RS64339B1 - Farmaceutska supstanca sa poboljšanom stabilnošću - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Oblast pronalaska se odnosi na sistem za isporuku zadržanim i kontrolisanim otpuštanjem isporuke bioaktivnih supstanci. Preciznije, ovaj se pronalazak odnosi na supstancu sistema za isporuku zadržanim otpuštanjem isporučivanja bioaktivne supstance pomoću biorazgradivog polimera, i postupak za pravljenje takve supstance.

OBLAST TEHNIKE

[0002] Biokompatibilni i biorazgradivi polimeri se sve više koriste kao nosači za isporuku leka da bi se obezbedilo zadržano ili odloženo otpuštanje bioaktivnih supstanci. Sistemi za isporuku su dostupni u različitim injektibilnim oblicima za deponovanje uključujući tečne oblike, suspenzije, čvrste implante, mikrokuglice, mikrokapsule i mikročestice. Primeri izvođenja sistemi za isporuku peptida korišćenjem poli(laktid-koglikolida) (PLGA) se opisuju u radu Bartona i saradnika, ''Sistemi za produženo otpuštanje isporuke peptida korišćenjem poli(laktid-koglikolida) (PLGA) produženim otpuštanjem'' (Burton et al.,"Extended release peptide delivery systems through the use of PLGA microsphere combinations", Journal of Biomaterials Science, 2000, vol.11, pages 715-729).

[0003] Sistemi za isporuku sa zadržanim otpuštanjem upotrebom biokompatibilnih i biorazgradivih polimera su posebno korisni za lekove velike snage sa kratkim poluvekom raspada. Takvi sistemi isporuke bi mogli da smanje frekvenciju isporuke leka pacijentu i bol, povećaju usaglašenost pacijentu, poboljšaju praktičnost za pacijenta, i smanje trošak. Za brojne supstance peptida, posebno hormone, neophodno je da se lek isporuči kontinualno i kontrolisanom brzinom tokom dugog vremenskog perioda, i zato je poželjan sistem isporuke sa kontrolisanom otpuštanjem. Takvi sistemi mogu da budu obezbeđeni ugradnjom bioaktivnih supstanci u biorazgradive i biokompatibilne matrice polimera. U jednom pristupu, polimer se rastvori u organskom rastvaraču i zatim se pomeša sa bioaktivnom supstancom koja se izrađuje u obliku mikročestica, mikrokuglica, mikrokapsula, mikrogranula ili čvrstih implanata uklanjanjem organskog rastvarača. Bioaktivna supstanca je obuhvaćena u matrice od čvrstog polimera. Nekoliko proizvoda je uspešno razvijeno korišćenjem biorazgradivih polimera u oblicima mikročestica i čvrstih implanata, kao što su Lupron Depot, Zoladex, Trelstar, Sandostatin LAR, itd. Iako se čini da su ovi proizvodi delotvorni, oni imaju nedostatke i ograničenja, kao što je velika količina suspendujućih tečnosti za mikročestice, ili hirurško umetanje za čvrste implante. Ovi proizvodi nisu veoma orijentisani prema pacijentu. Pored toga, proizvodni procesi za proizvodnju sterilnih proizvoda reproduktivno usložnjavaju, što daje kao rezultat visoku cenu proizvodnje. Veoma je poželjno da je neku supstancu lako moguće proizvesti i koristiti.

[0004] U drugom pristupu, biorazgradivi polimer i bioaktivne supstance se rastvaraju u biokompatibilnom organskom rastvaraču da bi se obezbedila tečnost ili tečljiva supstanca. Kada se tečna supstanca ubrizga u telo, rastvarač se razlaži u okolno vodenasto okruženje, i taj polimer formira čvrst ili gel depo iz kog se bioaktivne supstance otpuštaju tokom dugog perioda vremena. U nastavku se upućuje na brojeve patenata u SAD (U.S. Pat.) 8,173,148; 8,313,763; 6,565,874; 6,528,080; RE37,950; 6,461,631; 6,395,293; 6,355,657; 6,261,583; 6,143,314; 5,990,194; 5,945,115; 5,792,469; 5,780,044; 5,759,563; 5,744,153; 5,739,176; 5,736,152; 5,733,950; 5,702,716; 5,681,873; 5,599,552; 5,487,897; 5,340,849; 5,324,519; 5,278,202; 5,278,201; i 4,938,763 za koje se veruje da su predstavnici u ovoj oblasti. Bez obzira na nekakav uspeh, ti postupci nisu u potpunosti zadovoljavajući za veliki broj bioaktivnih supstanci koje bi bile efikasno isporučene takvim pristupom.

[0005] Poliester je jedan od najpopularnijih polimera, do sada, korišćenih za sisteme za isporuku biorazgradivo zadržanog leka. Poliester i njemu bliski rođaci, polianhidrid i polikarbonat, su dobro poznati i koriste se u farmaceutskoj primeni mnogo godina. Na primer, poli(laktid-koglikolid) ili polilaktid je polimerni materijal korišćen za Lupron Depot i Eligard proizvode za lečenje uznapredovalog kancera prostate. Ovi poliestri su biokompatibilni i razgrađeni uobičajenim biohemijskim putanjama, kao što je hidroliza i enzimoliza, da bi kao rezultat dali prirodno postojeće metaboličke proizvode. Biorazgradivost poliestara je korisna za upotrebu kao nosače za isporuku leka sa zadržanim otpuštanjem, već podložnost tome takođe predstavlja problem.

[0006] Brojne bioaktivne supstance često obuhvataju jednu ili više nukelofilnih grupa, kao što su grupe amina koje mogu da dovedu do interakcije između bioaktivnih supstanci i biorazgradivog polimera te supstance. Kada se kombinuju bioaktivne supstance i biorazgradiv polimer, može da se pojavi reakcija između nukleofilnih grupa bioaktivnih supstanci i veza estara tog polimera. Takva reakcija može neželjeno da utiče na fizičke i/ili hemijske karakteristike supstance koje daju kao rezultat gubitak prednosti sistema zadržane i kontrolisane isporuke. Preduzeti su brojni koraci da se ovaj problem reši korišćenjem aditiva kiseline, stabilizujućih srodnih veza, itd. [Videti US patente 8,173,148 i 8,343,513].

[0007] Pored razgradnje polimera, još jedan aspekt je stabilnost bioaktivnih supstanci za sistem isporuke leka, koji takođe ima ključni značaj. Značajna količina sa bioaktivnim supstancama povezanih nečistoća se može generisati tokom postupka izrade oblika doze, skladištenja, i in vivo otpuštanja. Na primer, kako je opisano u US patentu 6,565,874, primer 6, poli(DL laktid-koglikolid) sa molarnim odnosom laktida prema glikolidu od 75/25 (Birmingham Polymer, Inc.) je rastvoreno u NMP da bi se dobio rastvor sa 45% polimera na osnovu težine. Ovaj rastvor je kombinovan i mešan sa acetatom leuprolida da bi se dobio kao rezultat protočna i injektibilna viskozna formulacija. Kako je prikazano u ovoj prijavi, značajna količina supstanci i nečistoća povezanih sa leuprolidom su neočekivano primećene iz ovog tipa formulacije tokom kratkog perioda vremena koji bi neželjeno ugrozio kvalitet proizvoda tog leka. Iznenađujuće, glavne generisane nečistoće nisu bile reakcija između bioaktivnih supstanci i poli(DL-laktid-koglikolid) kako je opisano u stanju tehnike, već direktna reakcija između bioaktivnih supstanci i zaostalih ili nereagovanih monomera laktida tog polimera.

[0008] Prema ICH smernicama [http://www.fda.gov/downloads/Drugs/GuidanceComplianceRegulatoryInformation/G uidances/ucm073389.pdf], bilo kakva nečistoća (pojedinačna nečistoća) za novi proizvod leka veća od 0,1% mora da se prijavi. Na osnovu maksimalne dnevne doze, bilo kakve nečistoće veće od 0,1%, 0,2%, 0,5%, ili 1% moraju da budu identifikovane. Ako je nečistoća u novom proizvodu leka veća od datog nivoa kvalifikacije praga vrednosti, ove nečistoće treba identifikovati i odgovarajuće testirati za njihova neželjena dejstva i biološku bezbednost. Dakle, bilo kakvo generisanje nečistoće koja prekoračuje odgovarajući prag vrednosti kvalifikacije će pobuditi probleme usaglašenosti zakonskih propisa. Karakterizacija i kvalifikacija ovih nečistoća za njihova neželjena dejstva i biološku bezbednost mogu biti veoma skupa i zahtevati mnogo vremena.

[0009] US patent 8,343,513 je opisano nekoliko načina da se eliminišu ili smanje nečistoće u mikrokuglicama. Taj patent još opisuje da "sledeća opšta razmatranja treba imati na umu pri svakom nastojanju da se eliminišu ili smanje nečistoće u mikrokuglicama: (i) što je viši sadržaj laktida u PLGA mikrokuglici, to će niža biti količina srodnih supstanci i mikrokuglica dobijenih iz 100% PLA će imati najmanju količinu srodnih supstanci; (ii) što je viša PLGA molekularna težina, to će više biti srodne supstance; što je više ciljna napunjenost za PLGA, to će viši biti nivo srodnih supstanci; i (iii) što je niži nivo oligomera u PLGA koji se mogu ekstrahovati, to će viši biti nivo srodnih supstanci; hidrofobni PLGA (PLGA blokiran na kraju) mogu da proizvedu više srodnih supstanci u poređenju sa hidrofilnim PLGA (grupa sa slobodnom kiselinom na kraju)" [Videti patent priznat u SAD br.: US 8,343,513, stubac 11, drugi odeljak].

Celokupno objašnjenje je da se koriste poliestri male molekularne težine koji imaju grupe sa kiselinom na kraju sa dodatom značajnom dodatnom količinom aditiva ili oligomera sa niskim udeom pKa kiseline. Primeri dodataka kiselini uključuju mlečnu kiselinu i glikolnu kiselinu koji su sastavni delovi građe monomera za PLGA. Prevelika količina dodataka kiselini ima delimičan uspeh u pogledu smanjenja generisanja nečistoća u kratkom vremenskom periodu (24 sata) za nefarmaceutski prihvatljive rastvarače, kao što je dihlorometan i metanol. Pored toga, dodaci kiselini prouzrokuju nizak pH u raspršenoj fazi. Opšte je poznato da niska pH vrednost može da prouzrokuje iritacije tkiva. Dakle, takve raspršene faze moguće je koristiti za proizvodnju mikrokuglica, ali nisu pogodne za isporuku pacijentima direktno injekcijom. Dodatno, patent 8,343,513 dovodi u vezu nečistoće primećene u mikrokuglicama koje sadrže acetat leuprolida i PLGA50:50 su dodaci iz argininske grupe leuprolida sa fragmentima PLGA [Videti patent u SAD broj US 8,343,513, Slika 16 i stupci 43 i 44]. Ove mikročestice su dobijene korišćenjem rastvora polimera u nefarmaceutski prihvatljivim rastvaračima, kao što je dihlorometan i metanol. Nečistoće ne predstavljaju cele nečistoće generisane u ovim rastvorima. Neke od nečistoća je moguće ekstrahovati u vodenastu fazu tokom postupaka dobijanja mikročestice i nije moguće da budu detektovani u mikrokuglicama. Pored toga, identifikovane nečistoće u mikrokuglicama su proizvodi reakcije između leuprolida i polimera, ne monomeri laktida [Murty SB, Thanoo BC, Wei Q, DeLuca PP. Int J Pharm.

2005 Jun 13;297(1-2):50-61. Proučavanja formiranja nečistoće sa peptidom napunjenim polimernim mikrokuglicama Deo I. In vivo procena]. Neočekivano, glavne nečistoće generisane i opisane u ovom pronalasku nisu identifikovane u patentu priznatom u SAD US br.8,343,513 i drugom stanju tehnike.

[0010] US patent 8,951,973 je opisao način da moduliše otpuštanje i povećanje stabilnosti peptida u mikrokuglicama. On opisuje promenu izoelektrične tačke peptida promenom celokupnnog naelektrisanja na tom peptidu, što može smanjiti rasprskavanja peptida iz mikrokuglica i poboljšati stabilnost. Međutim, ovo se radi promenom aminokiseline u sekvenci peptida, što daje nov hemijski entitet. Ovaj novi hemijski entitet će zahtevati dodatni rad da bi se odredilo da li je moguće postići istu efikasnost i bezbednost.

[0011] Samim tim, postoji potreba da se razviju supstance sa kontrolisanim otpuštanjem što bi svelo na minimum ili sprečilo stvaranje sa bioaktivnom supstancom povezanih nečistoća i neželjenu preuranjenu razgradnju biorazgradivog polimera, i može da se injektira pacijentima direktno da bi se formiralo deponovanje za zadržano otpuštanje in situ.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0012] Ovaj pronalazak je usmeren na predmet kako je definisano u patentnim zahtevima.

[0013] Neočekivano je otkriveno da se značajan nivo nečistoća generiše prilično brzo, u injektibilnoj biorazgradivoj polimernoj formulaciji sa nukleofilnom bioaktivnom supstancom u organskom rastvaraču, čak i kada je kiselinski broj polimera veći od 5 mgKOH/g. Ove nečistoće se formiraju kroz reakciju nukleofilne bioaktivne supstance sa nereagovanim ili zaostalim monomerima od tog biorazgradivog polimera. U rastvoru, nukleofilna bioaktivna supstanca i polimer/monomer dolaze u bliski kontakt, stvaranjem povoljnih uslova za reakciju da bi se generisale nečistoće/konjugati zavisno od izbora rastvarača.

