RS64331B1

RS64331B1 - Alkenil supstituisani 2,5-piperazindioni i njihova primena u sastavima za isporuku agensa u organizam ili ćeliju subjekta

Info

Publication number: RS64331B1
Application number: RS20230523A
Authority: RS
Inventors: Daniel Griffith Anderson; Joseph R Dorkin; Owen Shea Fenton; Kevin John Kauffman; Rebecca L Mcclellan
Original assignee: Massachusetts Inst Technology
Priority date: 2015-06-19
Filing date: 2016-06-17
Publication date: 2023-08-31
Also published as: SI3310764T1; JP6800410B2; AU2016278970B2; AU2021200199B2; AU2022259755A1; CA2990172A1; US10201618B2; US20190240349A1; PL3310764T3; JP2018519285A; US20230338577A1; EP4248988A3; HK1251901A1; US11679165B2; HRP20230494T1; WO2016205691A1; AU2022259755B2; AU2016278970A1; LT3310764T; EP3310764A1

Description

Opis

POZADINA PRONALASKA

[0001] Sposobnost utišavanja gena putem RNK interferencije (RNKi) prijavili su Mello i Fire 1998. godine. Vidi Fire et al., Nature (1998) 391:806-811. Od tada, naučnici su pohrlili da iskoriste ogroman terapijski potencijal vođen targetiranim nokdaunom, odnosno utišavanjem gena. O tome svedoči činjenica da je prvi izveštaj o RNKi posredovanom malim interferirajućim RNK (siRNK) kod ljudi prijavljen samo dvanaest godina nakon što je fenomen opisan kod Caenorhabditis elegans. Vidi Davis et al., Nature (2010) 464:1067-1070. Prednosti siRNK terapija uključuju visoku selektivnost i specifičnost targetiranja, kao i potencijal za targetiranje puteva za koje se trenutno veruje da su nedostupni za tretman lekovima, za lečenje genetskih bolesti kod kojih ne postoji efikasna terapija. siRNK terapijska sredstva su pokazala obećavajuće rezultate u lečenju različitih bolesti, kao što su karcinom jetre, hiperholesterolemija, refraktorna anemija ili porodična amiloidna neuropatija.

[0002] Međutim, efikasna isporuka siRNK i dalje predstavlja izazov u razvoju siRNK terapija. Zbog problema koji se dovode u vezu sa efikasnošću i toksičnošću isporuke, klinička upotreba siRNK zahteva bezbednije i efikasnije sisteme isporuke. Podrazumeva se da je razvoj genetskih lekova usporen nemogućnošću da se nukleinske kiseline efikasno isporuče in vivo. Kada su nezaštićeni, genetski materijali koji se ubrizgavaju u krvotok mogu se razgraditi dezoksiribonukleazama (DNKazama) i ribonukleazama (RNKazama), ili, ako nisu razgrađeni, genetski materijali mogu stimulisati imuni odgovor. Vidi, npr., Whitehead et al., Nature Reviews Drug Discovery (2009) 8:129-138; Robbins et al., Oligonucleotides (2009) 19:89-102. Netaknuta siRNK zatim mora da uđe u citozol, gde je antisens lanac inkorporiran u RNK-indukovani kompleks za utišavanje (RISC) (Whitehead et al., supra). RISC se pridružuje i degradira komplementarne mRNK sekvence, čime se sprečava translacija ciljne mRNK u protein, odnosno „utišavanje“ gena.

[0003] Da bi se prevazišle poteškoće u isporuci, napravljeni su kompleksi polinukleotida sa širokim spektrom sistema isporuke, uključujući polimere, lipide, neorganske nanočestice i viruse. Vidi, npr., Peer et al. Nature Nanotechnology, (2007) 2:751-760. Međutim, uprkos obećavajućim podacima iz tekućih kliničkih ispitivanja za lečenje respiratornog sincicijalnog virusa i karcinoma jetre (vidi, npr., Zamora et al., Am. J. Respir. Crit. Care Med. (2011) 183:531-538), klinička upotreba siRNK i dalje zahteva razvoj bezbednijih i efikasnijih sistema isporuke. U tom cilju, razvijeni su brojni molekuli slični lipidima, uključujući poli βamino estre i amino alkoholne lipide. Vidi, npr., Publikacije međunarodnih farmaceutskih patentnih prijava, WO 2002/031025, WO 2004/106411, WO 2008/011561, WO 2007/143659, WO 2006/138380 i WO 2010/053572. Aminokiseline, peptidi, polipeptidilipidi su takođe proučavani u različitim primenama, uključujući primenu u vidu terapijskih sredstava, biosurfaktanata i sistema za isporuku nukleotida. Vidi, npr., Giuliani et al., Cellular and Molecular Life Sciences (2011) 68:2255-2266; Ikeda et al., Current Medicinal Chemistry (2007) 14: 111263-1275; Sen, Advances in Experimental Medicine and Biology (2010) 672:316-323; Damen et al., Journal of Controlled Release (2010) 145:33-39, WO 2013/063468; WO 2014/179562, i Publikacija u SAD br.2015/0140070. Štaviše, aminokiselinski lipidi su se pokazali korisnim kao dostavni vehikulumi za terapiju informacionom RNK (mRNK), što postaje sve važnija opcija u lečenju različitih bolesti, posebno onih koji se dovode u vezu sa nedostatkom jednog ili više proteina. Vidi, npr., Publikacija u SAD br.2015/0140070.

[0004] Međutim, i dalje postoji potreba za istraživanjem i razvojem novih i poboljšanih sistema za isporuku polinukleotida, kao što su oni koji su efikasniji i/ili manje toksični od postojećih sistema.

WO2015/061467 otkriva upotrebu lizozoma u isporuci mRNK in vivo.

WO2013/063468 otkriva upotrebu konjugata lipofilnih grupa sa amino ili amidnom grupom amino kiseline, linearnog ili cikličnog peptida, linearnog ili cikličnog polipeptida ili njihovog strukturnog izomera za upotrebu u isporuci nukleotida.

REZIME PRONALASKA

[0005] U ovom dokumentu su opisani novi alkenil supstituisani 2,5-piperazindioni iz Formule (I):

i njihove soli, pri čemu je svaka instanca R<L>nezavisno opciono supstituisani C6-C40alkenil; a svaka instanca R<L>sadrži samo cis dvostruke veze. Takva jedinjenja se smatraju korisnim u različitim primenama, kao što je, na primer, poboljšana isporuka nukleotida.

[0006] Dalje su navedena jedinjenja (npr. farmaceutski sastavi) koja sadrže jedinjenje iz Formule (I), agens (npr. farmaceutski agens, dijagnostički agens i/ili polinukleotid, kao što je siRNK, mRNK ili plazmidna DNK) i, opciono, ekscipijens (npr. farmaceutski prihvatljiv ekscipijens). Dalje su navedeni postupci i kompleti u kojima se koriste sastavi za isporuku agensa u ćelije in vitro i sastav za primenu u lečenju i/ili prevenciji niza bolesti, kao što su genetske bolesti, proliferativne bolesti, hematološke bolesti, neurološke bolesti, bolesti jetre, bolesti slezine, bolesti pluća, bolna stanja, psihijatrijski poremećaji, mišićno-skeletne bolesti, metabolički poremećaji, inflamatorne bolesti ili autoimune bolesti.

[0007] Bez želje za vezivanjem za određenu teoriju, sastavi koji su ovde opisani se, u određenim otelotvorenjima, smatraju korisnim za isporuku agensa u organizam subjekta (npr. u jetru, pluća i/ili slezinu subjekta) ili ćeliju. Dalje, bez želje za vezivanjem za određenu teoriju, jedinjenje iz Formule (I), koje uključuje više od jedne amino komponente koja može biti protonirana da formira pozitivno naelektrisane amonijum katjone, može se nekovalentno vezati za agens koji uključuje negativno naelektrisane komponente, kao što je polinukleotid, da bi se formirao kompleks. Štaviše, bez želje za vezivanjem za određenu teoriju, jedinjenje iz Formule (I) uključuje četiri R<L>alkenil komponente koje mogu pomoći jedinjenju iz Formule (I) i/ili kompleksu jedinjenja iz Formule (I) i agensa, da prođu kroz ćelijske membrane ili da budu preuzeti od strane ćelija.

[0008] Stoga je u jednom aspektu naveden sastav (npr., farmaceutski sastav) koji se sastoji od jedinjenja iz Formule (I), ili njegove soli, i agensa, za lečenje ili prevenciju bolesti kod subjekta kome je takvo lečenje potrebno. U određenim otelotvorenjima, agens je polinukleotid. U određenim otelotvorenjima, sastav za lečenje ili prevenciju bolesti kod subjekta kome je takvo lečenje potrebno primenjuje se kod subjekta u terapijski efikasnoj količini. U određenim otelotvorenjima, sastav za lečenje ili prevenciju bolesti kod subjekta je profilaktički efikasna količina. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se tretira ili prevenira je genetska bolest, proliferativna bolest, hematološka bolest, neurološka bolest, bolest jetre, bolest slezine, bolest pluća, bolno stanje, psihijatrijska bolest, genitourinarna bolest, muskuloskeletalna bolest, metabolička bolest, inflamatorna bolest ili autoimuna bolest. U određenim otelotvorenjima, bolest je hematološka bolest, npr. anemija. U određenim otelotvorenjima, bolest je karcinom jetre, hiperholesterolemija, refraktorna anemija, porodična amiloidna neuropatija ili hemofilija. U određenim otelotvorenjima, sastav sadrži eritropoetin (EPO) kao agens. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči ili prevenira je anemija, a agens je eritropoetin (EPO).

[0009] U drugom aspektu, navodi se metoda isporuke agensa u ćeliju ili tkivo koja se sastoji od primene sastava na ćeliju, na ovde opisan način. U određenim otelotvorenjima, metoda isporuke agensa sastoji se od kontaktiranja ćelije sastavom koji je ovde opisan što uključuje i agens. Ćelija je in vitro. U određenim otelotvorenjima, agens se selektivno isporučuje u ciljnu ćeliju, u poređenju sa isporukom agensa u ćeliju koja nije ciljna. U određenim otelotvorenjima, agens se selektivno isporučuje u ciljno tkivo, u poređenju sa isporukom agensa u tkivo koje nije ciljno. U određenim otelotvorenjima, metoda povećava izloženost agensa ćeliji. U određenim otelotvorenjima, metoda povećava koncentraciju agensa u ćeliji.

[0010] Još jedan aspekt ovog obelodanjivanja odnosi se na komplete koji sadrže posudu sa jedinjenjem iz Formule (I) ili sa sastavom koji je opisan u ovom dokumentu. Kompleti mogu sadržati pojedinačnu dozu ili višestruke doze sastava. Kompleti mogu biti korisni u primeni metode koja je opisana ovde. U određenim otelotvorenjima, komplet iz otkrića sadrži uputstva za primenu jedinjenja iz Formule (I) ili sastava kod subjekta.

[0011] Ovde je takođe navedena, iako nije u sklopu pronalaska za koji se podnosi patentni zahtev, metoda skrininga biblioteke jedinjenja radi identifikacije jednog ili više jedinjenja iz Formule (I) koja su korisna za primenu u metodama koje su ovde opisane. Jedinjenje identifikovano primenom metoda skrininga može biti korisno za isporuku agensa (npr. polinukleotida) kod subjekta (npr. u jetru, pluća i/ili slezinu subjekta) ili u ćeliju. Jedinjenje identifikovano primenom metoda skrininga takođe može biti korisno u lečenju i/ili prevenciji bolesti, na način koji je opisan ovde.

[0012] Detalji jednog ili više otelotvorenja pronalaska su navedeni dalje u ovom dokumentu. Ostale karakteristike, ciljevi i prednosti pronalaska postaće očigledni iz poglavlja Detaljan opis, Slike, Primeri i Patentni zahtevi.

DEFINICIJE

Hemijske definicije

[0013] Definicije posebnih funkcionalnih grupa i hemijske terminologije navedene su detaljnije u nastavku. Hemijski elementi su identifikovani u skladu sa periodnim sistemom elemenata, verzija CAS, Handbook of Chemistry and Physics, 75<th>Ed., unutrašnja korica, a specifične funkcionalne grupe se u načelu definišu na ovde opisan način. Pored toga, opšti principi organske hemije, kao i posebne funkcionalne komponente i reaktivnost, opisani su u publikaciji Organic Chemistry, Thomas Sorrell, University Science Books, Sausalito, 1999; Smith and March March's Advanced Organic Chemistry, 5th Edition, John Wiley & Sons, Inc., New York, 2001; Larock, Comprehensive Organic Transformations, VCH Publishers, Inc., New York, 1989; and Carruthers, Some Modern Methods of Organic Synthesis, 3rd Edition, Cambridge University Press, Cambridge, 1987.

[0014] Jedinjenja koja su ovde opisana mogu da sadrže jedan ili više asimetričnih centara, i stoga mogu postojati u različitim izomernim oblicima, npr. kao enantiomeri i/ili dijastereomeri. Na primer, ovde opisana jedinjenja mogu biti u obliku pojedinačnog enantiomera, dijastereomera ili geometrijskog izomera, ili mogu biti u obliku smeše stereoizomera, uključujući racemske smeše i smeše obogaćene jednim ili više stereoizomera. Izomeri se mogu izolovati iz smeša metodama poznatim stručnjacima u ovoj oblasti, uključujući hiralnu tečnu hromatografiju visokog pritiska (HPLC) i formiranje i kristalizaciju hiralnih soli; a poželjni izomeri se mogu dobiti i asimetričnim sintezama. Vidi, na primer, Jacques et al., Enantiomers, Racemates and Resolutions (Wiley Interscience, New York, 1981); Wilen et al., Tetrahedron 33:2725 (1977); Eliel, E.L. Stereochemistry of Carbon Compounds (McGraw-Hill, NY, 1962); and Wilen, S.H. Tables of Resolving Agents and Optical Resolutions p.268 (E.L. Eliel, Ed., Univ. of Notre Dame Press, Notre Dame, IN 1972). Pronalazak dodatno obuhvata jedinjenja kao pojedinačne izomere suštinski bez drugih izomera, i alternativno, u vidu smeša različitih izomera.

[0015] Osim ako nije drugačije naznačeno, strukture prikazane ovde takođe podrazumevaju jedinjenja koja se razlikuju samo u prisustvu jednog ili više izotopski obogaćenih atoma. Na primer, jedinjenja koja sadašnjih struktura u kojima je sve isto osim što je vodonik zamenjen (<1>H) deuterijumom (<2>H) ili tricijumom (<3>H),<19>F zamenjen<18>F, ili ugljenika (<12>C) zamenjen<13>C- ili<14>C-obogaćenim ugljenikom, ulaze u sastav otkrića. Takva jedinjenja su korisna, na primer, kao analitički alati ili za sondiranje u biološkim analizama.

[0016] Kada je naveden opseg vrednosti, predviđeno je da on obuhvata svaku vrednost i podopseg unutar opsega. Na primer alkil“ obuhvata C1, C2, C3, C4, C5, C6, C1-6, C1-5, C1-

4, C1-3, C1-2, C2-6, C2-5, C2-4, C2-3, C3-6, C3-5, C3-4, C4-6, C4-5i C5-6alkil.

[0017] Na način na koji se koristi ovde, n-alkil, n-alkenil i n-alkinil grupa odnosi se na „normalan“ alkil ravnog lanca, alkenil ravnog lanca i alkinil lanac ravnog lanca, pri čemu se navedeni broj atoma ugljenika odnosi na broj linearnih ugljenika u alkil, alkenil i alkinil lancu. Opciona supstitucija duž pravog lanca je ograničena na ne-alkil, ne-alkenil i ne-alkinil grupe, na primer, halogen grupe.

[0018] Na način na koji se koristi ovde, „alkil“ se odnosi na radikal ravnolančane ili razgranate zasićene ugljovodonične grupe koja ima od 1 do 40 atoma ugljenika („C1-40alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 do 30 atoma ugljenika („C1-30alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 do 20 atoma ugljenika („C1-20alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 do 10 atoma ugljenika („C1-10alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 do 9 atoma ugljenika („C1-9alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 do 8 atoma ugljenika („C1-8alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 do 7 atoma ugljenika („C1-7alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 do 6 atoma ugljenika („C1-6alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 do 5 atoma ugljenika („C1-5alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 do 4 atoma ugljenika („C1-4alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 do 3 atoma ugljenika („C1-3alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 do 2 atoma ugljenika („C1-2alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 1 atom ugljenika alkil“). U nekim otelotvorenjima, alkilna grupa ima 2 do 6 atoma ugljenika („C2-6alkil“). Primeri C1-6alkilnih grupa uključuju metil (C1), etil (C2), n-propil (C3), izopropil (C3), n-butil (C4), terc-butil (C4), sek-butil (C4), izo-butil (C4), n-pentil (C5), 3-pentanil (C5), amil (C5), neopentil (C5), 3-metil-2-butanil (C5), tercijarni amil (C5) i n-heksil (C6). Dodatni primeri alkilnih grupa uključuju n-heptil (C7), noktil (C8) i slično. Osim ako nije drugačije naznačeno, svaka instanca alkilne grupe je nezavisno nesupstituisana („nesupstituisani alkil“) ili supstituisana („supstituisani alkil“) sa jednim ili više supstituenata. U određenim otelotvorenjima, alkilna grupa je nesupstituisani C1-30alkil. U određenim otelotvorenjima, alkilna grupa je supstituisani C1-30alkil.

[0019] Na način na koji se koristi ovde, „heteroalkil“ se odnosi na alkilnu grupu onako kako je ona ovde definisana, što dalje uključuje najmanje jedan heteroatom (npr.1 do 10, npr.1, 2, 3 ili 4 heteroatoma) izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora unutar (npr. umetnut između susednih atoma ugljenika) i/ili postavljen na jednu ili više pozicija roditeljskog lanca. U određenim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa se odnosi na zasićenu grupu koja ima od 1 do 40 atoma ugljenika i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C1-40alkil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa se odnosi na zasićenu grupu koja ima od 1 do 30 atoma ugljenika i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C1-30alkil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa se odnosi na zasićenu grupu koja ima od 1 do 20 atoma ugljenika i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C1-20alkil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa se odnosi na zasićenu grupu koja ima od 1 do 10 atoma ugljenika i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C1-10alkil“). U nekim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je zasićena grupa koja ima od 1 do 9 atoma ugljenika i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C1-9alkil“). U nekim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je zasićena grupa koja ima od 1 do 8 atoma ugljenika i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C1-8alkil“). U nekim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je zasićena grupa koja ima od 1 do 7 atoma ugljenika i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C1-7alkil“). U nekim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je zasićena grupa koja ima od 1 do 6 atoma ugljenika i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C1-6alkil“). U nekim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je zasićena grupa koja ima od 1 do 5 atoma ugljenika i 1 ili 2 heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C1-5alkil“). U nekim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je zasićena grupa koja ima od 1 do 4 atoma ugljenika i 1 ili 2 heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C1-4alkil“). U nekim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je zasićena grupa koja ima od 1 do 3 atoma ugljenika i 1 heteroatom unutar roditeljskog lanca („hetero C1-3alkil“). U nekim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je zasićena grupa koja ima od 1 do 2 atoma ugljenika i 1 heteroatom unutar roditeljskog lanca („hetero C1-2alkil“). U nekim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je zasićena grupa koja ima od 1 atom ugljenika i 1 heteroatom („hetero C1alkil“). U nekim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je zasićena grupa koja ima od 2 do 6 atoma ugljenika i 1 ili 2 heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-6alkil“). Osim ako nije drugačije naznačeno, svaka instanca heteroalkilne grupe je nezavisno nesupstituisana („nesupstituisani alkil“) ili supstituisana („supstituisani alkil“) sa jednim ili više supstituenata. U određenim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je nesupstituisani C1-30alkil. U određenim otelotvorenjima, heteroalkilna grupa je supstituisani hetero C1-30alkil.

[0020] Na način na koji se koristi ovde „haloalkil“ je supstituisana alkilna grupa kao što je definisano ovde, pri čemu je jedan ili više atoma vodonika zamenjeno halogenom, npr. fluorom, bromom, hlorom ili jodom. „Perhaloalkil“ je podskup haloalkila i odnosi se na alkilnu grupu u kojoj su svi atomi vodonika nezavisno zamenjeni halogenom, npr. fluorom, hlorom, bromom ili jodom. U nekim otelotvorenjima, haloalkilna komponenta ima 1 do 8 atoma ugljenika („C1-8haloalkil“). U nekim otelotvorenjima, haloalkilna komponenta ima 1 do 6 atoma ugljenika („C1-6haloalkil“). U nekim otelotvorenjima, haloalkilna komponenta ima 1 do 4 atoma ugljenika („C1-4haloalkil“). U nekim otelotvorenjima, haloalkilna komponenta ima 1 do 3 atoma ugljenika („C1-3haloalkil“). U nekim otelotvorenjima, haloalkilna komponenta ima 1 do 2 atoma ugljenika („C1-2haloalkil“). U nekim otelotvorenjima, svi haloalkilni atomi vodonika su zamenjeni fluorom da bi se dobila perfluoroalkilna grupa. U nekim otelotvorenjima, svi haloalkilni atomi vodonika su zamenjeni hlorom da bi se dobila „perhloroalkilna“ grupa. Primeri haloalkilnih grupa uključuju -CF3, -CF2CF3, -CF2CF2CF3, -CCl3, -CFCl2, -CF2Cl i slično.

[0021] Na način na koji se ovde koristi, „alkenil“ se odnosi na radikal ravnolančane ili razgranate ugljovodonične grupe koja ima 2 do 40 atoma ugljenika i jednu ili više dvostrukih veza ugljenik-ugljenik (npr.1, 2, 3 ili 4 dvostruke veze) („C2-40alkenil“). U nekim otelotvorenjima, alkenil grupa ima 2 do 30 atoma ugljenika („C2-30alkenil“). U nekim otelotvorenjima, alkenil grupa ima 2 do 20 atoma ugljenika („C2-20alkenil“). U nekim otelotvorenjima, alkenil grupa ima 2 do 10 atoma ugljenika („C2-10alkenil“). U nekim otelotvorenjima, alkenil grupa ima 2 do 9 atoma ugljenika („C2-9alkenil“). U nekim otelotvorenjima, alkenil grupa ima 2 do 8 atoma ugljenika („C2-8alkenil“). U nekim otelotvorenjima, alkenil grupa ima 2 do 7 atoma ugljenika („C2-7alkenil“). U nekim otelotvorenjima, alkenil grupa ima 2 do 6 atoma ugljenika („C2-6alkenil“). U nekim otelotvorenjima, alkenil grupa ima 2 do 5 atoma ugljenika („C2-5alkenil“). U nekim otelotvorenjima, alkenil grupa ima 2 do 4 atoma ugljenika („C2-4alkenil“). U nekim otelotvorenjima, alkenil grupa ima 2 do 3 atoma ugljenika („C2-3alkenil“). U nekim otelotvorenjima, alkenil grupa ima 2 atoma ugljenika („C2-alkenil“). Jedna ili više dvostrukih veza ugljenik-ugljenik mogu biti unutrašnje (kao što je 2-butenil) ili terminalne (kao što je 1-butenil). Primeri C2-4alkenil grupa uključuju etenil (C2), 1-propenil (C3), 2-propenil (C3), 1-butenil (C4), 2-butenil (C4), butadienil (C4), i slično. Primeri C2-6alkenilnih grupa uključuju gorepomenute C2-4alkenil grupe kao i pentenil (C5), pentadienil (C5), heksenil (C6), i slično. Dodatni primeri alkenila uključuju heptenil (C7), oktenil (C8), oktatrienil (C8), i slično. Osim ako nije drugačije naznačeno, svaka instanca alkenil grupe je nezavisno nesupstituisana („nesupstituisani alkenil“) ili supstituisana („supstituisani alkenil“) sa jednim ili više supstituenata. U određenim otelotvorenjima, alkenil grupa je nesupstituisani C2-30alkenil. U određenim otelotvorenjima, alkenil grupa je supstituisani C2-30alkenil.

[0022] Na način na koji se koristi ovde, „heteroalkenil“ se odnosi na alkenil grupu onako kako je ona ovde definisana, što dalje uključuje najmanje jedan heteroatom (npr.1 do 25, npr. 1, 2, 3 ili 4 heteroatoma) izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora unutar (npr. umetnut između susednih atoma ugljenika) i/ili postavljen na jednu ili više pozicija roditeljskog lanca. U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa se odnosi na grupu koja ima od 2 do 40 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-40alkenil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa se odnosi na grupu koja ima od 2 do 30 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-30alkenil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa se odnosi na grupu koja ima od 2 do 20 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-20alkenil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa se odnosi na grupu koja ima od 2 do 10 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-10alkenil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa ima od 2 do 9 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-9alkenil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa ima od 2 do 8 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-8alkenil“). U određenim otelotvorenjima,

1

heteroalkenil grupa ima od 2 do 7 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-7alkenil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa ima od 2 do 6 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-6alkenil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa ima od 2 do 5 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 ili 2 heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-5alkenil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa ima od 2 do 4 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 ili 2 heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-4alkenil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa ima od 2 do 3 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 heteroatom unutar roditeljskog lanca („hetero C2-3alkenil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa ima od 2 do 6 atoma ugljenika, najmanje jednu dvostruku vezu i 1 ili 2 heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-6alkenil“). Osim ako nije drugačije naznačeno, svaka instanca heteroalkenil grupe je nezavisno nesupstituisana („nesupstituisani heteroalkenil“) ili supstituisana („supstituisani heteroalkenil“) sa jednim ili više supstituenata. U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa je nesupstituisani hetero C2-30alkenil. U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa je supstituisani hetero C2-30alkenil.

[0023] Na način na koji se ovde koristi, „alkinil“ se odnosi na radikal ravnolančane ili razgranate ugljovodonične grupe koja ima 2 do 40 atoma ugljenika i jednu ili više trostrukih veza ugljenik-ugljenik (npr.1, 2, 3 ili 4 trostruke veze) i opciono jednu ili više dvostrukih veza (npr.1, 2, 3 ili 4 dvostruke veze) („C2-40alkinil“). U nekim otelotvorenjima, alkinil grupa ima 2 do 30 atoma ugljenika („C2-30alkinil“). U nekim otelotvorenjima, alkinil grupa ima 2 do 20 atoma ugljenika („C2-20alkinil“). U nekim otelotvorenjima, alkinil grupa ima 2 do 10 atoma ugljenika („C2-10alkinil“). U nekim otelotvorenjima, alkinil grupa ima 2 do 9 atoma ugljenika („C2-9alkinil“). U nekim otelotvorenjima, alkinil grupa ima 2 do 8 atoma ugljenika („C2-8alkinil“). U nekim otelotvorenjima, alkinil grupa ima 2 do 7 atoma ugljenika („C2-7alkinil“). U nekim otelotvorenjima, alkinil grupa ima 2 do 6 atoma ugljenika („C2-6alkinil“). U nekim otelotvorenjima, alkinil grupa ima 2 do 5 atoma ugljenika („C2-5alkinil“). U nekim otelotvorenjima, alkinil grupa ima 2 do 4 atoma ugljenika („C2-4alkinil“). U nekim otelotvorenjima, alkinil grupa ima 2 do 3 atoma ugljenika („C2-3alkinil“). U nekim otelotvorenjima, alkinil grupa ima 2 atoma ugljenika alkinil“). Jedna ili više trostrukih veza ugljenik-ugljenik mogu biti unutrašnje (kao što je 2-butinil) ili terminalne (kao što je 1-butinil). Primeri C2-4alkinil grupa uključuju, bez ograničenja, etinil (C2), 1-propinil (C3), 2-propinil (C3), 1-butinil (C4), 2-butinil (C4) i slično. Primeri C2-6alkenil grupa uključuju gorepomenute C2-4alkinil grupe kao i pentinil (C5), heksinil (C6) i slično. Dodatni primeri alkinila uključuju heptinil (C7), oktinil (C8) i slično. Osim ako nije drugačije naznačeno, svaka instanca alkinil grupe je nezavisno nesupstituisana („nesupstituisani alkinil“) ili supstituisana („supstituisani alkinil“) sa jednim ili više supstituenata. U određenim otelotvorenjima, alkinil grupa je nesupstituisani C2-30alkinil. U određenim otelotvorenjima, alkinil grupa je supstituisani C2-30alkinil.

[0024] Na način na koji se koristi ovde, „heteroalkinil“ se odnosi na alkinil grupu onako kako je ona ovde definisana, što dalje uključuje najmanje jedan heteroatom (npr.1 do 25, npr.1, 2, 3 ili 4 heteroatoma) izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora unutar (npr. umetnut između susednih atoma ugljenika) i/ili postavljen na jednu ili više pozicija roditeljskog lanca. U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa se odnosi na grupu koja ima od 2 do 40 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-40alkinil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa se odnosi na grupu koja ima od 2 do 30 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C1-30alkinil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa se odnosi na grupu koja ima od 2 do 20 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-20alkinil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkenil grupa se odnosi na grupu koja ima od 2 do 10 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-10alkinil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkinil grupa ima od 2 do 9 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-9alkinil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkinil grupa ima od 2 do 8 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-8alkinil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkinil grupa ima od 2 do 7 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-7alkinil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkinil grupa ima od 2 do 6 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 ili više heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-6alkinil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkinil grupa ima od 2 do 5 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 ili 2 heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-5alkinil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkinil grupa ima od 2 do 4 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 ili 2 heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-4alkinil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkinil grupa ima od 2 do 3 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 heteroatom unutar roditeljskog lanca („hetero C2-3alkinil“). U određenim otelotvorenjima, heteroalkinil grupa ima od 2 do 6 atoma ugljenika, najmanje jednu trostruku vezu i 1 ili 2 heteroatoma unutar roditeljskog lanca („hetero C2-6alkinil“). Osim ako nije drugačije naznačeno, svaka instanca heteroalkinil grupe je nezavisno nesupstituisana („nesupstituisani heteroalkinil“) ili supstituisana („supstituisani heteroalkinil“) sa jednim ili više supstituenata. U određenim otelotvorenjima, heteroalkinil grupa je nesupstituisani hetero C2-30alkinil. U određenim otelotvorenjima, heteroalkinil grupa je supstituisani hetero C2-30alkinil.

[0025] Na način na koji se koristi ovde, „karbociklil“ i „karbociklično“ odnosi se na radikal nearomatične ciklične ugljovodonične grupe koja sadrži od 3 do 10 atoma ugljenika u prstenu („C3-10karbociklil“) i nula heteroatoma u nearomatičnom sistemu prstena. U nekim otelotvorenjima, karbociklil grupa ima 3 do 8 atoma ugljenika u prstenu („C3-8karbociklil “). U nekim otelotvorenjima, karbociklil grupa ima 3 do 7 atoma ugljenika u prstenu („C3-7karbociklil “). U nekim otelotvorenjima, karbociklil grupa ima 3 do 6 atoma ugljenika u prstenu („C3-6karbociklil “). U nekim otelotvorenjima, karbociklil grupa ima 4 do 6 atoma ugljenika u prstenu („C4-6karbociklil “). U nekim otelotvorenjima, karbociklil grupa ima 5 do 6 atoma ugljenika u prstenu („C5-6karbociklil “). U nekim otelotvorenjima, karbociklil grupa ima 5 do 10 atoma ugljenika u prstenu („C5-10karbociklil “). Primeri C3-6karbociklil grupa uključuju, bez ograničenja, ciklopropil (C3), ciklopropenil (C3), ciklobutil (C4), ciklobutenil (C4), ciklopentil (C5), ciklopentenil (C5), cikloheksil (C6), cikloheksenil (C6), cikloheksadienil (C6) i slično. Primeri C3-8karbociklil grupa uključuju, bez ograničenja, gorepomenute C3-6karbociklil grupe, kao i cikloheptil (C7), cikloheptenil (C7), cikloheptadienil (C7), cikloheptatrienil (C7), ciklooktil (C8), ciklooktenil (C8), biciklo[2.2.1]heptanil (C7), biciklo[2.2.2]oktanil (C8) i slično. Primeri C3-10karbociklil grupa uključuju, bez ograničenja, goreponute C3-8karbociklil grupe, kao i ciklononil (C9), ciklononenil (C9), ciklodecil (C10), ciklodecenil (C10), oktahidro-1H-indenil (C9), dekahidronaftalenil (C10), spiro[4.5]dekanil (C10) i slično. Kao što gornji primeri ilustruju, u određenim otelotvorenjima, karbociklilna grupa može biti bilo monociklična („monociklični karbociklil“) ili policiklična (npr. sa fuzionisanim, premošćenim ili spiralnim sistemom prstena, kao što je biciklični sistem („biciklični karbociklil“) ili triciklični sistem („triciklični karbociklil“)) i može biti zasićena ili može sadržati jednu ili više ugljenik-ugljenik dvostrukih ili trostrukih veza.

„Karbociklil“ takođe uključuje sisteme prstenova u kojima je karbociklil prsten, kako je gore definisan, fuzionisan sa jednom ili više aril ili heteroaril grupa pri čemu je tačka vezivanja na karbociklil prstenu, i u takvim slučajevima, broj ugljenika nastavlja da označava broj

1

ugljenika u sistemu karbocikličnih prstenova. Osim ako nije drugačije naznačeno, svaka instanca karbociklil grupe je nezavisno nesupstituisana („nesupstituisani karbociklil“) ili supstituisana („supstituisani karbociklil“) sa jednim ili više supstituenata. U određenim otelotvorenjima, karbociklil grupa je nesupstituisani C3-10karbociklil. U određenim otelotvorenjima, karbociklil grupa je supstituisani C3-10karbociklil.

[0026] U nekim otelotvorenjima, „karbociklil“ ili „karbociklično“ nazivaju se „cikloalkil“, npr. monociklična, zasićena karbociklil grupa koja ima od 3 do 10 atoma ugljenika u prstenu („C3-10cikloalkil“). U nekim otelotvorenjima, cikloalkil grupa ima 3 do 8 atoma ugljenika u prstenu („C3-8cikloalkil“). U nekim otelotvorenjima, cikloalkil grupa ima 3 do 6 atoma ugljenika u prstenu („C3-6cikloalkil“). U nekim otelotvorenjima, cikloalkil grupa ima 4 do 6 atoma ugljenika u prstenu („C4-6cikloalkil“). U nekim otelotvorenjima, cikloalkil grupa ima 5 do 6 atoma ugljenika u prstenu („C5-6cikloalkil“). U nekim otelotvorenjima, cikloalkil grupa ima 5 do 10 atoma ugljenika u prstenu („C5-10cikloalkil“). Primeri C5-6cikloalkil grupa uključuju ciklopentil (C5) i cikloheksil (C5). Primeri C3-6cikloalkil grupa uključuju gorepomenute C5-6cikloalkil grupe kao i ciklopropil (C3) i ciklobutil (C4). Primeri C3-8cikloalkil grupa uključuju gorepomenute C3-6cikloalkil grupe, kao i cikloheptil (C7) i ciklooktil (C8). Osim ako nije drugačije naznačeno, svaka instanca cikloalkil grupe je nezavisno nesupstituisana („nesupstituisani cikloalkil“) ili supstituisana („supstituisani cikloalkil“) sa jednim ili više supstituenata. U određenim otelotvorenjima, cikloalkil grupa je nesupstituisani C3-10cikloalkil. U određenim otelotvorenjima, cikloalkil grupa je supstituisani C3-10cikloalkil.

[0027] Na način na koji se koristi ovde, „heterociklil“ ili „heterociklično“ se odnosi na radikal 3- do 14-članog nearomatičnog sistema prstena koji ima atome ugljenika u prstenu i 1 ili više(npr. 1, 2, 3 ili 4) heteroatoma u prstenu, pri čemu je svaki heteroatom nezavisno izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora („3-14-člani heterociklil“). U heterociklil grupama koje sadrže jedan ili više atoma azota, tačka vezivanja može biti atom ugljenika ili azota, kako valencija dozvoljava. Heterociklil grupa može biti bilo monociklična („monociklični heterociklil“) ili policiklična (npr. sa fuzionisanim, premošćenim ili spiralnim sistemom prstena, kao što je biciklični sistem („biciklični heterociklil“) ili triciklični sistem („triciklični heterociklil“)) i može biti zasićena ili može sadržati jednu ili više ugljenik-ugljenik dvostrukih ili trostrukih veza. Heterociklil policiklični sistemi prstena mogu uključivati jedan ili više heteroatoma u jednom ili oba prstena.

„Heterociklil“ takođe uključuje sisteme prstena u kojima je heterociklil prsten, kao što je gore definisano, fuzionisan sa jednom ili više karbociklil grupa, pri čemu je tačka vezivanja ili na karbociklilnom ili heterociklilnom prstenu, ili sisteme prstena u kojima je heterociklil prsten, kao što je gore definisano, fuzionisan sa jednom ili više aril ili heteroaril grupa, pri čemu je tačka vezivanja na heterociklil prstenu, i u takvim slučajevima, broj članova prstena nastavlja da označava broj članova prstena u heterociklilnom sistemu prstena. Osim ako nije drugačije naznačeno, svaka instanca heterociklil grupe je nezavisno nesupstituisana („nesupstituisani heterociklil“) ili supstituisana („supstituisani heterociklil“) sa jednim ili više supstituenata. U određenim otelotvorenjima, heterociklil grupa je nesupstituisani 3-14-člani heterociklil. U određenim otelotvorenjima, heterociklil grupa je supstituisani 3-14-člani heterociklil.

[0028] U nekim otelotvorenjima, heterociklil grupa je 5-10-člani nearomatični sistem prstena koji ima atome ugljenika u prstenu i 1 ili više (npr.1, 2, 3 ili 4) heteroatoma u prstenu, pri čemu je svaki heteroatom nezavisno izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora („5-10-člani heterociklil“). U nekim otelotvorenjima, heterociklil grupa je 5-8-člani nearomatični sistem prstena koji ima atome ugljenika u prstenu i 1 ili više (npr. 1, 2, 3 ili 4) heteroatoma u prstenu, pri čemu je svaki heteroatom nezavisno izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora („5-8-člani heterociklil“). U nekim otelotvorenjima, heterociklil grupa je 5-6-člani nearomatični sistem prstena koji ima atome ugljenika u prstenu i 1 ili više (npr.1, 2, 3 ili 4) heteroatoma u prstenu, pri čemu je svaki heteroatom nezavisno izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora („5-6-člani heterociklil“). U nekim otelotvorenjima, 5-6-člani heterociklil ima 1 ili više (npr.

1, 2 ili 3) heteroatoma u prstenu izabrana između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora. U nekim otelotvorenjima, 5-6-člani heterociklil ima 1 ili 2 heteroatoma u prstenu izabrana između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora. U nekim otelotvorenjima, 5-6-člani heterociklil ima 1 heteroatom u prstenu izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora.

[0029] Primeri 3-članih heterociklil grupa koje sadrže 1 heteroatom uključuju, bez ograničenja, azirdinil, oksiranil, tiorenil. Primeri 4-članih heterociklil grupa koje sadrže 1 heteroatom uključuju, bez ograničenja, azetidinil, oksetanil i tietanil. Primeri 5-članih heterociklil grupa koje sadrže 1 heteroatom uključuju, bez ograničenja, tetrahidrofuranil, dihidrofuranil, tetrahidrotiofenil, dihidrotiofenil, pirolidinil, dihidropirolil i pirolil-2,5-dion. Primeri 5-članih heterociklil grupa koje sadrže 2 heteroatoma uključuju, bez ograničenja,

1

dioksolanil, oksatiolanil i ditiolanil. Primeri 5-članih heterociklil grupa koje sadrže 3 heteroatoma uključuju, bez ograničenja, triazolinil, oksadiazolinil i tiadiazolinil. Primeri 6-članih heterociklil grupa koje sadrže 1 heteroatom uključuju, bez ograničenja, piperidinil, tetrahidropiranil, dihidropiridinil i tianil. Primeri 6-članih heterociklil grupa koje sadrže 2 heteroatoma uključuju, bez ograničenja, piperazinil, morfolinil, ditianil, dioksanil. Primer 6-člane heterociklil grupe koja sadrži 3 heteroatoma uključuje, bez ograničenja, triazinanil. Primeri 7-članih heterociklil grupa koje sadrže 1 heteroatom uključuju, bez ograničenja, azepanil, oksepanil i tiepanil. Primeri 8-članih heterociklil grupa koje sadrže 1 heteroatom uključuju, bez ograničenja, azokanil, oksekanil i tiokanil. Primeri bicikličnih heterociklil grupa uključuju, bez ograničenja, indolinil, izoindolinil, dihidrobenzofuranil, dihidrobenzotienil, tetrahidrobenzotienil, tetrahidrobenzofuranil, tetrahidroindolil, tetrahidrokinolinil, tetrahidroizohidrohinolinil, dekahidrohidohinolinil, dekahidrohinolinil, dekahidrohinolinil, oktahidroizohromenil, dekahidronaftiridinil, dekahidro-1,8-naftiridinil, oktahidropirolo[3,2 -b]pirol, indolinil, ftalimidil, naftalimidil, hromanil, hromnil, 1H-benzo[e][1,4]diazepinil, 1,4,5,7-tetrahidropirano[3,4-b]pirolil, 5,6- dihidro-4H-furo[3,2-b]pirolil, 6,7-dihidro-5H-furo[3,2-b]piranil, 5,7-dihidro-4H-tieno[2,3-c]piranil, 2,3-dihidro-1H-pirolo[2,3-b]piridinil, 2,3-dihidrofuro[2,3-b]piridinil, 4,5,6,7-tetrahidro-1H-pirolo-[2,3 -b]piridinil, 4,5,6,7-tetrahidrofuro[3,2-c]piridinil, 4,5,6,7-tetrahidrotieno[3,2-b]piridinil, 1,2,3,4-tetrahidro -1,6-naftiridinil i slično.

