aktivin-ActRII. Takvi poremećaji krvi mogu biti (i) anemija; (ii) anemija koja zahteva transfuziju crvenih krvnih zrnaca; (iii) MDS; i/ili (iv) neproliferativna CMML. Vidite odeljak 7.8. Bez ograničavanja teorijom, oko 15% ili više prstenastih sideroblasta eritroblasta kod pacijenta sa poremećajem krvi ukazuje na poboljšani klinički odgovor na inhibitor signalizacije aktivin-ActRII kod pacijenta, u poređenju sa pacijentom sa istim poremećajem krvi ali sa manje od oko 15% prstenastih sideroblasta eritroblasta. Takav poboljšani klinički odgovor može biti povećan odgovor hematološkog parametra (kao što je nivo hemoglobina, nivo crvenih krvnih zrnaca, i hematokrit). Takav poboljšani klinički odgovor može da se manifestuje kao smanjeno opterećenje transfuzijom. Nadalje, takav poboljšani klinički odgovor može dovesti do dugoročne koristi po pacijenta bez nastavka primene inhibitora signalizacije aktivin-ActRII. Drugim rečima, postupci koji su ovde obezbeđeni mogu dovesti do poboljšanja jednog ili više hematoloških parametara kod pacijenta u određenom vremenskom periodu nakon što je prekinuta primena inhibitora signalizacije aktivin-ActRII.
[0046] Shodno tome, ovde su opisani postupci za lečenje pacijenta sa poremećajem krvi, pri čemu postupak obuhvata (a) utvrđivanje procenta prstenastih sideroblasta među eritroblastima; i (b) primenu inhibitora signalizacije aktivin-ActRII na pacijentu ako oko 15% ili više eritroblasta čine prstenasti sideroblasti. Specifičnije, ovde su obezbeđeni postupci za lečenje pacijenta sa poremećajem krvi, pri čemu postupak obuhvata (a) utvrđivanje procenta prstenastih sideroblasta među eritroblastima kod pacijenta; (b) primenu inhibitora
2
signalizacije aktivin-ActRII na pacijentu; i (c) ako najmanje oko 15% eritroblasta čine prstenasti sideroblasti, (i) smanjenje doze ili prekid primene inhibitora signalizacije aktivin-ActRII nakon određenog vremenskog perioda i/ili (ii) smanjenje učestalosti primene inhibitora signalizacije aktivin-ActRII nakon određenog vremenskog perioda. Detaljan opis ovih postupaka nalazi se u odeljcima 7.3 i 7.4.
[0047] Pronalazak obezbeđuje inhibitor signalizacije receptora aktivina tipa II (ActRII) za upotrebu u postupku za lečenje mijelodisplastičnog sindroma (MDS) kod ispitanika, pri čemu postupak obuhvata:
(a) utvrđivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i (b) primenu farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg na ispitaniku, ako najmanje 15%, 16%, 17%,18%, 19%, ili 20% eritroblasta ispitanika čine prstenasti sideroblasti, pri čemu je pomenuti inhibitor signalizacije ActRII polipeptid koji sadrži:
(i) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična sa SEQ ID NO:7; (ii) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 95% identična sa SEQ ID NO:7; (iii) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 98% identična sa SEQ ID NO:7; (iv) aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:7;
(v) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična sa SEQ ID NO:25; (vi) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 95% identična sa SEQ ID NO:25; (vii) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 98% identična sa SEQ ID NO:25; (viii) aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:25; ili
(ix) fragment ekstracelularnog domena ActRIIB, pri čemu se fragment sastoji od aminokiselinske sekvence SEQ ID NO:23; linkera; i Fc IgG.
7.2 TERMINI I SKRAĆENICE
[0048] Kao što se ovde koristi, „ActRII“ se odnosi na receptor aktivina tip II. Kao što se ovde koristi, „ActRIIA“ se odnosi na receptor aktivina tip IIA. Vidite, na primer, Mathews i Vale, 1991, Cell 65:973-982. GenBank™ pristupni broj NM_001278579.1 daje primer sekvence nukleinske kiseline humanog ActRIIA. GenBank™ pristupni broj NP_001265508.1 daje primer sekvence aminokiseline humanog ActRIIA. Kao što se ovde koristi, „ActRIIB“ se odnosi na receptor aktivina tip IIB. Vidite, na primer, Attisano et al., 1992, Cell 68: 97-108. GenBank™ pristupni broj NM_001106.3 daje primer sekvence nukleinske kiseline humanog ActRIIB. GenBank™ pristupni broj NP_001097.2 daje primer sekvence aminokiseline humanog ActRIIB.
[0049] Kao što se ovde koristi, „ActRIIA-mFc“ ili „mActRIIA-Fc“ odnosi se na fuzioni protein mišjeg receptora aktivina tip IIA-IgG1. Vidite, na primer, U.S. patent br. 8,173,601. Kao što se ovde koristi, „mActRIIB-Fc“ ili „ActRIIB-mFc“ odnosi se na fuzioni protein mišjeg receptora aktivina tip IIB-IgG1. Vidite, na primer, U.S. patent br. 8,173,601. Kao što se ovde koristi, „hActRIIA-Fc“ ili „ActRIIA-hFc“ odnosi se na fuzioni protein humanog receptora aktivina tip IIA-IgG1. Vidite, na primer, U.S. patent br. 8,173,601. U jednom specifičnom otelotvorenju, hActRIIA-Fc je sotatercept (SEQ ID NO: 7). Kao što se ovde koristi, „hActRIIB-Fc“ ili „ActRIIB-hFc“ odnosi se na fuzioni protein humanog receptora aktivina tip IIB-IgG1. Vidite, na primer, U.S. patent br. 8,173,601. U jednom specifičnom otelotvorenju, hActRIIB-Fc je luspatercept (SEQ ID NO: 25).
[0050] Kao što se ovde koristi, „ALK“ se odnosi na anaplastičnu limfomsku kinazu.
[0051] Kao što se ovde koristi, „BL“ se odnosi na početnu vrednost.
[0052] Kao što se ovde koristi, „BMP7“ se odnosi na koštani morfogenetički protein 7.
[0053] Kao što se ovde koristi, „CMML“ se odnosi na hroničnu mijelomonocitnu leukemiju.
[0054] Kao što se ovde koristi, „DEXA“ se odnosi na dvostruku apsorpciometriju X-zraka.
[0055] Kao što se ovde koristi, „DNMT3A“ se odnosi na DNK (citozin-5)-metiltransferazu 3A. GenBank™ pristupni brojevi NM_153759.3, NM_022552.4, NM_175629.2, i NM_175630.1 daju primere sekvenci nukleinskih kiselina za humani DNMT3A. GenBank™ pristupni brojevi NP_715640.2, NP_783329.1, NP_783328.1, i NP_072046.2 daju primere sekvenci aminokiselina za humani DNMT3A.
[0056] Kao što se ovde koristi, „ECD“ se odnosi na ekstracelularni domen.
[0057] Kao što se ovde koristi, „EPO“ se odnosi na eritropoetin.
[0058] Kao što se ovde koristi, „ESA“ se odnosi na agens za stimulaciju eritropoeze.
[0059] Kao što se ovde koristi, „G-CSF“ se odnosi na faktor stimulacije granulocitnih kolonija.
[0060] Kao što se ovde koristi, „GM-CSG“ se odnosi na faktor stimulacije granulocitnomakrofagnih kolonija.
[0061] Kao što se ovde koristi, „Hb“ se odnosi na hemoglobin.
[0062] Kao što se ovde koristi, „HBML“ se odnosi na melitin medonosnih pčela.
[0063] Kao što se ovde koristi, „HI-E“ se odnosi na eritroidno hematološko poboljšanje. U određenim otelotvorenjima, HI-E je u skladu sa definicijom IWG. U određenim otelotvorenjima, HI-E je u skladu sa modifikovanom definicijom IWG iz 2006. godine. U određenim otelotvorenjima, HI-E za pacijenta sa malim opterećenjem transfuzijom je povećanje koncentracije hemoglobina kod pacijenta od najmanje 1,5 g/dl tokom najmanje 8 nedelja. U određenim otelotvorenjima, HI-E za pacijente sa velikim opterećenjem transfuzijom je smanjenje od najmanje 4 jedinice transfuzije crvenih krvnih zrnaca tokom 8 nedelja.
[0064] Kao što se ovde koristi, „HTB“ se odnosi na veliko opterećenje transfuzijom. U određenim otelotvorenjima, HTB ispitanik prima 4 jedinice ili više crvenih krvnih zrnaca tokom 8 nedelja.
[0065] Kao što se ovde koristi, „IgG“ se odnosi na imunoglobulin G.
[0066] Kao što se ovde koristi, „Int-1“ se odnosi na ocenu na skali IPSS umereno-1. Vidite odeljak 7.8.
2
[0067] Kao što se ovde koristi, „IPSS“ se odnosi na Internacionalni prognostički sistem za ocenjivanje. Vidite odeljak 7.8.
[0068] Kao što se ovde koristi, „IWG“ se odnosi na Internacionalnu radnu grupu. Vidite, npr. Cheson et al. Blood. 2000 96:3671-3674. U određenim otelotvorenjima, IWG se odnosi na modifikovane kriterijume iz 2006. godine. Vidite, npr. Cheson et al., 2006, Blood, 108(2).
[0069] Kao što se ovde koristi, „LTB“ se odnosi na malo opterećenje transfuzijom. U određenim otelotvorenjima, LTB ispitanik prima manje od 4 jedinice crvenih krvnih zrnaca tokom 8 nedelja.
[0070] Kao što se ovde koristi, „MDS“ se odnosi na mijelodisplastične sindrome.
[0071] Kao što se ovde koristi, „PD“ se odnosi na farmakodinamiku.
[0072] Kao što se ovde koristi, „PK“ se odnosi na farmakokinetiku.
[0073] Kao što se ovde koristi, „qCT“ se odnosi na kvantitativnu kompjuterizovanu tomografiju.
[0074] Kao što se ovde koristi, „PARS“ se odnosi na refraktornu anemiju sa prstenastim sideroblastima.
[0075] Kao što se ovde koristi, „RBC“ se odnosi na crvena krvna zrnca.
[0076] Kao što se ovde koristi, „RBC-TI“ se odnosi na ispitanike koji su nezavisni od transfuzije crvenih krvnih zrnaca.
[0077] Kao što se ovde koristi, „RCMD-RS“ se odnosi na refraktornu citopeniju sa multilinijskom displazijom sa prstenastim sideroblastima.
[0078] Kao što se ovde koristi, „RS“ se odnosi na prstenaste sideroblaste.
[0079] Kao što se ovde koristi, „s.c.“ se odnosi na supkutano.
[0080] Kao što se ovde koristi, „SETBP1“ se odnosi na SET vezujući protein 1. GenBank<™>pristupni brojevi NM_015559.2 i NM_001130110.1 daju primere sekvenci nukleinskih kiselina za humani SETBP1. GenBank™ pristupni brojevi NP_056374.2 i NP_001123582.1 daju primere sekvenci aminokiselina za humani SETBP1.
[0081] Kao što se ovde koristi, „SF3B1“ se odnosi na faktor spajanja 3B1. GenBank<™>pristupni brojevi NM_012433.3, NM_001005523.2, i NM_001308824.1 daju primere sekvenci nukleinskih kiselina za humani SF3B1. GenBank™ pristupni brojevi NP_001295753.1, NP_001005526.1, i NP_036565.2 daju primere sekvenci aminokiselina za humani SF3B1.
[0082] Kao što se ovde koristi, „SPR“ se odnosi na površinsku plazmonsku rezonancu.
[0083] Kao što se ovde koristi, „SRSF2“ se odnosi na faktor spajanja 2 bogat serinom/argininom. GenBank™ pristupni brojevi NM_003016.4 i NM_001195427.1 daju primere sekvenci nukleinskih kiselina za humani SRSF2. GenBank™ pristupni brojevi NP_001182356.1 i NP_003007.2 daju primere sekvenci aminokiselina za humani SRSF2.
[0084] Kao što se ovde koristi, „TET2“ se odnosi na tet metilcitozin dioksigenazu 2. GenBank™ pristupni brojevi NM_001127208.2 i NM_017628.4 daju primere sekvenci nukleinskih kiselina za humani TET2. GenBank™ pristupni brojevi NP_001120680.1 i NP_060098.3 daju primere sekvenci aminokiselina za humani TET2.
[0085] Kao što se ovde koristi, „TGF“ se odnosi na transformišući faktor rasta.
[0086] Kao što se ovde koristi, „TPA“ se odnosi na tkivni plazminogeni faktor.
7.3 POSTUPCI LEČENJA
[0087] Ovde je opisan postupak za lečenje ispitanika sa poremećajem krvi, pri čemu postupak obuhvata (a) utvrđivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti
2
sideroblasti; i (b) primenu na ispitaniku farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII ako najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili 20% eritroblasta kod ispitanika čine prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje na ispitaniku ako najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika čine prstenasti sideroblasti. U određenim primerima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti se utvrđuje u prvom terminu. U određenim primerima, prvi termin je u roku od 1 dana, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelje, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci od primene farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim primerima, poremećaj krvi je poremećaj krvi opisan u odeljku 7.8. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. U određenim primerima, ispitanik ima nivo hemoglobina manji od 11 g/dl. U određenim primerima, ispitanik ima smanjen nivo hemoglobina u poređenju sa referentnom populacijom. U određenim primerima, referentna populacija je kao što je opisano u odeljku 7.10. U određenim primerima, ispitanik ima anemiju. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. Prema ovom pronalasku, ispitanik ima MDS. U određenim primerima, ispitanik ima neproliferativnu CMML. U određenim primerima, veća je verovatnoća da ispitanik postigne normalizaciju jednog ili više hematoloških parametara ako najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili 20% eritroblasta kod ispitanika čine prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, veća je verovatnoća da ispitanik postigne normalizaciju jednog ili više hematoloških parametara ako najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika čine prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, hematološki parametar je nivo hemoglobina. U određenim otelotvorenjima, hematološki parametar je hematokrit. U određenim otelotvorenjima, hematološki parametar je broj crvenih krvnih zrnaca. U određenim otelotvorenjima, hematološki parametar je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, normalizovani hematološki parametar predstavlja nivo hematološkog parametra u referentnoj populaciji. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija je referentna populacija opisana u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, normalizacija jednog ili više hematoloških parametara predstavlja poboljšanje od najmanje 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, or 100% u poređenju sa hematološkim parametrom kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje,
2
4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti utvrđuje se pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, prstenasti sideroblasti se identifikuju pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, prstenasti sideroblasti se identifikuju pomoću bojenja pruskom plavom bojom. U određenim otelotvorenjima, eritroblasti se identifikuju pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, nivo hemoglobina kod ispitanika se utvrđuje pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je inicijalna doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je prilagođena doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje u vidu kompozicije kao što je opisano u odeljku 7.11. U određenim otelotvorenjima, kompozicija se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, kompozicija se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRII koji je opisan u odeljku 7.9. Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIA. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIA se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRIIA-Fc kao što je ActRIIA-hFc (npr. SEQ ID NO:7). Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIB. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIB se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRII-Fc kao što je ActRIIB-hFc (npr. SEQ ID NO:25).
[0088] Ovde je otkriven postupak za lečenje poremećaja krvi kod ispitanika, koji obuhvata primenu na ispitaniku inhibitora signalizacije receptora aktivina tipa II (ActRII), u farmaceutski delotvornoj dozi i u vremenskom periodu koji je potreban za postizanje (i) dugoročnog smanjenja procenta eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u poređenju sa prvobitnim procentom eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i (ii) dugoročnog povećanja nivoa hemoglobina kod ispitanika u poređenju sa nivoom hemoglobina kod ispitanika u periodu pre primene na ispitaniku prvobitne doze inhibitora
2
signalizacije ActRII; pri čemu je farmaceutski delotvorna doza od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg, i pri čemu najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20% eritroblasta kod ispitanika čine prstenasti sideroblasti. Prema ovom pronalasku, poremećaj je MDS, a najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika čine prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, poremećaj krvi je poremećaj krvi opisan u odeljku 7.8. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. U određenim otelotvorenjima, 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. Kao što se ovde koristi, „prstenasti sideroblasti“ i „RS“ koriste se naizmenično. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje tokom najviše 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, prvobitni procenat eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti je procenat eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u određenom vremenskom periodu pre primene na ispitaniku prvobitne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, dugoročno smanjenje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti zadržava se tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, dugoročno smanjenje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti zadržava se tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon što je primenjena poslednja doza inhibitora signalizacije ActRII i bez dalje primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, dugoročno smanjenje procenta eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti je najmanje 1,5, 2,5, 5,0, 7,5 ili 10,0 puta manje od prvobitnog procenta eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti tokom najmanje 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, dugoročno povećanje nivoa hemoglobina kod ispitanika se zadržava tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, dugoročno
2
povećanje nivoa hemoglobina kod ispitanika je nivo hemoglobina od oko 11 g/dl do 18 g/dl kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, ispitaniku nije potrebna transfuzija RBC tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, postupak otklanja potrebu za transfuzijom RBC kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, dugoročno smanjenje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti je najmanje 1,5, 2,5, 5,0, 7,5 ili 10,0 puta od prvobitnog procenta eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti tokom najmanje 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon što je primenjena poslednja doza inhibitora signalizacije ActRII i bez dalje primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, dugoročno povećanje nivoa hemoglobina kod ispitanika se zadržava tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon što je primenjena poslednja doza inhibitora signalizacije ActRII i bez dalje primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, dugoročno povećanje nivoa hemoglobina kod ispitanika je nivo hemoglobina od oko 11 g/dl do 18 g/dl kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon što je primenjena poslednja doza inhibitora signalizacije ActRII i bez dalje primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, ispitaniku nije potrebna transfuzija RBC tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon što je primenjena poslednja doza inhibitora signalizacije ActRII i bez dalje primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, postupak otklanja potrebu za transfuzijom RBC kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon što je primenjena poslednja doza inhibitora signalizacije ActRII i bez dalje primene inhibitora signalizacije ActRII.
[0089] U određenim otelotvorenjima, postupak dalje obuhvata utvrđivanje dodatnog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, postupak dalje obuhvata utvrđivanje dodatnog nivoa hemoglobina kod ispitanika 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII.
[0090] U određenim otelotvorenjima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti utvrđuje se pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim
2
otelotvorenjima, prstenasti sideroblasti se identifikuju pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, prstenasti sideroblasti se identifikuju pomoću bojenja pruskom plavom bojom. U određenim otelotvorenjima, eritroblasti se identifikuju pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, nivo hemoglobina kod ispitanika se utvrđuje pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. U određenim otelotvorenjima, najmanje 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili 20% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. U određenim otelotvorenjima, najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima nivo hemoglobina manji od 11 g/dl. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima smanjen nivo hemoglobina u poređenju sa referentnom populacijom. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija je kao što je opisano u odeljku 7.10. Prema ovom pronalasku, ispitanik ima MDS. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima anemiju. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima neproliferativnu CMML.
[0091] U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je inicijalna doza. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je prilagođena doza. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4.
[0092] U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje u vidu kompozicije kao što je opisano u odeljku 7.11. U određenim otelotvorenjima, kompozicija se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, kompozicija se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7.
[0093] Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRII koji je opisan u odeljku 7.9. Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIA. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIA se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRIIA-Fc kao što je ActRIIA-hFc (npr. SEQ ID NO:7). Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIB. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIB se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRII-Fc kao što je ActRIIB-hFc (npr. SEQ ID NO:25).
[0094] Ovde je otkriven postupak za lečenje poremećaja krvi kod ispitanika, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) određivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i (b) (i) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku u farmaceutski delotvornoj dozi od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg u kratkom vremenskom periodu, ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%, ili (ii) primenu inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku u farmaceutski delotvornoj dozi od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg u dužem vremenskom periodu ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti manji od 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, ili 1%. Poremećaj krvi je opisan u odeljku 7.8. Ispitanik je opisan u odeljku 7.8. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. U određenim otelotvorenjima, kratak vremenski period primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1, 2, 3, 4 ili 5 meseci. U određenim otelotvorenjima, duži vremenski period primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je najmanje 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca. U specifičnom otelotvorenju, nakon kratkog vremenskog perioda primene sledi ispitivanje nivoa sideroblasta najmanje 0, 3, 4, 5, 6, 12, 28, 24, ili 48 meseci nakon poslednje primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRII koji je opisan u odeljku 7.9. Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIA. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIA se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRIIA-Fc kao što je ActRIIA-hFc (npr. SEQ ID NO:7). Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIB. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIB se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRII-Fc kao što je ActRIIB-hFc (npr. SEQ ID NO:25).
1
[0095] U određenim otelotvorenjima, postupak dalje obuhvata utvrđivanje dodatnog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, postupak dalje obuhvata utvrđivanje dodatnog nivoa hemoglobina kod ispitanika 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII.
[0096] U određenim otelotvorenjima, postupak dalje obuhvata utvrđivanje dodatnog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, postupak dalje obuhvata utvrđivanje nivoa hemoglobina kod ispitanika 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, postupak otklanja potrebu za transfuzijom crvenih krvnih zrnaca kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, postupak otklanja potrebu za transfuzijom crvenih krvnih zrnaca kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon što je primenjena poslednja doza inhibitora signalizacije ActRII i bez dalje primene inhibitora signalizacije ActRII.
[0097] U određenim otelotvorenjima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti utvrđuje se pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, prstenasti sideroblasti se identifikuju pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, prstenasti sideroblasti se identifikuju pomoću bojenja pruskom plavom bojom. U određenim otelotvorenjima, eritroblasti se identifikuju pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, nivo hemoglobina kod ispitanika se utvrđuje pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, nivo hemoglobina kod ispitanika se utvrđuje pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10.
[0098] U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. Prema ovom pronalasku, najmanje 15%, 16%, 17%, 18%, 19% ili najmanje 20% eritroblasta kod ispitanika čine prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima nivo hemoglobina manji od 11 g/dl. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima smanjen
2
nivo hemoglobina u poređenju sa referentnom populacijom. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija je kao što je opisano u odeljku 7.10. Prema ovom pronalasku, ispitanik ima MDS. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima anemiju. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima neproliferativnu CMML.
[0099] U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je inicijalna doza. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je prilagođena doza. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4.
[0100] U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje u vidu kompozicije kao što je opisano u odeljku 7.11. U određenim otelotvorenjima, kompozicija se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, kompozicija se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7.
[0101] Inhibitor signalizacije ActRII je opisan u odeljku 7.9. Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIA. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIA se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRIIA-Fc kao što je ActRIIA-hFc (npr. SEQ ID NO:7). Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIB. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIB se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRII-Fc kao što je ActRIIB-hFc (npr. SEQ ID NO:25).
[0102] Ovde su opisani postupci za lečenje poremećaja krvi kod ispitanika, koji obuhvataju primenu na ispitaniku farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije receptora aktivina tip II (ActRII), i pri čemu ispitanik eksprimira SF3B1 koji sadrži jednu ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, jedna ili više mutacija se nalazi u nekodirajućem regionu. U određenim primerima, jedna ili više mutacija se nalazi u kodirajućem regionu. U određenim primerima, SF3B1 je SF3B1 protein. U određenim otelotvorenjima, SF3B1 je gen koji kodira SF3B1. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. U određenim primerima, poremećaj krvi je poremećaj krvi opisan u odeljku 7.8. U određenim primerima, jedna ili više mutacija u SF3B1 je kao što je opisano u odeljku 7.8. U određenim primerima, najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim primerima, najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim primerima, ispitanik ima nivo hemoglobina manji od 11 g/dl. U određenim primerima, ispitanik ima smanjen nivo hemoglobina u poređenju sa referentnom populacijom. U određenim primerima, referentna populacija je kao što je opisano u odeljku 7.10. U određenim primerima, ispitanik ima anemiju. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. U određenim primerima, ispitanik ima MDS. U određenim primerima, ispitanik ima neproliferativnu CMML. U određenim primerima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima trombocitopeniju. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg inhibitora signalizacije ActRII. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg inhibitora signalizacije ActRII. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je inicijalna doza. U određenim primerima, inicijalna doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je prilagođena doza. U određenim primerima, prilagođena doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje u vidu kompozicije kao što je opisano u odeljku 7.11. U određenim primerima, kompozicija se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, kompozicija se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRII koji je opisan u odeljku 7.9. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIA. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRIIA se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRIIA-Fc kao što je ActRIIA-hFc (npr. SEQ ID NO:7). U
4
određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIB. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRIIB se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRII-Fc kao što je ActRIIB-hFc (npr. SEQ ID NO:25). Ispitanik kod koga je potrebno povećati nivo neutrofila može biti ispitanik sa prstenastim sideroblastima, anemijom, anemijom koja zahteva transfuziju RBC, neproliferativnom CMML i/ili MDS.
7.3.1 Genetički markeri
[0103] Ovde su otkriveni postupci za lečenje poremećaja krvi kod ispitanika, koji obuhvataju primenu na ispitaniku farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije receptora aktivina tipa II (ActRII), i pri čemu ispitanik eksprimira SF3B1 koji sadrži jednu ili više mutacija. U određenim primerima, jedna ili više mutacija je jedna ili više mutacija u nekodirajućem regionu. U određenim primerima, jedna ili više mutacija se nalazi u kodirajućem regionu. U određenim primerima, SF3B1 je SF3B1 protein. U određenim primerima, SF3B1 je gen koji kodira SF3B1. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. U određenim primerima, poremećaj krvi je poremećaj krvi opisan u odeljku 7.8. U određenim primerima, jedna ili više mutacija u SF3B1 je kao što je opisano u odeljku 7.8. U određenim primerima, najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim primerima, najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim primerima, ispitanik ima nivo hemoglobina manji od 11 g/dl. U određenim primerima, ispitanik ima smanjen nivo hemoglobina u poređenju sa referentnom populacijom. U određenim primerima, referentna populacija je kao što je opisano u odeljku 7.10. U određenim primerima, ispitanik ima anemiju. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. U određenim primerima, ispitanik ima MDS. U određenim primerima, ispitanik ima neproliferativnu CMML. U određenim primerima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima trombocitopeniju. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg inhibitora signalizacije ActRII. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg inhibitora signalizacije ActRII. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je inicijalna doza. U određenim primerima, inicijalna doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je prilagođena doza. U određenim primerima, prilagođena doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje u vidu kompozicije kao što je opisano u odeljku 7.11. U određenim primerima, kompozicija se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, kompozicija se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRII koji je opisan u odeljku 7.9. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIA. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRIIA se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRIIA-Fc kao što je ActRIIA-hFc (npr. SEQ ID NO:7). U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIB. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRIIB se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRII-Fc kao što je ActRIIB-hFc (npr. SEQ ID NO:25). Ispitanik kod koga je potrebno povećati nivo neutrofila može biti ispitanik sa prstenastim sideroblastima, anemijom, anemijom koja zahteva transfuziju RBC, neproliferativnom CMML i/ili MDS.
7.4 POSTUPCI PRILAGOĐENOG DOZIRANJA
[0104] U određenim otelotvorenjima, ovde je obezbeđen inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu u postupku za lečenje poremećaja krvi kod ispitanika, pri čemu postupak obuhvata: (a) utvrđivanje da najmanje 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20% eritroblasta kod ispitanika čine prstenasti sideroblasti; (b) primenu na ispitaniku inicijalne doze od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg inhibitora signalizacije ActRII; (c) nakon određenog vremenskog perioda, utvrđivanje drugog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i (d) opciono, primenu na ispitaniku prilagođene doze inhibitora signalizacije ActRII. Prema ovom pronalasku, poremećaj krvi je MDS. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza se na ispitanicima primenjuje neposredno posle utvrđivanja prvog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti ili u roku od najviše 1 dana, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, ili 1 nedelje, 2 nedelje, 1 meseca, 2 meseca, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci, 6 meseci, 7 meseci, 8 meseci, 9 meseci, 10 meseci, 11 meseci ili 12 meseci od toga. U određenim otelotvorenjima, vremenski period između primene inicijalne doze na ispitaniku i utvrđivanja drugog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, ili 1 nedelja, 2 nedelje, 1 mesec, 2 meseca, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci, 6 meseci, 7 meseci, 8 meseci, 9 meseci, 10 meseci, 11 meseci ili 12 meseci. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza se na ispitanicima primenjuje neposredno posle utvrđivanja drugog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti ili u roku od najviše 1 dana, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, ili 1 nedelje, 2 nedelje, 1 mesec, 2 meseca, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci, 6 meseci, 7 meseci, 8 meseci, 9 meseci, 10 meseci, 11 meseci ili 12 meseci od toga. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII manja je od prvobitne doze ako je drugi procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%. U određenim otelotvorenjima, drugi procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti je najmanje 15%. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza se ne primenjuje na ispitaniku ako je drugi procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti manji od 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, ili 1%. U određenim otelotvorenjima, postupak otklanja potrebu za transfuzijom crvenih krvnih zrnaca kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon primene inhibitora signalizacije ActRII.
[0105] U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. U određenim otelotvorenjima, najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima nivo hemoglobina manji od 11 g/dl. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima smanjen nivo hemoglobina u poređenju sa referentnom populacijom. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija je kao što je opisano u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima anemiju. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima neproliferativnu CMML. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je inicijalna doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, doza je prilagođena doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza je prilagođena doza. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje u vidu kompozicije kao što je opisano u odeljku 7.11. U određenim otelotvorenjima, kompozicija se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, kompozicija se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRII koji je opisan u odeljku 7.9. Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIA. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIA se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRIIA-Fc kao što je ActRIIA-hFc (npr. SEQ ID NO:7). Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIB. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRIIB se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRII-Fc kao što je ActRIIB-hFc (npr. SEQ ID NO:25).
[0106] Ovde je otkriven postupak za podsticanje eritropoeze kod ispitanika koji ima poremećaj krvi, pri čemu taj postupak obuhvata: (a) utvrđivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; (b) primenu farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku tokom prvog vremenskog perioda; i (c) nakon prvog vremenskog perioda, ako je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u koraku (a) bio veći od 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili 20%, smanjenje doze inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku, smanjenje učestalosti primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku, ili prekidanje primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim primerima, postupak dalje obuhvata (i) praćenje hematološkog parametra kod ispitanika tokom prvog vremenskog perioda; i (ii) smanjenje (npr. smanjenje doze ili smanjenje učestalosti) ili prekid primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku ako je hematološki parametar ispitanika normalizovan, npr. ako je hematološki parametar ispitanika barem na nivou hematološkog parametra u referentnoj populaciji. U određenim primerima, referentna populacija je referentna populacija kao što je opisano u odeljku 7.10. U određenim primerima, postupak dalje obuhvata (i) praćenje hematološkog parametra kod ispitanika tokom prvog vremenskog perioda; i (ii) smanjenje (npr. smanjenje doze ili smanjenje učestalosti) ili prekid primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku ako je hematološki parametar ispitanika normalizovan, npr. ako je hematološki parametar ispitanika poboljšan najmanje za 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, or 100% u poređenju sa hematološkim parametrom ispitanika u drugom vremenskom periodu, pri čemu drugi vremenski period predstavlja vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim primerima, prvi vremenski period je najmanje 1 mesec, 2 meseca, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci, 6 meseci, 7 meseci, 8 meseci, 9 meseci, 10 meseci, 11 meseci ili 1 godina. U određenim primerima, drugi vremenski period je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim primerima, hematološki parametar je nivo hemoglobina. U određenim primerima, hematološki parametar je hematokrit. U određenim primerima, hematološki parametar je broj crvenih krvnih zrnaca. U određenim primerima, hematološki parametar je procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti. U određenim primerima, smanjena doza inhibitora signalizacije ActRII je doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, smanjena učestalost primene inhibitora signalizacije ActRII je učestalost koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, poremećaj krvi je poremećaj krvi opisan u odeljku 7.8. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je inicijalna doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, doza je prilagođena doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je prilagođena doza. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje u vidu kompozicije kao što je opisano u odeljku 7.11. U određenim primerima, kompozicija se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, kompozicija se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRII koji je opisan u odeljku 7.9. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIA. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRIIA se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRIIA-Fc kao što je ActRIIA-hFc (npr. SEQ ID NO:7). U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIB. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRIIB se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRII-Fc kao što je ActRIIB-hFc (npr. SEQ ID NO:25).
7.5 POSTUPAK ZA POVEĆANJE NIVOA NEUTROFILA
[0107] Ovde su otkriveni postupci za povećanje nivoa neutrofila kod ispitanika kome je potrebno povećanje nivoa neutrofila, koji obuhvataju primenu na ispitaniku farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije receptora aktivina tipa II (ActRII). U određenim primerima, nivo neutrofila predstavlja apsolutni broj neutrofila. U određenim primerima, nivo neutrofila kod ispitanika je povećan najmanje za 0,1 × 10<9>po litru, 0,5 × 10<9>po litru, 1,0 × 109 po litru, 5 × 109 po litru, 1,0 × 1010 po litru, 5 × 1010 po litru, ili 1,0 × 1011 u poređenju sa nivoom neutrofila kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim primerima, nivo neutrofila kod ispitanika je povećan najmanje 1,2 puta, 1,3 puta, 1,4 puta, 1,5 puta, 2 puta, 2,5 puta, 3 puta, 3,5 puta, 4 puta, 4,5 puta, 5 puta, 6 puta, 7 puta, 8 puta, 9 puta, ili 10 puta u poređenju sa nivoom neutrofila kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim primerima, nivo neutrofila kod ispitanika je povećan najviše 1,2 puta, 1,3 puta, 1,4 puta, 1,5 puta, 2 puta, 2,5 puta, 3 puta, 3,5 puta, 4 puta, 4,5 puta, 5 puta, 6 puta, 7 puta, 8 puta, 9 puta, ili 10 puta u poređenju sa nivoom neutrofila kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim primerima, nivo neutrofila kod ispitanika je povećan tokom najmanje 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 meseci nakon primene farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim primerima, nivo neutrofila kod ispitanika je povećan tokom najmanje 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 meseci nakon što je prekinuta primena farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. Takođe, vidite odeljak 7.4. U određenim primerima, vremenski period pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim primerima, nivo neutrofila se meri kao što je opisano u odeljku 7.10. U određenim primerima, apsolutni broj neutrofila se meri kao što je opisano u odeljku 7.10. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. U određenim primerima, najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim primerima, najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim primerima, ispitanik ima nivo hemoglobina manji od 11 g/dl. U određenim primerima, ispitanik ima smanjen nivo hemoglobina u poređenju sa referentnom populacijom. U određenim primerima, referentna populacija je kao što je opisano u odeljku 7.10. U određenim primerima, ispitanik
4
ima anemiju. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. U određenim primerima, ispitanik ima MDS. U određenim primerima, ispitanik ima neproliferativnu CMML. U određenim primerima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima trombocitopeniju. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je inicijalna doza. U određenim primerima, inicijalna doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je prilagođena doza. U određenim primerima, prilagođena doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje u vidu kompozicije kao što je opisano u odeljku 7.11. U određenim primerima, kompozicija se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, kompozicija se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRII koji je opisan u odeljku 7.9. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIA. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRIIA se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRIIA-Fc kao što je ActRIIA-hFc (npr. SEQ ID NO:7). U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIB. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRIIB se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRII-Fc kao što je ActRIIB-hFc (npr. SEQ ID NO:25). Ispitanik kod koga je potrebno povećati nivo neutrofila može biti ispitanik sa prstenastim sideroblastima, anemijom, anemijom koja zahteva transfuziju RBC, neproliferativnom CMML i/ili MDS.
7.6 POSTUPAK ZA POVEĆANJE NIVOA TROMBOCITA
[0108] Ovde su otkriveni postupci za povećanje nivoa trombocita kod ispitanika kome je potrebno povećanje nivoa trombocita, koji obuhvataju primenu na ispitaniku farmaceutski delotvorne doze inhibitora receptora aktivina tip II (ActRII). U određenim primerima, nivo trombocita kod ispitanika je povećan najmanje za 1 × 10<10>po litru, 3 × 10<10>po litru, 5 × 10<10>po litru, 1 × 1011 po litru, 5 × 1011 po litru, ili najmanje 1 × 1012 po litru u poređenju sa nivoom trombocita kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim primerima, nivo trombocita kod ispitanika je povećan najmanje 1,2 puta, 1,3 puta, 1,4 puta, 1,5 puta, 2 puta, 2,5 puta, 3 puta, 3,5 puta, 4 puta, 4,5 puta, 5 puta, 6 puta, 7 puta, 8 puta, 9 puta, ili 10 puta u poređenju sa nivoom trombocita kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim primerima, nivo trombocita kod ispitanika je povećan najviše 1,2 puta, 1,3 puta, 1,4 puta, 1,5 puta, 2 puta, 2,5 puta, 3 puta, 3,5 puta, 4 puta, 4,5 puta, 5 puta, 6 puta, 7 puta, 8 puta, 9 puta, ili 10 puta u poređenju sa nivoom trombocita kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim primerima, vremenski period pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim primerima, nivo trombocita kod ispitanika je povećan tokom najmanje 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 meseci nakon primene farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim primerima, nivo neutrofila kod ispitanika je povećan tokom najmanje 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 meseci nakon što je prekinuta primena farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. Takođe, vidite odeljak 7.4. U određenim primerima, nivo trombocita se meri kao što je opisano u odeljku 7.10.
[0109] U određenim primerima, ispitanik je ispitanik opisan u odeljku 7.8. U određenim primerima, najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim primerima, najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim primerima, ispitanik ima nivo hemoglobina manji od 11 g/dl. U određenim primerima, ispitanik ima smanjen nivo hemoglobina u poređenju sa referentnom populacijom. U određenim primerima, referentna populacija je kao što je opisano u odeljku 7.10. U određenim primerima, ispitanik ima anemiju. U određenim primerima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. U određenim primerima, ispitanik ima MDS. U određenim primerima, ispitanik ima neproliferativnu CMML. U određenim primerima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima neutropeniju.
[0110] U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je doza koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je inicijalna doza. U određenim primerima, inicijalna doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza je prilagođena doza. U određenim primerima, prilagođena doza se primenjuje u skladu sa postupkom koji je opisan u odeljku 7.4.
[0111] U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII se primenjuje u vidu kompozicije kao što je opisano u odeljku 7.11. U određenim primerima, kompozicija se primenjuje sa učestalošću koja je opisana u odeljku 7.7. U određenim primerima, kompozicija se primenjuje kao što je opisano u odeljku 7.7.
[0112] U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRII koji je opisan u odeljku 7.9. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIA. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRIIA se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRIIA-Fc kao što je ActRIIA-hFc (npr. SEQ ID NO:7). U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je inhibitor signalizacije ActRIIB. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRIIB se primenjuje supkutano jednom na svakih 21 dan. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII je ActRII-Fc kao što je ActRIIB-hFc (npr. SEQ ID NO:25).
[0113] Ispitanik kod koga je potrebno povećati nivo neutrofila može biti ispitanik sa prstenastim sideroblastima, anemijom, anemijom koja zahteva transfuziju RBC, neproliferativnom CMML i/ili MDS.
7.7 DOZA
[0114] Ovde je obezbeđen inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu u postupcima za lečenje ispitanika sa MDS, pri čemu postupak obuhvata primenu farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku kome je to potrebno (vidite odeljak 7.9). Inhibitor signalizacije ActRII može biti inhibitor signalizacije ActRIIA, kao što je prikazano u odeljku 7.9.1, ili inhibitor signalizacije ActRIIB, kao što je prikazano u odeljku 7.9.2. U određenim primerima, inhibitor signalizacije ActRII predstavlja kombinaciju inhibitora
4
signalizacije ActRIIA i inhibitora signalizacije ActRIIB. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je SEQ ID NO:7. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je SEQ ID NO:25.
[0115] Doza koja je ovde obezbeđena može da se koristi za lečenje bolesti povezanih sa krvlju, kao što su, npr. anemija, anemija koja zahteva transfuziju RBC, MDS i/ili neproliferativna CMML. U određenim otelotvorenjima, doza je farmaceutski delotvorna doza.
[0116] U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je doza koja je dovoljna da se ublaži jedan ili više simptoma anemije. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je doza koja je dovoljna da spreči pogoršanje najmanje jednog simptoma anemije. Neograničavajući primeri za simptome anemije uključuju umor, gubitak energije, ubrzan rad srca, otežano disanje, glavobolju, teškoće s koncentracijom, vrtoglavicu, bledilo, grčeve u nogama i nesanicu.