[0014] Ovaj pronalazak pokazuje da je supstance polimera moguće bilo dobiti tako da imaju poboljšanu stabilnost u odnosu stanje tehnike. Konjugati formirani u supstancama iz stanja tehnike moguće je u značajnoj meri smanjiti ili sprečiti. Ovaj pronalazak obezbeđuje stabilnu, injektibilnu, biorazgradivu polimernu supstancu za sistem isporuke sa zadržanim otpuštanjem za nukleofilnu bioaktivnu supstancu i postupak za pravljenje takvih polimernih supstanci.

[0015] Supstance u skladu sa ovim pronalaskom obuhvataju a) nukleofilna bioaktivna supstanca; b) farmaceutski prihvatljiv rastvarač; i c) pogodan biorazgradiv polimer, koji, kada je formulisan zajedno, smanjuje ili sprečava formiranje nečistoća ili srodnih supstanci. Farmaceutska supstanca može da bude viskozna ili neviskozna tečnost, gel, ili krem, koji je moguće ubrizgati korišćenjem šprica. Farmaceutska supstanca je stabilnija i može da se prethodno napuni u pojedinačni špric, čime obezbeđuje sistem spreman za upotrebu.

[0016] Bioaktivne supstance iz ovog pronalaska sadrže nukleofilnu grupu koja može da katalizuje razgradnju estra i reagovanje na laktatu zasnovanom polimeru, oligomeru, ili monomeru. Bioaktivne supstance mogu da budu u obliku njihovog peptida, proleka, ili soli. Nečistoće generisane u supstanci su adukti između bioaktivne supstance i blokove koji grade na laktatu zasnovan polimer (npr., monomeri i oligomeri laktida).

[0017] Prema ovom pronalasku, farmaceutski prihvatljiv organski rastvarač moguće je izabrati iz grupe koju čini N-metil-2-pirolidon

[0018] (NMP), 2-pirolidon, metoksipolietilen glikol, alkoksipolietilen glikol, polietilen glikol estri, glikofurol, glicerol formal, metil acetat, etil acetat, metil etil keton, dimetilformamid (DMF), dimetilsulfoksid (DMSO), dimetilacetamid (DMAC), tetrahidrofuran (THF), kaprolaktam, decilmetilsulfoksid, benzil alkohol, benzil benzoat, etil benzoat, triacetin, diacetin, tributirin, trietil citrat, tributil citrat, acetil trietil citrat, acetil tributil citrat, trietilgliceridi, trietil fosfat, dietil ftalat, dietil tartrat, etil laktat, propilen karbonat, etilen karbonat, butirolakton, i 1-dodecilazaciklo-heptan-2-on, i njihove kombinacije.

[0019] Prema ovom pronalasku biorazgradivi polimer može biti linearni polimer, ili razgranati polimer, ili mešavina ta dva. Poželjno, polimer je na laktatu zasnovan polimer. Na laktatu zasnovan polimer uključuje homopolimere mlečne kiseline ili monomere laktida (poli(laktinsku kiselinu) ili polilaktid, PLA), i kopolimere mlečne kiseline (ili laktid) sa drugim monomerima (na primer, glikolnom kiselinom, glikolidom (poli(laktidomkoglikolidom), PLG ili PLGA) i sličnim). Prosečna težina molekula tog polimera je uobičajeno 5.000 do 50.000. Polimer bi idealno imao kiselinski broj manji od 3 mgKOH/g, poželjno manje od 2 mgKOH/g, i još poželjnije manje od 1 mgKOH/g.

[0020] Prema ovom pronalasku, biorazgradivi na laktatu zasnovan polimer moguće je rastvoriti u rastvaraču. Polimer može zatim da se istaloži u anti-rastvarač u kom na laktatu zasnovan polimer nije rastvorljiv, ali su monomeri i oligomeri rastvorljivi. Istaloženi polimer dobijen kao rezultat će idealno imati sadržaj nereagovanog ili zaostalog monomera laktida od 0,3%, poželjno 0,2%, i još poželjnije 0,1% ili manje. Frakcija oligomera sa molekularnom težinom manjom od 5000 bi bila 20% težine, poželjno 10%, još poželjnije 5% ili manje. Ovaj polimer, kada je formulisan sa nukleofilnom bioaktivnom supstancom i farmaceutski prihvatljiv organski rastvarač bi formirao stabilni rastvor, koji može da se prethodno napuni u pojedinačni špric.

[0021] Prema ovom pronalasku, injektibilna supstanca za isporuku leka sa kontrolisanim otpuštanjem može da bude proizvedena postupkom koji obuhvata: kombinovanje polimera na bazi laktata sa prosečnom molekularnom težinom između 5.000 i 50.000 daltona, kiselinski broj od manje od 3 mgKOH/g, i zaostali monomer laktida u polimeru na bazi laktata od manje od oko 0,3% težine; sa farmaceutski prihvatljivim organskim rastvaračem; i bioaktivna supstanca ili njena so koja može da reaguje sa monomerom laktida da bi se formirao konjugat, uz uslov da za pravljenje supstance nije dodat aditiv kiselini.

Kratak opis slika

[0022]

SL. 1. Hromatogram za acetat leuprolida u 60%PLA-100DL2E u NMP rastvoru posle jednog sata na 37°C

SL. 2. Hromatogram za LAAce 60% PLA-100DL2E u NMP u vremenskoj tački 0 SL. 3. Hromatogram za LAAce 60% PLA-100DL2E u DCM u vremenskoj tački 0 SL. 4. Hromatogram za LAAce 60% PLA-100DL2E u DMSO u vremenskoj tački 0 SL. 5. Hromatogram za LAAce 60% PLA-100DL2E u NMP posle 1 sat na 37°C SL. 6. Hromatogram za LAAce 60% PLA-100DL2E u DMSO posle 1 sat na 37°C SL. 7. Hromatogram za LAAce 60% PLA-100DL2E u DCM posle 1 sat na 37°C SL. 8. Hromatogram za FMOC-SER-OH u NMP sa 25% D,L-laktida posle 3 sata na 25°C

SL. 9. Hromatogram za FMOC-SER-OH u NMP sa 25% D,L-laktida posle 1 dan na 25°C

SL. 10. Hhromatogram za FMOC-ARG-OH u NMP sa 25% D,L-laktida posle 3 sata na 25°C

SL. 11. Hromatogram za FMOC-ARG-OH u NMP sa 25% D,L-laktida posle 1 dan na 25°C

SL. 12. Hromatogram za LAMS u NMP sa 10% L laktidom pokazuje nečistoće generisane iz monomera

SL. 13. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-0,1 u NMP

SL. 14. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-0,2 u NMP

SL. 15. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-0,3 u NMP

SL. 16. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-0,5 u NMP

SL. 17. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-1,0 u NMP

SL. 18. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-3,0 u NMP

SL. 19. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-0,1 u NMP posle 24 sata na 37°C SL. 20. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-0,2 u NMP posle 24 sata na 37°C SL. 21. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-0,3 u NMP posle 24 sata na 37°C SL. 22. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-0,5 u NMP posle 24 sata na 37°C SL. 23. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-1,0 u NMP posle 24 sata na 37°C SL. 24. Hromatogram za LAAce 57,5%PLA-3,0 u NMP posle 24 sata na 37°C SL. 25. In vitro otpuštanje za LAMS iz formulacija sa prečišćenim ili neprečišćenim polimerom.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0023] Ovaj pronalazak obezbeđuje polimernu supstancu za formiranje sistema isporuke sa zadržanim otpuštanjem za bioaktivne supstance i postupak za pravljenje takvih polimernih supstanci. Polimerne supstance iz ovog pronalaska obuhvataju a) a bioaktivnu supstancu ili njenu so; b) organski rastvarač; i c) na laktatu zasnovan biorazgradivi homopolimer ili kopolimer. Bioaktivne supstance ili njihove soli iz ovog pronalaska su uobičajeno nukleofilne i mogu da reaguju sa monomerima laktida ili oligomerima na bazi laktata da bi se formirali kovalentni konjugati ili adukti (proizvod adicije). Organski rastvarači iz ovog pronalaska mogu biti polarni protonska ili aprotonska tečnost. Na laktatu zasnovani polimeri iz ovog pronalaska sadrže najmanje jednu monomernu jedinicu mlečne kisleine, laktata, ili laktida u strukturi polimerne supstance. Polimerne supstance iz ovog pronalaska mogu da smanje ili spreče reakciju bioaktivne supstance sa monomerom ili oligomerom da bi se formirale srodne nečistoće u supstancama polimera.

[0024] Polimerna supstanca iz ovog pronalaska može biti u oblicima mikročestica, mikrokuglica, mikrokapsula, mikrogranula ili čvrstih implantata uklanjanjem organskog rastvarača pripremljenog in vitro. Ovi oblici doza mogu biti isporučeni postupcima poznatim u ovoj oblasti, kao što je injekcija ili hirurška intervencija. Alternativno i poželjno, mogu biti u oblicima rastvora, emulzija, suspenzija, paste, kreme, ili gela koje se pomeraju kao fluid tako da može injekcija da se daje kroz iglu, kanulu, cevčicu, laproskop, sondu, ili drugi uređaj za isporuku. Kada je isporučen subjektu, takva supstanca formira talog insitu odakle kontroliše otpuštanje bioaktivne supstance može biti zadržano tokom željenog perioda vremena zavisno od supstance. Depo ili implant mogu biti čvrsta supstanca, gel, pasta, polučvrsta supstanca, ili viskozna tečnost. Selekcijama biorazgradivog polimera i drugih komponenata, trajanje zadržanog otpuštanja bioaktivne supstance moguće je kontrolisati tokom vremenskog perioda tokom nekoliko nedelja do jedne godine.

[0025] Polimerna supstanca iz ovog pronalaska može uključiti i nepolimerna jedinjenja, i/ili aditive za kontrolisano otpuštanje, kao što je brzina otpuštanja modulirajućih agenasa, agenasa za formiranje pora, plastifikatora, organskih rastvarača, agenasa inkapsuliranja za kapsuliranje te bioaktivne supstance, termičkih želirajućih agenasa, materijala za smanjenje efekta pucanja, hidrogelova, polihidroksilnih materijala, agenasa luženja, agenasa za transportovanje tkiva, ili drugih sličnih aditiva ili bilo koje njihove kombinacije.

[0026] Pojmovi "a", "an" i "jedan", kako je ovde korišćeno, su predviđeni da se tumače kao "jedan ili više" i "najmanje jedan."

[0027] Pojam "isporuka sa kontrolisanim otpuštanjem", kako je ovde definisano, je predviđena da se odnosi na isporuku bioaktivne supstance in vivo tokom željenog, produženog perioda vremena posle isporuke, poželjno od najmanje nekoliko dana do jedne godine.

[0028] Pojam "bioaktivna supstanca" je predviđen da uključi bilo koje materijale koji imaju dijagnostička i/ili terapijska svojstva uključujući, ali bez ograničenja na, organske male molekule, neorganske male molekule, makromolekle, peptide, oligopeptide, proteine, ili enzime, nukleotide, nukleozide, oligonukleotide, oligonukleozide, polinukleotide, polinukleozides, polinukleinske kiseline ili slični molekuli čine takva hemijska jedinjenja. Neograničavajući primeri terapijskih svojstava su antimetabolična, antigljivična, antiinflamatorna, antitumorozna, antiinfektivna, antibiotska, nutrijentna, agonistička, i antagonistička svojstva.

[0029] Bioaktivne supstance iz ovog pronalaska mogu biti u obliku slobodnog molekula, organska ili neorganska so slobodnog molekula, ili mogu biti kompleksirani ili kovalentno konjugovani sa agensom nosačem, mogu biti prolek, ili mogu biti bioaktivna supstanca višestrukog oblika (višestruke jedinice bioaktivne supstance bilo kompleksirane ili kovalentno spojene zajedno).

[0030] Bioaktivne supstance iz ovog pronalaska sadrže nukleofilnu grupu koja može da katalizuje razgradnju estra i reagovanje sa polimerom na bazi laktata, oligomerom, ili monomerom. "Nukleofilna grupa" može biti karakterisana kao hemijske vrste koje doniraju par elektrona elektrofilu da bi se formirala hemijska veza u vezi sa reakcijom koja traži nukleus atoma ili pozitivni kraj polarnog molekula. Svi molekuli ili joni sa slobodnim parom elektrona ili barem jednom pi vezom su nukleofilne grupe. Zbog toga što nukleofilne grupe doniraju elektrone, one su po definiciji Luisove (Lewis) baze. Nukleofilne grupe uključuju grupe azota kao što je grupa amina, grupa amidina, grupa imina, azotna-heteroaromatična grupa, azotna-heterociklična grupa, ili bilo koja druga grupa koja sadrži azot ili bilo koja kombinacija navedenih kao što je nukleofilna grupa ili grupe. Nukleofilna azotna grupa ili grupe mogu biti osnova kao u slobodnom moelkulu ili mogu biti u obliku soli sa organskom ili neorganskom kiselinom. Nukleofilne grupe mogu da uključe i grupe kiseonika kao što je anjon hidroksida, alkoholi, anjoni alkoksida, vodonik peroksid, i anjoni karboksilata i sumporne grupe kao što je vodonik sulfid i njegove soli, tioli (RSH), anjoni tiolata (RS-), anjoni tiolkarboksilnih kiselina (RC(O)-S-), i anjoni ditiokarbonata (RO-C(S)-S-) i ditiokarbamata (R2N-C(S)-S-).