[0030] Na način na koji se koristi ovde, „aril“ se odnosi na radikal monocikličnog ili policikličnog (npr. bicikličnog ili tricikličnog) 4n+2 aromatičnog sistema prstena (npr. sa 6, 10 ili 14 π elektrona podeljenih u cikličnom nizu) koji imaju 6-14 atoma ugljenika u prstenu i nula heteroatoma u sistemu aromatičnog prstena („C6-14aril“). U nekim otelotvorenjima, aril grupa ima 6 atoma ugljenika aril“; npr. fenil). U nekim otelotvorenjima, aril grupa ima 10 atoma ugljenika u prstenu („C10aril“; npr. naftil kao što su 1-naftil i 2-naftil). U nekim otelotvorenjima, aril grupa ima 14 atoma ugljenika („C14aril“; npr. antracil). „Aril“ takođe uključuje sisteme prstena u kojima je aril prsten, kako je gore definisan, fuzionisan sa jednom ili više karbociklil ili heterociklil grupa pri čemu je radikal ili tačka vezivanja na aril prstenu, i u takvim slučajevima, broj atoma ugljenika nastavlja da označava broj atoma ugljenika u arilnom sistemu prstena. Osim ako nije drugačije naznačeno, svaka instanca aril grupe je nezavisno nesupstituisana („nesupstituisani aril“) ili supstituisana („supstituisani aril“) sa jednim ili više supstituenata. U određenim otelotvorenjima, aril grupa je nesupstituisani C6-14aril. U određenim otelotvorenjima, aril grupa je supstituisani C6-14aril.

1

[0031] „Aralkil“ je podskup alkila i arila, kako su ovde definisani, i odnosi se na opciono supstituisanu alkil grupu supstituisanu opciono supstituisanom aril grupom. U određenim otelotvorenjima, aralkil je opciono supstituisani benzil. U određenim otelotvorenjima, aralkil je benzil. U određenim otelotvorenjima, aralkil je opciono supstituisani fenetil. U određenim otelotvorenjima, aralkil je fenetil.

[0032] Na način na koji se koristi ovde, „heteroaril“ se odnosi na radikal 5-14-članog monocikličnog ili policikličnog (npr. bicikličnog ili tricikličnog) 4n+2 aromatičnog sistema prstena (npr. koji ima 6, 10 ili 14 π elektrona podeljenih u cikličnom nizu) koji ima atome ugljenika u prstenu i 1 ili više heteroatoma u prstenu (npr.1, 2, 3 ili 4 heteroatoma u prstenu) obezbeđenih u aromatičnom sistemu prstena, pri čemu je svaki heteroatom nezavisno izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora („5-14-člani heteroaril“). U heteroaril grupama koje sadrže jedan ili više atoma azota, tačka vezivanja može biti atom ugljenika ili azota, kako valencija dozvoljava. Heteroaril policiklični sistemi prstena mogu uključivati jedan ili više heteroatoma u jednom ili oba prstena. „Heteroaril“ takođe uključuje sisteme prstena u kojima je heteroarilni prsten, kako je gore definisan, fuzionisan sa jednom ili više karbociklil ili heterociklil grupa, pri čemu je tačka vezivanja na heteroarilnom prstenu, i u takvim slučajevima, broj članova u prstenu nastavlja da označava broj članova u prstenu u heteroarilnom sistemu prstena. „Heteroaril“ takođe uključuje sisteme prstenova u kojima je heteroarilni prsten, kako je gore definisan, fuzionisan sa jednom ili više arilnih grupa, pri čemu je tačka vezivanja bilo na arilnom ili heteroarilnom prstenu, i u takvim slučajevima, broj članova u prstenu nastavlja da označava broj članova u prstenu u fuzionisanom policikličnom (aril/heteroaril) sistemu prstena. Policiklične heteroaril grupe u kojima jedan prsten ne sadrži heteroatom (npr. indolil, hinolinil, karbazolil i slično) tačka vezivanja može biti na bilo kom prstenu, odnosno bilo kom prstenu koji nosi heteroatom (npr. 2-indolil) ili na prstenu koji ne sadrži heteroatom (npr.5-indolil).

[0033] U nekim otelotvorenjima, heteroaril grupa je 5-10-člani aromatični sistem prstena koji ima atome ugljenika u prstenu i 1 ili više (npr.1, 2, 3 ili 4) heteroatoma u prstenu obezbeđenih u sistemu aromatičnog prstena, pri čemu je svaki heteroatom nezavisno izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora („5-10-člani heteroaril“). U nekim otelotvorenjima, heteroaril grupa je 5-8-člani aromatični sistem prstena koji ima atome ugljenika u prstenu i 1 ili više (npr.1, 2, 3 ili 4) heteroatoma u prstenu obezbeđenih u sistemu

1

aromatičnog prstena, pri čemu je svaki heteroatom nezavisno izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora („5-8-člani heteroalkil“). U nekim otelotvorenjima, heteroaril grupa je 5-6-člani aromatični sistem prstena koji ima atome ugljenika u prstenu i 1 ili više (npr.1, 2, 3 ili 4) heteroatoma u prstenu obezbeđenih u sistemu aromatičnog prstena, pri čemu je svaki heteroatom nezavisno izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora („5-6-člani heteroalkil“). U nekim otelotvorenjima, 5-6-člani heteroaril ima 1 ili više (npr. 1, 2 ili 3) heteroatoma u prstenu izabrana između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora. U nekim otelotvorenjima, 5-6-člani heteroaril ima 1 ili 2 heteroatoma u prstenu izabrana između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora. U nekim otelotvorenjima, 5-6-člani heteroaril ima 1 heteroatom u prstenu izabran između kiseonika, sumpora, azota, bora, silicijuma ili fosfora. Osim ako nije drugačije naznačeno, svaka instanca heteroarilne grupe je nezavisno nesupstituisana („nesupstituisani heteroaril“) ili supstituisana („supstituisani heteroaril“) sa jednim ili više supstituenata. U određenim otelotvorenjima, heteroarilna grupa je nesupstituisani 5-14-člani heteroaril. U određenim otelotvorenjima, heteroarilna grupa je supstituisani 5-14-člani heteroaril.

[0034] Primeri 5-članih heteroaril grupa koje sadrže 1 heteroatom uključuju, bez ograničenja, pirolil, furanil i tiofenil. Primeri 5-članih heteroaril grupa koje sadrže 2 heteroatoma uključuju, bez ograničenja, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, tiazolil i izotiazolil. Primeri 5-članih heteroaril grupa koje sadrže 3 heteroatoma uključuju, bez ograničenja, imidazolil, pirazolil, oksazolil, izoksazolil, tiazolil i izotiazolil. Primeri 5-članih heteroaril grupa koje sadrže 4 heteroatoma uključuju, bez ograničenja, tetrazolil. Primer 6-člane heteroaril grupe koja sadrži 1 heteroatom uključuje, bez ograničenja, piridinil. Primeri 6-članih heteroaril grupa koje sadrže 2 heteroatoma uključuju, bez ograničenja, piridazinil, pirimidinil i pirazinil. Primeri 6-članih heteroaril grupa koje sadrže 3 ili 4 heteroatoma uključuju, bez ograničenja, triazinil i tetrazinil, respektivno. Primeri 7-članih heteroaril grupa koje sadrže 1 heteroatom uključuju, bez ograničenja, azepinil, oksepinil i tiepinil. Primeri 5,6-bicikličnih heteroaril grupa uključuju, bez ograničenja, indolil, izoindolil, indazolil, benzotriazolil, benzotiofenil, izobenzotiofenil, benzofuranil, benzoizofuranil, benzimidazolil, benzoksazolil, benzizoksazolil, benzizoksazolil, benzizoksazolil, benzizoksazolil, benztiadiazolil, indolizinil i purinil. Primeri 6,6-bicikličnih heteroaril grupa uključuju, bez ograničenja, naftiridinil, pteridinil, hinolinil, izohinolinil, cinolinil, hinoksalinil, ftalanil i

1

hinazolinil. Primeri tricikličnih heteroaril grupa uključuju, bez ograničenja, fenantridinil, dibenzofuranil, karbazolil, akridinil, fenotiazinil, fenoksazinil i fenazinil.

[0035] „Heteroaralkil“ je podskup alkila i heteroarila, kako su ovde definisani, i odnosi se na opciono supstituisanu alkil grupu supstituisanu opciono supstituisanom heteroaril grupom.

[0036] Na način na koji se koristi ovde, termin „delimično nezasićen“ odnosi se na deo prstena koji uključuje najmanje jednu dvostruku ili trostruku vezu. Termin „delimično nezasićen“ obuhvata prstenove koji imaju višestruka mesta nezasićenosti, ali ne obuhvata aromatične grupe (npr. arilne ili heteroarilne delove) kako je ovde definisano.

[0037] Na način na koji se koristi ovde, termin „zasićen“ se odnosi na deo prstena koji ne sadrži dvostruku ili trostruku vezu, odnosno prsten sadrži sve jednostruke veze.

[0038] Alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, heteroalkenil, heteroalkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril grupe, onako kako su ovde definisane, koje su dvovalentne premošćavajuće grupe, dalje se pominju korišćenjem sufiksa -en, npr. alkilen, alkenilen, alkinilen , heteroalkenilen, heteroalkinilen, karbociklilen, heterociklilen, arilen i heteroarilen.

[0039] Termin „opciono supstituisani“ odnosi se na supstituisani ili nesupstituisani.

[0040] Kao što se razume iz gore navedenog, alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, heteroalkenil, heteroalkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril grupe, kako su ovde definisane, su opciono supstituisane (npr. „supstituisana“ ili „nesupstituisana“ alkil, „supstituisana“ ili „nesupstituisana“ alkenil, „supstituisana“ ili „nesupstituisana“ alkinil, „supstituisana“ ili „nesupstituisana“ heteroalkil, „supstituisana“ ili „nesupstituisana“ heteroalkenil, „„supstituisana“ ili „nesupstituisana“ heteroalkinil, „supstituisana“ ili

„nesupstituisana“ karbociklil, „supstituisana“ ili „nesupstituisana“ heterociklil, „supstituisana“ ili „nesupstituisana“ aril ili „supstituisana“ ili „nesupstituisana“ heteroaril grupa). U načelu, termin „supstituisano“ znači da je najmanje jedan vodonik prisutan u grupi zamenjen dozvoljenim supstituentom, npr. supstituentom koji posle supstitucije rezultuje stabilnim jedinjenjem, npr. jedinjenje koje ne prolazi spontano kroz transformaciju kao što je ponovno aranžiranje, ciklizacija, eliminacija ili druga reakcija. Osim ako nije drugačije naznačeno, „supstituisana“ grupa ima supstituent na jednoj ili više zamenljivih pozicija

1

grupe, a kada je više od jednog mesta u bilo kojoj datoj strukturi supstituisano, supstituent je ili isti ili različit na svakom mestu. Predviđeno je da izraz „supstituisan“ podrazumeva supstituciju sa svim dozvoljenim supstituentima organskih jedinjenja, bilo kojim od ovde opisanih supstituenata koji rezultuje formiranjem stabilnog jedinjenja. Ovaj pronalazak razmatra sve takve kombinacije koje za posledicu imaju formiranje stabilnog jedinjenja. Za potrebe ovog pronalaska, heteroatomi kao što je azot mogu imati vodonične supstituente i/ili bilo koji pogodan supstituent, kao što je ovde opisano, koji zadovoljavaju valencije heteroatoma i dovode do formiranja stabilnog dela.

[0041] Primeri supstituenata uključuju, bez ograničenja, halogen, -CN, -NO2, - N3, -SO2H, -SO3H, -OH, -OR<aa>, -ON(R<bb>)2, -N(R<bb>)2, -N(R<bb>)3<+>X-, -N(OR<cc>)R<bb>, -SeH, - SeR<aa>, -SH, -SR<aa>, -SSR<cc>, -C(=O)R<aa>, -CO2H, -CHO, -C(OR<cc>)2, -CO2R<aa>, -OC(=O)R<aa>, - OCO2R<aa>, -C(=O)N(R<bb>)2, -OC(=O)N(R<bb>)2, -NR<bb>C(=O)R<aa>, -NR<bb>CO2R<aa>, - NR<bb>C(=O)N(R<bb>)2, -C(=NR<bb>)R<aa>, -C(=NR<bb>)OR<aa>, -OC(=NR<bb>)R<aa>, -OC(=NR<bb>)OR<aa>, - C(=NR<bb>)N(R<bb>)2, -OC(=NR<bb>)N(R<bb>)2, -NR<bb>C(=NR<bb>)N(R<bb>)2, -C(=O)NR<bb>SO2R<aa>, - NR<bb>SO2R<aa>, -SO2N(R<bb>)2, -SO2R<aa>, -SO2OR<aa>, -OSO2R<aa>, -S(=O)R<aa>, -OS(=O)R<aa>, - Si(R<aa>)3, -OSi(R<aa>)3-C(=S)N(R<bb>)2, -C(=O)SR<aa>, -C(=S)SR<aa>, -SC(=S)SR<aa>, -SC(=O)SR<aa>, -OC(=O)SR<aa>, -SC(=O)OR<aa>, -SC(=O)R<aa>, C1-10alkil, C2-10alkenil, C2-10alkinil, C3-10karbociklil, 3-14-člani heterociklil, C6-14aril i 5-14-člani heteroaril, pri čemu je svaki alkil, alkenil, alkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril nezavisno supstituisan sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 R<dd>grupa;

ili su dva geminalna vodonika na atomu ugljenika zamenjena grupom =O, =S, =NN(R<bb>)2, =NNR<bb>C(=O)R<aa>, =NNR<bb>C(=O)OR<aa>, =NNR<bb>S(=O)2R<aa>, =NR<bb>, ili =NOR<cc>;

svaka instanca R<aa>je nezavisno izabrana između C1-10alkila, C2-10alkenila, C2-10alkinila, C3-10karbociklila, 3-14-članog heterociklila, C6-14arila i 5-14-članog heteroarila, ili su dve R<aa>grupe spojene da formiraju 3-14-člani heterociklilni ili 5-14-člani heteroarilni prsten, pri čemu je svaki alkil, alkenil, alkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril nezavisno supstituisan sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 R<dd>grupa;

svaka instanca R<bb>je nezavisno izabrana između vodonika, -OH, -OR<aa>, - N(R<cc>)2, -CN, -C(=O)R<aa>, -C(=O)N(R<cc>)2, -CO2R<aa>, -SO2R<aa>, -C(=NR<cc>)OR<aa>, -C(=NR<cc>)N(R<cc>)2, -SO2N(R<cc>)2, -SO2R<cc>, -SO2OR<cc>, -SOR<aa>, -C(=S)N(R<cc>)2, -

2

C(=O)SR<cc>, - C(=S)SR<cc>, C1-10alkila, C2-10alkenila, C2-10alkinila, C3-10karbociklila, 3-14-članog heterociklila, C6-14arila i 5-14-članog heteroarila, ili su dve R<bb>grupe spojene da formiraju 3-14-člani heterociklil ili 5-14-člani heteroaril prsten, pri čemu je svaki alkil, alkenil, alkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril nezavisno supstituisan sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 R<dd>grupa;

svaka instanca R<cc>je nezavisno izabrana između vodonika C1-10alkila, C2-10alkenila, C2-10alkinila, C3-10karbociklila, 3-14-članog heterociklila, C6-14arila i 5-14-članog heteroarila, ili su dve R<cc>grupe spojene da formiraju 3-14-člani heterociklilni ili 5-14-člani heteroarilni prsten, pri čemu je svaki alkil, alkenil, alkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril nezavisno supstituisan sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 R<dd>grupa;

svaka instanca R<dd>je nezavisno izabrana između halogena, -CN, -NO2, -N3, - SO2H, -SO3H, -OH, -OR<ee>, -ON(R<ff>)2, -N(R<ff>)2, -N(R<ff>)3<+>X-, -N(OR<ee>)R<ff>, -SH, -SR<ee>, - SSR<ee>, -C(=O)R<ee>, -CO2H, -CO2R<ee>, -OC(=O)R<ee>, -OCO2R<ee>, -C(=O)N(R<ff>)2, -OC(=O)N(R<ff>)2, -NR<ff>C(=O)R<ee>, -NR<ff>CO2R<ee>, -NR<ff>C(=O)N(R<ff>)2, -C(=NR<ff>)OR<ee>, -OC(=NR<ff>)R<ee>, -OC(=NR<ff>)OR<ee>, -C(=NR<ff>)N(R<ff>)2, -OC(=NR<ff>)N(R<ff>)2, -NR<ff>C(=NR<ff>)N(R<ff>)2,-NR<ff>SO2R<ee>, -SO2N(R<ff>)2, -SO2R<ee>, -SO2OR<ee>, -OSO2R<ee>, -S(=O)R<ee>, -Si(R<ee>)3, -OSi(R<ee>)3, -C(=S)N(R<ff>)2, -C(=O)SR<ee>, -C(=S)SR<ee>, -SC(=S)SR<ee>, C1-10alkila, C2-10alkenila, C2-10alkinila, C3-10karbociklila, 3-10-članog heterociklila, C6-10arila, 5-10-članog heteroarila, pri čemu je svaki alkil, alkenil, alkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril nezavisno supstituisan sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 R<gg>grupa, ili dva geminalna R<dd>supstituenta mogu biti spojena da formiraju =O ili =S;

svaka instanca R<ee>je nezavisno izabrana između C1-10alkila, C2-10alkenila, C2-10alkinila, C3-10karbociklila, C6-10arila, 3-10-članog heterociklila i 3-10-članog heteroarila, pri čemu je svaki alkil, alkenil, alkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril nezavisno supstituisan sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 R<gg>grupa;

svaka instanca R<ff>je nezavisno izabrana između vodonika C1-10alkila, C2-10alkenila, C2-10alkinila, C3-10karbociklila, 3-10-članog heterociklila, C6-10arila i 5-10-članog heteroarila, ili su dve R<ff>grupe spojene da formiraju 3-14-člani heterociklilni ili 5-14člani heteroarilni prsten, pri čemu je svaki alkil, alkenil, alkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril nezavisno supstituisan sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 R<gg>grupa;

svaka instanca R<gg>je nezavisno halogen, -CN, -NO2, -N3, -SO2H, -SO3H, - OH, -OC1-

10alkil, -ON(C1-10alkil)2, -N(C1-10alkil)2, -N(C1-10alkil)3<+>X-, -NH(C1-10alkil)2<+>X-, -NH2(C1-10alkil)<+>X-, -NH3<+>X-, -N(O C1-10alkil)( C1-10alkil), -N(OH)( C1-10alkil), -NH(OH), -SH, -SC1-10alkil, -SS(C1-10alkil), -C(=O)(C1-10alkil), -CO2H, - CO2(C1-10alkil), -OC(=O)( C1-10alkil), -OCO2(C1-10alkil), -C(=O)NH2, -C(=O)N(C1-10alkil)2, -OC(=O)NH(C1-10alkil), -NHC(=O)( C1-10alkil), -N(C1-10alkil)C(=O)( C1-10alkil), -NHCO2(C1-10alkil), -NHC(=O)N(C1-10alkil)2, -NHC(=O)NH(C1-10alkil), -NHC(=O)NH2, -C(=NH)O(C1-10alkil),-OC(=NH)(C1-10alkil), -OC(=NH)OC1-10alkil, - C(=NH)N(C1-10alkil)2, -C(=NH)NH(C1-10alkil), -C(=NH)NH2, -OC(=NH)N(C1-10alkil)2, -OC(NH)NH(C1-10alkil), -OC(NH)NH2, -NHC(NH)N(C1-10alkil)2, -NHC(=NH)NH2, -NHSO2(C1-10alkil), -SO2N(C1-10alkil)2, -SO2NH(C1-10alkil), -SO2NH2,-SO2C1-10alkil, -SO2OC1-10alkil, -OSO2C1-10alkil, -SOC1-10alkil, -Si(C1-10alkil)3, -OSi(C1-10alkil)3-C(=S)N(C1-10alkil)2, C(=S)NH(C1-10alkil), C(=S)NH2, -C(=O)S(C1-10alkil), -C(=S)SC1-10alkil, -SC(=S)SC1-10alkil, C1-10alkil, C2-10alkenil, C2-10alkinil, C3-10karbociklil, C6-10aril, 3-10-člani heterociklil, 5-10-člani heteroaril; ili dva geminalna R<gg>supstituenta mogu biti spojena da formiraju =O ili =S;

pri čemu je X<->je kontrajon.

[0042] U određenim otelotvorenjima, jedan ili više supstituenata bira se iz grupe koja se sastoji od halogena, -CN, -NO2, -N3, -SO2H, -SO3H, -OH, -OR<aa>, -N(R<bb>)2, -SH, -SR<aa>, -C(=O)R<aa>, -CO2H, -CHO, -CO2R<aa>, -OC(=O)R<aa>, -OCO2R<aa>, -C(=O)N(R<bb>)2, -OC(=O)N(R<bb>)2, -NR<bb>C(=O)R<aa>, -NR<bb>CO2R<aa>, -NR<bb>C(=O)N(R<bb>)2, -C(=O)NR<bb>SO2R<aa>, -NR<bb>SO2R<aa>, -SO2N(R<bb>)2, -SO2R<aa>, -SO2OR<aa>, -S(=O)R<aa>, -Si(R<aa>)3, -OSi(R<aa>)3- C(=O)SR<aa>, -OC(=O)SR<aa>, -SC(=O)OR<aa>, -SC(=O)R<aa>, C1-10alkila, C2-10alkenila, C2-10alkinila, C3-6karbociklila, 3-6-članog heterociklila, C6arila, i 5-6-članog heteroarila, pri čemu je svaki alkil, alkenil, alkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril nezavisno supstituisan sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 R<dd>grupa.

[0043] Na način na koji se koristi ovde, termin „halo“ ili „halogen“ se odnosi na fluor (fluoro, -F), hlor (hloro, -Cl), brom (bromo, -Br) ili jod (jodo, -I).

[0044] Na način na koji se koristi ovde, „kontrajon“ je negativno naelektrisana grupa povezana sa pozitivno naelektrisanim kvatenarnim aminom u cilju održavanja elektronske neutralnosti. Primeri kontrajona uključuju halidne jone (npr. F-, Cl-, Br-, I-), NO3-, ClO4-, OH-, H2PO4-, HSO4-, sulfatne jone (npr. metansulfonat, trifluorometansulfonat, p-toluensulfonat, benzensulfonat, 10-kamfor sulfonat, naftalen-2-sulfonat, naftalen-1-sulfonska kiselina-5-sulfonat, etan-1-sulfonska kiselina-2-sulfonat i slično) i karboksilatne jone (npr. acetat, etanoat, propanoat, benzoat, glicerat, laktat, tartarat, glikolat i slično).

[0045] Na način na koji se koristi ovde, termin „hidroksil“ ili „hidroksi“ se odnose na grupu -OH. Termin „supstituisani hidroksil“ se u proširenom smislu odnosi na hidroksil grupu u kojoj je atom kiseonika direktno vezan za roditeljski molekul supstituisan grupom koja nije vodonik, i uključuje grupe odabrane između -OR<aa>, -ON(R<bb>)2, - OC(=O)SR<aa>, -OC(=O)R<aa>, -OCO2R<aa>, -OC(=O)N(R<bb>)2, -OC(=NR<bb>)R<aa>, - OC(=NR<bb>)OR<aa>, -OC(=NR<bb>)N(R<bb>)2, -OS(=O)R<aa>, -OSO2R<aa>i -OSi(R<aa>)3, pri čemu su R<aa>, R<bb>i R<cc>definisani ovde.

[0046] Na način na koji se koristi ovde, termin „tiol“ ili „tio“ se odnose na grupu -SH.

Termin „supstituisani tiol“ ili „supstituisani tio“ se u proširenom smislu odnosi na tiol grupu u kojoj je atom sumpora direktno vezan za roditeljski molekul supstituisan grupom koja nije vodonik, i uključuje grupe izabrane između -SR<aa>, -S=SR<cc>, -SC(=S)SR<aa>, -SC(=O)SR<aa>, -SC(=O)OR<aa>, and -SC(=O)R<aa>, pri čemu su R<aa>i R<cc>definisani ovde.

[0047] Na način na koji se koristi ovde, termin „amino“ se odnosi na grupu -NH2. Termin „supstituisani amino“ se u proširenom smislu odnosi na monosupstituisani amino, disupstituisani amino ili trisupstituisani amino, kako je ovde definisano. U određenim otelotvorenjima, „supstituisani amino“ je monosupstituisana amino ili disupstituisana amino grupa.

[0048] Na način na koji se koristi ovde termin „monosupstituisani amino“ se odnosi na amino grupu u kojoj je atom azota direktno vezan za roditeljski molekul supstituisan sa jednim vodonikom i jednom grupom koja nije vodonik, i uključuje grupe izabrane između -NH(R<bb>), - NHC(=O)R<aa>, -NHCO2R<aa>, -NHC(=O)N(R<bb>)2, -NHC(=NR<bb>)N(R<bb>)2i -NHSO2R<aa>, pri čemu su R<aa>, R<bb>i R<cc>definisani ovde i R<bb>iz grupe -NH(R<bb>) nije vodonik.

2

[0049] Na način na koji se koristi ovde termin „disupstituisani amino“ se odnosi na amino grupu u kojoj je atom azota direktno vezan za roditeljski molekul supstituisan sa dve grupe koje nisu vodonik, i uključuju grupe izabrane između -N(R<bb>)2, -NR<bb>C(=O)R<aa>, -NR<bb>CO2R<aa>, -NR<bb>C(=O)N(R<bb>)2, -NR<bb>C(=NR<bb>)N(R<bb>)2i -NR<bb>SO2R<aa>, pri čemu su R<aa>, R<bb>i R<cc>definisani ovde, pod uslovom da atom azota direktno vezan za roditeljski molekul nije supstituisan vodonikom.

[0050] Na način na koji se koristi ovde termin „trisupstituisani amino“ se odnosi na amino grupu u kojoj je atom azota direktno vezan za roditeljski molekul supstituisan sa tri grupe i uključuje grupe izabrane između -N(R<bb>)3i -N(R<bb>)3<+>X-, pri čemu su R<bb>i X<->definisani ovde.

[0051] Na način na koji se koristi ovde, termin „acil“ se odnosi na grupu u kojoj je ugljenik direktno vezan za roditeljski molekul sp<2>hibridizovan, i supstituisan atomom kiseonika, azota ili sumpora, npr. grupom izabranom od ketona (-C(=O)R<aa>), karboksilnih kiselina (-CO2H), aldehida (-CHO), estara (-CO2R<aa>, -C(=O)SR<aa>, -C(=S)SR<aa>), amida (-C(=O)N(R<bb>)2, - C(=O)NR<bb>SO2R<aa>, -C(=S)N(R<bb>)2) i imina (-C(=NR<bb>)R<aa>, -C(=NR<bb>)OR<aa>), -C(=NR<bb>)N(R<bb>)2), pri čemu su R<aa>i R<bb>definisani ovde.

[0052] Atomi azota mogu biti supstituisani ili nesupstituisani kako to valencija dozvoljava, i uključuju primarne, sekundarne, tercijarne i kvartarne atome azota. Primeri supstituenata atoma azota uključuju, bez ograničenja, vodonik, -OH, -OR<aa>, -N(R<cc>)2, -CN, - C(=O)R<aa>, -C(=O)N(R<cc>)2, -CO2R<aa>, -SO2R<aa>, -C(=NR<bb>)R<aa>, -C(=NR<cc>)OR<aa>, - C(=NR<cc>)N(R<cc>)2, -SO2N(R<cc>)2, -SO2R<cc>, -SO2OR<cc>, -SOR<aa>, -C(=S)N(R<cc>)2, -C(=O)SR<cc>, - C(=S)SR<cc>, C1-10alkil, C2-10alkenil, C2-10alkinil, C3-10karbociklil, 3-14-člani heterociklil, C6-14aril i 5-14-člani heteroaril, ili dve R<cc>grupe vezane za atom N su spojene tako da formiraju 3-14-člani heterociklil ili 5-14-člani heteroaril prsten, pri čemu je svaki alkil, alkenil, alkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril nezavisno supstituisan sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 R<dd>grupe, i pri čemu su R<aa>, R<bb>, R<cc>i R<dd>definisani gore.

[0053] Atomi azota mogu biti supstituisani ili nesupstituisani kako to valencija dozvoljava, i uključuju primarne, sekundarne, tercijarne i kvartarne atome azota. Primeri supstituenata atoma azota uključuju, bez ograničenja, vodonik, -OH, -OR<aa>, -N(R<cc>)2, -CN, - C(=O)R<aa>, -C(=O)N(R<cc>)2, -CO2R<aa>, -SO2R<aa>, -C(=NR<bb>)R<aa>, -C(=NR<cc>)OR<aa>, - C(=NR<cc>)N(R<cc>)2, -SO2N(R<cc>)2, -SO2R<cc>, -SO2OR<cc>, -SOR<aa>, -C(=S)N(R<cc>)2, -C(=O)SR<cc>, - C(=S)SR<cc>, C1-10alkil, C1-10perhaloalkil, C2-10alkenil, C2-10alkinil, C3-10karbociklil, 3-14-člani heterociklil, C6-14aril i 5-14-člani heteroaril ili su dve R<cc>grupe vezane za atom azota spojene tako da formiraju 3-14-člani heterociklil ili 5-14-člani heteroaril prsten, pri čemu je svaki alkil, alkenil, alkinil, karbociklil, heterociklil, aril i heteroaril nezavisno supstituisan sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 R<dd>grupa, i pri čemu su R<aa>, R<bb>, R<cc>i R<dd>definisani gore.

[0054] U određenim otelotvorenjima, supstituent prisutan na atomu azota je zaštitna grupa za azot (takođe se naziva amino zaštitna grupa). Zaštitne grupe za azot uključuju, bez ograničenja, -OH, -OR<aa>, -N(R<cc>)2, -C(=O)R<aa>, -C(=O)N(R<cc>)2, -CO2R<aa>, -SO2R<aa>, -C(=NR<cc>)R<aa>, -C(=NR<cc>)OR<aa>, -C(=NR<cc>)N(R<cc>)2, -SO2N(R<cc>)2, -SO2R<cc>, - SO2OR<cc>, -SOR<aa>, -C(=S)N(R<cc>)2, -C(=O)SR<cc>, -C(=S)SR<cc>, C1-10alkil (npr. aralkil, heteroalkil), C2-10alkenil, C2-

10alkinil, C3-10karbociklil, 3-14-člana heterociklil, C6-14aril, i 5-14-člana heteroaril grupa, pri čemu je svaki alkil, alkenil, alkinil, karbociklil, heterociklil, aralkil, aril i heteroaril nezavisno supstituisan sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 R<dd>grupe, i pri čemu su R<aa>, R<bb>, R<cc>i R<dd>definisani ovde. Zaštitne grupe za azot su dobro poznate u tehnici i uključuju one koje su detaljno opisane kod Protecting Groups in Organic Synthesis, T. W. Greene and P. G. M. Wuts, 3rd edition, John Wiley & Sons, 1999.

[0055] Na primer, zaštitne grupe azota kao što su amidne grupe (npr. - C(=O)R<aa>) uključuju, bez ograničenja, formamid, acetamid, hloracetamid, trihloracetamid, trifluoroacetamid, fenilacetamid, 3-fenilpropanamid, pikolinamid, 3-piridilkarboksamid, derivat N-benzoilfenilalanila, benzamid, p-fenilbenzamid, o-nitofenilacetamid, o-nitrofenoksiacetamid, acetoacetamid, (N'-ditiobenziloksiacilamino)acetamid, 3-(p-hidroksifenil)propanamid, 3-(onitrofenil)propanamid, 2-metil-2-(o-nitrofenoksi)propanamid, 2-metil-2-(ofenilazofenoksi)propanamid, 4-hlorobutanamid, 3-metil-3-nitrobutanamid, o-nitrocinamid, derivat N-acetilmetionina, o-nitrobenzamid i o-(benzoiloksimetil)benzamid.

[0056] Zaštitne grupe za azot kao što su karbamatne grupe (npr. -C(=O)OR<aa>) uključuju, bez ograničenja, metil karbamat, etil karbamant, 9-fluorenilmetil karbamat (Fmoc), 9-(2-sulfo)fluorenilmetil karbamat, 9-(2,7-dibromo)fluoroenilmetil karbamat, 2,7-di-t-butil-[9-(10,10-diokso-10,10,10,10-tetrahidrotioksantil)]metil karbamat (DBD-Tmoc), 4-metoksifenacil karbamat (Phenoc), 2,2,2-trikloretil karbamat (Troc), 2-tribametilsililetil karbamat (Teoc), 2-feniletil karbamat (hZ), 1-(1-adamantil)-1-metiletil karbamat (Adpoc), 1,1-dimetil-2-haloetil karbamat, 1,1-dimetil-2,2-dibromoetil karbamat (DB-t-BOC), 1,1-

2

dimetil-2,2,2-trikloretil karbamat (TCBOC), 1-metil-1-(4-bifenilil)etil karbamat (Bpoc), 1-(3,5-di-t-butilfenil)-1-metiletil karbamat (t-Bumeoc), 2-(2'- i 4'-piridil)etil karbamat (Pyoc), 2-(N,N-dicikloheksilkarboksamido)etil karbamat, t-butil karbamat (BOC), 1-adamantil karbamat (Adoc), vinil karbamat (Voc), alil karbamat (Alloc), 1-izopropilalil karbamat (Ipaoc), cinamil karbamat (Coc), 4-nitrocinamil karbamat (Noc), 8-hinolil karbamat, N-hidroksipiperidinil karbamat, alkilditio karbamat, benzil karbamat (Cbz), p-metoksibenzil karbamat (Moz), p-nitobenzil karbamat, p-bromobenzil karbamat, p-hlorobenzil karbamat, 2,4-dihlorobenzil karbamat, 4-metilsulfinilbenzil karbamat (Msz), 9-antrilmetil karbamat, difenilmetil karbamat, 2-metiltioetil karbamat, 2-metilsulfoniletil karbamat, 2-(ptoluensulfonil)etil karbamat, [2-(1,3-ditianil)]metil karbamat (Dmoc), 4-metiltiofenil karbamat (Mtpc), 2,4-dimetiltiofenil karbamat (Bmpc), 2-fosfonioetil karbamat (Peoc), 2 trifenilfosfonioizopropil karbamat (Ppoc), 1,1-dimetil-2-cijanoetil karbamat, m-hloro-paciloksibenzil karbamat, p-(dihidroksiboril)benzil karbamat, 5-benzizoksazolilmetil karbamat, 2-(trifluorometil)-6-hromonilmetil karbamat (Tcroc), m-nitrofenil karbamat, 3,5-dimetoksibenzil karbamat, o-nitrobenzil karbamat, 3,4-dimetoksi-6-nitrobenzil karbamat, fenil(o-nitrofenil)metil karbamat, t-amil karbamat, S-benzil tiokarbamat, p-cijanobenzil karbamat, ciklobutil karbamat, cikloheksil karbamat, ciklopentil karbamat, ciklopropilmetil karbamat, p-deciloksibenzil karbamat, 2,2-dimetoksiacilvinil karbamat, o-(N,N-dimetilkarboksamido)benzil karbamat, 1,1-dimetil-3-(N,N-dimetilkarboksamido)propil karbamat, 1,1-dimetilpropinil karbamat, di(2-piridil)metil karbamat, 2-furanilmetil karbamat, 2-jodoetil karbamat, izoborinil karbamat, izobutil karbamat, izonikotinil karbamate, p-(p'-metoksifenilazo)benzil karbamat, 1-metilciklobutil karbamat, 1-metilcikloheksil karbamat, 1-metil-1-ciklopropilmetil karbamat, 1-metil-1-(3,5-dimetoksifenil)etil karbamat, 1-metil-1-(pfenilazofenil)etil karbamat, 1-metil-1-feniletil karbamat, 1-metil-1-(4-piridil)etil karbamat, fenil karbamat, p-(fenilazo)benzil karbamat, 2,4,6-tri-t-butilfenil karbamat, 4-(trimetilamonijum)benzil karbamat i 2,4,6-trimetilbenzil karbamat.

[0057] Zaštitne grupe za azot kao što su sulfonamidne grupe (npr. -S(=O)2R<aa>) uključuju, bez ograničenja, p-toluensulfonamid (Ts), benzensulfonamid, 2,3,6,-trimetil-4-metoksibenzensulfonamid (Mtr), 2,4,6-trimetoksibenzensulfonamid (Mtb), 2,6-dimetil-4-metoksibenzensulfonamid (Pme), 2,3,5,6-tetrametil-4-metoksibenzensulfonamid (Mte), 4-metoksibenzensulfonamid (Mbs), 2,4,6-trimetilbenzensulfonamid (Mts), 2,6-dimetoksi-4-metilbenzensulfonamid (iMds), 2,2,5,7,8-pentametilhroman-6-sulfonamid (Pmc),

2

metansulfonamid (Ms), b-trimetilsililetansulfonamid (SES), 9-antracensulfonamid, 4-(4',8'-dimetoksinaftilmetil)benzensulfonamid,benzilfonetilsulfonamid (DNM) i fenacilsulfonamid.

[0058] Druge zaštitne grupe za azot uključuju, bez ograničenja, fenotiazinil-(10)-acil derivat, N'-p-toluensulfonil aminoacil derivat d'-fenilaminotioacil derivat, N-benzoilfenilalanil derivat, N-acetilmetionin derivat, 4,5-difenil-3-oksazolin-2-on, N-ftalimid, N-ditiasukcinimid (Dts), N-2,3-difenilmaleimid, N-2,5-dimetilpirol, N-1,1,4,4-tetrametildisililazaciklopentan adukt (STABASE), 5-supstituisani 1,3-dimetil-1,3,5-triazacikloheksan-2-on, 5-supstituisani 1,3-dibenzil-1,3,5-triazacikloheksan-2-on, 1-supstituisani 3,5-dinitro -4-piridon, N-metilamin, N-alilamin, N-[2-(trimetilsilil)etoksi]metilamin (SEM), N-3-acetoksipropilamin, N-(1-izopropil-4-nitro-2-okso-3-pirolin-3-il)amin, kvaternarne amonijumove soli, N-benzilamin, N-di(4-metoksifenil)metilamin, N-5-dibenzosuberilamin, N-trifenilmetilamin (Tr), N-[(4-metoksifenil)difenilmetil]amin (MMTr), N-9-fenilfluorenilamin (PhF), N-2,7-dihloro-9-fluorenilmetilenamin, N-ferocenilmetilamino (Fcm), N-2-pikolilamino N'-oksid, N-1,1-dimetiltiometilenamin, N-benzilidenamin, N-p-metoksibenzilidenamin, N-difenilmetilenamin, N-[(2-piridil)mezitil]metilenamin, N-(N',N'-dimetilaminometilen)amin, N,N'-izopropilidendiamin, N-p-nitrobenzilidenamin, N-salicilidenamin, N-5-hlorosalicilideneamin, N-(5-hloro-2-hidroksifenil)fenilmetilenamin, N-cikloheksilidenamin, N-(5,5-dimetil-3-okso-1-cikloheksenil)amin, N-boran derivat, N-difenilborinska kiselina derivat, N-[fenil(pentaacilhrom- ili volfram)acil]amin, N-bakar helat, N-cink helat, N-nitroamin, N-nitrozoamin, amin N oksid, difenilfosfinamid (Dpp), dimetiltiofosfinamid (Mpt), difeniltiofosfinamid (Ppt), dialkil fosforamidati, dibenzil fosforamidat, difenil fosforamidat, benzensulfenamid, o-nitrobenzensulfenamid (Nps), 2,4-dinitrobenzensulfenamid, pentahlorobenzensulfenamid, 2-nitro-4-metoksibenzensulfenamid, trifenilmetilsulfenamid i 3-nitropiridinsulfenamid (Npys).

[0059] U određenim otelotvorenjima, supstituent prisutan na atomu kiseonika je zaštitna grupa za kiseonik (takođe se naziva hidroksilna zaštitna grupa). Zaštitne grupe za kiseonik uključuju, bez ograničenja, -R<aa>, -N(R<bb>)2, -C(=O)SR<aa>, -C(=O)R<aa>, -CO2R<aa>, - C(=O)N(R<bb>)2, -C(=NR<bb>)R<aa>, -C(=NR<bb>)OR<aa>, -C(=NR<bb>)N(R<bb>)2, -S(=O)R<aa>, -SO2R<aa>i -Si(R<aa>)3pri čemu su R<aa>i R<bb>definisani ovde. Zaštitne grupe za kiseonik su dobro poznate u tehnici i uključuju one koje su detaljno opisane kod Protecting Groups in Organic Synthesis, T. W. Greene and P. G. M. Wuts, 3rd edition, John Wiley & Sons, 1999.