[0117] U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je doza koja je dovoljna da se ublaži jedan ili više simptoma neproliferativne CMML. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je doza koja je dovoljna da se spreči pogoršanje jednog ili više simptoma neproliferativne CMML. Neograničavajući primeri za simptome CMML uključuju splenomegaliju, hepatomegaliju, anemiju, umor, otežano disanje, leukopeniju, česte infekcije, trombocitopeniju, lako nastajanje modrica i krvarenje, groznicu, gubitak težine, bledilo i gubitak apetita.
[0118] U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je doza koja je dovoljna da se ublaži jedan ili više simptoma MDS. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je doza koja je dovoljna da se spreči pogoršanje jednog ili više simptoma MDS. Neograničavajući primeri za simptome MDS uključuju anemiju, otežano disanje, umor, bledilo, leukopeniju, česte infekcije, neutropeniju, trombocitopeniju, lako nastajanje modrica i krvarenje, gubitak težine, groznicu, gubitak apetita, malaksalost i bol u kostima.
[0119] U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII se dozira u intervalima i količinama potrebnim za postizanje koncentracije u serumu koja iznosi 0,2 mikrograma/kg ili više, na primer, nivoa u serumu od 1 mikrograma/kg ili 2 mikrograma/kg ili više. Dozni režimi mogu biti osmišljeni za postizanje koncentracije u serumu od 0,2 do 15 mikrograma/kg, i opciono od 1 do 5 mikrograma/kg. Kod ljudi, nivo u serumu od 0,2 mikrograma/kg može da se postigne sa jednom dozom od 0,1 mg/kg ili više, a nivo u serumu od 1 mikrograma/kg može da se postigne sa jednom dozom od 0,3 mg/kg ili više. Uočeni poluživot molekula u serumu je od 20 do 30 dana, što je suštinski duže nego kod većine Fc fuzionih proteina, te se tako produženi delotvorni nivo u serumu može postići, na primer, doziranjem 0,2-0,4 mg/kg na nedeljnom ili dvonedeljnom nivou, ili mogu da se koriste veće doze sa dužim intervalima između doziranja. Na primer, doze od 1-3 mg/kg mogu da se koriste na mesečnom ili dvomesečnom nivou, a dejstvo na kosti može biti u toj meri dugotrajno da je doziranje potrebno samo jednom na svakih 3, 4, 5, 6, 9, 12 ili više meseci. Nivoi inhibitora signalizacije ActRII u serumu mogu da se izmere bilo kojim putem koji je poznat stručnjaku. Na primer, antitela na inhibitor signalizacije ActRII mogu da se koriste da se utvrde nivoi inhibitora signalizacije ActRII u serumu koristeći, npr. ELISA test. U specifičnom otelotvorenju, postupak koji je ovde obezbeđen takođe ima značajno dejstvo na gustinu i čvrstinu kostiju.
[0120] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII je oko 0,1 mg/kg, oko 0,3 mg/kg, oko 0,5 mg/kg, 0,75 mg/kg, oko 1,0 mg/kg, oko 1,25 mg/kg, oko 1,5 mg/kg, oko 1,75 mg/kg, ili oko 2,0 mg/kg. U određenim primerima, doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 2,25 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 1 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,3 mg/kg do 1,25 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,5 mg/kg do 1,5 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,75 mg/kg do 1,0 mg/kg, od 1,0 mg/kg do 1,25 mg/kg, od 1,25 mg/kg do 1,5 mg/kg, od 1,5 mg/kg do 1,75 mg/kg, ili od 1,75 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII je farmaceutski delotvorna doza. Kada se koristi zajedno sa dozom koja je ovde data (npr. dozom inhibitora signalizacije ActRII ili dozom drugog aktivnog agensa), reč „oko“ odnosi se na bilo koji broj u okviru 1, 5 ili 10% od navedenog broja.
4
[0121] Prema ovom pronalasku, doza inhibitora signalizacije ActRII je farmaceutski delotvorna doza. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je oko 0,1 mg/kg, oko 0,3 mg/kg, oko 0,5 mg/kg, 0,75 mg/kg, oko 1,0 mg/kg, oko 1,25 mg/kg, oko 1,5 mg/kg, oko 1,75 mg/kg, ili oko 2,0 mg/kg. U određenim primerima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 2,25 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 1 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,3 mg/kg do 1,25 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,5 mg/kg do 1,5 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, farmaceutski delotvorna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,75 mg/kg do 1,0 mg/kg, od 1,0 mg/kg do 1,25 mg/kg, od 1,25 mg/kg do 1,5 mg/kg, od 1,5 mg/kg do 1,75 mg/kg, ili od 1,75 mg/kg do 2,0 mg/kg.
[0122] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII je inicijalna doza. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza inhibitora signalizacije ActRII je oko 0,1 mg/kg, oko 0,3 mg/kg, oko 0,5 mg/kg, 0,75 mg/kg, oko 1,0 mg/kg, oko 1,25 mg/kg, oko 1,5 mg/kg, oko 1,75 mg/kg, ili oko 2,0 mg/kg. U određenim primerima, inicijalna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 2,25 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 1 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,3 mg/kg do 1,25 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,5 mg/kg do 1,5 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,75 mg/kg do 1,0 mg/kg, od 1,0 mg/kg do 1,25 mg/kg, od 1,25 mg/kg do 1,5 mg/kg, od 1,5 mg/kg do 1,75 mg/kg, ili od 1,75 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje (i) jednom na svakih 28 dana; ili (ii) jednom na svaka 42 dana. U određenim otelotvorenjima, inicijalna doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje jednom na svake tri nedelje.
[0123] U određenim otelotvorenjima, doza je prilagođena doza. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII je oko 0,1 mg/kg, oko 0,3 mg/kg, oko 0,5 mg/kg, 0,75 mg/kg, oko 1,0 mg/kg, oko 1,25 mg/kg, oko 1,5 mg/kg, oko 1,75
4
mg/kg, oko 2,0 mg/kg, ili oko 2,25 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 2,25 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 1 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,3 mg/kg do 1,25 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,5 mg/kg do 1,5 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII je od 0,75 mg/kg do 1,0 mg/kg, od 1,0 mg/kg do 1,25 mg/kg, od 1,25 mg/kg do 1,5 mg/kg, od 1,5 mg/kg do 1,75 mg/kg, ili od 1,75 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje (i) jednom na svakih 28 dana; ili (ii) jednom na svaka 42 dana. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje jednom na svake tri nedelje.
[0124] U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII je veća od inicijalne doze. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII je oko 2,5 mg, oko 5 mg, oko 10 mg, oko 15 mg, oko 20 mg, ili oko 35 mg veća od inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII, ili oko 0,05 mg/kg, oko 0,1 mg/kg, oko 0,15 mg/kg, oko 0,25 mg/kg, oko 0,3 mg/kg, oko 0,35 mg/kg, oko 0,4 mg/kg, ili oko 0,5 mg/kg veća od inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje češće nego inicijalna doza inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje na svakih 5, 10, 15, 20, 25, 28, 30, 35, ili 40 dana. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje na 1 ili 2 nedelje.
[0125] U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII je manja od inicijalne doze. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII je oko 2,5 mg, oko 5 mg, oko 10 mg, oko 15 mg, oko 20 mg, ili oko 35 mg manja od inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII, ili oko 0,05 mg/kg, oko 0,1 mg/kg, oko 0,15 mg/kg, oko 0,25 mg/kg, oko 0,3 mg/kg, oko 0,35 mg/kg, oko 0,4 mg/kg, ili oko 0,5 mg/kg manja od inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje ređe od inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, prilagođena
4
doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje na svakih 30, 35, 40, 42, 50, 60, 70, 80, ili 90 dana. U određenim otelotvorenjima, prilagođena doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje na 4, 5, 6, 7 ili 8 nedelja.
[0126] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje putem injekcije. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje jednom na svakih 28 dana ili jednom na svaka 42 dana. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje jednom na svakih 21 dan. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je SEQ ID NO:7.
[0127] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje putem injekcije. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII primenjuje se supkutano. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII se primenjuje jednom na svake 3 nedelje. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je SEQ ID NO:25.
[0128] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti smanji najmanje za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, ili najmanje za 100% u poređenju sa procentom eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti smanji najviše za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, ili najviše za 100% u poređenju sa procentom eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene na ispitaniku inhibitora signalizacije ActRII je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da smanji procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti tokom najmanje 3, 4, 5, 6,
4
12, 18, 24 ili 48 meseci nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da smanji procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti na neodređeno vreme nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti utvrđuje se pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo prstenastih sideroblasta kod ispitanika smanji najmanje za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, ili najmanje za 100% u poređenju sa nivoom prstenastih sideroblasta kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo prstenastih sideroblasta kod ispitanika smanji najviše za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, ili najviše za 100% u poređenju sa nivoom prstenastih sideroblasta kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da smanji nivo prstenastih sideroblasta kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18, 24 ili 48 meseci nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da smanji nivo prstenastih sideroblasta kod ispitanika na neodređeno vreme nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, nivo prstenastih sideroblasta kod ispitanika se utvrđuje pomoću testa koji je opisan u odeljku 7.10.
4
[0129] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo hemoglobina kod ispitanika poveća za najmanje 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 100%, 150%, 200%, 300%, 400%, ili najmanje 500% u poređenju sa nivoom hemoglobina kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo hemoglobina kod ispitanika poveća za najviše 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 100%, 150%, 200%, 300%, 400%, ili najviše 500% u poređenju sa nivoom hemoglobina kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo hemoglobina kod ispitanika poveća najmanje za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, , ili najmanje za 60% u poređenju sa nivoom hemoglobina kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo hemoglobina kod ispitanika poveća najviše za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, ili najviše za 60% u poređenju sa nivoom hemoglobina kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo hemoglobina poveća za najmanje 0,5 g/dl, 1,0 g/dl, 1,1 g/dl, 1,3 g/dl, 1,5 g/dl, 1,8 g g/dl, 2,0 g/dl, 2,2 g/dl, 2,4 g/dl, 2,6 g/dl, 2,8 g/dl, 3,0 g/dl, 3,2 g/dl, 3,4 g/dl, 3,6 g/dl, 3,8 g/dl, 4,0 g/dl, 4,2 g/dl, 4,4 g/dl, ili najmanje 4,6 g/dl u poređenju sa nivoom hemoglobina kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo hemoglobina poveća za najviše 0,5 g/dl, 1,0 g/dl, 1,1 g/dl, 1,3 g/dl, 1,5 g/dl, 1,8 g g/dl, 2,0 g/dl, 2,2 g/dl, 2,4 g/dl, 2,6 g/dl, 2,8 g/dl, 3,0 g/dl, 3,2 g/dl, 3,4 g/dl, 3,6 g/dl, 3,8 g/dl, 4,0 g/dl, 4,2 g/dl, 4,4 g/dl, ili najviše 4,6 g/dl u poređenju sa nivoom hemoglobina kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da poveća nivo hemoglobina kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18, 24 ili 48 meseci nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da poveća nivo hemoglobina kod ispitanika na neodređeno vreme nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg.
[0130] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo retikulocita kod ispitanika poveća najmanje za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, ili 100% u poređenju sa nivoom retikulocita kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo retikulocita kod ispitanika poveća najviše za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, ili najviše 100%, 150%, 200%, 300%, 400%, ili najviše 500% u poređenju sa nivoom retikulocita kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo retikulocita kod ispitanika poveća tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18, 24 ili 48 meseci nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo retikulocita kod ispitanika poveća na neodređeno vreme nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg.
1
[0131] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da smanji zavisnost ispitanika od transfuzije crvenih krvnih zrnaca u poređenju sa zavisnošću od transfuzije crvenih krvnih zrnaca u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da smanji učestalost transfuzije crvenih krvnih zrnaca kod ispitanika u poređenju sa učestalošću transfuzije crvenih krvnih zrnaca kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se transfuzija crvenih krvnih zrnaca smanji najmanje za 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, ili najmanje 100%. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se transfuzija crvenih krvnih zrnaca smanji najviše za 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, ili najviše 100%. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se jedinice transfuzije crvenih krvnih zrnaca kod ispitanika smanje najmanje za 4, 5, 6, 7, 8, 9, 11, 12, ili 13 jedinica u poređenju sa jedinicama transfuzije crvenih krvnih zrnaca kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se učestalost transfuzije crvenih krvnih zrnaca smanji najmanje za 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, ili 100%. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se učestalost transfuzije crvenih krvnih zrnaca smanji najviše za 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, ili 100%. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se otkloni potreba za transfuzijom crvenih krvnih zrnaca kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18, 24 ili 48 meseci nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u
2
skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se otkloni potreba za transfuzijom crvenih krvnih zrnaca kod ispitanika na neodređeno vreme nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, jedna jedinica RBC odnosi se na oko 150 ml, 200 ml, 250 ml, 300 ml, 350 ml, 100-200 ml, 150-250 ml, 200-300 ml, ili 250-350 ml RBC.
[0132] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se opterećenje ispitanika transfuzijom smanji najmanje za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, ili najmanje 100% u poređenju sa opterećenjem ispitanika transfuzijom u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se opterećenje ispitanika transfuzijom smanji najviše za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, ili najviše 100% u poređenju sa opterećenjem ispitanika transfuzijom u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se opterećenje ispitanika transfuzijom smanji najmanje za 33% u poređenju sa opterećenjem ispitanika transfuzijom u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se opterećenje ispitanika transfuzijom smanji najmanje za 50% u poređenju sa opterećenjem ispitanika transfuzijom u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se opterećenje transfuzijom kod ispitanika smanji tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18, 24 ili 48 meseci nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se opterećenje transfuzijom kod ispitanika smanji na neodređeno vreme nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg.
[0133] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se terapija heliranja gvožđa kod ispitanika smanji (npr. doza ili učestalost) za najmanje 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, ili najmanje 100% u poređenju sa terapijom heliranja gvožđa (npr. doza ili učestalost) kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se terapija heliranja gvožđa kod ispitanika smanji (npr. doza ili učestalost) za najviše 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, ili najviše 100% u poređenju sa terapijom heliranja gvožđa (npr. doza ili učestalost) kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene na ispitaniku inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se terapija heliranja gvožđa kod ispitanika smanji (npr. doza ili učestalost) tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18, 24 ili 48 meseci nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se terapija heliranja gvožđa kod ispitanika smanji (npr. doza ili učestalost) na neodređeno vreme nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg.
[0134] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo feritina u serumu ispitanika smanji najmanje za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, ili najmanje 50% u poređenju sa nivoom feritina u serumu ispitanika u vremenskom periodu pre
4
primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo feritina u serumu ispitanika smanji najviše za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50% u poređenju sa nivoom feritina u serumu ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo feritina u serumu ispitanika smanji tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18, 24 ili 48 meseci nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo feritina u serumu ispitanika smanji na neodređeno vreme nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg.
[0135] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da dovede do eritroidnog hematološkog poboljšanja kod ispitanika za najmanje 1,5 g/dl, 1,8 g/dl, 2,0 g/dl, 2,2 g/dl, 2,4 g/dl, 2,6 g/dl, 2,8 g/dl, 3,0 g/dl, 3,2 g/dl, 3,4 g/dl, 3,6 g/dl, 3,8 g/dl, ili najmanje 4,0 g/dl u poređenju sa eritroidnim hematološkim poboljšanjem kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da dovede do eritroidnog hematološkog poboljšanja kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18, 24 ili 48 meseci nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da dovede do eritroidnog hematološkog poboljšanja kod ispitanika na neodređeno vreme nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, eritroidno hematološko poboljšanje za pacijenta sa malim opterećenjem transfuzijom je povećanje koncentracije hemoglobina kod pacijenta od najmanje 1,5 g/dl tokom najmanje 8 nedelja. U određenim otelotvorenjima, eritroidno hematološko poboljšanje za pacijenta sa velikim opterećenjem transfuzijom je smanjenje od najmanje 4 jedinice transfuzije crvenih krvnih zrnaca tokom 8 nedelja. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg.
[0136] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo neutrofila kod ispitanika poveća najmanje za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 100%, 150%, 200%, 300%, 400%, ili najmanje 500% u poređenju sa nivoom neutrofila kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo neutrofila kod ispitanika poveća najviše za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 100%, 150%, 200%, 300%, 400%, ili najviše za 500% u poređenju sa nivoom neutrofila kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo neutrofila poveća najmanje za 0,1 x 10<9>po litru, 0,5 x 10<9>po litru, 1,0 x 10<9>po litru, 5 x 109 po litru, 1,0 x 1010 po litru, 5 x 1010 po litru, ili 1,0 x 1011 po litru u poređenju sa nivoom neutrofila kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo neutrofila kod ispitanika poveća tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18, 24 ili 48 meseci nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo neutrofila kod ispitanika poveća na neodređeno vreme nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg.
[0137] U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo trombocita kod ispitanika poveća najmanje za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 100%, 150%, 200%, 300%, 400%, ili najviše za 500% u poređenju sa nivoom trombocita kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo trombocita kod ispitanika poveća najviše za 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 100%, 150%, 200%, 300%, 400%, ili najviše za 500% u poređenju sa nivoom trombocita kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo trombocita poveća najmanje za 1 x 10<10>po litru, 3 x 10<10>po litru, 5 x 1010 po litru, 1 x 1011 po litru, 5 x 1011 po litru, ili najmanje 1 x 1012 po litru u poređenju sa nivoom trombocita kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku. U određenim otelotvorenjima, vremenski period pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku je 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelja, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo trombocita kod ispitanika poveća tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18, 24 ili 48 meseci nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza inhibitora signalizacije ActRII koja se primenjuje na ispitaniku u skladu sa postupcima koji su ovde dati dovoljna je da se nivo trombocita kod ispitanika poveća na neodređeno vreme nakon primene inhibitora signalizacije ActRII. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg. U određenim otelotvorenjima, doza je od 0,75 mg/kg do 2,0 mg/kg.
[0138] Kada se koristi zajedno sa dozom koja je ovde data (npr. dozom inhibitora signalizacije ActRII ili dozom drugog aktivnog agensa), reč „oko“ odnosi se na bilo koji broj u okviru 1, 5 ili 10% od navedenog broja.
[0139] U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII koji je ovde opisan primenjuje se supkutano ili intravenski. U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII koji je ovde opisan primenjuje se supkutano, jednom na svake tri nedelje. U određenim otelotvorenjima, ActRIIA-hFC (SEQ ID NO: 7; takođe se naziva i sotatercept) primenjuje se na ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati supkutano, jednom na svake tri nedelje. U određenim otelotvorenjima, ActRIIB-hFC (SEQ ID NO: 25; takođe se naziva i luspatercept) primenjuje se na ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati supkutano, jednom na svake tri nedelje.
7.8 POPULACIJA PACIJENATA
[0140] Ispitanici koji se leče u skladu sa postupcima koji su ovde opisani mogu biti bilo koji sisari, kao što su glodari i primati, a u poželjnom otelotvorenju, ljudi. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je čovek. U određenim otelotvorenjima, postupci koji su ovde opisani mogu da se koriste za lečenje anemije, anemije koja zahteva transfuziju RBC, MDS i/ili neproliferativne CMML kod bilo kojih sisara, kao što su glodari i primati, a u poželjnom otelotvorenju, kod ljudskih ispitanika. U određenim otelotvorenjima, postupci koji su ovde opisani mogu da se koriste za povećanje nivoa neutrofila kod bilo kojih sisara, kao što su glodari i primati, a u poželjnom otelotvorenju, kod ljudskih ispitanika. U određenim otelotvorenjima, postupci koji su ovde opisani mogu da se koriste za povećanje nivoa trombocita kod bilo kojih sisara, kao što su glodari i primati, a u poželjnom otelotvorenju, kod ljudskih ispitanika.
[0141] U skladu sa ovim pronalaskom, procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti je najmanje 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20%. U određenim otelotvorenjima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati a koji su prstenasti sideroblasti je najmanje 15%. U određenim otelotvorenjima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati a koji su prstenasti sideroblasti je oko 15%. U određenim otelotvorenjima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati a koji su prstenasti sideroblasti je oko 20%. U određenim otelotvorenjima, procenat eritroblasta kod ispitanika koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati a koji su prstenasti sideroblasti je oko 17%. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima odnos prstenastih sideroblasta prema normalnim eritroblastima od najmanje 1:10, najmanje 1:7 ili najmanje 1:5.
[0142] U određenim primerima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima poremećaj krvi. U određenim primerima, poremećaj krvi je anemija. U određenim primerima, poremećaj krvi je anemija koja zahteva transfuziju. Prema ovom pronalasku, poremećaj krvi je MDS. U određenim primerima, poremećaj krvi je neproliferativna CMML.
[0143] U određenim otelotvorenjima, ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dijagnostikovana je anemija. U nekim aspektima, ispitanici sa anemijom imaju nivo Hb manji ili jednak 9,0 g/dl. U nekim aspektima, ispitanicima sa anemijom je potrebno 2 ili više jedinica transfuzije RBC tokom 84 dana pre lečenja u skladu sa postupcima koji su ovde dati. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima veliko opterećenje transfuzijom (HTB). HTB ispitanicima je potrebno najmanje 4 jedinice transfuzije RBC na 56 dana. U određenim otelotvorenjima, ispitanik ima malo opterećenje transfuzijom (LTB). LTB ispitanicima je potrebno manje od 4 jedinice transfuzije RBC na 56 dana. U određenim otelotvorenjima, ispitanik je ispitanik kome je potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima sideroblastnu anemiju, kao što je, na primer, X-vezana sideroblastna anemija, autozomna recesivna sideroblastna anemija refraktorna na pirodoksin, X-vezana sideroblastna anemija i spinocerebelarna ataksija, miopatija, laktatna acidoza i sideroblastna anemija, megaloblastna anemija responsivna na tiamin, Pirsonov sindrom koštane srži-pankreasa, refraktorna anemija sa prstenastim sideroblastima, refraktorna anemija sa prstenastim sideroblastima i izraženom trombocitozom, i sideroblastna anemija izazvana etanolom i lekovima. U određenim primerima, ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dijagnostikovana je anemija i najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti.
[0144] U određenim otelotvorenjima, ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dijagnostikovan je MDS prema definiciji IPSS. U određenim primerima, ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dijagnostikovan je MDS prema definiciji IPSS i najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti.
[0145] IPSS se odnosi na Internacionalni prognostički sistem za ocenjivanje, koji se koristi u proceni prognoze kod mijelodisplastičnih sindroma. Vidite, npr. Greenberg et al., Blood, 1997; 89(6):2079-2088, i Erratum in Blood, 1998; 91:1100. Kod IPSS se koristi sistem kriterijuma bodovanja da okarakteriše ishode za pacijente sa mijelodisplastičnim sindromom kao niski rizik (0 bodova; medijana preživljavanja 5,7 godina), umereni 1 (0,5-1 bod; medijana preživljavanja 3,5 godina); umereni 2 rizik (1,5-2,0 bodova; medijana preživljavanja 1,2 godine); ili visoki rizik (2,5-3,5 bodova; medijana preživljavanja 0,4 godine). Sistemom bodovanja procenjuje se (i) procenat blasta u koštanoj srži ispitanika; (ii) kariotip ispitanika; i (iii) citopenije kod ispitanika (definisane kao koncentracija hemoglobina manja od 10 g/dl, apsolutni broj neutrofila manji od 1800/µl i broj trombocita manji od 100.000/µl).
[0146] U određenim otelotvorenjima, ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dijagnostikovan je MDS prema definiciji IPSS-R. U određenim primerima, ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dijagnostikovan je MDS prema definiciji IPSS-R i najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti.
[0147] IPSS-R se odnosi na Revidirani internacionalni prognostički sistem za ocenjivanje, koji se koristi u proceni prognoze kod mijelodisplastičnih sindroma. Vidite, npr. Greenberg et al., Blood, 2012; 120(12):2454-2465, i Erratum in Blood, 1998; 91:1100. Kod IPSS-R se koristi sistem kriterijuma bodovanja da okarakteriše ishode za pacijente sa mijelodisplastičnim sindromom kao veoma nizak rizik (manje ili jednako 1,5 bodova; medijana preživljavanja 8,8 godina), nizak rizik (više od 1,5 bodova, manje ili jednako 3 boda; medijana preživljavanja 5,3 godine); umereni rizik (više od 3 boda, manje ili jednako 4,5 bodova; medijana preživljavanja 3 godine); visok rizik (više od 4,5 bodova, manje ili jednako 6 bodova; medijana preživljavanja 1,6 godina); ili veoma visok (više od 6 bodova; medijana preživljavanja 0,8 godina). Pomoću sistema bodovanja procenjuje se, između ostalog, (i) procenat blasta u koštanoj srži ispitanika; (ii) kariotip ispitanika; i (iii) citopenije kod ispitanika (definisane kao koncentracija hemoglobina manja od 10 g/dl, apsolutni broj neutrofila manji od 1800/µl i broj trombocita manji od 100.000/µl).
[0148] U određenim otelotvorenjima, ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dijagnostikovana je neproliferativna CMML. U određenim primerima, ispitaniku koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati dijagnostikovana je neproliferativna CMML i najmanje 10%, 11%, 12%, 13%, 14%, 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili najmanje 20% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti.
[0149] U skladu sa pronalaskom, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima MDS. U određenim otelotvorenjima, MDS je MDS niskog rizika prema definiciji IPSS. U određenim otelotvorenjima, MDS je MDS umerenog-1 rizika prema definiciji IPSS. U određenim otelotvorenjima, MDS je MDS umerenog-2 rizika prema definiciji IPSS. U određenim otelotvorenjima, MDS je MDS visokog rizika prema definiciji IPSS. U određenim otelotvorenjima, MDS je MDS veoma niskog rizika prema definiciji IPSS-R. U određenim otelotvorenjima, MDS je MDS niskog rizika prema definiciji IPSS-R. U određenim otelotvorenjima, MDS je MDS umerenog rizika prema definiciji IPSS-R. U određenim otelotvorenjima, MDS je MDS visokog rizika prema definiciji IPSS-R. U određenim otelotvorenjima, MDS je MDS veoma visokog rizika prema definiciji IPSS-R. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS i (ii) ima RARS. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS i (ii) ima RCMD-RS. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS, (ii) ima RARS i (iii) ima RCMD-RS. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS i (ii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS, (ii) ima RARS i (iii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS, (ii) ima RCMD-RS i (iii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS, (ii) ima RARS, (iii) ima
1
RCMD-RS i (iv) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS, (ii) ima RARS i (iii) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS, (ii) ima RCMD-RS i (iii) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS, (ii) ima RARS, (iii) ima RCMD-RS i (iv) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS, (ii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti i (iii) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS, (ii) ima RARS, (iii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti i (iv) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS, (ii) ima RCMD-RS, (iii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti i (iv) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima MDS, (ii) ima RARS, (iii) ima RCMD-RS, (iv) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti i (v) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija.
[0150] U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima neproliferativnu CMML. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML i (ii) ima RARS. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML i (ii) ima RCMD-RS. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML, (ii) ima RARS i (iii) ima RCMD-RS. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML i (ii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML, (ii) ima RARS i (iii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML, (ii) ima RCMD-RS i (iii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML, (ii) ima RARS, (iii) ima
2
RCMD-RS i (iv) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML i (ii) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML, (ii) ima RARS i (iii) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML, (ii) ima RCMD-RS i (iii) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML, (ii) ima RARS, (iii) ima RCMD-RS i (iv) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML, (ii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti i (iii) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML, (ii) ima RARS, (iii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti i (iv) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML, (ii) ima RCMD-RS, (iii) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti i (iv) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati (i) ima neproliferativnu CMML, (ii) ima RARS, (iii) ima RCMD-RS, (iv) najmanje 15% eritroblasta kod ispitanika su prstenasti sideroblasti i (v) eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija.
[0151] U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira gen sa mutacijom koja je povezana sa nedelotvornom eritropoezom. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira jedan ili više gena faktora spajanja koji sadrže jednu ili više mutacija. U specifičnom otelotvorenju, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira SF3B1 sa jednom ili više mutacija. U određenim otelotvorenjima, jedna ili više mutacija se nalazi u nekodirajućem regionu. U određenim otelotvorenjima, SF3B1 je gen koji kodira SB3B1. U određenim otelotvorenjima, jedna ili više mutacija se nalazi u kodirajućem regionu. U određenim otelotvorenjima, SF3B1 je protein SF3B1. U određenim otelotvorenjima, jedna ili više mutacija u proteinu SF3B1 je izabrano iz grupe koja se sastoji od E622D, R625C, H662Q, H662D, K66N, K666T, K666Q, K666E, A672D, K700E, I704N.
U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira protein SF3B1 sa mutacijom E622D. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira protein SF3B1 sa mutacijom R625C. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira protein SF3B1 sa mutacijom H662Q. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira protein SF3B1 sa mutacijom H662D. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira protein SF3B1 sa mutacijom K66N. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira protein SF3B1 sa mutacijom K666T. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira protein SF3B1 sa mutacijom K666Q. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira protein SF3B1 sa mutacijom K666E. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira protein SF3B1 sa mutacijom A672D. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira SF3B1 sa mutacijom K700E. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira protein SF3B1 sa mutacijom I704N. U specifičnom otelotvorenju, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira SRSF2 sa jednom ili više mutacija. U specifičnom otelotvorenju, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira DNMT3A sa jednom ili više mutacija. U specifičnom otelotvorenju, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira TET2 sa jednom ili više mutacija. U specifičnom otelotvorenju, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati eksprimira SETBP1 sa jednom ili više mutacija.
[0152] U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima trombocitopeniju. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima manje od 1 x 1011 trombocita po litru. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima neutropeniju. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima apsolutni broj neutrofila manji od 1 x 109 po litru.
[0153] U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima manje od 13.000 belih krvnih zrnaca po µl, manje od 12.000 belih krvnih
4
zrnaca po µl, manje od 11.000 belih krvnih zrnaca po µl, manje od 10.000 belih krvnih zrnaca po µl, manje od 7500 belih krvnih zrnaca po µl, ili manje od 500 belih krvnih zrnaca po µl.
[0154] U određenim otelotvorenjima, nivo hemoglobina kod ispitanika koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati je manji od 10 g/dl, 9 g/dl, 8 g/dl, ili 7 g/dl. U određenim otelotvorenjima, nivo hemoglobina kod ispitanika koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati je od 7 g/dl do 7,5 g/dl, od 7,5 g/dl do 8 g/dl, od 8 g/dl do 8,5 g/dl, od 8,5 g/dl do 9.0 g/dl, od 9,0 g/dl do 9,5 g/dl, ili od 9,5 g/dl do 10,0 g/dl.
[0155] U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima malo opterećenje transfuzijom. U određenim otelotvorenjima, ispitaniku sa malim opterećenjem transfuzijom koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati potrebno je najviše 0, 1, 2 ili 3 jedinica crvenih krvnih zrnaca na 8 nedelja. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima veliko opterećenje transfuzijom. U određenim otelotvorenjima, ispitaniku sa velikim opterećenjem transfuzijom koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati potrebno je najmanje 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, ili 13 jedinica crvenih krvnih zrnaca na 8 nedelja.
[0156] U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati nema odgovor, ima izostanak odgovora, ili malu šansu za odgovor na jedan ili više ESA.
[0157] U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati prošao je prethodno lečenje sa jednim ili više ESA ili trenutno prolazi lečenje sa jednim ili više ESA. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati prošao je prethodno lečenje hipometilujućim agensima. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati prošao je prethodno lečenje lenalidominom. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati nije prošao lečenje azacitidinom, decitabinom, ESA, G-CSF, GM-CSG, ili lenalidomidom. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati nema odgovor na lečenje sa jednim ili više ESA. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati je refraktoran na lečenje sa jednim ili više ESA. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati postaje refraktoran na lečenje sa jednim ili više ESA. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati je refraktoran na prethodno lečenje sa ESA. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji je refraktoran na prethodno lečenje sa ESA ima dokumentovan izostanak odgovora ili odgovor koji nije održan na prethodni režim koji sadrži ESA, bilo kao pojedinačni agens ili u kombinaciji (npr. sa G-CSF). Režim sa ESA je morao biti (a) rekombinantni humani eritropoetin sa više od 40.000 IU/nedeljno sa najmanje 8 doza ili ekvivalentno, ili (b) darbepoetin alfa sa više od 500 µg na svake tri nedelje sa najmanje 4 doze ili ekvivalentno tome. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati je netolerantan na prethodno lečenje sa ESA. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji je netolerantan na prethodno lečenje sa ESA ima dokumentovan prekid prethodnog režima koji sadrži ESA, bilo kao pojedinačni agens ili u kombinaciji (npr. sa G-CSF), u bilo kom trenutku nakon uvođenja usled netolerancije ili neželjenog događaja. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati nije pogodan za lečenje sa ESA. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji nije pogodan za lečenje sa ESA ima malu šansu za odgovor na ESA na osnovu nivoa endogenog eritropoetina u serumu koji je veći od 200 U/l za pojedince koji nisu prethodno lečeni sa ESA.
[0158] U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde opisani može biti bilo koje starosti. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde opisani ima manje od 18 godina. U specifičnom otelotvorenju, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde opisani ima manje od 13 godina. U drugom specifičnom otelotvorenju, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde opisani ima manje od 12, manje od 11, manje od 10, manje od 9, manje od 8, manje od 7, manje od 6 ili manje od 5 godina. U drugom specifičnom otelotvorenju, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde opisani ima 1-3 godine, 3-5 godina, 5-7 godina, 7-9 godina, 9-11 godina, 11-13 godina, 13-15 godina, 15-20 godina, 20-25 godina, 25-30 godina, ili više od 30 godina. U drugom specifičnom otelotvorenju, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde opisani ima 30-35 godina, 35-40 godina, 40-45 godina, 45-50 godina, 50-55 godina, 55-60 godina ili više od 60 godina. U drugom specifičnom otelotvorenju, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde opisani ima 60-65 godina, 65-70 godina, 70-75 godina, 75-80 godina, ili više od 80 godina.
[0159] U skladu sa pronalaskom, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde opisani ima MDS. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde opisani ima MDS i netaknuti hromozom 5q. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima MDS, netaknuti hromozom 5q, i nema dokumentovano neuspešno lečenje lenalidomidom. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima MDS, netaknuti hromozom 5q, i dokumentovano neuspešno lečenje lenalidomidom. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde opisani ima MDS sa delecijom hromozoma 5q. MDS sa delecijom hromozoma 5q sadrži deleciju dugačkog kraka hromozoma 5 i karakterišu ga, između ostalog, makrocitna anemija sa ovalnim makrocitima, normalan ili blago smanjen broj belih krvnih zrnaca, normalan ili povišen broj trombocita, i manje od 5% blasta u koštanoj srži i krvi. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima MDS sa delecijom hromozoma 5q i nema dokumentovano neuspešno lečenje lenalidomidom. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima MDS sa delecijom hromozoma 5q i dokumentovano neuspešno lečenje lenalidomidom. U određenim otelotvorenjima, neuspešno lečenje lenalidomidom obuhvata gubitak odgovora na lenalidomid, nepostojanje odgovora na lenalidomid nakon 4 meseca lečenja lenalidomidom, netoleranciju na lečenje lenalidomidom ili citopeniju koja onemogućava lečenje lenalidomidom.
[0160] U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima manje od 5% blasta u koštanoj srži i krvi.
[0161] U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima koncentraciju EPO u serumu veću od 500 mIU/ml. U određenim otelotvorenjima, ispitanik koji se leči u skladu sa postupcima koji su ovde dati ima koncentraciju EPO u serumu veću od 200 mIU/ml.
7.9 INHIBITORI SIGNALIZACIJE RECEPTORA ACTRII
[0162] Inhibitori receptora ActRII uključuju inhibitore signalizacije ActRIIA i inhibitore signalizacije ActRIIB (vidite ispod). U određenim primerima, inhibitor signalizacije receptora ActRII je specifičan za ActRIIA. U drugim primerima, inhibitor signalizacije receptora ActRII je specifičan za ActRIIB. U određenim primerima, inhibitor signalizacije receptora ActRII prvenstveno inhibira ActRIIA. U drugim primerima, inhibitor signalizacije receptora ActRII prvenstveno inhibira ActRIIB. U određenim primerima, inhibitor signalizacije receptora ActRII inhibira i ActRIIA i ActRIIB.
[0163] Inhibitori signalizacije receptora ActRII mogu biti polipeptidi koji sadrže aktivinvezujuće domene ActRII. Bez ograničavanja na teoriju, takvi polipeptidi koji sadrže aktivinvezujući domen izoluju aktivin i tako sprečavaju signalizaciju aktivina. Ovi polipeptidi koji sadrže aktivin-vezujući domen mogu sadržati celinu ili deo ekstracelularnog domena receptora ActRII (tj. celinu ili deo ekstracelularnog domena ActRIIA ili celinu ili deo ekstracelularnog domena ActRIIB). U specifičnim otelotvorenjima, ekstracelularni domen receptora ActRII je rastvorljiv.
[0164] Polipeptidi koji sadrže aktivin-vezujući domen mogu biti vezani sa Fc delom antitela (tj. dobija se konjugat koji sadrži polipeptid koji sadrži aktivin-vezujući domen receptora ActRII i Fc deo antitela). Bez ograničavanja na teoriju, deo antitela konjugatu daje povećanu stabilnost. U određenim otelotvorenjima, aktivin-vezujući domen je vezan sa Fc delom antitela putem linkera, npr. peptidnog linkera.
[0165] Inhibitori signalizacije receptora ActRII koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani sadrže molekule koji inhibiraju ActRIIA i/ili ActRIIB, neposredno ili posredno, ekstracelularno ili intracelularno. U nekim otelotvorenjima, inhibitori signalizacije ActRIIA i/ili ActRIIB koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani inhibiraju ActRIIA i/ili ActRIIB putem interakcije sa samim receptorima. U drugim otelotvorenjima, inhibitori signalizacije ActRIIA i/ili ActRIIB koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani inhibiraju ActRIIA i/ili ActRIIB putem interakcije sa ligandom ActRIIA i/ili ActRIIB, npr. aktivinom.
7.9.1 INHIBITORI SIGNALIZACIJE ACTRIIA
[0166] Kao što se ovde koristi, termin „ActRIIA“ odnosi se na porodicu proteina receptora aktivina tipa IIa (ActRIIA) bilo koje vrste, i na varijante dobijene od takvih proteina ActRIIA putem mutageneze i drugih modifikacija. Upućivanje na ActRIIA u ovom tekstu je upućivanje na bilo koji od trenutno identifikovanih oblika. Članovi porodice ActRIIA su generalno transmembranski proteini, sastavljeni od ekstracelularnog domena koji vezuje ligand sa regionom bogatim cisteinom, transmembranskog domena, i domena citoplazme sa predviđenom aktivnošću serin/treonin kinaze.
[0167] Inhibitori signalizacije ActRIIA koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani uključuju, bez ograničenja, rastvorljive polipeptide ActRIIA koji vezuju aktivin; antitela koja se vezuju za aktivin (naročito podjedinice A ili B aktivina, takođe se nazivaju i βA ili βB) i ometaju vezivanje ActRIIA; antitela koja se vezuju za ActRIIA i ometaju vezivanje aktivina; proteine koji nisu antitela izabrane zbog vezivanja aktivina ili ActRIIA (vidite, npr. WO/2002/088171, WO/2006/055689, WO/2002/032925, WO/2005/037989, US 2003/0133939, i US 2005/0238646, za primere takvih proteina i postupaka za njihovo konstruisanje i odabir); i randomizovane peptide izabrane zbog vezivanja aktivina ili ActRIIA, koji mogu biti konjugovani sa Fc domenom.
[0168] U određenim otelotvorenjima, dva ili više različitih proteina (ili drugih ostataka) sa aktivnošću vezivanja aktivina ili ActRIIA, naročito vezivači aktivina koji blokiraju mesta vezivanja tipa I (npr. rastvorljivi receptor aktivina tipa I), odnosno tipa II (npr. rastvorljivi receptor aktivina tipa II), mogu međusobno da se povežu dajući bifunkcionalni ili multifunkcionalni vezujući molekul koji inhibira ActRIIA, te može da se koristi u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani. U određenim otelotvorenjima, antagonisti signalizirajuće ose aktivin-ActRIIA koji inhibiraju ActRIIA uključuju aptamere nukleinskih kiselina, male molekule i druge agense koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani.
(a) Polipeptidi ActRIIA koji sadrže inhibitor signalizacije ActRIIA
[0169] Termin „polipeptid ActRIIA“ obuhvata polipeptide koji sadrže bilo koji prirodni polipeptid člana porodice ActRIIA, kao i bilo koju njihovu varijantu (uključujući mutante, fragmente, fuzije i peptidomimetičke oblike) koja zadržava korisnu aktivnost. Na primer, polipeptidi ActRIIA uključuju polipeptide dobijene od sekvence bilo kog poznatog ActRIIA koji ima sekvencu koja je najmanje oko 80% identična sekvenci polipeptida ActRIIA, i opciono je identična najmanje 85%, 90%, 95%, 97%, 98%, 99% ili više. Na primer, polipeptid ActRIIA može da se vezuje za protein ActRIIA i/ili aktivin, i da inhibira njegovu funkciju. Polipeptid ActRIIB može biti izabran na osnovu svoje sposobnosti da promoviše rast kostiju i mineralizaciju kostiju. Primeri za polipeptide ActRIIA uključuju prekursorski polipeptid humanog ActRIIA (SEQ ID NO: 1) i rastvorljive polipeptide humanog ActRIIA (npr. SEQ ID NO: 2, 3, 7 i 12). Što se tiče prekursorskog polipeptida ActRIIA čija aminokiselinska sekvenca je prikazana na SEQ ID NO:1, signalni peptid prekursorskog polipeptida humanog ActRIIA nalazi se na aminokiselinskim pozicijama 1 do 20; ekstracelularni domen se nalazi na aminokiselinskim pozicijama 21 do 135, a N-vezana mesta glikozilacije prekursorskog polipeptida humanog ActRIIA (SEQ ID NO: 1) nalaze se na aminokiselinskim pozicijama 43 i 56 SEQ ID NO:1. Sekvenca nukleinske kiseline koja kodira prekursorski polipeptid humanog ActRIIB SEQ ID NO:1 prikazana je kao SEQ ID NO:4 (nukleotidi 164-1705 Genbank unos NM_001616). Sekvenca nukleinske kiseline koja kodira rastvorljivi polipeptid humanog ActRIIA SEQ ID NO:2 prikazana je kao SEQ ID NO:5. Za opis sekvenci, vidite tabelu 21.