1

[0031] Bioaktivna supstanca iz ovog pronalaska može biti alifatno, aromatično, heteroaromatično, ciklično, aliciklično, heterociklično organsko jedinjenje opciono sa jednom ili više grupe karboksilne kiseline, estra, laktona, anhidrida, karbonata, karbamata, uree, amida, laktama, imina, amidina, enamina, imida, oksima, karbonila, hidroksila, enola, amina, etra, sulfida, sulfonila, sulfoksila, sulfonske kiseline, tioamida, tiola, tiokiseline, tioestra, tiouree, acetala, ketala, halida, epoksija, nitro, nitrozo, ksantatne, inaminske grupe ili bilo koje kombinacije navedenih pri čemu su opcioni supstituenti kompatibilni sa nukleofilnom grupom bioaktivne supstance.

[0032] Pojam "peptid" kako se ovde u generičkom smislu koristi jeste da uključi poli(aminokiseline) koje se normalno generalno odnose pri referenciranju kao "peptidi", "oligopeptidi", i "polipeptidi" ili "proteini" koji se ovde koriste ravnopravno. Pojam takođe uključuje bioaktivne analoge peptida, derivate, acilisane derivate, glikosilatne derivate, pegilisane derivate, proteine fuzije i slične. Pojam "peptid" je predviđen da uključi bilo koji od bioaktivnih peptida sa dijagnostičkim i/ili terapijskim svojstvima uključujući, ali bez ograničenja na, antimetabolička, antifugalna, antiinflamatorna, antitumorozna, antiinfektivna, antibiotska, nutrijentna, agonistička, i antagonistička svojstva. Pojam takođe uključuje sintetičke analoge peptida, neprirodne aminokiseline koje imaju baznu funkcionalnost, ili bilo koji drugi oblik uvedene baznosti. Peptid iz ovog pronalaska sadrži najmanje jednu nukleofilnu grupu. Fraza "najmanje jedno" znači da taj peptid može da sadrži višestruki broj nukleofilnih grupa.

[0033] Specifično, bioaktivni peptidi iz ovog pronalaska su hormon koji otpušta luteinizirajući hromon (LHRH), agonisti hormona koji otpušta luteinizirajući hromon (LHRH), antagonisti hormona koji otpušta luteinizirajući hromon (LHRH) i sintetičke analoge i modifikacije i njihove farmakološki aktivne fragmente.

[0034] Poželjni pepidi korišćeni ovde sadrže aminokiselinski serim u molekularnoj strukturi peptida. Poželjni peptidi korišćeni ovde uključuju hormon koji otpušta luteinizirajući hromon (LHRH), i agoniste hormona koji otpušta luteinizirajući hromon (LHRH) kao što je leuprorelin, buserelin, gonadorelin, deslorelin, fertirelin, histrelin, lutrelin, goserelin, nafarelin, triptorelin, cetroreliks, enfuvirtid, timozin α1, abareliks. Poželjni peptid korišćen ovde takođe uključuje peptide kao što je somatostatin, oktreotid, pasireotid, SOM230, i lanreotid.

[0035] Bioaktivne supstance ovog pronalaska takođe uključuju nukleotide, nukleozide, oligonukleotide, oligonukleozid i polinukleinske kiseline koje su biološki atkivna jedinjenja koja imaju nukleofilne sposobnosti.

[0036] Bioaktivna supstanca korišćena u ovom pronalasku može biti sama ili farmaceutski prihvatljiva so. Kiselina korišćena da bi formirala farmaceutski prihvatljivu so bioaktivne supstance poželjno ima pKa manji od 5. Kiseline pogodne za ovaj pronalazak mogu biti izabrane iz, ali ne ograničene, grupu koja obuhvata hlorovodoničnu kiselinu, bromvodoničnu kiselinu, azotnu kiselinu, hromnu kiselinu, sumpornu kiselinu, metansulfonsku kiselinu, trifluorometan sulfonsku kiselinu, trihlorosirćetnu kiselinu, dihlorosirćetnu kiselinu, bromsirćetnu kiselinu, hlorsirćetnu kisleinu, cijanosirćetnu kiselinu, 2-hloropropansku kiselinu, 2- oksobutansku kiselinu, 2-hlorobutansku kiselinu, 4-cijanobuternu kiselinu, pamoinsku kiselinu, perhlornu kiselinu, fosfornu kiselinu, vodonik jodid, sirćetnu kiselinu, 2,2-dihlorosirćetnu kiselinu, adipinsku kiselinu, algininsku kiselinu, L-askorbinsku kiselinu, L-asparaginska kiselina, benzensulfonska kiselina, benzojeva kiselina, 4-acetamido benzojeva kiselina, (+)-kamforna kiselina, (+)-kamfor-10-sulfonska kiselina, kaprinska kiselina, (dekanoinska kiselina), kaproinska kiselina (heksanoinska kiselina), kaprilna kiselina (oktanoinska kiselina)karbonska kiselina, cinaminska kiselina, limunska kiselina, ciklaminska kiselina, dekanska kiselina, dodecilsumporna kiselina, etan-1,2-disufonska kiselna, etansulfonska kiselina, 2-hidroksi-etansulfonska kiselina, mravlja kiselina, fumarna kiselina, galaktinska kiselina, gentisinska kiselina, D-glukoheptonska kiselina, D-glukonska kiselina, D-glukuronska kiselina, glutaminska kiselina, glutarna kiselina, 2-okso-glutarna kiselina, glicerofosforna kiselina, glikolna kiselina, hipurna kiselina, izobutirna kiselina, DL-mlečna kiselina, laktobionska kiselina, laurinska kiselina, maleinska kiselina, (-)-L-jabučna kiselina, malonska kiselina, DL-mandelinska kiselina, hlorovodonična, ili sona, kiselina, naftalen-1,5- disulfonska kiselina, naftalen-2-sulfonska kiselina, 1-hidroksi-2-naftoinska kiselina, nikotinska kiselina, oleinska kiselina, orotična, oksalna, palmitinska kiselina, pamoinska, ili embonijska, kiselina, proprionska kiselina, (-)-L-piroglutaminska kiselina, salicilna kiselina, 4-amino-salicilna kiselina, sebacinska kiselina, stearinska kiselina, sukcinska kiselina, (+)-L-tartarna kiselina, tiocijanična kiselina, p-toluensulfonska kiselina, undecilenska kiselina. Odabir pogodnih kiselina je dobro poznat stručnjacima u ovoj oblasti tehnike.

[0037] Farmaceutski prihvatljiva so bioaktivne supstance može da se pripremi jednostavnom kiselinom i titracijom ili neutralizacijom baze. Farmaceutski prihvatljiva so bioaktivne supstance može da se pripremi tokom procesa njene sinteze i prečišćavanja. Alternativno, iste soli moguće je pripremiti iz bioaktivne supstance u obliku slobodne baze. Slobodna baza je rastvorena u pogodnoj tečnoj podlozi. Ovaj rastvor bioaktivne supstance se meša sa rastvorom kiseline da bi se formirale korisne soli uklanjanjem rastvarača pogodnim sredstvima, kao što je filtracija, istaloživanje, ili liofilizacija. Ako je bioaktivna supstanca u svom uobičajenom komercijalno dostupnom obliku soli, moguće je dobiti drugačiju so upotrebom jednostavnog postupka izmene soli ili postupkom izmene jona kao što je liofilizacija, istaloživanje ili drugi postupci poznati u ovoj oblasti. Na primer, acetat leuprolida je rastvoren u pogodnoj tečnoj podlozi, npr., vodi. Ovaj rastvor peptida je mešan sa vodenastim rastvorom jake kiseline, kao što je metansulfonska kiselina. Kada je acetat leuprolida i jaka kiselina kao što je metansulfonska kiselina se rastvore u vodi, peptid pokazuje tendenciju da se udruži sa mezilat jonom, kao jača metansulfonska kiselina izmešta slabiju karboksilnu sirćetnu kiselinu. Rastvarač i oslobođena sirćetna kiselina (ili slaba ali isparljiva karboksilna kiselina) mogu biti uklonjeni pod vakuumom. Dakle, rastvor mešavine je zamrzavanjem osušen da bi se uklonila voda i slaba kiselina da bi se formirale željene soli. Ako bioaktivna supstanca nije stabilna pod niskom pH, farmaceutski prihvatljive soli te bioaktivne supstance je moguće pripremiti detaljnom dijalizom naspram veoma male koncentracije kiseline.

[0038] Supstance polimera iz ovog pronalaska mogu sadržati bioaktivnu supstancu u opsegu od 0,01 do 40% težine. Generalno, optimalna napunjenost lekom zavisi od perioda željenog otpuštanja i jačine bioaktivne supstance. Očigledno, bioaktivna supstanca slabe jačine i dužeg perioda otpuštanja, visoki nivoi inkorporiranja mogu biti neophodni.

[0039] Pojam "organski rastvarač" je predviđen da uključi bilo koji od organskih rastvarača koji mogu da rastvore na laktatu zasnovane polimere. Uobičajeni rastvarači koje je moguće koristiti za polimernu supstancu iz ovog pronalaska uključuju vodu, metanol, etanol, dimetil sulfoksid (DMSO), dimetil formamid, dimetil acetamid, dioksan, tetrahidrofuran (THF), acetonitril, metilen hlorid, etilen hlorid, ugljenik tetrahlorid, hloroform, niže alkil etre kao što je dietel etar i metil etar, heksan, cikloheksan, benzen, aceton, etil acetat, i slične. Estri karbonske kiseline i aril alkoholi kao što je benzil benzoat; C4 do C10 alkil alkoholi; C1 do C6 alkil C2 do C6 alkanoati; estri karbonske kiseline i alkil alkoholi kao što je propilen karbonat, etilen karbonat i dimetil karbonat, alkil estri mono-, di-, i trikarboksilne kiseline, kao što je 2-etoksietil acetat, etil acetat, metil acetat, etil butirat, dietil malonat, dietil glutonat, tributil citrat, dietil sukcinat, tributirin, izopropil miristat, dimetil adipat, dimetil sukcinat, dimetil oksalat, dimetil citrat, trietil citrat, acetil tributil citrat, gliceril triacetat; alkil ketone kao što je metil etil keton; kao i drugi karbonil, etar, karboksilni estar, amid i hidroksi koji sadrže tečna organska jedinjenja koja imaju nekakvu rastvorljivost u vodi. Propilen karbonat, etil acetat, trietil citrat, izopropil miristat, i gliceril triacetat su poželjni zbog biokompatibilosti i farmaceutske prihvatljivost. Odabar pogodnih rastvarača za dati sistem je u okviru stručnosti u ovoj oblasti i imajući u vidu

1

ovaj opis.

[0040] Preporučljivo, organski rastvarači iz ovog pronalaska su biokompatibilni i farmaceutski prihvatljivi. Pojam "biokompatiblno" znači da organski rastvarač kako se širi ili difuzira iz supstance ne daje kao rezultat značajniju iritaciju tkiva ili nekrozu oko mesta implanta. Pojam "farmaceutski prihvatljiv" znači da organski rastvarači mogu da budu korišćeni u proizvodu leka za lečenje ljudi i životinja kojima je potreban.

[0041] Organski rastvarači iz ovog pronalaska mogu da budu mešljivi ili raspršivi u vodenastoj ili telesnoj tečnosti. Pojam "raspršiv" znači da je rastvarač delimično rastvorljiv ili mešljiv u vodi. Pojedinačni rastvarač ili mešavina rastvarača može imati rastvorljivost ili mešljivost u vodi veću od 0,1% težine. Preporučljivo, rastvarač ima rastvorljivost ili mešljivost u vodi veću od 3% težine. Još preporučljivije, rastvarač ima rastvorljivost ili mešljivost u vodi veću od 7% težine. Pogodni organski rastvarač treba da može da se difuzira u telesnu tečnost tako da se supstanca tečnosti koagulira ili stvrdne. Jedan i/ili mešavina takvih rastvarača može da se koristi; pogodnost takvih rastvarača moguće je lako odrediti jednostavnim eksperimentima.

[0042] Primeri farmaceutski prihvatljivog organskog rastvarača uključuju, ali se ne ograničavaju na, N-metil-2-pirolidon (NMP), 2-pirolidon, metoksipolietilen glikol, alkoksipolietilen glikol, polietilen glikol estre, glikofurol, glicerol formal, metil acetat, etil acetat, metil etil keton, dimetilformamid (DMF), dimetilsulfoksid (DMSO), dimetilacetamid (DMAC), tetrahidrofuran (THF), kaprolaktam, decilmetilsulfoksid, benzil alkohol, benzil benzoat, etil benzoat, triacetin, diacetin, tributirin, trietil citrat, tributil citrat, acetil trietil citrat, acetil tributil citrat, trietilgliceride, trietil fosfat, dietil ftalat, dietil tartrat, etil laktat, propilen karbonat, etilen karbonat, butirolakton, i 1-dodecilazaciklo-heptan-2-on, i njihove kombinacije. Preporučeni organski rastvarači uključuju N-metil-2-pirolidon, 2-pirolidon, dimetilsulfoksid, dimetilacetamid (DMAC), etil laktat, glikofurol, glicerol formal, benzil alkohol, benzil benzoat, metoksipolietilen glikol, alkoksipolietilen glikol, polietilen glikol estre, i izopropiliden glikol.