2

[0060] Primeri zaštitnih grupa za kiseonik uključuju, bez ograničenja, metil, metoksilmetil (MOM), metiltiometil (MTM), t-butiltiometil, (fenildimetilsilil) metoksimetil (SMOM), benziloksimetil (BOM), p-metoksibenziloksimetil (PMBM), (4-metoksifenoksi)metil (p-AOM), gvajakolmetil (GLTM), t-butoksimetil, 4-penteniloksimetil (POM), siloksimetil, 2-metoksietoksimetil (MEM), 2,2,2-trihloretoksimetil, bis(2-hloroetoksi)metil, 2-(trimetilsilil)etoksimetil (SEMOR), tetrahidropiranil 3 -bromotetrahidropiranil, tetrahidrotiopiranil, 1-metoksicikloheksil, 4-metoksitetrahidropiranil (MTHP), 4-metoksitetrahidrotiopiranil, 4-metoksitetrahidrotiopiranil S, S-dioksid, 1-[4-]-metilperidin)-[4-(2-]-metilperidin il (CTMP), 1,4-dioksan-2-il, tetrahidrofuranil, tetrahidrotiofuranil, 2,3,3a,4,5,6,7,7a-oktahidro-7,8,8-trimetil-4,7-metanobenzofuran -2-il, 1-etoksietil, 1-(2-hloroetoksi)etil, 1-metil-1-metoksietil, 1-metil-1-benziloksietil, 1-metil-1-benziloksi-2-fluoroetil, 2,2,2-trihloretil, 2-trimetilsililetil, 2-(fenilselenil)etil, t-butil, alil, p-hlorofenil, pmetoksifenil, 2,4-dinitrofenil, benzil (Bn), p-metoksibenzil, 3,4-dimetoksibenzil, onitrobenzil, p-nitrobenzil, p-halobenzil, 2,6-dihlorobenzil, p-cijanobenzil, p-fenilbenzil, 2-pikolil, 4-pikolil, 3-metil-2-pikolil N-oksido, difenilmetil, p,p'-dinitrobenzhidril, 5-dibenzosuberil, trifenilmetil, a-naftildifenilmetil, p-metoksifenildifenilmetil, di(pmetoksifenil)fenilmetil, tri(p-metoksifenil)metil, 4-(4'-bromofenaciloksifenil)difenilmetil, 4,4',4"-tris(4,5-dihloroftalimidofenil)metil, 4,4',4"-tris(levulinoiloksifenil)metil, 4,4',4"-tris(benzoiloksifenil)metil, 3-(imidazol-1-il)bis(4',4"-dimetoksifenil)metil, 1,1-bis(4-metoksifenil)-1'-pirenilmetil, 9-antril, 9-( 9-fenil)ksantenil, 9-(9-fenil-10-okso)antril, 1,3-benzodisulfuran-2-il, benzizotiazolil S,S-dioksido, trimetilsilil (TMS), trietilsilil (TES), triizopropilsilil (TIPS) , dimetilizopropilsilil (IPDMS), dietilizopropilsilil (DEIPS), dimetilteksilsilil, t-butildimetilsilil (TBDMS), t-butildifenilsilil (TBDPS), tribenzilsilil, tri-pksililsilil, trifenilsilil, difenilmetilsilil (DPMS), t-butilmetoksifenilsilil (TBMPS), format, benzoilformat, acetat, hloracetat, dihloracetat, trihloracetat, trifluoroacetat, metoksiacetat, trifenilmetoksiacetat, fenoksiacetat, p-hlorofenoksiacetat, 3-fenilpropionat, 4-okspentanoat (levulinat), 4,4-(etilenditio)pentanoat (levulinoilditioacetal), pivaloat, adamantoat, krotonat, 4-metoksikrotonat, benzoat, p-fenilbenzoat, 2,4,6-trimetilbenzoat (mesitoat), alkil metil karbonat, 9-fluorenilmetil karbonat (Fmoc), alkil etil karbonat, alkil 2,2,2-trihloretil karbonat (Troc), 2-(trimetilsilil)etil karbonat (TMSEC), 2-(fenilsulfonil) etil karbonat (Psec), 2-(trifenilfosfonio) etil karbonat (Peoc), alkil izobutil karbonat, alkil vinil karbonat alkil alil karbonat, alkil p-nitrofenil karbonat, alkil benzil karbonat, alkil p-metoksibenzil karbonat, alkil 3,4-dimetoksibenzil karbonat, alkil o-nitrobenzil karbonat, alkil p-nitrobenzil karbonat, alkil S-benzil tiokarbonat, 4-etoksi-1-naftil karbonat, metil ditiokarbonat, 2-jodobenzoat, 4-

2

azidobutirat, 4-nitro-4-metilpentanoat, o-(dibromometil)benzoat, 2-formilbenzensulfonat, 2-(metiltiometoksi)etil, 4-(metiltiometoksi)butirat, 2-(metiltiometoksimetil)benzoat, 2,6-dihloro-4-metilfenoksiacetat, 2,6-dihloro-4-(1-dihloro-4- ,1,3,3-tetrametilbutil)fenoksiacetat, 2,4-bis(1,1-dimetilpropil)fenoksiacetat, hlorodifenilacetat, izobutirat, monosukcinoat, (E)-2-metil-2-butenoat, o-(metoksiacil)benzoat, α-naftoat, nitrat, alkil N,N,N',N'-tetrametilfosforodiamidat, alkil N-fenilkarbamat, borat, dimetilfosfinotioil, alkil 2,4-dinitrofenilsulfenat, sulfat, metansulfonat (mezilat), benzilsulfonat i tozilat (Ts).

[0061] U određenim otelotvorenjima, supstituent prisutan na atomu sumpora je zaštitna grupa za sumpor (takođe se naziva tiolna zaštitna grupa). Zaštitne grue za sumpor uključuju, bez ograničenja, -R<aa>, -N(R<bb>)2, -C(=O)SR<aa>, -C(=O)R<aa>, -CO2R<aa>, - C(=O)N(R<bb>)2, -C(=NR<bb>)R<aa>, -C(=NR<bb>)OR<aa>, -C(=NR<bb>)N(R<bb>)2, -S(=O)R<aa>, -SO2R<aa>i -Si(R<aa>)3pri čemu su R<aa>i R<bb>definisani ovde. Zaštitne grupe za sumpor su dobro poznate u tehnici i uključuju one koje su detaljno opisane kod Protecting Groups in Organic Synthesis, T. W. Greene and P. G. M. Wuts, 3rd edition, John Wiley & Sons, 1999.

[0062] Ovi i drugi primeri supstituenata su detaljnije opisani u poglavljima Detaljan opis, Primeri, Slike i Patentni zahtevi. Nije predviđeno ograničavanje pronalaska na bilo koji način gorenavedenim primerima supstituenata.

Druge definicije

[0063] Sledeće definicije odnose se na opštije termine koji se koriste u ovoj patentnoj prijavi.

[0064] Termin „so“ se odnosi na jonska jedinjenja koja nastaju reakcijom neutralizacije kiseline i baze. So se sastoji od jednog ili više katjona (pozitivno naelektrisanih jona) i jednog ili više anjona (negativnih jona) tako da je so električno neutralna (bez neto naelektrisanja). Soli jedinjenja onako kako su ovde opisane uključuju one izvedene iz neorganskih i organskih kiselina i baza. Primeri kiselinskih adicionih soli su soli amino grupe formirane sa neorganskim kiselinama kao što su hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, fosforna kiselina, sumporna kiselina i perhlorna kiselina, ili sa organskim kiselinama kao što su sirćetna kiselina, oksalna kiselina, maleinska kiselina, vinska kiselina , limunske kiseline, jantarne kiseline ili malonske kiseline ili korišćenjem drugih metoda poznatih u struci, kao što je razmena jona. Ostale soli uključuju adipat, alginat, askorbat, aspartat, benzensulfonat,

2

benzoat, bisulfat, borat, butirat, kamforat, kamforsulfonat, citrat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dodecilsulfat, etansulfonat, format, fumarat, glukoheptonat, glicerofosfat, glukonat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hidrojodid, 2-hidroksi-etansulfonat, laktobionat, laktat, laurat, lauril sulfat, malat, maleat, malonat, metansulfonat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, nitrat, oleat, oksalat, palmitat, pamoat, pektinat, persulfat, 3-fenilpropionat, fosfat, pikrat, pivalat, propionat, stearat, sukcinat, sulfat, tartarat, tiocijanat, p-toluensulfonat, undekanoat, valeratne soli i slično. Soli izvedene iz odgovarajućih baza uključuju soli alkalnih metala, zemnoalkalnih metala, amonijuma i N<+>(C1-4alkil)4. Reprezentativne soli alkalnih ili zemnoalkalnih metala uključuju natrijum, litijum, kalijum, kalcijum, magnezijum i slično. Dodatne soli uključuju amonijum, kvaternarni amonijum i amin katjone formirane korišćenjem kontrajona kao što su halid, hidroksid, karboksilat, sulfat, fosfat, nitrat, niži alkil sulfonat i aril sulfonat.

[0065] Na način na koji se koristi ovde, izraz „farmaceutski prihvatljiva so“ odnosi se na one soli koje su, u okviru razumne medicinske procene, pogodne za upotrebu u kontaktu sa tkivima ljudi i nižih životinja bez nepotrebne toksičnosti, iritacije, alergijskog odgovora i slično i srazmerne su razumnom odnosu rizika i koristi. Farmaceutski prihvatljive soli su dobro poznate u struci. Na primer, Berge et al., detaljno opisuju farmaceutski prihvatljive soli u J. Pharmaceutical Sciences, 1977, 66, 1-19. Farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja, onako kako su ovde opisane, uključuju one izvedene iz pogodnih neorganskih i organskih kiselina i baza. Primeri farmaceutski prihvatljivih, netoksičnih kiselinskih adicionih soli su soli amino grupe formirane sa neorganskim kiselinama kao što su hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, fosforna kiselina, sumporna kiselina i perhlorna kiselina ili sa organskim kiselinama kao što su sirćetna kiselina, oksalna kiselina, maleinska kiselina vinske kiseline, limunske kiseline, jantarne kiseline ili malonske kiseline ili korišćenjem drugih metoda poznatih u tehnici, kao što je razmena jona. Ostale farmaceutski prihvatljive soli uključuju adipat, alginat, askorbat, aspartat, benzensulfonat, benzoat, bisulfat, borat, butirat, kamforat, kamforsulfonat, citrat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dodecilsulfat, etansulfonat, format, fumarat, glukoheptonat, glicerofosfat, glukonat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hidrojodid, 2-hidroksi-etansulfonat, laktobionat, laktat, laurat, lauril sulfat, malat, maleat, malonat, metansulfonat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, nitrat, oleat, oksalat, palmitat, pamoat, pektinat, persulfat, 3-fenilpropionat, fosfat, pikrat, pivalat, propionat, stearat, sukcinat, sulfat, tartarat, tiocijanat, p-toluensulfonat, undekanoat, valeratne soli i slično. Soli izvedene iz odgovarajućih baza uključuju soli alkalnih metala, zemnoalkalnih metala, amonijuma i N<+>(C1-4alkil)4-. Reprezentativne soli alkalnih ili zemnoalkalnih metala uključuju natrijum, litijum, kalijum, kalcijum, magnezijum i slično. Dodatne farmaceutski prihvatljive soli uključuju, kada je to prikladno, netoksični amonijum, kvaternarni amonijum i amin katjone formirane korišćenjem kontrajona kao što su halid, hidroksid, karboksilat, sulfat, fosfat, nitrat, niži alkil sulfonat i aril sulfonat.

[0066] Na način na koji se koristi ovde, termin „mali organski molekul“ ili „mali molekul“ odnosi se na organski molekul sa molekulskom težinom od 1.000 g/mol ili manje. U određenim otelotvorenjima, molekulska težina malog molekula je najviše oko 1.000 g/mol, najviše oko 900 g/mol, najviše oko 800 g/mol, najviše oko 700 g/mol, najviše oko 600 g/ mol, najviše oko 500 g/mol, najviše oko 400 g/mol, najviše oko 300 g/mol, najviše oko 200 g/mol, ili najviše oko 100 g/mol. U određenim otelotvorenjima, molekulska težina malog molekula je najmanje oko 100 g/mol, najmanje oko 200 g/mol, najmanje oko 300 g/mol, najmanje oko 400 g/mol, najmanje oko 500 g/ mol, najmanje oko 600 g/mol, najmanje oko 700 g/mol, najmanje oko 800 g/mol, ili najmanje oko 900 g/mol, ili najmanje oko 1.000 g/mol. Kombinacije iznad gorenavedenih opsega (npr. najmanje oko 200 g/mol i najviše oko 500 g/mol) su takođe moguće. U određenim otelotvorenjima, mali molekul je terapijski aktivan agens kao što je lek (npr. molekul koji je odobrila Američka uprava za hranu i lekove kako je predviđeno u Kodeksu saveznih propisa (C.F.R.)). Mali molekul takođe može biti u kompleksu sa jednim ili više atoma metala i/ili metalnih jona. U tom slučaju, mali molekul se takođe naziva „mali organometalni molekul“.

[0067] Na način na koji se koristi ovde, termin „veliki organski molekul“ ili „veliki molekul“ odnosi se na organsko jedinjenje sa molekulskom težinom većom od oko 1.000 g/mol. U određenim otelotvorenjima, molekulska težina velikog molekula je veća od oko 2.000 g/mol, veća od oko 3.000 g/mol, veća od oko 4.000 g/mol, ili veća od oko 5.000 g/mol. U određenim otelotvorenjima, molekulska težina velikog molekula je najviše oko 100.000 g/mol, najviše oko 30.000 g/mol, najviše oko 10.000 g/mol, najviše oko 5.000 g/mol, ili najviše oko 2.000 g /mol. Kombinacije iznad gorenavedenih opsega (npr. veće od oko 2.000 g/mol i najviše oko 10.000 g/mol) su takođe moguće. U određenim otelotvorenjima, veliki molekul je terapijski aktivan agens kao što je lek (npr. molekul koji je odobrila Američka uprava za hranu i lekove kako je predviđeno u Kodeksu federalnih propisa (C.F.R.)). Veliki molekul takođe može biti u kompleksu sa jednim ili više atoma metala i/ili jona metala. U tom slučaju, veliki molekul se takođe naziva „veliko organometalno jedinjenje“.

1

[0068] „Protein“, „peptid“ ili „polipeptid“ obuhvata polimer aminokiselinskih ostataka povezanih peptidnim vezama. Termin, na način na koji se koristi ovde, odnosi se na proteine, polipeptide i peptide bilo koje veličine, strukture ili funkcije. Tipično, protein će imati najmanje tri aminokiseline. Protein se može odnositi na pojedinačni protein ili kolekciju proteina. Inventivni proteini poželjno sadrže samo prirodne aminokiseline, iako ne-prirodne aminokiseline (odnosno jedinjenja koja se ne javljaju u prirodi, ali koja se mogu ugraditi u polipeptidni lanac) i/ili analozi aminokiselina koji su poznati u tehnici mogu alternativno biti upotrebljeni. Takođe, jedna ili više amino kiselina u proteinu mogu biti modifikovane, na primer, dodavanjem hemijskog entiteta kao što je grupa ugljenih hidrata, hidroksilna grupa, fosfatna grupa, farnezilna grupa, izofarnezilna grupa, masna grupa. kiselinska grupa, linker za konjugaciju ili funkcionalizaciju, ili drugom modifikacijom. Protein takođe može biti jedan molekul ili može biti multimolekularni kompleks. Protein može biti fragment prirodnog proteina ili peptida. Protein može biti prirodni, rekombinantni, sintetički ili bilo koja kombinacija ovih.

[0069] Termin „apolipoprotein“ odnosi se na protein koji vezuje lipid (npr. triacilglicerol ili holesterol) da bi se formirao lipoprotein. Apolipoproteini takođe služe kao kofaktori enzima, receptorski ligandi i nosači za prenos lipida koji regulišu metabolizam lipoproteina i njihovo preuzimanje u tkivima. Glavne vrste apolipoproteina uključuju integralne i neintegralne apolipoproteine. Primeri aliporoteina uključuju apoA (npr. apoA-I, apoA-II, apoA-IV i apoA-V); apoB (npr. apoB48 i apoB 100); apoC (npr. apoC-I, apoC-II, apoC-III i apoC-IV); apoD; apoE; apoH; i apoJ.

[0070] Termin „gen“ se odnosi na fragment nukleinske kiseline koji eksprimira specifičan protein, uključujući regulatorne sekvence koje prethode (5' nekodirajuće sekvence) i prate (3' nekodirajuće sekvence) kodirajuću sekvencu. „Nativni gen“ se odnosi na gen onako kako se on nalazi u prirodi sa sopstvenim regulatornim sekvencama. „Himerni gen“ ili „himerni konstrukt“ se odnosi na bilo koji gen ili konstrukt, koji nije nativni gen, koji sadrži regulatorne i kodirajuće sekvence koje se ne nalaze zajedno u prirodi. Shodno tome, himerni gen ili himerni konstrukt može da sadrži regulatorne sekvence i kodirajuće sekvence koje su izvedene iz različitih izvora, ili regulatorne sekvence i kodirajuće sekvence izvedene iz istog izvora, ali raspoređene na način različit od onog koji se nalazi u prirodi. „Endogeni gen“ se odnosi na nativni gen na njegovoj prirodnoj lokaciji u genomu organizma. „Strani“ gen se

2

odnosi na gen koji se inače ne nalazi u organizmu domaćina, ali koji se unosi u organizam domaćina transferom gena. Strani geni mogu sadržati nativne gene umetnute u ne-nativni organizam ili himerne gene. „Transgen“ je gen koji je uveden u genom postupkom transformacije.

[0071] Termini „polinukleotid“, „nukleotidna sekvenca“, „nukleinska kiselina“, „molekul nukleinske kiseline“, „sekvenca nukleinske kiseline“ i „oligonukleotid“ odnose se na niz nukleotidnih baza (koji se takođe nazivaju „nukleotidi“) u DNK i RNK, i označavaju bilo koji lanac od dva ili više nukleotida. Polinukleotidi mogu biti himerne mešavine ili derivati ili njihove modifikovane verzije, jednolančani ili dvolančani. Oligonukleotid može biti modifikovan u baznom delu, šećernom delu ili fosfatnoj kičmi, na primer, da bi se poboljšala stabilnost molekula, njegovi parametri hibridizacije, itd. Antisens oligonukuleotid može da sadrži modifikovani bazni deo koji je izabran iz grupe koja uključuje, bez ograničenja, 5-fluorouracil, 5-bromuracil, 5-hlorouracil, 5-jodouracil, hipoksantin, ksantin, 4-acetilcitozin, 5-(karboksihidroksilmetil) uracil, 5-karboksimetilaminometil-2-tiouridin, 5-karboksimetilaminometiluracil, dihidrouracil, beta-D-galaktozilkeozin, inozin, Noizopenteniladenin, 1-metilgvanin, 1-metilinozin, 2,2-dimetilgvanin, 2-metiladenin, 2-metilgvanin, 3-metilcitozin, 5-metilcitozin, N6-adenin, 7-metilgvanin, 5-metilaminometiluracil, 5-metoksiaminometil-2-tiouracil, beta-D-manozilkeozin, 5'-metoksikarboksimetiluracil, 5-metoksiuracil, 2-metiltio-N6-izopenteniladenin, vibutoksozin, pseudouracil, kiozin, 2-tiocitozin, 5-metil-2-tiouracil, 2-tiouracil, 4-tiouracil, 5-metiluracil, metilestar uracil-5-oksisirćetne kiseline, uracil-5-oksisirćetne kiseline, 5-metil-2-tiouracil, 3-(3-amino-3-N-2-karboksipropil) uracil, tio-gvanin i 2,6-diaminopurin. Nukleotidna sekvenca obično nosi genetske informacije, uključujući informacije koje koriste ćelijski mehanizmi za proizvodnju proteina i enzima. Ovi termini obuhvataju dvo- ili jednolančane genomske i cDNK, RNK, bilo koji sintetički i genetski manipulisani polinukleotid, i sens i antisens polinukleotide. To uključuje jednolančane i dvolančane molekule, npr. DNK-DNK, DNK-RNK i RNK-RNK hibride, kao i „proteinske nukleinske kiseline“ (PNA) formirane konjugacijom baza sa kičmom aminokiselina. To takođe uključuje nukleinske kiseline koje sadrže ugljene hidrate ili lipide. Primeri DNK uključuju jednolančanu DNK (ssDNK), dvolančanu DNK (dsDNK), plazmidnu DNK (pDNK), genomsku DNK (gDNK), komplementarnu DNK (cDNK), antisens DNK, DNK hloroplasta (ctDNA ili cpDNK), mikrosatelitsku DNK , mitohondrijalnu DNK (mtDNK ili mDNK), kinetoplastnu DNK (kDNK), provirus, lizogen, repetitivnu DNK, satelitsku DNK i virusnu DNK. Primeri RNK uključuju jednolančanu RNK (ssRNK), dvolančanu RNK (dsRNK), malu interferirajuću RNK (siRNK), informacionu RNK (mRNK), prekursor informacione RNK (pre-mRNK), malu RNK sa strukturom ukosnice ili kratku RNK sa strukturom ukosnice (shRNK), mikroRNK (miRNK), vodeća RNK (gRNK), transfernu RNK (tRNK), antisens RNK (asRNK), heterogenu nuklearnu RNK (hnRNK), kodirajuću RNK, nekodirajuću RNK (ncRNK), dugu nekodirajuću RNK (dugu ncRNK ili lncRNK), satelitsku RNK, virusnu satelitsku RNK, RNK česticu za prepoznavanje signala, malu citoplazmatsku RNK, malu nuklearnu RNK (snRNK), ribozomalnu RNK (rRNK), RNK sa interakcijom sa Piwi (piRNK), poliinozinsku kiselinu, ribozim, fleksizim, malu nukleolarnu RNK (snoRNK), splajsovanu vodeću RNK, virusnu RNK i virusnu satelitsku RNK.

[0072] Polinukleotidi opisani ovde mogu se sintetizovani primenom standardnih metoda koje su dobro poznate u struci, npr. korišćenjem automatizovanog sistema za sintezu DNK (kao što su oni koji su komercijalno dostupni od Biosearch, Applied Biosystems, itd.). Kao primeri, fosforotioatni oligonukleotidi mogu da se sintetišu metodom prema Stein et al., Nucl. Acids Res., 16, 3209, (1988), metilfosfonatni oligonukleotidi se mogu pripremiti upotrebom polimernih nosača sa kontrolisanim staklenim porama (Sarin et al., Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 85, 7448-7451, (1988)). Razvijeno je više metoda za isporuku antisens DNK ili RNK ćelijama, na primer, antisens molekuli se mogu ubrizgati direktno u tkivo, ili modifikovani antisens molekuli, dizajnirani da ciljaju željene ćelije (antisens povezan sa peptidima ili antitelima koja se specifično vezuju receptore ili antigene eksprimirane na površini ciljne ćelije) mogu se davati sistemski. Alternativno, RNK molekuli se mogu generisati in vitro i in vivo transkripcijom DNK sekvenci koje kodiraju antisens RNK molekul. Takve DNK sekvence mogu biti inkorporirane u širok spektar vektora koji uključuju odgovarajuće promotere RNK polimeraze kao što su T7 ili SP6 promotori polimeraze. Alternativno, antisens cDNK konstrukti koji sintetišu antisens RNK konstitutivno ili induktivno, u zavisnosti od korišćenog promotera, mogu se stabilno uvesti u ćelijske linije. Međutim, često se dešava da je teško postići intracelularne koncentracije antisensa dovoljne da potisnu translaciju endogenih mRNK. Stoga poželjni pristup koristi rekombinantnu DNK konstrukciju u kojoj je antisens oligonukleotid stavljen pod kontrolu jakog promotera.

Upotreba takvog konstrukta za transfekciju ciljnih ćelija kod pacijenta će rezultirati transkripcijom dovoljnih količina jednolančanih RNK koje će formirati komplementarne bazne parove sa transkriptima endogenog ciljnog gena i na taj način sprečiti translaciju mRNK ciljnog gena. Na primer, vektor se može uvesti in vivo tako da ga preuzme ćelija za

4

usmeravanje transkripcije antisens RNK. Takav vektor može ostati epizomalni ili postati hromozomski integrisan, sve dok se može transkribovati da bi proizveo željenu antisens RNK. Takve vektore moguće je konstruisati pomoću metoda rekombinantne DNK tehnologije koje su standardne u struci. Vektori mogu biti plazmidni, virusni ili drugi vektori koji su poznati u struci, koji se koriste za replikaciju i ekspresiju u ćelijama sisara. Ekspresija sekvence koja kodira antisens RNK može se postići pomoću bilo kog promotera za koji je u struci poznato da deluje u ćelijama sisara, poželjno u humanim ćelijama. Takvi promoteri mogu biti inducibilni ili konstitutivni. Takvi promoteri uključuju, bez ograničenja: region ranog promotera SV40 (Bernoist et al., Nature, 290, 304-310, (1981); Yamamoto et al., Cell, 22, 787-797, (1980); Wagner et al., Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.78, 1441-1445, (1981); Brinster et al., Nature 296, 39-42, (1982)). Bilo koji tip plazmida, kozmida, veštačkog hromozoma kvasca ili virusnog vektora može se koristiti za pripremu rekombinantnog DNK konstrukta koji se može uvesti direktno u tkivo. Alternativno, moguće je koristiti virusne vektore koji selektivno inficiraju željeno tkivo, a u tom slučaju se primena može izvršiti drugim putem (npr. sistemski).

[0073] Polinukleotidi mogu biti okruženi prirodnim regulatornim sekvencama (kontrola ekspresije) ili mogu biti povezani sa heterolognim sekvencama, uključujući promotere, interna mesta ulaska u ribozom (IRES) i druge sekvence mesta vezivanja ribozoma, pojačivače, elemente odgovora, supresore, signalne sekvence, sekvence poliadenilacije, introne, 5'- i 3'-nekodirajuće regione, i slično. Nukleinske kiseline se takođe mogu modifikovati na više različitih načina koje su dobro poznate u struci. Neograničavajući primeri ovakvih modifikacija uključuju metilaciju, „CAPS“, supstituciju jednog ili više prirodnih nukleotida sa analogom i internukleotidne modifikacije kao što su, na primer, one sa nenaelektrisanim vezama (npr., metil fosfonati, fosfotriestri, fosforoamidati, karbamati, itd.) i sa naelektrisanim vezama (npr. fosforotioati, fosforoditioati, itd.). Polinukleotidi mogu sadržati jedan ili više dodatnih kovalentno povezanih delova, kao što su, na primer, proteini (npr. nukleaze, toksini, antitela, signalni peptidi, poli-L-lizin, its.), interkalatori (npr. akridin, psoralen, itd.), helatori (npr., metali, radioaktivni metali, gvožđe, oksidativni metali, itd.) i alkilatori. Polinukleotidi mogu biti derivatizovani formiranjem metil ili etil fosfotriestara ili alkil fosforamidatne veze. Štaviše, polinukleotidi ovde mogu takođe biti modifikovani sa oznakom koja može da obezbedi detektabilni signal, bilo direktno ili indirektno. Primeri oznaka uključuju radioizotope, fluorescentne molekule, biotin i slično.

[0074] „Molekul rekombinantne nukleinske kiseline“ je molekul nukleinske kiseline koji je podvrgnut molekularno biološkoj manipulaciji, odnosno molekul nukleinske kiseline koji se ne pojavljuje u prirodi ili genetski modifikovan molekul nukleinske kiseline. Štaviše, termin „rekombinantni DNK molekul“ se odnosi na sekvencu nukleinske kiseline koja se ne pojavljuje u prirodi ili se može napraviti veštačkom kombinacijom dva inače odvojena segmenta sekvence nukleinske kiseline, odnosno, ligacijom delova DNK koji normalno nisu kontinuirani. Pod „rekombinantno proizvedenim“ podrazumeva se veštačka kombinacija koja se često postiže bilo sredstvima hemijske sinteze ili veštačkom manipulacijom izolovanih segmenata nukleinskih kiselina, npr. tehnikama genetskog inženjeringa korišćenjem restrikcionih enzima, ligaza i sličnih rekombinantnih tehnika kao što je opisano, na primer, kod Sambrook et al., Molecular Cloning, second edition, Cold Spring Harbor Laboratory, Plainview, N.Y.; (1989), or Ausubel et al., Current Protocols in Molecular Biology, Current Protocols (1989), and DNA Cloning: A Practical Approach, Volumes I and II (ed. D. N. Glover) IREL Press, Oxford, (1985).

[0075] Takva manipulacija može da se sprovede da bi se kodon zamenio redundantnim kodonom koji kodira istu ili konzervativnu amino kiselinu, dok se tipično uvodi ili uklanja mesto za prepoznavanje sekvence. Alternativno, može se izvršiti spajanje segmenata nukleinske kiseline željenih funkcija da bi se generisao jedan genetski entitet koji sadrži željenu kombinaciju funkcija koje se ne nalaze u prirodi. Mesta za prepoznavanje restrikcijskih enzima su često meta takvih veštačkih manipulacija, ali druge mete specifične za mesto, npr. promoteri, mesta replikacije DNK, regulacione sekvence, kontrolne sekvence, otvoreni okviri za čitanje ili druge korisne karakteristike mogu biti ugrađene dizajnom.

Primeri rekombinantnog molekula nukleinske kiseline uključuju rekombinantne vektore, kao što su vektori za kloniranje ili ekspresiju koji sadrže DNK sekvence koje kodiraju proteine porodice Ror ili proteine imunoglobulina koji su u 5' do 3' (sens) ili 3' do 5' (antisens) orijentaciji.

[0076] Termin „pDNK“, „plazmidna DNK“ ili „plazmid“ se odnosi na mali molekul DNK koji je fizički odvojen od hromozomske DNK unutar ćelije i može se replicirati nezavisno od nje. Plazmidi se mogu naći u sva tri glavna domena: arheje, bakterije i eukarije. U prirodi, plazmidi nose gene koji mogu biti od koristi za preživljavanje subjekta (npr. otpornost na antibiotike) i često se mogu preneti sa jedne bakterije na drugu (čak i druge vrste) horizontalnim transferom gena. Veštački plazmidi se naširoko koriste kao vektori u molekularnom kloniranju, služeći za pokretanje replikacije rekombinantnih DNK sekvenci unutar subjekata domaćina. Veličine plazmida mogu varirati od 1 do preko 1000 kbp.

Plazmidi se smatraju replikonima, sposobnim da se repliciraju autonomno unutar odgovarajućeg domaćina.

[0077] „RNK transkript“ se odnosi na proizvod koji je rezultat transkripcije RNK polimerasekatalizovane sekvence DNK. Kada je RNK transkript komplementarna kopija DNK sekvence, naziva se primarnim transkriptom ili može biti RNK sekvenca izvedena iz post-transkripcione obrade primarnog transkripta i naziva se zrela RNK. „Glasnička RNK (mRNK)“ se odnosi na RNK koja je bez introna i čiju translaciju u polipeptide može izvršiti ćelija. „cRNK“ se odnosi na komplementarnu RNK, transkribovanu sa rekombinantnog cDNK šablona. „cDNK“ se odnosi na DNK koja je komplementarna i izvedena iz šablona mRNK. cDNK može biti jednolančana ili pretvorena u dvolančani oblik korišćenjem, na primer, Klenow fragmenta DNK polimeraze I.

[0078] Sekvenca „komplementarna“ delu RNK, odnosi se na sekvencu koja ima dovoljnu komplementarnost da bi mogla da se hibridizuje sa RNK, formirajući stabilan dupleks; u slučaju dvolančanih antisens nukleinskih kiselina, može se testirati jedan lanac dupleks DNK ili se može ispitati formiranje tripleksa. Sposobnost hibridizacije zavisiće i od stepena komplementarnosti i od dužine antisens nukleinske kiseline. Generalno, što je duže hibridizovana nukleinska kiselina, to može da sadrži više nepodudaranja baza sa RNK i još uvek da formira stabilan dupleks (ili tripleks, u zavisnosti od slučaja). Stručnjak u ovoj oblasti trebalo bi da je u stanju da ustanovi podnošljiv stepen nepodudaranja korišćenjem standardnih procedura za određivanje tačke topljenja hibridizovanog kompleksa.

[0079] Termini „nukleinska kiselina“ ili „sekvenca nukleinske kiseline“, „molekul nukleinske kiseline“, „fragment nukleinske kiseline“ ili „polinukleotid“ mogu se koristiti naizmenično sa „genom“, „mRNK kodiranom genom“ i „cDNK“.

[0080] Termini „mRNK“ ili „molekul mRNK“ odnosi se na informacionu RNK ili RNK koja služi kao šablon za sintezu proteina u ćeliji. Sekvenca lanca mRNK zasniva se na sekvenci komplementarnog lanca DNK koja sadrži sekvencu koja kodira protein koji se sintetiše.

[0081] Termini „siRNK“ ili „siRNK molekul“ se odnose na male inhibitorne RNK duplekse koji indukuju putanju interferencije RNK (RNKi), gde siRNK ometa ekspresiju specifičnih gena sa komplementarnom sekvencom nukleotida. Molekuli siRNK mogu varirati po dužini (npr. između 18-30 ili 20-25 baznih parova) i sadrže različite stepene komplementarnosti sa svojom ciljnom mRNK u antisens lancu. Neke siRNK imaju neuparene baze na 5' ili 3' kraju sens i/ili antisens lanca. Termin siRNK uključuje duplekse dva odvojena lanca, kao i pojedinačne niti koji mogu formirati strukture nalik ukosnicama koje sadrže dupleks region.

[0082] Termin „utišavanje gena“ se odnosi na epigenetski proces regulacije gena gde se gen „isključuje“ mehanizmom koji nije genetska modifikacija. Odnosno, gen koji bi bio eksprimiran (odnosno „uključen“) u normalnim okolnostima se isključuje pomoću ćelijskog mehanizma. Utišavanje gena se događa kada RNK nije u stanju da napravi protein tokom translacije. Geni su regulisani bilo na transkripcionom ili post-transkripcionom nivou.

Utišavanje transkripcionog gena je rezultat modifikacija histona, čime se stvara okruženje heterohromatina oko gena koje ga čini nedostupnim transkripcionim mehanizmima (npr. RNK polimerazama i faktorima transkripcije). Post-transkripciono utišavanje gena je rezultat uništenja ili blokiranja mRNK određenog gena. Uništavanje mRNK sprečava translaciju, a time i formiranje genskog proizvoda (npr. proteina). Uobičajeni mehanizam posttranskripcionog utišavanja gena je RNKi.

[0083] Termin „čestica“ se odnosi na mali predmet, fragment ili komadić supstance koji može biti jedan element, neorganski materijal, organski materijal ili njihova mešavina.

Primeri čestica obuhvataju polimerne čestice, čestice jednostruke emulzije, čestice dvostruke emulzije, koacervate, lipozome, mikročestice, nanočestice, makroskopske čestice, pelete, kristale, agregate, kompozite, usitnjene, mlevene ili na drugi način narušene matrice i unakrsno povezane proteine, čestice polisaharida, od kojih svaka ima prosečnu karakterističnu dimenziju od oko 1 mm i najmanje 1 nm, pri čemu je karakteristična dimenzija, ili „kritična dimenzija“ čestice najmanja dimenzija poprečnog preseka čestice. Čestica može biti sastavljena od jedne supstance ili više supstanci. U određenim otelotvorenjima, čestica nije virusna čestica. U određenim otelotvorenjima, čestica nije lipozom. U određenim otelotvorenjima, čestica nije micela. U određenim otelotvorenjima, čestica je suštinski čvrsta. U određenim otelotvorenjima, čestica je nanočestica. U određenim otelotvorenjima, čestica je mikročestica.

[0084] Termini „sastav“ i „formulacija“ se koriste naizmenično.

[0085] „Subjekt“ kod koga se razmatra primena obuhvata, bez ograničenja, ljude odnosno muškarca ili ženu bilo koje starosne grupe, npr. subjekta pedijatrijskog uzrasta (npr. novorođenče, dete, adolescent) ili odraslog subjekta (npr. mlada odrasla osoba, sredovečna odrasla osoba ili starija odrasla osoba)) i/ili druge životinje koje nisu ljudi, na primer, sisare (npr. primati (npr. cinomolgus majmuni, rezus majmuni); komercijalno relevantni sisari kao što su goveda, svinje, konji ovce, koze, mačke i/ili psi) i ptice (npr. komercijalno relevantne ptice kao što su kokoške, patke, guske i/ili ćurke). U određenim otelotvorenjima, životinja je sisar. Životinja može biti mužjak ili ženka u bilo kojoj fazi razvoja. Životinja može biti transgena ili genetski modifikovana životinja. U određenim otelotvorenjima, subjekt je životinja koja nije čovek. U određenim otelotvorenjima, životinja je riba ili reptil. Termin „pacijent“ se odnosi na ljudskog subjekta koji ima potrebu za lečenjem oboljenja. Subjekt takođe može biti biljka. U određenim otelotvorenjima, biljka je kopnena biljka. U određenim otelotvorenjima, biljka je nevaskularna kopnena biljka. U određenim otelotvorenjima, biljka je vaskularna kopnena biljka. U određenim otelotvorenjima, biljka je semena biljka. U određenim otelotvorenjima, biljka je kultivisana biljka. U određenim otelotvorenjima, biljka je dikotiledona. U određenim otelotvorenjima, biljka je monokotiledona. U određenim otelotvorenjima, biljka je cvetna biljka. U nekim otelotvorenjima, biljka je žitarica, npr. kukuruz, pšenica, pirinač, ovas, ječam, raž ili proso. U nekim otelotvorenjima, biljka je mahunarka, npr. pasuljasta biljka, npr. soja. U nekim otelotvorenjima, biljka je drvo ili žbun.

[0086] Kako je ovde definisano, termin „ciljano tkivo“ se odnosi na bilo koje biološko tkivo subjekta (uključujući grupu ćelija, deo tela ili organ) ili njegov deo, uključujući krvne i/ili limfne sudove, koje je predmet kome se isporučuje jedinjenje, čestica i/ili sastav pronalaska. Ciljno tkivo može biti abnormalno ili nezdravo tkivo, koje potencijalno može zahtevati lečenje. Ciljno tkivo takođe može biti normalno ili zdravo tkivo koje je pod većim rizikom od normalnog da postane abnormalno ili nezdravo, što je možda moguće sprečiti. U određenim otelotvorenjima, ciljno tkivo je jetra. U određenim otelotvorenjima, ciljno tkivo su pluća. „Tkivo koje nije ciljno“ je svako biološko tkivo subjekta (uključujući grupu ćelija, deo tela ili organ) ili njegov deo, uključujući krvne i/ili limfne sudove, koje nije ciljno tkivo.

[0087] Termin „primena“, „davanje“ ili „administracija“, kako se ovde koristi, odnosi se na implantaciju, apsorpciju, ingestiju, ubrizgavanje, inhalaciju ili na drugi način uvođenje jedinjenja iz pronalaska ili njegovog sastava u ili na organizam subjekta.

[0088] Na način na koji se koriste ovde, termini „stanje“, „bolest“, „oboljenje“ i „poremećaj“ koriste se naizmenično.

[0089] Na način na koji se koriste ovde, termini „tretman“, „tretirati“, „lečenje“ i „lečiti“ odnose se na preokretanje, ublažavanje, odlaganje početka ili inhibiciju napredovanja bolesti kao što je ovde opisano. U nekim otelotvorenjima, tretman se može primeniti nakon što se jedan ili više znakova ili simptoma bolesti razvije ili uoči. U drugim otelotvorenjima, lečenje se može primeniti u odsustvu znakova ili simptoma bolesti. Na primer, tretman se može primeniti kod osetljivog subjekta pre pojave simptoma (npr. u svetlu istorije simptoma i/ili u svetlu izloženosti patogenu). Tretman se takođe može nastaviti nakon što simptomi nestanu, na primer, da bi se odložilo ili sprečilo ponovno obolevanje.

[0090] „Efikasna količina“ jedinjenja opisanog ovde se odnosi na količinu dovoljnu da izazove željeni biološki odgovor, odnosno leči stanje. Kao što bi trebalo da bude jasno čak i onima sa uobičajenim nivoom znanja u ovoj oblasti, efikasna količina jedinjenja opisanog ovde može da varira u zavisnosti od faktora kao što su željeni biološki parametar praćenja, farmakokinetika jedinjenja, stanje koje se leči, način primene i starost i zdravlje subjekta. Efikasna količina obuhvata terapijski i profilaktički tretman.

[0091] „Terapijski efikasna količina“ ovde opisanog jedinjenja je količina dovoljna da obezbedi terapijsku korist u lečenju nekog stanja ili da odloži ili minimizira jedan ili više simptoma povezanih sa stanjem. Termin „terapijski efikasna količina“ može obuhvatiti količinu kojom se poboljšava sveukupna terapija, smanjuje ili izbegava pojava simptoma, znaka ili uzroka stanja, i/ili poboljšava terapijska efikasnost drugog terapijskog agensa.

[0092] „Profilaktički efikasna količina“ ovde opisanog jedinjenja je količina dovoljna da spreči stanje, ili jedan ili više simptoma povezanih sa stanjem ili da spreči njihovo ponavljanje, i koja pruža profilaktičku korist u prevenciji stanja. Termin „profilaktički efikasna količina“ može da obuhvati količinu koja poboljšava ukupnu profilaksu ili pojačava profilaktičku efikasnost drugog profilaktičkog sredstva.

4

[0093] Termin „genetska bolest“ odnosi se na bolest koju uzrokuje jedna ili više abnormalnosti u genomu subjekta, kao što je bolest koja je prisutna od rođenja subjekta. Genetske bolesti mogu biti nasledne i mogu se prenositi iz gena roditelja. Genetska bolest takođe može biti uzrokovana mutacijama ili promenama DNK i/ili RNK subjekta. U takvim slučajevima, genetska bolest će biti nasledna ako se javlja u zametnoj liniji. Primeri genetskih bolesti uključuju, bez ograničenja, Arskog-Skot sindrom, Aase sindrom, ahondroplaziju, akrodizostozu, zavisnost, adreno-leukodistrofiju, albinizam, sindrom -ablefaron makrostomije, Alagilov sindrom, alkaptonuriju, nedostatak alfa-1 antitripsina, Alportov sindrom, Alchajmerovu bolest, astmu, autoimuni poliglandularni sindrom, sindrom neosetljivosti na androgene, Angelmanov sindrom, ataksiju, ataksiju teleangiektaziju, aterosklerozu, poremećaj pažnje i hiperaktivnosti, autizam, ćelavost, Batenovu bolest, Bekvit-Videmanov sindrom, Bestovu bolest, bipolarni poremećaj, brahidaktiliju, karcinom dojke, Burkitov limfom, hroničnu mijeloičnu leukemiju, Šarkot-Mari-Tutovu bolest, Kronovu boest, rascep usne, Kokejnov sindrom, Kofin-Laurijev sindrom, karcinom debelog creva, kongenitalnu adrenalnu hiperplaziju, Kornelija de Lange sindrom, Kostelo sindrom, Kaudenov sindrom, kraniofrontonazalnu displaziju, Krigle-Najarov sindrom, Krojcfeld-Jakobovu bolest, cističnu fibrozu, gluvoću, depresiju, dijabetes, dijastrofičnu displaziju, Di-Džordžov sindrom, Daunov sindrom, disleksiju, Dišenovu mišićnu distrofiju, Dubovicov sindrom, ektodermalnu displaziju, Elis-van Kreveldov sindrom, Ehlers-Danlosov sindrom, buloznu epidermolizu, epilepsiju, esencijalni tremor, porodičnu hiperholesterolemiju, porodičnu mediteransku groznicu, sindrom fragilnog X, Fridrihovu ataksiju, Gošeovu bolest, glaukom, malapsorpciju glukoze galaktoze, glutarnu aciduriju, giratnu atrofiju, Goldberg-Šprincenov sindrom (velokardiofacijalni sindrom), Gorlinov sindrom, Hejli-Hejli bolest, hemihipertrofiju, hemohromatozu, hemofiliju (odnosno hemofiliju A i B), naslednu motornu i senzornu neuropatiju (HMSN), nasledni nepolipozni kolorektalni karcinom (HNPPC), Hantingtonovu bolest, imunodeficijenciju sa hiper-IgM, juvenilni dijabetes, Klinefelterov sindrom, Kabuki sindrom, Lijevu bolest, sindrom produženog QT intervala, karcinom pluća, maligni melanom, maničnu depresiju, Marfanov sindrom, Menkesov sindrom, pobačaj, bolest mukopolisaharida, multiplu endokrinu neoplaziju, multiplu sklerozu, mišićnu distrofiju, miotrofičnu lateralnu sklerozu, miotoničnu distrofiju, neurofibromatozu, Niman-Pikovu bolest, Nunanov sindrom, gojaznost, karcinom jajnika, karcinom pankreasa, Parkinsonovu bolest, paroksizmalnu noćnu hemoglobinuriju, Pendredov sindrom, peronealnu mišićnu atrofiju, fenilketonuriju (PKU), policističnu bolest bubrega, Prader-Vilijev sindrom, primarnu bilijarnu cirozu, karcinom prostate, REAR sindrom, Refsumovu bolest, retinitis pigmentozu, retinoblastom, Retov sindrom, Sanfilipo sindrom, šizofreniju, tešku kombinovanu imunodeficijenciju, anemiju srpastih ćelija, spina bifidu, spinalnu mišićnu atrofiju, spinocerebelarnu atrofiju, sindrom iznenadne smrti odraslih, Tanžirsku bolest, Tej-Saksovu bolest, trombocitopeniju, sindrom trombocitopenije i odsustva radijusa, Tauns-Broksov sindrom, tuberoznu sklerozu, Tarnerov sindrom, Ašerov sindrom, von Hipel-Lindauov sindrom, Vardenburgov sindrom, Viverov sindrom, Vernerov sindrom, Vilijamsov sindrom, Vilsonovu bolest, kserodermu piginentosum i Zelvegerov sindrom.