[0170] U specifičnim otelotvorenjima, polipeptidi ActRIIA koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani su rastvorljivi polipeptidi ActRIIA. Ekstracelularni domen proteina ActRIIA može da se vezuje za aktivin i generalno je rastvorljiv, te tako može da se naziva rastvorljivi polipeptid ActRIIA koji vezuje aktivin. Tako, kao što se ovde koristi, termin „rastvorljivi polipeptid ActRIIA“ obično se odnosi na polipeptide koji sadrže ekstracelularni domen proteina ActRIIA, uključujući bilo koji prirodni ekstracelularni domen proteina ActRIIA kao i bilo koje njegove varijante (uključujući mutante, fragmente i peptidomimetičke oblike). Rastvorljivi polipeptidi ActRIIA mogu da se vezuju za aktivin; međutim, divlji tip proteina ActRIIA ne pokazuje značajnu selektivnost u vezivanju aktivina u odnosu na GDF8/11. Nativnim ili izmenjenim proteinima ActRIIA može se dati dodatna specifičnost za aktivin putem vezivanja sa drugim vezujućim agensom koji je selektivan za aktivin. Primeri rastvorljivih polipeptida ActRIIA koji vezuju aktivin uključuju rastvorljive polipeptide prikazane u SEQ ID NO: 2, 3, 7, 12 i 13. Drugi primeri rastvorljivih polipeptida ActRIIA koji vezuju aktivin sadrže i signalnu sekvencu pored ekstracelularnog domena proteina ActRIIA, na primer, vodeću sekvencu melitina medonosnih pčela (SEQ ID NO: 8), vodeću sekvencu tkivnog aktivatora plazminogena (TPA) (SEQ ID NO: 9) ili vodeću sekvencu nativnog ActRIIA (SEQ ID NO: 10). Polipeptid ActRIIA-hFc koji je prikazan u SEQ ID NO:13 koristi vodeću sekvencu TPA.
[0171] U određenim otelotvorenjima, inhibitori signalizacije ActRIIA koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani sadrže konjugat/fuzioni protein koji sadrži aktivin-vezujući domen ActRIIA povezan sa Fc delom antitela. U određenim otelotvorenjima, aktivin-vezujući domen je vezan sa Fc delom antitela putem linkera, npr. peptidnog linkera. Opciono, Fc domen ima jednu ili više mutacija na ostacima kao što su Asp-265, lizin 322, i Asn-434. U određenim slučajevima, mutantni Fc domen koji ima jednu ili više ovih mutacija (npr. mutaciju Asp-265) ima smanjenu sposobnost da se vezuje za receptor Fcy u odnosu na Fc domen divljeg tipa. U drugim slučajevima, mutantni Fc domen koji ima jednu ili više ovih mutacija (npr. mutaciju Asn-434) ima povećanu sposobnost da se vezuje za Fc receptor srodan MHC klasi I (FcRN) u odnosu na Fc domen divljeg tipa. Primeri za fuzione proteine koji sadrže rastvorljivi ekstracelularni domen ActRIIA fuzionisan sa Fc domenom dati su u SEQ ID NO:6, 7, 12, i 13.
[0172] U nekim primerima, inhibitori signalizacije ActRIIA koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani sadrže ekstracelularni domen ActRIIA, ili njegov deo, povezan sa Fc delom antitela, pri čemu pomenuti inhibitor signalizacije ActRIIA sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 75% identična aminokiselinskoj sekvenci izabranoj od SEQ ID NO:6, 7, 12 i 13. U drugom primeru, inhibitori signalizacije ActRIIA koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani sadrže ekstracelularni domen ActRIIA, ili njegov deo, povezan sa Fc delom antitela, pri čemu pomenuti inhibitor signalizacije ActRIIA sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 80%, 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, ili 99% identična aminokiselinskoj sekvenci izabranoj od SEQ ID NO:6, 7, 12 i 13.
[0173] U određenim otelotvorenjima, inhibitori signalizacije ActRIIA koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani sadrže skraćeni oblik ekstracelularnog domena ActRIIA. To skraćenje može biti na karboksi kraju i/ili na amino kraju polipeptida ActRIIA. U određenim otelotvorenjima, skraćenje može imati dužinu 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, or 25 aminokiselina u odnosu na ekstracelularni domen zrelog polipeptida ActRIIA. U određenim otelotvorenjima, skraćenje može biti 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, or 25 N-terminalnih aminokiselina ekstracelularnog domena zrelog polipeptida ActRIIA. U određenim otelotvorenjima, skraćenje može biti 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, or 25 C-terminalnih aminokiselina ekstracelularnog domena
1
zrelog polipeptida ActRIIA. Na primer, skraćeni oblici ActRIIA uključuju polipeptide sa aminokiselinama 20-119; 20-128; 20-129; 20-130; 20-131; 20-132; 20-133; 20-134; 20-131; 21-131; 22-131; 23-131; 24-131; i 25-131, pri čemu se aminokiselinske pozicije odnose na aminokiselinske pozicije u SEQ ID NO:1.
[0174] U određenim otelotvorenjima, inhibitori signalizacije ActRIIA koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani sadrže ekstracelularni domen ActRIIA sa jednom ili više aminokiselinskih supstitucija. U određenim otelotvorenjima, inhibitori signalizacije ActRIIA koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani sadrže skraćeni oblik ekstracelularnog domena ActRIIA koji takođe ima aminokiselinsku supstituciju.
[0175] U specifičnom otelotvorenju, inhibitor signalizacije ActRIIA koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani je fuzioni protein nastao od ekstracelularnog domena humanog receptora ActRIIA i Fc dela IgG1. U drugom specifičnom otelotvorenju, inhibitor signalizacije ActRIIA koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani je fuzioni protein nastao od skraćenog ekstracelularnog domena humanog receptora ActRIIA i Fc dela IgG1. U drugom specifičnom otelotvorenju, inhibitor signalizacije ActRIIA koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani je fuzioni protein nastao od skraćenog ekstracelularnog domena humanog receptora ActRIIA i Fc dela IgG1, pri čemu skraćeni ekstracelularni domen humanog receptora ActRIIA ima jednu ili više aminokiselinskih supstitucija.
[0176] Funkcionalno aktivni fragmenti polipeptida ActRIIA mogu da se dobiju, na primer, skriningom polipeptida koji su rekombinantno proizvedeni od odgovarajućeg fragmenta nukleinske kiseline koja kodira polipeptid ActRIIA. Pored toga, fragmenti mogu da se sintetišu hemijskim putem koristeći tehnike koje su poznate u struci, kao što je Merifildov postupak u čvrstoj fazi sa f-Moc ili t-Boc. Fragmenti mogu da se proizvedu (rekombinantno ili putem hemijske sinteze) i da se testiraju kako bi se identifikovali oni peptidil fragmenti koji mogu da funkcionišu kao antagonisti (inhibitori) proteina ActRIIA ili signalizacije posredovane aktivinom.
2
[0177] Pored toga, funkcionalno aktivne varijante polipeptida ActRIIA mogu da se dobiju, na primer, skriningom biblioteka modifikovanih polipeptida koji su rekombinantno proizvedeni od odgovarajućih mutagenizovanih nukleinskih kiselina koje kodiraju polipeptid ActRIIA. Varijante mogu da se proizvedu i da se testiraju kako bi se identifikovale one koje mogu da funkcionišu kao antagonisti (inhibitori) proteina ActRIIA ili signalizacije posredovane aktivinom. U određenim primerima, funkcionalna varijanta polipeptida ActRIIA sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 75% identična aminokiselinskoj sekvenci izabranoj od SEQ ID NO: 2 ili 3. U određenim slučajevima, funkcionalna varijanta ima aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 80%, 85%, 90%, 95%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična aminokiselinskoj sekvenci izabranoj od SEQ ID NO: 2 ili 3.
[0178] Funkcionalne varijante mogu da se stvore, na primer, modifikacijom strukture polipeptida ActRIIA u svrhe poput povećanja terapeutske efikasnosti, ili stabilnosti (npr. ex vivo rok trajanja i otpornost na proteolitičku razgradnju in vivo). Takvi modifikovani polipeptidi ActRIIA, kada se biraju da zadrže vezivanje aktivina, smatraju se funkcionalnim ekvivalentima prirodnih polipeptida ActRIIA. Modifikovani polipeptidi ActRIIA takođe mogu da se proizvedu, na primer, putem aminokiselinske supstitucije, delecije ili adicije. Na primer, razumno je očekivati da izolovana zamena leucina izoleucinom ili valinom, aspartata glutamatom, treonina serinom, ili slična zamena aminokiselinske kiseline strukturno srodnom aminokiselinom (npr. konzervativne mutacije) neće imati značajno dejstvo na biološku aktivnost dobijenog molekula. Konzervativne zamene su one koje se odvijaju u okviru porodice aminokiselina koje su srodne po bočnim lancima. Da li promena aminokiselinske sekvence polipeptida ActRIIA dovodi do funkcionalnog homologa lako može da se utvrdi procenom sposobnosti varijante polipeptida ActRIIA da proizvede odgovor u ćelijama na način sličan divljem tipu polipeptida ActRIIA.
[0179] Specifične mutacije polipeptida ActRIIA mogu da izmene glikozilaciju polipeptida. Takve mutacije mogu da se odaberu tako da dođe do uvođenja ili eliminacije jednog ili više mesta glikozilacije, kao što su O-vezana ili N-vezana mesta glikozilacije. Mesta prepoznavanja glikozilacije vezane asparaginom obično sadrže tripeptidnu sekvencu, asparagin-X-treonin (ili asparagin-X-serin) (gde „X“ predstavlja bilo koju aminokiselinu) koju specifično prepoznaju odgovarajući ćelijski enzimi za glikozilaciju. Izmene takođe mogu da se načine adicijom, ili supstitucijom putem jednog ili više ostataka serina ili treonina u sekvencu polipeptida ActRIIA divljeg tipa (za O-vezana mesta glikozilacije). Različite aminokiselinske supstitucije ili delecije na jednom ili na oba od prve ili treće aminokiselinske pozicije mesta prepoznavanja glikozilacije (i/ili aminokiselinska delecija na drugoj poziciji) dovode do nedostatka glikozilacije na modifikovanoj tripeptidnoj sekvenci. Drugi način za povećanje broja ugljovodoničnih ostataka na polipeptidu ActRIIA je putem hemijskog ili enzimskog kuplovanja glikozida sa polipeptidom ActRIIA. U zavisnosti od režima kuplovanja koji se koristi, šećeri mogu da se vežu za (a) arginin i histidin; (b) slobodne karboksilne grupe; (c) slobodne sulfhidrilne grupe poput cisteina; (d) slobodne hidroksilne grupe poput serina, treonina ili hidroksiprolina; (e) aromatične ostatke kao što su ostaci fenilalanina, tirozina ili triptofana; ili (f) amidnu grupu glutamina. Ovi postupci su opisani u WO 87/05330, objavljenom 11. septembra 1987. godine i u Aplin i Wriston (1981) CRC Crit. Rev. Biochem., str. 259-306. Uklanjanje jednog ili više ugljovodoničnih ostataka koji su prisutni na polipeptidu ActRIIA može da se ostvari hemijskim i/ili enzimskim putem. Hemijska deglikozilacija može da uključuje, na primer, izlaganje polipeptida ActRIIA jedinjenju trifluormetansulfonskoj kiselini ili ekvivalentnom jedinjenju. Ovo tretiranje dovodi do raskidanja većine ili svih šećera osim vezujućeg šećera (N-acetil glukozamin ili N-acetil galaktozamin), pri čemu aminokiselinska sekvenca ostaje netaknuta. Hemijsku deglikozilaciju su dalje opisali Hakimuddin et al. (1987) Arch. Biochem. Biophys. 259:52 i Edge et al. (1981) Anal. Biochem. 118:131. Enzimsko raskidanje ugljovodoničnih ostataka na polipeptidima ActRIIA može da se postigne upotrebom različitih endo- i egzo-glikozidaza, kao što su opisali Thotakura et al. (1987) Meth. Enzymol. 138:350. Sekvenca polipeptida ActRIIA može, po potrebi, da se prilagodi, u zavisnosti od vrste sistema ekspresije koji se koristi, pošto ćelije sisara, kvasaca, insekata i biljaka mogu da uvedu različite obrasce glikozilacije na koje može da utiče aminokiselinska sekvenca peptida. Uopšteno, proteini ActRIIA za upotrebu kod ljudi biće eksprimirani u ćelijskoj liniji sisara koja obezbeđuje odgovarajuću glikozilaciju, kao što su HEK293 ili CHO ćelijske linije, mada se očekuje da će biti korisni i drugi ekspresioni sistemi, kao što su druge ekspresione ćelijske linije sisara, ćelijske linije kvasaca sa konstruisanim enzimima za glikozilaciju i ćelije insekata.
[0180] Ovde su dalje obezbeđeni postupci za stvaranje mutanata, naročito skupova kombinatornih mutanata polipeptida ActRIIA, kao i skraćenih mutanata. Skupovi kombinatornih mutanata su naročito korisni za identifikaciju sekvenci funkcionalnih varijanti. Svrha skrininga takvih kombinatornih biblioteka može biti stvaranje, na primer, varijanti polipeptida ActRIIA koje mogu da deluju kao agonisti ili kao antagonisti, ili koje alternativno zajedno imaju potpuno novu aktivnost. U nastavku su dati testovi za skrining, i takvi testovi
4
mogu da se koriste za procenu varijanti. Na primer, može da se ispita sposobnost varijante polipeptida ActRIIA da se vezuje za ligand ActRIIA, da sprečava vezivanje liganda ActRIIA za polipeptid ActRIIA ili da ometa signalizaciju koju izaziva ligand ActRIIA.
[0181] Mogu da se stvore kombinatorno dobijene varijante koje imaju selektivnu, ili generalno povećanu potentnost u odnosu na prirodni polipeptid ActRIIA. Slično tome, mutageneza može dati varijante koje imaju intracelularni poluživot dramatično različit od odgovarajućeg polipeptida ActRIIA divljeg tipa. Na primer, izmenjeni protein može da se učini stabilnijim ili manje stabilnim na proteolitičku razgradnju ili na druge ćelijske procese koji dovode do uništavanja nativnog polipeptida ActRIIA, ili njegove inaktivacije na drugi način. Takve varijante, i geni koji ih kodiraju, mogu da se koriste da se nivo polipeptida ActRIIA izmeni modulacijom poluživota polipeptida ActRIIA. Na primer, kratak poluživot može dovesti do prolaznijeg biološkog dejstva, i može da omogući bolju kontrolu nivoa rekombinantnog polipeptida ActRIIA kod ispitanika. U Fc fuzionom proteinu, da bi se izmenio poluživot proteina, mutacije mogu da se načine u linkeru (ako postoji) i/ili Fc delu.
[0182] Kombinatorna biblioteka može da se proizvede putem degenerisane biblioteke gena koji kodiraju biblioteku polipeptida, od kojih svaki sadrži najmanje deo sekvenci potencijalnih polipeptida ActRIIA. Na primer, smeša sintetičkih oligonukleotida može enzimski da se ligira u sekvence gena tako da degenerisani skup nukleotidnih sekvenci potencijalnih polipeptida ActRIIA može da se eksprimira u vidu pojedinačnih polipeptida, ili alternativno, kao skup većih fuzionih proteina (npr. za displej faga).
[0183] Postoje brojni načini na koje biblioteka potencijalnih homologa može da se dobije iz degenerisane oligonukleotidne sekvence. Hemijska sinteza degenerisane sekvence gena može da se obavi u automatskom sintetizatoru DNK, i sintetički geni zatim mogu da se ligiraju u odgovarajući vektor za ekspresiju. Sinteza degenerisanih oligonukleotida je dobro poznata u struci (vidite, na primer, Narang, S A (1983) Tetrahedron 39:3; Itakura et al., (1981) Recombinant DNA, Proc. 3rd Cleveland Sympos. Macromolecules, ed. AG Walton, Amsterdam: Elsevier str.273-289; Itakura et al., (1984) Annu. Rev. Biochem.53:323; Itakura et al., (1984) Science 198:1056; Ike et al., (1983) Nucleic Acid Res. 11:477). Takve tehnike su korišćene u usmerenom razvoju drugih proteina (vidite, na primer, Scott et al., (1990) Science 249:386-390; Roberts et al., (1992) PNAS USA 89:2429-2433; Devlin et al., (1990) Science 249: 404-406; Cwirla et al., (1990) PNAS USA 87: 6378-6382; kao i U.S. pat. br.
5,223,409, 5,198,346, i 5,096,815).
[0184] Alternativno, drugi oblici mutageneze mogu da se koriste za stvaranje kombinatorne biblioteke. Na primer, varijante polipeptida ActRIIA mogu da se dobiju i izoluju iz biblioteke putem skrininga, koristeći, na primer, ciljanu mutagenezu sa alaninom i slično (Ruf et al., (1994) Biochemistry 33:1565-1572; Wang et al., (1994) J. Biol. Chem. 269:3095-3099; Balint et al., (1993) Gene 137:109-118; Grodberg et al., (1993) Eur. J. Biochem.218:597-601; Nagashima et al., (1993) J. Biol. Chem. 268:2888-2892; Lowman et al., (1991) Biochemistry 30:10832-10838; i Cunningham et al., (1989) Science 244:1081-1085), ciljanu mutagenezu sa linkerom (Gustin et al., (1993) Virology 193:653-660; Brown et al., (1992) Mol. Cell Biol.
12:2644-2652; McKnight et al., (1982) Science 232:316); saturacionu mutagenezu (Meyers et al., (1986) Science 232:613); PCR mutagenezu (Leung et al., (1989) Method Cell Mol Biol 1:11-19); ili nasumičnu mutagenezu, uključujući hemijsku mutagenezu, itd.. (Miller et al., (1992) A Short Course in Bacterial Genetics, CSHL Press, Cold Spring Harbor, N.Y.; i Greener et al., (1994) Strategies in Mol Biol 7:32-34). Ciljana mutageneza sa linkerom, naročito u kombinatornoj postavci, predstavlja pogodan postupak za identifikaciju skraćenih (biološki aktivnih) oblika polipeptida ActRIIA.
[0185] U struci je poznat širok raspon tehnika za skrining genskih proizvoda kombinatornih biblioteka načinjenih tačkastim mutacijama i skraćivanjem, i, u tom slučaju, za skrining biblioteka kDNK na genske proizvode koji imaju određeno svojstvo. Takve tehnike će generalno moći da se prilagode za brzi skrining biblioteka gena koje su dobijene kombinatornom mutagenezom polipeptida ActRIIA. Najzastupljenije korišćene tehnike za skrining velikih biblioteka gena obično obuhvataju kloniranje biblioteke gena u replikabilne ekspresione vektore, transformaciju odgovarajućih ćelija u dobijenoj biblioteci vektora, i ekspresiju kombinatornih gena u uslovima u kojima detekcija željene aktivnosti omogućava relativno lako izolovanje vektora koji kodira gen čiji proizvod je detektovan. Poželjni testovi uključuju testove vezivanja aktivina i testove ćelijske signalizacije posredovane aktivinom.
[0186] U određenim otelotvorenjima, polipeptidi ActRIIA mogu dalje da sadrže posttranslacione modifikacije, pored bilo kojih modifikacija koje su prirodno prisutne u polipeptidima ActRIIA. Takve modifikacije uključuju, ali nisu ograničene na, acetilovanje, karboksilaciju, glikozilaciju, fosforilaciju, lipidaciju i acilovanje. Usled toga, modifikovani polipeptidi ActRIIA mogu da sadrže elemente koji nisu aminokiseline, kao što su polietilen glikoli, lipidi, poli- ili monosaharid, i fosfati. Uticaj takvih elemenata koji nisu aminokiseline na funkcionalnost polipeptida ActRIIA može da se testira koristeći bilo koji postupak koji je poznat stručnjaku. Kada se polipeptid ActRIIA proizvodi u ćelijama putem raskidanja nastajućeg oblika polipeptida ActRIIA, posttranslaciona obrada takođe može biti značajna za pravilno savijanje i/ili funkcionisanje proteina. Različite ćelije (kao što su CHO, HeLa, MDCK, 293, W138, NIH-3T3 ili HEK293) imaju specifičnu ćelijsku mašineriju i karakteristične mehanizme za posttranslacione aktivnosti, i mogu se izabrati da bi se osigurala ispravna modifikacija i obrada polipeptida ActRIIA.
[0187] U određenim aspektima, funkcionalne varijante ili modifikovani oblici polipeptida ActRIIA uključuju fuzione proteine koji imaju najmanje deo polipeptida ActRIIA i jedan ili više fuzionih domena. Dobro poznati primeri takvih fuzionih domena uključuju, ali nisu ograničeni na, polihistidin, Glu-Glu, glutation S transferazu (GST), tioredoksin, protein A, protein G, konstantni region teškog lanca imunoglobulina (Fc), protein koji vezuje maltozu (MBP), ili humani serumski albumin. Fuzioni domen može biti izabran tako da daje željenu osobinu. Na primer, neki fuzioni domeni su posebno korisni za izolovanje fuzionih proteina pomoću afinitetne hromatografije. Za svrhe afinitetnog prečišćavanja, koriste se relevantne matrice za afinitetnu hromatografiju, kao što je smola konjugovana sa glutationom, amilazom, i niklom ili kobaltom. Brojne takve matrice su dostupne u obliku „kompleta“, kao što je sistem za prečišćavanje Pharmacia GST i sistem QIAexpress.TM. (Qiagen) koji su korisni sa (HIS6) fuzionim partnerima. Kao drugi primer, fuzioni domen može biti odabran tako da olakša detekciju polipeptida ActRIIA. Primeri za takve detekcione domene uključuju različite fluorescentne proteine (npr. GFP), kao i „epitopske oznake“, koje su obično kratke peptidne sekvence za koje je dostupno specifično antitelo. Dobro poznate epitopske oznake za koje su specifična monoklonska antitela lako dostupna uključuju FLAG, hemaglutinin virusa gripa (HA), i c-myc oznake. U nekim slučajevima, fuzioni domeni imaju mesto raskidanja pomoću proteaze, recimo za faktor Xa ili trombin, koje omogućava da relevantna proteaza delimično digestuje fuzione proteine, i tako oslobodi rekombinantne proteine iz njih. Oslobođeni proteini zatim mogu da se izoluju iz fuzionog domena pomoću daljeg hromatografskog razdvajanja. U određenim poželjnim otelotvorenjima, polipeptid ActRIIA je fuzionisan sa domenom koji stabilizuje polipeptid ActRIIA in vivo („stabilizujući“ domen). Pod „stabilizacijom“ se misli na sve što povećava poluživot u serumu, bez obzira na to da li je to posledica smanjenog uništavanja, smanjenog klirensa putem bubrega, ili drugog farmakokinetičkog dejstva. Poznato je da fuzije sa Fc delom imunoglobulina daju željene farmakokinetičke osobine širokom rasponu proteina. Slično tome, fuzija sa albuminom humanog seruma može dati željene osobine. Druge vrste fuzionih domena koji mogu da se izaberu uključuju multimerizujuće (npr. dimerizujuće, tetramerizujuće) domene i funkcionalne domene (koji daju dodatnu biološku funkciju, kao što je dodatna stimulacija rasta kostiju ili rasta mišića, po želji).
[0188] Jasno je da različiti elementi fuzionih proteina mogu da se urede na bilo koji način koji je u skladu sa željenom funkcijom. Na primer, polipeptid ActRIIA može da se postavi C-terminalno u odnosu na heterologni domen, ili, alternativno, heterologni domen može da se postavi C-terminalno u odnosu na polipeptid ActRIIA. Domen polipeptida ActRIIA i heterologni domen ne moraju biti susedni u fuzionom proteinu, i dodatni domeni ili aminokiseline mogu biti ubačeni C- ili N-terminalno u odnosu na domen ili između domena.
[0189] U određenim otelotvorenjima, polipeptidi ActRIIA koji su ovde opisani sadrže jednu ili više modifikacija koje mogu da stabilizuju polipeptide ActRIIA. Na primer, takve modifikacije produžavaju in vitro poluživot polipeptida ActRIIA, produžavaju poluživot polipeptida ActRIIA u krvotoku ili smanjuju proteolitičku razgradnju polipeptida ActRIIA. Takve stabilizujuće modifikacije uključuju, ali nisu ograničene na, fuzione proteine (uključujući, na primer, fuzione proteine koji sadrže polipeptid ActRIIA i stabilizujući domen), modifikacije mesta glikozilacije (uključujući, na primer, dodatak mesta glikozilacije u polipeptidu ActRIIA) i modifikacije ugljovodoničnog ostatka (uključujući, na primer, uklanjanje ugljovodoničnih ostataka iz polipeptida ActRIIA). U slučaju fuzionih proteina, polipeptid ActRIIA je fuzionisan sa stabilizujućim domenom kao što je molekul IgG (npr. Fc domen). Kao što se ovde koristi, termin „stabilizujući domen“ odnosi se ne samo na fuzioni domen (npr. Fc), kao što je slučaj kod fuzionih proteina, već uključuje i neproteinske modifikacije kao što je ugljovodonični ostatak, ili neproteinski polimer, kao što je polietilen glikol.
[0190] U određenim otelotvorenjima, izolovani i/ili prečišćeni oblici polipeptida ActRIIA, koji su izolovani iz drugih proteina, ili ih suštinski ne sadrže, mogu da se koriste sa postupcima i kompozicijama koje su ovde opisane. Polipeptidi ActRIIA će se obično proizvoditi ekspresijom iz rekombinantnih nukleinskih kiselina.
[0191] U određenim aspektima, ovde su obezbeđene izolovane i/ili rekombinantne nukleinske kiseline koje kodiraju bilo koji od polipeptida ActRIIA (npr. rastvorljive polipeptide ActRIIA), uključujući fragmente, funkcionalne varijante i fuzione proteine koji su ovde otkriveni. Na primer, SEQ ID NO: 4 kodira prirodni prekursorski polipeptid humanog ActRIIA, dok SEQ ID NO: 5 kodira obrađeni ekstracelularni domen ActRIIA. Predmetne nukleinske kiseline mogu biti jednolančane ili dvolančane. Takve nukleinske kiseline mogu biti molekuli DNK ili RNK. Te nukleinske kiseline mogu da se koriste, na primer, u postupcima za dobijanje polipeptida ActRIIA ili kao direktni terapeutski agensi (npr. u pristupu genske terapije).
[0192] U određenim aspektima, dalje je jasno da predmetne nukleinske kiseline koje kodiraju polipeptide ActRIIA uključuju nukleinske kiseline koje su varijanta SEQ ID NO: 4 ili 5. Varijante nukleotidnih sekvenci uključuju sekvence koje se razlikuju po jednoj ili više nukleotidnih supstitucija, adicija ili delecija, kao što su alelne varijante.
[0193] U određenim primerima, ovde su obezbeđene izolovane ili rekombinantne sekvence nukleinskih kiselina koje su najmanje 80%, 85%, 90%, 95%, 97%, 98%, 99% ili 100% identične sa SEQ ID NO: 4 ili 5. Osobi sa uobičajenim znanjem i veštinama u oblasti će biti jasno da su i sekvence nukleinskih kiselina komplementarne sa SEQ ID NO: 4 ili 5, i varijante SEQ ID NO: 4 ili 5 takođe obuhvaćene ovim otkrićem. U daljim primerima, sekvence nukleinskih kiselina koje su ovde date mogu biti izolovane, rekombinantne i/ili fuzionisane sa heterolognom nukleotidnom sekvencom, ili u biblioteci DNK.
[0194] U drugim primerima, nukleinske kiseline takođe uključuju nukleotidne sekvence koje se hibridizuju pod veoma striktnim uslovima u nukleotidnu sekvencu koja je naznačena u SEQ ID NO: 4 ili 5, komplementarnu sekvencu SEQ ID NO: 4 ili 5, ili njihove fragmente. Kao što je prethodno razmotreno, osobi sa uobičajenim znanjem i veštinama u oblasti će biti jasno da odgovarajući striktni uslovi koji promovišu hibridizaciju DNK mogu da se razlikuju. Osobi sa uobičajenim znanjem i veštinama u oblasti će biti jasno da odgovarajući striktni uslovi koji promovišu hibridizaciju DNK mogu da se razlikuju. Na primer, hibridizacija može da se obavi sa 6,0 puta natrijum hlorida/natrijum citrata (SSC) na oko 45 stepeni Celzijusa, nakon čega sledi ispiranje 2,0 puta SSC na 50 stepeni Celzijusa. Na primer, koncentracija soli u koraku ispiranja može da se izabere od male striktnosti od oko 2,0 puta SSC na 50 stepeni Celzijusa do velike striktnosti od oko 0,2 puta SSC na 50 stepeni Celzijusa. Pored toga, temperatura u koraku ispiranja može da se poveća sa uslova male striktnosti na sobnoj temperaturi, oko 22 stepena Celzijusa, na uslove velike striktnosti od oko 65 stepeni Celzijusa. I temperatura i koncentracija soli mogu da se menjaju, ili temperatura ili koncentracija soli mogu da budu konstantne uz promenu druge promenljive. U jednom otelotvorenju, nukleinske kiseline koje se hibridizuju u uslovima male striktnosti od 6 puta SSC na sobnoj temperaturi nakon čega sledi ispiranje sa 2 puta SSC na sobnoj temperaturi, mogu da se koriste sa postupcima i kompozicijama koje su ovde opisane.
[0195] Izolovane nukleinske kiseline koje se razlikuju od nukleinskih kiselina koje su prikazane u SEQ ID NO: 4 ili 5 usled degeneracije genetskog koda takođe su obuhvaćene ovim otkrićem. Na primer, više aminokiselina je označeno sa više od jednog tripleta. Kodoni koji specifično identifikuju istu aminokiselinu, ili sinonimi (na primer, CAU i CAC su sinonimi za histidin) mogu dovesti do „tihih“ mutacija koje ne utiču na aminokiselinsku sekvencu proteina. Međutim, očekivano je da će među ćelijama sisara postojati polimorfizmi sekvence DNK koji dovode do promena aminokiselinskih sekvenci predmetnih proteina. Stručnjaku će biti jasno da ove varijacije u jednom ili više nukleotida (do oko 3-5% nukleotida) nukleinskih kiselina koje kodiraju konkretni protein mogu postojati kod pojedinaca određene vrste usled prirode alelnih varijacija. Ovde su obuhvaćene sve takve nukleotidne varijacije i rezultujući polimorfizmi aminokiselina.
[0196] U određenim primerima, rekombinantne nukleinske kiseline mogu biti operativno vezane sa jednom ili više regulatornih sekvenci nukleotida u ekspresionom konstruktu. Regulatorne nukleotidne sekvence će obično biti odgovarajuće za ćeliju domaćina koja se koristi za ekspresiju. U struci su poznate brojne vrste odgovarajućih ekspresionih vektora i pogodnih regulatornih sekvenci za različite ćelije domaćine. Tipično, pomenuta jedna ili više regulatornih nukleinskih sekvenci može da uključuje, bez ograničenja, sekvence promotera, vodeće ili signalne sekvence, mesta vezivanja ribozoma, sekvence početka i kraja transkripcije, sekvence početka i kraja translacije, i sekvence pojačavača ili aktivatora. Ovde se razmatraju konstitutivni ili inducibilni promoteri koji su poznati u struci. Promoteri mogu biti prirodni promoteri, ili hibridni promoteri koji kombinuju elemente više od jednog promotera. Ekspresioni konstrukt u ćeliji može biti prisutan na epizomu, kao što je plazmid, ili ekspresioni konstrukt može biti ubačen u hromozom. U poželjnom otelotvorenju, ekspresioni vektor sadrži selektabilni marker gen koji omogućava selekciju transformisanih ćelija domaćina. Selektabilni marker geni su dobro poznati u struci, i razlikuju se u zavisnosti od ćelije domaćina koja se koristi.
[0197] U određenim aspektima, predmetna nukleinska kiselina je obezbeđena u ekspresionom vektoru koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira polipeptid ActRIIA i operativno je vezana sa najmanje jednom regulatornom sekvencom. Regulatorne sekvence su poznate u struci i biraju se da usmere ekspresiju polipeptida ActRIIA. Shodno tome, termin regulatorna sekvenca obuhvata promotere, pojačavače i druge elemente ekspresione kontrole. Primeri za regulatorne sekvence su opisani u Goeddel; Gene Expression Technology: Methods in Enzymology, Academic Press, San Diego, Calif. (1990). Na primer, bilo koja iz širokog raspona sekvenci za kontrolu ekspresije koje kontrolišu ekspresiju sekvence DNK kada su operativno vezane sa njom može da se koristi u ovim vektorima za ekspresiju sekvenci DNK koje kodiraju polipeptid ActRIIA. Takve korisne sekvence za kontrolu ekspresije uključuju, na primer, rane i kasne promotere SV40, tet promoter, neposredni rani promoter adenovirusa ili citomegalovirusa, RSV promotere, lac sistem, trp sistem, TAC ili TRC sistem, T7 promoter čija ekspresija je usmerena pomoću T7 RNK polimeraze, glavne operatorske i promoterske regione faga lambda, kontrolne regione za fd protein omotača, promoter za 3-fosfoglicerat kinazu ili druge glikolitičke enzime, promotere kisele fosfataze, npr. Pho5, promotere .alfa.-razmnožavanja kvasca, polihedronski promoter sistema bakulovirusa i druge sekvence za koje je poznato da kontrolišu ekspresiju gena prokariotskih ili eukariotskih ćelija ili njihovih virusa, i njihove različite kombinacije. Treba razumeti da dizajn ekspresionih vektora može da zavisi od faktora kao što je izbor ćelije domaćina koja se transformiše i/ili vrste proteina čija ekspresija se želi. Štaviše, takođe treba razmotriti broj kopije vektora, sposobnost da se taj broj kopije kontroliše, i ekspresiju bilo kog drugog proteina kodiranog vektorom, kao što su antibiotički markeri.
[0198] Rekombinantna nukleinska kiselina može da se proizvede ligacijom kloniranog gena, ili njegovog dela, u vektor koji je pogodan za ekspresiju u prokariotskim ćelijama, eukariotskim ćelijama (kvasci, ptice, insekti ili sisari) ili u obema. Ekspresioni vehikulumi za proizvodnju rekombinantnog polipeptida ActRIIA uključuju plazmide i druge vektore. Na primer, pogodni vektori uključuju plazmide tipa: plazmida dobijenih pomoću pBR322, plazmida dobijenih pomoću pEMBL, plazmida dobijenih pomoću pEX, plazmida dobijenih pomoću pBTac i plazmida dobijenih pomoću pUC za ekspresiju u prokariotskim ćelijama, poput E. coli.
1
[0199] Neki ekspresioni vektori sisara sadrže i prokariotske sekvence koje olakšavaju propagaciju vektora kod bakterija, i jednu ili više eukariotskih transkripcionih jedinica koje se eksprimiraju u eukariotskim ćelijama. Vektori dobijeni pomoću pcDNAI/amp, pcDNAI/neo, pRc/CMV, pSV2gpt, pSV2neo, pSV2-dhfr, pTk2, pRSVneo, pMSG, pSVT7, pko-neo i pHyg predstavljaju primere ekspresionih vektora sisara koji su pogodni za transfekciju eukariotskih ćelija. Neki od tih vektora su modifikovani sekvencama bakterijskih plazmida, kao što je pBR322, kako bi se olakšala replikacija i selekcija otpornosti na lek kod prokariotskih i eukariotskih ćelija. Alternativno, derivati virusa kao što su goveđi papiloma virus (BPV-1) ili Epštajn-Barov virus (pHEBo, dobijen od pREP i p205) mogu da se koriste za prolaznu ekspresiju proteina u eukariotskim ćelijama. Primeri za druge virusne (uključujući retrovirusne) ekspresione sisteme mogu se naći ispod u opisu sistema za isporuku genske terapije. Različiti postupci koji se koriste u pripremi plazmida i u transformaciji organizama domaćina dobro su poznati u struci. Za druge pogodne ekspresione sisteme za prokariotske i eukariotske ćelije, kao i opšte rekombinantne procedure, vidite Molecular Cloning A Laboratory Manual, 3. izd., izdav. Sambrook, Fritsch and Maniatis (Cold Spring Harbor Laboratory Press, 2001). U nekim slučajevima, može biti poželjno da se rekombinantni polipeptidi eksprimiraju koristeći ekspresioni sistem bakulovirusa. Primeri za takve ekspresione sisteme bakulovirusa uključuju vektore dobijene pomoću pVL (poput pVL1392, pVL1393 i pVL941), vektore dobijene pomoću pAcUW (spoput pAcUW1), i vektore dobijene pomoću pBlueBac (poput pBlueBac III koji sadrži .beta.-gal).
[0200] U poželjnom otelotvorenju, biće određen vektor za proizvodnju predmetnih polipeptida ActRIIA u CHO ćelijama, kao što su vektor Pcmv-Script (Stratagene, La Jolla, Calif.), vektori pcDNA4 (Invitrogen, Carlsbad, Calif.) i vektori pCI-neo (Promega, Madison, Wis.). Kao što će biti jasno, predmetni genski konstrukti mogu da se koriste da se izazove ekspresija predmetnih polipeptida ActRIIA u ćelijama koje su propagirane u kulturi, npr. za proizvodnju proteina, uključujući fuzione proteine ili varijante proteina, za prečišćavanje.
[0201] Ovo otkriće se takođe odnosi na ćelije domaćine koje su transficirane rekombinantnim genom, uključujući kodirajuću sekvencu (npr. SEQ ID NO: 4 ili 5) za jedan ili više predmetnih polipeptida ActRIIA. Ćelija domaćin može biti bilo koja prokariotska ili eukariotska ćelija. Na primer, polipeptid ActRIIA može da se eksprimira u bakterijskim ćelijama poput E.coli, ćelijama insekata (npr. koristeći ekspresioni sistem bakulovirusa),
2
kvasaca, ili ćelijama sisara. Stručnjacima za oblast su poznate i druge pogodne ćelije domaćini.
[0202] Shodno tome, ovde su opisani postupci za proizvodnju polipeptida ActRIIA. Na primer, ćelija domaćin koja je transficirana ekspresionim vektorom koji kodira polipeptid ActRIIA može da se uzgaja u odgovarajućim uslovima koji omogućavaju da dođe do ekspresije polipeptida ActRIIA. Polipeptid ActRIIA može da se izluči i izoluje iz smeše ćelija i medijuma koji sadrže polipeptid ActRIIA. Alternativno, polipeptid ActRIIA može da se zadrži u citoplazmi ili frakciji membrane, i ćelije su sakupljene, lizirane, i protein je izolovan. Ćelijska kultura sadrži ćelije domaćine, medijume i druge nusproizvode. Pogodni medijumi za ćelijsku kulturu su dobro poznati u struci. Predmetni polipeptidi ActRIIA mogu da se izoluju iz medijuma za ćelijsku kulturu, iz ćelija domaćina, ili iz oba, koristeći tehnike koje su poznate u struci za prečišćavanje proteina, uključujući jonoizmenjivačku hromatografiju, hromatografiju gel filtracijom, ultrafiltraciju, elektroforezu, imunoafinitetno prečišćavanje sa antitelima koja su specifična za konkretne epitope polipeptida ActRIIA i afinitetno prečišćavanje sa agensom koji se vezuje za domen fuzionisan sa polipeptidom ActRIIA (npr. kolona sa proteinom A može da se koristi za prečišćavanje fuzije ActRIIA-Fc). U poželjnom primeru, polipeptid ActRIIA je fuzioni protein koji sadrži domen koji olakšava njegovo prečišćavanje. U poželjnom primeru, prečišćavanje se postiže nizom koraka hromatografije na koloni, uključujući, na primer, tri ili više od sledećeg, bilo kojim redom: hromatografiju sa proteinom A, hromatografiju sa Q sefarozom, hromatografiju sa fenil sefarozom, hromatografiju na molekulskim sitima, i katjonsko izmenjivačku hromatografiju. Prečišćavanje može da se obavi virusnom filtracijom i razmenom pufera. Kao što je ovde prikazano, protein ActRIIA-hFc je prečišćen do čistoće >98% na osnovu hromatografije na molekulskim sitima i >95% na osnovu SDS PAGE. Ovaj nivo čistoće je bio dovoljan da se ostvari željeno dejstvo na kosti miševa i prihvatljiv bezbednosni profil kod miševa, pacova i nehumanih primata.
[0203] Fuzioni gen koji kodira vodeću sekvencu za prečišćavanje, kao što je sekvenca mesta raskidanja poli-(His)/enterokinaze na N-terminusu željenog dela rekombinantnog polipeptida ActRIIA, može da omogući prečišćavanje eksprimiranog fuzionog proteina pomoću afinitetne hromatografije koristeći smolu Ni2+ metala. Vodeća sekvenca za prečišćavanje zatim može da se ukloni tretiranjem enterokinazom, što daje prečišćeni polipeptid ActRIIA (npr. vidite Hochuli et al., (1987) J. Chromatography 411:177; i Janknecht et al., PNAS USA 88:8972).
[0204] Tehnike za proizvodnju fuzionih gena su dobro poznate. Suštinski, spajanje različitih fragmenata DNK koji kodiraju različite polipeptidne sekvence se vrši u skladu sa konvencionalnim tehnikama, koristeći terminuse sa tupim krajem ili pomerenim krajem za ligaciju, restriktivnu enzimsku digestiju za dobijanje odgovarajućih terminusa, popunjavanje lepljivih krajeva po potrebi, tretman alkalnom fosfatazom da bi se izbeglo neželjeno spajanje, i enzimsku ligaciju. Fuzioni gen može da se sintetiše konvencionalnim tehnikama, uključujući automatizovani sintetizator DNK. Alternativno, PCR amplifikacija fragmenata gena može da se obavi koristeći kotvene prajmere koji dovode do komplementarnih prepusta između dva uzastopna fragmenta gena koji zatim mogu komplementarno da se vežu kako bi se dobila himerna sekvenca gena (vidite, na primer, Current Protocols in Molecular Biology, izdav. Ausubel et al., John Wiley & Sons: 1992).
[0205] Fuzioni protein ActRIIA-Fc može da se eksprimira u stabilno transficiranim CHO-DUKX Bl 1 ćelijama iz vektora pAID4 (SV40 ori/pojačavač, CMV promoter), koristeći vodeću sekvencu tkivnog plazminogena SEQ ID NO:9. Fc deo je Fc sekvenca humanog IgG1, kao što je prikazano u SEQ ID NO:7. U određenim primerima, nakon ekspresije, sadržani protein ima, u proseku, od oko 1,5 do 2,5 mola sijalinske kiseline po molekulu fuzionog proteina ActRIIA-Fc.
[0206] Kod ljudskih ispitanika, dugačak poluživot u serumu fuzije ActRIIA-Fc može biti 25-32 dana. Pored toga, materijal koji je eksprimiran u CHO ćelijama može imati veći afinitet prema aktivin B ligandu nego što je objavljeno za fuzioni protein ActRIIA-hFc koji je eksprimiran u humanim 293 ćelijama (del Re et al., J Biol Chem. 2004 Dec 17;279(51):53126-35). Dodatno, bez ograničavanja na teoriju, upotreba vodeće sekvence TPA obezbedila je veću proizvodnju nego druge liderske sekvence i, za razliku od ActRIIA-Fc eksprimiranog sa nativnim liderom, može obezbediti N-terminalnu sekvencu velike čistoće. Upotreba nativne vodeće sekvence može dovesti do dve velike vrste ActRIIA-Fc, obe sa različitom N-terminalnom sekvencom.
7.9.2 INHIBITORI SIGNALIZACIJE ACTRIIB
4
[0207] Kao što se ovde koristi, termin „ActRIIB“ odnosi se na porodicu proteina receptora aktivina tipa IIB (ActRIIB) bilo koje vrste, i na varijante dobijene od takvih proteina ActRIIB putem mutageneze i drugih modifikacija. Upućivanje na ActRIIB u ovom tekstu je upućivanje na bilo koji od trenutno identifikovanih oblika receptora. Članovi porodice ActRIIB su generalno transmembranski proteini, sastavljeni od ekstracelularnog domena koji vezuje ligand sa regionom bogatim cisteinom, transmembranskog domena, i domena citoplazme sa predviđenom aktivnošću serin/treonin kinaze.
[0208] Inhibitori signalizacije ActRIIB uključuju, bez ograničenja, rastvorljive polipeptide ActRIIB koji vezuju aktivin; antitela koja se vezuju za aktivin (naročito podjedinice A ili B aktivina, takođe se nazivaju i βA ili βB) i ometaju vezivanje ActRIIB; antitela koja se vezuju sa ActRIIB i ometaju vezivanje aktivina; proteine koji nisu antitela izabrane zbog vezivanja aktivina ili ActRIIB; i randomizovane peptide koji su izabrani zbog vezivanja aktivina ili ActRIIB, koji mogu biti konjugovani sa Fc domenom.
[0209] U određenim primerima, dva ili više različitih proteina (ili drugih ostataka) sa aktivnošću vezivanja aktivina ili ActRIIB, naročito vezivači aktivina koji blokiraju mesta vezivanja tipa I (npr. rastvorljivi receptor aktivina tipa I), odnosno tipa II (npr. rastvorljivi receptor aktivina tipa II), mogu međusobno da se povežu dajući bifunkcionalni ili multifunkcionalni vezujući molekul koji inhibira ActRIIB, te može da se koristi u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani. U određenim primerima, antagonisti ose signalizacije aktivin-ActRIIB koji inhibiraju ActRIIB uključuju aptamere nukleinskih kiselina, male molekule i druge agense koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani.
(a) Inhibitori signalizacije ActRIIB koji sadrže polipeptide ActRIIB
[0210] Kao što se ovde koristi, termin „polipeptid ActRIIB“ odnosi se na polipeptide koji sadrže bilo koji prirodni polipeptid člana porodice ActRIIB, kao i bilo koju njegovu varijantu (uključujući mutante, fragmente, fuzije i peptidomimetičke oblike) koja zadržava korisnu aktivnost. Na primer, polipeptidi ActRIIB uključuju polipeptide dobijene od sekvence bilo kog poznatog receptora ActRIIB koji ima sekvencu koja je najmanje oko 80% identična sekvenci polipeptida ActRIIB, i opciono je identična najmanje 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili više. Na primer, polipeptid ActRIIB može da se vezuje za protein ActRIIB i/ili aktivin, i da inhibira njegovu funkciju. Jedan primer za polipeptid ActRIIB uključuje prekursorski polipeptid humanog ActRIIB (SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28). Što se tiče prekursorskog polipeptida ActRIIB čija aminokiselinska sekvenca je prikazana kao SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 (tj. prekursorski polipeptid humanog ActRIIB), signalni peptid prekursorskog polipeptida ActRIIB se nalazi na aminokiselinama 1 do 18; ekstracelularni domen se nalazi na aminokiselinama 19 do 134, a potencijalna N-vezana mesta glikozilacije se nalaze na aminokiselinskim pozicijama 42 i 65. Sekvenca nukleinske kiseline koja kodira prekursorski polipeptid humanog ActRIIB SEQ ID NO:16 je otkrivena kao SEQ ID NO:19 (SEQ ID NO:19 obezbeđuje alanin na kodonu koji odgovara aminokiselinskoj poziciji 64, ali lako može da se izmeni od strane stručnjaka za oblast koristeći postupke koji su poznati u struci da se umesto toga obezbedi arginin na kodonu koji odgovara aminokiselinskoj poziciji 64). Za opis sekvenci, vidite tabelu 21.
[0211] Numeracija aminokiselina za sve polipeptide povezane sa ActRIIB koji su ovde opisani zasniva se na aminokiselinskoj numeraciji za SEQ ID NO:16 i SEQ ID NO:28 (koje se razlikuju samo po aminokiselini koja je eksprimirana na poziciji 64), osim ako izričito nije naznačeno drugačije. Na primer, ako je opisano da polipeptid ActRIIB ima supstituciju/mutaciju na aminokiselinskoj poziciji 79, podrazumeva se da se pozicija 79 odnosi na 79. aminokiselinu u SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28, iz koje je dobijen polipeptid ActRIIB. Slično tome, ako je opisano da polipeptid ActRIIB ima alanin ili arginin na aminokiselinskoj poziciji 64, podrazumeva se da se pozicija 64 odnosi na 64. aminokiselinu u SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28, iz koje je dobijen polipeptid ActRIIB.
[0212] Inhibitori signalizacije ActRIIB koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani mogu da sadrže domen ActRIIB koji vezuje aktivin. Domen ActRIIB koji vezuje aktivin može da sadrži ekstracelularni domen ActRIIB, ili njegov deo. U specifičnim otelotvorenjima, ekstracelularni domen ActRIIB ili njegov deo je rastvorljiv. Ilustrativni modifikovani oblici polipeptida ActRIIB su otkriveni u U.S. publikacijama patentne prijave br. 20090005308 i 20100068215.
[0213] Polipeptidi ActRIIB koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani mogu biti rastvorljivi polipeptidi ActRIIB. Termin „rastvorljivi polipeptid ActRIIB“ obično se odnosi na polipeptide koji sadrže ekstracelularni domen proteina ActRIIB, uključujući bilo koji prirodni ekstracelularni domen proteina ActRIIB, kao i bilo koje njegove varijante (uključujući mutante, fragmente i peptidomimetičke oblike). Rastvorljivi polipeptidi ActRIIB mogu da se vezuju za aktivin; međutim, protein ActRIIB divljeg tipa ne pokazuje značajnu selektivnost u vezivanju aktivina u odnosu na GDF8/11. Na primer, u postupcima koji su ovde obezbeđeni mogu da se koriste izmenjeni oblici ActRIIB sa različitim karakteristikama vezivanja. Takvi izmenjeni oblici su objavljeni, npr. u Međunarodnim publikacijama patentne prijave br. WO 2006/012627 i WO 2010/019261. Nativnim ili izmenjenim proteinima ActRIIB može se dati dodatna specifičnost za aktivin putem kuplovanja sa drugim vezujućim agensom koji je selektivan za aktivin. Primeri za rastvorljive polipeptide ActRIIB uključuju ekstracelularni domen polipeptida humanog ActRIIB (npr. SEQ ID NO: 17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, i 43).
[0214] Pokazalo se da Fc fuzioni protein koji ima ekstracelularnu sekvencu ActRIIB koju su otkrili Hilden et al. (Blood, 1994, 83(8):2163-70), koji ima alanin na poziciji koja odgovara aminokiselini 64 aminokiselinske sekvence prekursora ActRIIB, tj. SEQ ID NO: 16 (ovde se naziva „A64“) ima relativno mali afinitet prema aktivinu i GDF-11. Nasuprot tome, Fc fuzioni protein sa argininom na poziciji 64 aminokiselinske sekvence prekursora ActRIIB (ovde se naziva „R64“) ima afinitet prema aktivinu i GDF-11 u rasponu od malog nanomolarnog do velikog pikomolarnog (vidite, npr. U.S publikaciju patentne prijave br.
20100068215). Aminokiselinska sekvenca prekursora ActRIIB sa argininom na poziciji 64 prikazana je u SEQ ID NO:28. Tako, polipeptidi ActRIIB koji se koriste u skladu sa kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani mogu da sadrže (i) alanin na poziciji koja odgovara aminokiselini 64 aminokiselinske sekvence prekursora ActRIIB, tj. SEQ ID NO: 16; ili (ii) arginin na poziciji 64 aminokiselinske sekvence prekursora ActRIIB, tj. SEQ ID NO:28. Alternativno, polipeptidi ActRIIB koji se koriste u skladu sa kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani mogu da sadrže aminokiselinu koja nije alanin niti arginin na poziciji koja odgovara aminokiselini 64 aminokiselinske sekvence prekursora ActRIIB, tj. SEQ ID NO: 16 ili SEQ ID NO:28.
[0215] Pokazalo se da delecija prolinskog čvora na C-terminusu ekstracelularnog domena ActRIIB smanjuje afinitet receptora prema aktivinu (vidite, npr. Attisano et al., Cell, 1992, 68(1):97-108). Fuzioni protein ActRIIB-Fc koji sadrži aminokiseline 20-119 iz SEQ ID NO: 28 (tj. SEQ ID NO:32), „ActRIIB(20-119)-Fc“ ima smanjeno vezivanje za GDF-11 i aktivin u odnosu na fuzioni protein ActRIIB-Fc koji sadrži aminokiseline 20-134 iz SEQ ID NO: 28 (tj. SEQ ID NO:31), „ActRIIB(20-134)-Fc“ koji sadrži region prolinskog čvora i kompletan domen jukstamembrane. Međutim, fuzioni protein ActRIIB-Fc koji sadrži aminokiseline 20-129 iz SEQ ID NO: 28, „ActRIIB(20-129)-Fc“ zadržava sličnu, ali donekle smanjenu aktivnost u odnosu na neskraćeni ekstracelularni domen ActRIIB, čak i ako je region prolinskog čvora poremećen. Tako, očekuje se da će svi polipeptidi ActRIIB koji sadrže ekstracelularne domene koji se završavaju na aminokiselini 134, 133, 132, 131, 130 i 129 iz SEQ ID NO: 28 (ili SEQ ID NO:16) biti aktivni, ali konstrukti koji se završavaju na aminokiselinama 134 ili 133 mogu biti najaktivniji. Slično tome, ne očekuje se da mutacije na bilo kom od ostataka 129-134 u velikoj meri izmene afinitet vezivanja liganda, na šta ukazuje činjenica da mutacije P129 i P130 SEQ ID NO: 28 ne smanjuju značajno vezivanje liganda. Stoga, polipeptidi ActRIIB koji se koriste u skladu sa postupcima i kompozicijama koji su ovde opisani mogu da se završe već na aminokiselini 109 (tj. na poslednjem cisteinu) iz SEQ ID NO:28 (ili SEQ ID NO:16), međutim, očekuje se da oblici koji se završavaju na aminokiselinskoj poziciji 109 i 119, ili između njih, u SEQ ID NO:28 (ili SEQ ID NO:16) imaju smanjenu sposobnost vezivanja liganda.
[0216] Aminokiselina 29 iz SEQ ID NO:16 i SEQ ID NO:28 predstavlja početni cistein u prekursorskoj sekvenci ActRIIB. Očekuje se da će polipeptid ActRIIB koji počinje od aminokiseline 29 N-terminusa SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28, ili pre tih aminokiselinskih pozicija, zadržati aktivnost vezivanja liganda. Mutacija alanina u asparagin na poziciji 24 SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 uvodi sekvencu N-vezane glikozilacije bez značajnog uticaja na vezivanje liganda. To potvrđuje da se dobro podnose mutacije u regionu između signalnog peptida za raskidanje i unakrsno vezanog regiona cisteina, što odgovara aminokiselinama 20-29 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28. Konkretno, polipeptidi ActRIIB koji počinju na aminokiselinskoj poziciji 20, 21, 22, 23 i 24 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 zadržaće aktivnost, a takođe se očekuje da će polipeptidi ActRIIB koji počinju na aminokiselinskim pozicijama 25, 26, 27, 28 i 29 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 zadržati aktivnost. Polipeptid ActRIIB koji počinje na aminokiselinskoj poziciji 22, 23, 24 ili 25 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 imaće najveću aktivnost.
[0217] Zajedno, aktivni delovi (tj. polipeptidi ActRIIB) prekursorskog proteina ActRIIB (tj. SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28) koji će se koristiti u skladu sa postupcima i kompozicijama koji su ovde opisani uopšteno će sadržati aminokiseline 29-109 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28, i takvi polipeptidi ActRIIB mogu, na primer, početi na ostatku koji odgovara bilo kojoj od aminokiselina 19-29 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završiti se na poziciji koja odgovara bilo kojoj od aminokiselina 109-134 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28. Specifični primeri polipeptida ActRIIB koji su ovde obuhvaćeni uključuju one koji počinju na aminokiselinskoj poziciji od 19-29, 20-29 ili 21-29 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završavaju se na aminokiselinskoj poziciji od 119-134, 119-133 ili 129-134, 129-133 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28. Drugi specifični primeri polipeptida ActRIIB koji su ovde obuhvaćeni uključuju one koji počinju na aminokiselinskoj poziciji od 20-24 (ili 21-24, ili 22-25) iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završavaju se na aminokiselinskoj poziciji od 109-134 (ili 109-133), 119-134 (ili 119-133) ili 129-134 (ili 129-133) iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28. Takođe su razmatrane varijante polipeptida ActRIIB koje spadaju u ove raspone, naročito one koje imaju najmanje 80%, 85%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, ili 99% identičnosti sekvence ili homologije sekvence sa odgovarajućim delom SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28.