[0043] Rastvorljivost biorazgradivih polimera u raznim organskim rastvaračima će se razlikovati zavisno od karakteristika polimera i njihove kompatibilnosti sa tim rastvaračima. Dakle, isti polimer neće biti rastvorljiv u istoj meri u različitim rastvaračima. Na primer, PLGA ima mnogo višu rastvorljivost u N-metil-2-pirolidon (NMP) u odnosu na triacetin. Međutim, kada PLGA rastvor u NMP jeste u kontaktu sa vodenastim rastvorom, NMP će se veoma brzo raspršiti da bi se formirala čvrsta polimerna matrica usled njegove visoke mešljivosti u vodi. Brza stopa difuzije rastvarača može imati kao rezultat čvrsti implant koji se brzo formira, međutim, može takođe da dovede do otpuštanja visokim prskanjem na samom početku. Kada PLGA rastvor u NMP jeste u kontaktu sa vodenastim rastvorom, triacetin će se veoma brzo raspršiti usled svoje niske mešljivosti u vodi. Spora difuzija rastvarača može trajati duže da bi se transformisala iz viskozne tečnosti u čvrstu matricu. Može postojati optimalna ravnoteža na kojoj se rastvarač raširi i koagulacija polimera da se inkapsuliraju supstance peptida. Zbog toga, može biti pogodnost da se kombinuju različiti rastvarači da bi se dobio poželjni sistem isporuke. Rastvarači niske i visoke mešljivosti u vodi mogu da se kombinuju da se poboljša rastvorljivost polimera, modifikuju viskoznost supstance, optimizuju brzinu difuzije, i početno otpuštanje usled rasprskivanja.

[0044] Supstance polimera iz ovog pronalaska obično sadrže organski rastvarač u opsegu od 10% do 99% težine. Viskoznost polimernih supstanci iz ovog pronalaska zavisi od molekularne težine korišćenog polimera i organskog rastvarača. Poželjno koncentracija polimera u supstancama je manja od 70% težine.

[0045] "Polimer" je veliki molekul, ili makromolekul, sastavljen od brojnih ponovljenih podjedinica. Polimeri se kreću u opsegu od poznatih sintetičkih plastičnih materijala kao što je polistiren do prirodnih biopolimera kao što je DNK i proteini koji su ključni za biološku strukturu i funkciju. Polimeri, i prirodni i sintetički, mogu da se stvore preko polimerizacije brojnih malih molekula, poznatih kao monomeri. Polimerizacija je postupak kombinovanja brojnih malih molekula poznatih kao monomeri u kovalentno spojen lanac ili mrežu. Velika molekularna masa polimera u odnosu na jedinjenja malog molekula proizvodi jedinstvena fizička svojstva, uključujući čvrstoću, viskoznu elastičnost, i tendenciju da formira staklaste i polukristalne strukture pre nego kristale.

[0046] Pojam "biorazgradiv" se odnosi na materijal koji se postepeno razlaže, rastvara, hidrolizuje i/ili erodira in situ. Generalno, "biorazgradivi polimeri" ovde su polimeri koje moguće podvrći hidrolizi, i/ili bioerodirajui in situ primarno kroz hidrolizu i/ili enzimolizu.

[0047] Pojam "biorazgradiv polimer" kako je ovde korišćeno je predviđen da uključi bilo koje biokompatibilne i/ili biorazgradive sintetičke i prirodne polimere koje je moguće koristiti in vivo. Generalno, biorazgradivi polimer iz ovog pronalaska može biti linearni polimer, ili razgranati ili zvezdasti polimer, ili mešavina linearnog polimera i razgranatog i/ili zvezdastog polimera. Preporučljivo, biorazgradivi polimer iz ovog pronalaska je na laktatu zasnovan polimer. "Na laktatu zasnovan polimer" kako je ovde korišćeno je polimer koji sadrži jedinicu laktata u polimeru. Pojam ''laktat'' kako je ovde korišćeno se odnosi bilo na mlečnu kiselinu, ili njene soli (laktate) koji se koriste kao reagensi za dobijanje na laktatu zasnovanih polimera, ili se odnose na one delove kao ostatke inkorporirane preko estarnih veza u na laktatu zasnovane molekularne lance polimera.

1

Pojam ''laktat'' kako je ovde korišćen se takođe odnosi na ciklične dimerne estre laktata (laktida) kada se odnose na monomer korišćen za dobijanje na laktatu zasnovanih polimera. Monomer laktida je prirodno i obnovljivo jedinjenje proizvedeno iz mlečne kiseline (2-hidroksipropionske kiseline). Laktid, kao proizvod mlečne kiseline, koji ima dva stereoizomerna oblika (L(+)mlečna kiselina i D(-)mlečna kiselina), postoji u tri stereoizomerna oblika: L-laktid, D-laktid i mezo-laktid.

[0048] Laktid je dobijen u dva koraka sinteze: oligomerizacijom mlečne kiseline posle čega je usledila ciklizacija. L-laktid je proizveden ako je originalna kiselina L-mlečna kiselina i D-laktid je proizveden ako je originalna kiselina D-mlečna kiselina. Mezo-laktid je proizveden korišćenjem kombinacije L-mlečne kiseline i D-mlečne kiseline. Efikasan korak prečišćavanja je neophodno da bi se dobio pravi nivo čistoće za polimerizaciju laktida u PLA (Savioli Lopes M., Jardini A., Maciel Filho R., 2014, Synthesis and characterizations of poly (lactic acid) by ringopening polymerization for biomedical applications (Sinteza i karakterizacije poli(mlečne kiseline) otvaranjem prstena polimerizacije za biomedicinske primene), Chemical Engineering Transactions, 38, 331-336 DOI: 10.3303/CET1438056].

[0049] Jasno je da kada se ovde koriste, pojmovi "mlečna kiselina," "laktat," ili "laktid", da je svaki i sve hiralni oblik jedinjenja obuhvaćen ovim pojmovima. Dakle, "mlečna kiselina" uključuje (R)-mlečnu kiselinu i (S)-mlečnu kiselinu ili D-mlečnu kiselinu, L-mlečnu kiselinu, D,L-mlečnu kiselinu, ili bilo koju kombinaciju navedenih; "laktid" uključuje D-laktid, D,L-laktid, L,D- laktid, L-laktid, (R,R)-laktid, (S,S)-laktid i mezo-laktid ili bilo koju kombinaciju navedenih.

[0050] Na laktatu zasnovani polimeri uključuju bilo koje polimere/kopolimere koji sadrže laktat, mlečnu kiselinu, ili monomere -laktida. Na laktatu zasnovani polimer je moguće pripremiti polikondenzacijom (PC), polimerizacija sa otvaranjem prstena (ROP)= polimerizacija tokom koje se otvara prsten (ROP)=, i drugi postupci (polimerizacija produžetka lanca, kalemljenja). Različiti tipovi polimera, uključuju kopolimere, mogu se dobiri pomoću polimerizacije sa otvaranjem prstena (ROP) iz D,L-laktida, L-laktida, D-laktida, glikolida (GA), ε-kaprolaktona (CL), trimetilen karbonata (TMC), 1,5-dioksepan-2-ona (DXO), i drugih cikličnih analoga.

[0051] Na laktatu zasnovan polimer uključuje homopolimere mlečne kiseline ili monomere laktida (poli(laktinsku kiselinu) ili polilaktid, PLA), i kopolimere mlečne kiseline (ili laktid) sa drugim monomerima (na primer, glikolnom kiselinom, glikolidom (poli(laktidomkoglikolidom), PLG ili PLGA) i sličnim). Na laktatu zasnovan polimer može imati iste krajnje grupe, t.j., sve krajnje grupe su iste, kao što je estar, ili hidroksilna ili karboksilna

1

kiselina. Na laktatu zasnovan polimer može imati mešovite krajnje grupe estra, hidroksila, i/ili karboksilne kiseline. Na laktatu zasnovan polimer može imati jezgro diola sa hidroksilnim grupama na kraju, kao što su oni primeri opisani u patentu u SAD broj US 8,470,359. Slično, na laktatu zasnovan polimer može imati triol ili poliol jezgro, kao što je glukoza, sa hidroksilnim grupama na kraju. Polimer na bazi laktata može imati jednu krajnju grupu kao estar i drugi kraj sa hidroksilnom grupom ili grupu karboksilne kiseline. Na laktatu zasnovan polimer može takođe imati jedanu hidroksilnu grupu na kraju i drugi kraj sa karboksilnom kiselinom ili estrom, ili obratno.

[0052] Na laktatu zasnovan polimer iz ovog pronalaska ima prosečnu težinu molekula obično od 5.000 do 50.000. Na laktatu zasnovan polimer iz ovog pronalaska može biti komercijalno dostupan proizvod ili polimer dobijen poznatim postupkom. Poznati postupci polimerizacije, na primer, uključuju kondenzacionu polimerizaciju mlečne kiseline i kopolimerizaciju sa drugim monomerima, kao što je glikolna kiselina, polimerizacija sa otvorenim prstenom laktida korišćenjem katalizatora, kao što su Luisove (Lewis) kiseline, ili soli metala, kao što je dietilcink, trietilaluminijum, kalaj oktilat, i kopolimerizacija sa drugim cikličnim monomerima, kao što je glikolid; polimerizacija sa otvorenim prstenom laktida u daljem prisustvu derivata hidroksikarboksilne kiseline čija je karboksilna grupa zaštićena (na primer, međunarodna objava patenta WO00/35990); polimerizacija sa otvorenim prstenom laktida pri čemu je katalizator dodat pod toplotom na laktid da bi se prouzrokovala polimerizacija sa otvorenim prstenom (na primer, J. Med. Chem., 16, 897 (1973)); i drugi postupci za kopolimerizaciju laktida sa glikolidom i/ili drugim monomerima.

[0053] Polimerizaciju je moguće izvesti polimerizacijom rasute materije pri čemu su laktid i drugi komonomeri otopljeni, ili polimerizaciom rastvora pri čemu se laktid i drugi komonomeri rastvaraju u pogodnom rastvaraču. Rastvarač za rastvaranje laktida u polimerizaciji rastvora uključuje, ali bez ograničenja na, aromatične ugljovodonike, kao što je benzen, toluen, ksilen i slični, dekalin, dimetilformamid i slični.

[0054] Molekularna težina polimera je važna jer određuje brojna fizička svojstva. Neki primeri uključuju temperature za prelaze iz tečnosti u voskove u gume u čvrste supstance, i mehanička svojstva, kao što je krutost, jačina, viskoznaelastičnost, čvrstoća, i viskoznost. Važno je odabrati odgovarajući polimer sa pogonom molekularnom težinom za specifičnu primenu.

[0055] Pojmovi "prosečna težina molekula, Mw" i "ukupna težina podeljena sa brojem molekula, Mn" su dobro poznate stručnjaku u ovoj oblasti (Videti http://www.chem.agilent.com/Library/technicaloverviews/Public/5990-7890EN.pdf).

Pojam "indeks polidispeznosti, PDI" kako je ovde korišćen je definisan kao prosečna

1

težina molekula nekog polimera kao ukupna težina molekula polimera podeljena brojem molekula tog polimera (PDI = Mw/Mn). Indeks polidisperznosti je dobro poznato da karakteriše raspodelu moleklarnih težina u polimeru. PDI obezbeđuje ideju o homogenosti polimera. Polimeri čiji molekuli imaju skoro iste molekularne težine se zovu monodisperzni polimeri. Za ove molekule, MW = MN i samim tim, PDI je jedan. Polimeri čiji molekuli imaju širok opseg molekularnih težina se zovu polidisperzni polimeri. Za ove molekule, MW> MN i samim tim, njihov PDI je veći od jedan. Što je viši PDI, to je šira raspodela molekularne težine tog polimera. PDI na laktatu zasnovanog polimera iz ovog pronalaska treba da bude manji od 2,5, poželjno manje od 2,0, i još poželjnije manje od 1,8.

[0056] Na laktatu zasnovan polimer iz ovog pronalaska može biti predmet ponovnog istaloživanja. Oko 10 do 40% težine na laktatu zasnovanog polimera ima prosečnu težinu molekula od 5.000 do 50.000 moguće je dodati u rastvarač koji može da rastvara na laktatu zasnovan polimer. Ovaj rastvarač, na primer, uključuje hloroform, dihlorometan, toluen, o-ksilen, m-ksilen, p-ksilen, tetrahidrofuran, aceton, acetonitril, N-metil-2-pirolidon, DMSO, i N,N-dimetilformamid. Organski rastvor sadrži na laktatu zasnovan polimer iz ovog pronalaska može zatim da se istaloži u anti-rastvarač u kom na laktatu zasnovan polimer iz ovog pronalaska nije rastvorljiv. Antirastvarač uključuje, ali se ne ograničava na, alkohole kao što je metanol i etanol, etre kratkog lanca kao što je etil etar, alifatični ugljovodonici kao što je heksan, i vodu. Monomeri i mali oligomeri polimera na bazi laktata su i dalje rastvorljivi u antirastvaraču i tako ostaju u tom rastvoru i ne istaložavaju se.