[0094] „Proliferativna bolest“ se odnosi na bolest koja se javlja usled abnormalnog rasta ili širenja multiplikacijom ćelija (Walker, Cambridge Dictionary of Biology, Cambridge University Press: Cambridge, UK, 1990). Proliferativna bolest može biti povezana sa: 1) patološkom proliferacijom uobičajeno mirnih ćelija; 2) patološkom migracijom ćelija sa njihove uobičajene lokacije (npr. metastaze neoplastičnih ćelija); 3) patološkom ekspresijom proteolitičkih enzima kao što su matriks metaloproteinaze (npr. kolagenaze, želatinaze i elastaze); ili 4) patološkom angiogenezom kao kod proliferativne retinopatije i tumorskih metastaza. Primeri proliferativnih bolesti uključuju karcinome (odnosno „maligne neoplazne“), benigne neoplazme, angiogenezu, inflamatorne bolesti i autoimune bolesti.

[0095] Na način na koji se koristi ovde, termin „angiogeneza“ se odnosi na fiziološki proces kroz koji se novi krvni sudovi formiraju iz već postojećih sudova. Angiogeneza se razlikuje od vaskulogeneze, odnosno de novo formacije endotelnih ćelija iz prekursora ćelija mezoderma. Prvi sudovi kod embriona u razvoju formiraju se vaskulogenezom, nakon čega je angiogeneza pretežno odgovorna za rast krvnih sudova tokom normalnog ili abnormalnog razvoja. Angiogeneza je vitalni proces u rastu i razvoju, kao i u zarastanju rana i formiranju granulacionog tkiva. Međutim, angiogeneza je takođe fundamentalni korak u tranziciji tumora iz benignog stanja u maligno, što dovodi do upotrebe inhibitora angiogeneze u lečenju karcinoma. Angiogenezu je moguće hemijski stimulisati angiogenim proteinima, kao što su faktori rasta (npr. VEGF). „Patološka angiogeneza“ se odnosi na abnormalnu (npr. prekomernu ili nedovoljnu) angiogenezu koja predstavlja bolest i/ili je povezana sa bolešću.

[0096] Termini „neoplazma“ i „tumor“ se ovde koriste naizmenično i odnose se na abnormalnu masu tkiva u kojoj rast mase prevazilazi i nije usklađen sa rastom normalnog tkiva. Neoplazma ili tumor mogu biti „benigni“ ili „maligni“, u zavisnosti od sledećih karakteristika: stepena ćelijske diferencijacije (uključujući morfologiju i funkcionalnost), brzinu rasta, lokalne invazije i metastaze. „Benigna neoplazma“ je u načelu dobro diferencirana i odlikuje je karakteristično sporiji rast od maligne neoplazme, te ona ostaje lokalizovana na mestu porekla. Pored toga, benigna neoplazma nema sposobnost infiltriranja, invazije ili metastaze na udaljena mesta. Primeri benignih neoplazmi uključuju, bez ograničenja, lipom, hondrom, adenom, akrohordon, senilne angiome, seboroične keratoze, lentigos i lojne hiperplazije. U nekim slučajevima, određeni „benigni“ tumori mogu kasnije dovesti do razvoja malignih neoplazmi, koje mogu biti rezultat dodatnih genetskih promena u subpopulaciji tumorskih neoplastičnih ćelija, a ovi tumori se nazivaju „premaligne neoplazme“. Primer pre-maligne neoplazme je teratom. Nasuprot tome, „maligna neoplazma“ je generalno slabo diferencirana (anaplazija) i ima karakterističan brzi rast praćen progresivnom infiltracijom, invazijom i destrukcijom okolnog tkiva. Štaviše, maligna neoplazma u načelu ima sposobnost da metastazira na udaljena mesta. Termini „metastaza“, „metastatično“ ili „metastazirati“ odnose se na širenje ili migraciju ćelija karcinoma iz primarnog ili originalnog tumora u drugi organ ili tkivo i obično se može identifikovati po prisustvu „sekundarnog tumora“ ili „sekundarne ćelijske mase“ tipa tkiva primarnog ili originalnog tumora, a ne onog organa ili tkiva u kome se nalazi sekundarni (metastatski) tumor. Na primer, za karcinom prostate koji je prešao u kost se kaže da je metastazirani karcinom prostate i on podrazumeva kancerozne ćelije raka prostate koje rastu u koštanom tkivu.

[0097] Termin „karcinom“ se odnosi na malignu neoplazmu (Stedman's Medical Dictionary, 25th ed.; Hensyl ed.; Williams & Wilkins: Philadelphia, 1990). Primeri karcinoma uključuju, bez ograničenja, akustični neurom; adenokarcinom; karcinom nadbubrežne žlezde; analni karcinom; angiosarkom (npr. limfangiosarkom, limfangioendoteliom sarkom, hemangiosarkom); karcinom slepog creva; benignu monoklonsku gamopatiju; karcinom žuči (npr. holangiokarcinom); karcinom bešike; karcinom grudi (npr. adenokarcinom dojke, papilarni karcinom dojke, karcinom dojke, medularni karcinom dojke); karcinom na mozgu (npr. meningiom, glioblastom, gliom (npr. astrocitom, oligodendrogliom), meduloblastom); karcinom bronhija; karcinoidni tumor; karcinom grlića materice (npr. cervikalni adenokarcinom); horiokarcinom; hordom; kraniofaringiom; kolorektalni kancer (npr. karcinom debelog creva, karcinom rektuma, kolorektalni adenokarcinom); karcinom vezivnog tkiva; epitelni karcinom; ependimom; endoteliosarkom (npr. Kaposijev sarkom, multipli idiopatski hemoragični sarkom; karcinom endometrijuma (npr. karcinom materice,

4

sarkom materice)); karcinom jednjaka (npr. adenokarcinom jednjaka, Baretov adenokarcinom); Juingov sarkom; karcinom oka (npr. intraokularni melanom, retinoblastom); hipereozinofiliju; karcinom žučne kese; karcinom želuca (npr. adenokarcinom želuca); gastrointestinalni stromalni tumor (GIST); karcinom zametnih ćelija; karcinom glave i vrata (npr. karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata, oralni karcinom (npr. oralni karcinom skvamoznih ćelija), karcinom grla (npr. karcinom larinksa, karcinom faringesa, karcinom nazofarinksa, karcinom orofarinksa)); hematopoetske karcinome (npr. leukemiju kao što je akutna limfocitna leukemija (ALL) (npr. ALL B ćelija, ALL T ćelija), akutna mijelocitna leukemija (AML) (npr. AML B ćelija, AML T ćelija), hronična mijelocitna leukemija (CML) (npr. CML B ćelija, CML T ćelija), i hronična limfocitna leukemija (CLL) (npr. CLL B ćelija, CLL T ćelija)); limfom kao što je Hodžkinov limfom (HL) (npr. HL B ćelija, HL T ćelija) i Non-Hodžkinov limfom (NHL) (npr. NHL B ćelija kao što je difuzni limfom velikih ćelija (DLCL) (npr. difuzni limfom velikih B ćelija), folikularni limfom, hroničnu limfocitnu leukemiju/mali limfocitni limfom (CLL/SLL), limfom ćelija plašta (MCL), limfome B ćelija marginalne zone (npr. limfome limfoidnog tkiva povezane sa sluznicom (MALT), limfom B ćelija nodalne marginalne zone, limfom B ćelija marginalne zone slezine), primarne medijastinalne limfome B ćelija, Burkitov limfom, limfoplazmacitni limfom (npr.

Valdenstromova makroglobulinemija), leukemiju vlasastih ćelija (HCL), imunoblastični limfom velikih ćelija, prekursorski B-limfoblastični limfom i primarni limfom centralnog nervnog sistema (CNS); i NHL T ćelija kao što je prekursor T-limfoblastnog limfoma/leukemije, periferni limfom T ćelija (PTCL)(npr. kutani limfom ćelija (CTCL) (npr. mycosis fungoides, Sezari sindrom), angioimunoblastični limfom T ćelija, limfom T-ćelija prirodnog ubice, T-ćelijski limfom tipa enteropatije, T-ćelijski limfom nalik potkožnom panikulitisu i anaplastični limfom velikih ćelija); mešavinu jedne ili više leukemija/limfoma kao što je gore opisano; i multipli mijelom (MM)), bolest teških lanaca (npr. bolest alfa lanca, bolest gama lanca, bolest mu lanca); hemangioblastom; karcinom hipofarinksa; inflamatorne miofibroblastične tumore; imunocitnu amiloidozu; karcinom bubrega (npr. nefroblastom poznat i kao Vilmsov tumor, karcinom bubrežnih ćelija); karcinom jetre (npr. hepatocelularni karcinom (HCC), maligni hepatom); karcinom pluća (npr. bronhogeni karcinom, karcinom malih ćelija pluća (SCLC), karcinom ne-malih ćelija pluća (NSCLC), adenokarcinom pluća); leiomiosarkom (LMS); mastocitozu (npr. sistemsku mastocitozu); karcinom mišića; mijelodisplastični sindrom (MDS); mezoteliom; mijeloproliferativni poremećaj (MPD)(npr. policitemiju veru (PV), esencijalnu trombocitozu (ET), agnogenu mijeloidnu metaplaziju (AMM) poznatiju kao mijelofibroza (MF), hroničnu idiopatsku mijelofibrozu, hroničnu mijelocitnu leukemiju (CML), hroničnu neutrofilnu leukemiju (CNL), hipereozinofilni sindrom (HES)); neuroblastom; neurofibrom (npr. neurofibromatozu (NF) tip 1 ili tip 2, švanomatozu); neuroendokrini kancer (npr. gastroenteropankreasni neuroendokrini tumor (GEP-NET), karcinoidni tumor); osteosarkom (npr. karcinom kostiju); karcinom jajnika (npr. cistadenokarcinom, embrionalni karcinom jajnika, adenokarcinom jajnika); papilarni adenokarcinom; karcinom pankreasa (npr. andenokarcinom pankreasa, intraduktalnu papilarnu mucinoznu neoplazmu (IPMN), tumore ćelija ostrvaca); karcinom penisa (npr. Padžetovu bolest penisa i skrotuma); pinealom; primitivni neuroektodermalni tumor (PNT); neoplaziju plazma ćelija; paraneoplastične sindrome; intraepitelne neoplazme; karcinom prostate (npr. adenokarcinom prostate); karcinom rektuma; rabdomiosarkom; karcinom pljuvačne žlezde; karcinom kože (npr. karcinom skvamoznih ćelija (SCC), keratoakantom (KA), melanom, karcinom bazalnih ćelija (BCC)); karcinom tankog creva (npr. karcinom slepog creva); sarkom mekih tkiva (npr. maligni fibrozni histiocitom (MFH), liposarkom, maligni tumor omotača perifernih nerava (MPNST), hondrosarkom, fibrosarkom, miksosarkom); karcinom lojne žlezde; karcinom tankog creva; karcinom znojnih žlezda; sinoviom; karcinom testisa (npr. seminom, embrionalni karcinom testisa); tiroidni karcinom (npr. papilarni karcinom štitaste žlezde, papilarni karcinom štitaste žlezde (PTC), medularni karcinom štitaste žlezde); karcinom uretre; karcinom vagine; i karcinom vulve (npr.

Padžetovu bolest vulve).

[0098] Na način na koji se koristi ovde, termin „inflamatorna bolest“ ili „inflamacija“ odnosi se na bolest uzrokovanu, koja je rezultat, ili rezultira upalom, odnosno inflamacijom. Termin „inflamatorna bolest“ se takođe može odnositi na neregulisanu inflamatornu reakciju koja izaziva preterani odgovor makrofaga, granulocita i/ili T-limfocita što dovodi do abnormalnog oštećenja tkiva i/ili smrti ćelija. Inflamatorna bolest može biti ili akutno ili hronično inflamatorno stanje i može biti rezultat infekcija ili neinfektivnih uzroka. Inflamatorne bolesti uključuju, bez ograničenja, aterosklerozu, arteriosklerozu, autoimune poremećaje, multiplu sklerozu, sistemski eritematozni lupus, reumatsku polimijalgiju (PMR), gihtni artritis, degenerativni artritis, tendonitis, burzitis, psorijazu, cističnu fibrozu, artrosteitis, reumatoidni artritis, inflamatorni artritis, Sjogrenov sindrom, arteritis gigantskih ćelija, progresivnu sistemsku sklerozu (sklerodermu), ankilozni spondilitis, polimiozitis, dermatomiozitis, pemfigus, dijabetes (npr. tip I), mijasteniju gravis, Hašimotov tiroiditis, Grejvsovu bolest, Gudpastureovu bolest, mešovitu bolest vezivnog tkiva, sklerozirajući holangitis, inflamatornu bolest creva, Kronovu bolest, ulcerozni kolitis, pernicioznu anemiju, inflamatorne dermatoze,

4

uobičajeni intersticijski pneumonitis (UIP), azbestozu, silikozu, bronhiektaziju, beriliozu, talkozu, pneumokoniozu, sarkoidozu, deskvamativnu intersticijalnu pneumoniju, limfoidnu intersticijalnu pneumoniju, intersticijalnu pneumoniju gigantskih ćelija, ćelijsku intersticijalnu pneumoniju, ekstrinzični alergijski alveolitis, Vegenerovu granulomatozu i srodne oblike angiitisa (temporalni arteritis i poliarteritis nodosa), inflamatorne dermatoze, hepatitis, reakcije preosetljivosti odloženog tipa (npr. dermatitis otrovnog bršljana), pneumoniju, upalu respiratornog trakta, sindrom respiratornog distresa odraslih (ARDS), encefalitis, neposredne reakcije preosetljivosti, astmu, polenu groznicu, alergije, akutnu anafilaksiju, reumatsku groznicu, glomerulonefritis, pijelonefritis, celulitis, cistitis, hronični holecistitis, ishemiju (ishemijska povreda), reperfuzionu povredu, odbacivanje alografta, odbacivanje hostversus transplantata, upalu slepog creva, arteritis, blefaritis, bronhiolitis, bronhitis, cervicitis, holangitis, horioamnionitis, konjuktivitis, dakrioadenitis, dermatomiozitis, endokarditis, endometritis, enteritis, enterokolitis, epikondilitis, epididimitis, fasciitis, fibrozitis, gastritis, gastroenteritis, gingivitis, ileitis, iritis, laringitis, mijelitis, miokarditis, nefritis, omfalitis, ooforitis, orhitis, osteitis, otitis, pankreatitis, parotitis, perikarditis, faringitis, pleuritis, flebitis, pneumonitis, proktitis, prostatitis, rinitis, salpingitis, sinusitis, stomatitis, sinovitis, testitis, tonzilitis, uretritis, urocistitis, uveitis, vaginitis, vaskulitis, vulvitis, vulvovaginitis, angitis, hronični bronhitis, osteomijelitis, optički neuritis, temporalni arteritis, transverzalni mijelitis, nekrotizirajući fasciitis i nekrotizirajući enterokolitis. Okularna inflamatorna bolest uključuje, bez ograničenja, post-hiruršku inflamaciju.

[0099] Na način na koji se koristi ovde, „autoimuna bolest“ se odnosi na bolest koja nastaje usled neodgovarajućeg imunološkog odgovora tela subjekta na supstance i tkiva koji su normalno prisutni u telu. Drugim rečima, imuni sistem pogrešno smatra neki deo tela patogenom i napada sopstvene ćelije. To može biti ograničeno na određene organe (npr. kod autoimunog tiroiditisa) ili zahvatati određeno tkivo na različitim mestima (npr. Gudpasterova bolest koja može uticati na bazalnu membranu u plućima i bubrezima). Lečenje autoimunih bolesti se obično sprovodi imunosupresijom, npr. lekovima koji smanjuju imuni odgovor. Primeri autoimunih bolesti uključuju, bey ograni;enja, glomerulonefritis, Gudpastureov sindrom, nekrotizirajući vaskulitis, limfadenitis, periarteritis nodozu, sistemski eritematozni lupus, reumatoidni artritis, psorijatični artritis, sistemski lupus, eritematozni lupus, sistemsku sklerozu, dermatomiozitis/polimiozitis, sindrom anti-fosfolipidnih antitela, sklerodermu, pemphigus vulgaris, vaskulitis povezan sa ANCA (npr. Vegenerovu granulomatozu,

4

mikroskopski poliangiitis), uveitis, Sjogrenov sindrom, Kronovu bolest, Reiterov sindrom, ankilozni spondilitis, Lajmski artritis, Gilen-Bareov sindrom, Hašimotov tiroiditis i kardiomiopatiju.

[0100] Termini „oboljenje jetre“ ili „bolest jetre“ odnosi se na oštećenje ili bolest jetre.

Neograničavajući primeri bolesti jetre uključuju intrahepatičnu holestazu (npr. Alagilov sindrom, bilijarnu cirozu jetre), masnu jetru (npr. alkoholnu masnu jetru, Rejev sindrom), trombozu jetrenih vena, hepatolentikularnu degeneraciju (odnosno Vilsonovu bolest), hepatomegaliju, apsces jetre (npr. amebni apsces jetre), cirozu jetre (npr. alkoholnu, bilijarnu i eksperimentalnu cirozu jetre), alkoholna oboljenja jetre (npr. masnu jetru, hepatitis, cirozu), parazitsku bolest jetre (npr. ehinokokozu jetre, fascioliazu, amebični apsces jetre), žuticu (npr. hemolitičku, hepatocelularnu, holestatsku žuticu), holestazu, portalnu hipertenziju, povećanje jetre, ascites, hepatitis (npr. alkoholni hepatitis, animalni hepatitis, hronični hepatitis (npr. autoimuni, hepatitis B, hepatitis C, hepatitis D, hronični hepatitis izazvan lekovima), toksični hepatitis, virusni humani hepatitis (npr. hepatitis A, hepatitis B, hepatitis C, hepatitis D, hepatitis E), granulomatozni hepatitis, sekundarnu bilijarnu cirozu, hepatičnu encefalopatiju, varikoze, primarnu bilijarnu cirozu, primarni sklerozirajući holangitis, hepatocelularni adenom, hemangiome, žučne kamence, otkazivanje jetre (npr. hepatičnu encefalopatiju, akutnu insuficijenciju jetre), angiomiolipom, kalcifikovane metastaze u jetri, cistične metastaze u jetri, fibrolamelarni hepatokarcinom, adenom jetre, hepatom, hepatične ciste (npr. jednostavne ciste, policističnu bolest jetre, hepatobilijarni cistadenom, holedohalne ciste), mezenhimalne tumore (mezenhimalne hamartome, infantilne hemangioendoteliome, hemangiome, peliozu hepatisa, lipome, inflamatorni pseudotumor), (npr., hamartom žučnog kanala, adenom žučnog kanala), fokalnu nodularnu hiperplaziju, nodularnu regenerativnu hiperplaziju, hepatoblastom, hepatocelularni karcinom, holangiokarcinom, cistadenokarcinom, tumore krvnih sudova, angiosarkom, Karposijev sarkom, hemangioendoteliom, embrionalni sarkom, fibrosarkom, leiomiosarkom, rabdomiosarkom, karcinosarkom, teratom, karcinoid, skvamozni karcinom, primarni limfom, pelioze, hepatičnu hepatičnu fibrozu, (npr. akutnu intermitentnu porfiriju, kutanu tardivnu porfiriju) i Zelvegerov sindrom.

[0101] Termin „oboljenje slezine“ odnosi se na bolest slezine. Primeri bolesti slezine uključuju, bez ograničenja, splenomegaliju, karcinom slezine, aspleniju, traumu slezine,

4

idiopatsku purpuru, Feltijev sindrom, Hodžkinovu bolest i imunološki posredovano uništavanje slezine.

[0102] Termini „plućna bolest“ ili „oboljenje pluća“ odnosi se na bolest pluća. Primeri plućnih bolesti uključuju, bez ograničenja, bronhiektazije, bronhitis, bronhopulmonalnu displaziju, intersticijalnu bolest pluća, okupacionu bolest pluća, emfizem, cističnu fibrozu, sindrom akutnog respiratornog distresa (ARDS), teški akutni respiratorni sindrom (SARS), astmu (npr. intermitentnu astmu, blagu upornu astmu, umereno upornu astmu, tešku upornu astmu), hronični bronhitis, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (KOPB), emfizem, intersticijalnu bolest pluća, sarkoidozu, azbestozu, aspergilom , aspergilozu, pneumonije (npr. lobarnu pneumoniju, multilobarnu pneumoniju, bronhijalnu pneumoniju, intersticijsku pneumoniju), plućnu fibrozu, plućnu tuberkulozu, reumatoidnu bolest pluća, plućnu embolija i karcinom pluća (npr. karcinom pluća ne-malih ćelija (npr.. adenokarcinom, skvamozni karcinom pluća, krupnoćelijski karcinom pluća), sitnoćelijski karcinom pluća).

[0103] Na način na koji se koristi ovde „hematološka bolest“ uključuje bolest koja utiče na hematopoetske ćelije ili tkivo. Hematološke bolesti uključuju bolesti povezane sa aberantnim hematološkim sadržajem i/ili funkcijom. Primeri hematoloških bolesti uključuju bolesti koje su rezultat iradijacije koštane srži ili hemoterapije za lečenje karcinoma, bolesti kao što su perniciozna anemija, hemoragična anemija, hemolitička anemija, aplastična anemija, anemija srpastih ćelija, sideroblastična anemija, anemija povezana sa hroničnim infekcijama kao što su malarija, tripanosomijaza, HTV, virus hepatitisa ili drugi virusi, mijeloftizne anemije uzrokovane nedostatkom koštane srži, zatajenje bubrega kao rezultat anemije, anemija, policitemija, infektivna mononukleoza (EVI), akutna nelimfocitna leukemija (ANLL), akutna mijeloidna leukemija (AML), akutna promijelocitna leukemija (APL), akutna mijelomonocitna leukemija (AMMoL), policitemija vera, limfom, akutna limfocitna leukemija (ALL), hronična limfocitna leukemija, Vilmsov tumor, Juingov sarkom, retinoblastom, hemofilija, poremećaji povezani sa povećanim rizikom od tromboze, herpes, talasemija, poremećaji posredovani antitelima kao što su transfuzijske reakcije i eritroblastoza, mehanička trauma crvenih krvnih zrnaca kao što su mikro-angiopatske hemolitičke anemije, trombotična trombocitopenična purpura i diseminovana intravaskularna koagulacija, infekcije parazitima kao što je plazmodijum, hemijske povrede usled, npr. trovanje olovom i hipersplenizam.

4

[0104] Termin „neurološka bolest“ odnosi se na bilo koju bolest nervnog sistema, uključujući bolesti koje uključuju centralni nervni sistem (mozak, moždano stablo i mali mozak), periferni nervni sistem (uključujući kranijalne nerve) i autonomni nervni sistem (čiji delovi se nalaze u centralnom i perifernom nervnom sistemu). Neurodegenerativne bolesti se takođe odnose na vrstu neuroloških bolesti koje se karakterišu gubitkom nervnih ćelija, uključujući, bez ograničenja, Alchajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest, amiotrofičnu lateralnu sklerozu, tauopatije (uključujući fronto-temporalnu demenciju) i Hantingtonovu bolest. Primeri neuroloških bolesti uključuju, bez ograničenja, glavobolju, stupor i komu, demenciju, napade, poremećaje spavanja, traume, infekcije, neoplazme, neurooftalmologiju, poremećaje pokreta, demijelinizacione bolesti, poremećaje kičmene moždine i poremećaje perifernih nerava, mišića i neuromišićnih spojeva. Zavisnost i mentalne bolesti, uključuju, bez ograničenja, bipolarni poremećaj i šizofreniju, i takođe su uključene u definiciju neuroloških bolesti. Dalji primeri neuroloških bolesti uključuju stečenu epileptiformnu afaziju; akutni diseminovani encefalomijelitis; adrenoleukodistrofiju; agenezu korpusa kalosuma; agnoziju; Aikardi sindrom; Aleksandrovu bolest; Alpersovu bolest; alternirajuću hemiplegiju; Alchajmerovu bolest; amiotrofičnu lateralnu sklerozu; anencefaliju; Angelmanov sindrom; angiomatozu; anoksiju; afaziju; apraksiju; arahnoidne ciste; arahnoiditis; Arnold-Kjarijevu malformaciju; arteriovensku malformaciju; Aspergerov sindrom; ataksiju teleangiektaziju; poremećaj pažnje i hiperaktivnosti; autizam; autonomnu disfunkciju; bol u leđima; Batenovu bolest; Behčetovu bolest; Belovu paralizu; benigni esencijalni blefarospazam; benigne fokalne napade; amiotrofiju; benignu intrakranijalnu hipertenziju; Binsvangerovu bolest; blefarospazam; Bloh-Sulcbergerov sindrom; povrede brahijalnog pleksusa; moždane apscese; povrede mozga; tumore mozga (uključujući glioblastom multiforme); tumore kičme; Braun-Sekardov sindrom; Kanavanovu bolest; sindrom karpalnog tunela; kauzalgiju; sindrom centralnog bola; centralnu pontinu mijelinolizu; cefalični poremećaj; cerebralnu aneurizmu; cerebralnu arteriosklerozu; cerebralnu atrofiju; cerebralni gigantizam; cerebralnu paralizu; Šarko-Mari-Tutovu bolest; neuropatiju i neuropatski bol indukovan hemoterapijom; Kijarijevu malformaciju; horeju; hroničnu inflamatornu demijelinizirajuću polineuropatiju; hroničnu bol; sindrom hroničnog regionalnog bola; Kofin-Laurijev sindrom; komu, uključujući perzistentno vegetativno stanje; kongenitalnu facijalnu displegiju; kortikobazalnu degeneraciju; kranijalni arteritis; kraniosinostozu; Krojcfeld-Jakobovu bolest; kumulativne traumatske poremećaje; Kušingov sindrom; citomegaličnu inkluzionu bolest (CIBD); infekcije citomegalovirusom; sindrom plesnih nogu – šetajućih očiju; Dendi-Vokerov sindrom; Dosonovu bolest; De Morsierov sindrom; Dežerin-Klumpkeovu paralizu;

4

demenciju; dermatomiozitis; dijabetičku neuropatiju; difuznu sklerozu; dizautonomiju; disgrafiju; disleksiju; distonije; ranu infantilnu epileptičnu encefalopatiju; sindrom prazne sele; encefalitis; encefalokele; encefalotrigeminalnu angiomatozu; epilepsiju; Erbovu paralizu; esencijalni tremor; Fabrijevu bolest; Fahrov sindrom; nesvestice; porodičnu spastičnu paralizu; febrilne napade; Fišerov sindrom; Fridrihovu ataksiju; fronto-temporalnu demenciju i druge „tauopatije“; Gošeovu bolest; Gerstmanov sindrom; arteritis džinovskih ćelija; bolest džinovskih ćelija sa inkluzijama; leukodistrofiju globoidnih ćelija; Gilen-Bareov sindrom; HTLV-1 povezanu mielopatiju; Halevorden-Špacovu bolest; povrede glave; glavobolje; hemifacijalni spazam; naslednu spastičku paraplegiju; heredopathia atactica polyneuritiformis; herpes zoster oticus; herpes zoster; Hirajama sindrom; demenciju i neuropatiju koja se dovodi u vezi sa HIV (vidi takođe neurološke manifestacije SIDE); holoprozencefaliju; Hantingtonovu bolest i druge poliglutaminske bolesti; hidranencefaliju; hidrocefalus; hiperkortizolizam; hipoksiju; imunološki posredovani encefalomijelitis; miozitis inkluzijskog tela; incontinentia pigmenti; infantilnu bolest skladištenja fitanske kiseline; infantilnu Refsumovu bolest; infantilne spazme; inflamatornu miopatiju; intrakranijalne ciste; intrakranijalnu hipertenziju; Joubertov sindrom; Kerns-Sejr sindrom; Kenedijevu bolest; Kinsbornov sindrom; Klipel-Feil sindrom; Krabeovu bolest; Kugelberg-Velanderovu bolest; kuru; Lafora bolest; Lambert–Itonov mijastenični sindrom; Landau-Klefner sindrom; lateralni medularni (Valenbergov) sindrom; teškoće u učenju; Lijevu bolest; Lenoks-Gastoov sindrom; Leš-Nijanov sindrom; leukodistrofiju; demenciju Levijevih tela; lizencefaliju; „locked-in“ sindrome; Lu Gerigovu bolest (koja je poznata i kao bolest motornih neurona ili amiotrofična lateralna skleroza); bolest lumbalnog diska; Lajmsku bolest – neurološke posledice; Mačado-Jozefovu bolest; makrencefaliju; megalencefaliju; Melkerson-Rozental sindrom; Menijerovu bolest; meningitis; Menkesovu bolest; metahromatsku leukodistrofiju; mikrocefaliju; migrene; Miler-Fišer sindrom; mini moždane udare; mitohondrijalne miopatije; Mobijusov sindrom; monomeličnu amiotrofiju; bolest motornih neurona; Mojamoja bolest; mukopolisaharidoze; multi-infarktnu demenciju; multifokalnu motornu neuropatiju; multiplu sklerozu i druge demijelinizujuće poremećaje; višestruku sistemsku atrofiju sa posturalnom hipotenzijom; distrofiju mišiča; mijasteniju gravis; mijelinoklastičnu difuznu sklerozu; mioklonsku encefalopatiju odojčadi; mioklonus; miopatiju; kongenitalnu miotoniju; narkolepsiju; neurofibromatozu; neuroleptički maligni sindrom; neurološke manifestacije SIDE; neurološke sekvele lupusa; neuromiotoniiju; neuronsku ceroidnu lipofuscinozu; poremećaje migracije neurona; Niman-Pikovu bolest; O’Saliven-Meklaudov sindrom; okcipitalnu neuralgiju; sekvence okultnog spinalnog disrafizma; Ohtahara sindrom; olivopontocerebelarnu atrofiju; opsoklonus mioklonus; optički neuritis; ortostatsku hipotenziju; sindrom prekomerne upotrebe; paresteziju; Parkinsonovu bolest; kongenitalnu paramiotoniju; paraneoplastične bolesti; paroksizmalne napade; Pari-Romberg sindrom; Pelizeus-Mercbaherovu bolest; periodične paralize; perifernu neuropatiju; bolnu neuropatiju i neuropatski bol; perzistentno vegetativno stanje, pervazivne razvojne poremećanje; fotični refleks kijanja; bolest skladištenja fitanske kiseline; Pikovu bolest; priklješten nerv; tumore hipofize; polimiozitis; porencefaliju; post-polio sindrom; postherpetičnu neuralgiju; post-infektivni encefalomijelitis; posturalnu hipotenziju; Prader-Vilijev sindrom; primarnu lateralnu sklerozu; prionske bolesti; progresivnu hemifacijalnu atrofiju; progresivnu multifokalnu leukoencefalopatiju; progresivnu sklerozirajuću poliodistrofiju; progresivnu supranuklearnu paralizu; pseudotumor cerebri; Remzi-Hantov sindrom (tip I i tip II); Rasmusenov encefalitis; sindrom refleksne simpatičke distrofije; Refsumovu bolest; poremećaje ponavljajućih pokreta; povrede usled ponovljenog opterećenja; sindrom nemirnih nogu; mijelopatije povezane sa retrovirusom; Retov sindrom; Rejev sindrom; ples Svetog Vida; Sandhofovu bolest; Šilderovu bolest; šizencefaliju; septo-optičku displaziju; sindrom potresene bebe; pasac; Šaj-Dragerov sindrom; Sjogrenov sindrom; apneju u snu; Soto sindrom; spasticitet; spina bifida; oštećenja kičmene moždine; tumore kičmene moždine; spinalnu mišićnu atrofiju; sindrom krute osobe; moždani udar; Stardž-Veberov sindrom; subakutni sklerozirajući panencefalitis; subarahnoidalno krvarenje; subkortikalnu arteriosklerotičnu encefalopatiju; Sidenhamovu horeju; sinkopu; siringomijeliju; tardivnu diskineziju; Tej-Saksovu bolest; temporalni arteritis; sindrom vezane kičmene moždine; Tomsenovu bolest; sindrom torakalnog otvora; trigeminalnu neuralgiju; Todovu paralizu; Turetov sindrom; prolazni ishemijski atak; transmisivne spongiformne encefalopatije; transverzni mijelitis; traumatske povrede mozga; tremor; bolni tik; tropsku spastičnu paraparezu; tuberoznu sklerozu; vaskularnu demenciju (multi-infarktnu demenciju); vaskulitis uključujući temporalni arteritis; Fon Hipel-Lindauovu bolest; Valenbergov sindrom; Verdnig-Hofmanovu bolest; Vestov sindrom; povrede vrata usled naglog pokretanja; Vilijamsov sindrom; Vilsonovu bolest; Zelvegerov sindrom.

[0105] „Bolno stanje“ uključuje, bez ograničenja, neuropatski bol (npr. periferni neuropatski bol), centralni bol, deaferencijalni bol, hronični bol (npr. hronični nociceptivni bol i drugi oblici hroničnog bola kao što je postoperativni bol, npr. bol koji nastaje nakon operacije kuka, kolena ili druge zamene), preoperativni bol, stimulans nociceptivnih receptora (nociceptivni bol), akutni bol (npr. fantomski i prolazni akutni bol), neinflamatorni bol,

1

inflamatorni bol, bol povezan sa karcinomom, bol u rani, bol od opekotina, postoperativni bol, bol povezan sa medicinskim procedurama, bol koji je rezultat pruritusa, sindrom bolne bešike, bol povezan sa predmenstrualnim disforičnim poremećajem i/ ili predmenstrualnim sindromom, bol povezan sa sindromom hroničnog umora, bol povezan sa prevremenim porođajem, bol povezan sa simptomima povlačenja od zavisnosti od droga, bol u zglobovima, artritisni bol (npr. bol povezan sa kristalnim artritisom, osteoartritisom, psorijatičnim artritisom, gihtnim artritisom, reaktivnim artritisom, reumatoidnim artritisom ili Reiterovim artritisom), lumbosakralni bol, mišićno-skeletni bol, glavobolja, migrena, bol u mišićima, bol u donjem delu leđa, bol u vratu, zubobolja, dentalni i maksilofacijalni bol, visceralni bol i slično. Jedno ili više bolnih stanja koje se razmatraju u ovom dokumentu mogu sadržati mešavine različitih tipova bolova koji su gore navedeni (npr. nociceptivni bol, inflamatorni bol, neuropatski bol, itd.). U nekim otelotvorenjima, fokus može biti na određenoj vrsti bola. U drugim otelotvorenjima, bolno stanje se odnosi na dve ili više vrsta bola, bez fokusa na određenoj vrsti. Vešt kliničar može odrediti dozu za postizanje terapijski efikasne količine za određenog subjekta na osnovu bolnog stanja.

[0106] Termin „psihijatrijski poremećaj“ odnosi se na bolest uma i uključuje bolesti i poremećaje navedene u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje – četvrto izdanje (DSM-IV), koji objavljuje Američko udruženje psihijatara (Washington D. C., 1994). Psihijatrijski poremećaji uključuju, bez ograničenja, poremećaje anksioznosti(npr. akutni stresni poremećaj, agorafobija, generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivnokompulzivni poremećaj, panični poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj, anksiozni poremećaj separacije, socijalna fobija i specifična fobija), poremećaji u detinjstvu (npr. poremećaj pažnje/hiperaktivnosti, poremećaj ponašanja i poremećaj protivljenja), poremećaji u ishrani (npr. anoreksija nervoza i bulimija nervoza), poremećaji raspoloženja (npr. depresija, bipolarni poremećaj, ciklotimični poremećaj, distimični poremećaj i veliki depresivni poremećaj), poremećaji ličnosti (npr., antisocijalni poremećaj ličnosti, izbegavajući poremećaj ličnosti, granični poremećaj ličnosti, poremećaj zavisne ličnosti, histrionski poremećaj ličnosti, narcistički poremećaj ličnosti, opsesivno-kompulzivni poremećaj, paranoidni poremećaj ličnosti, šizoidni poremećaj ličnosti i šizotipni poremećaj ličnosti), psihotični poremećaji (npr. kratki psihotični poremećaj, deluzioni poremećaj, šizoafektivni poremećaj, šizofreniformni poremećaj, šizofrenija i zajednički psihotični poremećaj), poremećaji povezani sa upotrebom psihoaktivnih supstanci (npr. zavisnost od alkohola, zavisnost od amfetamina, zavisnost od kanabisa, zavisnost od kokaina, zavisnost od

2

halucinogena, zavisnost od inhalatora, zavisnost od nikotina, zavisnost od opijata, zavisnost od fenciklidina i zavisnost od sedativa), poremećaj prilagođavanja, autizam, delirijum, demencija, multiinfarktna demencija, poremećaji učenja i pamćenja (npr. amnezija i gubitak pamćenja u vezi sa starenjem) i Turetov poremećaj.

[0107] Termin „metabolički poremećaj“ odnosi se na bilo koji poremećaj koji uključuje promenu u normalnom metabolizmu ugljenih hidrata, lipida, proteina, nukleinskih kiselina ili njihove kombinacije. Metabolički poremećaji su povezani ili sa nedostatkom ili viškom u metaboličkim putanjama što dovodi do neravnoteže u metabolizmu nukleinskih kiselina, proteina, lipida i/ili ugljenih hidrata. Faktori koji utiču na metabolizam uključuju, bez ograničenja, endokrini (hormonski) kontrolni sistem (npr. insulinsku putanju, enteroendokrine hormone uključujući GLP-1, PII i slično), neuralne kontrolne sisteme (npr. GLP-1 iu mozgu), i slično. Primeri metaboličkih bolesti uključuju, bez ograničenja, dijabetes (npr. dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2, gestacijski dijabetes), hiperglikemija, hiperinsulinemija, insulinska rezistencija i gojaznost.