[0218] Inhibitori signalizacije ActRIIB koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani mogu da sadrže skraćeni oblik ekstracelularnog domena ActRIIB. To skraćenje može biti na karboksi terminusu i/ili na amino terminusu polipeptida ActRIIB. Skraćenje može imati dužinu 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, or 25 aminokiselina u odnosu na ekstracelularni domen zrelog polipeptida ActRIIB. Skraćenje može biti 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, or 25 N-terminalnih aminokiselina ekstracelularnog domena zrelog polipeptida ActRIIB. Skraćenje može biti 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, or 25 C-terminalnih aminokiselina ekstracelularnog domena zrelog polipeptida ActRIIB. Na primer, skraćeni oblici ActRIIB uključuju polipeptide sa aminokiselinama 20-119; 20-128; 20-129; 20-130; 20-131; 20-132; 20-133; 20-134; 20-131; 21-131; 22-131; 23-131; 24-131; i 25-131, pri čemu se aminokiselinske pozicije odnose na aminokiselinske pozicije u SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28.
[0219] Dodatni primeri za skraćene oblike ActRIIB uključuju (i) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 21-29 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 (opciono počinju na 22-25 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28) i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 109-134 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28; (ii) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 20-29 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 (opciono počinju na 22-25 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28) i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 109-133 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28; (iii) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 20-24 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 (opciono počinju na 22-25 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28) i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 109-133 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28; (iv) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 21-24 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 109-134 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28; (v) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 20-24 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 118-133 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28; (vi) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 21-24 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 118-134 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28; (vii) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 20-24 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 128-133 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28; (viii) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 20-24 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 128-133 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28; (ix) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 21-29 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 118-134 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28; (x) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 20-29 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 118-133 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28; (xi) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 21-29 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 128-134 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28; i (xii) polipeptide koji počinju na bilo kojoj od aminokiselina 20-29 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završavaju se na bilo kojoj od aminokiselina 128-133 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28. Specifično, polipeptidi ActRIIB mogu da sadrže, suštinski se sastoje od, ili se sastoje od aminokiselinske sekvence koja počinje na aminokiselinskoj poziciji 25 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završava se na aminokiselinskoj poziciji 131 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28. Specifičnije, polipeptid ActRIIB može da se sastoji od, ili se suštinski sastoji od aminokiselinske sekvence SEQ ID NO:17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, ili 43.
[0220] Svaki od polipeptida ActRIIB koji su ovde otkriveni može da se proizvede kao homodimer. Svaki od polipeptida ActRIIB koji su ovde otkriveni može da se formuliše kao fuzioni protein koji ima heterologni deo koji sadrži konstantni region teškog lanca IgG, kao što je Fc domen. Svaki od polipeptida ActRIIB koji su ovde otkriveni može da sadrži kiselu aminokiselinu na poziciji koja odgovara poziciji 79 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28, opciono u kombinaciji sa jednom ili više dodatnih aminokiselinskih supstitucija, delecija ili insercija u odnosu na SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28.
[0221] Inhibitori signalizacije ActRIIB koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani mogu da sadrže ekstracelularni domen ActRIIB sa jednom ili više aminokiselinskih supstitucija/mutacija. Takva aminokiselinska supstitucija/mutacija može biti, na primer, zamena leucina na aminokiselinskoj poziciji 79 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 kiselom aminokiselinom, kao što je asparaginska kiselina ili glutaminska kiselina. Na primer, pozicija L79 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 može da se izmeni u polipeptide ekstracelularnog domena ActRIIB kako bi se dobila izmenjena svojstva vezivanja aktivinmiostatina (GDF-11). Mutacije L79A i L79P smanjuju vezivanje GDF-11 u većoj meri nego vezivanje aktivina. Mutacije L79E i L79D zadržavaju vezivanje GDF-11, dok pokazuju značajno smanjeno vezivanje aktivina.
[0222] Inhibitori signalizacije ActRIIB koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani mogu da sadrže skraćeni oblik ekstracelularnog domena ActRIIB koji takođe ima aminokiselinsku supstituciju, npr. zamenu leucina na aminokiselinskoj poziciji 79 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 kiselom aminokiselinom, kao što je asparaginska kiselina ili glutaminska kiselina. U specifičnom otelotvorenju, skraćeni oblik ekstracelularnog domena polipeptida ActRIIB koji takođe ima aminokiselinsku supstituciju koja se koristi u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani je SEQ ID NO:23. Oblici ActRIIB koji su skraćeni i/ili imaju jednu ili više aminokiselinskih supstitucija mogu biti vezani za Fc domen antitela, kao što je prethodno razmotreno.
[0223] Funkcionalno aktivni fragmenti polipeptida ActRIIB mogu da se dobiju, na primer, skriningom polipeptida koji su rekombinantno proizvedeni iz odgovarajućeg fragmenta nukleinske kiseline koja kodira polipeptid ActRIIB. Pored toga, fragmenti mogu da se sintetišu hemijskim putem koristeći tehnike koje su poznate u struci, kao što je Merifildov postupak u čvrstoj fazi sa f-Moc ili t-Boc. Fragmenti mogu da se proizvedu (rekombinantno ili putem hemijske sinteze) i da se testiraju kako bi se identifikovali oni peptidilni fragmenti koji mogu da funkcionišu kao antagonisti (inhibitori) proteina ActRIIB ili signalizacije posredovane aktivinom.
1
[0224] Pored toga, funkcionalno aktivne varijante polipeptida ActRIIB mogu da se dobiju, na primer, skriningom biblioteka modifikovanih polipeptida koji su rekombinantno proizvedeni iz odgovarajućih mutagenizovanih nukleinskih kiselina koje kodiraju polipeptid ActRIIB. Varijante mogu da se proizvedu i da se testiraju kako bi se identifikovale one koje mogu da funkcionišu kao antagonisti (inhibitori) proteina ActRIIB ili signalizacije posredovane aktivinom. Funkcionalna varijanta polipeptida ActRIIB može da sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 75% identična aminokiselinskoj sekvenci izabranoj od SEQ ID NO:17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, i 43. Funkcionalna varijanta može da ima aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 80%, 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identična aminokiselinskoj sekvenci izabranoj od SEQ ID NO:17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, i 43.
[0225] Funkcionalne varijante mogu da se stvore, na primer, modifikacijom strukture polipeptida ActRIIB u svrhe poput povećanja terapeutske efikasnosti, ili stabilnosti (npr. ex vivo rok trajanja i otpornost na proteolitičku razgradnju in vivo). Takvi modifikovani polipeptidi ActRIIB, kada se biraju da zadrže vezivanje aktivina, smatraju se funkcionalnim ekvivalentima prirodnih polipeptida ActRIIB. Modifikovani polipeptidi ActRIIB takođe mogu da se proizvedu, na primer, putem aminokiselinske supstitucije, delecije ili adicije. Na primer, razumno je očekivati da izolovana zamena leucina izoleucinom ili valinom, aspartata glutamatom, treonina serinom, ili slična zamena aminokiseline strukturno srodnom aminokiselinom (npr. konzervativne mutacije) neće imati značajno dejstvo na biološku aktivnost dobijenog molekula. Konzervativne zamene su one koje se odvijaju u okviru porodice aminokiselina koje su srodne po bočnim lancima. Da li promena aminokiselinske sekvence polipeptida ActRIIB dovodi do funkcionalnog homologa, lako može da se utvrdi procenom sposobnosti varijante polipeptida ActRIIB da proizvede odgovor u ćelijama na način sličan polipeptidu ActRIIB divljeg tipa.
[0226] Ovde su otkriveni postupci za stvaranje mutanata, naročito skupova kombinatornih mutanata polipeptida ActRIIB, kao i skraćenih mutanata. Skupovi kombinatornih mutanata su naročito korisni za identifikaciju sekvenci funkcionalnih varijanti. Svrha skrininga takvih kombinatornih biblioteka može biti stvaranje, na primer, varijanti polipeptida ActRIIB koje mogu da deluju kao agonisti ili kao antagonisti, ili koje alternativno imaju potpuno novu aktivnost.
2
[0227] Pokazano je da je žarište koje vezuje ligand ActRIIB definisano ostacima Y31, N33, N35, L38 do T41, E47, E50, Q53 do K55, L57, H58, Y60, S62, K74, W78 do N83, Y85, R87, A92, i E94 do F101 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28. Očekuje se da će konzervativne mutacije na ovim pozicijama biti tolerisane, mada se mutacija K74A dobro podnosi, kao i R40A, K55A, F82A i mutacije na poziciji L79. R40 je K kod Xenopusa, što pokazuje da će se tolerisati bazna aminokiselina na ovoj poziciji. Q53 je R u goveđem ActRIIB i K u ActRIIB Xenopusa, te će stoga aminokiseline uključujući R, K, Q, N i H biti tolerisane na ovoj poziciji. Tako, opšta formula za polipeptid ActRIIB za upotrebu u postupcima i kompozicijama koji su ovde opisani je ona koja sadrži aminokiseline 29-109 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28, ali opciono počinje na aminokiselinskoj poziciji u rasponu od 20-24 ili 22-25 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 i završava se na aminokiselinskoj poziciji u rasponu od 129-134 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28, i sadrži najviše 1, 2, 5 ili 15 konzervativnih aminokiselinskih promena u žarištu koje vezuje ligand, i nijednu, jednu ili više nekonzervativnih izmena na aminokiselinskim pozicijama 40, 53, 55, 74, 79 i/ili 82 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 u žarištu koje vezuje ligand. Takav polipeptid ActRIIB može zadržati više od 80%, 90%, 95% ili 99% identičnosti sekvence ili homologije sekvence sa sekvencom aminokiselina 29-109 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28. Mesta izvan žarišta vezivanja, gde varijabilnost može naročito dobro da se podnosi, uključuju amino i karboksi terminuse ekstracelularnog domena ActRIIB, i pozicije 42-46 i 65-73. Izmena asparagina u alanin na poziciji 65 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 (N65A) zapravo poboljšava vezivanje liganda u okolini A64, te se tako očekuje da neće imati štetan uticaj na vezivanje liganda u okolini R64. Ova promena verovatno eliminiše glikozilaciju na N65 u okolini A64, što pokazuje da će se značajna promena u ovom regionu verovatno tolerisati. Mada se promena R64A loše toleriše, R64K se dobro toleriše, te tako i drugi bazni ostatak, kao što je H može da se toleriše na poziciji 64.
[0228] Kao specifičan primer polipeptida ActRIIB sa mutacijom u domenu koji vezuje ligand, pozitivno naelektrisani aminokiselinski ostatak Asp (D80) iz domena ActRIIB koji vezuje ligand može biti mutiran u drugi aminokiselinski ostatak tako da se varijanta polipeptida ActRIIB prvenstveno vezuje za GDF8, ali ne za aktivin. U jednom specifičnom otelotvorenju, ostatak D80 je promenjen u aminokiselinski ostatak izabran iz grupe koja se sastoji od nenaelektrisanog aminokiselinskog ostatka, negativnog aminokiselinskog ostatka i hidrofobnog aminokiselinskog ostatka. Kao još jedan specifičan primer, hidrofobni ostatak L79 može da se izmeni u kisele aminokiseline asparaginsku kiselinu ili glutaminsku kiselinu, što značajno smanjuje vezivanje aktivina uz održavanje vezivanja GDF1 1. Kao što će biti jasno stručnjaku za oblast, većina opisanih mutacija, varijanti ili modifikacija može da se načini na nivou nukleinske kiseline, ili, u nekim slučajevima, putem posttranslacione modifikacije ili hemijske sinteze. Takve tehnike su dobro poznate u struci.
[0229] Inhibitori signalizacije ActRIIB koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani sadrže konjugat/fuzioni protein koji sadrži ekstracelularni domen (npr. domen koji vezuje aktivin) receptora ActRIIB povezan sa Fc delom antitela. Takvi konjugati/fuzioni proteini mogu da sadrže bilo koji od polipeptida ActRIIB koji su ovde otkriveni (npr. bilo koji od SEQ ID NO:17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, ili 43), bilo koje polipeptide ActRIIB koji su poznati u struci, ili bilo koje polipeptide ActRIIB koji su stvoreni koristeći postupke koji su poznati u struci i/ili su ovde dati.
[0230] Ekstracelularni domen može biti vezan sa Fc delom antitela putem linkera, npr. peptidnog linkera. Primeri za linkere uključuju kratke polipeptidne sekvence poput 2-10, 2-5, 2-4, 2-3 aminokiselinskih ostataka (npr. ostataka glicina), kao što je, na primer, linker Gly-Gly-Gly. U jednom specifičnom otelotvorenju, linker sadrži aminokiselinsku sekvencu Gly-Gly-Gly (GGG). U drugom specifičnom otelotvorenju, linker sadrži aminokiselinsku sekvencu Thr-Gly-Gly-Gly (TGGG). Opciono, Fc domen ima jednu ili više mutacija na ostacima kao što su Asp-265, lizin 322, i Asn-434. U određenim slučajevima, mutantni Fc domen koji ima jednu ili više ovih mutacija (npr. mutaciju Asp-265) ima smanjenu sposobnost da se vezuje za receptor Fcy u odnosu na Fc domen divljeg tipa. U drugim slučajevima, mutantni Fc domen koji ima jednu ili više ovih mutacija (npr. mutaciju Asn-434) ima povećanu sposobnost da se vezuje za Fc receptor srodan MHC klasi I (FcRN) u odnosu na Fc domen divljeg tipa. Primeri za fuzione proteine koji sadrže rastvorljivi ekstracelularni domen ActRIIB fuzionisan sa Fc domenom dati su u SEQ ID NO:20, 21, 24, 25, 34, 35, 38, 39, 40, 41, 44, 46, i 47.
[0231] Inhibitori signalizacije ActRIIB koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani mogu da sadrže ekstracelularni domen ActRIIB, ili njegov deo, povezan sa Fc delom antitela, pri čemu pomenuti inhibitor signalizacije ActRIIB sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 75% identična aminokiselinskoj sekvenci izabranoj od SEQ ID NO:20, 21, 24, 25, 34, 35, 38, 39, 40, 41, 44, 46, i 47. Inhibitori signalizacije ActRIIB koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani mogu da sadrže ekstracelularni
4
domen ActRIIB, ili njegov deo, povezan sa Fc delom antitela, pri čemu pomenuti inhibitor signalizacije ActRIIB sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 80%, 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, ili 99% identična aminokiselinskoj sekvenci izabranoj od SEQ ID NO:20, 21, 24, 25, 34, 35, 38, 39, 40, 41, 44, 46, i 47.
[0232] Inhibitor signalizacije ActRIIB koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani može biti fuzioni protein nastao od ekstracelularnog domena humanog receptora ActRIIB i Fc dela IgG1. Inhibitor signalizacije ActRIIB koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani može biti fuzioni protein nastao od skraćenog ekstracelularnog domena humanog receptora ActRIIB i Fc dela IgG1. Inhibitor signalizacije ActRIIB koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani može biti fuzioni protein nastao od skraćenog ekstracelularnog domena humanog receptora ActRIIB i Fc dela IgG1, pri čemu skraćeni ekstracelularni domen humanog receptora ActRIIB ima jednu ili više aminokiselinskih supstitucija na aminokiselinskoj poziciji koja odgovara aminokiselini 79 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28. Aminokiselinska supstitucija na aminokiselinskoj poziciji koja odgovara aminokiselini 79 iz SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 može biti supstitucija leucina asparaginskom kiselinom (tj. mutacija L79D).
[0233] Inhibitor signalizacije ActRIIB koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani može biti SEQ ID NO:24 ili 25, što predstavlja fuzioni protein nastao od ekstracelularnog domena receptora humanog ActRIIB i Fc dela IgG1, pri čemu pomenuti ekstracelularni domen ActRIIB sadrži aminokiseline 25-131 iz SEQ ID NO:28 sa mutacijom L79D. Sekvenca nukleinske kiseline koja kodira fuzioni protein ActRIIB-Fc SEQ ID NO:24 data je u SEQ ID NO:45.
[0234] Inhibitor signalizacije ActRIIB koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani može biti SEQ ID NO:34 ili 35, što predstavlja fuzioni protein nastao od ekstracelularnog domena receptora humanog ActRIIB i Fc dela IgG1, pri čemu pomenuti ekstracelularni domen ActRIIB sadrži aminokiseline 25-131 iz SEQ ID NO:16 sa mutacijom L79D.
[0235] Mesta prepoznavanja glikozilacije vezane za asparagin obično sadrže tripeptidnu sekvencu, asparagin-X-treonin (ili asparagin-X-serin) (gde „X“ predstavlja bilo koju aminokiselinu) koju specifično prepoznaju odgovarajući ćelijski enzimi za glikozilaciju. Izmena takođe mogu da se načini adicijom, ili supstitucijom putem jednog ili više ostataka serina ili treonina u sekvenci polipeptida ActRIIB divljeg tipa (za O-vezana mesta glikozilacije). Različite aminokiselinske supstitucije ili delecije na jednom ili na oba od prve ili treće aminokiselinske pozicije mesta prepoznavanja glikozilacije (i/ili aminokiselinska delecija na drugoj poziciji) dovode do nedostatka glikozilacije na modifikovanoj tripeptidnoj sekvenci. Drugi način za povećanje broja ugljovodoničnih ostataka na polipeptidu ActRIIB je putem hemijskog ili enzimskog kuplovanja glikozida sa polipeptidom ActRIIB. U zavisnosti od režima kuplovanja koji se koristi, šećeri mogu da se vežu za (a) arginin i histidin; (b) slobodne karboksilne grupe; (c) slobodne sulfhidrilne grupe poput cisteina; (d) slobodne hidroksilne grupe poput serina, treonina ili hidroksiprolina; (e) aromatične ostatke kao što su ostaci fenilalanina, tirozina ili triptofana; ili (f) amidnu grupu glutamina. Ovi postupci su opisani u Međunarodnoj patentnoj prijavi br. WO 87/05330, objavljenoj 11. septembra 1987. godine i u Aplin i Wriston (1981) CRC Crit. Rev. Biochem., str.259-306. Uklanjanje jednog ili više ugljovodoničnih ostataka koji su prisutni na polipeptidu ActRIIB može da se ostvari hemijskim i/ili enzimskim putem. Hemijska deglikozilacija može da uključuje, na primer, izlaganje polipeptida ActRIIB trifluormetansulfonskoj kiselini ili ekvivalentnom jedinjenju. Ovo tretiranje dovodi do raskidanja većine ili svih šećera osim vezujućeg šećera (N-acetil glukozamin ili N-acetil galaktozamin), pri čemu aminokiselinska sekvenca ostaje netaknuta. Hemijsku deglikozilaciju su dalje opisali Hakimuddin et al. (1987) Arch. Biochem. Biophys.
259:52 i Edge et al. (1981) Anal. Biochem. 118:131. Enzimsko raskidanje ugljovodoničnih ostataka na polipeptidima ActRIIB može da se postigne upotrebom različitih endo- i egzoglikozidaza, kao što su opisali Thotakura et al. (1987) Meth. Enzymol. 138:350. Sekvenca polipeptida ActRIIB može, po potrebi, da se prilagodi, u zavisnosti od vrste ekspresionog sistema koji se koristi, pošto ćelije sisara, kvasaca, insekata i biljaka mogu da uvedu različite obrasce glikozilacije na koje može da utiče aminokiselinska sekvenca peptida. Uopšteno, proteini ActRIIB za upotrebu kod ljudi biće eksprimirani u ćelijskoj liniji sisara koja obezbeđuje odgovarajuću glikozilaciju, kao što su HEK293 ili CHO ćelijske linije, mada se očekuje da će biti korisni i drugi ekspresioni sistemi, kao što su druge ekspresione ćelijske linije sisara, ćelijske linije kvasaca sa konstruisanim enzimima za glikozilaciju i ćelije insekata.
[0236] U specifičnim primerima, ovde su obuhvaćeni mutirani polipeptidi ActRIIB koji sadrže adiciju dodatnog N-vezanog mesta glikozilacije (N-X-S/T) koje povećava poluživot fuzionog proteina ActRIIB-Fc u serumu, u odnosu na oblik ActRIIB(R64)-Fc. U jednom specifičnom primeru, uvođenje asparagina na poziciji 24 u SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28 (A24N) dovodi do nastanka sekvence NXT koja daje duži poluživot. Druge sekvence NX(T/S) mogu se naći na 42-44 (NQS) i 65-67 (NSS), mada potonja možda nije efikasno glikozilovana sa R na poziciji 64 (tj. u polipeptidima R64). Sekvence N-X-S/T mogu uopšteno da se uvode na pozicijama izvan žarišta koje vezuje ligand ActRIIB, koje je prethodno detaljno prikazano. Naročito posebna mesta za uvođenje neendogenih sekvenci N-X-S/T uključuju aminokiseline 20-29, 20-24, 22-25, 109-134, 120-134 ili 129-134 iz SEQ ID NO: 16 ili SEQ ID NO:28. Sekvence N-X-S/T takođe mogu da se uvedu u linker između sekvence ActRIIB i Fc ili druge fuzione komponente. Takvo mesto može da se uvede uz minimalni trud putem uvođenja N na odgovarajuću poziciju u odnosu na prethodno postojeći S ili T, ili putem uvođenja S ili T na poziciji koja odgovara prethodno postojećem N. Tako, željene izmene koje bi stvorile N-vezano mesto glikozilacije su: A24N, R64N, S67N (moguće u kombinaciji sa izmenom N65A), E106N, R112N, G120N, E123N, P129N, A132N, R112S i R112T (gde sve aminokiselinske pozicije odgovaraju pozicijama na kojima se nalaze u SEQ ID NO:16 ili SEQ ID NO:28). Svaki S za koji je predviđeno da bude glikozilovan može da se izmeni u T bez nastanka imunogenog mesta, zahvaljujući zaštiti koju daje glikozilacija. Slično tome, svaki T za koji je predviđeno da bude glikozilovan može da se izmeni u S. Tako, ovde su obuhvaćene izmene S67T i S44T. Slično tome, u varijanti A24N, može da se koristi izmena S26T. Shodno tome, polipeptid ActRIIB može da uključuje jednu ili više dodatnih, neendogenih sekvenci konsenzusa N-vezane glikozilacije.
[0237] Različiti testovi za skrining mogu da se koriste za procenu varijanti polipeptida ActRIIB. Na primer, može da se ispita sposobnost varijante polipeptida ActRIIB da se vezuje za ligand ActRIIB, da sprečava vezivanje liganda ActRIIB za polipeptid ActRIIB ili da ometa signalizaciju koju izaziva ligand ActRIIB. Aktivnost polipeptida ActRIIB ili njegovih varijanti takođe može da se testira u testu na bazi ćelija ili u in vivo testu.
[0238] Mogu da se stvore kombinatorno dobijene varijante koje imaju selektivnu, ili generalno povećanu potentnost u odnosu na prirodni polipeptid ActRIIB. Slično tome, mutageneza može dati varijante koje imaju intracelularni poluživot dramatično različit od odgovarajućeg polipeptida ActRIIB divljeg tipa. Na primer, izmenjeni protein može da se učini stabilnijim ili manje stabilnim na proteolitičku razgradnju ili na druge ćelijske procese koji dovode do uništavanja nativnog polipeptida ActRIIB, ili njegove inaktivacije na drugi način. Takve varijante, i geni koji ih kodiraju, mogu da se koriste da se nivo polipeptida ActRIIB izmeni modulacijom poluživota polipeptida ActRIIB. Na primer, kratak poluživot može dovesti do prolaznijeg biološkog dejstva i može da omogući bolju kontrolu nivoa rekombinantnog polipeptida ActRIIB kod ispitanika. U Fc fuzionom proteinu, da bi se izmenio poluživot proteina, mutacije mogu da se načine u linkeru (ako postoji) i/ili Fc delu.
[0239] Kombinatorna biblioteka može da se proizvede putem degenerisane biblioteke gena koji kodiraju biblioteku polipeptida, od kojih svaki sadrži najmanje deo sekvenci potencijalnih polipeptida ActRIIB. Na primer, smeša sintetičkih oligonukleotida može enzimski da se ligira u sekvence gena tako da degenerisani skup nukleotidnih sekvenci potencijalnih polipeptida ActRIIB može da se eksprimira u vidu pojedinačnih polipeptida, ili alternativno, kao skup većih fuzionih proteina (npr. za displej faga).
[0240] Postoje brojni načini na koje biblioteka potencijalnih homologa može da se dobije iz degenerisane oligonukleotidne sekvence. Hemijska sinteza degenerisane sekvence gena može da se obavi u automatskom sintetizatoru DNK, i sintetički geni zatim mogu da se ligiraju u odgovarajući vektor za ekspresiju. Sinteza degenerisanih oligonukleotida je dobro poznata u struci (vidite, na primer, Narang, S A (1983) Tetrahedron 39:3; Itakura et al., (1981) Recombinant DNA, Proc. 3rd Cleveland Sympos. Macromolecules, ed. AG Walton, Amsterdam: Elsevier str.273-289; Itakura et al., (1984) Annu. Rev. Biochem.53:323; Itakura et al., (1984) Science 198:1056; Ike et al., (1983) Nucleic Acid Res. 11:477). Takve tehnike su korišćene u usmerenom razvoju drugih proteina (vidite, na primer, Scott et al., (1990) Science 249:386-390; Roberts et al., (1992) PNAS USA 89:2429-2433; Devlin et al., (1990) Science 249: 404-406; Cwirla et al., (1990) PNAS USA 87: 6378-6382; kao i U.S. pat. br.
5,223,409, 5,198,346, i 5,096,815).
[0241] Alternativno, drugi oblici mutageneze mogu da se koriste za stvaranje kombinatorne biblioteke. Na primer, varijante polipeptida ActRIIB mogu da se dobiju i izoluju iz biblioteke putem skrininga, koristeći, na primer, ciljanu mutagenezu sa alaninom, i slično (Ruf et al., (1994) Biochemistry 33:1565-1572; Wang et al., (1994) J. Biol. Chem. 269:3095-3099; Balint et al., (1993) Gene 137:109-118; Grodberg et al., (1993) Eur. J. Biochem.218:597-601; Nagashima et al., (1993) J. Biol. Chem. 268:2888-2892; Lowman et al., (1991) Biochemistry 30:10832-10838; i Cunningham et al., (1989) Science 244:1081-1085), ciljanu mutagenezu sa linkerom (Gustin et al., (1993) Virology 193:653-660; Brown et al., (1992) Mol. Cell Biol.
12:2644-2652; McKnight et al., (1982) Science 232:316); saturacionu mutagenezu (Meyers et al., (1986) Science 232:613); PCR mutagenezu (Leung et al., (1989) Method Cell Mol Biol 1:11-19); ili nasumičnu mutagenezu, uključujući hemijsku mutagenezu, itd.. (Miller et al., (1992) A Short Course in Bacterial Genetics, CSHL Press, Cold Spring Harbor, N.Y.; i Greener et al., (1994) Strategies in Mol Biol 7:32-34). Ciljana mutageneza sa linkerom, naročito u kombinatornoj postavci, predstavlja pogodan postupak za identifikaciju skraćenih (biološki aktivnih) oblika polipeptida ActRIIB.
[0242] U struci je poznat širok raspon tehnika za skrining genskih proizvoda kombinatornih biblioteka načinjenih tačkastim mutacijama i skraćivanjem, i, u tom slučaju, za skrining biblioteka kDNK na genske proizvode koji imaju određeno svojstvo. Takve tehnike će generalno moći da se prilagode za brzi skrining biblioteka gena koje su dobijene kombinatornom mutagenezom polipeptida ActRIIB. Najzastupljenije korišćene tehnike za skrining velikih biblioteka gena obično obuhvataju kloniranje biblioteke gena u replikabilne ekspresione vektore, transformaciju odgovarajućih ćelija u dobijenoj biblioteci vektora, i ekspresiju kombinatornih gena u uslovima u kojima detekcija željene aktivnosti omogućava relativno lako izolovanje vektora koji kodira gen čiji proizvod je detektovan. Poželjni testovi uključuju testove vezivanja aktivina i testove ćelijske signalizacije posredovane aktivinom.
[0243] U određenim otelotvorenjima, polipeptidi ActRIIB mogu dalje da sadrže posttranslacione modifikacije, pored bilo kojih modifikacija koje su prirodno prisutne u polipeptidima ActRIIB. Takve modifikacije uključuju, ali nisu ograničene na, acetilovanje, karboksilaciju, glikozilaciju, fosforilaciju, lipidaciju i acilovanje. Usled toga, modifikovani polipeptidi ActRIIB mogu da sadrže elemente koji nisu aminokiseline, kao što su polietilen glikoli, lipidi, poli- ili monosaharid, i fosfati. Uticaj takvih elemenata koji nisu aminokiseline na funkcionalnost polipeptida ActRIIB može da se testira koristeći bilo koji postupak koji je poznat stručnjaku. Kada se polipeptid ActRIIB proizvodi u ćelijama putem raskidanja nastajućeg oblika polipeptida ActRIIB, posttranslaciona obrada takođe može biti značajna za pravilno savijanje i/ili funkcionisanje proteina. Različite ćelije (kao što su CHO, HeLa, MDCK, 293, W138, NIH-3T3 ili HEK293) imaju specifičnu ćelijsku mašineriju i karakteristične mehanizme za posttranslacione aktivnosti, i mogu se izabrati da bi se osigurala ispravna modifikacija i obrada polipeptida ActRIIB.
[0244] U određenim aspektima, funkcionalne varijante ili modifikovani oblici polipeptida ActRIIB uključuju fuzione proteine koji imaju najmanje deo polipeptida ActRIIB i jedan ili više fuzionih domena. Dobro poznati primeri takvih fuzionih domena uključuju, ali nisu ograničeni na, polihistidin, Glu-Glu, glutation S transferazu (GST), tioredoksin, protein A, protein G, konstantni region teškog lanca imunoglobulina (Fc), protein koji vezuje maltozu (MBP), ili humani serumski albumin. Fuzioni domen može biti izabran tako da daje željenu osobinu. Na primer, neki fuzioni domeni su posebno korisni za izolovanje fuzionih proteina pomoću afinitetne hromatografije. Za svrhe afinitetnog prečišćavanja, koriste se relevantne matrice za afinitetnu hromatografiju, kao što je smola konjugovana sa glutationom, amilazom, i niklom ili kobaltom. Brojne takve matrice su dostupne u obliku „kompleta“, kao što je sistem za prečišćavanje Pharmacia GST i sistem QIAexpressTM (Qiagen) koji su korisni sa (HIS6) fuzionim partnerima. Kao drugi primer, fuzioni domen može biti odabran tako da olakša detekciju polipeptida ActRIIB. Primeri za takve detekcione domene uključuju različite fluorescentne proteine (npr. GFP), kao i „epitopske oznake“, koje su obično kratke peptidne sekvence za koje je dostupno specifično antitelo. Dobro poznate epitopske oznake za koje su specifična monoklonska antitela lako dostupna uključuju FLAG, hemaglutinin virusa gripa (HA), i c-myc oznake. U nekim slučajevima, fuzioni domeni imaju mesto raskidanja pomoću proteaze, recimo za faktor Xa ili trombin, koje omogućava da relevantna proteaza delimično digestuje fuzione proteine, i tako oslobodi rekombinantne proteine iz njih. Oslobođeni proteini zatim mogu da se izoluju iz fuzionog domena pomoću daljeg hromatografskog razdvajanja. U određenim poželjnim otelotvorenjima, polipeptid ActRIIB je fuzionisan sa domenom koji stabilizuje polipeptid ActRIIB in vivo („stabilizujući“ domen). Pod „stabilizacijom“ se misli na sve što povećava poluživot u serumu, bez obzira na to da li je to posledica smanjenog uništavanja, smanjenog klirensa putem bubrega, ili drugog farmakokinetičkog dejstva. Poznato je da fuzije sa Fc delom imunoglobulina daju željene farmakokinetičke osobine širokom rasponu proteina. Slično tome, fuzija sa albuminom humanog seruma može dati željene osobine. Druge vrste fuzionih domena koje mogu da se izaberu uključuju multimerizujuće (npr. dimerizujuće, tetramerizujuće) domene i funkcionalne domene (koji daju dodatnu biološku funkciju, kao što je dodatna stimulacija rasta kostiju ili rasta mišića, po želji).
[0245] Jasno je da različiti elementi fuzionih proteina mogu da se urede na bilo koji način koji je u skladu sa željenom funkcijom. Na primer, polipeptid ActRIIB može da se postavi C-terminalno u odnosu na heterologni domen, ili, alternativno, heterologni domen može da se
1
postavi C-terminalno u odnosu na polipeptid ActRIIB. Domen polipeptida ActRIIB i heterologni domen ne moraju biti susedni u fuzionom proteinu, i dodatni domeni ili aminokiseline mogu biti ubačeni C- ili N-terminalno u odnosu na bilo koji domen ili između domena.
[0246] U određenim otelotvorenjima, polipeptidi ActRIIB sadrže jednu ili više modifikacija koje mogu da stabilizuju polipeptide ActRIIB. Na primer, takve modifikacije produžavaju in vitro poluživot polipeptida ActRIIB, produžavaju poluživot polipeptida ActRIIB u krvotoku ili smanjuju proteolitičku razgradnju polipeptida ActRIIB. Takve stabilizujuće modifikacije uključuju, ali nisu ograničene na fuzione proteine (uključujući, na primer, fuzione proteine koji sadrže polipeptid ActRIIB i stabilizujući domen), modifikacije mesta glikozilacije (uključujući, na primer, dodatak mesta glikozilacije u polipeptid ActRIIB) i modifikacije ugljovodoničnog ostatka (uključujući, na primer, uklanjanje ugljovodoničnih ostataka iz polipeptida ActRIIB). U slučaju fuzionih proteina, polipeptid ActRIIB je fuzionisan sa stabilizujućim domenom kao što je molekul IgG (npr. Fc domen). Kao što se ovde koristi, termin „stabilizujući domen“ ne odnosi se samo na fuzioni domen (npr. Fc), kao što je slučaj kod fuzionih proteina, već uključuje i neproteinske modifikacije kao što je ugljovodonični ostatak, ili neproteinski polimer, kao što je polietilen glikol.
[0247] U određenim otelotvorenjima, izolovani i/ili prečišćeni oblici polipeptida ActRIIB, koji su izolovani od drugih proteina, ili ih suštinski ne sadrže, mogu da se koriste sa postupcima i kompozicijama koje su ovde opisane. Polipeptidi ActRIIB će se obično proizvoditi ekspresijom iz rekombinantnih nukleinskih kiselina.
[0248] U određenim aspektima, ovde su opisane izolovane i/ili rekombinantne nukleinske kiseline koje kodiraju bilo koji od polipeptida ActRIIB (npr. rastvorljive polipeptide ActRIIB), uključujući fragmente, funkcionalne varijante i fuzione proteine koji su ovde otkriveni. Na primer, SEQ ID NO:19 kodira prirodni prekursorski polipeptid humanog ActRIIB. Predmetne nukleinske kiseline mogu biti jednolančane ili dvolančane. Takve nukleinske kiseline mogu biti molekuli DNK ili RNK. Te nukleinske kiseline mogu da se koriste, na primer, u postupcima za dobijanje polipeptida ActRIIB ili kao direktni terapeutski agensi (npr. u genskoj terapiji).
1 1
[0249] U određenim aspektima, dalje je jasno da nukleinske kiseline koje kodiraju polipeptide ActRIIB uključuju nukleinske kiseline koje su varijanta SEQ ID NO: 19, kao i varijante sekvenci tih nukleinskih kiselina koje kodiraju rastvorljive polipeptide ActRIIB (npr. nukleinske kiseline koje kodiraju SEQ ID NO: 17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, i 43). Varijante nukleotidnih sekvenci uključuju sekvence koje se razlikuju po jednoj ili više nukleotidnih supstitucija, adicija ili delecija, kao što su alelne varijante.
[0250] U određenim primerima, sekvence izolovane ili rekombinantne nukleinske kiseline koje mogu da se koriste su najmanje 80%, 85%, 90%, 95%, 97%, 98%, 99% ili 100% identične sa SEQ ID NO:19 ili onim sekvencama nukleinske kiseline koje kodiraju rastvorljive polipeptide ActRIIB (npr. nukleinske kiseline koje kodiraju SEQ ID NO: 17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, i 43). Osobi sa uobičajenim znanjem i veštinama u oblasti će biti jasno da sekvence nukleinskih kiselina komplementarne sa SEQ ID NO:19 ili sekvence onih nukleinskih kiselina koje kodiraju rastvorljive polipeptide ActRIIB (npr. nukleinske kiseline koje kodiraju SEQ ID NO: 17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, i 43), kao i varijante SEQ ID NO:19 ili sekvenci tih nukleinskih kiselina koje kodiraju rastvorljive polipeptide ActRIIB (npr. nukleinske kiseline koje kodiraju SEQ ID NO: 17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, i 43) mogu da se koriste sa postupcima i kompozicijama koji su ovde opisani. U daljim primerima, sekvence nukleinskih kiselina mogu biti izolovane, rekombinantne i/ili fuzionisane sa heterolognom nukleotidnom sekvencom, ili u biblioteci DNK.
[0251] U drugim primerima, nukleinske kiseline koje mogu da se koriste takođe uključuju nukleotidne sekvence koje se hibridizuju pod veoma striktnim uslovima u nukleotidnu sekvencu naznačenu u SEQ ID NO:19 ili sekvence tih nukleinskih kiselina koje kodiraju rastvorljive polipeptide ActRIIB (npr. nukleinske kiseline koje kodiraju SEQ ID NO: 17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, i 43), komplementne sekvence SEQ ID NO:19 ili sekvence tih nukleinskih kiselina koje kodiraju rastvorljive polipeptide ActRIIB (npr. nukleinske kiseline koje kodiraju SEQ ID NO: 17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, i 43), ili njihove fragmente. Kao što je prethodno razmotreno, osobi sa uobičajenim znanjem i veštinama u oblasti će biti jasno da odgovarajući striktni uslovi koji promovišu hibridizaciju DNK mogu da se razlikuju. Osobi sa uobičajenim znanjem i veštinama u oblasti će biti jasno da odgovarajući striktni uslovi koji promovišu hibridizaciju DNK mogu da se razlikuju. Na primer, hibridizacija može da se obavi sa 6,0 puta natrijum hlorida/natrijum
1 2
citrata (SSC) na oko 45 stepeni Celzijusa, nakon čega sledi ispiranje 2,0 puta SSC na 50 stepeni Celzijusa. Na primer, koncentracija soli u koraku ispiranja može da se izabere od male striktnosti od oko 2,0 puta SSC na 50 stepeni Celzijusa do velike striktnosti od oko 0,2 puta SSC na 50 stepeni Celzijusa. Pored toga, temperatura u koraku ispiranja može da se poveća sa uslova male striktnosti na sobnoj temperaturi, oko 22 stepena Celzijusa, na uslove velike striktnosti od oko 65 stepeni Celzijusa. I temperatura i koncentracija soli mogu da se menjaju, ili temperatura ili koncentracija soli mogu da budu konstantne uz promenu druge promenljive. U jednom primeru, nukleinske kiseline koje se hibridizuju pod uslovima male striktnosti od 6 puta SSC na sobnoj temperaturi nakon čega sledi ispiranje sa 2 puta SSC na sobnoj temperaturi mogu da se koriste sa postupcima i kompozicijama koje su ovde opisane.
[0252] Izolovane nukleinske kiseline koje se razlikuju od nukleinskih kiselina prikazanih u SEQ ID NO:19 ili sekvence tih nukleinskih kiselina koje kodiraju rastvorljive polipeptide ActRIIB (npr. nukleinske kiseline koje kodiraju SEQ ID NO: 17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, i 43) takođe mogu da se koriste usled degeneracije genetskog koda. Na primer, više aminokiselina je označeno sa više od jednog tripleta. Kodoni koji specifično identifikuju istu aminokiselinu, ili sinonimi (na primer, CAU i CAC su sinonimi za histidin) mogu dovesti do „tihih“ mutacija koje ne utiču na aminokiselinsku sekvencu proteina. Međutim, očekivano je da će među ćelijama sisara postojati polimorfizmi sekvence DNK koji dovode do promena aminokiselinskih sekvenci predmetnih proteina. Stručnjaku će biti jasno da ove varijacije u jednom ili više nukleotida (do oko 3-5% nukleotida) nukleinskih kiselina koje kodiraju konkretni protein mogu postojati kod pojedinaca određene vrste usled prirode alelnih varijacija. Sve takve varijacije nukleotida i nastali polimorfizmi aminokiselina mogu da se koriste sa postupcima i kompozicijama koji su ovde opisani.
[0253] Rekombinantne nukleinske kiseline mogu biti operativno vezane za jednu ili više regulatornih sekvenci nukleotida u ekspresionom konstruktu. Regulatorne nukleotidne sekvence će obično biti odgovarajuće za ćeliju domaćina koja se koristi za ekspresiju. U struci su poznate brojne vrste odgovarajućih ekspresionih vektora i pogodnih regulatornih sekvenci za različite ćelije domaćine. Tipično, pomenuta jedna ili više regulatornih nukleinskih sekvenci može da uključuje, bez ograničenja, sekvence promotera, vodeće ili signalne sekvence, mesta vezivanja ribozoma, sekvence početka i kraja transkripcije, sekvence početka i kraja translacije, i sekvence pojačavača ili aktivatora. Konstitutivni ili inducibilni promoteri koji su poznati u struci mogu da se koriste sa postupcima i
1
kompozicijama koji su ovde opisani. Promoteri mogu biti prirodni promoteri, ili hibridni promoteri koji kombinuju elemente više od jednog promotera. Ekspresioni konstrukt u ćeliji može biti prisutan na epizomu, kao što je plazmid, ili ekspresioni konstrukt može biti ubačen u hromozom. Ekspresioni vektor može da sadrži selektabilni marker gen koji omogućava selekciju transformisanih ćelija domaćina. Selektabilni marker geni su dobro poznati u struci, i razlikuju se u zavisnosti od ćelije domaćina koja se koristi.
[0254] U određenim aspektima, predmetna nukleinska kiselina je obezbeđena u ekspresionom vektoru koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira polipeptid ActRIIB i operativno je vezana za najmanje jednu regulatornu sekvencu. Regulatorne sekvence su poznate u struci i biraju se da usmere ekspresiju polipeptida ActRIIB. Shodno tome, termin regulatorna sekvenca obuhvata promotere, pojačavače i druge elemente ekspresione kontrole. Primeri za regulatorne sekvence su opisani u Goeddel; Gene Expression Technology: Methods in Enzymology, Academic Press, San Diego, Calif. (1990). Na primer, bilo koja iz širokog raspona sekvenci za kontrolu ekspresije koje kontrolišu ekspresiju sekvence DNK kada su operativno vezane sa njom može da se koristi u ovim vektorima za ekspresiju sekvenci DNK koje kodiraju polipeptid ActRIIB. Takve korisne sekvence za kontrolu ekspresije uključuju, na primer, rane i kasne promotere SV40, tet promoter, neposredni rani promoter adenovirusa ili citomegalovirusa, RSV promotere, lac sistem, trp sistem, TAC ili TRC sistem, T7 promoter čija ekspresija je usmerena pomoću T7 RNK polimeraze, glavne operatorske i promoterske regione faga lambda, kontrolne regione za fd protein omotača, promoter za 3-fosfoglicerat kinazu ili druge glikolitičke enzime, promotere kisele fosfataze, npr. Pho5, promotere .alfa.-razmnožavanja kvasca, polihedronski promoter sistema bakulovirusa i druge sekvence za koje je poznato da kontrolišu ekspresiju gena prokariotskih ili eukariotskih ćelija ili njihovih virusa, i njihove različite kombinacije. Treba razumeti da dizajn ekspresionih vektora može da zavisi od faktora kao što je izbor ćelije domaćina koja se transformiše i/ili vrste proteina čija ekspresija se želi. Štaviše, takođe treba razmotriti broj kopije vektora, sposobnost da se taj broj kopije kontroliše, i ekspresiju bilo kog drugog proteina kodiranog vektorom, kao što su antibiotički markeri.
[0255] Rekombinantna nukleinska kiselina može da se proizvede ligacijom kloniranog gena, ili njegovog dela, u vektor koji je pogodan za ekspresiju u prokariotskim ćelijama, eukariotskim ćelijama (kvasci, ptice, insekti ili sisari) ili u obema. Ekspresioni vehikulumi za proizvodnju rekombinantnog polipeptida ActRIIB uključuju plazmide i druge vektore. Na
1 4
primer, pogodni vektori uključuju plazmide tipa: plazmida dobijenih pomoću pBR322, plazmida dobijenih pomoću pEMBL, plazmida dobijenih pomoću pEX, plazmida dobijenih pomoću pBTac i plazmida dobijenih pomoću pUC za ekspresiju u prokariotskim ćelijama, poput E. coli.
[0256] Neki ekspresioni vektori sisara sadrže i prokariotske sekvence koje olakšavaju propagaciju vektora kod bakterija, i jednu ili više eukariotskih transkripcionih jedinica koje se eksprimiraju u eukariotskim ćelijama. Vektori dobijeni pomoću pcDNAI/amp, pcDNAI/neo, pRc/CMV, pSV2gpt, pSV2neo, pSV2-dhfr, pTk2, pRSVneo, pMSG, pSVT7, pko-neo i pHyg predstavljaju primere ekspresionih vektora sisara koji su pogodni za transfekciju eukariotskih ćelija. Neki od tih vektora su modifikovani sekvencama bakterijskih plazmida, kao što je pBR322, kako bi se olakšala replikacija i selekcija otpornosti na lek kod prokariotskih i eukariotskih ćelija. Alternativno, derivati virusa kao što su goveđi papiloma virus (BPV-1) ili Epštajn-Barov virus (pHEBo, dobijen od pREP i p205) mogu da se koriste za prolaznu ekspresiju proteina u eukariotskim ćelijama. Primeri za druge virusne (uključujući retrovirusne) ekspresione sisteme mogu se naći ispod u opisu sistema za isporuku genske terapije. Različiti postupci koji se koriste u pripremi plazmida i u transformaciji organizama domaćina dobro su poznati u struci. Za druge pogodne ekspresione sisteme za prokariotske i eukariotske ćelije, kao i opšte rekombinantne procedure, vidite Molecular Cloning A Laboratory Manual, 3. izd., izdav. Sambrook, Fritsch and Maniatis (Cold Spring Harbor Laboratory Press, 2001). U nekim slučajevima, može biti poželjno da se rekombinantni polipeptidi eksprimiraju koristeći ekspresioni sistem bakulovirusa. Primeri za takve ekspresione sisteme bakulovirusa uključuju vektore dobijene pomoću pVL (poput pVL1392, pVL1393 i pVL941), vektore dobijene pomoću pAcUW (spoput pAcUW1), i vektore dobijene pomoću pBlueBac (poput pBlueBac III koji sadrži .beta.-gal).
[0257] Može biti određen vektor za proizvodnju predmetnih polipeptida ActRIIB u CHO ćelijama, kao što su vektor Pcmv-Script (Stratagene, La Jolla, Calif.), vektori pcDNA4 (Invitrogen, Carlsbad, Calif.) i vektori pCI-neo (Promega, Madison, Wis.). Kao što će biti jasno, predmetni genski konstrukti mogu da se koriste da se izazove ekspresija predmetnih polipeptida ActRIIB u ćelijama koje su propagirane u kulturi, npr. za proizvodnju proteina, uključujući fuzione proteine ili varijante proteina, za prečišćavanje.
1
[0258] Ovo otkriće se takođe odnosi na ćeliju domaćina koja je transficirana rekombinantnim genom, uključujući kodirajuću sekvencu (npr. SEQ ID NO:19 ili sekvence tih nukleinskih kiselina koje kodiraju rastvorljive polipeptide ActRIIB (npr. nukleinske kiseline koje kodiraju SEQ ID NO: 17, 18, 23, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 36, 37, 42, i 43)) za jedan ili više predmetnih polipeptida ActRIIB. Ćelija domaćin može biti bilo koja prokariotska ili eukariotska ćelija. Na primer, polipeptid ActRIIB može da se eksprimira u bakterijskim ćelijama poput E.coli, ćelijama insekata (npr. koristeći ekspresioni sistem bakulovirusa), kvasaca ili ćelijama sisara. Stručnjacima za oblast su poznate i druge pogodne ćelije domaćini.
[0259] Shodno tome, ovde su opisani postupci za proizvodnju polipeptida ActRIIB. Na primer, ćelija domaćin koja je transficirana ekspresionim vektorom koji kodira polipeptid ActRIIB može da se uzgaja u odgovarajućim uslovima koji omogućavaju da dođe do ekspresije polipeptida ActRIIB. Polipeptid ActRIIB može da se izluči i izoluje iz smeše ćelija i medijuma koji sadrže polipeptid ActRIIB. Alternativno, polipeptid ActRIIB može da se zadrži u citoplazmi ili frakciji membrane, i ćelije da budu sakupljene, lizirane, i protein izolovan. Ćelijska kultura sadrži ćelije domaćine, medijume i druge nusproizvode. Pogodni medijumi za ćelijsku kulturu su dobro poznati u struci. Predmetni polipeptidi ActRIIB mogu da se izoluju iz medijuma za ćelijsku kulturu, iz ćelija domaćina, ili iz oba, koristeći tehnike koje su poznate u struci za prečišćavanje proteina, uključujući jonoizmenjivačku hromatografiju, hromatografiju gel filtracijom, ultrafiltraciju, elektroforezu, imunoafinitetno prečišćavanje sa antitelima koja su specifična za konkretne epitope polipeptida ActRIIB i afinitetno prečišćavanje sa agensom koji se vezuje za domen fuzionisan sa polipeptidom ActRIIB (npr. kolona sa proteinom A može da se koristi za prečišćavanje fuzije ActRIIB-Fc). U poželjnom otelotvorenju, polipeptid ActRIIB je fuzioni protein koji sadrži domen koji olakšava prečišćavanje. U poželjnom otelotvorenju, prečišćavanje se postiže nizom koraka hromatografije na koloni, uključujući, na primer, tri ili više od sledećeg, bilo kojim redom: hromatografiju sa proteinom A, hromatografiju sa Q sefarozom, hromatografiju sa fenil sefarozom, hromatografiju na molekulskim sitima, i katjonsko izmenjivačku hromatografiju. Prečišćavanje može da se obavi virusnom filtracijom i razmenom pufera. Kao što je ovde prikazano, protein ActRIIB-hFc je prečišćen do čistoće >98% na osnovu hromatografije na molekulskim sitima i >95% na osnovu SDS PAGE. Ovaj nivo čistoće je bio dovoljan da se ostvari željeno dejstvo na kosti miševa i prihvatljiv bezbednosni profil kod miševa, pacova i nehumanih primata.
1
[0260] Fuzioni gen koji kodira vodeću sekvencu za prečišćavanje, kao što je sekvenca mesta raskidanja poli-(His)/enterokinaze na N-terminusu željenog dela rekombinantnog polipeptida ActRIIB, može da omogući prečišćavanje eksprimiranog fuzionog proteina pomoću afinitetne hromatografije koristeći smolu Ni2+ metala. Vodeća sekvenca za prečišćavanje zatim može da se ukloni tretiranjem enterokinazom, što daje prečišćeni polipeptid ActRIIB (npr. vidite Hochuli et al., (1987) J. Chromatography 411:177; i Janknecht et al., PNAS USA 88:8972).