[0057] Količina antirastvarača koju može da istaloži na laktatu zasnovan polimer je najčešće od 0,1 do 10-struke težine, poželjno od 0,2 do 5-struko težine na osnovu rastvarača tog na laktatu zasnovanog rastvora polimera. Na primer, kada se 20 grama na laktatu zasnovanog polimera iz ovog pronalaska rastvori u 100g acetona, onda se antirastvarač, kao što je voda, u količini od 0,1 do 10-struke težine na osnovu acetona kombinuje sa rastvorom polimera na bazi laktata da bi se istaložio polimer.

[0058] Postupak istaloživanja moguće je izvesti kao jedan od sledećih postupaka: 1) na laktatu zasnovan rastvor polimera u organskom rastvaraču je dodat ceo odjednom u antirastvarač; 2) na laktatu zasnovan rastvor polimera je dodat ukapavanjem u antirastvarač; 3) antirastvarač je dodat sav odjednom u na laktatu zasnovan rastvor polimera; 4) antirastvarač je dodat ukapavanjem u na laktatu zasnovan rastvor polimera, i slično.

[0059] Na laktatu zasnovan polimer iz ovog pronalaska moguće je prečistiti korišćenjem ekstrakcije superkritičnog fluida (SFE). Ekstrakcija superkritičnog fluida (SFE) je postupak

1

odvajanja jedne komponente (ekstraktant) od druge (matrica) korišćenjem superkritičnih fluida kao ekstrahujućeg rastvarača. Ekstrakcija je obično iz čvrste matrice, ali može da bude i iz tečnosti. SPE koristi fluid u superkritičnom stanju, kako je definisano za specifičnu supstancu tečnosti u smislu pritiska i temperature. Svaki materijal fluida ima karakterističnu kombinaciju pritiska i temperature nazvanu ''kritična tačka,'' i jednom kada se prekorače ti parametri, fluid postoji u superkritičnm stanju. Fluid ili rastvarač korišćen u superkritičnoj ekstrakciji fluida može biti jedno jedinjenje ili može biti mešavina jedinjenja. Komponente fluida su dobro poznate i lako dostupne stručnjacima u ovoj oblasti da bi se izabrao pogodan rastvarač i sekundarni rastvarač da bi se prečistio na laktatu zasnovan polimer iz ovog pronalaska.

[0060] Na laktatu zasnovan polimer iz ovog pronalaska uključuje i blok kopolimere, kao što su A-B-A blok kopolimeri, B-A-B blok kopolimeri, i/ili A-B blok kopolimeri i/ili razgranati kopolimeri. Preporučeni blok kopolimeri su oni kod kojih A blok obuhvata na laktatu zasnovan polimer i B blok obuhvata polimer izabran iz poliglikolida, poli(laktid-koglikolid)a, polianhidrida, poli(orto estar)a, polietarestara, polikaprolaktona, poliesteramida, poli( ε-kaprolakton)a, poli(hidroksibutirne kiseline)a, i njihovih mešavina i kopolimera. B blok može da bude polietilen glikol ili monofunkcionalno derivatizovan polietilen glikol, kao što je metoksi polietilen glikol. Neke od ovih kombinacija mogu da formiraju prihvatljive termički reverzibilne gelove.

[0061] Prema ovom pronalasku, polimerna supstanca za kontrolisano otpuštanje isporuke leka je homogeni rastvor nukleofilnog leka i polimer u rastvaraču. Nečistoće ili bioaktivna supstanca srodne supstancama koje se ovde pominju su adukti između bioaktivne supstance i blokova koji grade na laktatu zasnovan polimer (npr., mlečna kiselina, laktat, monomeri i oligomeri laktida). Problem nečistoće je češći kada se koristi homogeni rastvor nukleofilne bioaktivne supstance i polimer. U rastvoru, nukleofilna bioaktivna supstanca i polimer zajedno formiraju povoljan uslov za bioaktivnu supstancu i polimer/oligomer/monomer da bi međusobno reagovali/ostvarili reakciju zbog bliskog kontakta između te bioaktivne supstance i polimera/oligomera/monomera.

[0062] Supstance srodne bioaktivnoj supstanci mogu biti detektovane HPLC analizom. Kako je opisano u SAD patentu broj US 8,343,513 (stubac 43 i 44, Tabela 35 & Sl.16), 4 sa leuprolidom srodne nečistoće su detektovane HPLC i HPLC-MS u PLGA (RG503H) mikrokuglicama pripremljenim korišćenjem postupka ekstrakcije rastvaračem.

Mikrokuglice su pripremljene iz raspršene faze koja obuhvata acetat leuprolida, PLGA (RG503H), dihlorometan (DCM) i metanol. Oba rastvarača su toksična i nisu pogodna za upotrebu od strane ljudi. U jednom izvođenju ovog pronalaska je utvrđeno da u

1

farmaceutski prihvatljivim rastvaračima, kao što je N-metilpirolidon (NMP) i dimetilsulfoksid (DMSO), je generisano više sa bioaktivnom supstancom povezanih nečistoća nego kada su u toksičnim rastvaračima, kao što je DCM.

[0063] 4 sa leuprolidom povezane nečistoće su detektovane pomoću HPLC i HPLC-MS u SAD patentu broj US 8,343,513 i za sve je utvrđeno da su formirane iz reakcije na argininskom ostatku leuprolida sa fragmentima polimera. U jednom izvođenju ovog pronalaska, kada su monomeri laktida pomešani sa argininom ili serinom i rastvoreni u N-metilpirolidonu (NMP), farmaceutski prihvatljivom rastvaraču, neočekivano su primećeni, sasvim različiti profili nečistoća pomoću HPLC. Utvrđeno je da je serin mnogo reaktivniji od arginina sa monomerima laktida. Kada je acetat leuprolida pomešan sa PLGA u NMP, dve glavne sa leuprolidom povezane nečistoće su detektovane pomoću HPLC. Sa leuprolidom povezane supstance pronađene pomoću HPLC su analizirane pomoću ESI-MS/MS da bi se dobili profili njihovih jonskih fragmenata. Na osnovu MS/MS podataka je primećeno 144 Da dodavanje na 4Serin. Iz toga proizilazi, da su ove dve nečistoće sadržale isti MW i treba da budu modifikovane na 4Serinu u poređenju sa MS fragmentima Leuprolida. Ove dve nečistoće su konjugati laktida leuprolida formirani reakcijom serina leuprolida i monomera laktida. Dva veća konjugata su bila [Pyr-His-Trp-(Ser- D-Laktid)-Tyr-D-Leu-Leu-Arg-Pro-NHEt] i [Pyr-His-Trp-(Ser-L-Laktide)-Tyr-D-Leu-Leu-Arg-Pro-NHEt] (Pyr = L-Pi roglutamil) i nisu detektovani kako je opisano u SAD patentu broj US 8,343,513. Ovo označava da je prisustvo monomera laktida štetno po stabilnost leuprolida.

[0064] Još iznenađuje i to da formiranje ovih nečistoća i smanjenje težine molekula tog polimera nije sprečeno korišćenjem male težine molekula tog polimera sa visokim kiselinskim brojem u ovim polimernim supstancama koje obuhvataju PLA (MW 11k i kiselinski broj 12 mgKOH/g). Zapravo, konjugati laktida leuprolida su formirani brže u formulaciji sa višim kiselinskim brojem. Takođe, kada je poli(laktid-koglikolid) (PLGA 5050) sa kiselinskim brojem 5 mgKOH/g korišćen u ovim polimernim supstancama, pokazan je viši sadržaj monomera laktida u tom rastvoru što je kao rezultat dalo veće generisanje nečistoće. Ova otkrića su neočekivna iz SAD patenta broj US 8,343,513. Suprotno objašnjenju datom u SAD patentu broj US 8,343,513, prisustvo oligomera nije smanjilo, već povećalo generisanje nečistoća u celini.

[0065] Patent u SAD broj US 8,343,513 još opisuje da je da bi se smanjilo generisanje nečistoća, neophodno je korisiti polimere male težine molekula sa visokim kiselinskim brojevima i značajnom količinom niskih pKa kiselinskih aditiva ili oligomera. Takve kiselinski raspršene faze nisu pogodne za humanu parenteralnu upotrebu usled iritacije

2

tkiva iz niske pH. U još jednom izvođenju ovog pronalaska, kada je oktreotid mezilat sa viškom metan sulfonske kiseline, kao što je pH slanog rastvora 2,4, rastvoren u farmaceutski prihvatljivom rastvaraču sa dodatim monomerom laktida, ima neočekivano mnogo nečistoća generisanih i peptid je visoko nestabilan. Zapravo mnogo više nečistoća se generiše za rastvor sa viškom kiseline nego za onaj bez toga.

[0066] Prema ovom pronalasku, iznenađujuće je i neočekivano otkriveno da je generisanje nečistoća moguće smanjiti ili sprečiti (1) korišćenjem na laktatu zasnovanih polimera sa malim sadržajem zaostalih monomera laktida; (2) korišćenjem na laktatu zasnovanih polimera sa oligomerima male mogućnosti ekstrakcije; (3) korišćenjem na laktatu zasnovanih polimera sa malim kiselinskim brojevima; i (4) izbegavanje upotrebe svih kiselinskih aditiva.

[0067] Prema ovom pronalasku, na laktatu zasnovani polimeri imaju prosečnu težinu molekula od 5.000 do 50.000, 5.000 do 45.000, 5.000 do 40.000, 5.000 do 35.000, 5.000 do 30.000, 5.000 do 25.000, 5.000 do 20.000, 5.000 do 15.000, 5.000 do 12.000, ili 10.000 do 40.000, ili 12.000 do 35.000, ili 15.000 do 30.000 Daltona.

[0068] Na laktatu zasnovani polimeri iz ovog pronalaska imaju sadržaj zaostalog ili nereagovanog laktida manji od 0,3%, poželjno manji od 0,2%, i još poželjnije manje od 0,1%.

[0069] Na laktatu zasnovani polimeri iz ovog pronalaska imaju frakciju oligomera sa MW manjom od 5000 da bude manja od 20% težine, poželjno manje od 15%, poželjno manje od 10%, i najpoželjnije manje od 5%. Na laktatu zasnovani polimeri iz ovog pronalaska imaju frakciju oligomera sa MW manje od 1000 da bude manji od 5% težine, poželjno manje od 3%, poželjnije manje od 2%, i najpoželjnije manje od 1%.

[0070] Poludisperzivnost na laktatu zasnovanog polimera iz ovog pronalaska je od 1,1 do 2,5. Preporučljivo, poludisperzivnost na laktatu zasnovanog polimera iz ovog pronalaska je najmanje 2,0 ili manja. Još preporučljivije, poludisperzivnost na laktatu zasnovanog polimera iz ovog pronalaska je najmanje 1,8 ili manja.

[0071] Pored toga, "kiselinski broj" na laktatu zasnovanih polimera je još jedno ključno svojstvo koje može da utiče na generisanje nečistoća. Kiselinski broj polimera je "mg" količina kalijum hidroksida neophodnog da se neutrališe kiselina prisutna u jednom gramu polimera. Polimeri sa kiselinskim grupama na kraju će imati neki kiselinski broj. Polimeri niže težine molekula će imati više kiselinskih grupa na kraju, i imaće više kiselinske brojeve. Oligomerne kiseline koje je moguće ekstrahovati u polimerima mogu takođe da doprinesu kiselinskom broju. Najčešće, za polimere sa kiselinskim grupama na kraju, kiselinski broj pokazuje odnos prema težini molekula, više prema prosečnom broju molekularne težine. Kiselinski broj na laktatu zasnovanih polimera iz ovog pronalaska je od 0 do 30 mgKOH/g. Na laktatu zasnovani polimeri iz ovog pronalaska imaju kiselinski broj manji od 20, poželjno manji od 10, poželjnije manje od 3, i najpoželjnije manje od 2.

[0072] Farmaceutske supstance iz ovog pronalaska mogu da sadrže na laktatu zasnovan polimer u opsegu od 5% do 75% težine. Viskoznost farmaceutskih supstanci iz ovog pronalaska zavisi od molekularne težine korišćenih polimera i organskog rastvarača. Najčešće, kada se koristi isti rastvarač, što je viša molekularna težina i koncentracija tog polimera, to je viša viskoznost. Poželjno koncentracija polimera u supstancama je manja od 70% težine.