[0108] Termin „muskuloskeletna bolest“ ili „MSD“ odnosi se na povredu i/ili bol u zglobovima, ligamentima, mišićima, nervima, tetivama i strukturama koje podržavaju ekstremitete, vrat i leđa. U određenim otelotvorenjima, MSD je degenerativna bolest. U određenim otelotvorenjima, MSD uključuje inflamatorno stanje. Delovi tela subjekta koji mogu biti povezani sa MSD uključuju gornji i donji deo leđa, vrat, ramena i ekstremitete (ruke, noge, stopala i šake). U određenim otelotvorenjima, MSD je bolest kostiju, kao što je ahondroplazija, akromegalija, koštani kalus, demineralizacija kostiju, fraktura kostiju, bolest koštane srži, neoplazma koštane srži, urođena diskeratoza, leukemija (npr. leukemija vlasastih ćelija, limfocitna leukemija, mijeloidna leukemija, leukemija pozitivna na filadelfijski hromozom, leukemija plazma ćelija, leukemija matičnih ćelija), sistemska mastocitoza, mijelodisplastični sindromi, paroksizmalna noćna hemoglobinurija, mijeloidni sarkom, mijeloproliferativni poremećaji, multipli mijelom, vera policitemija, sindrom Pirsonove srži-pankreasa, neoplazma kostiju, neoplazma koštane srži, Juingov sarkom, osteohondrom, osteoklastoa, osteosarkom, brahidaktilija, Kamurati-Engelmaovn sindrom, kraniosinostoza, Kruzonova kraniofacijalna disostoza, dvorfizam, ahondroplazija, Blumov sindrom, Kokejnov sindrom, Elis-van Seveldov sindrom, Kreveldov sindrom, Sekelov sindrom, spondiloepifizna displazija, kongenita spondiloepifizna displazija, Vernerov sindrom, hiperostoza, osteofit, Klipel-Trenaune-Veberov sindrom, Marfanov sindrom, Mek Kune-Olbrajtov sindrom, osteitis, osteoartritis, osteohondritis, osteohondrodisplazija, Kašin-Bekova bolest, Leri-Veilova dishondrosteoza, osteohondroza, osteodistrofija, osteogenesis imperfecta, osteoliza, Gorham-Stautov sindrom, osteomalacija, osteomijelitis, osteonekroza, osteopenija, osteopenija, osteoporoza, osteoskleroza, otospondilomegaepifizna displazija, pahidermoperiostoza, Pagetova bolest kostiju, polidaktilija, Mekelov sindrom, rahitis, Rotmund-Tomsonov sindrom, Sotosov sindrom, spondiloepifizna displazija, kongenitalna spondiloepifizna displazija, sindaktilija, Apertov sindrom, sindaktilija tipa II ili Vernerov sindrom. U određenim otelotvorenjima, MSD je bolest hrskavice, kao što je neoplazma hrskavice, osteohondritis, osteohondrodisplazija, Kašin-Bekova bolest ili Leri-Veilova dishondrosteoza. U određenim otelotvornjima, MSD je hernija, kao što je hernija intervertebralnog diska. U određenim otelotvorenjima, MSD je bolest zglobova, kao što su artralgija, artritis (npr. giht (npr., Keli-Sigmilerov sindrom, Leš-Nijanov sindrom), Lajmska bolest, osteoartritis, psorijatični artritis, reaktivni artritis, reumatska groznica, reumatoidni artritis, Feltijev sindrom, sinovitis, Blau sindrom, sindrom nokat-patele, spondiloartropni sindrom, reaktivni artritis, reumatoidni artritis membranska bolest, sinovitis ili Blau sindrom. U određenim otelotvorenjima, MSD je Langer-Giedionov sindrom. U određenim otelotvorenjima, MSD je bolest mišića, kao što je Bartov sindrom, mitohondrijalna encefalomiopatija, MELAS sindrom, MERRF sindrom, MNGIE sindrom, mitohondrijalna miopatija, Kerns-Sejrov sindrom, mijalgija, fibromijalgija, polimijalgija, reumatska mialgija, miom, miozitis, dermatomiozitis, neuromuskularna bolest, Kerns-Sejrov sindrom, mišićna distrofija, mijastenija, kongenitalni mijastenični sindrom, Lambert-Itonov mijastenični sindrom, mijastenija gravis, miotonija, kongenitalna miotonija, spinalna mišićna atrofija, tetanija, oftalmoplegija ili rabdomioliza. U određenim otelotvorenjima, MSD je Proteusov sindrom. U određenim otelotvorenjima, MSD je reumatska bolest, kao što je artritis (npr. giht (npr. Keli-Sigmilerov sindrom, Leš-Nijan, lajmska bolest)), osteoartritis, psorijatični artritis, reaktivni artritis, reumatska groznica, reumatoidni artritis, Feltijev sindrom, sinovitis, Blau sindrom, giht (npr. Keli-Sigmilerov sindrom, Leš-Nijanov sindrom), reumatska polimijalgija, reumatska groznica, reumatska bolest srca ili Sjogrenov sindrom. U određenim otelotvorenjima, MSD je Švarc-Jampelov sindrom. U određenim otelotvorenjima, MSD je bolest skeleta, kao što je Leri-Veilova dishondrosteoza, malformacije skeleta, Melnik-Nidlsov sindrom, pahidermoperiostoza, Rigerov sindrom, bolest kičmenog stuba, hernija intervertebralnog diska, skolioza, spina bifida, spondilitis, ankilozni spondilitis, spondiloartropatija, reaktivni artritis, spondiloepifizna displazija, kongenitalna spondiloepifizna displazija ili spondiloza.

4

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0109]

Slika 1 prikazuje sintezu OF-00, OF-01, OF-02, i OF-03.

Slika 2 prikazuje in vivo EPO ekspresiju uz primenu OF-00, OF-01, OF-02, i OF-03 za isporuku mRNK. Podaci su prikazani kao srednja vrednost standardna devijacija (n = 3).

Slike 3A-3C prikazuju podatke vezane za EPO mRNK in vivo isporuku uz primenu lipidnih nanočestica (LNP). Slika 3A: Serijska varijabilnost OF-02 LNP za mRNK isporuku in vivo. Podaci su prikazani kao srednja vrednost standardna devijacija (n = 3). Slika 3B: Krive odgovora na dozu OF-02 i cKK-E12 LNP in vivo. Podaci su prikazani kao srednja vrednost ± standardna devijacija (n = 3). Slika 3C:

Reprezentativna kriogena transmisiona elektronska mikroskopija (CTEM) OF-02 LNP

Slike 4A-4B prikazuju reprenzetativnu luminiscentnu biodistribuciju cKK-E12 LNP (slika 4A) i OF-02 LNP (slika 4B) sa mRN K luciferazom in vivo.

Slika 5 prikazuje kvantifikovane rezultate cKK-E12 i OF-02 luciferaze LNP za luminescenciju sa slika 4A-4B. Luminiscencija organa je analizirana korišćenjem IVIS sistema za snimanje (Perkin Elmer, Waltham, MA). Luminiscencija je kvantifikovana korišćenjem softvera LivingImage (Perkin Elmer) za merenje radijantnosti svakog organa u fotonima/se. Podaci su prikazani kao srednja vrednost standardna devijacija (n = 4).

Slika 6 prikazuje EPO koncentracije OF-02 u odnosu na cKK-E12 LNP u 6 i 24 h. Podaci su prikazani kao srednja vrednost ± standardna devijacija (n = 3).

Slika 7 prikazuje procenat povećanja telesne težine za cKK-E12 i OF-02 mRNK LNP-ove prijavljen kao srednja vrednost - SD (n=3) 24 sata nakon primene odgovarajuće intravenske doze kod miševa.

DETALJAN OPIS ODREĐENIH OTELOTVORENJA PRONALASKA

[0110] U ovom dokumentu su opisani inovativni alkenil supstituisani 2,5-piperazindioni i njihove primene. U jednom aspektu, navedena su jedinjenja Formule (I), i njihove soli. U drugom aspektu, navedeni su sastavi koji sadrže jedinjenje Formule (I), ili njegove soli, kao i agens i opciono ekscipijens. Za sastave je ustanovljeno da mogu efikasno da isporuče agens subjektu ili ćeliji. Jedinjenje Formule (I), koji uključuje više od jedne amino komponente koja može biti protonirana da bi se formirao pozitivno naelektrisani amonijum katjon, može se vezati za agens koji uključuje negativno naelektrisane delove da bi formirao nekovalentni kompleks. Jedinjenje Formule (I) takođe uključuje četiri (4) opciono supstituisane alkenil R<L>komponente, kao što je ovde definisano, što može pomoći jedinjenju Formule (I) i/ili kompleksu jedinjenja Formule (I) i agensa da prođu kroz ćelijsku membranu i/ili maskiraju naelektrisanje agensa koji se isporučuje. U određenim otelotvorenjima, sastav je koristan u selektivnoj isporuci agensa u određeno tkivo ili organ (npr. jetru i/ili slezinu) subjekta.

Sastavi (npr. farmaceutski sastavi) mogu takođe biti korisni u lečenju i/ili prevenciji niza bolesti, poremećaja i stanja (npr. genetske bolesti, proliferativne bolesti, hematološke bolesti, neurološke bolesti, bolesti jetre, bolesti slezine, plućne bolesti, bolna stanja, psihijatrijski poremećaji, muskuloskeletne bolesti, metabolički poremećaji, inflamatorna bolest ili autoimuna bolest) kod subjekta kome je to potrebno.

Jedinjenja

[0111] U jednom aspektu, navedena su jedinjenja Formula (I):

i njihove soli, pri čemu je svaka instanca R<L>nezavisno opciono supstituisani C6-C40alkenil; a svaka instanca R<L>sadrži samo cis dvostruke veze.

[0112] U određenim otelotvorenjima, jedinjenje Formule (I) je jedinjenje sledeće formule:

pri čemu je stereohemija svakog od četiri atoma ugljenika obeležena sa „*“ nezavisno S ili R.

[0113] U određenim otelotvorenjima, najmanje dve instance R<L>su ista grupa, npr. na primer, u određenim otelotvorenjima, dve instance, tri instance ili sve četiri instance R<L>su iste grupe. U određenim otelotvorenjima, međutim, najmanje jedna instanca R<L>se razlikuje, npr. na primer, u određenim otelotvorenjima, najmanje jedna, dve, tri ili sve četiri instance R<L>su različite grupe.

[0114] Kao što je generalno definisano u ovom dokumentu, svaka instanca R<L>je nezavisno opciono supstituisani C6-C40alkenil. U određenim otelotvorenjima, najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) instanca R<L>je nezavisno opciono supstituisani C6-30alkenil, opciono supstituisani C6-25alkenil, opciono supstituisani C6-20alkenil, opciono supstituisani C10-

25alkenil, opciono supstituisani C10-20alkenil, opciono supstituisani C10-18alkenil, opciono supstituisani C10-16alkenil, opciono supstituisani C12-30alkenil, opciono supstituisani C14-

30alkenil, opciono supstituisani C16-30alkenil, opciono supstituisani C12-18alkenil, opciono supstituisani C14-18alkenyl, opciono supstituisani C16-18alkenil, opciono supstituisani C12-

16alkenil, ili opciono supstituisani C14-16alkenil. U određenim otelotvorenjima, najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) instanca R<L>je nezavisno opciono supstituisani C12alkenil, opciono supstituisani C13alkenil, opciono supstituisani C14alkenil, opciono supstituisani C15alkenil, opciono supstituisani C16alkenil, opciono supstituisani C17alkenil, opciono supstituisani C18alkenil, opciono supstituisani C19alkenil, ili opciono supstituisani C20alkenil. U određenim otelotvorenjima, jedna ili više R<L>grupa, kako su ovde definisane, je nesupstituisana alkenil komponenta. U određenim otelotvorenjima, svaka R<L>grupa, kako su ovde definisane, je nesupstituisana alkenil komponenta.

[0115] U određenim otelotvorenjima, pronalazak se odnosu na jedinjenje Formule (I) pri čemu je najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa, grupa sledeće formule:

pri čemu je:

x ceo broj između 4 i 20, uključujući ove vrednosti;

y ceo broj između 1 i 20, uključujući ove vrednosti; i

svaka instanca R' je nezavisno vodonik, opciono supstituisani C1-6alkil, halogen, supstituisani hidroksil, supstituisani tiol i supstituisani amino;

pod uslovom da grupa ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika.

[0116] U određenim otelotvorenjima, svako R' je nezavisno izabrano iz grupe koja sadrži vodonik, nesupstituisani C1-6alkil (npr. -CH3) haloalkil (npr. -CF3), i halogen (npr. -F). U određenim otelotvorenjima, svako R' je nezavisno izabrano iz grupe koja se sastoji od vodonika i halogena (npr. -F). U određenim otelotvorenjima, svako R' je vodonik.

[0117] U određenim otelotvorenjima, x je 4, 5, 6, 7 ili 8. U određenim otelotvorenjima, y je 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10. U određenim otelotvorenjima, x je 6. U određenim otelotvorenjima, y je 7.

[0118] Na primer, u određenim otelotvorenjima, u kojima najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa sadrži samo 1 dvostruku vezu, najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa je grupa sledeće formule:

[0119] U određenim otelotvorenjima, u kojima najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa sadrži samo 2 dvostruke veze, alkenil R<L>grupa je opciono supstituisani -(C4-

10alkilen)-(C2alkenilen)-(C1-3alkilen)-(C2alkenilen)-(C1-20alkil) pod uslovom da R<L>ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika (drugim rečima, broj atoma ugljenika unutar linearnog lanca ugljenika). U određenim otelotvorenjima, alkenil R<L>grupa je -(C4-10n-alkilen)-(C2alkenilen)-(C1-3n-alkilen)-(C2alkenilen)-(C1-20n-alkil), pod uslovom da R<L>ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika. U određenim otelotvorenjima, alkenil R<L>grupa je opciono supstituisana -(C4-10alkilen)-(cis-C2alkenilen)-(C1-3alkilen)-(cis-C2alkenilen)-(C1-20alkil) komponenta, pod uslovom da R<L>ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika. U određenim otelotvorenjima, alkenil R<L>grupa je opciono supstituisana -(C4-10n-alkilen)-(cis-C2alkenilen)-(C1-3n-alkilen)-(cis-C2alkenilen)-(C1-20n-alkil) komponenta, pod uslovom da R<L>ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika. U određenim otelotvorenjima, R<L>ne sadrži više od 30 linearnih atoma ugljenika. U određenim otelotvorenjima, R<L>sadrži između 6 do 40, 10 do 40, 10 do 30 ili 10 do 20 linearnih atoma ugljenika, uključujući i ove vrednosti.

[0120] Na primer, u određenim otelotvorenjima, u kojima najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa sadrži samo 2 dvostruke veze, najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa je grupa sledeće formule:

pri čemu je:

x ceo broj između 4 i 20, uključujući ove vrednosti;

y ceo broj između 1 i 20, uključujući ove vrednosti;

z1 je 1, 2 ili 3;

i

pod uslovom da grupa ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika.

[0121] U određenim otelotvorenjima, svako R' je nezavisno izabrano iz grupe koja sadrži vodonik, nesupstituisani C1-6alkil (npr. -CH3) haloalkil (npr. -CF3), i halogen (npr. -F). U određenim otelotvorenjima, svako R' je nezavisno izabrano iz grupe koja se sastoji od vodonika i halogena (npr. -F). U određenim otelotvorenjima, svako R' je vodonik.

[0122] U određenim otelotvorenjima, x je 4, 5, 6, 7 ili 8. U određenim otelotvorenjima, y je 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10. U određenim otelotvorenjima, z1 je 1 ili 2. U određenim otelotvorenjima, x je 6. U određenim otelotvorenjima, y je 4. U određenim otelotvorenjima, z1 je 1.

[0123] Na primer, u određenim otelotvorenjima, u kojima najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa sadrži samo 2 dvostruke veze, najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa je grupa sledeće formule:

[0124] U određenim otelotvorenjima, u kojima najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa sadrži samo 3 dvostruke veze, alkenil R<L>grupa je opciono supstituisana -(C4-10alkilen)-(C2alkenilen)-(C1-3alkilen)-(C2alkenilen)-(C1-3alkilen)-(C2alkenilen)-(C1-20alkil) komponenta, pod uslovom da R<L>ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika (drugim rečima, broj atoma ugljenika unutar linearnog lanca ugljenika). U određenim otelotvorenjima, alkenil R<L>grupa je -(C4-10n-alkilen)-(C2alkenilen)-(C1-3n-alkilen)-(C2alkenilen)-(C1-3nalkilen)-(C2alkenilen)-(C1-20n-alkil), pod uslovom da R<L>ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika. U određenim otelotvorenjima, alkenil R<L>grupa je opciono supstituisana -(C4-

10alkilen)-(cis-C2alkenilen)-(C1-3alkilen)-(cis-C2alkenilen)-(C1-3alkilen)-(cis-C2alkenilen)-(C1-

20alkil) komponenta, pod uslovom da R<L>ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika. U određenim otelotvorenjima, alkenil R<L>grupa je opciono supstituisana -(C4-10n-alkilen)-(cis-C2alkenilen)-(C1-3n-alkilen)-(cis-C2alkenilen)-(C1-3n-alkilen)-(cis-C2alkenilen)-(C1-20nalkil) komponenta, pod uslovom da R<L>ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika. U određenim otelotvorenjima, R<L>ne sadrži više od 30 linearnih atoma ugljenika. U određenim otelotvorenjima, R<L>sadrži između 6 do 40, 10 do 40, 10 do 30 ili 10 do 20 linearnih atoma ugljenika, uključujući i ove vrednosti.

[0125] Na primer, u određenim otelotvorenjima, u kojima najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa sadrži samo 3 dvostruke veze, najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa je grupa sledeće formule:

pri čemu je:

x ceo broj između 4 i 20, uključujući ove vrednosti;

y ceo broj između 1 i 20, uključujući ove vrednosti;

svaka instanca z1 i z2 je nezavisno 1, 2 ili 3;

i

pod uslovom da grupa ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika.

1

[0126] U određenim otelotvorenjima, svako R' je nezavisno izabrano iz grupe koja sadrži vodonik, nesupstituisani C1-6alkil (npr. -CH3) haloalkil (npr. -CF3), i halogen (npr. -F). U određenim otelotvorenjima, svako R' je nezavisno izabrano iz grupe koja se sastoji od vodonika i halogena (npr. -F). U određenim otelotvorenjima, svako R' je vodonik.

[0127] U određenim otelotvorenjima, x je 4, 5, 6, 7 ili 8. U određenim otelotvorenjima, y je 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10. U određenim otelotvorenjima, z1 je 1 ili 2. U određenim otelotvorenjima, z2 je 1 ili 2. U određenim otelotvorenjima, x je 6. U određenim otelotvorenjima, y je 1. U određenim otelotvorenjima, z1 je 1. U određenim otelotvorenjima, z2 je 1.

[0128] Na primer, u određenim otelotvorenjima, u kojima najmanje jedna (npr. svaka) alkenil R<L>grupa sadrži samo 3 dvostruke veze, najmanje jedna (npr. jedna, dve, tri, ili svaka) alkenil R<L>grupa je grupa sledeće formule:

[0129] Primeri jedinjenja Formule (I) uključuju:

(OF-00), pri čemu je svako R<L>grupa sledeće formule:

i

(OF-03), pri čemu je svako R<L>grupa sledeće formule:

2

Sastavi

[0130] Ovde je obezbeđen sastavi koji se sastoje od jedinjenja Formula (I) ili njegove soli, i agensa. U određenim otelotvorenjima, sastavi su farmaceutski sastavi. U određenim otelotvorenjima, sastavi su predviđeni za nemedicinske primene. U određenim otelotvorenjima, sastavi su kozmetički sastavi. U određenim otelotvorenjima, sastav su dijetetski sastavi. U određenim otelotvorenjima, sastav su nutraceutski sastavi. U određenim otelotvorenjima, sastav se sastoji od jedinjenja Formula (I), ili njegove soli, i opciono ekscipijensa. U određenim otelotvorenjima, sastav se sastoji od jedinjenja Formula (I), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i opciono farmaceutski prihvatljivog ekscipijensa.

[0131] Sastavi, kao što je opisano u ovom dokumentu, se sastoje od jednog ili više agenasa (npr., farmaceutski agens, dijagnostički agens i/ili polinukleotid). Agens u sastavu može da formira kompleks sa jedinjenjem Formula (I) ili njegovom solju. Agensi i kompleksi su detaljnije opisani ovde. U određenim otelotvorenjima, sastav je koristan za isporuku agensa subjektu kome je potreban. U određenim otelotvorenjima, sastav je koristan za isporuku efektivne količine agensa subjektu. U određenim otelotvorenjima, agens u sastavu kovalentno vezan za jedinjenje Formula (I) ili njegovu so. U određenim otelotvorenjima, agens nije u sastavu kovalentno vezan za jedinjenje Formula (I) ili njegovu so.

[0132] Sastavi koje sadrže agens mogu poboljšati ili povećati isporuku agensa subjektu ili ćeliji. U određenim otelotvorenjima, sastavi povećavaju isporuku agensa do ciljnog tkiva subjekta. U određenim otelotvorenjima, sastavi selektivno isporučuju agens u ciljno tkivo (npr., sastavi isporučuju više agensa u ciljno tkivo nego u neciljano tkivo). U određenim otelotvorenjima, sastavi povećavaju isporuku agensa u jetru subjekta. U određenim otelotvorenjima, sastavi povećavaju isporuku agensa u slezinu subjekta. U određenim otelotvorenjima, sastavi selektivno isporučuju agens u jetru, pluća i/ili slezinu subjekta.

[0133] Isporuka agensa se može okarakterisati na različite načine, kao što su izloženost, koncentracija i biološka dostupnost agensa. Izloženost agensu kod subjekta može da se definiše kao površina ispod krive (AUC) koncentracije agensa u subjektu ili ćeliji nakon primene ili doziranja. U određenim otelotvorenjima, izloženost opisana u ovom dokumentu predstavlja izloženost agensu u ciljnom tkivu (npr., jetri i/ili slezini) subjekta. Generalno, povećanje izloženosti se može izračunati tako što će se izračunati razlika u AUC izmerenim kod inventivnog sastava i kontrolnog sastava u subjektu ili ćeliji, i deljenjem dobijene razlike sa izloženošću kontrolnog sastava. Izloženost agensu može da se meri u odgovarajućem životinjskom modelu. Koncentracija agensa i, kada je prikladno, njegovih metabolita u subjektu ili ćeliji se meri kao funkcija vremena nakon primene.

[0134] U određenim otelotvorenjima, koncentracija opisana u ovom dokumentu predstavlja koncentraciju agensu u ciljnom tkivu (npr., jetri i/ili slezini) subjekta. Koncentracija agensa i, kada je prikladno, njegovih metabolita u subjektu ili ćeliji može da se meri kao funkcija vremena in vivo korišćenjem odgovarajućeg životinjskog modela. Jedan metod određivanja koncentracije agensa uključuje seciranje tkiva ili organa subjekta. Koncentracija agensa u subjektu ili ćeliji može da se odrediti pomoću HPLC ili LC/MS analize.

[0135] U nekim otelotvorenjima, isporuka agensa se povećava zbog prisustva jedinjenja Formule (I) ili njegove soli u sastavu. U nekim otelotvorenjima, isporuka agensa se povećava usled prisustva kompleksa formiranog između jedinjenja Formule (I) ili njegove soli i agensa u sastavu. U nekim otelotvorenjima, sastavi povećavaju isporuku agensa za najmanje oko 10%, najmanje oko 20%, najmanje oko 30%, najmanje oko 40%, najmanje oko 50%, najmanje oko 100%, na najmanje oko 2 puta, najmanje oko 3 puta, najmanje oko 10 puta, najmanje oko 30 puta, najmanje oko 100 puta, najmanje oko 300 puta, ili najmanje oko 1000 puta. U određenim otelotvorenjima, sastavi povećavaju isporuku agensa za manje od oko 1000 puta, manje od oko 300 puta, manje od oko 100 puta, manje od oko 30 puta, manje od oko 10 puta, manje od oko 3 puta, manje od oko 2 puta, manje od oko 100%, manje od oko 50%, manje od oko 30%, manje od oko 20%, ili manje od oko 10%. Moguće su i kombinacije gore navedenih opsega (npr. povećanje od najmanje oko 100% i manje od oko 10 puta). Ostali opsezi su takođe u okviru pronalaska. U određenim otelotvorenjima, jedinjenje formule (I) ili njegova so je prisutno u sastavu u dovoljnoj količini da poveća isporuku agensa za količinu opisanu u ovom dokumentu u poređenju sa isporukom agensa kada se primenjuje u njegovom odsustvu.

4

[0136] Sastavi mogu da isporuče agens selektivno u tkivo ili organ subjekta. U određenim otelotvorenjima, tkivo ili organ u koji se agens selektivno isporučuje je ciljno tkivo. U određenim otelotvorenjima, sastavi isporučuju najmanje oko 10%, najmanje oko 20%, najmanje oko 30%, najmanje oko 40%, najmanje oko 50%, najmanje oko 70%, najmanje oko 100%, na najmanje oko 3 puta, najmanje oko 10 puta, najmanje oko 30 puta, najmanje oko 100 puta, najmanje oko 300 puta, ili najmanje oko 1000 puta više količine agensa u ciljno tkivo nego u neciljano tkivo. Količina agensa se može meriti na osnovu izloženosti, koncentracije i/ili biološke dostupnosti agensa u tkivu ili organu kao što je opisano u ovom dokumentu. U određenim otelotvorenjima, sastavi isporučuju najviše oko 1000 puta, najviše oko 300 puta, najviše oko 100 puta, najviše oko 30 puta, najviše oko 10 puta, najviše oko 3 puta, pri najviše oko 100%, najviše oko 70%, najviše oko 50%, najviše oko 40%, najviše oko 30%, najviše oko 20%, ili najviše oko 10% više količine agensa u ciljno tkivo nego u neciljano tkivo. Kombinacije gornjih opsega (npr. najmanje oko 100% i najviše oko 10 puta) su takođe u okviru ovog pronalaska. U određenim otelotvorenjima, ciljno tkivo je jetra. U određenim otelotvorenjima, ciljno tkivo je slezina. U određenim otelotvorenjima, ciljno tkivo su pluća.

[0137] Sastavi (npr. farmaceutski sastavi) koje uključuju jedan ili više agenasa (npr. farmaceutskih agenasa) mogu biti korisni u lečenju i/ili prevenciji bolesti, poremećaja ili stanja. U određenim otelotvorenjima, bolesti, poremećaj ili stanje je genetska bolest, proliferativna bolest, hematološka bolest, neurološka bolest, bolest jetre, bolest slezine, bolest pluća, bolno stanje, psihijatrijska bolest, muskuloskeletalna bolest, metabolička bolest, inflamatorna bolest ili autoimuna bolest. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni u genskoj terapiji. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju genetske bolesti. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju proliferativne bolesti. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju karcinoma. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju benigne neoplazme. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju patološke angiogeneze. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju inflamatorne bolesti. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju autoimune bolesti. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju hematološke bolesti. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju neurološke bolesti. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju bolesti jetre. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju bolesti pluća. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju bolesti slezine. U određenim otelotvorenjima, sastavi su korisni za lečenje i/ili prevenciju karcinoma jetre, hiperholesterolemije, refraktorne anemije, porodične amiloidne neuropatije ili hemofilije.

[0138] Agensi se u sastavu mogu obezbediti u efikasnoj količini. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je terapeutski efikasna količina. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je profilaktički efikasna količina. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju bolesti. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje bolesti kao što je npr. genetska bolest, proliferativna bolest, hematološka bolest, neurološka bolest, bolest jetre, bolest slezine, bolest pluća, bolno stanje, psihijatrijska bolest, muskuloskeletalna bolest, metabolički poremećaj, inflamatorna bolest ili autoimuna bolest. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju genetske bolesti. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili proliferativne bolesti. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju karcinoma. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju benigne neoplazme. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju patološke angiogeneze. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju inflamatorne bolesti. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju autoimune bolesti. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju hematološke bolesti. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju neurološke bolesti. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju bolesti jetre. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju bolesti pluća. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju bolesti slezine. U određenim otelotvorenjima, efikasna količina je količina efikasna za lečenje i/ili prevenciju karcinoma jetre, hiperholesterolemije, refraktorne anemije, porodične amiloidne neuropatije ili hemofilije.

[0139] Efikasna količina agensa može da varira od oko 0,001 mg/kg do oko 1000 mg/kg u jednoj ili više doza primene tokom jednog ili nekoliko dana (u zavisnosti od načina primene). U određenim otelotvorenjima, efikasna količina po dozi varira od oko 0,001 mg/kg do oko 1000 mg/kg, od oko 0,01 mg/kg do oko 750 mg/kg, od oko 0,1 mg/kg do oko 500 mg/kg, od oko 1,0 mg/kg do oko 250 mg/kg, i od oko 10,0 mg/kg do oko 150 mg/kg.

[0140] U određenim otelotvorenjima, sastavi su u obliku čestica. U određenim otelotvorenjima, čestica je nanočestica ili mikročestica. U određenim otelotvorenjima, sastavi su u obliku lipozoma ili micela. Podrazumeva se da, u određenim otelotvorenjima, ovde opisane čestice, miceli ili lipozomi nastaju kao rezultat međusobnog sjedinjavanja komponenti sastava. U određenim otelotvorenjima, česticu, micelu ili lipozom inkapsulira agens. Agens koje treba da isporuči čestica, micela ili lipozom može biti u obliku gasa, tečnosti ili čvrste supstance. Sastavi mogu dalje uključivati ili biti kombinovani sa polimerima (sintetičkim ili prirodnim), surfaktantima, holesterolom, ugljenim hidratima, proteinima, lipidima, lipidoidima, itd. da bi se formirale čestice. Ove čestice se dalje mogu kombinovati sa ekscipijensom da bi se formirali sastavi. Čestice, miceli i lipozomi su detaljnije opisani ovde.

[0141] Sastavi koji su ovde opisani (npr., farmaceutski sastavi) mogu biti pripremljeni bilo kojim postupkom poznatim u struci (npr. farmakološki). Generalno, takve metode pripreme obuhvataju korake povezivanja jedinjenja sa agensom opisanim u ovom dokumentu (tj., „aktivnim sastojkom“), opciono sa nosačem ili ekscipijensom, i/ili jednim ili više drugih pomoćnih sastojaka, a zatim, ako je potrebno i/ili poželjno, oblikovanje i/ili pakovanje proizvoda u željenu jedinicu koja sadrži jednu ili više doza.

[0142] Sastavi se mogu pripremiti, upakovati i/ili prodavati na veliko, kao pojedinačna jedinična doza, i/ili kao više pojedinačnih jediničnih doza. Kako se ovde koristi, „jedinična doza“ je diskretna količina sastava koja sadrži unapred određenu količinu aktivnog sastojka. Količina aktivnog sastojka je generalno jednaka dozi aktivnog sastojka koja bi se primenila na subjektu i/ili pogodnom delu takve doze kao što je, na primer, polovina ili jedna trećina takve doze.

[0143] Relativne količine aktivnog sastojka, ekscipijensa (npr. farmaceutski ili kozmetički prihvatljivog ekscipijensa) i/ili bilo kojih dodatnih sastojaka u sastavu će varirati, u zavisnosti od identiteta, veličine i/ili stanja subjekta koji se tretira i dalje u zavisnosti od načina na koji će se sastav primeniti. Sastav može da sadrži između 0,1% i 100% (w/w) aktivnog sastojka.

[0144] Ekscipijensi koji se koriste u proizvodnji obezbeđenih sastava uključuju inertne razblaživače, sredstva za disperziju i/ili granulaciju, površinski aktivne agense i/ili emulgatore, agense za dezintegraciju, vezivne agense, konzervanse, puferske agense, agense za lubrikaciju i/ili ulja. Ekscipijensi kao što su kakao puter i voskovi za supozitorije, sredstva za bojenje, sredstva za oblaganje, zaslađivači, arome i mirisi takođe mogu biti prisutni u sastavu.

[0145] Primeri razblaživača uključuju kalcijum karbonat, natrijum karbonat, kalcijum fosfat, dikalcijum fosfat, kalcijum sulfat, kalcijum hidrogen fosfat, natrijum fosfat laktozu, saharozu, celulozu, mikrokristalnu celulozu, kaolin, kaolin, manitol, sorbitol, inozitol, natrijum hlorid, suvi skrob, kukuruzni skrob, šećer u prahu i njihove smeše.

[0146] Primeri agensa za granulaciju i/ili dispergovanje uključuju krompirov skrob, kukuruzni skrob, skrob tapioke, natrijum skrob glikolat, gline, alginsku kiselinu, guar gumu, pulpu citrusa, agar, bentonit, celulozu i proizvode od drveta, prirodni sunđer, katjonske izmenjivačke smole, kalcijum karbonat, silikati, natrijum karbonat, umreženi poli(vinilpirolidon) (krospovidon), natrijum karboksimetil skrob (natrijum skrob glikolat), karboksimetil celulozu, umreženu natrijum karboksimetil celulozu (kroskarmeloza), metilcelulozu, preželatinizovani skrob (skob 1500), mikrokristalni skrob, skrob nerastvorljiv u vodi, kalcijum karboksimetil celulozu, magnezijum aluminijum silikat (Veegum), natrijum lauril sulfat, kvaternarni amonijum, i njihove smeše.

[0147] Primeri površinski aktivnih agenasa i/ili emulgatora uključuju prirodne emulgatore (npr. bagrem, agar, alginska kiselina, natrijum alginat, tragakant, hondruks, holesterol, ksantan, pektin, želatin, žumance, kazein, vunenu mast, holesterol i lecitin), koloidne gline (npr. bentonit (aluminijum silikat) i Veegum (magnezijum aluminijum silikat)), derivate aminokiselina dugog lanca, alkohole visoke molekulske težine (npr. stearil alkohol, cetil alkohol, oleil alkohol, triacetin monostearat, etilen glikol distearat, gliceril monostearat i propilen glikol monostearat, polivinil alkohol), karbomere (npr. karboksi polimetilen, poliakrilnu kiselinu, polimer akrilne kiseline i karboksivinil polimer), karagenan, derivate celuloze (npr., natrijum karboksimetil celulozu, celulozu u prahu, hidroksimetil celulozu, hidroksipropil celulozu, hidroksipropil metilcelulozu, metilcelulozu), estre sorbitan masnih kiselina(npr., polioksietilen sorbitan monolaurat (Tween<®>20), polioksietilen sorbitan (Tween<®>60), polioksietilen sorbitan monooleat (Tween<®>80), sorbitan monopalmitat (Span<®>40), sorbitan monostearat (Span<®>60),sorbitan tristearat (Span<®>65),gliceril monooleat, sorbitan monooleat (Span<®>80), polioksietilen estri (npr. polioksietilen monostearat (Myrj<®>45), polioksietilen hidrogenizovano ricinusovo ulje, polietoksilovano ricinusovo ulje, polioksimetilen stearat i Solutol<®>), estri saharoze masnih kiselina, estri polietilen glikola masnih kiselina (npr.,Cremophor<®>), polioksietilen etri, (npr. polioksietilen lauril etar (Brij<®>30)), poli(vinil-pirolidon), dietilen glikol monolaurat, trietanolamin oleat, natrijum oleat, kalijum oleat, etil oleat, oleinska kiselina, etil laurat, natrijum lauril sulfat, Pluronic<®>F-68, Poloxamer P-188, cetrimonijum bromid, cetilpiridinijum hlorid, benzalkonijum hlorid, dokusat natrijum, i/ili njihove smeše.

[0148] Primeri vezivnih agenasa uključuju skrob (npr. kukuruzni skrob i skrobnu pastu), želatin, šećere (npr. saharozu, glukozu, dekstrozu, dekstrin, melasu, laktozu, laktitol, manitol, itd.), prirodne i sintetičke gume (npr. bagrem, natrijum alginat, ekstrakt irske mahovine, panvar guma, gati guma, sluz isapol ljuske, karboksimetilceluloza, metilceluloza, etilceluloza, hidroksietilceluloza, hidroksipropil celuloza, hidroksipropil metilcelulozu, mikrokristalnu celulozu, celulozni acetat, poli(vinil-pirolidon), magnezijum aluminijum silikat (Veegum<®>), i aribogalaktan), alginate, polietilen oksid, polietilen glikol, neorganske kalcijumove soli, silicijumsku kiselinu, polimetakrilate, voskove, vodu, alkohol i/ili njihove smeše.

[0149] Primeri konzervansa uključuju antioksidante, helirajuće agense, antimikrobne konzervanse, antifungalne konzervanse, antiprotozojske konzervanse, alkoholne konzervanse, kisele konzervanse i druge konzervanse. U određenim otelotvorenjima, konzervans je antioksidans. U drugim otelotvorenjima, konzervans je helacioni agens.

[0150] Primeri antioksidansa uključuju alfa tokoferol, askorbinsku kiselinu, akobil palmitat, butilovani hidroksianizol, butilovani hidroksitoluen, monotioglicerol, kalijum metabisulfit, propionsku kiselinu, propil galat, natrijum askorbat, natrijum bisulfit, natrijum sulfit i natrijum metabisulfit.

[0151] Primeri helacionih agenasa uključuju etilendiamintetrasirćetnu kiselinu (EDTA) i njene soli i hidrate (npr., natrijum edetat, dinatrijum edetat, trinatrijum edetat, kalcijum dinatrijum edetat, dikalijum edetat i slično), limunsku kiselinu i njene soli i hidrate (npr., monohidrat limunske kiseline), fumarnu kiselinu i njene soli i hidrate, jabučnu kiselinu i njene soli i hidrate, fosfornu kiselinu i njene soli i hidrate, i vinsku kiselinu i soli i hidrate. Primeri antimikrobnih konzervansa uključuju benzalkonijum hlorid, benzetonijum hlorid, benzil alkohol, bronopol, cetrimid, cetilpiridinijum hlorid, hlorheksidin, hlorobutanol, hlorokrezol, hloroksilenol, krezol, etil alkohol, glicerin, heksetidin, imidureu, fenol, fenoksietanol, feniletil alkohol, fenil živa nitrat, propilen glikol i timerosal.

[0152] Primeri antifungalnih konzervansa uključuju butil paraben, metil paraben, etil paraben, propil paraben, benzojevu kiselinu, hidroksibenzojevu kiselinu, kalijum benzoat, kalijum sorbat, natrijum benzoat, natrijum propionat i sorbinsku kiselinu.

[0153] Primeri alkoholnih konzervansa uključuju etanol, polietilen glikol, fenol, fenolna jedinjenja, bisfenol, hlorobutanol, hidroksibenzoat i feniletil alkohol.

[0154] Primeri kiselih konzervansa uključuju vitamin A, vitamin C, vitamin E, betakaroten, limunsku kiselinu, sirćetnu kiselinu, dehidrosirćetnu kiselinu, askorbinsku kiselinu, sorbinsku kiselinu i fitinsku kiselinu.

[0155] Ostali konzervansi uključuju tokoferol, tokoferol acetat, detroksim mezilat, cetrimid, butilovani hidroksianizol (BHA), butilovani hidroksitoluen (BHT), etilendiamin, natrijum lauril sulfat (SLS), natrijum lauril etar sulfat (SLES), natrijum bisulfit sulfit, natrijum bisulfit, kalijum metabisulfit, Glydant<®>Plus, Phenonip<®>, metilparaben, Germall<®>115, Germaben<®>II, Neolone<®>, Kathon<®>, i Euxyl<®>

[0156] Primeri puferskih agenasa uključuju rastvore citratnog pufera, rastvore acetatnog pufera, rastvore fosfatnog pufera, amonijum hlorid, kalcijum karbonat, kalcijum hlorid, kalcijum citrat, kalcijum glubionat, kalcijum gluceptat, kalcijum glukonat, D-glukonsku kiselinu, kalcijum glicerofosfat, kalcijum laktat, propansku kiselinu, kalcijum levulinat, pentansku kiselinu, dvobazni kalcijum fosfat, fosfornu kiselinu, trobazni kalcijum fosfat, kalcijum hidroksid fosfat, kalijum acetat, kalijum hlorid, kalijum glukonat, smeše kalijuma, dvobazni kalijum fosfat, monobazni kalijum fosfat, smeše kalijum fosfata, natrijum acetat, natrijum bikarbonat, natrijum hlorid, natrijum citrat, natrijum laktat, dvobazni natrijum fosfat, monobazni natrijum fosfat, natrijum fosfat, smeše natrijum fosfata, trometamin, magnezijum hidroksid, aluminijum hidroksid, alginsku kiselinu, vodu bez pirogena, izotonični fiziološki rastvor, Ringerov rastvor, etil alkohol i njihove smeše.

[0157] Primeri agensa za lubrikaciju uključuju magnezijum stearat, kalcijum stearat, stearinsku kiselinu, silicijum dioksid, talk, slad, gliceril behanat, hidrogenizovana biljna ulja, polietilen glikol, natrijum benzoat, natrijum acetat, natrijum hlorid, leucin, magnezijum lauril sulfat, natrijum lauril sulfat i njihove smeše.

[0158] Primeri prirodnih ulja uključuju badem, koštice kajsije, avokado, babasu, bergamot, seme crne ribizle, borač, crvenu kleku, kamilicu, repicu, kim, karnaubu, ricinus, cimet, kakao puter, kokos, jetru bakalara, kafu, kukuruz, seme pamuka, emu, eukaliptus, noćurak, ribu, laneno seme, geraniol, tikvu, seme grožđa, lešnik, izop, izopropil miristat, jojobu, kukui orah, lavandin, lavandu, limun, litsea cubeba, orah makademije, slez, seme manga, seme livadske pene, minku, muškatni oraščić, maslinu, narandžu, hrapavu narandžu, palmu, jezgro palme, koštice breskve, breskve mak, seme bundeve, seme repice, pirinčane mekinje, ruzmarin, šafran, sandalovinu, šakvanu, satureju, morsku krkavinu, susam, ši puter, silikon, soju, suncokret, čaj, čičak, cubaki, vetiver, orah i ulja pšeničnih klica. Primeri sintetičkih ulja uključuju, ali nisu ograničeni na, butil stearat, kapril triglicerid, kaprični triglicerid, ciklometikon, dietil sebakat, dimetikon 360, izopropil miristat, mineralno ulje, oktildodekanol, oleil alkohol, silikonsko ulje i njihove smeše.

[0159] Dodatno, sastav može dalje da sadrži apolipoprotein. Prethodne studije su izvestile da je apolipoprotein E (ApoE) bio u stanju da poboljša preuzimanje u ćeliju i utišavanje gena za određene vrste materijala. Vidi, npr, Akinc, A. et al., Targeted delivery of RNAi therapeutics with endogenous and exogenous ligand-based mechanisms. Mol Ther.18(7): p.1357-64. U određenim otelotvorenjima, apolipoprotein je ApoA, ApoB, ApoC, ApoE ili ApoH, ili njihova izoforma.

[0160] Tečni oblici doza za oralnu i parenteralnu primenu uključuju emulzije, mikroemulzije, rastvore, suspenzije, sirupe i eliksire. U određenim otelotvorenjima, emulzije, mikroemulzije, rastvori, suspenzije, sirupi i eliksiri su kozmetički prihvatljive emulzije, mikroemulzije, rastvori, suspenzije, sirupi i eliksiri. Pored aktivnih sastojaka, tečni oblici doza mogu da sadrže inertne razblaživače koji se obično koriste u struci, kao što su, na primer, voda ili drugi rastvarači, agensi za rastvaranje i emulgatori kao što su etil alkohol, izopropil alkohol, etil karbonat, etil acetat, benzil alkohol, benzil benzoat, propilen glikol, 1,3-butilen glikol, dimetilformamid, ulja (npr. seme pamuka, kikirikija, kukuruza, klice, maslinovo, ricinusovo i

1

susamovo ulje), glicerol, tetrahidrofurfuril alkohol, polietilen glikole i estre masnih kiselina sorbitana, i njihove smeše. Pored inertnih razblaživača, oralni sastavi mogu uključivati pomoćne supstance kao što su agensi za vlaženje, agensi za emulgovanje i suspendovanje, zaslađivači, arome i agensi za miris. U određenim otelotvorenjima za parenteralnu primenu, koriste se agensi za rastvaranje kao što su Cremophor<®>, alkoholi, ulja, modifikovana ulja, glikoli, polisorbati, ciklodekstrini, polimeri i njihove smeše.