[0261] Tehnike za proizvodnju fuzionih gena su dobro poznate. Suštinski, spajanje različitih fragmenata DNK koji kodiraju različite polipeptidne sekvence se vrši u skladu sa konvencionalnim tehnikama, koristeći terminuse sa tupim krajem ili pomerenim krajem za ligaciju, restriktivnu enzimsku digestiju za dobijanje odgovarajućih terminusa, popunjavanje lepljivih krajeva po potrebi, tretman alkalnom fosfatazom da bi se izbeglo neželjeno spajanje, i enzimsku ligaciju. Fuzioni gen može da se sintetiše konvencionalnim tehnikama, uključujući automatizovani sintetizator DNK. Alternativno, PCR amplifikacija fragmenata gena može da se obavi koristeći kotvene prajmere koji dovode do komplementarnih prepusta između dva uzastopna fragmenta gena koji mogu komplementarno da se vežu kako bi se dobila himerna sekvenca gena (vidite, na primer, Current Protocols in Molecular Biology, eds. Ausubel et al., John Wiley & Sons: 1992).
[0262] Fuzioni protein ActRIIB-Fc može da se eksprimira u stabilno transficiranim CHO-DUKX Bl 1 ćelijama iz vektora pAID4 (SV40 ori/pojačavač, CMV promoter), koristeći vodeću sekvencu tkivnog plazminogena SEQ ID NO:8. Fc deo može da sadrži Fc sekvencu humanog IgG1, kao što je prikazano u SEQ ID NO:7. U određenim otelotvorenjima, nakon ekspresije, sadržani protein ima, u proseku, od oko 1,5 do 2,5 mola sijalinske kiseline po molekulu fuzionog proteina ActRIIB-Fc.
[0263] U određenim otelotvorenjima, dugačak poluživot u serumu fuzije ActRIIB-Fc može biti 25-32 dana kod ljudskih ispitanika. Pored toga, materijal koji je eksprimiran u CHO ćelijama može imati veći afinitet prema aktivin B ligandu nego što je objavljeno za fuzioni protein ActRIIB-hFc koji je eksprimiran u humanim 293 ćelijama (del Re et al., J Biol Chem.
2004 Dec 17;279(51):53126-35). Dodatno, bez ograničavanja na teoriju, upotreba vodeće sekvence TPA obezbedila je veću proizvodnju nego druge liderske sekvence i, za razliku od ActRIIB-Fc eksprimiranog sa nativnim liderom, može obezbediti N-terminalnu sekvencu
1
velike čistoće. Upotreba nativne vodeće sekvence može dovesti do dve velike vrste ActRIIB-Fc, obe sa različitom N-terminalnom sekvencom.
7.9.3 DRUGI INHIBITORI SIGNALIZACIJE RECEPTORA ACTRII
[0264] U određenim primerima, inhibitori signalizacije receptora ActRII koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani su jedinjenja nukleinske kiseline.
[0265] Primeri za kategorije jedinjenja nukleinskih kiselina koja kodiraju receptore ActRII uključuju antisens nukleinske kiseline, konstrukte siRNK ili RNKi i konstrukte katalitičkih nukleinskih kiselina. Jedinjenje nukleinske kiseline može biti jednolančano ili dvolančano. Dvolančano jedinjenje takođe može da uključuje regione prepusta ili nekomplementarnosti, gde je jedan ili drugi lanac jednolančani. Jednolančana jedinjenja mogu da uključuju regione samokomplementarnosti, što znači da jedinjenje može da gradi takozvanu strukturu „ukosnice“ ili „matične petlje“, sa regionom strukture dvojne spirale.
[0266] U određenim primerima, jedinjenja nukleinske kiseline koja inhibiraju receptore ActRII mogu da sadrže nukleotidnu sekvencu koja je komplementarna sa regionom koji se sastoji od najviše 1000, najviše 500, najviše 250, najviše 100 ili najviše 50, 35, 30, 25, 22, 20 ili 18 nukleotida kompletne sekvence nukleinske kiseline receptora ActRII ili sekvence nukleinske kiseline aktivina (npr. sekvenca nukleinske kiseline podjedinice aktivina A ili aktivina B, takođe se naziva βA ili βB). U specifičnim primerima, region komplementarnosti će biti najmanje 8 nukleotida, a opciono najmanje 10 ili najmanje 15 nukleotida, i opciono od 15 do 25 nukleotida. Region komplementarnosti može se nalaziti u okviru introna, kodirajuće sekvence ili nekodirajuće sekvence ciljnog transkripta, kao što je deo kodirajuće sekvence. Generalno, jedinjenje nukleinske kiseline koje inhibira receptor ActRII biće dužine od oko 8 do oko 500 nukleotida ili baznih parova, a dužina će opciono biti oko 14 do oko 50 nukleotida. Jedinjenje nukleinske kiseline koje inhibira receptor ActRII može biti DNK (naročito za upotrebu kao antisens), RNK, ili hibrid RNK:DNK. Bilo koji lanac može da uključuje smešu DNK i RNK, kao i modifikovane oblike koji ne mogu lako da se klasifikuju kao DNK ili RNK. Slično tome, jedinjenje dvolančane nukleinske kiseline može biti DNK:DNK, DNK:RNK ili RNK:RNK, i bilo koji lanac takođe može da uključuje smešu
1
DNK i RNK, kao i modifikovane oblike koji ne mogu lako da se klasifikuju kao DNK ili RNK.
[0267] Jedinjenja nukleinske kiseline koja inhibiraju receptor ActRII mogu da uključuju bilo koju od brojnih modifikacija, uključujući jednu ili više modifikacija skeleta (deo šećer-fosfat u prirodnoj nukleinskoj kiselini, uključujući internukleotidne veze) ili baznog dela (purinski ili pirimidinski deo prirodne nukleinske kiseline). U određenim primerima, jedinjenje antisens nukleinske kiseline će imati dužinu od oko 15 do oko 30 nukleotida i često će sadržati jednu ili više modifikacija koje poboljšavaju određene karakteristike, kao što je stabilnost u serumu, stabilnost u ćeliji, ili stabilnost na mestu na koje će se jedinjenje verovatno isporučiti, kao što je, npr. želudac, u slučaju jedinjenja koja se isporučuju oralno, i pluća za jedinjenja koja se udišu. U slučaju konstrukta RNKi, lanac komplementarnosti sa ciljnim transkriptom će obično biti RNK ili njene modifikacije. Drugi lanac može biti RNK, DNK ili bilo koja druga varijacija. Deo dupleksa dvolančanog ili jednolančanog konstrukta „ukosnice“ RNKi u određenim primerima može, imati dužinu od 18 do 40 nukleotida, a opciono dužinu oko 21 do 23 nukleotida, sve dok deluje kao dajser supstrat. Katalitičke ili enzimske nukleinske kiseline mogu biti ribozimi ili enzimi DNK i takođe mogu da sadrže modifikovane oblike. U određenim primerima, jedinjenja nukleinske kiseline koja inhibiraju receptore ActRII mogu da inhibiraju ekspresiju svog cilja za oko 50%, 60%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 99%, ili više, u fiziološkim uslovima i sa koncentracijom gde nonsens ili sens kontrola ima malo ili nepostojeće dejstvo. Koncentracije za testiranje dejstva jedinjenja nukleinskih kiselina uključuju 1, 5, 10 mikromolarnu, ili veću.
[0268] U drugim primerima, inhibitori signalizacije receptora ActRII koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani su antitela. Takva antitela uključuju antitela koja se vezuju za aktivin (naročito podjedinice aktivina A ili B, takođe se nazivaju i βA ili βB) i ometaju vezivanje receptora ActRII; i antitela koja se vezuju za polipeptide receptora ActRII (npr. polipeptid rastvorljivog ActRIIA ili rastvorljivog ActRIIB) i ometaju vezivanje aktivina.
[0269] Koristeći imunogene koji su dobijeni od polipeptida receptora ActRII ili polipeptida aktivina, antiproteinski/antipeptidni antiserumi ili monoklonska antitela mogu da se dobiju prema standardnim protokolima (vidite, na primer, Antibodies: A Laboratory Manual ed. by Harlow and Lane (Cold Spring Harbor Press: 1988)). Sisar, kao što je miš, hrčak ili zec, može
1
da se imunizuje imunogenim oblikom polipeptida receptora ActRII, antigenskim fragmentom koji može da izazove odgovor antitela, ili fuzionim proteinom. Tehnike za davanje imunogenosti proteinu ili peptidu uključuju konjugaciju sa nosačima ili druge tehnike koje su dobro poznate u struci. Imunogeni deo polipeptida receptora ActRII ili aktivina može da se primeni u prisustvu adjuvansa. Napredak imunizacije može da se prati putem detekcije titara antitela u plazmi ili u serumu. Standardna ELISA ili drugi imunološki testovi mogu da se koriste sa imunogenom kao antigenom da bi se procenila koncentracija antitela.
[0270] Nakon imunizacije životinje antigenskim preparatom polipeptida receptora ActRII može se dobiti antiserum i, po želji, poliklonska antitela mogu biti izolovana iz seruma. Za proizvodnju monoklonskih antitela, ćelije koje proizvode antitela (limfociti) mogu da se sakupe od imunizovane životinje i da se fuzionišu putem standardne fuzije somatskih ćelija sa imortalizovanim ćelijama, kao što su ćelije mijeloma, što daje ćelije hibridoma. Takve tehnike su dobro poznate u struci i uključuju, na primer, tehniku hibridoma (koju su prvobitno razvili Kohler i Milstein, (1975) Nature, 256: 495-497), tehniku hibridoma humane B ćelije (Kozbar et al., (1983) Immunology Today, 4: 72), i tehniku EBV-hibridoma za proizvodnju humanih monoklonskih antitela (Cole et al., (1985) Monoclonal Antibodies and Cancer Therapy, Alan R. Liss, Inc. str. 77-96). Ćelije hibridoma mogu imunohemijski da se ispitaju na proizvodnju antitela koja su specifično reaktivna na polipeptid receptora ActRII i monoklonska antitela izolovana iz kulture koja sadrži takve ćelije hibridoma.
[0271] Kao što se ovde koristi, termin „antitelo“ treba da uključuje njegove fragmente koji su takođe specifično reaktivni na predmetni polipeptid. Antitela mogu da se fragmentišu koristeći konvencionalne tehnike, i korisnost fragmenata se ispituje na isti način kao što je prethodno opisano za cela antitela. Na primer, F(ab)2 fragmenti mogu da se dobiju tako što se antitelo tretira pepsinom. Dobijeni F(ab)2 fragmenti mogu da se tretiraju radi smanjivanja disulfidnih mostova, što daje Fab fragmente. Antitelo dalje treba da obuhvata bispecifične, jednolančane, himerne, humanizovane i u potpunosti humane molekule koji imaju afinitet prema polipeptidu receptora ActRII ili aktivina, koji daje najmanje jedan region CDR antitela. Antitelo može dalje da sadrži oznaku koja je za njega vezana i može da se detektuje (npr. oznaka može biti radioizotop, fluorescentno jedinjenje, enzim ili kofaktor enzima).
[0272] U određenim primerima, antitelo je rekombinantno antitelo, pri čemu taj termin obuhvata svako antitelo koje je delimično dobijeno tehnikama molekularne biologije,
11
uključujući CDR-graftovana ili himerna antitela, humana i druga antitela sastavljena od domena antitela izabranih iz biblioteke, jednolančana antitela i jednodomenska antitela (npr. humani VH proteini ili kamelidni VHH proteini). U određenim primerima, antitelo može biti monoklonsko antitelo. Na primer, postupak za dobijanje monoklonskog antitela koje se specifično vezuje za polipeptid receptora ActRII ili polipeptid aktivina može da obuhvata primenu na mišu količine imunogene kompozicije koja sadrži polipeptid antigena a koja je delotvorna za stimulaciju detektabilnog imunskog odgovora, dobijanje ćelija koje proizvode antitela (npr. ćelije slezine) od miša i fuzionisanje ćelija koje proizvode antitelo sa ćelijama mijeloma, što daje hibridome koji proizvode antitelo, i testiranje hibridoma koji proizvode antitelo kako bi se identifikovao hibridom koji proizvodi monoklonsko antitelo koje se specifično vezuje za antigen. Nakon što je dobijen, hibridom može da se propagira u ćelijskoj kulturi, opciono u uslovima uzgajanja u kojima ćelije dobijene od hibridoma proizvode monoklonsko antitelo koje se specifično vezuje za antigen. Monoklonsko antitelo može da se prečisti iz ćelijske kulture.
[0273] Pridev „koje specifično reaguje sa“, kako se koristi u pogledu antitela, treba da znači, kao što je uobičajeno poznato u struci, da je antitelo u dovoljnoj meri selektivno u pogledu antigena od interesa (npr. polipeptida receptora ActRII) i drugih antigena koji nisu od interesa da je antitelo korisno, u najmanju ruku, za detekciju prisustva antigena od interesa u određenoj vrsti biološkog uzorka. U određenim postupcima korišćenja antitela, kao što su terapeutske primene, može biti poželjan veći stepen specifičnosti u vezivanju. Monoklonska antitela obično imaju veću sklonost (u poređenju sa poliklonskim antitelima) da delotvorno prave razliku između željenih antigena i unakrsno reagujućih polipeptida. Jedna karakteristika koja utiče na specifičnost interakcije antitelo:antigen je afinitet antitela prema antigenu. Iako željena specifičnost može da se postigne u rasponu različitih afiniteta, uopšteno poželjna antitela će imati afinitet (konstantu disocijacije) od oko 10-6, 10-7, 10-8, 10-9 ili manje. Uzimajući u obzir izuzetno blisko vezivanje aktivina i receptora ActRII, očekuje se da će neutrališuće antitelo na aktivin ili na receptor ActRII obično imati konstantu disocijacije od 10-10 ili manje.
[0274] Pored toga, tehnike koje se koriste za skrining antitela kako bi se identifikovalo poželjno antitelo mogu uticati na osobine dobijenog antitela. Na primer, ako će antitelo da se koristi za vezivanje antigena u rastvoru, može biti poželjno da se testira vezivanje rastvora. Brojne različite tehnike su dostupne za testiranje interakcije između antitela i antigena kako bi se identifikovala posebno poželjna antitela. Takve tehnike uključuju ELISA, test vezivanja površinskom plazmonskom rezonancom (npr. Biacore.TM. test vezivanja, Biacore AB, Uppsala, Švedska), sendvič testove (npr. sistem paramagnetnih perlica kompanije IGEN International, Inc., Gaithersburg, Md.), vestern blot, testove imunotaloženja i imunohistohemiju.
[0275] U određenim primerima, inhibitori signalizacije receptora ActRII koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani uključuju alternativne oblike aktivina, a naročito oni sa izmenama u domenu vezivanja receptora tip I mogu da se vezuju za receptore tip II i da ne formiraju aktivni ternarni kompleks. U određenim primerima, nukleinske kiseline, kao što su antisens molekuli, siRNK ili ribozimi koji inhibiraju ekspresiju aktivina A, B, C ili R, ili, naročito, receptora ActRII, mogu da se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani. U određenim primerima, inhibitori signalizacije receptora ActRII koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani pokazuju selektivnost u inhibiciji signalizacije posredovane aktivinom u odnosu na druge članove porodice TGF-beta, naročito u pogledu GDF8 i GDF11.
[0276] U drugim primerima, inhibitori signalizacije receptora ActRII koji se koriste u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani su proteini koji nisu antitela, bez antagonističke aktivnosti na receptor ActRII, uključujući inhibin (tj. alfa podjedinicu inhibina), folistatin (npr. folistatin-288 i folistatin-315), Cerberus, protein povezan sa folistatinom („FSRP“), endoglin, aktivin C, alfa(2)-makroglobulin i M108A (zamena metiona alaninom na poziciji 108) mutantni aktivin A.
[0277] U jednom specifičnom primeru, inhibitor signalizacije receptora ActRII koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani je polipeptid folistatina koji antagonizuje biološku aktivnost aktivina i/ili se vezuje za aktivin. Termin „polipeptid folistatina“ uključuje polipeptide koji sadrže bilo koji prirodni polipeptid folistatina, kao i sve njegove varijante (uključujući mutante, fragmente, fuzije i peptidomimetičke oblike) koje zadržavaju korisnu aktivnost, i dalje uključuje sve funkcionalne monomere ili multimere folistatina. Varijante polipeptida folistatina koje zadržavaju aktivin vezujuća svojstva mogu da se identifikuju na osnovu prethodnih studija koje obuhvataju interakcije folistatina i aktivina. Na primer, WO2008/030367 otkriva specifične domene folistatina („FSD“) za koje se pokazalo da su značajni za vezivanje aktivina. Polipeptidi folistatina uključuju polipeptide dobijene od sekvence bilo kog poznatog folistatina koji ima sekvencu koja je najmanje oko 80% identična sekvenci polipeptida folistatina, a opciono je identična najmanje 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili više. Primeri za polipeptide folistatina uključuju zreli polipeptid folistatina ili kraće izooblike ili druge varijante prekursorskog polipeptida humanog folistatina, kao što je opisano, na primer, u WO2005/025601.
[0278] U specifičnim primerima, inhibitor signalizacije receptora ActRII koji će se koristiti u kompozicijama i postupcima koji su ovde opisani je gen sličan folistatinu (FLRG) koji antagonizuje biološku aktivnost aktivina i/ili se vezuje za aktivin. Termin „polipeptid FLRG“ obuhvata polipeptide koji sadrže bilo koji prirodni polipeptid FLRG, kao i bilo koju njihovu varijantu (uključujući mutante, fragmente, fuzije i peptidomimetičke oblike) koja zadržava korisnu aktivnost. Varijante polipeptida FLRG koje zadržavaju aktivin vezujuće svojstvo mogu da se identifikuju koristeći rutinske postupke za testiranje interakcija FLRG i aktivina. Vidite, na primer, U.S. pat. br. 6,537,96. Polipeptidi FLRG uključuju polipeptide dobijene od sekvence bilo kog poznatog FLRG koji ima sekvencu koja je najmanje oko 80% identična sekvenci polipeptida FLRG, a opciono je identična najmanje 85%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili više.
[0279] U određenim primerima, funkcionalne varijante ili modifikovani oblici polipeptida folistatina i polipeptida FLRG uključuju fuzione proteine koji imaju barem deo polipeptida folistatina ili polipeptida FLRG i jedan ili više fuzionih domena, kao što su, na primer, domeni koji omogućavaju izolovanje, detekciju, stabilizaciju ili multimerizaciju polipeptida. Pogodni fuzioni domeni su prethodno detaljno razmotreni u pogledu polipeptida ActRIIA i ActRIIB. U jednom primeru, inhibitor signalizacije receptora ActRII je fuzioni protein koji sadrži aktivin vezujući deo polipeptida folistatina fuzionisan sa Fc domenom. U drugom primeru, inhibitor signalizacije receptora ActRII je fuzioni protein koji sadrži aktivin vezujući deo polipeptida FLRG fuzionisan sa Fc domenom.
7.10 TESTOVI
[0280] Različite varijante polipeptida ActRII, ili varijante rastvorljivog polipeptida ActRII, mogu da se testiraju na sposobnost da inhibiraju ActRII. Pored toga, jedinjenja mogu da se testiraju na sposobnost da inhibiraju ActRII. Nakon što se potvrde inhibitori signalizacije
11
ActRII, ta jedinjenja mogu da se koriste sa postupcima iz pronalaska. ActRII može biti ActRIIA ili ActRIIB. Testovi u nastavku su opisani za ActRIIA, ali analogno mogu da se koriste za ActRIIB. Ovi testovi mogu da se koriste za (i) otkrivanje anemije kod ispitanika, anemije koja zahteva transfuziju RBC, MDS i/ili potpopulacija ispitanika sa neproliferativnom CMML; (ii) dijagnostikovanje anemije kod ispitanika, anemije koja zahteva transfuziju RBC, MDS i/ili neproliferativne CMML; (iii) praćenje kod ispitanika nastavka i/ili progresije bolesti anemije, anemije koja zahteva transfuziju RBC, MDS i/ili neproliferativne CMML; (iv) praćenje kod ispitanika delotvornosti postupaka koji su ovde obezbeđeni za lečenje ispitanika od anemije, anemije koja zahteva transfuziju RBC, MDS i/ili neproliferativne CMML; i/ili (v) praćenje kod ispitanika delotvornosti inhibitora signalizacije ActRII koji su ovde opisani.
7.10.1 REFERENTNA POPULACIJA
[0281] U određenim otelotvorenjima, veličina referentne populacije može biti oko 1, 5, 10, 25, 50, 75, 100, 200, 250, 300, 400, 500, ili 1000 pojedinaca. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija se sastoji od nasumičnih dobrovoljaca. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija se sastoji od zdravih ljudi. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija se sastoji od ljudi iste starosti, težine i/ili pola kao u populaciji pacijenata koja je opisana u odeljku 7.8. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija se sastoji od ljudi bez poremećaja krvi. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija se sastoji od ljudi sa poremećajem krvi, pri čemu osobe u referentnoj populaciji nemaju prstenaste sideroblaste. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija se sastoji od ljudi sa poremećajem krvi, pri čemu manje od 15%, 14%, 13%, 12%, 11%, 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, or 1% eritroblasta kod ljudi čine prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija se sastoji od ljudi sa poremećajem krvi, pri čemu manje od 15% eritroblasta kod ljudi čine prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, poremećaj krvi je poremećaj krvi opisan u odeljku 7.8. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija se sastoji od ljudi koji nemaju anemiju. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija se sastoji od ljudi koji nemaju anemiju koja zahteva transfuziju krvi. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija se sastoji od ljudi koji nemaju MDS. U određenim otelotvorenjima, referentna populacija se sastoji od ljudi koji nemaju neproliferativni CMML.
7.10.2 PRSTENASTI SIDEROBLASTI
[0282] Prstenasti sideroblasti su abnormalni eritroblasti. Nadalje, određene somatske mutacije povezane sa MDS izazivaju nastanak prstenastih sideroblasta i nedelotvornu eritropoezu. Dominantne mutacije u faktoru spajanja 3B1 (SF3B1) povezane su sa nastankom prstenastih sideroblasta. Kao što se ovde koristi, „RS+“ se odnosi na ispitanike kod kojih najmanje 15% eritroblasta ispitanika čine prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, procenat prstenastih sideroblasta je procenat eritroblasta koji su prstenasti sideroblasti. U određenim otelotvorenjima, procenat prstenastih sideroblasta je procenat eritroidnih prekursora koji su prstenasti sideroblasti. Prstenasti sideroblasti su eritroblasti u kojima postoji najmanje pet granula koje sadrže gvožđe (siderotičke) koje obuhvataju najmanje jednu trećinu obima jedra. Za opis identifikacije prstenastih sideroblasta u uzorku, vidite Mufti et al., 2008, Haematologica, 93(11):1712-7. Kod prstenastih sideroblasta, mitohondrije sa gvožđem su vizuelizovane kao perinuklearni prsten plavih granula prilikom bojenja pruskom plavom bojom. Prstenasti sideroblasti mogu da se detektuju u razmazu periferne krvi i/ili koštane srži. U posebnim aspektima postupaka koji su ovde dati, prstenasti sideroblasti se nalaze u aspiratima koštane srži.
7.10.3 SKRINING TESTOVI
[0283] Različite varijante polipeptida ActRII, ili varijante rastvorljivog polipeptida ActRII, mogu da se testiraju na sposobnost da inhibiraju ActRII. Pored toga, jedinjenja mogu da se testiraju na sposobnost da inhibiraju ActRII. Nakon što se potvrde inhibitori aktivnosti signalizacije ActRII, ta jedinjenja mogu da se koriste sa postupcima koji su ovde obezbeđeni. ActRII može biti ActRIIA ili ActRIIB. Testovi u nastavku su opisani za ActRIIA, ali analogno mogu da se koriste za ActRIIB.
[0284] Na primer, može da se testira dejstvo varijante polipeptida ActRIIA na ekspresiju gena koji učestvuju u proizvodnji kostiju ili uništavanju kostiju. To, po potrebi, može da se obavi u prisustvu jednog ili više rekombinantnih proteina liganda ActRIIA (npr. aktivina), i ćelije mogu da se transficiraju tako da proizvode polipeptid ActRIIA i/ili njegove varijante, i, opciono, ligand ActRIIA. Slično tome, polipeptid ActRIIA može da se primeni na mišu ili na drugoj životinji, i može da se testira jedna ili više osobina kostiju, kao što su gustina ili zapremina. Takođe može da se ispita brzina zarastanja preloma kostiju. Dvostruka apsorpciometrija X-zraka (DEXA) predstavlja dobro poznatu, neinvazivnu, kvantitativnu tehniku za testiranje gustine kostiju kod životinje. Kod ljudi, centralni DEXA sistemi mogu
11
da se koriste za procenu gustine kostiju u kičmi i karlici. To su najbolji pokazatelji sveukupne gustine kostiju. Periferni DEXA sistemi mogu da se koriste za procenu gustine kostiju u perifernim kostima, uključujući, na primer, kosti šake, ručnog zgloba, članka i stopala. Tradicionalni sistemi za rendgensko snimanje, uključujući CAT skenere, mogu da se koriste za procenu rasta kostiju i zarastanje preloma. Pored toga, gustina kostiju može da se izmeri koristeći kvantitativnu kompjuterizovanu tomografiju (qCT). Takođe može da se proceni mehanička snaga kostiju.
[0285] U određenim aspektima, ovde je opisana upotreba polipeptida ActRIIA (npr. rastvorljivih polipeptida ActRIIA) i polipeptida aktivina za identifikaciju jedinjenja (agensa) koji su agonisti ili antagonisti puta signalizacije aktivin-ActRIIA. Jedinjenja koja su identifikovana skriningom mogu da se testiraju kako bi se procenila njihova sposobnost da modulišu rast kostiju ili mineralizaciju in vitro. Opciono, ova jedinjenja dalje mogu da se testiraju na životinjskim modelima kako bi se procenila njihova sposobnost da modulišu rast tkiva in vivo.
[0286] Postoje brojni pristupi skriningu za terapeutske agense za modulaciju rasta tkiva putem ciljanja polipeptida aktivina i ActRIIA. U određenim primerima, može da se obavi visokopropusni skrining jedinjenja za identifikaciju agensa koji ometaju dejstvo aktivina ili ActRIIA na kosti. U određenim primerima, obavlja se test za skrining i identifikaciju jedinjenja koja specifično inhibiraju ili smanjuju vezivanje polipeptida ActRIIA za aktivin. Alternativno, test može da se koristi za identifikaciju jedinjenja koja poboljšavaju vezivanje polipeptida ActRIIA za aktivin. U daljem otelotvorenju, jedinjenja mogu da se identifikuju po svojoj sposobnosti da interaguju sa aktivinom ili polipeptidom ActRIIA.
[0287] Mogu da se koriste testovi različitih formata i, u svetlu predmetnog otkrića, oni koji ovde nisu izričito opisani svejedno će biti podrazumevani od strane osobe sa uobičajenim znanjem i veštinama u oblasti. Kao što je ovde opisano, testirana jedinjenja (agensi) koja se ovde koriste mogu da se kreiraju bilo kojim kombinatornim hemijskim postupkom. Alternativno, predmetna jedinjenja mogu biti prirodni molekuli koji su sintetisani in vivo ili in vitro. Jedinjenja (agensi) koja će se testirati na sposobnost da deluju kao modulatori rasta tkiva mogu da se proizvedu, na primer, u bakterijama, kvascima, biljkama ili drugim organizmima (npr. prirodni proizvodi), da se proizvedu hemijski (npr. mali molekuli, uključujući peptidomimetike) ili da se proizvedu rekombinantno. Testirana jedinjenja koja se
11
ovde razmatraju uključuju nepeptidilne organske molekule, peptide, polipeptide, peptidomimetike, šećere, hormone i molekule nukleinskih kiselina. U jednom specifičnom otelotvorenju, testirani agens je mali organski molekul koji ima molekulsku masu manju od oko 2000 daltona.
[0288] Testirana jedinjenja mogu biti obezbeđena u vidu pojedinačnih, diskretnih entiteta, ili obezbeđena u bibliotekama veće složenosti, kao što su one načinjene kombinatornom hemijom. Te biblioteke mogu da sadrže, na primer, alkohole, alkil halide, amine, amide, estre, aldehide, etre i druge klase organskih jedinjenja. Uvođenje testiranih jedinjenja u test sistem može biti u izolovanom obliku ili u vidu smeše jedinjenja, naročito u inicijalnim koracima skrininga. Opciono, jedinjenja mogu da se derivatizuju sa drugim jedinjenjima i imaju derivatizujuće grupe koja omogućavaju izolovanje jedinjenja. Neograničavajući primeri za derivatizujuće grupe uključuju biotin, fluorescein, digoksigenin, zeleni fluorescentni protein, izotope, polihistidin, magnetne perlice, glutation S transferazu (GST), kroslinkere sa sposobnošću fotoaktivacije ili bilo koju njihovu kombinaciju.
[0289] U mnogim programima za skrining lekova koji testiraju biblioteke jedinjenja i prirodne ekstrakte, poželjni su visokopropusni testovi kako bi se maksimalno povećao broj ispitanih jedinjenja u datom vremenskom periodu. Testovi koji se obavljaju u sistemima bez ćelija, kao što su oni koji se mogu dobiti sa prečišćenim ili poluprečišćenim proteinima, često su poželjni kao „primarni“ skrining jer mogu da se naprave tako da omogućavaju brz razvoj i relativno laku detekciju izmene molekulskog cilja koji je posredovan testiranim jedinjenjem. Štaviše, dejstvo ćelijske toksičnosti ili bioraspoloživosti testiranog jedinjenja generalno može da se zanemari u in vitro sistemu, i test se umesto toga primarno fokusira na dejstvo leka na molekulski cilj, što može da se manifestuje kao izmena afiniteta vezivanja između polipeptida ActRIIA i aktivina.
[0290] Samo u svrhe ilustracije, u primeru za skrining test, jedinjenje od interesa je dovedeno u kontakt sa izolovanim i prečišćenim polipeptidom ActRIIA koji je uobičajeno sposoban da se veže za aktivin. U smešu jedinjenja i polipeptida ActRIIA zatim je dodata kompozicija koja sadrži ligand ActRIIA. Detekcija i kvantifikacija kompleksa ActRIIA/aktivin obezbeđuje sredstvo za određivanje delotvornosti jedinjenja u inhibiciji (ili omogućavanju) nastanka kompleksa između polipeptida ActRIIA i aktivina. Efikasnost jedinjenja može da se proceni stvaranjem krivih odgovora na dozu na osnovu podataka koji su dobijeni koristeći
11
različite koncentracije testiranog jedinjenja. Štaviše, takođe može da se obavi kontrolni test kako bi se dobila početna vrednost za poređenje. Na primer, u kontrolnom testu, izolovani i prečišćeni aktivin je dodat u kompoziciju koja sadrži polipeptid ActRIIA, i nastanak kompleksa ActRIIA/aktivin je kvantifikovan u odsustvu testiranog jedinjenja. Generalno se podrazumeva da redosled kojim se reaktanti dodaju u smešu može da se razlikuje, i oni mogu istovremeno da se pomešaju. Štaviše, ćelijski ekstrakti i lizati mogu da se koriste umesto prečišćenih proteina da bi se dobio pogodni test sistem bez ćelija.
[0291] Nastanak kompleksa između polipeptida ActRIIA i aktivina može da se detektuje različitim tehnikama. Na primer, modulacija nastanka kompleksa može da se kvantifikuje koristeći, na primer, detektabilno označene proteine kao što su radiološki označeni (npr.32P, 35S, 14C ili 3H), fluorescentno označeni (npr. FITC) ili enzimski označeni polipeptid ActRIIA ili aktivin, pomoću imunološkog testa, ili pomoću hromatografske detekcije.
[0292] U određenim primerima, ovde je razmatrana upotreba testova fluorescentne polarizacije i testova transfera energije rezonantne fluorescencije (FRET) u merenju, neposredno ili posredno, stepena interakcije između polipeptida ActRIIA i njegovog vezujućeg proteina. Nadalje, drugi vidovi detekcije, kao što su oni koji se zasnivaju na optičkim talasovodima (PCT publikacija WO 96/26432 i U.S. pat. br.5,677,196), površinska plazmonska rezonanca (SPR), senzori površinskog naelektrisanja i senzori površinske sile, kompatibilni su sa mnogim primerima koji su ovde opisani.
[0293] Štaviše, test zamke interakcije, poznat i kao „test sa dva hibrida“, može da se koristi za identifikaciju agensa koji ometaju ili omogućavaju interakciju između polipeptida ActRIIA i njegovog vezujućeg proteina. Vidite, na primer, U.S. pat. br. 5,283,317; Zervos et al. (1993) Cell 72:223-232; Madura et al. (1993) J Biol Chem 268:12046-12054; Bartel et al. (1993) Biotechniques 14:920-924; i Iwabuchi et al. (1993) Oncogene 8:1693-1696). U jednom specifičnom primeru, ovde je razmatrana upotreba reversnih sistema sa dva hibrida za identifikaciju jedinjenja (npr. malih molekula ili peptida) koja razdvajaju interakcije između polipeptida ActRIIA i njegovog vezujućeg proteina. Vidite, na primer, Vidal i Legrain, (1999) Nucleic Acids Res 27:919-29; Vidal i Legrain, (1999) Trends Biotechnol 17:374-81; i U.S. pat. br.5,525,490; 5,955,280; i 5,965,368.
11
[0294] U određenim primerima, predmetna jedinjenja se identifikuju na osnovu sposobnosti da interaguju sa polipeptidom ActRIIA ili aktivina. Interakcija između jedinjenja i polipeptida ActRIIA ili aktivina može biti kovalentna ili nekovalentna. Na primer, takve interakcije mogu da se identifikuju na nivou proteina koristeći in vitro biohemijske postupke, uključujući fotoumrežavanje, vezivanje radiološki označenog liganda, i afinitetnu hromatografiju (Jakoby W B et al., 1974, Methods in Enzymology 46: 1). U određenim slučajevima, jedinjenja mogu da se ispitaju u testu na bazi mehanizma, kao što je test za detekciju jedinjenja koja se vezuju za polipeptid aktivina ili ActRIIA. To može da uključuje događaj vezivanja u čvrstoj fazi ili u tečnoj fazi. Alternativno, gen koji kodira polipeptid aktivina ili ActRIIA može da se transficira reporterskim sistemom (npr. β-galaktozidaza, luciferaza ili zeleni fluorescentni protein) u ćeliju i da se ispita u odnosu na biblioteku, poželjno koristeći visokopropusni skrining ili sa pojedinačnim članovima biblioteke. Mogu da se koriste i drugi testovi vezivanja na bazi mehanizma, na primer, testovi vezivanja koji mogu da detektuju promene slobodne energije. Testovi vezivanja mogu da se obave sa ciljem fiksiranim u bunarčiću, perlici ili čipu ili uhvaćenim putem imobilisanog antitela ili resolvatisanim putem kapilarne elektroforeze. Vezano jedinjenje obično može da se detektuje koristeći kolorimetriju ili fluorescenciju ili površinsku plazmonsku rezonancu.
[0295] U određenim aspektima, ovde su opisani postupci i agensi za modulaciju (stimulaciju ili inhibiciju) formiranja kostiju i povećanja koštane mase. Stoga, svako identifikovano jedinjenje može da se testira u celim ćelijama ili tkivima, in vitro ili in vivo, kako bi se potvrdila njegova sposobnost da moduliše rast ili mineralizaciju kostiju. U tu svrhu mogu da se koriste različiti postupci koji su poznati u struci. Konkretno, jedinjenja mogu da se testiraju na sposobnost da povećaju koštanu pregradnju.
[0296] Na primer, dejstvo polipeptida ActRIIA ili aktivina ili testiranih jedinjenja na rast kostiju ili hrskavice može da se utvrdi merenjem indukcije Msx2 ili diferencijacije osteoprogenitorskih ćelija u osteoblaste u testovima na bazi ćelija (vidite, npr. Daluiski et al., Nat Genet. 2001, 27(1):84-8; Hino et al., Front Biosci. 2004, 9:1520-9). Još jedan primer testova na bazi ćelija uključuje analiziranje osteogene aktivnosti predmetnih polipeptida ActRIIA ili aktivina i testiranih jedinjenja u mezenhimskim progenitorskim i osteoblastnim ćelijama. Na primer, rekombinantni adenovirusi koji eksprimiraju polipeptid ActRIIA ili aktivina mogu da se konstruišu da inficiraju pluripotentne mezenhimske progenitorske C3H10T1/2 ćelije, preosteoblastne C2Cl2 ćelije i osteoblastne TE-85 ćelije. Osteogena
11
aktivnost se zatim utvrđuje merenjem indukcije alkalne fosfataze, osteokalcina i mineralizacije matrice (vidite, npr. Cheng et al., J bone Joint Surg Am.2003, 85-A(8): 1544-52).
[0297] Ovde su takođe opisani in vivo testovi za merenje rasta kostiju ili hrskavice. Na primer, Namkung-Matthai et al., Bone, 28:80-86 (2001) otkrivaju osteoporotski model pacova na kome se proučava oporavak kostiju tokom ranog perioda nakon preloma. Kubo et al., Steroid Biochemistry & Molecular Biology, 68:197-202 (1999) takođe otkrivaju osteoporotski model pacova na kome se proučava oporavak kostiju tokom kasnog perioda nakon preloma. Andersson et al., J. Endocrinol. 170:529-537 opisuju model osteoporoze miša u kome je na miševima izvršena ovariektomija, što dovodi do značajnog gubitka sadržaja minerala u kostima miša i gustine minerala u kostima, pri čemu trabekularna kost gubi približno 50% gustine minerala u kostima. Gustina kostiju može da se poveća kod miševa sa ovariektomijom putem primene faktora kao što je paratiroidni hormon. U određenim aspektima, mogu da se koriste testovi zalečenja preloma koji su poznati u struci. Ti testovi uključuju tehniku frakture, histološku analizu i biomehaničku analizu, koje su opisane, na primer, u U.S. pat. br. 6,521,750 u kome su otkriveni eksperimentalni protokoli za uzrokovanje fraktura kao i za merenje njihovog obima, i postupak oporavka.
7.11 FARMACEUTSKE KOMPOZICIJE
[0298] Antagonisti aktivina ActRII (npr. polipeptida ActRII) mogu da se formulišu sa farmaceutski prihvatljivim nosačem za upotrebu sa postupcima koji su ovde dati. Na primer, polipeptid ActRII može da se primeni samostalno ili kao komponenta farmaceutske formulacije (terapeutske kompozicije). Predmetna jedinjenja mogu da se formulišu za primenu na bilo koji način koji je pogodan za ljudsku ili veterinarsku medicinu. ActRII može biti ActRIIA ili ActRIIB.
[0299] U određenim otelotvorenjima, terapeutski postupak prema pronalasku obuhvata primenu kompozicije sistemski, ili lokalno u vidu implantata ili sredstva. Kada se primenjuje, terapeutska kompozicija za upotrebu iz pronalaska je, naravno, u fiziološki prihvatljivom obliku bez pirogena. Terapeutski korisni agensi, osim antagonista ActRII koji takođe opciono mogu da se uključe u prethodno opisanu kompoziciju, mogu da se primene istovremeno ili
12
sekvencijalno sa predmetnim jedinjenjima (npr. polipeptidima ActRII, kao što su polipeptidi ActRIIA i/ili ActRIIB (vidite odeljak 7.9.)).
[0300] Antagonisti ActRII tipično će se primenjivati parenteralno. Farmaceutske kompozicije koje su pogodne za parenteralnu primenu mogu da sadrže jedan ili više polipeptida ActRII u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih izotoničnih vodenih ili nevodenih rastvora, disperzija, suspenzija ili emulzija, ili sterilnih praškova koji mogu da se rekonstituišu u sterilne injektabilne rastvore ili disperzije neposredno pre upotrebe, koji mogu da sadrže antioksidanse, pufere, bakteriostate, rastvorke koji čine formulaciju izotoničnom sa krvlju predviđenog primaoca ili sa agensima za suspendovanje ili zgušnjavanje. Primeri za pogodne vodene i nevodene nosače koji mogu da se koriste u farmaceutskim kompozicijama iz pronalaska uključuju vodu, etanol, poliole (kao što je glicerol, propilen glikol, polietilen glikol, i slično), i njihove pogodne smeše, biljna ulja, kao što je maslinovo ulje, i injektabilne organske estre, kao što je etil oleat. Odgovarajuća fluidnost može da se održi, na primer, upotrebom materijala za oblaganje, kao što je lecitin, putem održavanja odgovarajuće veličine čestica u slučaju disperzija, i upotrebom surfaktanata.
[0301] Kompozicija dalje može biti enkapsulirana ili injektovana u obliku za isporuku na mesto ciljnog tkiva (npr. kost). U određenim otelotvorenjima, kompozicije mogu da uključuju matricu koja može da isporuči jedno ili više terapeutskih jedinjenja (npr. polipeptida ActRIIA) na mesto ciljnog tkiva (npr. kost), koja obezbeđuje strukturu za tkivo u razvoju, i telo može optimalno da je resorbuje. Na primer, matrica može da obezbedi sporo oslobađanje polipeptida ActRIIA. Takve matrice mogu da se formiraju od supstanci koje se trenutno koriste u implantatima za druge medicinske primene.
[0302] Odabir supstance matrice zavisi od biokompatibilnosti, biorazgradivosti, mehaničkih osobina, kozmetičkog izgleda i osobina međupovršine. Konkretna primena predmetnih kompozicija će definisati odgovarajuću formulaciju. Potencijalne matrice za kompozicije mogu biti biorazgradiv i hemijski definisan kalcijum sulfat, trikalcijum fosfat, hidroksiapatit, polimlečna kiselina i polianhidridi. Druge potencijalne supstance su biorazgradive i biološki dobro definisane, kao što je koštani ili dermalni kolagen. Dalje supstance su sačinjene od čistih proteina ili komponenata ekstracelularne matrice. Druge potencijalne matrice nisu biorazgradive i hemijski su definisane, kao što su sinterovani hidroksiapatit, bioaktivno staklo, aluminati, ili drugi keramički materijali. Matrice mogu biti sačinjene od kombinacija bilo kog od prethodno pomenutih tipova supstanci, kao što su polimlečna kiselina i hidroksiapatit ili kolagen i trikalcijum fosfat. Biokeramika može biti izmenjena u kompoziciji, kao što je u kalcijum-aluminat-fosfatu i obrađena da se izmeni veličina pora, veličina čestica, oblik čestica i biorazgradivost.
[0303] U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII može da se primenjuje oralno, npr. u obliku kapsula, skrobnih kapsula, pilula, tableta, lozengi (koristeći bazu sa ukusom, obično saharozu i akaciju ili tragakant), praškova, granula, ili kao rastvor ili suspenzija u vodenoj ili nevodenoj tečnosti, ili kao tečna emulzija ulja u vodi ili vode u ulju, ili kao eliksir ili sirup, ili kao pastile (koristeći inertnu bazu, kao što je želatin i glicerin, ili saharoza i akacija) i/ili kao sredstvo za ispiranje usta i slično, pri čemu sve od prethodnog sadrži prethodno utvrđenu količinu agensa kao aktivni sastojak. Agens takođe može da se primenjuje kao bolus, elektuar ili pasta.
[0304] U čvrstim doznim oblicima za oralnu primenu (kapsule, tablete, pilule, dražeje, praškovi, granule, i slično), jedno ili više terapeutskih jedinjenja koja su ovde obezbeđena može biti pomešano sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, kao što je natrijum citrat ili dikalcijum fosfat i/ili sa bilo čime od sledećeg: (1) punila ili ekstenderi, kao što su skrobovi, laktoza, saharoza, glukoza, manitol i/ili silicijumska kiselina; (2) vezivači, kao što su, na primer, karboksimetil celuloza, alginati, želatin, polivinil pirolidon, saharoza, i/ili akacija; (3) humektansi, kao što je glicerol; (4) dezintegransi, kao što su agar-agar, kalcijum karbonat, skrob krompira ili tapioke, alginska kiselina, neki silikati i natrijum karbonat; (5) agensi koji usporavaju rastvaranje, kao što je parafin; (6) akceleratori apsorpcije, kao što su kvaternerna amonijumova jedinjenja; (7) kvašljivci, kao što je, na primer, cetil alkohol i glicerol monostearat; (8) apsorbensi, kao što su kaolin i bentonitna glina; (9) lubrikansi, kao što su talk, kalcijum stearat, magnezijum stearat, čvrsti polietilen glikoli, natrijum lauril sulfat, i njihove smeše; i (10) boja. U slučaju kapsula, tableta i pilula, farmaceutske kompozicije takođe mogu da sadrže puferujuće agense. Čvrste kompozicije sličnog tipa takođe mogu da se koriste kao punila u mekim i tvrdim punjenim želatinskim kapsulama, koristeći ekscipijense poput laktoze ili mlečnih šećera, kao i polietilen glikole velike molekulske mase, i slično.
[0305] Tečni dozni oblici za oralnu primenu uključuju farmaceutski prihvatljive emulzije, mikroemulzije, rastvore, suspenzije, sirupe i eliksire. Pored aktivnog sastojka, tečni dozni oblici mogu da sadrže inertne razblaživače koji se uobičajeno koriste u struci, kao što su voda i drugi rastvarači, solubilizatore i emulgatore, kao što su etil alkohol, izopropil alkohol, etil karbonat, etil acetat, benzil alkohol, benzil benzoat, propilen glikol, 1,3-butilen glikol, ulja (naročito, ulje semena pamuka, kikirikija, kukuruza, pšeničnih klica, maslinovo ulje, ricinusovo ulje i ulje susama), glicerol, tetrahidrofuril alkohol, polietilen glikoli i estri masnih kiselina sorbitana, i njihove smeše. Pored inertnih razblaživača, oralne kompozicije takođe mogu da uključuju adjuvanse kao što su kvašljivci, emulgatori i agensi za suspenziju, zaslađivači, ukusi, boje, mirisi i konzervansi.
[0306] Suspenzije, pored aktivnih jedinjenja, mogu da sadrže agense za suspenziju, kao što su etoksilovani izostearil alkoholi, polioksietilen sorbitol, i sorbitan estri, mikrokristalna celuloza, aluminijum metahidroksid, bentonit, agar-agar i tragakant, i njihove smeše.
[0307] Kompozicije takođe mogu da sadrže adjuvanse, kao što su konzervansi, kvašljivci, emulgatori i agensi za disperziju. Sprečavanje delovanja mikroorganizama može da se osigura uključivanjem različitih antibakterijskih i antifungalnih agensa, na primer, parabena, hlorbutanola, fenol sorbinske kiseline, i slično. Takođe može biti poželjno da se u kompozicije uključe izotonični agensi, kao što su šećeri, natrijum hlorid, i slično. Pored toga, produžena apsorpcija injektabilnog farmaceutskog oblika može da se postigne uključivanjem agensa koji odlažu apsorpciju, kao što je aluminijum monostearat i želatin.
[0308] Podrazumeva se da će nadležni lekar odrediti dozni režim uzimajući u obzir različite faktore koji modifikuju delovanje predmetnih jedinjenja iz pronalaska (npr. polipeptida ActRII, kao što su polipeptidi ActRIIA i/ili ActRIIB (vidite odeljak 7.9.)). Različiti faktori uključuju, ali nisu ograničeni na željenu količinu koštane mase, stepen gubitka gustine kostiju, mesto oštećenja kosti, stanje oštećene kosti, ispitanikovu starost, pol i ishranu, težinu bilo koje bolesti koja može doprinositi gubitku kostiju, vreme primene, i druge kliničke faktore. Opciono, doza može da varira sa vrstom matrice koja se koristi za rekonstituciju i sa vrstama jedinjenja u kompoziciji. Dodavanje drugih poznatih faktora rasta u finalnu kompoziciju takođe može da utiče na dozu. Progres može da se prati periodičnim procenama rasta i/ili oporavka kostiju, na primer, rendgenom (uključujući DEXA), histomorfometrijskim utvrđivanjem i tetraciklinskim obeležavanjem.
12
[0309] Ovde je otkrivena genska terapija za in vivo proizvodnju polipeptida ActRII. Takva terapija bi ostvarila svoje terapeutsko dejstvo uvođenjem sekvenci polinukleotida ActRII u ćelije ili tkiva koja imaju prethodno navedene poremećaje. Isporuka sekvenci polinukleotida ActRII može da se ostvari koristeći rekombinantni ekspresioni vektor, kao što je himerni virus ili koloidni sistem za disperziju. Upotreba ciljanih lipozoma je poželjna za terapeutsku isporuku sekvenci polinukleotida ActRII. Polipeptidi ActRII mogu biti polipeptidi ActRIIA i/ili ActRIIB (vidite odeljak 7.9.)).
[0310] Različiti virusni vektori koji mogu da se koriste za gensku terapiju u skladu sa ovim otkrićem uključuju adenovirus, herpes virus, vakciniju, ili poželjno RNK virus kao što je retrovirus. Poželjno, retrovirusni vektor je derivat mišjeg ili ptičjeg retrovirusa. Primeri za retrovirusne vektore u koje može biti umetnut jedan strani gen uključuju, ali nisu ograničeni na: Molonijev virus mišje leukemije (MoMuLV), Harvijev virus mišjeg sarkoma (HaMuSV), virus mišjeg tumora dojke (MuMTV) i Rausov virus sarkoma (RSV). Brojni dodatni retrovirusni vektori mogu da inkorporiraju više gena. Svi ovi vektori mogu da prenesu ili inkorporiraju gen za selektabilni marker tako da transdukovane ćelije mogu da se identifikuju i generišu. Retrovirusni vektori mogu da se načine specifičnim za cilj vezivanjem, na primer, šećera, glikolipida ili proteina. Ciljanje se poželjno postiže upotrebom antitela. Stručnjacima za oblast će biti jasno da specifične polinukleotidne sekvence mogu da se insertuju u retrovirusni genom ili da se vežu za omotač virusa kako bi se omogućila isporuka specifična za cilj retrovirusnog vektora koji sadrži polinukleotid ActRII. U poželjnom primeru, vektor je usmeren na kost ili hrskavicu.
[0311] Alternativno, ćelije kulture tkiva mogu neposredno da se transficiraju plazmidima koji kodiraju retrovirusne strukturne gene gag, pol i env, pomoću konvencionalne transfekcije kalcijum fosfatom. Te ćelije se zatim transficiraju vektorskim plazmidom koji sadrži gene od interesa. Dobijene ćelije oslobađaju retrovirusni vektor u medijum za kulturu.
[0312] Još jedan sistem za ciljnu isporuku polinukleotida ActRII je sistem koloidne disperzije. Sistemi koloidne disperzije uključuju komplekse makromolekula, nanokapsule, mikrosfere, perlice, i sisteme na bazi lipida, uključujući emulzije ulja u vodi, micele, mešovite micele i lipozome. Poželjni koloidni sistem je lipozom. Lipozomi su veštačke membranske vezikule koje su korisne za isporučivanje vehikuluma in vitro i in vivo. RNK, DNK i netaknuti virioni mogu biti enkapsulirani u vodenoj unutrašnjosti i isporučuju se u ćelije u biološki aktivnom obliku (vidite, npr. Fraley, et al., Trends Biochem. Sci., 6:77, 1981). U struci su poznati postupci za efikasan transfer gena koristeći lipozomski vehikulum, vidite, npr. Mannino, et al., Biotechniques, 6:682, 1988. Kompozicija lipozoma je obično kombinacija fosfolipida, obično u kombinaciji sa steroidima, naročito holesterolom. Takođe mogu da se koriste i drugi fosfolipid ili drugi lipidi. Fizičke karakteristike lipozoma zavise od pH vrednosti, jonske jačine i prisustva dvovalentnih katjona.
[0313] Primeri za lipide koji su korisni u proizvodnji lipozoma uključuju fosfatidilna jedinjenja, kao što su fosfatidil glicerol, fosfatidil holin, fosfatidil serin, fosfatidil etanolamin, sfingolipide, cerebrozide, i gangliozide. Primeri za fosfolipide uključuju fosfatidil holin iz jaja, dipalmitoil fosfatidil holin i distearoil fosfatidil holin. Ciljanje lipozoma takođe je moguće na osnovu, na primer, specifičnosti za organ, specifičnosti za ćeliju i specifičnosti za organelu, i poznato je u struci.
[0314] U određenim otelotvorenjima, inhibitor signalizacije ActRII je suštinski čist u farmaceutskoj kompoziciji. Specifično, najviše 20%, 10%, 5%, 2,5%, 1%, 0,1%, ili najviše 0,05% jedinjenja u farmaceutskoj kompoziciji čine jedinjenja koja nisu inhibitor signalizacije ActRII i farmaceutski prihvatljiv nosač.
[0315] U poželjnom otelotvorenju, farmaceutska kompozicija je formulisana za supkutanu primenu.
8. PRIMERI
8.1 Primer 1
8.1.1 Fuzioni proteini ActRIIA-Fc
[0316] Obezbeđen je rastvorljivi fuzioni protein ActRIIA koji ima ekstracelularni domen humanog ActRIIA fuzionisan sa humanim ili mišjim Fc domenom sa minimalnim linkerom između njih. Ti konstrukti se nazivaju ActRIIA-hFc, odnosno ActRIIA-mFc. ActRIIA-hFc je dat kao SEQ ID NO:7.
12
[0317] Proteini ActRIIA-hFc i ActRIIA-mFc su eksprimirani u CHO ćelijskim linijama. Razmatrane su tri različite liderske sekvence:
(i) Melitin medonosne pčele (HBML): SEQ ID NO: 8
(ii) Aktivator tkivnog plazminogena (TPA): SEQ ID NO: 9
(iii) Nativni ActRIIA: SEQ ID NO: 10
[0318] Odabrani oblik koristi TPA lider i ima sledeću neobrađenu aminokiselinsku sekvencu koja je prikazana u SEQ ID NO: 13. Polipeptid je kodiran putem SEQ ID NO: 14.
8.1.2 Fuzioni proteini ActRIIB-Fc
[0319] Kristalna struktura ekstracelularnog domena humanog ActRIIB fuzionisanog sa humanim Fc domenom i aktivinom nije pokazala nikakvu ulogu za 15 finalnih (C-terminalnih) aminokiselina (ovde se nazivaju „rep“) ekstracelularnog domena u vezivanju liganda. Ova sekvenca nije uspela da se resolvatiše na kristalnoj strukturi, što ukazuje na to da su ovi ostaci prisutni u fleksibilnoj petlji koja se nije uniformno upakovala u kristal. Thompson et al. EMBO J.2003 Apr 1 ;22(7):1555-66. Ova sekvenca je takođe loše očuvana između ActRIIB i ActRIIA. Shodno tome, ti ostaci su izostavljeni u baznim, ili osnovnim, fuzionim konstruktima ActRIIB- Fc. Pored toga, poziciju 64 u osnovnom obliku zauzima alanin, koji se generalno smatra oblikom „divljeg tipa“, mada se alel A64R javlja u prirodi. Tako, osnovna fuzija ActRIIB-Fc ima sekvencu koja je otkrivena kao SEQ ID NO:21.