[0073] Na laktatu zasnovani polimeri kao što su poli(mlečna kiselina), i kopolimeri mlečne kiseline i glikolne kiseline (PLGA), uključujući poli(D,L-laktid-koglikolid) i poli(L-laktid-koglikolid) se poželjno koriste u ovom pronalasku. Termoplastični poliestri imaju odnose monomera mlečne kiseline prema glikolnoj kiselini od između oko 50:50 do oko 100:0 i prosečne molekularne težine od između oko 5.000 do oko 50.000. Biorazgradivi termoplastični poliestri mogu da budu pripremljeni korišćenjem postupaka poznatih u ovoj oblasti, npr., polikondenzacija i polimerizacija sa otvorenim prstenom (npr., SAD patenti broj U.S. 4,443,340; 5,242,910; 5,310,865). Biorazgradivi polimeri mogu da budu i prečišćeni da bi se uklonili zaostali monomeri i oligomeri korišćenjem postupaka poznatih u ovoj oblasti, kao što je rastvaranje i ponovno istaloživanje polimera (npr. SAD patenti broj U.S. 4,810,775; 5,585,460). Terminalne grupe poli(DL-laktid-koglikolida) mogu da budu bilo hidroksil, karboksilna, ili estar zavisno od postupka polimerizacije i modifikacije grupe na kraju. Pogodni polimeri mogu da uključe monofunkcionalni alkohol ili ostatak poliola. Primeri monofunkcionalnih alkohola su metanol, etanol, ili 1-dodekanol. Poliol može da bude diol, triol, tetraol, pentaol i heksaol uključujući etilen glikol, 1,6-heksandiol, polietilen glikol, glicerol, saharide, glukozu, saharozu, redukovane saharide kao što je sorbitol, i slični. Brojni pogodni PLGA su dostupni komercijalno, i PLGA specifične supstance mogu biti lako pripremljene prema prethodnom stanju tehnike.

[0074] Tip, molekularna težina, i količina biorazgradivog polimera prisutnog u supstancama mogu uticati na dužinu vremena u kom se bioaktivna supstanca otpušta iz implantata sa kontrolisanim otpuštanjem. Odabir tipa, molekularne težine, količine biorazgradivog polimera prisutnog u supstancama da bi se postigla željena svojstva implantata sa kontrolisanim otpuštanjem mogu da budu utvrđeni jednostavnim eksperimentisanjem.

[0075] U jednom poželjnom izvođenju ovog pronalaska, polimerna supstanca može da se koristi da bi se formulisao sistem za isporuku sa kontrolisanim otpuštanjem za leuprolid mezilat. U takvom izvođenju, na laktatu zasnovan polimer može poželjno da bude poli (D,L-laktid-koglikolid) sa 75% laktida u polimernom lancu ili više, hidroksil terminalna grupa i terminus lauril estra; može biti prisutan u oko 30% do oko 65% supstancine težine; i može imati prosečnu težinu molekula od oko 5.000 do oko 50.000.

[0076] U još jednom poželjnom izvođenju ovog pronalaska, polimerna supstanca može da se koristi da bi se formulisao sistem za isporuku sa kontrolisanim otpuštanjem za leuprolid mezilat. U takvom izvođenju, na laktatu zasnovan polimer može poželjno da bude poli (DL-laktid-koglikolid) sa 75% laktida u polimernom lancu ili više, dve hidroksil terminalne grupe; mogu biti prisutne u oko 30% do oko 65% supstancine težine; i mogu imati prosečnu težinu molekula od oko 5.000 do oko 50.000.

[0077] U još jednom preporučenom izvođenju ovog pronalaska, na laktatu zasnovan biorazgradivi polimer iz ove supstance ima zaostali sadržaj laktida od 0,2% ili manje i može da se formuliše sa leuprolid mezilatom. U takvom izvođenju, biorazgradivi polimer može poželjno da bude poli(laktid-koglikolid) ili 100/0 poli (DL-laktida) sa/bez karoboksilne kiseline kao terminalnih grupa; može biti prisutan u oko 10% do oko 65% supstancine težine; i može imati prosečnu težinu molekula od oko 5.000 do oko 50.000. Kada je formulisano sa farmaceutski prihvatljivim organskim rastvaračem, kao što je NMP, formiranje konjugata leuprolida laktida kroz mesta serina je manje od 5%, poželjno manje od 2%, još poželjnije manje od 1%, i najpoželjnije manje od 0,5%.

[0078] U jednom varijantnom rešenju, ovaj pronalazak obezbeđuje stabilisane injektibilne biorazgradive polimerne supstance za formiranje ekonomskih, praktičnih, i efikasnih sistema za isporuku sa kontrolisanim otpuštanjem koje čine a) bioaktivna supstanca ili njena so; b) farmaceutski prihvatljiv organski rastvarač; c) na laktatu zasnovan biorazgradiv homopolimer ili kopolimer. Bioaktivne supstance ili njihove soli iz ovog pronalaska su uobičajeno nukleofilne i mogu da reaguju sa monomerima laktida ili oligomerima na bazi laktata da bi se formirali kovalentni konjugati ili adukti (proizvod adicije). Preporučljivo, polimerna supstanca je injektibilna i može biti spakovana u pribor sa korakom za punjenje supstance u špric u konfiguraciji spremnoj za upotrebu. Supstanca u priboru je stabilna tokom prikladnog vremenskog perioda, preporučljivo najmanje godinu dana, da bi imao pogodan vek upotrebe pri skladištenju u kontrolisanim uslovima skladištenja. Supstanca je poželjno ubrizgana subjektu da bi se formirao in situ implant, iz koje se bioaktivna supstanca otpušta u terapijski delotvornoj količini tokom željenog, produženog vremenskog perioda.

[0079] U još jednom preporučenom izvođenjom iz ovog pronalaska, postupak je obezbeđen za pravljenje injektibilne supstance za isporuku leka uz kontrolisano

2

otpuštanje obuhvata: kombinovanje na laktatu zasnovanom polimeru koji ima prosečnu težinu molekula između 5.000 i 50.000 dalton, kiselinski broj manji od 3 mgKOH/g i zaostali monomer laktida u na laktatu zasnovanom polimeru od manje od oko 0,3% težine; sa farmaceutski prihvatljivom organskom rastvaraču; i bioaktivna supstanca ili njena so koja može da reaguje sa monomerom laktida da bi se formirao konjugat, uz uslov da nema kiselinskog aditiva za pravljenje supstance. Pri čemu je kiselinski aditiv kako je ovde definisano nije kiselina koja postoji u na laktatu zasnovanom polimeru ili izvedenom iz razgradnje na laktatu zasnovanom polimeru. Kiselinski aditiv je materijal koji treba da se doda u supstancu pored na laktatu zasnovanog polimera.

[0080] U jednom varijantnom rešenju, na laktatu zasnovan polimer koji ima kiselinski broj manji od, poželjno, 2 mgKOH/g i još preporučljivije manje od 1 mgKOH/g.

[0081] U nekom drugom varijantnom rešenju, na laktatu zasnovan polimer ima zaostali monomer laktida u na laktatu zasnovanom polimeru od manje od oko 0,3% težine, poželjno manje od 0,2% težine i još poželjnije manje od 0,1% težine.

[0082] U još jednom varijantnom rešenju, na laktatu zasnovan polimer u kom sadržaj oligomera ima težine molekula od 1000 ili manje od oko 2% težine ili manje.

PRIMERI

[0083] Primeri u nastavku ilustruju supstance iz ovog pronalaska. Primeri do ne ograničavaju ovaj pronalazak, ali se obezbeđuju da bi podučili kako da se naprave korisne supstance za isporuku leka sa kontrolisanim otpuštanjem.

Primer 1: Acetat leuprolida u PLA polimernom rastvoru u NMP

[0084] Formulacija slična opisanoj u primeru 6 patenta u SAD broj US 6,565,874 je pripremljena i evaluirana. Poli(DL-laktid) sa prosečnom težinom molekula 14.000 (100 DL 2E, Evonik) sa sadržajem zaostalog monomera laktida 3,2% težine je rastvorena u N-metilpirolidonu (NMP) da bi se dobio 60% rastvora polimera u NMP težine. Zatim, 61,8mg acetat leuprolida (čistoća 99,5%) je kombinovano i pomešano sa 690,3 mg rastvora polimera da bi se kao rezultat dobila tečna formulacija. Formulacija je skladištena na 37°C tokom jedan sat i zatim je analizirana pomoću HPLC.

[0085] Analiza je izvedena dodavanjem alikvota od oko 10-20 mg formulacije u 1,5 mL centrifugalnu cev.333 uL mešavine 3 mL MeOH sa 7 mL ACN (Rastvor A) je dodat u alikvotu formulacije i cev je vrtložena da bi se rastvorio taj polimer. Zatim 667 µL puferskog sredstva za stabilnost (6 mL trietilamina (TEA) i 3 mL fosforne kiseline u 1 litar vode, pH vrednost od 3,0) je dodato u rastvor je pomešano na vibracionom uređaju Lab-Line Titer ploče tokom 10 minuta pri postavci brzine od 10. Uzorak je analiziran dodavanjem 0,5 mL rastvora u HPLC bočicu tako da ~1 mg/mL koncentracije leuprolida bi moglo da se postigne i izmeri. Nivo čistoće leuprolida je određen korišćenjem gradijenta reverzno-faznog UPLC ili HPLC sistema. Područje vršnih vrednosti leuprolida je upoređeno sa područjima vršnih vrednosti ukupnog broja vršnih vrednosti i izraženo je kao procenat. HPLC uslovi su bili:

Instrumenti: Shimadzu (Šimadžu) HPLC sistem: Binarna pumpa, model LC-10ADVP, UV detektor promenljive talasne tužine, model- SPD- M10AVP, automatsko uzorkovanje, model SIL-10ADVP

Stub: YMC ODS-A C-184,6X250 mm, 5µ, 120Å mobilna

faza: A: 0,05% TFA u vodi

B: 0,05% TFA u acetonitrilu

B: koncentracija 24% (inicijalno) → 24% (2 min) → 30% (35 min) → 95% (37 min) → 24% (38 min) →reekvilibracija (40 min)

Brzina protoka: 1,0 mL/min

Temperatura stuba: 40°C

Zapremina injekcije: 10 µL

Detekcija: 220 nm

Vreme rada: 40 min

[0086] Neočekivano je utvrđeno da je značajna količina nečistoća bila generisana tokom perioda od 1 sat na 37°C.

[0087] Kako je prikazano na Slici 1, vreme zadržavanja za leuprolid je oko 15,03 min, pri čemu se glavne nečistoće koje se odnose na leuprolid pokazuju u relativnim vremenskim periodima zadržavanja (RRT) na vršnoj vrednosti leuprolida od približno 1,40, 1,46, 1,50, 1,52, i 1,55. Više od oko 10,8% nečistoća vezanih za leuprolid su generisane unutar jednog sata na 37°C, kako je izračunato pomoću područja vršne vrednosti. Takav nivo sa lekom povezanih nečistoća bi prekoračio pragove vrednosti kvalifikacije kako je prikazano u smernicama (SAD) Agencije za hranu i lekove (FDA) i Međunarodnog saveta za harmonizaciju (ICH). Značajna količina nečistoća povezanih sa leuprolidom generisanih

2

iz ovih tipova formulacija tokom takvog kratkog vremenskog perioda bi neželjeno ugrozila kvalitet proizvoda leka.

Primer 2: Acetat leuprolida je formulisan sa PLA polimerom u različitim rastvaračima

[0088] Formulacije su pripremljene korišćenjem acetata leuprolida (LAAce) u PLA (100 DL 2E, koji ima sadržaj monomera zaostalog laktida 3,2% težine, Evonik) rastvor (60% w/w) u različitim rastvaračima da bi se ispitalo formiranje nečistoća koje su povezane sa leuprolidom. Rastvarači koji su testirani su N-metilpirolidon (NMP), dihlorometan (DCM), i dimetil sulfoksid (DMSO). Tabela 1 pokazuje supstance iz formulacija.

Tabela 1: Formulacije acetata leuprolida sa PLA-100DL2E u različitim rastvaračima

[0089] Formulacija je pomešano i skladišteno u staklenim bočicama na 37°C. Uzorak je uzet sa nule i analiziran HPLC da bi se izmerila čistoća leuprolida. Slika 2 - Slika 4 pokazuje inicijalne hromatograme leuprolida iz tih formulacija.

[0090] Hromatogrami pokazuju da u vreme nultog (neposredno posle mešanja), već postoje nekakve nečistoće povezane sa leuprolidom primećeno sa relativnim vremenima zadržavanja (RRT) za leuprolid od 1,46, 1,49, 1,52, i 1,55. Posle inkubacije na 37°C, formulacije su bile ponovo analizirane pomoću HPLC za leuprolid. Slika 5 - Slika 7 pokazuju hromatograme leuprolida posle 1 sat na 37°C u formulacijama sa NMP, DMSO, i DCM, prema opisanom redosledu.

[0091] Sa leuprolidom povezane nečistoće su primećene na RRT na vršnoj vrednosti leuprolida od približno 1,40, 1,46, 1,50, 1,52, i 1,55 su značajno više nego što je primećeno u vremenskoj tački nula. Rezultati pokazuju da je formiranje sa leuprolidom povezanih nečistoća mnogo brže u DMSO i NMP formulacijama nego u DCM formulaciji. Formiranje sa leuprolidom povezane nečistoće u DCM formulaciji se nije promenilo tokom perioda testiranja. Ovi rezultati objašnjavaju zašto su primećene nečistoće u ovoj prijavi drugačije od onih opisanih u patentu SAD broj US 8,343,513. Pored toga, DCM nije

2

mešljiv u vodi i nije farmaceutski prihvatljiv rastvarač za ubrizgavanje. Tabela 2 pokazuje čistoću leuprolida u formulacijama kako je utvređeno pomoću HPLC. Smanjenje čistoće leuprolida se dobro dovodi u vezu sa povećanjem nečistoća povezanih sa leuprolidom.