[0161] Preparati za injekcije, na primer, sterilne injektabilne vodene ili uljne suspenzije mogu se formulisati u skladu sa poznatim stanjem struke korišćenjem odgovarajućih agenasa za dispergovanje ili vlaženje i agenasa za suspendovanje. Sterilni preparat za injekcije može biti sterilni rastvor za injekcije, suspenzija ili emulzija u netoksičnom parenteralno prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču, na primer, kao rastvor u 1,3-butandiolu. Među prihvatljivim nosačima i rastvaračima koji se mogu koristiti su voda, Ringerov rastvor, U.S.P. i izotonični rastvor natrijum hlorida. Pored toga, sterilna, fiksna ulja se uobičajeno koriste kao rastvarač ili medijum za suspendovanje. U tu svrhu može se koristiti bilo koje neutralno fiksno ulje uključujući sintetičke mono- ili di-gliceride. Pored toga, masne kiseline kao što je oleinska kiselina se koriste u pripremi injekcija.

[0162] Formulacije za injekcije mogu se sterilisati, na primer, filtracijom kroz filter koji zadržava bakterije, ili ugradnjom agenasa za sterilizaciju u obliku sterilnih čvrstih sastava koji se mogu rastvoriti ili dispergovati u sterilnoj vodi ili drugom sterilnom medijumu za injekcije pre korišćenja.

[0163] Da bi se produžio efekat aktivnog sastojka, često je poželjno da se uspori njegova apsorpcija iz subkutane ili intramuskularne injekcije. To se može postići upotrebom tečne suspenzije kristalnog ili amorfnog materijala sa slabom rastvorljivošću u vodi. Brzina apsorpcije aktivnog sastojka tada zavisi od brzine njegovog rastvaranja, što zauzvrat može zavisiti od veličine kristala i kristalnog oblika. Alternativno, odložena apsorpcija parenteralno primenjenog aktivnog sastojka može se postići rastvaranjem ili suspendovanjem sastava u uljnom nosaču.

[0164] Sastavi za rektalnu ili vaginalnu primenu su tipično supozitorije koje se mogu pripremiti sa odgovarajućim neiritirajućim ekscipijensima ili nosačima kao što su kakao puter, polietilen glikol ili vosak za supozitorije koji su čvrsti na sobnoj temperaturi, ali tečni

2

na telesnoj temperaturi i stoga se tope u rektumu ili vaginalnoj šupljini i oslobađaju aktivni sastojak.

[0165] Čvrsti oblici doza za oralnu primenu uključuju kapsule, tablete, pilule, praškove i granule. U takvim čvrstim oblicima doza, sastav je pomešan sa najmanje jednim inertnim, ekscipijensom ili nosačem (npr., farmaceutski ili kozmetički prihvatljivim ekscipijensom ili nosačem) kao što je natrijum citrat ili dikalcijum fosfat i/ili (a) filerima ili ekstenderima kao što su skrobovi, laktoza, saharoza, glukoza, manitol i silicijumska kiselina, (b) vezivima kao što su, na primer, karboksimetilceluloza, alginati, želatin, polivinilpirolidin saharoza i bagrem, (c) ovlaživačima kao što je glicerol, (d) agensima za dezintegraciju kao što su agar, kalcijum karbonat, skrob iz krompira ili tapioke, alginska kiselina, određeni silikati i natrijum karbonat, (e) agensima za usporavanje rastvaranja kao što je parafin, (f) akceleratorima apsorpcije kao što su jedinjenja kvarternog amonijuma, (g) sredstvima za vlaženje kao što su, na primer, cetil alkohol i glicerol monostearat, (h) apsorbentima kao što su kaolin i bentonit glina, i (i) mazivima kao što su talk, kalcijum stearat, magnezijum stearat, čvrsti polietilen glikoli, natrijum lauril sulfat i njihove smeše. U slučaju kapsula, tableta i pilula, oblik doze može uključivati pufersko sredstvo.

[0166] Čvrsti sastavi sličnog tipa mogu se koristiti kao fileri u mekim i tvrdo punjenim želatinskim kapsulama korišćenjem ekscipijenata kao što su laktoza ili mlečni šećer, kao i polietilen glikoli visoke molekularne težine i slično. Čvrsti oblici doza u obliku tableta, dražeja, kapsula, pilula i granula mogu se pripremiti sa premazima i omotačima kao što su enterički premazi i drugi premazi koji su dobro poznati u farmakološkoj struci. Oni mogu opciono da sadrže agense za opacifikaciju koji mogu samo osloboditi aktivni sastojak(e), a poželjno, u određenom delu intestinalnog trakta, opciono, na odložen način. Primeri inkapsuliranih sastava koji se mogu koristiti uključuju polimerne supstance i voskove. Čvrsti sastavi sličnog tipa mogu se koristiti kao fileri u mekim i tvrdo punjenim želatinskim kapsulama korišćenjem ekscipijenata kao što su laktoza ili mlečni šećer, kao i polietilen glikoli visoke molekularne težine i slično.

[0167] Sastav može biti u mikro-kapsuliranom obliku sa jednim ili više ekscipijenata kao što je gore navedeno. Čvrsti oblici doza u obliku tableta, dražeja, kapsula, pilula i granula mogu se pripremiti sa premazima i omotačima kao što su enterički premazi, premazi koji kontrolišu otpuštanje i drugi premazi koji su dobro poznati u farmakološkoj struci. U takvim čvrstim oblicima doze, sastav se može pomešati sa najmanje jednim inertnim razblaživačem kao što je saharoza, laktoza ili skrob. Takvi oblici doza mogu da sadrže, kao što je uobičajena praksa, dodatne supstance osim inertnih razblaživača, npr., lubrikante za tabletiranje i druga pomoćna sredstva za tabletiranje kao što je magnezijum stearat i mikrokristalna celuloza. U slučaju kapsula, tableta i pilula, oblik doze može uključivati puferski agens. Oni mogu opciono da sadrže agense za opacifikaciju i mogu biti sastava koji oslobađa aktivni sastojak(e), a poželjno, u određenom delu intestinalnog trakta, opciono, na odložen način.

[0168] Oblici doza za topikalnu i/ili transdermalnu primenu sastava mogu uključivati masti, paste, kreme, losione, gelove, praškove, rastvore, sprejeve, inhalante i/ili flastere. Generalno, sastav se meša u sterilnim uslovima sa nosačem ili ekscipijensom i/ili bilo kojim potrebnim konzervansima i/ili puferima po potrebi. Pored toga, razmatra se upotreba transdermalnih flastera, koji često imaju dodatnu prednost obezbeđivanja kontrolisane isporuke aktivnog sastojka u telo. Takvi oblici doza se mogu pripremiti, na primer, dispergovanjem sastava u odgovarajućem medijumu. Alternativno ili dodatno, brzina se može kontrolisati bilo obezbeđivanjem membrane koja kontroliše brzinu i/ili dispergovanjem sastava u polimernoj matrici i/ili gelu.

[0169] Pogodni uređaji za upotrebu za isporuku intradermalnih sastava opisanih u ovom dokumentu uključuju uređaje sa kratkim iglama kao što su oni opisani u Patentima SAD 4,886,499; 5,190,521; 5,328,483; 5,527,288; 4,270,537; 5,015,235; 5,141,496; i 5,417,662. Intradermalni sastavi se mogu primenjivati pomoću uređaja koji ograničavaju efektivnu dubinu prodiranja igle u kožu, kao što su oni opisani u PCT publikaciji WO 99/34850 i njenim funkcionalnim ekvivalentima. Alternativno ili dodatno, konvencionalni špricevi se mogu koristiti u klasičnoj Mantoux metodi intradermalne primene. Pogodni su uređaji za mlazno ubrizgavanje koji isporučuju tečne vakcine u dermis preko tečnog mlaznog injektora i/ili preko igle koja probija stratum corneum i proizvodi mlaz koji dopire do dermisa. Uređaji za mlazno ubrizgavanje su opisani, na primer, u Patentima SAD 5,480,381; 5,599,302;

5,334,144; 5,993,412; 5,649,912; 5,569,189; 5,704,911; 5,383,851; 5,893,397; 5,466,220; 5,339,163; 5,312,335; 5,503,627; 5,064,413; 5,520,639; 4,596,556; 4,790,824; 4,941,880; 4,940,460; i PCT publikacijama WO 97/37705 i VO 97/13537. Pogodni su uređaji za isporuku balističkog praha/čestica koji koriste komprimovani gas da ubrzaju agens u obliku praha kroz spoljašnje slojeve kože do dermisa.

4

[0170] Formulacije pogodne za lokalnu primenu uključuju, ali nisu ograničene na, tečne i/ili polutečne preparate kao što su linimenti, losioni, emulzije oblika ulje u vodi i/ili voda u ulju kao što su kreme, masti i/ili paste, i/ili rastvori i/ili suspenzije. Formulacije za lokalnu primenu mogu, na primer, da sadrže od oko 1% do oko 10% (w/w) aktivnog sastojka, iako koncentracija aktivnog sastojka može biti onoliko visoka koliko iznosi granica rastvorljivosti aktivnog sastojka u rastvaraču. Formulacije za topikalnu primenu mogu dalje da sadrže jedan ili više dodatnih sastojaka opisanih u ovom dokumentu.

[0171] Sastav se može pripremiti, upakovati i/ili prodavati u formulaciji pogodnoj za pulmonarnu primenu preko bukalne šupljine. Takva formulacija može da sadrži suve čestice koje čine sastav i koje imaju prečnik u opsegu od oko 0,5 do oko 7 nanometara, ili od oko 1 do oko 6 nanometara. Takvi sastavi su pogodnom obliku suvih prahova za primenu pomoću uređaja koji sadrži rezervoar za suvi prah u koji se tok propelanta može usmeriti da rasprši prah i/ili korišćenjem samohodne posude za rastvarač/prašak kao što je uređaj koji sadrži aktivni sastojak rastvoren i/ili suspendovan u propelantu niske tačke ključanja u zapečaćenoj posudi. Takvi prahovi sadrže čestice u kojima najmanje 98% čestica po težini ima prečnik veći od 0,5 nanometara i najmanje 95% čestica po broju ima prečnik manji od 7 nanometara. Alternativno, najmanje 95% čestica po težini ima prečnik veći od 1 nanometar, a najmanje 90% čestica po broju ima prečnik manji od 6 nanometara. Sastavi u obliku suvog praha mogu uključivati čvrsti fini prah za razblaživanje kao što je šećer i obezbeđuju se u pogodnom obliku jedinične doze.

[0172] Propelanti sa niskim tačkama ključanja generalno uključuju tečne propelante koja imaju tačku ključanja ispod 65 °F pri atmosferskom pritisku. Generalno, propelant može činiti 50 do 99,9% (w/w) sastava, a aktivni sastojak može činiti 0,1 do 20% (w/w) sastava. Propelant može dalje da sadrži dodatne sastojke kao što su tečni nejonski i/ili čvrsti anjonski surfaktant i/ili čvrsti razblaživač (koji mogu imati veličinu čestica istog reda kao čestice koje sadrže aktivni sastojak).

[0173] Sastavi formulisani za pulmonalnu isporuku mogu da obezbede aktivni sastojak u obliku kapljica rastvora i/ili suspenzije. Takve formulacije se mogu pripremiti, upakovati i/ili prodavati kao vodeni i/ili razblaženi alkoholni rastvori i/ili suspenzije, opciono sterilne, koje sadrže aktivni sastojak, i mogu se prikladno primeniti korišćenjem bilo kog uređaja za nebulizaciju i/ili atomizaciju. Takve formulacije mogu dalje da sadrže jedan ili više dodatnih sastojaka uključujući, ali ne ograničavajući se na, aromu kao što je natrijum saharin, isparljivo ulje, puferski agens, površinski aktivni agens i/ili konzervans kao što je metil hidroksibenzoat. Kapljice koje se dobijaju ovim putem primene mogu imati prosečan prečnik u opsegu od oko 0,1 do oko 200 nanometara.

[0174] Formulacije koje su opisane u ovom dokumentu kao korisne za pulmonalnu isporuku su korisne za intranazalnu isporuku sastava. Druga formulacija pogodna za intranazalnu primenu je grubi prah koji čini sastav i ima prosečnu veličinu čestice od oko 0,2 do 500 mikrometara. Takva formulacija se primenjuje brzim udisanjem kroz nazalni prolaz iz posude sa prahom koja se drži blizu nosa.

[0175] Formulacije za nazalnu primenu mogu, na primer, sadržati od oko 0,1% (w/w) do čak 100% (w/w) aktivnog sastojka, i mogu sadržati jedan ili više dodatnih sastojaka opisanih u ovom dokumentu.

[0176] Sastav se može pripremiti, upakovati i/ili prodavati u formulaciji za bukalnu primenu. Takve formulacije mogu, na primer, biti u obliku tableta i/ili pastila napravljenih korišćenjem konvencionalnih metoda, i mogu sadržati, na primer, 0,1 do 20% (w/w) aktivnog sastojka, a ostatak sadrži oralno rastvorljiv i/ili razgradiv sastavi, opciono, jedan ili više dodatnih sastojaka opisanih u ovom dokumentu. Alternativno, formulacije za bukalnu primenu mogu da sadrže prašak i/ili aerosolizovani i/ili atomizovani rastvor i/ili suspenziju koja sadrži aktivni sastojak. Takve praškaste, aerosolizovane i/ili aerosolizovane formulacije, kada su dispergovane, mogu imati prosečnu veličinu čestica i/ili kapljica u opsegu od oko 0,1 do oko 200 nanometara, i mogu dalje da sadrže jedan ili više dodatnih sastojaka opisanih u ovom dokumentu.

[0177] Sastav se može pripremiti, upakovati i/ili prodavati u formulaciji za oftalmičku primenu. Takve formulacije mogu, na primer, biti u obliku kapi za oči uključujući, na primer, 0,1/1,0% (w/w) rastvor i/ili suspenziju aktivnog sastojka u vodenom ili uljnom tečnom nosaču ili ekscipijensu. Takve kapi mogu dalje da sadrže puferske agense, soli i/ili jedan ili više drugih dodatnih sastojaka opisanih u ovom dokumentu. Druge formulacije za oftalmičku primenu koje su korisne uključuju one koje sadrže aktivni sastojak u mikrokristalnom obliku i/ili u lipozomskom preparatu. Kapi za uši i/ili kapi za oči takođe se smatraju unutar opsega ovog pronalaska.

[0178] Iako su opisi sastava dati u ovom dokumentu uglavnom usmereni na sastave koji su pogodne za primenu na ljudima, stručnjak će razumeti da su takvi sastavi generalno pogodni za primenu na životinjama svih vrsta. Modifikovanje sastava pogodnih za primenu na ljudima kako bi se sastavi učinili pogodnim za primenu na različitim životinjama je dobro shvaćeno, a obično kvalifikovani veterinarski farmakolog može da dizajnira i/ili izvrši takvo modifikovanje uz uobičajeno eksperimentisanje.

[0179] Sastavi koji su prikazani u ovom dokumentu su tipično formulisani u obliku jedinične doze radi lakše primene i uniformnosti doziranja. Podrazumeva se, međutim, da će o ukupnoj dnevnoj upotrebi sastava odlučiti prisutni lekar u okviru razumne medicinske procene.

Specifični terapeutski efektivni nivo doze za bilo kog određenog subjekta ili organizam zavisiće od niza faktora uključujući bolest koja se leči i ozbiljnost poremećeja; aktivnost specifičnog aktivnog sastojka koji se koristi; specifičan sastav koji se koristi; starost, telesna težina, opšte zdravlje, pol i ishrana subjekta; vreme primene, način primene i brzina izlučivanja specifičnog aktivnog sastojka koji se koristi; trajanje lečenja; lekovi koji se koriste u kombinaciji ili slučajno sa specifičnim aktivnim sastojkom koji se koristi; i slični faktori dobro poznati u medicinskoj struci.

[0180] Sastavi koje su prikazani u ovom dokumentu mogu se primenjivati bilo kojim putem, uključujući enteralni (npr. oralni), parenteralni, intravenozni, intramuskularni, intraarterijski, intramedularni, intratekalni, subkutani, intraventrikularni, transdermalni, interdermalni, rektalni, intravaginalni, intraperikalalni (pomoću praha, mastima, kremama i/ili kapima), mukozalni, nazalni, bukalni, sublingvalni; intratrahealnom instilacijom, bronhijalnom instilacijom i/ili inhalacijom; i/ili kao oralni sprej, sprej za nos i/ili aerosol. Posebno razmatrani putevi su oralna primena, intravenozna primena (npr. sistemska intravenska injekcija), regionalna primena putem snabdevanja krvlju i/ili limfom, i/ili direktna primena na zahvaćeno mesto. Generalno, najprikladniji način primene zavisiće od niza faktora uključujući prirodu agensa (npr. njegovu stabilnost u okruženju gastrointestinalnog trakta) i/ili stanje subjekta (npr. da li je subjekt u stanju da toleriše oralnu primenu).

[0181] Tačna količina agensa koja je potrebna za postizanje efikasne količine variraće od subjekta do subjekta, u zavisnosti, na primer, od vrste, starosti i opšteg stanja subjekta, težine neželjenih efekata ili poremećaja, identiteta određenog agensa, način administracije i sl.

Željena doza se može isporučiti tri puta dnevno, dva puta dnevno, jednom dnevno, svaki drugi dan, svaki treći dan, svake nedelje, svake dve nedelje, svake tri nedelje ili svake četiri nedelje. U određenim otelotvorenjima, željena doza se može primeniti korišćenjem višestrukih administracija (npr. dve, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest ili više administracija).

[0182] U određenim otelotvorenjima, efikasna količina agensa za administraciju jednom ili više puta dnevno odraslom čoveku od 70 kg može da sadrži oko 0,0001 mg do oko 3000 mg, oko 0,0001 mg do oko 2000 mg, oko 0,0001 mg do oko 1000 mg, oko 0,001 mg do oko 1000 mg, oko 0,01 mg do oko 1000 mg, oko 0,1 mg do oko 1000 mg, oko 1 mg do oko 1000 mg, oko 1 mg do oko 100 mg, oko 10 mg do oko 1000 mg, ili oko 100 mg do oko 1000 mg agensa po obliku jedinične doze.

[0183] U određenim otelotvorenjima, agensi opisani u ovom dokumentu mogu biti u dozama dovoljnim da isporuče od oko 0,001 mg/kg do oko 100 mg/kg, od oko 0,01 mg/kg do oko 50 mg/kg, poželjno od oko 0,1 mg/kg do oko 40 mg/kg, poželjno od oko 0,5 mg/kg do oko 30 mg/kg, od oko 0,01 mg/kg do oko 10 mg/kg, od oko 0,1 mg/kg do oko 10 mg/kg, a poželjnije od oko 1 mg/kg do oko 25 mg/kg telesne težine subjekta dnevno, jedan ili više puta dnevno, da bi se dobio željeni terapeutski i/ili profilaktički efekat.

[0184] Ceniće se da rasponi doza koji su opisani u ovom dokumentu pruže smernice za primenu datih sastava odrasloj osobi. Količinu koja se administrira, na primer, detetu ili adolescentu može da odredi lekar ili osoba koja je vešta u ovoj struci i može biti niža ili ista kao ona koja se administrira odrasloj osobi.

[0185] Sastavi opisani u ovom dokumentu mogu dalje da uključuju hidrofilni polimer (npr., polietilen glikol (PEG)). Sastavi koje su opisani u ovom dokumentu mogu dalje da uključuju lipid (npr. steroid, supstituisani ili nesupstituisani holesterol ili materijal koji sadrži polietilen glikol (PEG)). U određenim otelotvorenjima, lipid uključen u sastave je triglicerid, diglicerid, PEGilovani lipid, fosfolipid (npr. 1,2-distearoil-sn-glicero-3-fosfoholin (DSPC)), steroid, supstituisani ili nesupstituisani holesterol, apolipoprotein ili njihovu kombinaciju. U određenim otelotvorenjima, sastavi uključuju dve komponente izabrane iz grupe koju čine sledeće komponente: hidrofilni polimer, triglicerid, diglicerid, PEGilovani lipid, fosfolipid, steroid, supstituisani ili nesupstituisani holesterol i apolipoprotein. U određenim otelotvorenjima, sastavi uključuju tri komponente izabrane iz grupe koju čine sledeće komponente: hidrofilni polimer, triglicerid, diglicerid, PEGilovani lipid, fosfolipid, steroid, supstituisani ili nesupstituisani holesterol i apolipoprotein. U određenim otelotvorenjima, sastavi uključuju najmanje četiri komponente izabrane iz grupe koju čine sledeće komponente: hidrofilni polimer, triglicerid, diglicerid, PEGilovani lipid, fosfolipid, steroid, supstituisani ili nesupstituisani holesterol i apolipoprotein. U određenim otelotvorenjima, satavi uključuju hidrofilni polimer, fosfolipid, steroid i supstituisani ili nesupstituisani holesterol. U određenim otelotvorenjima, sastavi uključuju PEG, DSPC i supstituisani ili nesupstituisani holesterol.

[0186] Sastavi mogu uključivati holesterol, lipid (npr. PEGilovani lipid, fosfolipid, lipid holesterola) i apolipoprotein, pored jedinjenja Formule (I) i agensa koji je opisan u ovom dokumentu.

[0187] Primeri fosfolipida uključuju, ali nisu ograničeni na, 1,2-distearoil-sn-glicero-3-fosfoholin (DSPC), dioleoilfosfatidilholin (DOPC), dipalmitoilfosfatidilholin (DPPC), dioleoilfosfatidilglicerol (DOPG), dipalmitoilfosfatidilglicerol (DPPG), dioleoilfosfatidiletanolamin (DOPE), palmitoiloleoilfosfatidilholin (POPC), palmitoiloleoilfosfatidiletanolamin (POPE), dioleoil-fosfatidiletanolamin 4-(N-maleimidometil)-cikloheksan-1-karboksilat (DOPE-mal), dipalmitoil fosfatidil etanolamin (DPPE), dimirstoilfosfoetanolamin (DMPE), distearoil-fosfatidil-etanolamin (DSPE), 16-O-monometil PE, 16-O-dimetil PE i 18-1-trans PE, 1-stearoil-2-oleoil-fosfatidietanolamin (SOPE).

[0188] Primeri lipida holesterola uključuju, ali nisu ograničeni na, PEGilovani holesterol i DC-Chol (N,N-dimetil-N-etilkarboksamidoholesterol).

[0189] Primeri PEGilovanih lipida uključuju, ali nisu ograničeni na, PEGilovani holesterol, 1,2-dimirstoil-sn-glicero-3-fosfoetanolamin-N-[metoksi(polietilenglikol)-2000] (C14-PEG 2000, Avantiil), N-oktanoil-sfingozin-1-[sukcinil(metoksi polietilen glikol)-2000] i dimirstoilglicerol (DMG)-PEG-2K. U nekim otelotvorenjima, jedan ili više PEGilovanih lipida uključuje lanac poli(etilen) glikola dužine do 5 kDa kovalentno vezan za lipid sa alkil lancem(ima) dužine C6-C20.

[0190] U određenim otelotvorenjima, sastavi uključuju dve ili više komponenti izabranih iz grupe koja se sastoji od sledećih komponenti: PEGilovani lipid, fosfolipid, holesterol, lipid holesterola i apolipoprotein. U određenim otelotvorenjima, sastavi uključuju fosfolipid, holesterol i PEGilovani lipid. U određenim otelotvorenjima, sastavi uključuju 1,2-distearoilsn-glicero-3-fosfoholin (DSPC), holesterol i C14-PEG-2000.

[0191] Sastavi opisani u ovom dokumentu mogu biti korisni u drugim primenama, npr, u nemedicinskim primenama. Nutraceutski sastavi opisani u ovom dokumentu mogu biti korisni u isporuci efikasne količine nutraceutika, npr. dijetetskog suplementa, subjektu kome je to potrebno. Kozmetički sastavi opisani u ovom dokumentu mogu biti formulisani kao krema, mast, balzam, pasta, film ili tečnost, itd., i mogu biti korisni u primeni za šminku, proizvode za kosu i materijale koji se koriste za ličnu higijenu, itd. Sastavi opisani u ovom dokumentu mogu biti korisni za druge nemedicinske primene, npr. kao što su emulzije, emulgatori ili premazi, na primer korisne kao komponenta hrane, za gašenje požara, za dezinfekciju površina, za čišćenje ulja i/ili kao rasuti materijal.

Agensi

[0192] Agensi koji se isporučuju pomoću sistema (npr. farmaceutskih sastava) opisanih u ovom dokumentu mogu biti (npr. terapeutski ili profilaktički), dijagnostički, kozmetički ili nutricionistički agensi. Bilo koje hemijsko jedinjenje koje se administrira subjektu može biti isporučeno korišćenjem kompleksa, pikočestica, nanočestica, mikročestica, micela ili lipozoma, koji su opisani u ovom dokumentu. Agens može biti organski molekul, neorganski molekul, nukleinska kiselina, protein, peptid, polinukleotid, agens za ciljanje, izotopski obeleženo hemijsko jedinjenje, vakcina, imunološki agens ili agens koristan u bioprocesiranju (npr., unutarćelijska proizvodnja proteina, kao što je bioprocesiranje komercijalno korisne hemikalije ili goriva u ćeliji). Na primer, intracelularna isporuka agensa može biti korisna kod bioprocesiranja održavanjem zdravlja i/ili rasta ćelije, npr., u proizvodnji proteina. Bilo koje hemijsko jedinjenje koje se administrira subjektu ili dolazi u kontakt sa ćelijom može biti isporučeno subjektu ili ćeliji korišćenjem sastava.

[0193] Primeri agensa koji mogu biti uključeni u sastav opisan u ovom dokumentu uključuju, ali nisu ograničeni na, male molekule, organometalna jedinjenja, polinukleotide, proteine, peptide, ugljene hidrate, monosaharide, oligosaharide, polisaharide, nukleoproteine, mukoproteine, lipoproteine, male molekule povezane sa proteinima, glikoproteine, steroide, nukleotide, oligonukleotide,antisens oligonukleotide, lipide, hormone, vitamine, ćelije, metale, agense za targetiranje, izotopski obeležena hemijska jedinjenja, lekove (npr. jedinjenja odobrena za ljudsku ili veterinarsku upotrebu od strane Uprave za hranu i lekove SAD kako je predviđeno Kodeksom federalnih propisa), vakcine, imunološka sredstva, agense korisne u bioprocesiranju i njihove smeše. Agensi za targetiranje su detaljnije opisani u ovom dokumentu. U određenim otelotvorenjima, agensi su nutraceutski agensi. U određenim otelotvorenjima, agensi su farmaceutski agensi (npr. terapeutski ili profilaktički agens). U određenim otelotvorenjima, agens je antibiotik (npr., antibakterijski, antivirusni ili antigljivični agens), anestetik, steroidni agens, antiproliferativni agens, antiinflamatorni agens, anti-angeneozni agens , anti-neoplastični agens, anti-kancerogeni agens, anti-dijabetski agens, antigen, vakcina, antitelo, dekongestiv, anti-hipertenziv, sedativ, agens za kontrolu rađanja, agens za progestaciju, anti-holinergik, analgetik, imunosupresiv, antidepresiv, antipsihotik, b -adrenergički blokator, diuretik, kardiovaskularni aktivni agens, vazoaktivni agens, nesteroidni, nutritivni agens, antialergijski agens ili agens za ublažavanje bolova. Vakcine mogu da sadrže izolovane proteine ili peptide, inaktivirane organizme i viruse, mrtve organizme i viruse, genetski izmenjene organizme ili viruse i ćelijske ekstrakte. Terapeutski i profilaktički agensi mogu se kombinovati sa interleukinima, interferonom, citokinima i adjuvansima kao što su toksin kolere, stipsa i Frojndov adjuvans, itd.

[0194] U određenim otelotvorenjima, agens koji se isporučuje ili koristi u sastavu opisanom u ovom dokumentu je polinukleotid. U određenim otelotvorenjima, agens je plazmidna DNK (pDNK). U određenim otelotvorenjima, agens je jednolančana DNK (ssDNK), dvolančana DNK (dsDNK), genomska DNK (gDNK), komplementarna DNK (cDNK), antisens DNK, hloroplastna DNK (ctDNA ili cpDNK), mikrosatelitska DNK, mitohondrijska DNK (mtDNK ili mDNK), kinetoplastna DNK (kDNK), provirus, lizogen, repetitivna DNK, satelitska DNK ili virusna DNK. U određenim otelotvorenjima, agens je RNK. U određenim otelotvorenjima, agens je mala interferirajuća RNK (siRNK). U određenim otelotvorenjima, agens je informaciona RNK (mRNK). U određenim realizacijama, agens je jednolančanua RNK (ssRNK), dvolančana RNK (dsRNK), mala interferirajuća RNK (siRNK), prekursor informacione RNK (pre-mRNK), mala RNK sa strukturom ukosnice ili kratka RNK sa strukturom ukosnice (shRNK), mikroRNK (miRNK), vodeća RNK (gRNK), transferna RNK (tRNK), antisens RNK (asRNK), heterogena nuklearna RNK (hnRNK), kodirajuća RNK, nekodirajuća RNK (ncRNK), duga nekodirajuć RNK (duga ncRNK ili lncRNK), satelitska

1

RNK, virusna satelitska RNK, RNK čestica za prepoznavanje signala, mala citoplazmatska RNK, mala nuklearna RNK (snRNK), ribozomalna RNK (rRNK), RNK sa interakcijom sa Piwi (piRNK), poliinozinska kiselina, ribozim, fleksizim, mala nukleolarna RNK (snoRNK), splajsovana vodeća RNK, virusna RNK i virusna satelitska RNK. U određenim otelozvorenjima, agens je RNK koja vrši interferenciju RNK (RNKi). Fenomen RNKi se razmatra detaljnije, na primer, u sledećim referencama: Elbashir et al., 2001, Genes Dev., 15:188; Fire et al., 1998, Nature, 391:806; Tabara et al., 1999, Cell, 99:123; Hammond et al., Nature, 2000, 404:293; Zamore et al., 2000, Cell, 101:25; Chakraborty, 2007, Curr. Drug Targets, 8:469; and Morris and Rossi, 2006, Gene Ther., 13:553. U određenim otelotvorenjima, nakon isporuke RNK u subjekat, tkivo ili ćeliju, RNK je u stanju da ometa ekspresiju specifičnog gena u subjektu, tkivu ili ćeliji. U određenim otelotvorenjima, agens je pDNK, siRNK, mRNK ili njihova kombinacija.

[0195] U određenim otelotvorenjima, polinukleotid može biti obezbeđen kao antisens agens ili RNKi. Vidi, npr., Fire et al., Nature 391:806-811, 1998. Antisens terapija podrazumeva, npr., administraciju ili in situ obezbeđivanje jednolančanih ili dvolančanih polinukleotida, ili njihovih derivata, koji se specifično hibridizuju, npr., vezuju, u ćelijskim uslovima, sa ćelijskom mRNK i/ili genomskom DNK, ili njihovim mutantima, tako da inhibira ekspresiju kodiranog proteina, npr., inhibiranjem transkripcije i/ili translacije. Vidi, npr., Crooke, „Molecular mechanisms of action of antisense drugs,“ Biochim. Biophys. Acta 1489(1):31-44, 1999; Crooke, „Evaluating the mechanism of action of anti-proliferative antisense drugs,“ Antisense Nucleic AcidDrugDev.10(2):123-126, discussion 127, 2000; Methods in Enzymology volumes 313-314, 1999. Vezivanje može biti uobičajenom komplementarnošću parova baza, ili, na primer, u slučaju vezivanja za DNK duplekse, kroz specifične interakcije u glavnom žlebu dvostruke spirale (tj., formiranje trostrukog heliksa). Vidi, npr., Chan et al., J. Mol. Med.75(4):267-282, 1997.

[0196] U nekim otelotvorenjima, pDNK, siRNK, dsRNK, shRNK, miRNK, mRNK, tRNK, asRNK i/ili RNKi se mogu dizajnirati i/ili predvideti korišćenjem jednog ili više od velikog broja dostupnih algoritama. Da bismo pružili samo nekoliko primera, sledeći resursi se mogu koristiti za dizajniranje i/ili predviđanje polinukleotida: algoritmi koji se nalaze naAlnylum Online; Dharmacon Online; OligoEngine Online; Molecula Online; Ambion Online;

BioPredsi Online; RNAi Web Online; Chang Bioscience Online; Invitrogen Online;

LentiWeb Online GenScript Online; Protocol Online; Reynolds et al., 2004, Nat. Biotechnol.,

2

22:326; Naito et al., 2006, Nucleic Acids Res., 34:W448; Li et al., 2007, RNA, 13:1765; Yiu et al., 2005, Bioinformatics, 21:144; and Jia et al., 2006, BMC Bioinformatics, 7: 271.

[0197] Polinukleotid uključen u sastav može biti bilo koje veličine ili sekvence, i može biti jednolančani ili dvolančani. U određenim otelotvorenjima, polinukleotid uključuje najmanje oko 30, najmanje oko 100, najmanje oko 300, najmanje oko 1.000, najmanje oko 3.000, ili najmanje oko 10.000 parova baza. U određenim otelotvorenjima, polinukleotid uključuje manje od oko 10.000, manje od oko 3.000, manje od oko 1.000, manje od oko 300, manje od oko 100, ili manje od oko 30 parova baza. Kombinacije prethodno navedenih opsega (npr. najmanje oko 100 i manje od oko 1.000) su takođe unutar obima pronalaska. Polinukleotid se može obezbediti na bilo koji način poznat u struci. U određenim otelotvorenjima, polinukleotid je konstruisan korišćenjem rekombinantnih tehnika. Vidi, enpr., Ausubel et al., Current Protocols in Molecular Biology (John Wiley & Sons, Inc., New York, 1999);

Molecular Cloning: A Laboratory Manual, 2nd Ed., ed. by Sambrook, Fritsch, and Maniatis (Cold Spring Harbor Laboratory Press: 1989). Polinukleotid se takođe može dobiti iz prirodnih izvora i prečistiti od kontaminirajućih komponenti koje se uobičajeno nalaze u prirodi. Polinukleotid se takođe može hemijski sintetizovati u laboratoriji. U određenim otelotvorenjima, polinukleotid se sintetiše korišćenjem standardne hemije čvrste stanja. Polinukleotid može biti izolovan i/ili prečišćen. U određenim otelotvorenjima, polinukleotid je suštinski bez nečistoća. U određenim otelotvorenjima, polinukleotid je najmanje oko 50%, najmanje oko 60%, najmanje oko 70%, najmanje oko 80%, najmanje oko 90%, najmanje oko 95%, ili najmanje oko 99% bez nečistoća.

[0198] Polinukleotid može biti modifikovan fizičkim, hemijskim i/ili biološkim sredstvima. Modifikacije uključuju metilaciju, fosforilaciju i zatvaranje kraja, itd. U određenim otelotvorenjima, modifikacije dovode do povećane stabilnosti polinukleotida.

[0199] Gde god se polinukleotid koristi u sastavu, derivat polinukleotida se takođe može koristiti. Ovi derivati uključuju proizvode koji su rezultat modifikacija polinukleotida u baznim komponentama, šećernim komponentama i/ili fosfatnim komponentama polinukleotida. Modifikovane bazne komponente uključuju, ali nisu ograničene na, 2-aminoadenozin, 2-tiotimidin, inozin, pirolo-pirimidin, 3-metil adenozin, 5-metilcitidin, C5-bromuridin, C5-fluoruridin, C5-joduridin-, C5-propinil uridin, C5-propinil-citidin, C5-metilcitidin, 7-deazaadenozin, 7-deazaguanozin, 8-oksoadenozin, 8-oksogvanozin, O(6)metilgvanin i 2-tiocitidin. Modifikovane šećerne komponente uključuju, ali nisu ograničene na, 2'-fluororibozu, ribozu, 2'-deoksiribozu, 3'-azido-2',3'-dideoksiribozu, 2',3'-dideoksiribozu, arabinozu (2'- epimer riboze), aciklične šećere i heksoze. Nukleozidi mogu biti povezani drugim vezama osim fosfodiestarske veze koja se nalazi u prirodnim DNK i RNK. Modifikovane veze uključuju, ali nisu ograničene na, fosforotioatne i 5'-N-fosforamiditne veze. Kombinacije različitih modifikacija mogu se koristiti u jednom polinukleotidu. Ovi modifikovani polinukleotidi se mogu obezbediti na bilo koji način poznat u struci; međutim, kao što će proceniti stručnjaci iz ove oblasti, modifikovani polinukleotidi mogu biti pripremljeni korišćenjem sintetičke hemije in vitro.

[0200] Polinukleotid opisani u ovom dokumentu može biti u bilo kom obliku, kao što je kružni plazmid, linearizovani plazmid, kozmid, virusni genom, modifikovani virusni genom i veštački hromozom.

[0201] Polinukleotid opisani u ovom dokuentu može biti bilo koje sekvence. U određenim otelotvorenjima, polinukleotid kodira protein ili peptid. Kodirani protein može biti enzim, strukturni protein, receptor, rastvorljivi receptor, jonski kanal, aktivni (npr. farmaceutski aktivan) protein, citokin, interleukin, antitelo, fragment antitela, antigen, faktor koagulacije, albumin, faktor rasta, hormon i insulin, itd. Polinukleotid može takođe da sadrži regulatorne regione za kontrolu ekspresije gena. Ovi regulatorni regioni mogu da obuhvataju, ali nisu ograničeni na, promotere, elemente pojačivača, elemente represora, TATA kutije, ribozomska mesta vezivanja i mesta za zaustavljanje transkripcije, itd. U određenim otelotvorenjima, polinukleotid nije namenjen za kodiranje proteina. Na primer, polinukleotid se može koristiti za ispravljanje greške u genomu ćelije koja se transfektuje.

[0202] U određenim otelotvorenjima, polinukleotid opisan u ovom dokumentu sadrži sekvencu koja kodira antigenski peptid ili protein. Sastav koji sadrži polinukleotid može biti isporučen subjektu da izazove imunološki odgovor dovoljan da smanji mogućnost naknadne infekcije i/ili umanji simptome povezane sa takvom infekcijom. Polinukleotid ovih vakcina može se kombinovati sa interleukinima, interferonom, citokinima i/ili adjuvansima koji su opisani u ovom dokumentu.

[0203] Antigeni protein ili peptidi kodirani polinukleotidom mogu biti izvedeni iz bakterijskih organizama, kao npr. Streptococccus pneumoniae, Haemophilus influenzae,

4

Staphylococcus aureus, Streptococcus pyrogenes, Corynebacterium diphtheriae, Listeria monocytogenes, Bacillus anthracis, Clostridium tetani, Clostridium botulinum, Clostridium perfringens, Neisseria meningitidis, Neisseria gonorrhoeae, Streptococcus mutans, Pseudomonas aeruginosa, Salmonella typhi, Haemophilus parainfluenzae, Bordetella pertussis, Francisella tularensis, Yersinia pestis, Vibrio cholerae, Legionella pneumophila, Mycobacterium tuberculosis, Mycobacterium leprae, Treponema pallidum, Leptospirosis interrogans, Borrelia burgdorferi, i Camphylobacter jejuni; od virusa, kao što su virus malih boginja, virus gripa A, virus gripa B, respiratorni sincicijski virus, virus parainfluence, virus malih boginja, HIV virus, virus varičela-zoster, virus herpes simpleksa 1, virus herpes simpleksa 2, citomegalovirus, Epstein-Barr virus, rotavirus, rinovirus, adenovirus, papiloma virus, polio virus, virus zauški, virus besnila, virus rubeole, virus koksaki, virus konjskog encefalitisa, virus japanskog encefalitisa, virus žute groznice, virus groznice Rift Valley, virus hepatitisa A, virus hepatitisa B, virus hepatitisa C , virus hepatitisa D i virus hepatitisa E; i od gljivičnih, protozoa ili parazitskih organizama, kao što su Cryptococcus neoformans, Histoplasma capsulatum, Candida albicans, Candida tropicalis, Nocardia asteroides, Rickettsia ricketsii, Rickettsia typhi, Mycoplasma pneumoniae, Chlamydial psittaci, Chlamydial trachomatis, Plasmodium falciparum, Trypanosoma brucei, Entamoeba histolytica, Toxoplasma gondii, Trichomonas vaginalis, i Schistosoma mansoni.

[0204] U određenim otelotvorenjima, agens je eritropoetin (EPO), npr., rekombinantni humani eritropoetin (rhEPO). Eritropoetin je esencijalni hormon za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i može se koristiti u lečenju hematoloških bolesti, npr., anemija, kao što su anemija koja je rezultat hronične bolesti bubrega, anemija izazvana hemoterapijom kod pacijenata sa kancerom, inflamatorna bolest creva (Kronova bolest i ulcerozni kolitis) i mijelodisplazija usled lečenja karcinoma (hemoterapija i zračenje). Rekombinantni humani eritropoetini dostupni za upotrebu uključuju EPOGEN/PROCRIT (Epoetin alfa, rINN) i ARANESP (Darbepoetin alfa, rINN).

[0205] Agens opisan u ovom dokumentu može biti nekovalentno (npr., u kompleksu ili inkapsulirano) vezan za jedinjenje kao što je opisano u ovom dokumentu, ili uključen u sastav koji je opisanu ovom dokumentu. U određenim otelotvorenjima, nakon isporuke agensa u ćeliju, agens je u stanju da ometa ekspresiju specifičnog gena u ćeliji.

[0206] U određenim otelotvorenjima, agens u sastavu koji se isporučuje subjektu kome je to potrebno može biti smeša dva ili više agenasa koji mogu biti korisni kao, npr., kombinovane terapije. Sastavi koje uključuju dva ili više agenasa mogu se administrirati da bi se postigao sinergistički efekat. U određenim otelotvorenjima, sastavi koji uključuju dva ili više agenasa mogu se administrirati da poboljšaju aktivnost i/ili biodostupnost, smanje i/ili modifikuju metabolizam, inhibiraju izlučivanje i/ili modifikuju distribuciju unutar tela subjekta, svakog pojedinačno od dva ili više agenasa. Takođe će biti cenjeno da primenjena terapija može da postigne željeni efekat za isti poremećaj, i/ili može da postigne različite efekte.