[0320] Iznenađujuće je otkriveno da C-terminalni rep pojačava vezivanje aktivina i GDF-11, te poželjna verzija ActRIIB-Fc ima sekvencu SEQ ID NO:20.
[0321] Različite varijante ActRIIB koje mogu da se koriste u skladu sa postupcima koji su ovde opisani opisane su u Međunarodnoj patentnoj prijavi koja je publikovana kao WO2006/012627 (vidite, npr. str.59-60).
8.2 Primer 2: Otvorena studija 2. faze za pronalaženje doze ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) kod ispitanika sa MDS niskog ili umerenog-1 (Int-1) rizika ili sa neproliferativnom CMML i anemijom koja zahteva transfuziju RBC
12
8.2.1 Uvod
[0322] Anemija, obeležje MDS, predstavlja izazov za lečenje, naročito nakon neuspeha agensa za stimulaciju eritropoeze (ESA). ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7; „sotatercept“) predstavlja fuzioni protein receptora aktivina tip IIA koji deluje na eritropoezu kasnog stadijuma da poveća oslobađanje zrelih eritrocita u krvotok (Carrancio et al. Br J Haematol 2014;165:870-82). Lečenje ispitanika sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) stimulisalo je eritropoezu i značajno je povećalo nivoe hemoglobina (Hb) kod zdravih ispitanika (Sherman et al. J Clin Pharmacol 2013;53:1121-30), što govori u prilog njegovom kliničkom razvoju za lečenje anemije kod ispitanika sa MDS niskog rizika.
8.2.2 Materijali i metode
[0323] Primarni cilj ovog primera je da se utvrdi bezbedna, podnošljiva i delotvorna doza ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) koja dovodi do eritroidnog hematološkog poboljšanja (HI-E; modifikovani kriterijumi IWG iz 2006. godine) kod ispitanika sa anemijom i MDS niskog ili Int-1 rizika prema definiciji IPSS ili sa neproliferativnom CMML (bela krvna zrnca < 13.000/µl). Sekundarni ciljevi uključuju stopu nezavisnosti od transfuzije RBC (RBC-TI) od 8 nedelja ili više. Podobni ispitanici su imali anemiju (potrebno 2 ili više jedinica transfuzije RBC tokom 12 nedelja pre uključivanja za Hb koji je 9,0 g/dl ili manji) bez odgovora, sa gubitkom odgovora, ili malom šansom odgovora na ESA (serumski eritropoetin [EPO] veći od 500 mIU/ml). Vidite tabelu 1 za opis ispitanika koji su proučavani u ovom primeru. Ispitanici su primili supkutani ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) sa nivoom doze od 0,10,3, 0,5 ili 1,0 mg/kg na svake 3 nedelje. Vidite Sliku 1 za prikaz dizajna studije.
8.2.3 Rezultati
[0324] Ispitano je ukupno 54 ispitanika sa MDS: 7, 6, 21 i 20 u doznim grupama sa 0,1, 0,3, 0,5, odnosno 1,0 mg/kg ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7). Medijana starosti je bila 71 godina (raspon 56-86), a medijana vremena od dijagnoze je bila 4 godine (raspon 0-31); ispitanici su većinom bili muškarci (70%). Ispitanici su primili medijanu od 6 jedinica RBC (raspon 0-18) tokom 8 nedelja pre početka lečenja. Četrdeset pet ispitanika (83%) primilo je 4 jedinice RBC ili više tokom 8 nedelja pre početka lečenja (veliko opterećenje transfuzijom; HTB), a 9
12
ispitanika (17%) primilo je manje od 4 jedinice tokom 8 nedelja pre početka lečenja (malo opterećenje transfuzijom, LTB). Devetnaest ispitanika (35%) imalo je MDS niskog rizika prema IPSS, a 34 ispitanika (63%) imalo je MDS Int-1 rizika prema IPSS; podaci o riziku prema IPSS su nedostajali za 1 pacijenta. Pedeset jedan ispitanik (94%) prethodno je lečen sa ESA, 30 (56%) sa hipometilujućim agensima, 26 (48%) sa lenalidomidom, a 26 (48%) sa drugim lečenjima za MDS; 15 ispitanika (28%) je imalo serumski EPO > 500 mIU/ml.
[0325] Od 53 ispitanika kod kojih je mogla da se ispita efikasnost, HI-E je uočen kod ukupno 21 ispitanika (40%): 0, 4 (67%), 8 (40%), i 9 ispitanika (45%) u doznim grupama sa 0,1, 0,3, 0,5, odnosno 1,0 mg/kg ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7). Devetnaest od 44 HTB ispitanika je imalo odgovor u vidu smanjenja 8-nedeljnog opterećenja transfuzijom od 4 jedinice RBC ili više; trajanje odgovora vezanog za transfuziju zavisilo je od doze. Vidite Sliku 3 za primer HTB ispitanika koji je postigao RBC-TI tokom više od 56 dana nakon lečenja sa ActRIIA-hFc. Vidite Sliku 4 koja prikazuje maksimalno trajanje odgovora na opterećenje transfuzijom kod HTB ispitanika koji imaju odgovor nakon lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7). Pet HTB ispitanika je postiglo RBC-TI od 8 nedelja ili duže, sa trajanjem RBC-TI u rasponu od 59-345+ dana. Vidite sliku 5 koja pokazuje maksimalno trajanje odgovora RBC-TI kod HTB ispitanika koji postižu RBC-TI tokom najmanje 56 dana nakon lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7). Takođe, vidite Tabelu 2.
[0326] Podskup HTB ispitanika koji postižu RBC-TI od 8 nedelja ili duže imao je povećan procenat eritroblasta koji su bili prstenasti sideroblasti pre lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7).
[0327] Osam od 9 LTB ispitanika je pokazalo povećanje Hb, bez uticaja transfuzije, u rasponu od 1,3-3,8 g/dl. Od toga, 2 ispitanika su imala povećanje Hb od 1,5 g/dl ili veće održano tokom 8 nedelja ili duže. Ispitanici sa Hb većim od 11,0 g/dl podvrgnuti su odlaganju doze u skladu sa protokolom, što je moglo uticati na povećanu održivost Hb. RBC-TI od 8 nedelja ili više postignut je kod 6 LTB ispitanika. Vidite Sliku 6 koja pokazuje udeo LTB ispitanika koji postižu RBC-TI tokom najmanje 56 dana i prosečno povećanje Hb od najmanje 1,5 g/dl nakon lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7). Vidite Sliku 7 koja pokazuje maksimalno trajanje odgovora RBC-TI kod LTB ispitanika koji postižu RBC-TI tokom najmanje 56 dana i prosečno povećanje Hb od najmanje 1,5 g/dl nakon lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7). Povećanje nivoa trombocita i neutrofila je uočeno kod
12
ispitanika sa trombocitopenijom na početnoj poseti, odnosno kod ispitanika sa neutropenijom na početnoj poseti.
[0328] ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) se uopšteno dobro podnosi. Dvadeset ispitanika (37%) prijavilo je 1 ili više potencijalnih neželjenih događaja (ND) povezanih sa lečenjem. Zamor (11%), glavobolja (9,3%), smanjen apetit (7,4%) i mučnina (7,4%) bili su najčešći.
[0329] Od 35 ispitanika (65%) koji su prekinuli lečenje, 28 je prekinulo usled nedostatka terapeutskog dejstva, a 4 usled ND. Od tih ND koji su doveli do prekida, za 3 se sumnjalo da su povezani s lečenjem: 1 pacijent sa hemolitičkom anemijom 2. stepena, 1 pacijent sa hipertenzijom 3. stepena i 1 pacijent sa muskularnom slabošću 2. stepena u doznim grupama sa 0,3, 0,5, odnosno 1,0 mg/kg ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7). Ostali razlozi za prekid su bili povlačenje saglasnosti (n = 2; 4%) i odluka pacijenta (n = 1; 2%).
8.2.4 Zaključci
[0330] ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) je dobro tolerisan kod ispitanika sa MDS nižeg rizika pri testiranim doznim nivoima, uz perspektivne dokaze o kliničkoj aktivnosti u ovoj većinski HTB kohorti ispitanika koji su refraktorni na ESA, anemični, sa MDS nižeg rizika. Dalje, ovi podaci pokazuju da prisustvo prstenastih sideroblasta kod ispitanika pre lečenja inhibitorom ActRII, npr. ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) može biti indikator za dugoročno lečenje, nezavisnost od transfuzije RBC i dugoročno povećanje nivoa hemoglobina.
Tabela 1. Početne karakteristike ispitanika.
12
1
<a>0 godina znači < 1 godine od prvobitne dijagnoze;<b>Ispitanici sa opterećenjem RBC transfuzijom ≥ 4 jedinice/8 nedelja;<c>Ispitanici sa opterećenjem RBC transfuzijom < 4 jedinice/8 nedelja;<d>Lečenje MDS koje nije ESA, hipometilujuće niti lenalidomid; EPO, eritropoetin; ESA, agensi za stimulaciju eritropoeze; Hb, hemoglobin; HTB, veliko opterećenje transfuzijom; Int, umereno; IPSS, Internacionalni prognostički sistem za ocenjivanje; LTB, malo opterećenje transfuzijom; MDS, mijelodisplastični sindrom; RBC, crvena krvna zrnca.
Tabela 2. Odgovor vezan za transfuziju kod HTB ispitanika (n=44)
1 1
8.3 Primer 3: ActRIIB-hFc povećava hemoglobin i smanjuje opterećenje transfuzijom kod ispitanika sa MDS niskog ili umerenog-1 rizika: Preliminarni rezultati studije 2. faze
8.3.1 Uvod
[0331] ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25; takođe se naziva luspatercept), rekombinantni fuzioni protein koji sadrži modifikovani receptor aktivina tipa IIB i IgG Fc, korišćen je za lečenje anemije usled nedelotvorne eritropoeze, kao što je MDS. Ispitanici sa MDS često imaju povišene nivoe eritropoetina (EPO) i mogu biti neresponsivni ili refraktorni na agense za stimulaciju eritropoeze (ESA). Takođe se pokazalo da ispitanici sa MDS imaju povišene nivoe GDF11 u serumu (Suragani R et al., Nature Medicine 2014) i povećanu signalizaciju Smad 2/3 u koštanoj srži (Zhou L et al., Blood 2008). ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) vezuje se za ligande u superfamiliji TGF-β, uključujući GDF11, inhibira signalizaciju Smad 2/3, i promoviše eritroidnu diferencijaciju kasnog stadijuma putem mehanizma različitog od ESA. mActRIIB-Fc (mišja verzija ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)) smanjuje signalizaciju Smad 2, povećava nivoe hemoglobina (Hb) i smanjuje eritroidnu hiperplaziju u koštanoj srži na mišjem modelu MDS (Suragani R et al., Nature Medicine 2014). U studiji zdravih dobrovoljaca, ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) je dobro podnošen i povećao je nivoe Hb (Attie K et al., Am J Hematol 2014).
8.3.2 Materijali i metode
[0332] Ovaj primer prikazuje podatke o nalaženju doze za procenu dejstva ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) na anemiju kod ispitanika (vidite Tabelu 3 i Tabelu 4) sa MDS niskog ili umerenog-1 rizika koji su imali veliko opterećenje transfuzijom (HTB, definisano kao 4 ili
1 2
više jedinica RBC/8 nedelja pre početne posete) ili malo opterećenje transfuzijom (LTB, definisano kao manje od 4 jedinice RBC/8 nedelja pre početne posete). Ishodi uključuju eritroidni odgovor (povećanje Hb kod LTB ispitanika ili smanjeno opterećenje transfuzijom kod HTB ispitanika), bezbednost, podnošljivost, PK i PD biomarkere.
[0333] Kriterijumi za uključivanje uključuju MDS niskog ili umerenog-1 rizika, najmanje 18 godina starosti, anemiju (definiše se kao HTB ispitanik ili početna vrednost Hb manja od 10,0 g/dl kod LTB ispitanika), EPO veći od 500 U/l ili neresponsivni/refraktorni na ESA, bez prethodnog lečenja azacitidinom ili decitabinom i bez trenutnog lečenja sa ESA, G-CSF, GM-CSF, ili lenalidomidom. U fazi sa eskalacijom doze, ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) primenjivan je putem supkutane (s.c.) injekcije, jednom na svake 3 nedelje, u 7 sekvencijalnih kohorti (n=3-6), sa doznim nivoom 0,125, 0,25, 0,5, 0,75, 1,0, 1,33 i 1,75 mg/kg za najviše 5 doza sa 3-mesečnim praćenjem. Planirana je ekspanziona kohorta (n=30) i svi ispitanici koji završe ovu studiju mogu da se uključe u 12-mesečni produžetak studije. Vidite sliku 8 za opis dizajna eksperimenta i doznog režima.
8.3.3 Rezultati
[0334] Podaci su dostupni za 26 ispitanika (7 LTB/19 HTB). Medijana starosti je bila 71 godina (raspon: 27-88 godina), 50% ženskih ispitanica, 54% je imalo prethodnu terapiju sa EPO, a 15% je prethodno lečeno lenalidomidom. 69% je imalo RCMD SZO podtipa, a preostali ispitanici su bili del(5q), RARS, ili RAEB-1. Prosečan (SD) početni Hb za LTB ispitanike (n=7) bio je 9,1 (0,4) g/dl. Prosečna vrednost (SD) jedinica RBC datih transfuzijom tokom 8 nedelja pre lečenja bila je 0,9 (1,1) jedinica za LTB ispitanike i 6,3 (2,4) jedinica za HTB ispitanike. Vidite Tabele 3 i 4.
[0335] Dva od 7 LTB ispitanika su imala povećanje prosečnog Hb ≥1,5 g/dl tokom 8 nedelja u poređenju sa početnom vrednošću. Prosečno maksimalno povećanje Hb kod LTB ispitanika bilo je 0,8, 1,0, 2,2, i 2,7 g/dl u doznim grupama sa 0,125 (n=1), 0,25 (n=1), 0,75 (n=3), odnosno 1,75 (n=2) mg/kg. Vidite Sliku 9 koja prikazuje maksimalno povećanje hemoglobina kod LTB ispitanika nakon lečenja sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). LTB ispitanici koji su primali ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) pokazali su povećane nivoe retikulocita i hemoglobina.
1
Vidite slike 10-12 i Tabelu 5. Šest od 7 LTB ispitanika je dostiglo nezavisnost od transfuzije RBC (RBC-TI) za ≥8 nedelja tokom studije.
[0336] Šest od 19 HTB ispitanika je imalo smanjenje transfuzije RBC ≥4 jedinice ili ≥50% u 8-nedeljnom intervalu tokom perioda lečenja u poređenju sa 8-nedeljnim periodom pre lečenja; pet od tih 6 ispitanika je dostiglo RBC-TI ≥ 8 nedelja tokom studije (raspon 71 dan-152 dana). Povećanje nivoa hemoglobina je uočeno kod HTB ispitanika koji su primali ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). Vidite, npr. Sliku 13. Kod nekih ispitanika je uočeno povećanje broja neutrofila nakon primene studijskog leka. Podskup ispitanika koji postižu RBC-TI od 8 nedelja ili duže imao je povećan procenat eritroblasta koji su bili prstenasti sideroblasti pre lečenja ispitanika sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). Vidite Tabelu 7.
[0337] ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) je uopšteno dobro podnošen. Najčešći neželjeni događaji bez obzira na uzrok bili su: dijareja (n=4, stepen 1/2), bol u kostima, umor, grčevi u mišićima, mijalgija i nazofaringitis (n=3 za svaki, stepen 1/2).
Tabela 3. Početne karakteristike
Tabela 4. Rezime efikasnosti stope odgovora vezanog za HI-E kod ispitanika koji su lečeni sa ActRIIB (SEQ ID NO:25) u naznačenim dozama.
1 4
Tabela 5. Odgovor hemoglobina kod LTB ispitanika
Tabela 6. Odgovor vezan za transfuziju kod HTB ispitanika koji su lečeni sa ActRIIB (SEQ ID NO:25) u naznačenim dozama.
Kriterijumi odgovora (8 nedelja), n (%) 0,125-0,5 mg/kg 0,75-1,75 mg/kg
Tabela 7. Stopa odgovora prema IWG na osnovu morfologije prstenastih sideroblasta (RS) i analize mutacija
1
8.3.4 Zaključci
[0338] Na osnovu preliminarnih podataka od ispitanika sa MDS niskog ili Int-1 rizika, ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) koji je primenjivan s.c. na svake 3 nedelje sa najviše 5 doza povećao je nivo Hb ili je smanjio potrebu za transfuzijom, uz povoljan bezbednosni profil. Ovi podaci snažno govore u prilog daljem ispitivanju dugoročnog lečenja ispitanika sa MDS sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25).
8.4 Primer 4: ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) povećava hemoglobin i smanjuje
opterećenje transfuzijom kod ispitanika sa MDS niskog ili umerenog-1 rizika:
Preliminarni rezultati studije 2. faze PACE-MDS
8.4.1 Uvod
[0339] ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) predstavlja fuzioni protein (modifikovani receptor aktivina IIB/IgG Fc) koji se trenutno istražuje za lečenje anemije sa nedelotvornom eritropoezom. Ispitanici sa MDS imaju povišene nivoe GDF11 (Suragani, Nat Med 2014) i aberantnu signalizaciju Smad2,3 u koštanoj srži. ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) vezuje ligande iz superfamilije TGF-β, uključujući GDF11, aktivin B i BMP6, inhibira signalizaciju Smad2,3 i promoviše eritroidnu diferencijaciju kasnog stadijuma, različito od ESA. U studiji zdravih dobrovoljaca, ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) je dobro podnošen i povećao je nivoe Hb (Attie, Am J Hematol 2014).
1
8.4.2 Ciljevi
[0340] Podaci koji su prikazani u ovom primeru su iz tekuće, multicentrične, otvorene studije 2. faze otkrivanja doze za procenu dejstva ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) na anemiju kod ispitanika sa MDS niskog ili int-1 rizika koji su zavisni od transfuzije (TD) ili su nezavisni od transfuzije (NTD). Studijski ishodi su uključivali eritroidni odgovor, bezbednost, podnošljivost, farmakokinetičke biomarkere i farmakodinamičke biomarkere. Kod ispitanika sa malim opterećenjem transfuzijom (LTB), eritroidni odgovor je definisan kao povećanje koncentracije hemoglobina. Kod ispitanika sa velim opterećenjem transfuzijom (HTB), eritroidni odgovor je definisan kao smanjeno opterećenje transfuzijom.
8.4.3 Postupci
[0341] Kriterijumi za uključivanje su uključivali MDS niskog ili int-1 rizika, starost ≥ 18 godina, sa anemijom koja se definiše kao Hb < 10,0 g/dl (LTB, definisana kao <4 jedinice RBC/8 nedelja pre početne posete) ili ≥4 jedinice RBC/8 nedelja pre početne posete (HTB), EPO >500 U/l ili neresponsivni/refraktorni na ESA, bez prethodnog lečenja azacitidinom ili decitabinom, i bez trenutnog lečenja sa ESA, G-CSF, GM-CSF, ili lenalidomidom. ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) primenjivan je putem supkutane (s.c.) injekcije, jednom na svake 3 nedelje, u sekvencijalnim kohortama (n=3-6 u svakoj), sa doznim nivoom u rasponu od 0,125 do 1,75 mg/kg za najviše 5 doza sa 3-mesečnim praćenjem. U toku je ekspanziona kohorta (n=30), u kojoj su dozvoljene pojedinačne titracije doza u skladu sa odgovorom. Ispitanici koji završe ovu studiju mogu da se uključe u 12-mesečni produžetak studije.
8.4.4 Rezultati
[0342] Ovaj primer daje preliminarne podatke o bezbednosti i efikasnosti za 44 ispitanika (19 ženskih, 25 muških; 15 LTB ispitanika, 29 HTB ispitanika) od 58 ispitanika koji su uključeni u studiju 2. faze. Prosečna starost ispitanika je bila 71 godina. 61% ispitanika je imalo prethodnu terapiju sa EPO. 21% ispitanika je imalo prethodnu terapiju lenalidomidom. 73% ispitanika je imalo RARS ili RCMD-RS. 80% ispitanika je imalo više od 15% prstenastih sideroblasta u koštanoj srži.
1
[0343] LTB ispitanici koji su tretirani sa 0,75 mg/kg do 1,75 mg/kg (n = 13) ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) imali su stopu odgovora 77% za primarnu krajnju tačku (povećanje Hb ≥1,5 g/dl tokom ≥2 nedelje) i stopu odgovora 62% u vidu IWG HI-E (eritroidno hematološko poboljšanje prema kriterijumima Internacionalne radne grupe) (povećanje Hb ≥1,5 g/dl tokom ≥8 nedelja). Prosečna (standardna devijacija) maksimalna promena hemoglobina bila je 2,7 (standardna devijacija: 1,1) g/dl u grupama sa većom dozom u poređenju sa 0,9 (standardna devijacija: 0,1) g/dl u grupama sa manjom dozom.
[0344] HTB ispitanici koji su lečeni sa 0,75 mg/kg do 1,75 mg/kg (n = 13) ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) imali su stopu odgovora HI-E 50% (smanjenje ^4 jedinice RBC/8 nedelja) Stopa HI-E odgovora je bila 63% za ispitanike sa 15% prstenastih sideroblasta (n=30) i 80% za ispitanike sa mutacijama SF3B1 (n=10). ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) je generalno dobro podnošen. Najčešći neželjeni događaji bez obzira na uzrok su bili dijareja, nazofaringitis, mijalgija, bol u kostima, bronhitis, glavobolja i grčenje mišića.
8.4.5 Zaključci
[0345] Na osnovu preliminarnih podataka od ispitanika sa MDS niskog/Int-1 rizika, lečenje sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) na terapeutskom doznom nivou tokom 3 meseca dovelo je do HI-E odgovora za povišeni nivo Hb i/ili smanjenu potrebu za transfuzijom kod 54% ispitanika, uz povoljan bezbednosni profil. Veće stope odgovora su uočene kod ispitanika sa prstenastim sideroblastima i mutacijama SF3B1. Ovi podaci snažno govore u prilog korišćenja nivoa prstenastih sideroblasta i zastupljenosti mutacije SF3B1 kao biomarkera delotvornog lečenja sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) kod ispitanika sa MDS.
8.5 Primer 5: Otvorena studija 2. faze za pronalaženje doze ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) kod ispitanika sa MDS niskog ili umerenog-1 (Int-1) rizika ili sa neproliferativnom CMML i anemijom koja zahteva transfuziju RBC
8.5.1 Uvod
1
[0346] Vidite uvod (odeljak 8.2.1) i Materijale i metode (odeljak 8.2.2) za primer 2 (odeljak 8.2). Ovaj primer daje dodatne podatke iz primera 2 (odeljak 8.2) koji su dobijeni kasnije u studiji 2. faze.
8.5.2 Rezultati
[0347] Ukupno 59 ispitanika sa MDS je lečeno sa 0,1 mg/kg, 0,3 mg/kg, 0,5 mg/kg, 1,0 mg/kg, ili 2,0 mg/kg ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7). Tabela 8 daje početne karakteristike ispitanika u svakoj terapijskoj grupi.
[0348] Od 53 ispitanika kod kojih je mogla da se ispita efikasnost, HI-E je uočen kod ukupno 23 ispitanika (43%): 0, 4 (67%), 9 (45%), i 10 ispitanika (50%) u doznim grupama sa 0,1, 0,3, 0,5, odnosno 1,0 mg/kg ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7). Štaviše, lečenje HTB ispitanika čak i malom dozom ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) poput 0,3 mg/kg dovelo je do smanjenja opterećenja transfuzijom od 4 ili više jedinica RBC/8 nedelja (vidite Tabelu 9). Čini se da trajanje odgovora vezanog za transfuziju zavisi od doze. Nadalje, od 45 HTB ispitanika koji su mogli da se procene, 6 (13) je postiglo RBC-TI tokom najmanje 8 nedelja (vidite Tabelu 9). Vidite sliku 13 za reprezentativnog HTB ispitanika koji je postigao RBC-TI tokom najmanje 337 dana nakon početka lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) sa dozom od 1,0 mg/kg.
Tabela 8. Početne karakteristike ispitanika.
1
14
<a>0 godina znači < 1 godine od prvobitne dijagnoze;<b>Ispitanici sa opterećenjem RBC transfuzijom ≥ 4 jedinice/8 nedelja;<c>Ispitanici sa opterećenjem RBC transfuzijom < 4 jedinice/8 nedelja;<d>Lečenje MDS koje nije ESA, hipometilujuće niti lenalidomid; EPO, eritropoetin; ESA, agensi za stimulaciju eritropoeze; Hb, hemoglobin; HTB, veliko opterećenje transfuzijom; Int, umereno; IPSS, Internacionalni prognostički sistem za ocenjivanje; LTB, malo opterećenje transfuzijom; MDS, mijelodisplastični sindrom; RBC, crvena krvna zrnca.
Tabela 9. Odgovor vezan za transfuziju kod HTB ispitanika (n=45)
[0349] Pored toga, od 8 LTB ispitanika koji su lečeni sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7), 5 (63%) je postiglo RBC-TI sa prosečnim povećanjem Hb od najmanje 1,5 g/dl tokom bilo kog 8-nedeljnog perioda bez transfuzije. Konkretno, 33% LTB ispitanika koji su lečeni sa 0,5 mg/kg ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) i 80% LTB ispitanika koji su lečeni sa 1,0 mg/kg ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) ostvarilo je RBC-TI sa prosečnim povećanjem Hb od najmanje 1,5 g/dl tokom bilo kog 8-nedeljnog perioda bez transfuzije. Maksimalno prosečno povećanje Hb kod lečenih LTB ispitanika koji su lečeni sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) bilo je u rasponu od 1,45 g/dl do 4,44 g/dl. Trajanje RBC-TI kod LTB ispitanika koji su lečeni sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) bilo je u rasponu od 76 do 472 dana. LTB ispitanici sa nivoom Hb većim od 11,0 g/dl imali su odlaganje doze, koje je moglo da utiče na procenu trajanja povećanja nivoa Hb. Vidite sliku 14 za reprezentativnog LTB ispitanika koji je postigao RBC-TI i produženo povećanje nivoa hemoglobina tokom najmanje 358 dana nakon početka lečenja sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) sa dozom od 1,0 mg/kg.
[0350] Nadalje, procenjena je povezanost između efikasnosti lečenja i prisustva prstenastih sideroblasta (RS) na početnoj poseti (vidite Tabelu 10). HI-E je ostvaren kod 50% RS-pozitivnih ispitanika. Nasuprot tome, HI-E je ostvaren kod samo 10% RS-negativnih ispitanika.
Tabela 10. Status prstenastih sideroblasta kod ispitanika koji su lečeni sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7).
a status RS je sa početne posete kada je dostupno i nakon početne posete u suprotnom slučaju; status RS je bio nepoznat za 16 ispitanika;<b>> 15% RS;<c>
≤ 15% RS
[0351] ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) se uopšteno dobro podnosi. Vidite Tabelu 11. Četiri ispitanika su prekinula lečenje usled neželjenih događaja za koje se sumnja da su povezani sa lečenjem: ispitanik A (dozna grupa sa 0,3 mg/kg), hemolitička anemija 2. stepena; ispitanik B (dozna grupa sa 0,5 mg/kg), hipertenzija 3. stepena; ispitanik C (dozna grupa sa 1,0 mg/kg), slabost mišića 2. stepena; ispitanik D (dozna grupa sa 2,0 mg/kg), povišen krvni pritisak 2. stepena i dijareja 2. stepena.
8.5.3 Zaključci
[0352] ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) je dobro tolerisan kod ispitanika sa MDS nižeg rizika pri testiranim doznim nivoima, uz perspektivne dokaze o kliničkoj aktivnosti u ovoj većinski HTB kohorti ispitanika koji su refraktorni na ESA, anemični, sa MDS nižeg rizika. Dalje, ovi podaci pokazuju da prisustvo prstenastih sideroblasta kod ispitanika pre lečenja inhibitorom signalizacije ActRII, npr. ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) može biti indikator za dugoročno lečenje, nezavisnost od transfuzije RBC, dugoročno povećanje nivoa hemoglobina i povećanu efikasnost lečenja.
14
Tabela 11. Neželjena dejstva kod ispitanika koji su lečeni sa ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) u naznačenim dozama.
8.6 Primer 6: ActRIIB-hFc povećava hemoglobin i smanjuje opterećenje transfuzijom kod ispitanika sa MDS niskog ili umerenog-1 rizika: Preliminarni rezultati studije 2. faze
8.6.1 Uvod
[0353] Vidite uvod (odeljak 8.3.1) i Materijale i metode (odeljak 8.3.2) za primer 3 (odeljak 8.3). Ovaj primer daje dodatne podatke iz primera 3 (odeljak 8.3) koji su dobijeni kasnije u studiji 2. faze.
8.6.2 Rezultati
[0354] Podaci su dostupni za 44 ispitanika (15 LTB/29 HTB). Tabela 12 daje početne karakteristike za ispitanike koji su proučavani u ovom primeru.
[0355] Eritroidni odgovor je procenjen kod ispitanika koji su lečeni sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). Za LTB ispitanike, primarna krajnja tačka je bila povećanje hemoglobina od najmanje 1,5 g/dl tokom najmanje 2 nedelje. Za HTB ispitanike, primarna krajnja tačka je bila smanjenje transfuzije RBC od najmanje 4 jedinice ili najmanje 50% tokom 8 nedelja. 33% (3/9) ispitanika koji su primali male doze (0,125-0,5 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)) postiglo je primarnu krajnju tačku, dok je 63% (22/35) ispitanika koji su primali velike doze (0,75-1,75 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)) postiglo primarnu krajnu tačku.
[0356] Pored toga procenjen je HI-E prema IWG. Za LTB ispitanike, HI-E prema IWG je bilo povećanje hemoglobina od najmanje 1,5 g/dl tokom najmanje 8 nedelja. Za HTB ispitanike, HI-E prema IWG je bilo smanjenje transfuzije RBC od najmanje 4 jedinice tokom 8 nedelja. 22% (2/9) ispitanika koji su primali male doze (0,125-0,5 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)) postiglo je HI-E prema IWG, dok je 54% (19/35) ispitanika koji su primali velike doze (0,75-1,75 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)) postiglo HI-E prema IWG.
[0357] Prstenasti sideroblasti su abnormalni eritroblasti. Nadalje, određene somatske mutacije povezane sa MDS izazivaju nastanak prstenastih sideroblasta i nedelotvornu eritropoezu. Dominantne mutacije u faktoru spajanja 3B1 (SF3B1) povezane su sa nastankom prstenastih sideroblasta. Kao što se ovde koristi, „RS+“ se odnosi na najmanje 15% prstenastih sideroblasta. Tako, povezanost između prisustva prstenastih sideroblasta, somatskih mutacija i nedelotvorne eritropoeze i eritroidnog odgovora i nezavisnosti od transfuzije procenjena je kod ispitanika koji su lečeni velikim dozama (0,75 mg/kg-1,75
14
mg/kg) ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) (vidite Tabelu 13 i Tabelu 14). Ispitanici koji su lečeni sa ActRIIB-hFc postigli su HI-E prema IWG i nezavisnost od transfuzije (vidite Tabelu 13, Tabelu 14 i Sliku 16). Ovi podaci pokazuju da je postojao povećan eritroidni odgovor kod ispitanika koji su lečeni sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) kada su ispitanici bili RS+ i/ili su imali mutaciju SF3B1.
Tabela 12. Početne karakteristike za ispitanike koji su lečeni sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)
14
Tabela 13. Eritroidni odgovor kod ispitanika koji su RS+ i pozitivni na mutaciju SF3B1. Za LTB ispitanike, HI-E prema IWG je bilo povećanje hemoglobina od najmanje 1,5 g/dl tokom najmanje 8 nedelja. Za HTB ispitanike, HI-E prema IWG je bilo smanjenje transfuzije RBC od najmanje 4 jedinice tokom 8 nedelja.
Tabela 14. Nezavisnost od transfuzije kod ispitanika koji su RS+ i pozitivni na mutaciju SF3B1. Nezavisnost od transfuzije se odnosi na period bez transfuzije RBC tokom najmanje 8 nedelja na lečenju.
14
8.6.3 Zaključci
[0358] Supkutana primena ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) na ispitanicima sa MDS na svake tri nedelje bila je generalno bezbedna i dobro se podnosila. Eritroidni odgovor (IWG HI-E) ostvaren je kod 54% ispitanika koji su lečeni dozom od najmanje 0,75 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). Nadalje, veće stope eritroidnog odgovora su uočene kod ispitanika sa prstenastim sideroblastima ili mutacijama u SF3B1. Pored toga, nezavisnost od transfuzije je postignuta kod 36% ispitanika koji su lečeni sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) sa dozom od najmanje 0,75 mg/kg.
8.7 Primer 7: Studija 2. faze za pronalaženje doze ActRIIA-hFC (SEQ ID NO:7) kod pacijenata sa MDS niskog rizika i anemijom koja zahteva transfuziju
[0359] Vidite uvod (odeljak 8.2.1) i Materijale i metode (odeljak 8.2.2) za primer 2 (odeljak 8.2). Ovaj primer daje dodatne podatke iz primera 2 (odeljak 8.2) koji su dobijeni kasnije u studiji 2. faze.
[0360] Dalje je procenjena povezanost između efikasnosti lečenja i prisustva prstenastih sideroblasta (RS) na početnoj poseti (vidite Tabelu 15).
[0361] Postizanje RBC-TI (sa prosečnim povećanjem Hb ≥ 1,5 g/dl za LTB pacijente) tokom bilo kog 8-nedeljnog perioda prikazano je na Slici 17.
Tabela 15. Eritroidni odgovor: Sideroblastni naspram nesideroblastnog MDS kod ispitanika koji su lečeni fuzijom ActRIIA-hFC (SEQ ID NO:7). HI-E je postignut kod 64% sideroblastnih i 20% nesideroblastnih pacijenata u grupi sa dozom sotatercepta od 1,0 mg/kg (hi-kvadratni test P = 0,11)
14
<a>Status RS je sa početne posete kada je dostupno; status RS je bio nepoznat za
6 pacijenata.
8.8 Primer 8: ActRIIB-hFc povećava hemoglobin i smanjuje opterećenje transfuzijom kod ispitanika sa MDS niskog ili umerenog-1 rizika: Preliminarni rezultati studije 2. faze (nastavak)
8.8.1 Uvod
[0362] Vidite uvod (odeljak 8.3.1) i Materijale i metode (odeljak 8.3.2) za primer 3 (odeljak 8.3). Ovaj primer daje dodatne podatke iz primera 3 (odeljak 8.3) koji su dobijeni kasnije u studiji 2. faze.
8.8.2 Rezultati
[0363] Ispitano je ukupno 49 ispitanika sa MDS.27 od 49 ispitanika sa MDS je uključeno u 3-mesečnu studiju eskalacije doze ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) (0,125 mg/kg - 1,75 mg/kg), a 22 ispitanika su uključena u sledeći produžetak studije, kao što je prikazano u Tabeli 16. Tabela 17 daje početne karakteristike za ispitanike koji su proučavani u ovom primeru.
3-mesečna studija eskalacije doze
[0364] Eritroidni odgovor je procenjen kod ispitanika koji su lečeni sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). Vidite Tabelu 18. Za LTB ispitanike, primarna krajnja tačka je bila povećanje hemoglobina od najmanje 1,5 g/dl tokom najmanje 2 nedelje. Za HTB ispitanike, primarna krajnja tačka je bila smanjenje transfuzije RBC od najmanje 4 jedinice ili najmanje 50%
14
tokom 8 nedelja. 33% (3/9) ispitanika koji su primali male doze (0,125-0,5 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)) postiglo je primarnu krajnju tačku, dok je 58% (23/40) ispitanika koji su primali velike doze (0,75-1,75 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)) postiglo primarnu krajnu tačku.
[0365] Pored toga procenjen je HI-E prema IWG. Vidite Tabelu 18. Za LTB ispitanike, HI-E prema IWG je bilo povećanje hemoglobina od najmanje 1,5 g/dl tokom najmanje 8 nedelja. Za HTB ispitanike, HI-E prema IWG je bilo smanjenje transfuzije RBC od najmanje 4 jedinice tokom 8 nedelja. 22% (2/9) ispitanika koji su primali male doze (0,125-0,5 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)) postiglo je HI-E prema IWG, dok je 48% (19/40) ispitanika koji su primali velike doze (0,75-1,75 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)) postiglo HI-E prema IWG.
[0366] Dalje je procenjena nezavisnost od transfuzije. Vidite Tabelu 18. Za ispitanike koji su primili najmanje dve jedinice RBC pre terapije sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25), nezavisnost od transfuzije se definiše kao postizanje najmanje 8 nedelja bez transfuzije prilikom primanja lečenja sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). 14% (1/7) ispitanika na kojima su primenjivane male doze (0,125-0,5 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)) postiglo je nezavisnost od transfuzije, dok je 37% (11/30) ispitanika na kojima su primenjivane velike doze (0,75-1,75 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)) postiglo nezavisnost od transfuzije.
4/6 LTB ispitanika i 7/24 HTB ispitanika su postigla nezavisnost od transfuzije. 10 od 11 ispitanika koji su bili nezavisni od transfuzije imalo je početak tokom prvih 6 nedelja lečenja sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25).
[0367] Povezanost između prisustva prstenastih sideroblasta, somatskih mutacija i nedelotvorne eritropoeze i eritroidnog odgovora i nezavisnosti od transfuzije procenjena je kod ispitanika koji su lečeni velikim dozama (0,75 mg/kg-1,75 mg/kg) ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). Vidite Tabelu 19. 19/40 (48%) svih ispitanika u grupama sa većom dozom postiglo je HIE prema IWG. 19/35 (54%) ispitanika koji su pozitivni na prstenaste sideroblaste (RS) (definišu se kao oni koji imaju najmanje 15% eritroidnih prekursora u koštanoj srži) postiglo je HI-E prema IWG, a 0/4 (0%) RS negativnih ispitanika je postiglo HI-E prema IWG.14/23 (61%) RS pozitivnih ispitanika sa nivoom EPO manjim od 200 mU/ml je postiglo HI-E prema IWG i 5/12 (42%) RS pozitivnih ispitanika sa nivoom EPO manjim od 200 mU/ml je
1
postiglo HI-E prema IWG. 16/26 (62%) ispitanika koji imaju mutaciju SF3B1 i 3/13 (23%) ispitanika koji nemaju mutaciju SF3B1 je postiglo HI-E prema IWG.
[0368] Dakle, rezultati koji su prikazani u ovom primeru pokazuju da je lečenje sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) dovelo do robusnog eritroidnog odgovora i nezavisnosti od transfuzije, naročito kod ispitanika u grupama sa većom dozom. Pored toga, obogaćeni eritroidni odgovor je uočen kod ispitanika koji su pozitivni na RS+ i pozitivni na mutaciju SF3B1.
[0369] ActRIIA-hFc (SEQ ID NO:7) se uopšteno dobro podnosi. Vidite Tabelu 20. Većina neželjenih događaja (AE) bila je 1. ili 2. stepena. Uočena su dva potencijalno povezana ozbiljna neželjena događaja (OND): bol u mišićima 3. stepena (javlja se 90. dana) i pogoršanje opšteg stanja 3. stepena (javlja se 44. dana, ponovo 66. dana, nevezano). Uočen je jedan potencijalno povezani AE 3. stepena koji nije ozbiljan, vezan za broj blastnih ćelija.
Tabela 16. Raspored doziranja ispitanika koji se leče sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)
Tabela 17. Početne karakteristike za ispitanike koji su lečeni sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)
1 1
Tabela 18. Eritroidni odgovor i nezavisnost od transfuzije kod ispitanika koji su lečeni sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)
1 2
Tabela 19. Eritroidni odgovor i nezavisnost od transfuzije kod ispitanika koji su lečeni sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25)
Tabela 20. Neželjeni događaji (svi stepeni) prijavljeni kod ≥4 ispitanika lečena sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25), bez obzira na uzrok:
1
Produžetak studije
[0370] Ispitanici koji su završili 3-mesečnu studiju eskalacije doze bili su podobni za uključivanje u dalji 12-mesečni produžetak studije. Početni dozni nivoi ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) bili su 1,0 mg/kg za ispitanike čije lečenje je bilo prekinuto duže od 3 meseca. Ispitanici čije lečenje sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) nije bilo prekidano nastavili su lečenje sa doznim nivoom istim kao njihova poslednja doza u 3-mesečnom protokolu lečenja.
[0371] Ukupno 58 ispitanika je uključeno u 3-mesečnu studiju lečenja. Od toga, 22 ispitanika su uključena u 12-mesečni produžetak studije, 9 pacijenata sa malim opterećenjem transfuzijom i 13 pacijenata sa velikim opterećenjem transfuzijom. U produžetku studije, 17/22 ispitanika je nastavilo svoje lečenje sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) bez prekidanja, a 5/22 ispitanika je uključeno nakon prekida >3 meseca.
1 4
[0372] Za 9 pacijenata sa malim opterećenjem transfuzijom, prosečno povećanje hemoglobina nakon jednog meseca je bilo približno 2 g/dl, povećan je na vrednost od 2,5 do 3,0 g/dl, što je održano tokom 6-mesečnog perioda za koji su podaci dostupni.
[0373] Za 13 pacijenata sa velikim opterećenjem transfuzijom, 43% je ostvarilo nezavisnost od transfuzije pri čemu je nekoliko pacijenata održalo ovu nezavisnost od transfuzije tokom više od 6 meseci, pri čemu kod pacijenta sa najdužom neprekidnom nezavisnošću od transfuzije ona traje skoro 8 meseci. Svi ovi pacijenti su ostali u studiji.
[0374] Slika 18 prikazuje rezultate za reprezentativnog ispitanika. RS pozitivni HTB ispitanik je lečen dozom od 0,75 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) u inicijalnoj 3-mesečnoj studiji lečenja i uključen je u 12-mesečni produžetak studije nakon 11-mesečnog prekida lečenja sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25), i u tom periodu je ispitanik primao EPO.
[0375] Dugotrajan odgovor hemoglobina je uočen kod LTB ispitanika. 8/9 ispitanika je postiglo HI-E prema IGW. Slika 19 prikazuje odgovor hemoglobina reprezentativnog ispitanika.
[0376] Ispitanici u 12-mesečnom produžetku studije su pokazali dugotrajan odgovor nezavisnosti od transfuzije. Slika 20 prikazuje rezultate 6 ispitanika. 5 ispitanika je pokazalo kontinuiran odgovor nezavisnosti od transfuzije nakon 2-7 meseci lečenja sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) sa dozom od 1,0 mg/kg (4 ispitanika) i 1,75 mg/kg (1 ispitanik). Jedan ispitanik (poslednji red na Slici 20) imao je dve titracije doze sa 1,0 mg/kg na 1,33 mg/kg i 1,75 mg/kg. Ovaj ispitanik je imao povremenu nezavisnost od transfuzije tokom oko 2 meseca i nastavlja da ima odgovor HI-E prema IWG.
[0377] Dakle, rezultati koji su prikazani u ovom primeru pokazuju da RS pozitivni ispitanici sa MDS nižeg rizika koji su lečeni sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) pokazuju robusno hematološko poboljšanje, naročito ako se leče dozom ≥ 0,75 mg/kg. Lečenje sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) je uopšteno dobro tolerisano. Dugoročno lečenje sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) pokazuje dugotrajno povećanje nivoa hemoglobina i produženu nezavisnost od transfuzije.
1
8.9 Primer 9: Studija 3. faze ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) za lečenje anemije usled MDS veoma niskog, niskog ili umerenog rizika prema IPSS-R.
[0378] U ovom primeru dat je pregled dvostruko slepe, placebom kontrolisane, multicentrične, randomizovane studije 3. faze za određivanje efikasnosti i bezbednosti ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) za lečenje anemije usled MDS veoma niskog, niskog ili umerenog rizika prema IPSS-R kod ispitanika sa prstenastim sideroblastima (najmanje 15% eritroblasta su prstenasti sideroblasti) kojima je potrebna transfuzija RBC.
[0379] Smatra se da je anemija jedna od najzastupljenijih citopenija kod pacijenata koji imaju mijelodisplastični sindrom, što je opšti termin koji se koristi da opiše poremećaje vezane za neefikasnu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i/ili trombocita. U rasponu težine od blage (asimptomatska) do teške, anemija može dovesti do toga da pacijentima bude neophodna transfuzija RBC, koja može dovesti do daljih komplikacija usled prekomernog unosa gvožđa. Cilj ove studije je da se proceni bezbednost i efikasnost ActRIIB-hFc (SEQ ID NO: 25) u poređenju sa placebom kod pacijenata koji su klasifikovani kao MDS veoma niskog, niskog ili umerenog rizika prema IPSS-R, imaju prstenaste sideroblaste i potrebna im je transfuzija RBC. Dizajn studije predviđa period inicijalne randomizacije pacijenata u granu sa ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) ili sa placebom, nakon čega sledi period dvostruko slepog lečenja, a zatim poseta za procenu bolesti MDS. Pacijentima za koje studijski istraživač na poseti za procenu bolesti utvrdi da imaju kliničku koristi biće dozvoljeno da stupe u fazu dvostruko slepog produžetka studije. Kada pacijenti prekinu studijsko lečenje, stupiće u period praćenja nakon lečenja.
8.9.1 Dizajn studije
[0380] Na ispitanicima će biti primenjivana inicijalna doza od 1,0 mg/kg ActRIIB-hFc (SEQ ID NO: 25), supkutano, na svake tri nedelje. Na kontrolnim ispitanicima će biti primenjivan placebo, supkutano, jednom na svake tri nedelje.
(a) Kriterijumi za uključivanje
1
[0381] Kriterijumi za uključivanje za učešće ispitanika u ovoj studiji uključuju sledeće: (1) ispitanik ima ≥ 18 godina u trenutku potpisivanja obrasca informisanog pristanka; (2) ispitanik ima dijagnozu MDS koja se klasifikuje kao bolest veoma niskog, niskog ili umerenog rizika prema Revidiranom internacionalnom prognostičkom sistemu za ocenjivanje (IPSS-R) i ima: (a) više od 15% eritroidnih prekursora u koštanoj srži koji su prstenasti sideroblasti, i (b) manje od 5% blasta u koštanoj srži; (3) ispitanici kojima je potrebno > 2 jedinice transfuzije crvenih krvnih zrnaca u 8-nedeljnom periodu; (4) ocena 0, 1 ili 2 na skali Istočne kooperativne onkološke grupe (ECOG); (5) ispitanici koji su refraktorni/netolerantni/nepodobni na prethodno lečenje sa ESA; refraktornost na prethodno lečenje sa ESA zahteva dokumentovan izostanak odgovora ili odgovor koji više nije održan na prethodni režim koji obuhvata ESA, bilo kao pojedinačni agens ili u kombinaciji (npr. sa G-CSF); režim sa ESA je morao biti (a) rekombinantni humani eritropoetin sa više od 40.000 IU/nedeljno sa najmanje 8 doza ili ekvivalentno, ili (b) darbepoetin alfa sa više od 500 µg jednom na svake tri nedelje sa najmanje 4 doze ili ekvivalentno; netolerantnost na prethodno lečenje sa ESA zahteva dokumentovan prekid prethodnog režima koji sadrži ESA, bilo kao pojedinačni agens ili u kombinaciji (npr. sa G-CSF), u bilo kom trenutku nakon uvođenja usled netolerancije ili neželjenog događaja; nepodobnost za ESA zahteva malu verovatnoću odgovora na ESA na osnovu nivoa endogenog eritropoetina u serumu većeg od 200 U/l za ispitanike koji nisu prethodno lečeni sa ESA.
(b) Kriterijumi za isključivanje
[0382] Prisustvo bilo čega od sledećeg će isključiti mogućnost da se ispitanik uključi u studiju: (1) prethodna terapija agensima za modifikaciju bolesti (npr. imunomodulatorni lek, hipometilujući agensi, ili imunosupresivna terapija) ili eksperimentalnim agensima za postojeću MDS bolest; (2) MDS povezan sa citogenetskom anomalijom del 5q; (3) sekundarni MDS, tj. MDS za koji je poznato da je posledica hemijske povrede ili lečenja hemoterapijom i/ili zračenjem za druge bolesti; (4) poznata klinički značajna anemija usled nedostatka gvožđa, vitamina B12 ili folata, ili autoimuna ili nasledna hemolitička anemija ili gastrointestinalno krvarenje; nedostatak gvožđa će se utvrditi na osnovu aspiratnog razmaza koštane srži na gvožđe, izračunate zasićenosti transferinom (gvožđe/ukupni kapacitet vezivanja gvožđa) ≤ 20%, ili serumskog feritina ≤ 15 µg/l; (6) prethodna alogena ili autologna transplantacija matičnih ćelija; (7) poznata istorija dijagnoze akutne mijeloidne leukemije (AML); (8) upotreba bilo čega od sledećeg tokom 5 nedelja pre randomizacije:
1
antikancerskog citotoksičnog hemoterapeutskog agensa ili lečenja, kortikosteroida, osim za ispitanike sa stabilnom ili opadajućom dozom ≥ 1 nedelju pre randomizacije za medicinska stanja osim MDS, agensa za heliranje gvožđa, osim za ispitanike sa stabilnom ili opadajućom dozom tokom najmanje 8 nedelja pre randomizacije, drugih RBC hematopoetskih faktora rasta (npr. interleukin-3); (9) prethodna istorija maligniteta, osim MDS, osim ako ispitanik nije izlečen u periodu ≥ 5 godina; dopušteni su ispitanici sa sledećom anamnezom/istovremenim stanjima: karcinom bazalnih ili skvamoznih ćelija kože, in situ karcinom grlića materice, in situ karcinom dojke, slučajni histološki nalaz kancera prostate (T1a ili T1b koristeći klinički sistem za određivanje stadijuma tumora, čvorova, metastaza); ili (10) veći operativni zahvat tokom 8 nedelja pre randomizacije; neophodno je da su ispitanici u potpunosti oporavljeni od prethodnih operacija pre randomizacije.
(c) Mere ishoda
[0383] Primarna mera ishoda za ovu studiju je utvrđivanje udela ispitanika na kojima je primenjivan ActRIIB-hFc (SEQ ID NO: 25) koji su nezavisni od transfuzije RBC (tj. nije im potrebna transfuzija RBC) u bilo kom periodu od uzastopnih 56 dana.
[0384] Sekundarna mera ishoda uključuje utvrđivanje udela ispitanika na kojima je primenjivan ActRIIB-hFc (SEQ ID NO: 25) koji su nezavisni od transfuzije RBC (tj. nije im potrebna transfuzija RBC) u bilo kom periodu od uzastopna 84 dana nakon primene ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). Takođe će biti utvrđen udeo ispitanika na kojima je primenjivan ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) koji imaju smanjeni broj jedinica RBC datih transfuzijom tokom 16-nedeljnog perioda nakon primene ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). Dalje će se utvrditi i maksimalno trajanje nezavisnosti od transfuzije RBC kod ispitanika na kojima je primenjivan ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). Konačno, takođe će biti utvrđeno vreme potrebno da ispitanici na kojima je primenjivan ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) dostignu nezavisnost od transfuzije RBC. Vreme do nezavisnosti od transfuzije RBC je definisano kao vreme od randomizacije do datuma kada je prvi put uočena nezavisnost od transfuzije (npr. 1. dan od 56 dana bez transfuzije RBC).
[0385] Takođe će biti utvrđen udeo ispitanika na kojima je primenjivan ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) koji dostižu modifikovano eritroidno hematološko poboljšanje u bilo kom periodu
1
od uzastopnih 56 dana nakon primene ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). U određenim aspektima, eritroidno hematološko poboljšanje je u skladu sa definicijom IWG. U određenim aspektima, eritroidno hematološko poboljšanje je u skladu sa modifikovanom definicijom IWG iz 2006. godine. U određenim aspektima, eritroidno hematološko poboljšanje za pacijenta sa malim opterećenjem transfuzijom je povećanje koncentracije hemoglobina kod pacijenta od najmanje 1,5 g/dl tokom najmanje 8 nedelja. U određenim aspektima, eritroidno hematološko poboljšanje za pacijenta sa velikim opterećenjem transfuzijom je smanjenje od najmanje 4 jedinice transfuzije crvenih krvnih zrnaca tokom 8 nedelja.
[0386] Biće utvrđen udeo ispitanika na kojima je primenjivan ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) koji postižu povećanje hemoglobina od najmanje 1,0 g/dl (u poređenju sa koncentracijom hemoglobina kod ispitanika pre primene ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) na ispitaniku) u bilo kom periodu od uzastopnih 56 dana u odsustvu transfuzije RBC.
[0387] Biće utvrđeno prosečno smanjenje nivoa feritina u serumu kod ispitanika na kojima je primenjivan ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) u poređenju sa nivoom feritina u serumu pre primene ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). Analiza kovarijanse (ANCOVA) koristiće se za poređenje terapijske razlike između grupa, sa faktorima stratifikacije i početnom (pre primene ActRIIB-hFC (SEQ ID NO:25)) vrednošću feritina u serumu kao kovarijatima.
[0388] Biće utvrđeno prosečno smanjenje upotrebe terapije heliranja gvožđa kod ispitanika na kojima je primenjivan ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) u poređenju sa upotrebom terapije heliranja gvožđa pre primene ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). Promena dnevne doze terapije heliranja gvožđa za svakog ispitanika izračunava se kao razlika prosečne dnevne doze nakon početne i početne prosečne dnevne doze. Analiza kovarijanse (ANCOVA) koristiće se za poređenje razlike lečenja između grupa, sa faktorima stratifikacije i vrednostima početne terapije heliranja gvožđa kao kovarijatima.
[0389] Takođe će biti utvrđen udeo ispitanika na kojima je primenjivan ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) koji dostižu neutrofilno hematološko poboljšanje u bilo kom periodu od uzastopnih 56 dana nakon primene ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25). U određenim aspektima, neutrofilno hematološko poboljšanje je u skladu sa definicijom IWG. U određenim aspektima, neutrofilno hematološko poboljšanje je povećanje neutrofila za najmanje 100% i više od
1
500/ul u periodu od 56 uzastopnih dana kod ispitanika nakon primene ActRIIB-hFc (SEQ ID NO:25) na ispitaniku.
[0390] Takođe će biti utvrđen udeo ispitanika kod kojih dolazi do akutne mijeloidne leukemije.
[0391] Takođe će se koristiti i procenjivati Upitnik o kvalitetu života Evropske organizacije za istraživanje i lečenje kancera.
[0392] Takođe će se procenjivati neželjeni događaji, ukupno preživljavanje, farmakokinetika populacije, i neželjeni događaji.
9. OPIS SEKVENCI
[0393]
Tabela 21. Informacije o sekvenci
1
11
12
1
14
1 SEQ OPIS SEKVENCA
1
1
1
1
1
11
12
1
14
1
1
1