Tabela 2: Čistoća leuprolida sa PLA-100DL2E u različitim rastvaračima

[0092] Dakle, značajne nečistoće je moguće razviti kada je leuprolid u prisustvu farmaceutski prihvatljivog, u vodi mešljivog rastvarača kao NMP i DMSO.

Primer 3: Reakcija arginina i serina sa monomerima D,L-laktida

[0093] Patent u SAD broj US 8,343,513, Slika 16 (stubovi 43-44) pokazuju strukture nečistoća generisanih sa acetatom leuprolida u mikrokuglicama napravljenim od RG503H polimera u DCM rastvorima. Sve identifikovane strukture nečistoća imaju polimere koji reaguju sa grupom arginina tog peptida. U ovom pronalasku, prikazano je da konjugati monomera laktida reaguju sa grupom serina tog peptida jesu značajnije generisane nečistoće, koje nisu prethodno primećene. Da bi se ispitalo generisanje konjugata leuprolida sa monomerima laktida, FMOC-ARG-OH ili FMOC-SER-OH je rastvoreno u NMP U ovaj rastvor su dodati monomeri D,L-laktida. Rastvor je izmešan vrtloženjem.5 uL rastvora je dodato u HPLC bočicu sa 0,5 mL acetonitrila i 0,5 mL puferskog sredstva za stabilnost (0,6% TEA/0,3%H3PO4 u vodi, vrednost pH=3,0). Uzorak je zatim analiziran pomoću HPLC. Preostali rastvori su skladišteni u staklenoj bočici na 25°C. Uzorci su zatim uzeti u navedenim vremenskim tačkama i analizirani pomoću UPLC. Tabela 3 pokazuje supstance formulacije.

Tabela 3: Supstance formulacija serina i arginina

[0094] HPLC hromatogrami na 3 sata i 24 sata su pokazani za svaku formulaciju. Slika 8 pokazuje HPLC hromatogram za rastvor FMOC-SER-OH posle 3 sata od inkubacije.

2

[0095] Slika 8 pokazuje da postoji veoma malo nečistoća generisanih posle 3 sata inkubacije sa monomerima laktida. Glavna vršna vrednost serina ima vreme zadržavanja od 22,5 minuta. Dvostruke vršne vrednosti nečistoća počinju da se pojavljuju na 29,5 i 30,0 minuta. Slika 9 pokazuje hromatogram posle 1 dana na 25°C.

[0096] Slika 9 pokazuje da se nečistoće generišu iz reakcije d,l-laktida sa serinom u 29,5 i 30,0 minuta. 2 vršne vrednosti su iz reakcije serina sa svakim od monomera (D- i L-laktid). Neočekivano, ova reakcija generiše značajnu količinu nečistoća koje nisu identifikovane u SAD patentu broj US 8,343,513. Slika 10 pokazuje hromatogram od FMOC-ARG-OH u NMP u vremenskoj tački 3 sata.

[0097] Vršna vrednost arginina je na 16,8 minuta. Dok su nečistoće prikazane u 20,0 minuta, bez dvostruke vršne vrednosti nečistoće nije viđena. Slika 11 pokazuje hromatogram istog uzorka posle 1 dana na 25°C.

[0098] Posle 1 dana, nečistoće viđene na 20,0 minuta se povećavaju, kao što je i nečistoća u 25,5 min. Nije viđena dvostruka vršna vrednost kao u slučaju oblika serina sa argininom. Takođe, celokuno generisana nečistoća je i dalje manja od viđene u slučaju serina koji nagoveštava da je serin leuprolida aktivniji sa monomerima D,L-laktida u formulaciji kada je farmaceutski prihvatljiv, u vodi mešljiv rastvarač kao NMP.

Primer 4: Stabilnost leuprolida sa PLA različitih kiselinskih brojeva u NMP

[0099] SAD patent broj US 8,343,513 traži zaštitu za nukleofilno jedinjenje sa organskim rastvaračem i polimer može da bude stabilisan sa dodatnom kiselinom. Ovaj pronalazak pokazuje polimere sa višim kiselinskim brojem koji ne mogu da spreče reakciju nukleofilnog jedinjenja sa zaostalim monomerima polimera kada je organski rastvarač mešljiv u vodi. Svojstva polimera su pokazana u Tabeli 4.

Tabela 4: Svojstva polimera

[0100] PLA polimeri, PLA1 i PLA2 su rastvoreni u NMP da bi se napravio rastvor 57,5% i 60% polimera, prema opisanom redosledu. Formulacije su napravljene mešanjem acetata leuprolida (LAAce) (CSBio, #GF1122) u rastvorima polimera. Tabela 5 pokazuje supstance formulacije.

2

Tabela 5: Supstanca formulacije leuprolida

[0101] Rastvori su dobro izmešani i skladišteni na 37°C. U specifičnim vremenskim tačkama, čistoća rastvora je analizirana pomoću UPLC i težina molekula polimera je analizirana pomoću GPC. UPLC uslovi su bili:

Instrumenti: Shimadzu (Šimadžu) UPLC sistem: Binarna pumpa, model LC-30AD, UV detektor promenljive talasne tužine, model- SPD- M30A, automatsko uzorkovanje, model SIL-30AC

Stub: Acquity UPLC BEH C18 stub,

130Å, 1,7um, 3mm,x150mm

Mobilna faza: A: Pufersko sredstvo za stabilnost (6 mL

od trietilamina (TEA) i 3 mL fosforne kiseline u 1 litar vode sa pH vrednošću podešenom na 3,0)

B: Acetonitril

B: koncentracija 15% (inicijalno) → 24% (40 min) → 24,9% (44 min) →

70% (46 min) → 70% (48,5 min) → 15% (49 min)→reekvilibrira (56 min)

Brzina protoka: 0,4 mL/min

Temperatura stuba: 60°C

Zapremina injekcije: 2 µL

Detekcija: 220 nm

Vreme rada: 56 min

[0102] Tabela 6 pokazuje reltivne vremenske periode zadržavanja (RRT) za vršne vrednosti viđene sa formulacijama u preciziranim vremenskim tačkama.

Tabela 6: RRT za formulacije leuprolida posle inkubacije na 37°<C>

2

[0103] Ukupne nečistoće ili konjugati leuprolida laktida u RRT 1,29, i 1,31 se vremenom povećavaju. Neočekivano, ukupne nečistoće ili konjugati leuprolida laktida se povećavaju brže za formulaciju sa višim kiselinskim brojem.

[0104] Težina molekula polimera je analizirana pomoću GPC. Tabela 7 pokazuje promenu težine molekula tokom vremena kao procenat inicijalne težine molekula.

Tabela 7: Promena težine molekula polimera kao procenat incijalne težine posle inkubacije na

37°C

[0105] Nasuprot patentu u SAD broj US 8,343,513, polimer u toj formulaciji sa višim kiselinskim brojem (PLA2) nije jednako stabilan kao polimer sa nižim kiselinskim brojem.

Primer 5: Stabilnost leuprolida u rastvoru sa PLGA koji sadrže različitu količinu monomera D,L-laktida

[0106] Patent SAD broj US 8,343,513 traži priznanje prava tvrdeći da nukleofilno jedinjenje u disperznoj fazi u organskom rastvaraču i polimer koji ima kiselinske brojeve od najmanje 5, mogu da budu stabilizovani. Ovaj pronalazak pokazuje viši kiselinski broj ne sprečava formiranje nečistoća i konjguata laktida sa leuprolidom. PLGA polimer, PLGA5050 sadrži različite količine monomera zaostalog laktida je korišćen da bi se izmerila razlika u stabilnosti formulacije. Tabela 8 pokazuje svojstva ovog polimera.

Tabela 8: Svojstva polimera

[0107] 50% rastvori polimera PLGA koji sadrže različite količine zaostalog D,L-laktida su pripremljeni rastvaranjem polimera u pogodnoj količini NMP.

[0108] Formulacije su napravljene mešanjem acetata leuprolida (CSBio, #GF1122) u rastvorima polimera. Tabela 9 pokazuje supstance formulacije.

Tabela 9: Supstanca formulacije leuprolida

[0109] Rastvori su pomešani dobro i skladišteni na 37°C. Pri preciziranim vremenskim tačkama, čistoća rastvora je analizirana pomoću UPLC i težina molekula polimera je analizirana pomoću GPC.

[0110] Tabela 10 pokazuje relativne vremenske periode zadržavanja (RRT) za vršne vrednosti viđene sa formulacijama u preciziranim vremenskim tačkama.

Tabela 10: RRT za formulacije leuprolida posle inkubacije na 37°C

[0111] Konjugati leuprolida laktida su pri RRT od 1,297, i 1,312. Ponovo, vidi se da se nečistoće povećavaju tokom vremena i povećavaju brže za formulaciju koja sadrži više monomera laktida.

[0112] Težina molekula polimera je analizirana pomoću GPC.

[0113] Ne postoji značajna razlika između MW od te dve formulacije u različitim

1

vremenskim tačkama.

Primer 6: Generisanje nečistoće monomera L-laktida sa Leuprolidom

[0114] Da bi se dokazalo da li nečistoće generisane iz reakcije sa monomerima D,L-laktida, mezilat leuprolida (LAMS) je inkubiran sa L-laktidom da bi se videlo da li su formirane nečistoće pokazale samo pojedinačnu vršnu vrednost umesto prethodno utvrđene dvostruke vršne vrednosti.

[0115] Tabela 11 pokazuje supstancu za ovaj rastvor.

Tabela 11: LAMS u NMP sa supstancom L-laktida

[0116] Slika 12 pokazuje hromatogram od LAMS u NMP sa 10%L-laktidom posle 3 sata na 37°C.

[0117] Slika 12 sada pokazuje da je prethodno viđena dvostruka vršna vrednost sada pojedinačna vršna vrednost. Dvostruke vršne vrednosti znače da reaguju oba izomera laktida. Slika 12 potvrđuje da monomer laktida prouzrokuje nečistoće jer se nečistoće vide na istoj RRT, ali su samo pojedinačne vršne vrednosti kada se inkubiraju sa samo jednim od izomera laktida.

Primer 7: Leuprolid sa različitim koncentracijama monomera D,L-laktida

[0118] Rastvori su napravljeni sa acetatom leuprolida (LAAc) u NMP sa različitim količinama D,L-laktida prema Tabeli 12 da bi se testirala stabilnost leuprolida.

Tabela 12: Supstanca formulacije acetata leuprolida sa laktidom

[0119] Rastvori su pomešani dobro i skladišteni na 37°C. U preciziranim vremenskim tačkama, mali alikvot rastvora je dodat u HPLC bočicu i čistoća rastvora je analizirana pomoću HPLC. Tabela 13 pokazuje čistoću ovih formulacija tokom vremena sa većim nečistoćama generisanim iz monomera laktida.

2

Tabela 13: HPLC procenat područja vršne vrednosti dobijen iz rastvora acetata leuprolida sa laktidom u NMP na 37°C

[0120] Tabela 13 pokazuje procenat smanjenja leuprolida sa povećanjem sadržaja laktida. Nečistoće viđene u relativnim vremenima zadržavanja (RRT) od 1,083 i 1,086 takođe rastu sa povećanjem sadržaja laktida. Nije primećen nikakav konjugat da bi se formirao u uzorku u kom nema prisustva monomera laktida tokom 4 sata na 37°C.

Primer 8: Prečišćavanje polimera na bazi laktida

[0121] Odgovarajuća količina polimera na bazi laktida, PLA100DL2E (MW 14k, zaostali monomer 3,2%), je rastvoren u unapred određenoj količini acetona da bi se dostigla željena koncentracija na laktidu zasnovanom rastvoru polimera. Koncentracija polimera može da se kreće u opsegu od 5% do 50% težine. U ovom primeru, oko 25 g polimera je rastvoreno u 100 mL acetona da bi se formirao bistar rastvor u pogodnoj posudi, kao što je laboratorijska čaša. U ovaj rastvor je uz istovremeno mešanje, oko 100 mL vode je dodato da bi se istaložio polimer (Postupak 1) ili oko 40 mL vode je dodato da bi se istaložio polimer (Postupak 2). Supernatant je odliven. Ovaj postupak je ponovljen i do 4 puta. Posle poslednjeg pretakanja, istaloženi polimer je zamrznat i osušen pod vakuumom tokom oko 48 sati. Polimer dobijen kao rezultat je karakterisan GPC i rezultati su prikazani u Tabeli 14.

Tabela 14: Karakteristike neprečišćenog i prečišćenog na laktidu zasnovanog polimera

[0122] Dodavanje više vode istaložava više manjih oligomera i ne daje kao rezultat promenu sveukupne težine molekula polimera. Dodavanje manje vode uklanja više manjih oligomera i povećava težinu molekula polimera i smanjuje polidisperznost.

Primer 9: Dejstvo stabilnosti leuprolida za prečišćavanje polimera

[0123] Polimeri iz Primera 8 su korišćeni da bi se napravili rastvori polimera i pomešani sa leuprolidom da bi se napravile formulacije da bi se uporedila stabilnost prečišćenih polimera sa neprečišćenim polimerom. 8% acetata leuprolida je pomešano u 60% rastvora polimera u NMP korišćenjem prečišćenih i neprečišćenih polimera. Formulacije su sačuvane na 37°C i analizirane pomoću HPLC da bi se izmerila stabilnost leuprolida. Tabela 15 pokazuje stabilnost leuprolida u svakom trenutku za svaku formulaciju.