[0207] Sastavi (npr., farmaceutski sastavi) se mogu administrirati istovremeno sa, pre ili posle jednog ili više agenasa (npr. farmaceutskih agenasa). Dva ili više agenasa mogu biti korisni za lečenje i/ili prevenciju iste bolesti ili različitih bolesti opisanih u ovom dokumentu. Svaki od agenasa se može primeniti u dozi i/ili prema vremenskom rasporedu određenom za taj agens. Agensi se takođe mogu administrirati zajedno i/ili sa sastavom opisanim u ovom dokumentu u jednoj dozi ili odvojeno u različitim dozama. Posebna kombinacija koja se koristi u režimu će uzeti u obzir kompatibilnost agenasa i/ili željeni terapeutski i/ili profilaktički efekat koji treba postići. Generalno, očekuje se da se agensi koji se koriste u kombinaciji budu iskorišćeni na nivoima koji ne prelaze nivoe na kojima se koriste pojedinačno. U nekim otelotvorenjima, nivoi koji se koriste u kombinaciji biće niži od onih koji se koriste pojedinačno.

Agensi za targetiranje

[0208] S obzirom da je često poželjno ciljati određenu ćeliju, kolekciju ćelija ili tkiva, jedinjenja Formule (I) i njihovi kompleksi, lipozomi, micele i čestice (npr. mikročestice i nanočestice) mogu se modifikovati tako da uključuju komponente za targetiranje. Na primer, jedinjenje formule (I) može uključivati komponentu za targetiranje. Različiti agensi ili regioni koji ciljaju određene ćelije su poznati u struci. Vidi, npr., Cotten et al., Methods Enzym. 217:618, 1993. Agens za targetiranje može biti uključen u česticu jedinjenja formule (I) ili može biti samo na površini čestice. Agens za targetiranje može biti protein, peptid, ugljeni hidrat, glikoprotein, lipid, mali molekul ili polinukleotid, itd. Agens za targetiranje se može koristiti za targetiranje specifičnih ćelija ili tkiva, ili se može koristiti za promovisanje endocitoze ili fagocitoze čestice. Primeri agenasa za targetiranje uključuju, ali nisu ograničeni na, antitela, fragmente antitela, proteine, peptide, ugljene hidrate, receptorske ligande, sijaličnu kiselinu i aptamere, itd. Ako je agens za targetiranje uključen u celu česticu, agens za targetiranje može biti uključen u smeši koja se koristi za formiranje čestice. Ako je agens za targetiranje samo na površini čestice, agens za targetiranje može biti povezan sa (npr. kovalentnim ili nekovalentnim (npr. elektrostatičkim, hidrofobnim, vodoničnim vezama, Van der Valsovim vezama, π-π slaganjem) interakcijama) formiranim česticama korišćenjem standardnih hemijskih tehnika.

Kompleksi agensa i jedinjenja Formule (I)

[0209] Smatra se da su jedinjenja Formule (I) korisna za isporuku jednog ili više agenasa (kao što je polinukleotid (npr. DNK (npr. pDNK) ili RNK (npr. siRNK, mRNK), sintetički analozi DNK i /ili RNK, i DNK/RNK hibridi, itd.)) subjektu kom je to potrebno. Bez želje da budu vezani za neku posebnu teoriju, jedinjenja Formule (I) imaju nekoliko poželjnih svojstava koja čine sastav koji sadrži jedinjenje i agens pogodan za isporuku agensa subjektu kom je to potrebno. Poželjna svojstva uključuju: 1) sposobnost jedinjenja da stvara komplekse sa agensom koji bi inače mogao biti labilan i „zaštiti“ ga; 2) sposobnost jedinjenja da puferuje pH u endozomu ćelije subjekta; 3) sposobnost jedinjenja da deluje kao „protonski sunđer“ i izaziva endozomolizu; i 4) sposobnost jedinjenja da suštinski neutrališe negativna naelektrisanja agensa.

[0210] Jedinjenje Formule (I) i agens mogu da formiraju kompleks u sastavu kako je opisano u ovom dokumentu. Na primer, jedinjenje Formule (I) sadrži sekundarne i tercijarne amino komponente, koji mogu biti korisni u poboljšanju sposobnosti inventivnog sastava koji uključuje agens (kao što je polinukleotid) da isporuči agens subjektu (npr. ćelija subjekta) kom je to potrebno. Amino komponente, sterički ometane ili ne, mogu nekovalentno da reaguju sa polinukleotidom. Polinukleotid može biti u kontaktu sa jedinjenjem Formule (I) pod uslovima pogodnim za formiranje kompleksa. U određenim otelotvorenjima, polinukleotid se vezuje za jedinjenje Formule (I) da bi formirao kompleks kroz jednu ili više nekovalentnih interakcija opisanih u ovom dokumentu. U određenim otelotvorenjima, polinukleotid se vezuje za jedinjenje Formule (I) da bi formirao kompleks putem elektrostatičkih interakcija. Bez želje da budemo vezani nekom posebnom teorijom, jedna ili više amino komponenti jedinjenja Formule (I) mogu biti pozitivno naelektrisane, a polinukleotid (npr. monofosfatne, difosfatne i/ili trifosfatne komponente polinukleotida) može biti negativno naelektrisan, kada se jedinjenje Formule (I), ili njegov sastav, isporučuje subjektu kom je to potrebno (npr. kada se jedinjenje, ili njegov sastav, isporučuje subjektu na fiziološkkoj pH). Polinukleotid se može vezati za jedinjenje Formule (I) da bi formirao kompleks putem elektrostatičkih interakcija između negativnih naelektrisanja inventivnog jedinjenja i pozitivnih naelektrisanja polinukleotida. Značajnom neutralizacijom naelektrisanja (npr. negativnih naelektrisanja) polinukleotida, rezultujući kompleks može lakše da prođe kroz hidrofobne membrane (npr., citoplazmatske, lizozomalne, endozomalne, nuklearne) ćelije, u poređenju sa polinukleotidom čije naelektrisanje nije neutralizovano. U određenim otelotvorenjima, kompleks je suštinski neutralan. U određenim otelotvorenjima, kompleks je blago pozitivno naelektrisan. U određenim otelotvorenjima, kompleks ima pozitivan ζ-potencijal. U određenim otelotvorenjima ζ-potencijal je između 0 i 30. U određenim otelotvorenjima, nakon isporuke agensa u ćeliju subjekta kom je to potrebno, agens je u stanju da ometa ekspresiju specifičnog gena u ćeliji.

[0211] Jedinjenje Formule (I) uključuje alkenil komponente na amino komponentama.

Alkenil R<L>komponente mogu biti hidrofobne i mogu biti korisne u poboljšanju sposobnosti sastava koji sadrži agens (kao što je polinukleotid) da isporuči agens subjektu (npr. u ćeliju subjekta) kom je to potrebno. Kako se koristi u ovom dokumentu, termin „hidrofoban“ se odnosi na sposobnost alkenila R<L>da se rastvori ili pomogne u rastvaranju u mastima, uljima, lipidima i/ili nepolarnim rastvaračima (npr., heksan ili toluen). Na primer, hidrofobni alkenil komponente mogu pomoći kompleksu jedinjenja Formule (I) i polinukleotida da lakše prođe kroz ćelijske membrane, koje su takođe hidrofobne, u poređenju sa polinukleotidom, koji je tipično hidrofilan.

[0212] Polinukleotidi se mogu razgraditi hemijski i/ili enzimski (npr. nukleazama i nukleotidazama). Smatra se da interakcija jedinjenja Formule (I) sa polinukleotidom bar delimično sprečava degradaciju polinukleotida.

[0213] Jedinjenje Formule (I) može biti bar delimično obezbeđeno kao so (npr., protonirano) tako da formira kompleks sa negativno naelektrisanim agensom (npr., polinukleotidom). U određenim otelotvorenjima, kompleks formira čestice koje su korisne u isporuci agensa subjektu. U određenim otelotvorenjima, više od jednog jedinjenja Formule (I) može biti povezano sa agensom. Na primer, kompleks može uključivati 1-10, 1-100, 1-1.000, 10-1.000, 100-1.000 ili 100-10.000 jedinjenja povezanih sa agensom.

[0214] Odnos količine jedinjenja Formule (I) prema količini agensa (npr. polinukleotida) u sastavu koji uključuje jedinjenje i agens (npr. kao kompleks) može se podesiti tako da agens može biti efikasnije isporučen subjektu kom je to potrebno i/ili da se smanji toksičnost sastava. U određenim otelotvorenjima, odnos jedinjenja Formule (I), ili njegove soli, prema agensu je najmanje oko 1:1, najmanje oko 2:1, najmanje oko 5:1, najmanje oko 10:1 , najmanje oko 20:1, najmanje oko 50:1, najmanje oko 100:1, najmanje oko 200:1, ili najmanje oko 500:1 mol/mol. U određenim otelotvorenjima, odnos jedinjenja Formule (I), ili njegove soli, prema agensu je manji od oko 500:1, manji od oko 200:1, manji od oko 100:1, manji od oko 50:1 , manji od oko 20:1, manji od oko 10:1, manji od oko 5:1, manji od oko 2:1, ili manji od oko 1:1 mol/mol. Kombinacije gornjih odnosa (npr. najmanje oko 10:1 i manji od oko 100:1) su takođe unutar obima pronalaska.

[0215] Odnos količine amino komponenti jedinjenja Formule (I) prema količini fosfatnih komponenti polinukleotida (tj. odnos azot : fosfat) u sastavu koji uključuje jedinjenje i polinukleotid (npr. kao kompleks) takođe može biti podešen tako da polinukleotid može biti efikasnije isporučen subjektu kom je to potrebno i/ili da se toksičnost sastava smanji. Vidi, npr., Incani et al., Soft Matter (2010) 6:2124-2138. U određenim otelotvorenjima, odnos azot : fosfat je najmanje oko 1:1, najmanje oko 2:1, najmanje oko 5:1, najmanje oko 10:1, najmanje oko 20:1, najmanje oko 50:1, najmanje oko 100:1, najmanje oko 200:1, ili najmanje oko 500:1 mol/mol. U određenim otelotvorenjima, odnos azot : fosfat je manji od oko 500:1, manji od oko 200:1, manji od oko 100:1, manji od oko 50:1, manji od oko 20:1, manji od oko 10:1, manji od oko 5:1, manji od oko 2:1, ili manji od oko 1:1 mol/mol. Kombinacije gornjih odnosa (npr. najmanje oko 10:1 i manji od oko 100:1) su takođe unutar obima pronalaska.

Čestice

[0216] Sastav koji uključuje jedinjenje Formule (I) i agens može biti u obliku čestice. U određenim otelotvorenjima, jedinjenje Formule (I) i agens formiraju kompleks, a kompleks je u obliku čestice. U određenim otelotvorenjima, jedinjenje Formule (I) inkapsulira agens i nalazi se u obliku čestice. U određenim otelotvorenjima, jedinjenje Formule (I) je pomešano sa agensom, a smeša je u obliku čestice.

[0217] U određenim otelotvorenjima, kompleks jedinjenja Formule (I) i agensa u sastavu je u obliku čestice. U određenim otelotvorenjima, čestica je mikročestica (tj. čestica koja ima karakterističnu dimenziju manju od oko 1 milimetar i najmanje oko 1 mikrometar, pri čemu je karakteristična dimenzija čestice najmanja dimenzija poprečnog preseka čestice. U određenim otelotvorenjima, čestica je nanočestica (tj. čestica koja ima karakterističnu dimenziju manju od oko 1 mikrometar i najmanje oko 1 nanometar, gde je karakteristična dimenzija čestice najmanja dimenzija poprečnog preseka čestice). U određenim otelotvorenjima, prosečan prečnik čestice je najmanje oko 10 nm, najmanje oko 30 nm, najmanje oko 100 nm, najmanje oko 300 nm, najmanje oko 1 µm, najmanje oko 3 µm, najmanje oko 10 µm, najmanje oko 30 µm, najmanje oko 100 µm, najmanje oko 300 µm, ili najmanje oko 1 mm. U određenim otelotvorenjima, prosečni prečnik čestice je manji od oko 1 mm, manji od oko 300 µm, manji od oko 100 µm, manji od oko 30 µm manji od oko 10 µm, manji od oko 3 µm, manji od oko 1 µm, manji od oko 300 nm, manji od oko 100 nm, manji od oko 30 nm, ili manji od oko 10 nm. Kombinacije gornjih odnosa (npr. najmanje oko 100 nm i manji od oko 1 um) su takođe u okviru ovog pronalaska.

[0218] Čestice opisane u ovom dokumentu mogu uključivati dodatne materijale kao što su polimeri (npr. sintetički polimeri (npr. PEG, PLGA) i prirodni polimeri (npr. fosfolipidi)). U određenim otelotvorenjima, dodatne materijale je odobrila regulatorna agencija, kao što je FDA u SAD, za ljudsku i veterinarsku upotrebu.

[0219] Čestice se mogu pripremiti korišćenjem bilo kog postupka poznatog u struci, kao što je precipitacija, mlevenje, sušenje raspršivanjem, uparavanje rastvarača u jednostrukoj i dvostrukoj emulziji, ekstrakcija rastvaračem, fazna separacija i jednostavna i složena koacervacija. U određenim otelotvorenjima, metode pripreme čestica čine procesi dvostruke emulzije i sušenje raspršivanjem. Uslovi koji se koriste u pripremanju čestica mogu biti promenjeni da bi se dobile čestice željene veličine ili svojstva (npr. hidrofobnost, hidrofilnost, spoljna morfologija, „lepljivost“, oblik, polidisperznost, itd.). Metoda pripreme čestice i uslovi (npr. rastvarač, temperatura, koncentracija i brzina protoka vazduha, itd.) koji se koriste mogu takođe zavisiti od agensa koji se kompleksira, kapsulira ili meša, i/ili sastava matrice.

[0220] U literaturi su opisane metode razvijene za pravljenje čestica za isporuku agenasa koji su uključeni u čestice. Vidi, npr., Doubrow, M., Ed., "Microcapsules and Nanoparticles in Medicine and Pharmacy," CRC Press, Boca Raton, 1992; Mathiowitz and Langer, J.

Controlled Release 5:13-22, 1987; Mathiowitz et al., Reactive Polymers 6:275-283, 1987; Mathiowitz et al., J. Appl. Polymer Sci.35:755-774, 1988.

[0221] Ako čestice pripremljene bilo kojom od gore navedenih metoda imaju opseg veličine izvan željenog opsega, česticama se može odrediti veličina, na primer, pomoću sita. Čestice takođe mogu biti premazane. U određenim otelotvorenjima, čestice su premazane agensom za targetiranje. U određenim otelotvorenjima, čestice su premazane agensom za promenu površine. U nekim otelotvorenjima, čestice su premazane da bi se postigla poželjna svojstva površine (npr. određeni napon).

[0222] U određenim otelotvorenjima, indeks polidisperznosti (PDI, određen dinamičkim rasipanjem svetlosti) čestica opisanih u ovom dokumentu (npr. čestica uključenih u sastav opisan u ovom dokumentu) je između 0,01 i 0,9, između 0,1 i 0,9, između 0,1 i 0,7, između 0,1. i 0,5, između 0,01 i 0,4, između 0,03 i 0,4, između 0,1 i 0,4, između 0,01 i 0,3, između 0,03 i 0,3 ili između 0,1 i 0,3.

Micele i lipozomi

[0223] Sastav koji uključuje jedinjenje Formule (I) i agens može biti u obliku micela ili lipozoma. U određenim otelotvorenjima, jedinjenje Formule (I) je u obliku micela ili lipozoma. U određenim otelotvorenjima, agens je u obliku micela ili lipozoma. U određenim otelotvorenjima, jedinjenje Formule (I) i agens formiraju kompleks, a kompleks je u obliku micele ili lipozoma. U određenim otelotvorenjima, jedinjenje Formule (I) inkapsulira agens i u obliku je micele ili lipozoma. U određenim otelotvorenjima, jedinjenje Formule (I) je pomešano sa agensom, a smeša je u obliku micele ili lipozoma. Micele i lipozomi su posebno korisni u oslobađanju agensa, kao što je hidrofobni agens. Kada je micela ili lipozom kompleksiran sa (npr. inkapsulira ili prekriva) polinukleotidom, nastali kompleks se može nazvati „lipopleks“. Mnoge tehnike za dobijanje micela i lipozoma su poznate u struci, i svaka takava metoda se može koristiti za pravljenje micela i lipozoma sa svrhe navedene u ovom dokumentu.

[0224] U određenim otelotvorenjima, lipozomi se formiraju spontanim sklapanjem. U nekim otelotvorenjima, lipozomi se formiraju kada su tanki lipidni filmovi ili lipidni kolači hidrirani i naslage lipidnih kristalnih dvoslojeva postanu tečne i nabubre. Hidrirani lipidni omotači se

1

odvajaju tokom mešanja i samozatvaraju da bi formirali velike, multilamelarne vezikule (LMV). Ovo sprečava interakciju vode sa ugljovodoničnim jezgrom dvosloja na ivicama. Kada se ovi liposomi formiraju, smanjenje veličine liposoma može se modifikovati unosom zvučne energije (sonifikacija) ili mehaničke energije (ekstruzija). Vidi, npr., Walde, P.

„Preparation of Vesicles (Liposomes)“ In Encylopedia of Nanoscience and Nanotechnology; Nalwa, H. S. Ed. American Scientific Publishers: Los Angeles, 2004; Vol.9, pp.43-79; Szoka et al., „Comparative Properties and Methods of Preparation of Lipid Vesicles (Liposomes)“ Ann. Rev. Biophys. Bioeng.9:467-508, 1980. Priprema lisoma može uključivati pripremu jedinjenja Formule (I) za hidrataciju, hidrataciju jedinjenja uz mešanje i dimenzionisanje vezikula da bi se postigla homogena distribucija lipozoma. Jedinjenje Formule (I) može se prvo rastvoriti u organskom rastvaraču u posudi da bi se dobila homogena smeša. Organski rastvarač se zatim uklanja da bi se formirao film dobijen od polimera. Ovaj film dobijen od polimera se temeljno osuši da bi se uklonio zaostali organski rastvarač stavljanjem posude na vakuum pumpu tokom određenog vremenskog perioda. Hidratacija filma dobijenog od polimera se postiže dodavanjem vodenog medijuma i mešanjem smeše. Distrupcija LMV suspenzija korišćenjem zvučne energije uobičajeno proizvodi male unilamelarne vezikule (SUV) prečnika u opsegu od 15-50 nm. Ekstruzija lipida je tehnika u kojoj se suspenzija lipida/polimera provlači kroz polikarbonatni filter sa definisanom veličinom pora da bi se dobile čestice koje imaju prečnik približan veličini pora filtera koji se koristi. Ekstruzija kroz filtere sa porama od 100 nm obično daje velike, jednoslojne vezikule dobijene od polimera (LUV) sa srednjim prečnikom od 120-140 nm. U određenim otelotvorenjima, količina jedinjenja Formule (I) u lipozomu je u rasponu od oko 30 mol% do oko 80 mol%, od oko 40 mol% do oko 70 mol% ili od oko 60 mol% do oko 70 mol %. U određenim otelotvorenjima, jedinjenje Formule (I) koristi komplekse kao agens, kao što je polinukleotid. U takvim otelotvorenjima, primena lipozoma je isporuka polinukleotida.

[0225] Sledeći naučni radovi su opisali druge metode za pripremu lipozoma i micela:

Narang et al., „Cationic Lipids with Increased DNA Binding Affinity for Nonviral Gene Transfer in Dividing and Nondividing Cells,“ Bioconjugate Chem. 16:156-68, 2005; Hofland et al., „Formation of stable cationic lipid/DNA complexes for gene transfer,“ Proc. Natl. Acad. Sci. USA 93:7305-7309, July 1996; Byk et al., „Synthesis, Activity, and Structure -Activity Relationship Studies of Novel Cationic Lipids for DNA Transfer,“ J. Med. Chem.

41(2):224-235, 1998; Wu et al., „Cationic Lipid Polymerization as a Novel Approach for

2

Constructing New DNA Delivery Agents,“ Bioconjugate Chem. 12:251-57, 2001; Lukyanov et al., „Micelles from lipid derivatives of water-soluble polymers as delivery systems for poorly soluble drugs,“ Advanced Drug Delivery Reviews 56:1273-1289, 2004; Tranchant et al., „Physicochemical optimisation of plasmid delivery by cationic lipids,“ J. Gene Med. 6:S24-S35, 2004; van Balen et al., „Liposome/Water Lipophilicity: Methods, Information Content, and Pharmaceutical Applications,“ Medicinal Research Rev.24(3):299-324, 2004.

Kompleti

[0226] U ovom dokumentu se takođe razmatraju i kompleti (npr. paketi). Dati kompleti mogu da sadrže sastav koji je opisan u ovom dokumentu i posudu (npr. bočicu, ampulu, bocu, špric i/ili pakovanje za doziranje, ili druge pogodne posude). U nekim otelotvorenjima, dati kompleti mogu opciono da sadrže i drugu posudu koja sadrži ekscipijens za razblaživanje ili suspenziju sastava. U nekim otelotvorenjima, sastav koji se nalazi u prvoj posudi i sastav koji se nalazi u drugoj posudi su kombinovani da formiraju jedan oblik jedinične doze. U određenim otelotvorenjima, kompleti dalje uključuju uputstva za primenu sastava. Kompleti takođe mogu uključivati informacije koje zahteva regulatorna agencija kao što je Uprava za hranu i lekove SAD (FDA). U određenim otelotvorenjima, informacije uključene u komplete su informacije o propisivanju. U određenim otelotvorenjima, kompleti, uključujući uputstva, pružaju lečenje i/ili prevenciju bolesti opisanih u ovom dokumentu. Komplet može uključivati jedan ili više agenasa koji su opisani u ovom dokumentu kao zasebne sastave.

Metode lečenja i upotrebe

[0227] Procenjuje se da je preko 10.000 bolesti ljudi uzrokovano genetskim poremećajima, koji predstavljaju abnormalnosti u genima ili hromozomima. Vidi, npr., McClellan, J. and M.C. King, Genetic heterogeneity in human disease. Cell.141(2): p.210-7; Leachman, S.A. et al., J. Dermatol. Sci., 2008.51(3): p.151-7. Mnoge od ovih bolesti su fatalne, kao što su karcinom, teška hiperholesterolemija i porodična amiloidotska polineuropatija. Vidi, npr., Frank-Kamenetsky, M. et al., Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 2008. 105(33): p.11915-20; Coelho, T., Curr. Opin. Neurol., 1996.9(5): p.355-9. Od otkrića utišavanja genske ekspresije putem RNK interferencije (RNKi) od strane Fire i Mello (Fire, A. et al., Nature, 1998.

391(6669): p.806-11), uloženi su veliki napori ka razvoju terapeutskih aplikacija za RNKi kod ljudi. Vidi, npr, Davis, M.E., Mol. Pharm.2009. 6(3): p.659-68; Whitehead, K.A., R.

Langer, and D.G. Anderson, Nat. Rev. Drug Discovery, 2009.8(2): p.129-138; Tan, S.J. et al., Small.7(7): p.841-56; Castanotto, D. and J.J. Rossi, Nature, 2009.457(7228): p.426-33; Chen, Y. and L. Huang, Expert Opin. Drug Deliv.2008. 5(12): p.1301-11; Weinstein, S. and D. Peer, Nanotechnology. 21(23): p.232001; Fenske, D.B. and P.R. Cullis, Expert Opin. Drug Deliv.2008. 5(1): p.25-44; and Thiel, K.W. and P.H. Giangrande, Oligonucleotides, 2009. 19(3): p.209-22. Trenutno je u toku, ili je završeno, više od 20 kliničkih ispitivanja koja uključuju siRNK terapijska sredstva, koja su pokazala obećavajuće rezultate u lečenju različitih bolesti. Vidi, npr., Burnett, J.C., J.J. Rossi, and K. Tiemann, Biotechnol. J.6(9): p.

1130-46. Međutim, efikasna i bezbedna isporuka siRNK je i dalje ključni izazov u razvoju siRNK terapijskih sredstava. Vidi, npr., Juliano, R. et al., Mol. Pharm.2009. 6(3): p.686-95.

[0228] U jednom aspektu, date su metode za isporuku agensa u tkivo ili ćeliju in vitro. U određenim otelotvorenjima, date su metode za isporuku agensa u ciljno tkivo. U određenim otelotvorenjima, u ovom dokumentu su opisane metode selektivne isporuke agensa u ciljno tkivo, u poređenju sa neciljanim tkivom. U određenim otelotvorenjima, u ovom dokumentu su opisane metode selektivne isporuke agensa ciljnoj ćeliji, u poređenju sa neciljnom ćelijom.

[0229] U određenim otelotvorenjima, date su metode za isporuku polinukleotida u ćeliju. U određenim otelotvorenjima, date su metode za isporuku DNK u ćeliju. U određenim otelotvorenjima, date su metode za isporuku pDNK u ćeliju. U određenim otelotvorenjima, date su metode za isporuku RNK u ćeliju. U određenim otelotvorenjima, date su metode za isporuku siRNK u ćeliju. U određenim otelotvorenjima, date su metode za isporuku mRNK u ćeliju. U otkrivenom aspektu, koji nije zahtevan, agens se isporučuje u ćeliju subjekta.

[0230] Drugi aspekt se odnosi na metode povećanja isporuke agensa u tkivo ili ćeliju. U određenim otelotvorenjima, isporuka agensa u tkivo ili ćeliju se povećava metodom opisanom u ovom dokumentu. U određenim otelotvorenjima, isporuka agensa u tkivo ili ćeliju metodom opisanom u ovom dokumentu je povećana u poređenju sa isporukom agensa u tkivo ili ćeliju kontrolnom metodom koja ne uključuje jedinjenje Formule (I) kako je opisano u ovom dokumentu.

[0231] U drugom aspektu, obezbeđena je sastav pronalaska za upotrebu u postupcima lečenja i/ili prevencije bolesti, npr. genetske bolesti, proliferativne bolesti, hematološke bolesti, neurološke bolesti, bolesti jetre, bolesti slezine, bolesti pluća, bolnog stanja,

4

psihijatrijskog poremećaja, mišićno-skeletne bolesti, metaboličkog poremećaja, inflamatorne bolesti ili autoimune bolesti. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili sprečava inventivnim metodama je genetska bolest. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira je karcinom. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira je benigna neoplazma. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je patološka angiogeneza. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je inflamatorna bolest. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je autoimuna bolest. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je hematološka bolest npr., anemija. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je neurološka bolest. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je bolest jetre. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je bolest slezine. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je bolno stanje. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je hepatični karcinom. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je hiperholesterolemija. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je refraktorna anemija. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je porodična amiloidna neuropatija. U određenim otelotvorenjima, bolest koja se leči i/ili prevenira inventivnim metodama je hemofilija (npr., hemofilija A ili B).

[0232] U određenim otelotvorenjima, bolest je bolno stanje i, u određenim otelotvorenjima, sastav dalje uključuje analgetik. U određenim otelotvorenjima, bolno stanje je inflamatorni bol. U određenim otelotvorenjima, bolno stanje (npr., inflamatorni bol) je povezano sa inflamatornim poremećajem i/ili autoimunim poremećajem.

[0233] U ovom dokumentu su takođe obelodanjene metode genetskog inženjeringa subjekta, ali nisu deo pronalaska za koji se traži zahtev. U određenim otelotvorenjima, subjekt je genetski modifikovan da poveća rast subjekta. U određenim otelotvorenjima, subjekt je genetski modifikovan da poveća otpornost subjekta na patogene organizme i/ili mikroorganizme (npr. viruse, bakterije, gljive, protozoe i parazite). U određenim otelotvorenjima, subjekt je genetski modifikovan da poveća sposobnost subjekta da raste pod nepovoljnim uslovima (kao što su nepovoljni vremenski uslovi, npr. suvoća, neplodnost i/ili ekstremno niska ili ekstremno visoka temperatura).

[0234] U određenim otelotvorenjima, sastavi koji su opisani u ovom dokumentu administriraju se subjektu na način koji je opisan u ovom dokumentu. U određenim otelotvorenjima, metode koje su opisane u ovom dokumentu obuhvataju dovođenje u kontakt ćelije sa jedinjenjem ili sastavom na način koji je opisan u ovom dokumentu. U određenim realizacijama, metod koji ja opisan u ovom dokumentu uključuje dovođenje u kontakt tkiva sa jedinjenjem ili sastavom na način koji je opisan u ovom dokumentu.

[0235] U određenim otelotvorenjima, subjekat opisan u ovom dokumentu je čovek. U određenim otelotvorenjima, subjekat je životinja. Životinja može biti oba pola i može biti u bilo kojoj fazi razvoja. U određenim otelotvorenjima, subjekat je riba. U određenim otelotvorenjima, subjekat je sisar. U određenim otelotvorenjima, subjekat je domaća životinja, kao što je pas, mačka, krava, svinja, konj, ovca ili koza. U određenim otelotvorenjima, subjekat je životinja kućni ljubimac kao što je pas ili mačka. U određenim otelotvorenjima, subjekat je stoka kao što je krava, svinja, konj, ovca ili koza. U određenim otelotvorenjima, subjekat je životinja iz zoološkog vrta. U drugom aspektu, subjekat je istraživačka životinja kao što je glodar (npr. miš, pacov), pas, svinja ili primat koji nije čovek. U određenim otelotvorenjima, životinja je genetski modifikovana životinja. U određenim otelotvorenjima, životinja je transgena životinja. U određenim otelotvorenjima, subjekat je čovek sa bolešću koja je opisana u ovom dokumentu. U određenim otelotvorenjima, subjekat je čovek za koga se sumnja da ima opisanu bolest. U određenim otelotvorenjima, subjekat je čovek sa rizikom od razvoja bolesti opisane u ovom dokumentu. U određenim otelotvorenjima, subjekat je biljka.

[0236] Ćelija je in vitro.

[0237] U određenim otelotvorenjima, metode opisane u ovom dokumentu su metode in vivo. U određenim otelotvorenjima, metode opisane u ovom dokumentu su metode in vitro. U određenim otelotvorenjima, metode opisane u ovom dokumentu su ex vitro. Bilo koje reference u ovom dokumentu ili u bilo kom drugom delu opisa metode lečenja - npr. na in vivo ili ex vitro metode - moraju se razumeti kao upućivanje na jedinjenja, farmaceutske sastave i medikamente ovog pronalaska koji se koriste u postupku za lečenje ljudskog (ili životinjskog) tela terapijom (ili za dijagnozu).

[0238] Ovde je takođe navedena, iako nije u sklopu pronalaska za koji se podnosi patentni zahtev, metoda skrininga biblioteke jedinjenja radi identifikacije jednog ili više jedinjenja koja su korisna za primenu u metodama koje su ovde opisane. Metode skrininga biblioteke jedinjenja su korisne u identifikaciji jednog ili više jedinjenja sa željenim ili neželjenim osobinama. U određenim otelotvorenjima, željeno svojstvo je rastvorljivost u vodi, rastvorljivost pri različitim pH, sposobnost vezivanja polinukleotida, sposobnost vezivanja heparina, sposobnost vezivanja malih molekula, sposobnost vezivanja proteina, sposobnost formiranja mikročestica, sposobnost povećanja efikasnosti transfekcije, sposobnost da podrži ćelijski rast, sposobnost da podrži vezivanje ćelija, sposobnost da podrži rast tkiva, i/ili intracelularnu isporuku agensa koji je opisan u ovom dokumentu i/ili agensa u kompleksu ili spojenog da bi pomogao u bioprocesiranju. U određenim otelotvorenjima, neželjeni prosperitet je nedostatak željenog prosperiteta. Jedno ili više identifikovanih jedinjenja je korisno za lečenje i/ili prevenciju bolesti opisane u ovom dokumentu. Biblioteka jedinjenja je biblioteka jedinjenja Formule (I). Metode skrininga biblioteke uključuju obezbeđivanje najmanje dva različita jedinjenja Formule (I); i izvođenje najmanje jednog testa korišćenjem različitih jedinjenja Formule (I), da bi se identifikovalo jedno ili više jedinjenja koja su korisna u metodama koje su opisane u ovom dokumentu.

[0239] Uobičajeno, metode skrininga biblioteke jedinjenja uključuju najmanje jedan test. U određenim otelotvorenjima, test se izvodi da bi se otkrila jedna ili više karakteristika povezanih sa lečenjem i/ili prevencijom bolesti opisane u ovom dokumentu. Karakteristike mogu biti željene (npr. bolest koja se leči i/ili prevenira) ili neželjene (npr. bolest koja se ne leči ili ne prevenira). Test može biti imunološki test, kao što je test tipa sendvič, test kompetitivnog vezivanja, direktni test u jednom koraku, test u dva koraka ili blot test. Korak izvođenja najmanje jednog testa može se izvesti pomoću robota ili ručno.

Metode pripreme

[0240] Dalje su prikazane metode za dobijanje jedinjenja Formule (I) i njihovih prekursora.

[0241] U jednom aspektu, prikazana je metoda za dobijanje jedinjenja Formule (I), metoda koji obuhvata reakciju jedinjenja:

ili njegove soli, sa epoksidom formule:

da obezbedi jedinjenje Formule (I):

i njegove soli, pri čemu je svaka instanca R<L>nezavisno opciono supstituisani C6-C40alkenil; a svaka instanca R<L>sadrži samo cis dvostruke veze.

[0242] U određenim otelotvorenjima, korak reakcije obuhvata upotrebu baze, npr., organske baze kao što je NEt3. U određenim otelotvorenjima, korak reagovanja obuhvata upotrebu zračenja da bi se izvršilo spajanje epoksida sa jedinjenjem.

[0243] U drugom aspektu, prikazan je metod za pripremu epoksida formule:

pri čemu je R<L>nezavisno opciono supstituisani C6-C40alkenil; a svaka instanca R<L>sadrži samo cis dvostruke veze metoda koja se sastoji od:

(i) redukcije karboksilne kiseline formule:

na aldehid formule:

(ii) tretiranja aldehida pod uslovima alfa hlorisanja da bi se dobio hlorisani aldehid formule:

(iii) smanjenja hlorisanog aldehida da bi se dobio alkohol formule:

i

(iv) tretiranja alkohola pod pogodnim uslovima da bi se dobio epoksid formule:

[0244] U određenim otelotvorenjima, korak redukcije karboksilne kiseline obuhvata upotrebu agensa za redukciju hidrida, kao što je litijum aluminijum hidrid (LiA1H4). U određenim otelotvorenjima, korak pretvaranja aldehida u alfa-hlorovani aldehid obuhvata upotrebu agensa za hlorisanje, kao što je N-hlorosukcinimid (NCS). U određenim otelotvorenjima, korak redukcije hlorisanog aldehida da bi se dobio alkohol obuhvata upotrebu agensa za redukciju hidrida, kao što je natrijum borohidrid (NaBH4). U određenim otelotvorenjima, korak pretvaranja alkohola u epoksid obuhvata upotrebu neorganske baze, kao što je NaOH.

PRIMERI

[0245] Da bi se pronalazak opisan u ovom dokumentu mogao potpunije razumeti, navedeni su sledeći primeri. Trebalo bi razumeti da su ovi primeri samo u ilustrativne svrhe i da se ne mogu tumačiti kao ograničavanje ovog pronalaska na bilo koji način.

Alkenil amino alkohol jonizujući lipidni materijali za veoma moćnu in vivo isporuku mRNK

[0246] Terapije nukleinskim kiselinama poseduju potencijal da leče hiljade genetskih poremećaja, od kojih je mnogima teško ili nemoguće upravljati savremenim terapijskim pristupima. Na primer, uspešna isporuka kratkih interferirajućih RNK (siRNK) ćelijama, kako kod glodara, tako i kod primata koji nisu ljudi je iskorišćena da bi se utišala ekspresija gena za lečenje naslednih bolesti i karcinoma. Vidi, npr., R. Kanasty et al., Nat Mater 2013, 12, 967-977; K. A. Whitehead etal., Nature reviews. Drug discovery 2009, 8, 129-138. Kao komplementarni pristup, isporuka informacione RNK (mRNK) jedinstveno promoviše sintezu specifičnih proteina. Stoga bi njihova uspešna isporuka mogla suštinski da utiče na oblasti kao što su terapija zamenom proteina, razvoj vakcine i imunološka tolerancija gde bi selektivna ekspresija proteina in vivo mogla da leči bolest. Vidi, npr., U. Sahin et al., Nature reviews. Drug discovery 2014, 13, 759-780; L. Zangi et al., Nature biotechnology 2013, 31, 898-907.

[0247] Pre nego što se može realizovati klinička primena, moraju se prvo prevazići ozbiljna ograničenja sa isporukom mRNK ciljnim ćelijama u telu. Visoka gustina anjonskog naboja, veličina i hidrofilnost iRNK sprečava značajne nivoe pasivne difuzije mRNK kroz ćelijske membrane. Vidi, npr., M. S. Kormann et al., Nature biotechnology 2011, 29, 154-157. Da bi se zaobišlo ovo ograničenje, razvijen je niz lipidnih nanočestica (LNP) za hvatanje i

1

naknadnu isporuku nukleinskih kiselina in vivo. Vidi, enpr., R. Kanasty et al., Nat Mater 2013, 12, 967-977; K. A. Whitehead et al., Nature reviews. Drug discovery 2009, 8, 129-138. U praksi, LNP se sastoje od holesterola, fosfolipida, derivata polietilen glikola i jonizujućeg lipida. Vidi, npr., T. M. Allen et al., Advanced drug delivery reviews 2013, 65, 36-48. Dokazi u oblasti isporuke siRNK su implicirali hemijski identitet i strukturu jonizujućeg lipida u formulaciji LNP kao najvažniju komponentu za efikasnost. Shodno tome, nekoliko racionalno dizajniranih i kombinatornih hemijskih metodologija je korišćeno da bi se otkrile nove klase jonizujućih lipidnih materijala sposobnih da maksimizuju utišavanje gena pri najnižoj mogućoj dozi siRNK. Vidi, npr., S. C. Semple et al. Nature biotechnology 2010, 28, 172-176; K. T. Love et al., Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 2010, 107, 1864-1869; Y. Dong et al., Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 2014, 111, 3955-3960. Ova strategija istovremeno čuva dragoceni teret terapeutske nukleinske kiseline i takođe služi za ublažavanje svih mogućih problema sa toksičnošću samih LNP.

[0248] Principi medicinske hemije su iskorišćeni da se identifikuje i sintetiše nova klasa alkenil jonizujućih lipida koji, kada se formulišu u LNP, promovišu najviše nivoe in vivo ekspresije proteina prijavljene do sada. U skladu sa tim, takođe smo uspostavili kritične parametre strukture/funkcije unutar ove nove klase materijala koji mogu poslužiti kao sintetička baza na kojoj se mogu zasnivati buduće generacije materijala za isporuku mRNK. Konačno, rigorozno smo proučavali svojstva isporuke (tj. varijabilnost od serije do serije, ponašanje odgovora na dozu, biodistribuciju, itd.) vodeće mRNK LNP koje smo otkrili kroz našu studiju u pravcu njene kliničke primene kao sredstva za isporuku mRNK terapijskih sredstava.

[0249] Da bismo započeli našu studiju, prvo smo morali da izaberemo optimalnu nukleinsku kiselinu za isporuku in vivo. Nemodifikovana mRNK koja kodira ljudski eritropoetin (EPO) je odabrana iz dva razloga: 1) povezani protein se izlučuje direktno u krvotok omogućavajući robusnu kvantifikaciju proteina, i 2) EPO ima potencijalnu terapeutsku primenu u oblastima kao što je anemija. Vidi, npr., M. S. Kormann et al., Nature biotechnology 2011, 29, 154-157; K. Kariko et al., Molecular therapy : the journal of the American Society of Gene Therapy 2012, 20, 948-953; S. Liu et al.., Nutrition in clinical practice : official publication of the American Society for Parenteral and Enteral Nutrition 2013, 28, 120-127. Zatim smo uspostavili kritične parametre dizajna za našu novu klasu jonizujućih lipida. Dokazi iz oblasti

1 1

isporuke siRNK naglašavaju uspeh jonizujućih lipida na bazi amino alkohola. Vidi, npr., K. T. Love et al., Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 2010, 107, 1864-1869; Y. Dong et al., Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 2014, 111, 3955-3960. Međutim, koliko nam je poznato, nisu istraženi materijali na bazi amino alkohola koji uključuju cis ugljenik-ugljenik dvostruke veze (alkene) kroz svoje hidrofobne repove. Ovim putem predstavljamo četiri jedinjenja OF-00 do OF-03 kao prve članove nove klase jonizujućih lipida za isporuku nukleinske kiseline (Slika 1). OF-00 do OF-03 su sintetizovani kroz reakciju otvaranja prstena između diketopiperazina 1 i epoksi-alkena EA-00 do EA-03 respektivno. Epoksialkeni EA-00 do EA-03 obećavaju ne samo zato što su korišćeni za obezbeđivanje novih jonizujućih lipida za ovaj izveštaj, već i zato što bi mogli da posluže kao svestrani hemijski gradivni blokovi za buduće AAA materijale za isporuku nukleinske kiseline.

[0250] Jedinjenja OF-00 do OF-03 su zatim formulisana sa humanim eritropoetinom (EPO) iRNK, holesterolom, 1,2-dioleoil-sn-glicero-3-fosfoetanolaminom i C14-PEG-2000 u skladu sa prethodno optimizovanom formulacijom parametara za isporuku mRNK. Vidi, npr., A. Amirouche et al., Human molecular genetics 2013, 22, 3093-3111. Jonizujući lipid cKK-E12 formulisan je uporedo sa ovim jedinjenjima da bi se koristio kao pozitivna kontrola u našoj studiji. cKK-E12 je izabran jer je strukturno sličan jedinjenjima od OF-00 do OF-03, ali sa kraćim repovima koji ne sadrže alkene. Pored toga, cKK-E12 je sposoban da utiša ekspresiju Faktora VII kod miševa pri dozama siRNK od samo 0,002 mg/kg, i kao takav predstavlja referentni jonizujući lipid u polju isporuke nukleinske kiseline. Prečnici nanočestica, indeksi polidisperznosti i efikasnost inkapsulacije za svaku od ovih pet formulacija dati su u Tabeli 1. Koncentracije EPO u serumu su prijavljene kao srednja vrednost ± SD (n = 3) 6 sati nakon intravenske injekcije doze od 0,75 mg/kg u miševe. Efikasnost enkapsulacije, prečnik LNP i PDI su prikupljeni kao što je opisano u tekstu iznad za svaku reprezentativnu formulaciju LNP.