Claims (18)

Patentni zahtevi
1. Inhibitor signalizacije receptora aktivina tipa II (ActRII) za upotrebu u postupku za lečenje mijelodisplastičnog sindroma (MDS) kod ispitanika, pri čemu postupak obuhvata:
(a) utvrđivanje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti; i (b) primenu farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII od 0,1 mg/kg do 2,0 mg/kg na ispitaniku, ako najmanje 15%, 16%, 17%,18%, 19%, ili 20% eritroblasta ispitanika čine prstenasti sideroblasti,
pri čemu, pomenuti inhibitor signalizacije ActRII je polipeptid koji sadrži:
(i) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična sa SEQ ID NO:7;
(ii) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 95% identična sa SEQ ID NO:7;
(iii) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 98% identična sa SEQ ID NO:7; (iv) aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:7;
(v) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična sa SEQ ID NO:25; (vi) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 95% identična sa SEQ ID NO:25; (vii) aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 98% identična sa SEQ ID NO:25; (viii) aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:25; ili
(ix) fragment ekstracelularnog domena ActRIIB, pri čemu se fragment sastoji od aminokiselinske sekvence SEQ ID NO:23; linkera; i Fc IgG.
2. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu se postupkom postiže:
(a) dugoročno smanjenje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti u poređenju sa inicijalnim procentom eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti, pri čemu dugoročno smanjenje predstavlja smanjenje procenta eritroblasta koje se održava tokom najmanje 1, 2, 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se vrši primena inhibitora signalizacije ActRII; i/ili
(b) dugoročno povećanje nivoa hemoglobina kod ispitanika u poređenju sa inicijalnim nivoom hemoglobina kod ispitanika, pri čemu inicijalni nivo hemoglobina kod ispitanika predstavlja nivo hemoglobina kod ispitanika u vremenskom periodu pre primene inicijalne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku; pri čemu dugoročno povećanje predstavlja povećanje nivoa hemoglobina koje se održava tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se vrši primena inhibitora signalizacije ActRII.
3. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema zahtevu 1 ili 2, pri čemu se inhibitor signalizacije ActRII primenjuje u kratkom vremenskom periodu, i pri čemu kratki vremenski period predstavlja 1, 2, 3, 4 ili 5 meseci.
4. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema zahtevu 1 ili 2, pri čemu postupak dalje obuhvata:
(c) utvrđivanje drugog procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti nakon određenog vremenskog perioda, opciono, pri čemu je vremenski period 1, 2, 3, 4, 5 ili 6 meseci; i
(d) opcionu primenu na ispitaniku prilagođene doze inhibitora signalizacije ActRII.
5. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema zahtevu 1 ili 2, pri čemu postupak dalje obuhvata:
(c) utvrđivanje nivoa hemoglobina kod ispitanika nakon što je na ispitaniku primenjen inhibitor signalizacije ActRII, opciono, pri čemu se nivo hemoglobina utvrđuje u roku od 6, 12, 18 meseci i/ili 24 meseca nakon primene inhibitora signalizacije ActRII; i (d) prekid primene inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku, ako je nivo hemoglobina kod ispitanika najmanje 11 g/dl.
6. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu se procenat eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti određuje u roku od 1 dana, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelje, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 7 nedelja, 8 nedelja, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci ili 6 meseci od primene farmaceutski delotvorne doze inhibitora signalizacije ActRII na ispitaniku.
7. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema zahtevu 2, pri čemu dugoročno smanjenje procenta eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti iznosi najmanje 1,5, 2,5, 5,0, 7,5 ili 10,0 puta manje od prvobitnog procenta eritroblasta ispitanika koji su prstenasti sideroblasti tokom najmanje 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII.
1
8. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema zahtevu 2, pri čemu dugoročno povećanje nivoa hemoglobina kod ispitanika predstavlja nivo hemoglobina od oko 11 g/dl do 18 g/dl kod ispitanika tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII.
9. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema zahtevu 3, pri čemu
(i) prvi procenat eritroblasta koji su prstenasti sideroblasti ispitanika na kome je primenjen inhibitor signalizacije ActRII u kratkom vremenskom periodu je smanjen na manje od 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, ili manje od 1%, tokom najmanje 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon kratkog vremenskog perioda u kome je primenjivan inhibitor signalizacije ActRII; i/ili
(ii) nivo hemoglobina kod ispitanika na kome je u kratkom vremenskom periodu primenjivan inhibitor signalizacije ActRII je od oko 11 g/dl do 18 g/dl tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII.
10. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 9, pri čemu postoji veća verovatnoća da ispitanik postigne normalizaciju jednog ili više hematoloških parametara ako najmanje 15%, 16%, 17%, 18%, 19%, ili 20% eritroblasta kod ispitanika čine prstenasti sideroblasti, u poređenju sa ispitanikom koji ima najviše 15% eritroblasta koji su prstenasti sideroblasti.
11. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema zahtevu 10, pri čemu je hematološki parametar nivo hemoglobina, hematokrit, broj crvenih krvnih zrnaca, ili procenat eritroblasta kod ispitanika koji su prstenasti sideroblasti.
12. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 11, pri čemu ispitaniku nije potrebna transfuzija crvenih krvnih zrnaca tokom najmanje 3, 4, 5, 6, 12, 18 meseci ili 24 meseca nakon vremenskog perioda u kome se primenjuje inhibitor signalizacije ActRII.
1
13. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 12, pri čemu se inhibitor signalizacije ActRII primenjuje:
(i) jednom na svake tri nedelje;
(ii) jednom na svakih 28 dana; ili
(iii) jednom na svaka 42 dana.
14. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 13, pri čemu se inhibitor signalizacije ActRII primenjuje putem injekcije, opciono putem supkutane injekcije.
15. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu, inhibitor signalizacije ActRII je polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:25.
16. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu, inhibitor signalizacije ActRII je polipeptid koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:7.
17. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu je inhibitor signalizacije ActRII polipeptid koji sadrži fragment ekstracelularnog domena ActRIIB, pri čemu se fragment sastoji od aminokiselinske sekvence SEQ ID NO:23; linkera; i Fc IgG.
18. Inhibitor signalizacije ActRII za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 17, pri čemu je ispitanik čovek.
1 1
RS20230392A 2014-12-03 2015-12-03 Antagonisti aktivin-actrii i njihova primena u lečenju mijelodisplastičnog sindroma RS64214B1 (sr)

Applications Claiming Priority (7)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201462086977P 2014-12-03 2014-12-03
US201462088478P 2014-12-05 2014-12-05
US201562153872P 2015-04-28 2015-04-28
US201562173782P 2015-06-10 2015-06-10
US201562218728P 2015-09-15 2015-09-15
EP15865213.1A EP3227675B1 (en) 2014-12-03 2015-12-03 Activin-actrii antagonists and uses for treating myelodysplastic syndrome
PCT/US2015/063595 WO2016090077A1 (en) 2014-12-03 2015-12-03 Activin-actrii antagonists and uses for treating anemia

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS64214B1 true RS64214B1 (sr) 2023-06-30

Family

ID=56092426

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20230392A RS64214B1 (sr) 2014-12-03 2015-12-03 Antagonisti aktivin-actrii i njihova primena u lečenju mijelodisplastičnog sindroma

Country Status (25)

Country Link
US (1) US11471510B2 (sr)
EP (2) EP4233889A3 (sr)
JP (2) JP2018501307A (sr)
KR (1) KR102556991B1 (sr)
CN (2) CN107533040B (sr)
AU (2) AU2015358469B2 (sr)
BR (1) BR112017011722A2 (sr)
CA (1) CA2969572A1 (sr)
CY (1) CY1126033T1 (sr)
DK (1) DK3227675T3 (sr)
ES (1) ES2946160T3 (sr)
FI (1) FI3227675T3 (sr)
HR (1) HRP20230504T1 (sr)
HU (1) HUE062189T2 (sr)
IL (1) IL252631B2 (sr)
LT (1) LT3227675T (sr)
MD (1) MD4801C1 (sr)
NZ (1) NZ770419A (sr)
PL (1) PL3227675T3 (sr)
PT (1) PT3227675T (sr)
RS (1) RS64214B1 (sr)
SI (1) SI3227675T1 (sr)
SM (1) SMT202300166T1 (sr)
TW (2) TWI773117B (sr)
WO (1) WO2016090077A1 (sr)

Families Citing this family (30)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US8216997B2 (en) 2008-08-14 2012-07-10 Acceleron Pharma, Inc. Methods for increasing red blood cell levels and treating anemia using a combination of GDF traps and erythropoietin receptor activators
US10195249B2 (en) 2012-11-02 2019-02-05 Celgene Corporation Activin-ActRII antagonists and uses for treating bone and other disorders
MA41052A (fr) 2014-10-09 2017-08-15 Celgene Corp Traitement d'une maladie cardiovasculaire à l'aide de pièges de ligands d'actrii
MA41119A (fr) 2014-12-03 2017-10-10 Acceleron Pharma Inc Méthodes de traitement de syndromes myélodysplasiques et d'anémie sidéroblastique
JP2018501307A (ja) 2014-12-03 2018-01-18 セルジーン コーポレイション アクチビン−ＡｃｔＲＩＩアンタゴニスト及び貧血を治療するための使用
CA2983440C (en) 2015-04-22 2024-03-12 Alivegen Usa Inc. Novel hybrid actriib ligand trap proteins for treating muscle wasting diseases
CN108350057A (zh) 2015-05-20 2018-07-31 细胞基因公司 使用II型活化素受体配体阱的用于β-地中海贫血的体外细胞培养方法
WO2017079591A2 (en) 2015-11-04 2017-05-11 Acceleron Pharma Inc. Methods for increasing red blood cell levels and treating ineffective erythropoiesis
EP3380121B1 (en) 2015-11-23 2023-12-20 Acceleron Pharma Inc. Actrii antagonist for use in treating eye disorders
MA45811A (fr) 2016-07-27 2019-06-05 Acceleron Pharma Inc Méthodes et compositions de traitement de maladie.
WO2018022982A1 (en) * 2016-07-29 2018-02-01 Trustees Of Boston University Age-associated clonal hematopoiesis accelerates cardio-metabolic disease development
CN110036025B (zh) 2016-10-05 2024-03-22 阿塞勒隆制药公司 变体ActRIIB蛋白及其用途
JOP20190085A1 (ar) 2016-10-20 2019-04-17 Biogen Ma Inc طرق علاج الضمور العضلي ومرض العظام باستخدام بروتينات احتجاز مركب ترابطي actriib هجين حديثة
NZ754161A (en) 2016-11-10 2025-11-28 Keros Therapeutics Inc Activin receptor type iia variants and methods of use thereof
PL3638243T3 (pl) 2017-06-14 2025-02-10 Celgene Corporation Sposoby leczenia mielofibrozy związanej z nowotworem mieloproliferacyjnym i niedokrwistości
CA3082146A1 (en) 2017-11-09 2019-05-16 Keros Therapeutics, Inc. Activin receptor type iia variants and methods of use thereof
IL320014A (en) 2018-01-12 2025-06-01 Keros Therapeutics Inc Activin receptor type iib variants and methods of use thereof
WO2019213016A1 (en) * 2018-04-30 2019-11-07 The Children's Hospital Of Philadelphia Methods of improving anemias by combining agents
KR20250133994A (ko) * 2018-05-09 2025-09-09 케로스 테라퓨틱스, 인크. 액티빈 수용체 유형 iia 변이체 및 그의 사용 방법
JP7663502B2 (ja) * 2018-10-31 2025-04-16 セルジーン コーポレイション 環状鉄芽球が見られる対象における非常に低リスク、低リスクまたは中程度のリスクの骨髄異形成症候群による貧血の、アクチビン－ａｃｔｒｉｉリガンドトラップを用いた治療
CA3124714A1 (en) * 2019-01-10 2020-07-16 Sumitomo Dainippon Pharma Oncology, Inc. Alk5 inhibitors for treating myelodysplastic syndrome
WO2021189006A1 (en) * 2020-03-20 2021-09-23 Keros Therapeutics, Inc. Methods of using activin receptor type iia variants
WO2021189010A1 (en) * 2020-03-20 2021-09-23 Keros Therapeutics, Inc. Methods of using activin receptor type iib variants
WO2021189019A1 (en) 2020-03-20 2021-09-23 Keros Therapeutics, Inc. Activin receptor type ii chimeras and methods of use thereof
US20230181690A1 (en) * 2020-04-13 2023-06-15 Celgene Corporation Methods for treating anemia using an actriib ligand trap and fedratinib
US12186370B1 (en) 2020-11-05 2025-01-07 Celgene Corporation ACTRIIB ligand trap compositions and uses thereof
US20230270821A1 (en) * 2020-11-06 2023-08-31 Acceleron Pharma Inc. Formulations comprising actrii polypeptide variants
MX2023008515A (es) * 2021-01-20 2023-07-27 Vifor Int Ag Inhibidores de ferroportina para su uso en el tratamiento de sindromes mielodisplasicos (smd).
WO2022271716A2 (en) * 2021-06-21 2022-12-29 Keros Therapeutics, Inc. Methods of using activin receptor type ii signaling inhibitors
CN120888004B (zh) * 2025-09-30 2026-04-03 齐鲁制药有限公司 包含索特西普和其变体的组合物以及相关方法和应用

Family Cites Families (194)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JPH0637520B2 (ja) 1985-07-03 1994-05-18 味の素株式会社 ポリペプチド
WO1987005330A1 (en) 1986-03-07 1987-09-11 Michel Louis Eugene Bergh Method for enhancing glycoprotein stability
US4973577A (en) 1986-04-04 1990-11-27 The Salk Institute For Biological Studies FSH-releasing peptides
US5080891A (en) 1987-08-03 1992-01-14 Ddi Pharmaceuticals, Inc. Conjugates of superoxide dismutase coupled to high molecular weight polyalkylene glycols
US5223409A (en) 1988-09-02 1993-06-29 Protein Engineering Corp. Directed evolution of novel binding proteins
US5198346A (en) 1989-01-06 1993-03-30 Protein Engineering Corp. Generation and selection of novel DNA-binding proteins and polypeptides
US5096815A (en) 1989-01-06 1992-03-17 Protein Engineering Corporation Generation and selection of novel dna-binding proteins and polypeptides
EP0548276A4 (en) 1990-09-13 1993-12-29 Children's Hospital Medical Center Of Northern California Method for increasing red blood cell production by treatment with activin or activin-related peptides
US5118667A (en) 1991-05-03 1992-06-02 Celtrix Pharmaceuticals, Inc. Bone growth factors and inhibitors of bone resorption for promoting bone formation
US5885794A (en) 1991-05-10 1999-03-23 The Salk Institute For Biological Studies Recombinant production of vertebrate activin receptor polypeptides and identification of receptor DNAs in the activin/TGF-β superfamily
EP0542971A1 (en) 1991-05-10 1993-05-26 The Salk Institute For Biological Studies CLONING AND RECOMBINANT PRODUCTION OF RECEPTOR(S) OF THE ACTIVIN/TGF-$g(b) SUPERFAMILY
US20050186593A1 (en) 1991-05-10 2005-08-25 The Salk Institute For Biological Studies Cloning and recombinant production of CRF receptor(s)
US6162896A (en) 1991-05-10 2000-12-19 The Salk Institute For Biological Studies Recombinant vertebrate activin receptors
EP0592562B1 (en) 1991-06-25 1999-01-07 Genetics Institute, Inc. Bmp-9 compositions
US6287816B1 (en) 1991-06-25 2001-09-11 Genetics Institute, Inc. BMP-9 compositions
US6692925B1 (en) 1992-11-17 2004-02-17 Ludwig Institute For Cancer Research Proteins having serine/threonine kinase domains, corresponding nucleic acid molecules, and their use
US5808007A (en) 1993-01-12 1998-09-15 The Johns Hopkins University School Of Medicine Growth differentiation factor-3
US5637480A (en) 1993-05-12 1997-06-10 Genetics Institute, Inc. DNA molecules encoding bone morphogenetic protein-10
JPH09501305A (ja) 1993-05-12 1997-02-10 ジェネティックス・インスティテュート・インコーポレイテッド Ｂｍｐ−１０組成物
US5677196A (en) 1993-05-18 1997-10-14 University Of Utah Research Foundation Apparatus and methods for multi-analyte homogeneous fluoro-immunoassays
US5831050A (en) 1993-06-07 1998-11-03 Creative Biomolecules, Inc. Morphogen cell surface receptor
JPH09503673A (ja) 1993-10-14 1997-04-15 プレジデント・アンド・フエローズ・オブ・ハーバード・カレツジ ニューロン細胞の誘導および維持法
US5525490A (en) 1994-03-29 1996-06-11 Onyx Pharmaceuticals, Inc. Reverse two-hybrid method
US5658876A (en) 1994-04-28 1997-08-19 The General Hospital Corporation Activin antagonists as novel contraceptives
US5885574A (en) 1994-07-26 1999-03-23 Amgen Inc. Antibodies which activate an erythropoietin receptor
US5760010A (en) 1995-01-01 1998-06-02 Klein; Ira Method of treating liver disorders with a macrolide antibiotic
US5814565A (en) 1995-02-23 1998-09-29 University Of Utah Research Foundation Integrated optic waveguide immunosensor
NZ306767A (en) 1995-04-11 2000-03-27 Univ Johns Hopkins Method of identifying molecular interactions employing counterselection and at least two hybrid molecules or two hybrid systems
US6132988A (en) 1995-10-27 2000-10-17 Takeda Chemical Industries, Ltd. DNA encoding a neuronal cell-specific receptor protein
GB9526131D0 (en) 1995-12-21 1996-02-21 Celltech Therapeutics Ltd Recombinant chimeric receptors
US20050244867A1 (en) 1996-03-26 2005-11-03 Human Genome Sciences, Inc. Growth factor HTTER36
US6004780A (en) 1996-03-26 1999-12-21 Human Genome Sciences, Inc. Growth factor HTTER36
AU721196B2 (en) 1996-10-25 2000-06-29 G.D. Searle & Co. Circularly permuted erythropoietin receptor agonists
US6605699B1 (en) 1997-01-21 2003-08-12 Human Genome Sciences, Inc. Galectin-11 polypeptides
US6231880B1 (en) 1997-05-30 2001-05-15 Susan P. Perrine Compositions and administration of compositions for the treatment of blood disorders
ES2320603T3 (es) 1997-07-30 2009-05-25 Emory University Sistemas de expresion, vectores, adn, proteinas de mineralizacion osea novedosos.
US6656475B1 (en) 1997-08-01 2003-12-02 The Johns Hopkins University School Of Medicine Growth differentiation factor receptors, agonists and antagonists thereof, and methods of using same
US6891082B2 (en) 1997-08-01 2005-05-10 The Johns Hopkins University School Of Medicine Transgenic non-human animals expressing a truncated activintype II receptor
AU8666398A (en) 1997-08-01 1999-02-22 Johns Hopkins University School Of Medicine, The Methods to identify growth differentiation factor (gdf) receptors
US6696260B1 (en) 1997-08-01 2004-02-24 The Johns Hopkins University School Of Medicine Methods to identify growth differentiation factor (GDF) binding proteins
US6953662B2 (en) 1997-08-29 2005-10-11 Human Genome Sciences, Inc. Follistatin-3
JP2001513982A (ja) 1997-08-29 2001-09-11 ヒューマン ジノーム サイエンシーズ， インコーポレイテッド フォリスタチン−３
US6696411B1 (en) 1998-04-22 2004-02-24 Cornell Research Foundation, Inc. Canine erythropoietin gene and recombinant protein
JP2002524514A (ja) 1998-09-17 2002-08-06 イーライ・リリー・アンド・カンパニー タンパク質製剤
EP1116792B1 (en) 1998-09-22 2007-01-24 Long Yu New human growth differentiation factor encoding sequence and polypeptide encoded by such dna sequence and producing method thereof
US6472179B2 (en) 1998-09-25 2002-10-29 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Receptor based antagonists and methods of making and using
US6548634B1 (en) 1998-09-30 2003-04-15 Chiron Corporation Synthetic peptides having FGF receptor affinity
US6777205B1 (en) 1998-11-06 2004-08-17 Sterrenbeld Biotechnologie North America, Inc. Host cells expressing recombinant human erythropoietin
US20040009535A1 (en) 1998-11-27 2004-01-15 Celltech R&D, Inc. Compositions and methods for increasing bone mineralization
MXPA01007366A (es) 1999-01-21 2002-06-04 Metamorphix Inc Inhibidores de factores de crecimiento y diferenciacion y usos de los mismos.
AU777783B2 (en) 1999-04-19 2004-10-28 Kyowa Hakko Kogyo Co. Ltd. Proliferation inhibitor for androgen-independent tumor
US6468543B1 (en) 1999-05-03 2002-10-22 Zymogenetics, Inc. Methods for promoting growth of bone using ZVEGF4
CA2390292A1 (en) 1999-11-12 2001-05-25 Maxygen Holdings Ltd. Interferon gamma conjugates
IL150198A0 (en) 1999-12-15 2002-12-01 Res Dev Foundation Betaglycan as an inhibin receptor and uses thereof
JP4487376B2 (ja) 2000-03-31 2010-06-23 味の素株式会社 腎疾患治療剤
US6627424B1 (en) 2000-05-26 2003-09-30 Mj Bioworks, Inc. Nucleic acid modifying enzymes
US20030215913A1 (en) 2000-07-19 2003-11-20 Enrique Alvarez Nucleic acids, vectors, host cells, polypeptides, and uses thereof
US6632180B1 (en) 2000-09-07 2003-10-14 John H. Laragh Method for evaluating and treating hypertension
DE10045591A1 (de) 2000-09-15 2002-04-04 Klaus Pfizenmaier Ortsspezifische, antikörpervermittelte Aktivierung proapoptotischer Zytokine - AMAIZe (Antibody-Mediated Apoptosis Inducing Zytokine)
EP2141243A3 (en) 2000-10-16 2010-01-27 Brystol-Myers Squibb Company Protein scaffolds for antibody mimics and other binding proteins
US7087224B2 (en) 2000-10-31 2006-08-08 Amgen Inc. Method of treating anemia by administering IL-1ra
DK1345959T3 (da) 2000-11-20 2011-09-05 Univ Illinois Membranscaffoldproteiner
US20030082233A1 (en) 2000-12-01 2003-05-01 Lyons Karen M. Method and composition for modulating bone growth
AU2002236558A1 (en) 2000-12-01 2002-06-11 Regents Of The University Of California Method and composition for modulating bone growth
US7754208B2 (en) 2001-01-17 2010-07-13 Trubion Pharmaceuticals, Inc. Binding domain-immunoglobulin fusion proteins
US20030133939A1 (en) 2001-01-17 2003-07-17 Genecraft, Inc. Binding domain-immunoglobulin fusion proteins
TW200526779A (en) 2001-02-08 2005-08-16 Wyeth Corp Modified and stabilized GDF propeptides and uses thereof
US20040132675A1 (en) 2002-02-08 2004-07-08 Calvin Kuo Method for treating cancer and increasing hematocrit levels
US7294472B2 (en) 2001-03-14 2007-11-13 Caden Biosciences Method for identifying modulators of G protein coupled receptor signaling
EP1369130A1 (en) 2001-03-16 2003-12-10 Takeda Chemical Industries, Ltd. Process for producing sustained release preparation
US20030082630A1 (en) 2001-04-26 2003-05-01 Maxygen, Inc. Combinatorial libraries of monomer domains
BRPI0209933B8 (pt) 2001-05-24 2021-05-25 Zymogenetics Inc proteína de fusão, e, molécula de ácido nucleico
EP1390497A2 (en) 2001-05-25 2004-02-25 Genset Human cdnas and proteins and uses thereof
AUPR638101A0 (en) 2001-07-13 2001-08-09 Bioa Pty Limited Composition and method for treatment of disease
US6855344B2 (en) 2001-07-17 2005-02-15 Integrated Chinese Medicine Holdings, Ltd. Compositions and methods for prostate and kidney health and disorders, an herbal preparation
CN102912016A (zh) 2001-07-17 2013-02-06 帝人株式会社 通过测定PPARδ激活作用筛选物质的方法和药剂
KR100453877B1 (ko) 2001-07-26 2004-10-20 메덱스젠 주식회사 연쇄체화에 의한 면역 글로블린 융합 단백질의 제조 방법 및 이 방법에 의해 제조된 ＴＮＦＲ/Ｆｃ 융합 단백질, 상기 단백질을 코딩하는 ＤＮＡ, 상기 ＤＮＡ를 포함하는벡터, 및 상기 벡터에 의한 형질전환체
US7320789B2 (en) 2001-09-26 2008-01-22 Wyeth Antibody inhibitors of GDF-8 and uses thereof
US6784154B2 (en) 2001-11-01 2004-08-31 University Of Utah Research Foundation Method of use of erythropoietin to treat ischemic acute renal failure
US20030144203A1 (en) 2001-12-19 2003-07-31 Voyager Pharmaceutical Corporation Methods for slowing senescence and treating and preventing diseases associated with senescence
US6998118B2 (en) 2001-12-21 2006-02-14 The Salk Institute For Biological Studies Targeted retrograde gene delivery for neuronal protection
WO2003068801A2 (en) 2002-02-11 2003-08-21 Genentech, Inc. Antibody variants with faster antigen association rates
EP1572909A4 (en) 2002-02-21 2007-06-06 Wyeth Corp PROTEIN CONTAINING A DOMAINE OF FOLLISTATIN
US20030219846A1 (en) 2002-02-28 2003-11-27 Pfizer Inc. Assay for activity of the ActRIIB kinase
WO2003087162A2 (en) 2002-04-18 2003-10-23 Mtm Laboratories Ag Neopeptides and methods useful for detection and treatment of cancer
US20050271637A1 (en) 2002-08-16 2005-12-08 Bodine Peter Van N BMP-2 estrogen responsive element and methods of using the same
CN1713905A (zh) 2002-10-15 2005-12-28 细胞基因公司 用于治疗骨髓增生异常综合征的选择性细胞因子抑制药
AR047392A1 (es) 2002-10-22 2006-01-18 Wyeth Corp Neutralizacion de anticuerpos contra gdf 8 y su uso para tales fines
US20040223966A1 (en) 2002-10-25 2004-11-11 Wolfman Neil M. ActRIIB fusion polypeptides and uses therefor
AU2002953327A0 (en) 2002-12-12 2003-01-09 Monash University Methods of diagnosing prognosing and treating activin associated diseases and conditions
ATE419846T1 (de) 2003-02-07 2009-01-15 Prometic Biosciences Inc Fettsäuren mittlerer kettenlänge, glyceride und analoga als stimulatoren der erythropoiese
US20040197828A1 (en) 2003-03-26 2004-10-07 Gaddy Dana P. Method for diagnosis and treatment of bone turnover
WO2010019832A2 (en) 2008-08-13 2010-02-18 Designer Molecules, Inc. Amide-extended crosslinking compounds and methods for use thereof
WO2005028517A2 (en) 2003-05-09 2005-03-31 The General Hospital Corporation SOLUBLE TGF-β TYPE III RECEPTOR FUSION PROTEINS
RU2322261C2 (ru) 2003-06-02 2008-04-20 Уайт Применение ингибиторов миостатика (gdf8) в сочетании с кортикостероидами для лечения нервно-мышечных заболеваний
CA2529623A1 (en) 2003-06-16 2005-02-17 Celltech R & D, Inc. Antibodies specific for sclerostin and methods for increasing bone mineralization
US7611465B2 (en) 2003-07-15 2009-11-03 Board Of Regents, The University Of Texas System Rapid and accurate detection of bone quality using ultrasound critical angle reflectometry
WO2005009460A2 (en) 2003-07-25 2005-02-03 Medexis, S.A. Pharmaceutical composition comprising activin a, alk-4 or derivatives thereof for the treatment of ophthalmic disorders or cancer
DE10335211A1 (de) 2003-08-01 2005-02-17 Robert Bosch Gmbh Kraftstoff-Einspritzvorrichtung für eine Brennkraftmaschine
WO2005025601A1 (en) 2003-09-15 2005-03-24 Monash University Follistatin isoforms and uses thereof
US8895540B2 (en) 2003-11-26 2014-11-25 DePuy Synthes Products, LLC Local intraosseous administration of bone forming agents and anti-resorptive agents, and devices therefor
AU2005206277B2 (en) 2004-01-22 2011-06-23 Merck Patent Gmbh Anti-cancer antibodies with reduced complement fixation
US20050197292A1 (en) 2004-01-30 2005-09-08 Glennda Smithson Compositions and methods for treating T-cell mediated pathological conditions
WO2005094871A2 (en) 2004-03-26 2005-10-13 Acceleron Pharma Inc. Bmp-3 propeptides and related methods
CA2561809A1 (en) 2004-03-31 2005-10-20 Xencor, Inc. Bmp-7 variants with improved properties
WO2005113590A2 (en) 2004-05-12 2005-12-01 Acceleron Pharma Inc. Bmp10 propeptides and related methods
EP1771557B1 (en) 2004-06-24 2014-12-31 Acceleron Pharma Inc. GDF3 Propeptides and Related Methods
JP2008507288A (ja) 2004-07-23 2008-03-13 アクセルロン ファーマ インコーポレーテッド ＡｃｔＲＩＩ受容体ポリペプチド、方法、および組成物
AU2005272646A1 (en) 2004-08-12 2006-02-23 Wyeth Combination therapy for diabetes, obesity, and cardiovascular diseases using GDF-8 inhibitors
WO2006039400A2 (en) 2004-09-29 2006-04-13 Mount Sinai School Of Medicine Of New York University Fsh and fsh receptor modulator compositions and methods for inhibiting osteoclastic bone resorption and bone loss in osteoporosis
US7879569B2 (en) * 2004-11-09 2011-02-01 The Trustees Of The University Of Pennsylvania Methods for diagnosis of myelodysplastic syndromes (MDS)
US20060234299A1 (en) 2004-11-16 2006-10-19 Avidia Research Institute Protein scaffolds and uses thereof
NZ538097A (en) 2005-02-07 2006-07-28 Ovita Ltd Method and compositions for improving wound healing
WO2006088972A2 (en) 2005-02-16 2006-08-24 The General Hospital Corporation Use of modulatirs of compounds of tgf-beta superfamily to regulate hepcidin-mediated iron metabolism
EP1884235A1 (en) 2005-04-26 2008-02-06 Ajinomoto Co., Inc. Myeloerythroid progenitor differentiation inducer
JP2007099764A (ja) 2005-09-09 2007-04-19 Ajinomoto Co Inc 血糖低下剤
JP2009510093A (ja) 2005-09-28 2009-03-12 ザイモジェネティクス， インコーポレイテッド Ｉｌ−１７ａおよびｉｌ−１７ｆアンタゴニストならびにその使用方法
US8067562B2 (en) 2005-11-01 2011-11-29 Amgen Inc. Isolated nucleic acid molecule comprising the amino acid sequence of SEQ ID NO:1
US8128933B2 (en) 2005-11-23 2012-03-06 Acceleron Pharma, Inc. Method of promoting bone growth by an anti-activin B antibody
ES2649983T3 (es) 2005-11-23 2018-01-16 Acceleron Pharma, Inc. Antagonistas de activina-ActRIIa en su uso para promover el crecimiento óseo
WO2007067616A2 (en) 2005-12-06 2007-06-14 Amgen Inc Uses of myostatin antagonists
EP1966183A4 (en) 2005-12-20 2010-12-29 Merck Frosst Canada Ltd HETEROAROMATIC COMPOUNDS AS INHIBITORS OF STEAROYL-COENZYME A-DELTA-9-DESATURASE
AU2006331770A1 (en) 2005-12-21 2007-07-05 Schering Corporation Treatment of nonalcoholic fatty liver disease using cholesterol lowering agents and H3 receptor antagonist/inverse agonist
WO2007076127A2 (en) 2005-12-22 2007-07-05 Biogen Idec Ma Inc Condensed imidazoles or pyrazoles and their use as transforming growth factor modulators
WO2007084977A2 (en) 2006-01-20 2007-07-26 Beckman Coulter, Inc. Low hemoglobin concentration cell percentage and method of use in detection of iron deficiency
WO2007087505A2 (en) 2006-01-25 2007-08-02 Wellstat Therapeutics Corporation Compounds for the treatment of metabolic disorders
KR20080098615A (ko) 2006-02-28 2008-11-11 웰스태트 테러퓨틱스 코포레이션 물질대사 장애의 치료용 화합물
WO2007109668A2 (en) 2006-03-20 2007-09-27 The Uab Research Foundation Compositions and methods for improving bone mass through modulation of novel receptors of pth and fragments thereof
WO2007120767A2 (en) 2006-04-14 2007-10-25 Amgen Inc. Agonist erythropoietin receptor antibodies
US20080075692A1 (en) 2006-05-09 2008-03-27 Perrine Susan P Methods for treating blood disorders
ES2382993T3 (es) 2006-07-21 2012-06-15 Lyne Laboratories, Inc. Composición líquida de acetato de calcio
GB0615129D0 (en) 2006-07-29 2006-09-06 Univ Cardiff Anti-cancer activity of BMP-9 and BMP-10 and their use in cancer therapies
WO2008030367A2 (en) 2006-09-01 2008-03-13 The General Hospital Corporation Selective myostatin inhibitors
CL2007002567A1 (es) 2006-09-08 2008-02-01 Amgen Inc Proteinas aisladas de enlace a activina a humana.
US7547781B2 (en) 2006-09-11 2009-06-16 Curis, Inc. Quinazoline based EGFR inhibitors containing a zinc binding moiety
WO2008060139A1 (en) 2006-11-17 2008-05-22 Erasmus University Medical Center Rotterdam Methods for controlling mineralization of extracellular matrix, therapeutic methods based thereon and medicaments for use therein
US20100003190A1 (en) 2006-12-08 2010-01-07 Caritas St. Elizabeth's Medical Center Of Boston, Inc. Method for protecting renal tubular epithelial cells from radiocontrast nephropathy (RCN)
CA2672581A1 (en) 2006-12-14 2008-06-19 Forerunner Pharma Research Co., Ltd. Anti-claudin 3 monoclonal antibody and treatment and diagnosis of cancer using the same
AU2013221910B2 (en) * 2006-12-18 2016-11-17 Acceleron Pharma Inc. Activin-ActRII antagonists and uses for increasing red blood cell levels
US8895016B2 (en) 2006-12-18 2014-11-25 Acceleron Pharma, Inc. Antagonists of activin-actriia and uses for increasing red blood cell levels
US20100028332A1 (en) 2006-12-18 2010-02-04 Acceleron Pharma Inc. Antagonists of actriib and uses for increasing red blood cell levels
CN104524548A (zh) 2006-12-18 2015-04-22 阿塞勒隆制药公司 活化素-actrii拮抗剂及在提高红细胞水平中的用途
MX2009008222A (es) 2007-02-01 2009-10-12 Acceleron Pharma Inc Antagonistas de activina-actriia y usos para tratar o prevenir cancer de mama.
TW201803890A (zh) 2007-02-02 2018-02-01 艾瑟勒朗法瑪公司 衍生自ＡｃｔＲＩＩＢ的變體與其用途
EA018221B1 (ru) 2007-02-09 2013-06-28 Акселерон Фарма Инк. АНТАГОНИСТЫ АКТИВИНА-ActRIIa И ПРИМЕНЕНИЕ ДЛЯ СТИМУЛЯЦИИ РОСТА КОСТИ У БОЛЬНЫХ РАКОМ
US7947646B2 (en) 2007-03-06 2011-05-24 Amgen Inc. Variant activin receptor polypeptides
MX2009012934A (es) 2007-06-01 2009-12-15 Wyeth Corp Metodos y composiciones para modular la actividad de bmp-10.
WO2009009059A1 (en) 2007-07-09 2009-01-15 Biogen Idec Ma Inc. Spiro compounds as antagonists of tgf-beta
CA2685540C (en) 2007-08-03 2018-10-16 Graham Michael Wynne Drug combinations for the treatment of duchenne muscular dystrophy
GB0715087D0 (en) 2007-08-03 2007-09-12 Summit Corp Plc Drug combinations for the treatment of duchenne muscular dystrophy
GB0715938D0 (en) 2007-08-15 2007-09-26 Vastox Plc Method of treatment of duchenne muscular dystrophy
WO2009025651A1 (en) 2007-08-17 2009-02-26 University Of Maine System Board Of Trustees Biologically active peptide and method of using the same
CN101861161B (zh) 2007-09-18 2017-04-19 阿塞勒隆制药公司 活化素‑actriia拮抗剂和减少或抑制fsh分泌的用途
PE20091163A1 (es) 2007-11-01 2009-08-09 Wyeth Corp Anticuerpos para gdf8
AU2008330125B2 (en) 2007-11-21 2012-11-22 Amgen Inc. Wise binding antibodies and epitopes
JP5638961B2 (ja) 2008-03-13 2014-12-10 ザ ジェネラル ホスピタル コーポレイション Ｂｍｐシグナル伝達経路のインヒビター
WO2009137075A1 (en) 2008-05-06 2009-11-12 Acceleron Pharma Inc. Anti-activin antibodies and uses for promoting bone growth
JP2011523357A (ja) 2008-05-06 2011-08-11 ジョスリン ダイアビーティス センター インコーポレイテッド 褐色脂肪細胞分化を誘導するための方法および組成物
CN102131822A (zh) 2008-06-26 2011-07-20 阿塞勒隆制药公司 进行激活素-ActRIIa拮抗剂给药和监测受治疗患者的方法
DK2318028T3 (da) 2008-06-26 2020-05-04 Acceleron Pharma Inc Antagonister af opløselig activin-aktriia og anvendelser til øgning af røde blodcelleniveauer
US8216997B2 (en) 2008-08-14 2012-07-10 Acceleron Pharma, Inc. Methods for increasing red blood cell levels and treating anemia using a combination of GDF traps and erythropoietin receptor activators
TW201803586A (zh) 2008-08-14 2018-02-01 艾瑟勒朗法瑪公司 使用ｇｄｆ阱以增加紅血球水平
AU2010204985A1 (en) 2009-01-13 2011-08-04 Acceleron Pharma Inc. Methods for increasing adiponectin
EP2394666A2 (en) 2009-02-05 2011-12-14 Digna Biotech, S.L. Pharmaceutical compositions comprising tgf- beta 1 inhibitor peptides
PE20120532A1 (es) 2009-04-27 2012-05-18 Novartis Ag ANTICUERPOS ANTI-ActRIIB
KR20120049214A (ko) 2009-06-08 2012-05-16 악셀레론 파마 인코포레이티드 발열성 지방세포를 증가시키는 방법
KR20180026795A (ko) 2009-06-12 2018-03-13 악셀레론 파마 인코포레이티드 절두된 ＡｃｔＲＩＩＢ-ＦＣ 융합 단백질
AU2010282361B2 (en) * 2009-08-13 2015-03-19 Acceleron Pharma Inc. Combined use of GDF traps and erythropoietin receptor activators to increase red blood cell levels
EP3202459B1 (en) 2009-09-09 2021-04-14 Acceleron Pharma Inc. Actriib antagonists and dosing and uses thereof for treating obesity or type 2 diabetes by regulating body fat content
AU2010315245B2 (en) 2009-11-03 2016-11-03 Acceleron Pharma Inc. Methods for treating fatty liver disease
EP3332796A1 (en) 2009-11-17 2018-06-13 Acceleron Pharma Inc. Actriib proteins and variants and uses therefore relating to utrophin induction for muscular dystrophy therapy
WO2012027065A2 (en) 2010-08-27 2012-03-01 Celgene Corporation Combination therapy for treatment of disease
JP6472999B2 (ja) 2011-07-01 2019-02-20 ノバルティス アーゲー 代謝障害を治療するための方法
KR20140084211A (ko) 2011-10-17 2014-07-04 악셀레론 파마 인코포레이티드 효과가 없는 적혈구생성 치료를 위한 방법 및 조성물
CN104411720B (zh) 2012-07-02 2018-05-11 协和发酵麒麟株式会社 以抗bmp9抗体作为有效成分的、对肾性贫血、癌性贫血等贫血的治疗剂
HK1214504A1 (zh) 2012-10-24 2016-07-29 细胞基因公司 用於治療貧血的方法
CN104968801B (zh) 2012-10-24 2021-06-15 细胞基因公司 用于治疗贫血症的生物标志物
US10195249B2 (en) 2012-11-02 2019-02-05 Celgene Corporation Activin-ActRII antagonists and uses for treating bone and other disorders
JP2017509647A (ja) 2014-03-21 2017-04-06 アクセルロン ファーマ， インコーポレイテッド アクチビンｂおよび／またはｇｄｆ１１の阻害によって赤血球レベルを増大させ、無効赤血球生成を処置する方法
EP3808778A1 (en) 2014-04-18 2021-04-21 Acceleron Pharma Inc. Methods for increasing red blood cell levels and treating sickle-cell disease
CN114699529A (zh) 2014-06-13 2022-07-05 阿塞勒隆制药公司 用于治疗溃疡的方法和组合物
MA41052A (fr) 2014-10-09 2017-08-15 Celgene Corp Traitement d'une maladie cardiovasculaire à l'aide de pièges de ligands d'actrii
MA41119A (fr) 2014-12-03 2017-10-10 Acceleron Pharma Inc Méthodes de traitement de syndromes myélodysplasiques et d'anémie sidéroblastique
JP2018501307A (ja) 2014-12-03 2018-01-18 セルジーン コーポレイション アクチビン−ＡｃｔＲＩＩアンタゴニスト及び貧血を治療するための使用
US20180125928A1 (en) 2015-05-13 2018-05-10 Celgene Corporation Treatment of beta-thalassemia using actrii ligand traps
CN108350057A (zh) 2015-05-20 2018-07-31 细胞基因公司 使用II型活化素受体配体阱的用于β-地中海贫血的体外细胞培养方法
CN108348578B (zh) 2015-08-04 2022-08-09 阿塞勒隆制药公司 用于治疗骨髓增生性病症的方法
WO2017079591A2 (en) 2015-11-04 2017-05-11 Acceleron Pharma Inc. Methods for increasing red blood cell levels and treating ineffective erythropoiesis
EP3380121B1 (en) 2015-11-23 2023-12-20 Acceleron Pharma Inc. Actrii antagonist for use in treating eye disorders
DK3496739T3 (da) 2016-07-15 2021-05-10 Acceleron Pharma Inc Sammensætninger omfattende actriia-polypeptider til brug i behandlingen af pulmonal hypertension
MA45811A (fr) 2016-07-27 2019-06-05 Acceleron Pharma Inc Méthodes et compositions de traitement de maladie.
CN110036025B (zh) 2016-10-05 2024-03-22 阿塞勒隆制药公司 变体ActRIIB蛋白及其用途
PL3638243T3 (pl) 2017-06-14 2025-02-10 Celgene Corporation Sposoby leczenia mielofibrozy związanej z nowotworem mieloproliferacyjnym i niedokrwistości
JP7663502B2 (ja) 2018-10-31 2025-04-16 セルジーン コーポレイション 環状鉄芽球が見られる対象における非常に低リスク、低リスクまたは中程度のリスクの骨髄異形成症候群による貧血の、アクチビン－ａｃｔｒｉｉリガンドトラップを用いた治療

Also Published As

Publication number Publication date
PT3227675T (pt) 2023-05-30
IL252631B1 (en) 2024-02-01
WO2016090077A1 (en) 2016-06-09
DK3227675T3 (da) 2023-05-30
SI3227675T1 (sl) 2023-07-31
CN114675039B (zh) 2025-07-22
BR112017011722A2 (pt) 2018-02-27
CN114675039A (zh) 2022-06-28
AU2015358469A1 (en) 2017-06-29
LT3227675T (lt) 2023-06-12
AU2015358469B2 (en) 2021-05-27
CA2969572A1 (en) 2016-06-09
PL3227675T3 (pl) 2023-07-17
EP3227675B1 (en) 2023-03-15
HRP20230504T1 (hr) 2023-09-15
IL252631A0 (en) 2017-07-31
KR20170098851A (ko) 2017-08-30
CN107533040A (zh) 2018-01-02
EP3227675A1 (en) 2017-10-11
FI3227675T3 (fi) 2023-05-25
HUE062189T2 (hu) 2023-09-28
KR102556991B1 (ko) 2023-07-19
CY1126033T1 (el) 2023-11-15
IL252631B2 (en) 2024-06-01
ES2946160T3 (es) 2023-07-13
HK1248807A1 (zh) 2018-10-19
TWI730949B (zh) 2021-06-21
JP2018501307A (ja) 2018-01-18
NZ770419A (en) 2024-11-29
MD4801B1 (ro) 2022-03-31
NZ732343A (en) 2024-11-29
US20170360887A1 (en) 2017-12-21
EP4233889A2 (en) 2023-08-30
TWI773117B (zh) 2022-08-01
HK1245397A1 (en) 2018-08-24
AU2021212084A1 (en) 2021-08-26
US11471510B2 (en) 2022-10-18
MD20180012A2 (ro) 2018-05-31
EP4233889A3 (en) 2023-10-11
CN107533040B (zh) 2022-03-29
MD4801C1 (ro) 2022-10-31
EP3227675A4 (en) 2018-08-08
TW201636044A (zh) 2016-10-16
JP2021038249A (ja) 2021-03-11
AU2021212084B2 (en) 2023-05-18
SMT202300166T1 (it) 2023-07-20
TW202123961A (zh) 2021-07-01
JP7092853B2 (ja) 2022-06-28

Similar Documents

Publication Publication Date Title
JP7092853B2 (ja) アクチビン－ＡｃｔＲＩＩアンタゴニスト及び貧血を治療するための使用
JP5865281B2 (ja) アクチビン−ＡｃｔＲＩＩアンタゴニストおよび赤血球レベルを増加させるためのその使用
EP2303917B1 (en) Antagonists of actriib and uses for increasing red blood cell levels
EP3608419B1 (en) Biomarker for use in treating anemia
US20180125928A1 (en) Treatment of beta-thalassemia using actrii ligand traps
US20230142386A1 (en) Activin-actrii antagonists and uses for treating anemia
HK1245397B (en) Activin-actrii antagonists and uses for treating myelodysplastic syndrome
HK1248807B (zh) 激活素-actrii拮抗剂及用於治疗贫血症的用途
NZ743635A (en) Biomarker for use in treating anemia