1 2

Tabela 1. Podaci o koncentraciji EPO i karakteristikama za LNP formulacije

Jonizujući Average Standardna Efikasnost Prečnik PDI

[0251] Svaka rezultujuća LNP napunjena mRNK je zatim ubrizgana intravenozno u dozi od 0,75 mg/kg kod C57BL/6 miševa zajedno sa fiziološkim rastvorom puferovanim fosfatom (PBS) kao negativna kontrola. Nakon šest sati, nivoi EPO u serumu su kvantifikovani (Slika 2). PBS kontrola nije pokazala značajnu proizvodnju EPO in vivo, dok je pozitivna kontrola cKK-E12 LNP promovisala koncentraciju EPO u serumu od 7050 ng/mL. Na naše zadovoljstvo, OF-02 LNP su značajno nadmašili referentne lipidne cKK-E12 LNP, promovišući približno dvostruko povećanje koncentracije EPO na 14420 ng/mL. Pored toga, OF-02 je nadmašio dva druga referentna jonizujuća lipida iz oblasti isporuke siRNK, tj.503-013 (Visi, npr, J. McClellan, M. C. King, Cell 2010, 141, 210-217; Whitehead et al., Nature Communications (2014) 5:4277) i C12-200 (K. T. Love et al., Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 2010, 107, 1864-1869). Ova dva jedinjenja su vodeća u svojim odgovarajućim jonizujućim klasama lipida akrilatnih estara i amino alkohola, i unapređuju odgovarajuće koncentracije EPO od 2836 ng/mL i 7065 ng/mL pri identičnoj dozi. Prema našim najboljim saznanjima, OF-02 LNP, stoga, predstavljaju najmoćnije sredstvo za isporuku mRNK koje je do sada prijavljeno u naučnoj literaturi.

1

[0252] OF-00, OF-01 i OF-03 LNP takođe dozvoljavaju dedukciju odnosa struktura/funkcija unutar ove nove klase AAA jonizujućih lipida. Napomenućemo dva opšta trenda strukture/funkcije koji su od interesa. Prvo, napomenućemo da samo alkeni sa cis geometrijom promovišu efikasnost in vivo - OF-00 i OF-01 se isključivo razlikuju u cis/trans geometriji svojih alkena, a samo OF-00 proizvodi značajne koncentracije EPO. Drugo, optimalni broj i postavljanje dva cis alkena po repu odgovaraju onima uočenim u optimizovanim siRNK LNP. Vidi, npr., S. C. Semple et al., Nature biotechnology 2010, 28, 172-176.

[0253] Nakon dobijanja ovih informacijama, naša pažnja se zatim pomerila sa istraživanja opštih osobina nove AAA klase jonizujućih lipida na dalje karakterisanje LNP napravljenih od našeg vodećeg materijala OF-02. Klinička translacija nosača za isporuku nukleinske kiseline delimično je zasnovana na visokoj reproduktivnosti hemijskih sastojaka i formulacije

1 4

LNP. Da bi se ovo testiralo, sintetizovane su tri nezavisne serije OF-02 i zatim formulisane u LNP. Utvrđeno je da prosečna koncentracija seruma među svim serijama iznosi 13705 ng/mL i pokazala je minimalnu varijabilnost od serije do serije (Slika 3A). Zatim je sakupljena kriva doza-odgovor pri 0,75 mg/kg, 1,5 mg/kg i 2,25 mg/kg ukupne doze EPO mRNK za OF-02 i cKK-E12 LNP (Slika 3B). OF-02 LNP su nadmašili ostale cKK-E12 otprilike 2 puta u svim ispitivanim dozama, dostižući maksimalnu koncentraciju EPO od 45354 ng/mL pri dozi od 2,25 mg/kg. Takođe, zanimljivo je primetiti da oba seta LNP promovišu proizvodnju EPO na linearni način u odnosu na dozu. Ovaj trend implicira da još nismo dostigli tačku zasićenja za intracelularnu translacionu mašineriju, što sugeriše da je proizvodnja proteina trenutno ograničena samo dozom mRNK.

[0254] Istražili smo morfologiju formulacija OF-02 korišćenjem kriogene transmisione elektronske mikroskopije (Slika 3C). Ključne strukturne karakteristike uključuju uski indeks polidisperznosti (0,130) sa prosečnim prečnikom čestica od oko 100 nm. Pored toga, bliži prikaz pojedinačne LNP opisuje višelamelarnu strukturu; sumnjamo da je EPO mRNK pozicionirana kroz LNP u naizmeničnim slojevima lipida/mRNK, kao što je pokazano za slične formulacije siRNK LNP. Koliko nam je poznato, ovo su prve slike nano-razmera LNP napunjenih mRNK koje se pominju u literaturi.

[0255] Bili smo zainteresovani da utvrdimo da li su uočene razlike u efikasnosti između ckk-E12 i OF-02 LNP posledica varijacija u biodistribuciji. mRNK koja kodira luciferazu je nezavisno formulisana sa ckk-E12 i OF-02 na isti način kao za isporuku EPO, a organi miševa su uzeti 24 sata nakon davanja injekcije. Tkiva su naknadno snimljena ex-vivo da bi se izmerila ukupna luminiscencija po organu, pokazujući da se mRNK iz oba ckk-E12 i OF-02 LNP pretežno translatira u jetru sa minimalnom translacijom u slezini i zanemarljivom translacijom u drugim organima (Slika 4A i 4B). Kvantifikacija ovih podataka takođe potvrđuje skoro identične profile biodistribucije za dve formulacije, što sugeriše da povećana efikasnost OF-02 LNP nije posledica razlike u ciljanju tkiva (Slika 5). S obzirom da je više od 4000 ljudskih bolesti uzrokovano genetskim poremećajima jetre, kao što su hemofilija A i B, OF-02 LNP predstavljaju obećavajući vehikulum za isporuku terapijskih sredstava mRNK u jetru. Vidi, npr., J. McClellan etal., Cell 2010, 142, 353-355.

[0256] Konačno, OF-02 LNP su takođe nadmašile ostale cKK-E12 za 24 sata, nezavisno od doze (Slika 6). Oštar pad koncentracije EPO kao funkcije vremena naglašava jednu od

1

mnogih uzbudljivih potencijalnih terapeutskih prednosti isporuke mRNK in vivo; za razliku od trajnih terapija zamene gena, isporuka mRNK nudi prolaznu ekspresiju proteina zavisnu od doze in vivo, svojstvo koje bi se jednog dana moglo pokazati korisnim kod raznih genetskih poremećaja. Važno je napomenuti da nije primećena smrtnost životinja pri svim ispitivanim dozama i da su miševi tretirani sa cKK-E12 i OF-02 LNP pokazali slične profile gubitka težine pri identičnim dozama (Slika 7). OF-02 LNP stoga predstavljaju sredstvo kojim se može manipulisati za in vivo proizvodnju EPO koja je unapred sposobna da premaši normalne nivoe EPO kod ljudi (40 - 250 pg/mL) u našem odabranom modelu miša. Vidi, npr., Cazzola et al., Blood 1997, 89, 4248-4267.

[0257] Ukratko, naša studija je započela stvaranjem nove klase jonizujućih lipidnih materijala za isporuku mRNK nazvanih AAA. Koliko je nama poznato, jedinjenja OF-00 do OF-03 predstavljaju prve primere ovih AAA materijala u naučnoj literaturi, i nadamo se da njihovi alken-epoksidni prekursori EA-00 do EA-03 mogu poslužiti kao svestrana osnova za sintezu budućih AAA jonizujućih lipida. Nakon što smo utvrdili da OF-02 LNP daju najviše nivoe mRNK-promovisanih EPO nivoa in vivo u naučnoj literaturi, naša pažnja se preusmerila na karakterizaciju LNP izvedenih iz vodećeg jedinjenja OF-02. Varijabilnost od serije do serije, krive doza-odgovor i kriogene TEM snimci su spojeni sa podacima o biodistribuciji, naglašavajući izuzetnu moć kojom ovi LNP mogu isporučiti mRNK u jetru.

MATERIJALI I METODE

[0258] Opšta sinteza lipidnih nanočestica (LNP). Organska faza je pripremljena solubilizacijom u etanolu mešavine jonizujućih lipida, 1,2-dioleoil-sn-glicero-3-fosfoetanolamina (DOPE, Avanti), holesterola (Sigma) i 1,2-dimirstoil-sn-glicero- 3-fosfoetanolamin-N-[metoksi(polietilenglikol)-2000] (amonijumova so) (C14-PEG 2000, Avanti) u molarnom odnosu 35:16:46,5:2,5 i masenom odnosu jonizujući lipid : mRNK 10:1 u skladu sa prethodno optimizovanim parametrima formulacije za isporuku mRNK. Vodena faza je pripremljena u 10 mM citratnom puferu (pH 3) sa bilo EPO mRNK (mRNK humanog eritropoetina, ljubaznošću Shire Pharmaceuticals, Cambridge, MA) ili Luc mRNK (Firefly luciferazna mRNK, Shire). Etanol i vodena faza su pomešane u odnosu 3:1 u uređaju za mikrofluidni čip (ref. rad Delai) korišćenjem špric pumpi kao što je prethodno opisano pri konačnoj koncentraciji mRNK od 0,1 mg/mL. Vidi, npr., Chen et al., J. Am. Chem. Soc.

1

(2012) 134:6948. Dobijene LNP su dijalizovane protiv PBS u 20.000 MWCO kaseti na 4°C tokom 2 sata.

[0259] Karakterizacija LNP. Da bi se izračunala efikasnost inkapsulacije mRNK, korišćen je modifikovani Quant-iT RiboGreen RNK test (Invitrogen) kao što je prethodno opisano. Vidi, npr., Heyes et al., J. Controlled Release (2005) 107:276-287. Prečnik i polidisperznost (PDI) LNP mereni su korišćenjem dinamičkog rasejanja svetlosti (ZetaPALS, Brookhaven Instruments). Prečnici LNP su prijavljeni kao najveći prosek srednjeg maksimuma intenziteta, koji je činilo >95% nanočestica prisutnih u uzorku.

[0260] Kriogena transmisiona elektronska mikroskopija lipidnih nanočestica. LNP su pripremljeni kao što je prethodno opisano u Opštoj sintezi nanočestica lipida, sa izuzetkom da su dijalizirani za 0,1 X PBS umesto za 1X PBS. Serija LNP je zatim podeljena, a efikasnost enkapsulacije je izračunata za subpopulaciju LNP korišćenjem gore pomenute metode (odeljak 3: Opšta karakterizacija lipidnih nanočestica, Quanti-iT RiboGreen RNA test od Invitrogen, vidi gore). Preostali LNP su zatim pripremljeni za kriogeni TEM. Ukratko, 3 µL rastvora LNP je razblaženo puferom i stavljeno na mrežastu bakarnu rešetku obloženu kontinuiranim ugljeničnim filmom. Višak uzorka je uklonjen pomoću Gatan Cryo Plunge III. Rešetka je zatim postavljena na Gatan 626 krio-držač opremljen unutar stuba TEM. Uzorak i vrh držača su kontinuirano hlađeni tečnim azotom tokom prenosa u mikroskop i naknadnog snimanja. Snimanje je izvedeno korišćenjem mikroskopa JEOL 2100 FEG korišćenjem metode minimalne doze koja je bila neophodna da bi se izbeglo oštećenje uzorka pod snopom elektrona. Mikroskop je radio na 200 kV i sa postavkom uvećanja od 60.000 za procenu veličine i distribucije čestica. Svi snimci su snimljene kamerom Gatan 2kx2k UltraScan CCD.

[0261] Eksperimenti na životinjama. Sve studije na životinjama su odobrene od strane M.I.T. Institucionalnog odbor za negu i upotrebu životinja M.I.T. i bili su u skladu sa primenjivim lokalnim, državnim i saveznim propisima. LNP su intravenozno ubrizgane ženkama C57BL/6 miševa (Charles River Labs, 18-22 grama) preko repne vene. Posle šest ili 24 sata, krv je prikupljana preko repne vene i serum je izolovan centrifugiranjem u epruvetama za odvajanje seruma. Nivoi EPO u serumu su kvantifikovani ELISA testom (Human Erythropoietin Quantikine IVD ELISA Kit, R&D Systems, Minneapolis, MD).24 sata nakon injekcije Luc-mRNK LNP, miševima je intraperitonealno ubrizgano 130 µL D-

1

luciferina (30 mg/mL u PBS). Nakon petnaest minuta, miševi su žrtvovani, a organi su izolovani (pankreas, slezina, jetra, bubrezi, pluća, srce, materica i jajnici) i snimljeni IVIS sistemom za snimanje (Perkin Elmer, Waltham, MA). Luminescencija je kvantifikovana korišćenjem softvera LivingImage (Perkin Elmer).

POSTUPCI SINTEZE

[0262] Instrumentacija i materijali. Mikrotalasne reakcije su izvedene u uređaju Biotage Initiator. Ostale reakcije su izvedene u tikvicama sa okruglim dnom. Spektri protonske nuklearne magnetne rezonance (<1>H NMR) su snimljeni spektrometrom Varian inverzne sonde INOVA-500 (sa Magnex Scientific superprovodljivim aktivno zaštićenim magnetom), prikazani su u delovima na milion na δ skali, i referencirani su iz zaostalog protijuma u NMR rastvaraču (CDCl3: δ 7.24; DMSO: δ 2.50). Podaci se prikazani na sledeći način: hemijski pomak [višestrukost (br = široka, s = singlet, d = dublet, t = triplet, sp = septet, m = multiplet), integracija, dodeljivanje. Svi komercijalni reagensi i rastvarači su korišćeni kako su primljeni.

[0263] Opšti opis. Jedna od najčešćih i najlakših metoda sinteze za dobijanje epoksida oslanja se na oksidaciju alkena korišćenjem meta-hloroperbenzojeve kiseline (mcpba).

Međutim, odmah smo prepoznali ovo kao lošu strategiju sinteze za sintezu alkenil epoksida EA-00 do EA-03 jer bi selektivna oksidacija terminalnog alkena u prisustvu elektronski sličnih alkena bila izuzetno teška ako ne i nemoguća. Purifikacija reakcionog medijuma takođe bi bila veoma izazovna zbog sličnog polariteta proizvoda i složenosti smeše koja nastaje iz reakcije. Da bismo zaobišli ovaj problem, izabrali smo da koristimo biološki relevantne masne kiseline kao naš opšti sintetički početni materijal. Zamislili smo da će masne kiseline poslužiti kao odlični sintetički gradivni blokovi za našu studiju jer ih ima u velikim količinama od različitih komercijalnih dobavljača i takođe nude visok nivo regiohemijske vernosti u svojim alkenima. Pored toga, masne kiseline bi nam omogućile da zaobiđemo predviđeni problem sa oksidacijom mcpba; zamislili smo da se krajevi karboksilne kiseline mogu koristiti za direktno dobijanje epoksida dok alkeni u supstratu ostaju potpuno netaknuti.

[0264] Odabravši masne kiseline kao idealan polazni materijal, izvršili smo sintezu alkenil epoksida. Za opštu šemu i u potpunosti nacrtane proizvode, pogledajte Šemu 1 ispod.

1

Ukratko, masne kiseline su podvrgnute redukciji litijum aluminijum hidrida, nakon čega je usledila Des–Martinov perjodinanska oksidacija da bi se dobili njihovi odgovarajući aldehidi. Prolinom katalizovano alfa-hlorisanje praćeno redukcijom natrijum borohidrida u istoj reakcionoj posudi dalo je 1,2-hloroalkohole u umerenim prinosima. Vidi, npr., N. Halland et al., Journal of the American Chemical Society 2004, 126, 4790-4791. Konačno, lagano zagrevanje ovih 1,2-hloroalkohola na 35 °C u bazičnom dioksanu je podstaklo zatvaranje prstena kako bi se dobili željeni epoksidi koji sadrže alken EA-00 do EA-03 u umerenim prinosima u 4 koraka sa samo jednom hromatografskom purifikacijom. Na naše zadovoljstvo, ovi epoksidi koji sadrže alkene predstavljaju praktično neistraženu osnovu sunteze za razvoj jonizujućih lipida. Nadamo se da će ovaj sintetički put u velikoj meri doprineti stvaranju budućih generacija jonizujućih lipida za terapiju nukleinskim kiselinama. Postupci potpune sinteze i podaci o molekularnoj karakterizaciji za svaki korak postupaka sinteze za EA-00 do EA-03 su dostupni u nastavku, kao i potpune sinteze OF-00 do OF-03.

Šema 1.

Primer 1 Sinteza OF-00

Korak 1 Sinteza EA-00-aldehida

[0265]

[0266] U rastvor oleinske kiseline (5,01 ml, 15 mmol, 1 ekv.) u THF (190 ml) na 0°C dodat je litijum aluminijum hidrid (1 M u THF, 22,5 ml, 22,5 mmol, 1,5 ekv.) kapanjem. Rastvor je ostavljen da se zagreje do sobne temperature i mešan je tokom noći. Reakcija je ugašena sekvencionim dodavanjem vode (0,85 ml), 1N NaOH (0,85 ml) i vode (2,6 ml) kapanjem. Smeša je filtrirana kroz celit, a filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom. Sirovi

1

proizvod, EA-00-aldehid, žuto ulje, je zatim rastvoren u CH2Cl2(160 ml). Dodat je NaHCO3(8,821 g, 105 mmol, 7 ekv.), a zatim Des–Martinov perjodinan (7,63 g, 18 mmol, 1,2 ekv.). Smeša je mešana 3 sata i 50 minuta. Zatim je razblažena u petrolej etru, isprana sekvenciono sa zasićenim NaHCO3i slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod, žuto ulje, korišćen je bez daljeg prečišćavanja.

Korak 2 Sinteza EA-00-hloroalkohola

[0267]

[0268] U rastvor EA-00-aldehida (3,91 g, 14,7 mmol, 1 ekv.) u MeCN (40 ml) ohlađen na 0°C dodat je L-prolin (0,507 g, 4,41 mmol, 0,3 ekv.) i N-hlorosukcinimid ( 1,8657 g, 14,0 mmol, 0,95 ekv.). Rastvor je mešan na 0°C 1 sat i 55 minuta. Zatim je razblažen u etanolu (23 mL) i u njega je dodat NaBH4(71 mg, 1,875 mmol, 2,5 ekv.). Smeša je mešana na 0°C tokom 3 sata i 30 minuta. Zatim je razblažena u etil acetatu, isprana slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod EA-00-hloroalkohol, žuto ulje, korišćen je bez daljeg prečišćavanja

Korak 3 Sinteza EA-00

[0269]

11

[0270] U rastvor EA-00-hloroalkohola (3,495 g, 11,6 mmol, 1 ekv.) u 1,4-dioksanu (35 ml) dodat je rastvor NaOH (10,44 g, 261 mmol, 22,5 ekv.) u vodi (45 ml ). Reakciona smeša je zagrejana na 35°C i ostavljena da se meša 4 sata. Dobijena smeša je zatim razblažena u heksanima, isprana slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu korišćenjem acetona/heksana (0:100 → 6:94) da bi se dobio EA-00 (0,441 g, 1,65 mmol, 14% prinos u 4 koraka) kao bledo žuto ulje.

[0271]<1>H NMR (500 MHz, CDCl3, 20 °C): 5.34 (m, 2H, CHCH), 2.90 (m, 1H, CH2OCH), 2.74 (ddd, 1 H, CH2OCH), 2.46 (m, 1H, CH2OCH), 2.01 (pd, 4H, CHCHCH2), 1.68-1.18 (m, 22H, CH2), 0.88 (t, 3H, CH3).

Korak 4 Sinteza OF-00

[0272]

[0273] U rastvor EA-00 (359 mg, 1,35 mmol, 6 ekv.) u etanolu (2 ml) dodat je diketopiperazin 1 (84,7 mg, 0,225 mmol, 1 ekv.), a zatim trietilamin (125 µl, 0,9 mmol, 4 ekv.). Vidi, npr., Y. Dong et al., Proc Natl Acad Sci U S A 2014, 111, 3955-3960. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 5 minuta pre nego što je ozračena, uz mešanje, u mikrotalasnoj pećnici 5 sati na 150 °C. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom da bi se dobio proizvod u vidu viskoznog žutog ulja (19% prinos).

[0274]<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6, 20 °C) 8.11 (br, 2H, CONH), 5.15-5.2 (m, 8H, CH2CH), 4.21 (dd, 4H, OH), 3.79 (br, 2H, COCH), 3.44 (br, 4H, CHOH), 2.25-2.44 (m, 12H, NCH2), 2.1 (m, 16H, CHCH2CH2), 1.64-1.67 (m, 4H, CH2), 1.21-1.39 (m, 96H, CH2), 0.88 (t, 12H, CH3). HRMS (DART) (m/z): izrač. za C84H160N4O6[M H] *: 1322,23; nađeno:

1322,04.

Primer 2 Sinteza OF-01

Korak 1 Sinteza EA-01-aldehida

[0275]

[0276] U rastvor elaidne kiseline (4,717 ml, 16,7 mmol, 1 ekv.) u THF (210 ml) na 0°C dodat je litijum aluminijum hidrid (1 M u THF, 25 ml, 25 mmol, 1,5 ekv.) kapanjem. Rastvor je ostavljen da se zagreje do sobne temperature i mešan je tokom noći. Reakcija je ugašena sekvencionim dodavanjem vode (0,95 ml), 1N NaOH (0,95 ml) i vode (2,9 ml) kapanjem. Smeša je filtrirana kroz celit, a filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod, (E)-oktadek-9-en-1-ol, je zatim rastvoren u CH2Cl2(180 ml). NaHCO3(9,820 g, 116,9 mmol, 7 ekv.)je dodat, a zatim Des–Martinov perjodinan (8,5 g, 20 mmol, 1,2 ekv.). Smeša je mešana 4 sata i 45 minuta. Zatim je razblažena u petrolej etru, isprana sekvenciono sa zasićenim NaHCO3i slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod EA-01-aldehid, bela čvrsta supstanca, korišćen je bez daljeg prečišćavanja.

Korak 2 Sinteza EA-01-hloroalkohola

[0277]

[0278] U rastvor EA-01-aldehida (16,7 mmol, 1 ekv.) u MeCN (46 ml) ohlađenog na 0°C dodat je L-prolin (0,577 g, 5,01 mmol, 0,3 ekv.) i N-hlorosukcinimid (2,118 g, 15,8 mmol, 0,95 ekv.). Rastvor je mešan na 0°C, 2 sata i 25 minuta. Zatim je razblažen u etanolu (26 ml) i u njega je dodat NaBH4(1,579 mg, 41,75 mmol, 2,5 ekv.). Smeša je mešana na 0°C tokom 2 sata i 15 minuta. Zatim je razblažena u etil acetatu, isprana slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod EA-01-hloralkofol, bela čvrsta supstanca, korišćen je bez daljeg prečišćavanja.

Korak 3 Sinteza EA-01

[0279]

[0280] U rastvor EA-01-aldehida u 1,4-dioksanu (50 ml) dodat je rastvor NaOH (15,03 g, 376 mmol, 22,5 ekv.) u vodi (65 ml). Reakciona smeša je zagrejana na 35°C i ostavljena da se meša 6 sati i 20 minuta. Dobijena smeša je zatim razblažena u heksanima, isprana slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu korišćenjem acetona/heksana (0:100 → 10:90) da bi se dobio EA-01 kao sivo belo ulje (prinos od 19% u 4 koraka).<1>H NMR (500 MHz, CDCl3, 20 °C): 5.37 (m, 2H, CHCH), 2.87 (tq, 1H, CH2OCH), 2.71 (m, 1H, CH2OCH), 2.43 (dt, 1H, CH2OCH), 1.95 (m, 4 H, CHCHCH2), 1.36-1.16 (m, 22 H, CH2), 0.86 (t, 3 H, CH3).

Korak 4 Sinteza OF-01

11

[0282] U rastvor EA-01 (359 mg, 1,35 mmol, 6 ekv.) u etanolu (2 ml) dodat je diketopiperazin 1 (84,7 mg, 0,225 mmol, 1 ekv.), a zatim trietilamin (125 µl, 0,9 mmol, 4 ekv.). Vidi, npr., Y. Dong et al., Proc Natl Acad Sci U S A 2014, 111, 3955-3960. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 5 minuta pre nego što je ozračena, uz mešanje, u mikrotalasnoj pećnici 5 sati na 150 °C. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom da bi se dobio proizvod u vidu žutog ulja (9% prinos).

[0283]<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6, 20 °C) 8.11 (br, 2H, CONH), 5.15-5.2 (m, 8H, CH2CH), 4.21 (dd, 4H, OH), 3.79 (br, 2H, COCH), 3.44 (br, 4H, CHOH), 2.25-2.44 (m, 12H, NCH2), 2.1 (m, 16H, CHCH2CH2), 1.64-1.67 (m, 4H, CH2), 1.21-1.39 (m, 96H, CH2), 0.88 (t, 12H, CH3). HRMS (DART) (m/z): izrač. za C84H160N4O6[M H]*: 1322,23; nađeno:

1322,09.

Primer 3 Sinteza OF-02

Korak 1 Sinteza EA-02-aldehida

[0284]

st, preko noći

[0285] U rastvor linolenske kiseline (4,66 ml, 15 mmol, 1 ekv.) u THF (190 ml) na 0°C dodat je litijum aluminijum hidrid (1 M u THF, 22,5 ml, 22,5 mmol, 1,5 ekv.), kapanjem. Rastvor je ostavljen da se zagreje do sobne temperature i mešan je tokom noći. Reakcija je ugašena sekvencionim dodavanjem vode (0,85 ml), 1N NaOH (0,85 ml) i vode (2,6 ml) kapanjem. Smeša je filtrirana kroz celit, a filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je zatim rastvoren u CH2Cl2(160 ml). Dodat je NaHCO3(8,821 g, 105 mmol, 7 ekv.), a zatim Des–Martinov perjodinan (7,63 g, 18 mmol, 1,2 ekv.). Smeša je mešana 4 sata i 30 minuta. Zatim je razblažena u petrolej etru, isprana sekvenciono sa zasićenim NaHCO3i slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod EA-02-aldehid, žuto ulje, korišćen je bez daljeg prečišćavanja.

Korak 2 Sinteza EA-02-hloroalkohola

[0286]

[0287] U rastvor EA-02-aldehida (3,3955 g, 12,7 mmol, 1 ekv.) u MeCN (35 ml) ohlađen na 0°C dodat je L-prolin (518 g, 4,5 mmol, 0,3 ekv.) i N-hlorosukcinimid (1,903 g, 14,25 mmol, 0,95 ekv.). Rastvor je mešan na 0°C, 2 sata i 20 minuta. Zatim je razblažen u etanolu (20 ml) i u njega je dodat NaBH4(1,418 mg, 37,5 mmol, 2,5 ekv.). Smeša je mešana na 0°C tokom 2 sata. Zatim je razblažena u etil acetatu, isprana slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod EA-02-hloroalkohol, žuto ulje, korišćen je bez daljeg prečišćavanja.

11

Korak 3 Sinteza EA-02

[0288]

[0289] U rastvor EA-02-hloroalkohola (1,4768 g, 4,91 mmol, 1 ekv.) u 1,4-dioksanu (14,7 ml) dodat je rastvor NaOH (4,417 g, 110,4 mmol, 22,5 ekv.) u vodi (19,4 ml ). Reakciona smeša je zagrejana na 35°C i ostavljena da se meša 5 sati i 15 minuta. Dobijena smeša je zatim razblažena u heksanima, isprana slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu korišćenjem etra/petroletra (0:100 → 20:80) da bi se dobio EA-02 (u prinosu od 41% u 4 koraka).

[0290]<1>H NMR (500 MHz, CDCl3, 20 °C): 5.33 (m, 4 H, CHCH), 2.88 (tdd, 1H, CH2OCH), 2.73 (m, 3H, CH2OCH i CHCH2CH), 2.44 (m, 1H, CH2OCH), 2.04 (qd, 4H, CH2CH2CHCH), 1.58-1.19 (m, 14H, CH2), 0.87 (t, 3H, CH3).

Korak 4 Sinteza OF-02

[0291]

11

[0292] U rastvor EA-02 (357 mg, 1,35 mmol, 6 ekv.) u etanolu (2 ml) dodat je diketopiperazin 1 (84,7 mg, 0,225 mmol, 1 ekv.), a zatim trietilamin (125 µl, 0,9 mmol, 4 ekv.). Vidi, npr., Y. Dong et al., Proc Natl Acad Sci U S A 2014, 111, 3955-3960. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 7 minuta pre nego što je ozračena, uz mešanje, u mikrotalasnoj pećnici 5 sati na 150 °C. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom da bi se dobio proizvod u vidu žutog ulja (33% prinos).

[0293]<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6, 20 °C) 8.11 (br, 2H, CONH), 5.15-5.2 (m, 16H, CH2CH), 4.21 (dd, 4H, OH), 3.79 (br, 2H, COCH), 3.44 (br, 4H, CHOH), 2.7 (m, 8H, CHCH2CH), 2.25-2.44 (m, 12H, NCH2), 2.1 (m, 16H, CHCH2CH2), 1.64-1.67 (m, 4H, CH2), 1.21-1.39 (m, 72H, CH2), 0.88 (t, 12H, CH3). HRMS (DART) (m/z): izračunato za C84H152N4O6[M H]*: 1314,17; nađeno: 1314,93.

Primer 4 Sinteza OF-03

Korak 1 Sinteza EA-03-aldehida

[0294]

st, preko noći

11

[0295] U rastvor linolenske kiseline (4,57 ml, 15 mmol, 1 ekv.) u THF (190 ml) na 0°C dodat je litijum aluminijum hidrid (1 M u THF, 22,5 ml, 22,5 mmol, 1,5 ekv.), kapanjem. Rastvor je ostavljen da se zagreje do sobne temperature i mešan je tokom noći. Reakcija je ugašena sekvencionim dodavanjem vode (0,85 ml), 1N NaOH (0,85 ml) i vode (2,6 ml) kapanjem. Smeša je filtrirana kroz celit, a filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je zatim rastvoren u CH2Cl2(160 ml). Dodat je NaHCO3(8,821 g, 105 mmol, 7 ekv.), a zatim Des–Martinov perjodinan (7,63 g, 18 mmol, 1,2 ekv.). Smeša je mešana 2 sata i 15 minuta. Zatim je razblažena u petrolej etru, isprana sekvenciono sa zasićenim NaHCO3i slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod EA-03-aldehid, žuto ulje, korišćen je bez daljeg prečišćavanja.

Korak 2 Sinteza EA-03-hloroalkohola

[0296]

[0297] U rastvor EA-03-aldehida (5,131, 1 ekv.) u MeCN (14 ml) ohlađen na 0°C dodat je L-prolin (177 g, 1,54 mmol, 0,3 ekv.) i N-hlorosukcinimid (650 mg, 4,87 mmol, 0.95 ekv.). Rastvor je mešan na 0°C, 2 sata i 55 minuta. Zatim je razblažen u etanolu (8 ml) i u njega je dodat NaBH4 (484 mg, 12,8 mmol, 2,5 ekv.). Rastvor je mešan na 0°C, 2 sata i 30 minuta. Zatim je razblažena u etil acetatu, isprana slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod EA-03-hloroalkohol, žuto ulje, korišćen je bez daljeg prečišćavanja.

11

Korak 3 Sinteza EA-03

[0298]

[0299] U rastvor EA-03-hloroalkohola (5,13 g, 11,6 mmol, 1 ekv.) u 1,4-dioksanu (15,5 ml) dodat je rastvor NaOH (4,617 g, 115,4 mmol, 22,5 ekv.) u H2O (20 ml). Reakciona smeša je zagrejana na 35°C i ostavljena da se meša 5 sata. Dobijena smeša je zatim razblažena u heksanima, isprana slanim rastvorom, osušena preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu korišćenjem acetona/heksana (0:100 → 10:90) da bi se dobio EA-03 u vidu ulja bledo žute boje (9% prinos u 4 koraka).

[0300]<1>H NMR (500 MHz, CDCl3, 20 °C): 5.33 (m, 6H, CH), 2.88 (tdd, 1H, CH2OCH), 2.80 (m, 5H, CHCH2CH), 2.73 (m, 1 H, CH2OCH), 2.44 (m, 1H CH2OCH), 2.04 (m, 4H, CH2CH2CH), 1.58-1.19 (m, 10H, CH2), 0.87 (t, 3H, CH3).

Korak 4 Sinteza OF-03

[0301]

11

[0302] U rastvor EA-03 (357 mg, 1,35 mmol, 6 ekv.) u etanolu (2 ml) dodat je diketopiperazin 1 (84,7 mg, 0,225 mmol, 1 ekv.), a zatim trietilamin (125 µl, 0,9 mmol, 4 ekv.). Vidi, npr., Y. Dong et al., Proc Natl Acad Sci U S A 2014, 111, 3955-3960. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 10 minuta pre nego što je ozračena, uz mešanje, u mikrotalasnoj pećnici 5 sati na 150°C. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom da bi se dobio proizvod, kao mešavina željenog proizvoda i tri-supstituisanog proizvoda, u vidu ulja žute boje (prinos 6%).

[0303]<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6, 20 °C) 8.11 (br, 2H, CONH), 5.15-5.2 (m, 24H, CH2CH), 4.21 (dd, 4H, OH), 3.79 (br, 2H, COCH), 3.44 (br, 4H, CHOH), 2.7 (m, 16H, CHCH2CH), 2.25-2.44 (m, 12H, NCH2), 2.1 (m, 16H, CHCH2CH2), 1.64-1.67 (m, 4H, CH2), 1.21-1.39 (m, 48H, CH2), 0.88 (t, 12H, CH3). HRMS (DART) (m/z): izračunato za C84H144N4O6[M H]*: 1306,11; nađeno: 1306,87.

Dodatne reference

[0304] Vidi takođe Fenton et al., Advanced Materials (2016) 28:2939-2943, i tamo navedene reference.

Druga otelotvorenja

12

[0305] U patentnim zahtevima, upotreba gramatičkih članova „a“, „an“ i „the“ mogu označavati jedno ili više od jednog, osim ako nije drugačije naznačeno ili na drugi način evidentno iz konteksta. Patentni zahtevi ili opisi koji uključuju „ili“ između jednog ili više članova grupe smatraju se ispunjenim ukoliko su jedan, više od jednog ili svi članovi grupe prisutni u, upotrebljeni u, ili na drugi način relevantni za dati proizvod ili proces, osim ako nije drugačije naznačeno ili na drugi način evidentno iz konteksta. Pronalazak obuhvata otelotvorenja u kojima je tačno jedan član grupe prisutan, upotrebljen, ili na drugi način relevantan za dati proizvod ili proces. Pronalazak obuhvata otelotvorenja u kojima su više od jednog ili svi članovi grupe prisutni, upotrebljeni, ili na drugi način relevantni za dati proizvod ili proces.

[0306] Takođe se napominje da su termini „sadrži“ i „sastoji se od“ inkluzivne prirode i da dozvoljavaju uključivanje dodatnih elemenata ili koraka. Tamo gde su dati opsezi, navedene su i krajnje tačke. Stručnjaci će prepoznati ili moći da utvrde na osnovu rutinskog eksperimentisanja, mnoge ekvivalente specifičnim otelotvorenjima koja su opisana ovde. Obim ovde prikazanih otelotvorenja je naveden u priloženim patentnim zahtevima.

Claims

Patentni zahtevi 1.Jedinjenje Formule (I):

i njegove soli, pri čemu je svaka instanca R<L>nezavisno opciono supstituisani C6-C40alkenil; a svaka instanca R<L>sadrži samo cis dvostruke veze. 2.Jedinjenje iz patentnog zahteva 1, pri čemu je najmanje jedna instanca R<L>grupa sledeće formule:

pri čemu je: x ceo broj između 4 i 20, uključujući ove vrednosti; y ceo broj između 1 i 20, uključujući ove vrednosti; i svaka instanca R' je nezavisno vodonik, opciono supstituisani C1-6alkil, halogen, supstituisani hidroksil, supstituisani tiol i supstituisani amino; pod uslovom da grupa ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika. 3.Jedinjenje iz patentnog zahteva 2, pri čemu je x jednako 4, 5, 6, 7 ili 8. 4.Jedinjenje iz patentnog zahteva 1, pri čemu je najmanje jedna instanca R<L>grupa sledeće formule:

pri čemu je: x ceo broj između 4 i 20, uključujući ove vrednosti; y ceo broj između 1 i 20, uključujući ove vrednosti; z1 je 1, 2 ili 3; i svaka instanca R' je nezavisno vodonik, opciono supstituisani C1-6alkil, halogen, supstituisani hidroksil, supstituisani tiol i supstituisani amino; pod uslovom da grupa ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika. 5.Jedinjenje iz patentnog zahteva 1, pri čemu je najmanje jedna instanca R<L>grupa sledeće formule:

pri čemu je: x ceo broj između 4 i 20, uključujući ove vrednosti; y ceo broj između 1 i 20, uključujući ove vrednosti; svaka instanca z1 i z2 je nezavisno 1, 2 ili 3; i svaka instanca R' je nezavisno vodonik, opciono supstituisani C1-6alkil, halogen, supstituisani hidroksil, supstituisani tiol i supstituisani amino; pod uslovom da grupa ne sadrži više od 40 linearnih atoma ugljenika. 6.Jedinjenje iz patentnog zahteva 1, pri čemu je svako R<L>grupa sledeće formule:

7.Sastav koji se sastoji od: jedinjenje iz patentnog zahteva 1, ili njegova so; agens; i opcioni ekscipijens. 8.Sastav iz patentnog zahteva 7, pri čemu sastav dalje sadrži holesterol, PEGilovan lipid, fosfolipid ili apolipoprotein. 9.Sastav iz patentnog zahteva 7, pri čemu je agens organski molekul, neorganski molekul, nukleinska kiselina, protein, peptid, polinukleotid, agens za targetiranje, izotopski obeleženo hemijsko jedinjenje, vakcina, imunološki agens ili agens koji je koristan u bioprocesiranju. 10.Sastav iz patentnog zahteva 9, pri čemu je agens polinukleotid, a polinukleotid je RNK. 11.Sastav iz patentnog zahteva 10, pri čemu je agens informaciona RNK, jednolančana RNK, dvolančana RNK, mala interferirajuća RNK, prekursor informacione RNK, mala RNK sa strukturom ukosnice, mikroRNK, vodeća RNK, transferna RNK, antisens RNK, heterogena nuklearna RNK, kodirajuća RNK, nekodirajuća RNK, duga nekodirajuća RNK, satelitska RNK, virusna satelitska RNK, RNK čestica za prepoznavanje signala, mala citoplazmatska RNK, mala nuklearna RNK, ribozomalna RNK, RNK sa interakcijom sa Piwi, poliinozinska kiselina, ribozim, fleksizim, mala nukleolarna RNK, splajsovana vodeća RNK, virusna RNK i virusna satelitska RNK. 12.Sastav iz patentnog zahteva 11, pri čemu je agens informaciona RNK. 13.Sastav iz patentnog zahteva 9, pri čemu je agens polinukleotid, a polinukleotid je DNK. 14.Metoda za in-vitro isporuku agensa u ćeliju, metoda koji obuhvata primenu kod subjekta ili dovođenje u kontakt ćelije sa sastavom iz patentnih zahteva 7-13. 15.Sastav prema patentnim zahtevima 7-13, za primenu u postupku lečenja ili prevencije bolesti kod subjekta kome je potrebno takvo lečenje ili prevencija. 16.Komplet koji sadrži: sastav iz patentnih zahteva 7 do 13; i uputstvo za upotrebu kompleta. 17.Metoda za pripremu jedinjenja iz Formule (I), pri čemu se metoda sastoji od reakcije jedinjenja:

ili njegove soli, sa epoksidom formule:

da bi se dobilo jedinjenje Formule (I):

i njegova so, pri čemu je svaka instanca R<L>nezavisno opciono supstituisani C6-C40alkenil; a svaka instanca R<L>sadrži samo cis dvostruke veze. 18.Metoda primene epoksida formule:

pri čemu je R<L>opciono supstituisani C6-C40alkenil; a svaka instanca R<L>sadrži samo cis dvostruke veze; metoda se sastoji od: (i) redukcije karboksilne kiseline formule:

na aldehid formule:

(ii) tretiranja aldehida pod uslovima alfa hlorisanja da bi se dobio hlorisani aldehid formule:

(iii) smanjenja hlorisanog aldehida da bi se dobio alkohol formule:

i (iv) tretiranja alkohola pod pogodnim uslovima da bi se dobio epoksid. 19.Jedinjenje iz patentnog zahteva 1 formule:

12

20.Jedinjenje iz patentnog zahteva 19, pri čemu je jedinjenje

21.Sastav iz patentnog zahteva 12, pri čemu je jedinjenje 12

astav za primenu u skladu sa patentnim zahtevom 15, pri čemu je bolest genetska bolest, proliferativna bolest, hematološka bolest, neurološka bolest, bolest jetre, bolest slezine, bolest pluća, bolno stanje, psihijatrijska bolest, muskuloskeletalna bolest, metabolička bolest, inflamatorna bolest ili autoimuna bolest. astav za primenu u skladu sa patentnim zahtevom 15, pri čemu je bolest karcinom jetre, hiperholesterolemija, refraktorna anemija, porodična amiloidna neuropatija ili hemofelija. astav za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 15, pri čemu je bolest hematološka bolest. astav za primenu u skladu sa patentnim zahtevom 24, pri čemu je hematološka bolest anemija, a agens je eritropoetin. 12