Tabela 15: Stabilnost leuprolida u formulacijama sa različito prečišćenim polimerima

4

[0124] Tabela 15 pokazuje da prečišćavanje polimera povećava stabilnost leuprolida. Leuprolid sa neprečišćenim polimerom je već preko 10% razgrađen posle 1 sat na 37°C, pri čemu je leuprolid u prečišćenim formulacijama polimera i dalje blizu 99% posle 1 sat. Za 24 sata, postoji nekakva razlika između formulacija sa polimerom prečvršćenim pomoću 2 ciklusa naspram 4 ciklusa, pokazujući da i dalje ima prisutnih monomera, što povećava brzinu razgradnje. Dakle, više koraka prečišćavanja daje kao rezultat u uklanjanju više monomera laktida, što smanjuje formiranje konjugata leuprolida laktida i povećava stabilnost formulacije. Razlika u postupku prečišćavanja je minimalno u uslovima stabilnosti formulacije.

Primer 10: LAMS stabilnosti sa prečišćenim PLGA polimerima

[0125] Neprečišćeni polimeri su upoređeni sa polimerima koji su visoko prečišćeni. Postupak prečišćavanja je uključio rastvaranje polimera u acetonu i zatim istaloživanje dodavanjem vode u rastvor acetona/polimera kao u Primeru 8 postupak 2. Ovaj postupak je ponovoljen i do tri puta za PLGA polimer 8515DLG2CE-P da bi se u velikoj meri smanjio sadržaj monomera laktida. Tabela 16 pokazuje sadržaj monomera ispitanih polimera.

Tabela 16: PLAs/PLGAs sa zaostalim sadržajem D,L-laktida

[0126] Tabela 16 pokazuje sadržaj monomera smanjen za svako naknadno prečišćavanje PLGA 8515DLG2CE-P. Formulacije su napravljene sa mezilatom leuprolida (LAMS) prema Tabeli 17.

Tabela 17: Supstance LAMS/PLGA formulacije

[0127] Formulacije su skladištene u staklenim bočicama na 37°C. U preciziranim vremenskim tačkama, stabilnost leuprolida je izmerena i ukupne nečistoće generisane iz monomera D,L-laktida date u tabeli kao procenat ukupnog AUC iz HPLC hromatograma kako se vidi u Tabeli 18.

Tabela 18: Ukupne nečistoće laktida leuprolida (%) za formulacije u Tabeli 17 na 37°C

[0128] Tabela 18 pokazuje vršne vrednosti nečistoće povezane sa monomerom direktno u vezi sa početnom koncentracijom monomera. Smanjenje sadržaja monomera kroz prečišćavanje može u značajnoj meri da smanji nečistoće u formulaciji. Više koraka prečišćavanja može da smanji dodatno sadržaj monomera i, kao rezultat, da poveća stabilnost formulacije. Najmanje dva koraka prečišćavanja se preporučuju da bi se smanjio zaostali sadržaj monomera da bi se značajno smanjilo formiranje konjugata leuprolida laktida.

Primer 11: Formiranje nečistoće leuprolida u PLA formulacijama sa različitim sadržajem monomera laktida

[0129] Formulacije su pripremljene korišćenjem LAAce sa PLA sa različitim količinama d,l-laktida, da bi se ispitala reaktivnost leuprolida. Tabela 19 pokazuje supstance iz formulacija.

Tabela 19: Formulacije LAAce u 57,5%PLAs u NMP

[0130] Formulacija su skladištene u staklenim bočicama na 37°C. Uzorak je uzet u nultoj vremenskoj tački i analiziran na HPLC da bi se izmerila čistoća leuprolida. Slike od Slike 13 – do Slike 18 pokazuju hromatograme leuprolida iz tih formulacija na samom početku.

[0131] Nečistoće u RRT u tačkama 1,49 i 1,53 se kao kako se vidi povećavaju značajno sa povećanjem sadržaja d,l-laktida u formulacijama, čak i odmah posle mešanja. Uzorci su analizirani posle 1 sat, 4 sata, i 24 sata. Slike od Slike 19. – do Slike 24, pokazuju 24-satne hromatograme.

[0132] Tabela 20 upoređuje čistoću leuprolida za formulacije u različitim vremenskim tačkama u smislu područja vršnih vrednosti HPLC.

Tabela 20: LAAce čistoća u različitim vremenskim tačkama za formulacije sa različitim koncentracijama monomera

[0133] Tabela 2 pokazuje sveukupne glavne konjugati leuprolida laktida generisane iz reakcije d,l-laktida sa mestom serina leuprolida.

Tabela 21: Sveukupne nečistoće leuprolida laktida za formulacije sa različitim koncentracijama monomera

[0134] Ove tabele pokazuju nečistoće generisane iz povećanja laktida tokom vremena i povećanje brže sa višim sadržajem monomera, koji pokazuje potrebu za polimerom sa malim sadržajem monomera u toj formulaciji.

Primer 12: Prečišćavanje polimera utiče na stabilnost formulacije

[0135] Oko 25g 8515PLGA polimera (MW 17k, zaostalog laktida -0,15% težine) iz kompanije Durect (Durekt) je rastvoreno u oko 100 mL acetona u staklenoj laboratorijskoj čaši dok se istovremeno meša sadržaj. Dvostruko destilovana voda je dodata 1 mL u nekom trenutku u taj rastvor. Ukupno 45 mL vode je dodato i istaloženi polimer i formiran sloj na dnu laboratorijske čaše. Rastvor je odliven i zatim ponovo rastvoren u oko 100 mL acetona. Dvostruko destilovana voda je ponovo dodata, 1 mL u nekom vremenskom trenutku sve dok nije dodato ukupno 45 mL. Istaloženi sadržaj je odliven i centrifugiran. Istaloženi sadržaj je opran 2 puta sa vodom i zatim zamrznut i liofilisan. Težina molekula prečišćenog polimera se kako je utvrđeno neznatno povećala sa 17,9k do 18,3k. Očekivalo se da se sadržaj zaostalog monomera laktida smanji sa oko 0,15% do manje od 0,03% težine.

[0136] Prečišćeni i neprečišćeni polimeri su pomešani sa NMP da bi se napravio 57,5% rastvor polimera u NMP. Leuprolid mezilat (LAMS) je dodat u svaki od rastvora polimera da bi se napravila 8% LAMS formulacija sa 57,5% rastvora polimera. Formulacije su napunjene u 1 mL duge COC špriceve (brizgaljke) iz kompanije Schott sa 4023/50 sivim potiskivačima iz kompanije West. Špricevi sa formulacijom su zatim sterilisani ebeam zračenjem u dozi od 27 kGy.

[0137] Posle zračenja, formulacije su uskladištene na 25°C i stabilnost formulacije je izmerena. Tabela 22 pokazuje nečistoće u formulacijama kao generisanje konjugati leuprolida laktida na mestu serina (Leup- Serine-Lac).

Tabela 22: Formiranje nečistoće u sterilisanim LAMS formulacijama sa prečišćenim ili neprečišćenim 8515PLGA na 25°C

[0138] Tabela 22 pokazuje da postoji značajno generisanje konjugata sa neprečišćenim polimerom koje je oko 8-struko veće od upotrebe prečišćenog polimera u toj formulaciji.

[0139] Težina molekula je takođe izmerena i vidi se u Tabeli 23.

Tabela 23: Stabilnost težine molekula u sterilisanoj formulaciji sa prečišćenim ili neprečišćenim 8515PLGA

[0140] Tokom vremena je utvrđeno da između te dve formulacije u pogledu težine molekula postoji nedovoljna razlika. Takođe ne postoji ni razlika u indeksu polidisperznosti između dve formulacije.

[0141] To in vitro otpuštanje u PBS na 37°C je takođe izmereno za dve formulacije i prikazano je na Slici 25.

[0142] Slika 25 pokazuje da je formulacija sa 8515PLGA-P trajala nekoliko nedelja duže od formulacije sa 8515PLGA. Ovo je neočekivano kao težina molekula i polidisperznost polimera u obe formulacije su u suštini iste. Razlika u otpuštanju je verovatno usled uklanjanja malih oligomera u polimeru. Uklanjanje malih oligomera čini da je razgradnja polimera sporija u ovom primeru. Ovo iznenađuje i suprotstavlja se objašnjenju iz prethodnog stanja tehnike t.j., kada se "oligomerne kiseline ugrađuju u rastvor polimernog leka, to može značajno da smanji ili eliminiše smanjenje težine molekula tog polimera" [Videti patent u SAD broj US 8,343,513, stubac 3, redovi 44-48].

[0143] Za izvesne terapijske lekove kao što su GnRH analozi agonista, visoko inicijalno otpuštanje može biti prednost. GnRH agonist prekida normalnu pulsirajuću stimulaciju, i samim tim desenzitizuje, GnRH receptore, time indirektno smanjuje izlučivanje luteinizujućeg hormona gonadotropina (LH) i hormona koji stimuliše folikule (FSH), što dovodi do hipogonadizma i time do dramatičnog smanjenja nivoa estradiola i testosterona kod oba pola. Inicijalno lečenje zahteva višu dozu GnRH agonista da bi se potisnuli nivoi testosterona. Pošto je suzbijanje testosterona ispod nivoa ( ≤0,5ng/mL) kastracije seruma, samo je veoma mala doza GnRH agonista neophodna da bi se održao nivo kastracije. Samim tim, i više otpuštanje inicjalnim prskanjem i produženo trajanje isporuke GnRH agonista su korisni.

Claims (13)

Patentni zahtevi

1. Postupak za dobijanje injektibilne supstance za isporuku leka kontrolisanim otpuštanjem koji obuhvata:

kombinovanje polimera na bazi laktata koji ima prosečnu molekularnu težinu između 5.000 i 50.000 daltona i kiselinski broj manji od 3 mgKOH/g i sadržaj zaostalih monomera laktida u tom na laktatu zasnovanom polimeru manji od oko 0,3% težine; sa

farmaceutski prihvatljivim organskim rastvaračem; i

bioaktivna supstanca je izabrana iz grupe koju čine gonadotropinoslobađajući hormon (LHRH), analozi gonadotropin-oslobađajućeg hormona (LHRH), agonisti, antagonisti, i njihove soli,

uz uslov da se prilikom pripreme ove supstance ne dodaje nikakav kiselinski aditiv.

2. Postupak iz patentnog zahteva 1 pri čemu je laktid u na laktatu zasnovanom polimeru D laktid, D, L laktid, L, D laktid, L laktid, (R, R) laktid, (S,S) laktid i mezo laktid ili bilo koja kombinacija pomenutih.

3. Postupak iz patentnog zahteva 1 pri čemu na laktatu zasnovan polimer ima sadržaj zaostalih monomera laktida manji od oko 0,2% težine.

4. Postupak iz patentnog zahteva 1 pri čemu na laktatu zasnovan polimer ima sadržaj zaostalih monomera laktida manji od oko 0,1% težine.

5. Postupak iz patentnog zahteva 1 pri čemu na laktatu zasnovan polimer ima kiselinski broj manji od 2 mgKOH/g.

6. Postupak iz patentnog zahteva 1, pri čemu je na laktatu zasnovan polimer poli(laktidkoglikolid) (PLGA) koji ima odnos laktida/glikolida od 50/50 do 100/0.

7. Injektibilna supstanca za kontrolisano otpuštanje za isporuku leka obuhvata:

a. na laktatu zasnovan polimer koji ima prosečnu molekularnu težinu između 5.000 i 50.000 daltona, kiselinski broj manji od 3 mgKOH/g i sadržaj zaostalih

4

monomera laktida u na laktatu zasnovanom polimeru manji od oko 0,3% težine;

b. farmaceutski prihvatljiv organski rastvarač; i

c. bioaktivnu supstancu izabranu iz grupe koju čine gonadotropin-oslobađajući hormon (LHRH), analozi gonadotropin-oslobađajućeg hormona (LHRH), agonisti, antagonisti, i njihove soli,

uz uslov da se nikakav kiselinski aditiv ne dodaje u proizvodnji te supstance, i ta supstanca smanjuje formiranje konjugata.

8. Injektibilna supstanca iz patentnog zahteva 7 pri čemu je na laktatu zasnovan polimer D laktid, D,L laktid, D,L laktid, L,D laktid, L laktid, (R,R)-laktid, (S,S)-laktid i mezolaktid ili bilo koja kombinacija pomenutih.

9. Injektibilna supstanca iz patentnog zahteva 7 pri čemu na laktatu zasnovan polimer ima kiselinski broj manji od 2 mgKOH/g.

10. Injektibilna supstanca iz patentnog zahteva 7 pri čemu na laktatu zasnovan polimer ima sadržaj zaostalih monomera laktida u na laktatu zasnovanom polimeru manji od oko 0,2% težine.

11. Injektibilna supstanca iz patentnog zahteva 7 pri čemu na laktatu zasnovan polimer ima sadržaj zaostalih monomera laktida u na laktatu zasnovanom polimeru manji od oko 0,1% težine.

12. Injektibilna supstanca iz patentnog zahteva 7, pri čemu na laktatu zasnovan polimer poli(laktid-koglikolid) (PLGA) ima odnos laktida/glikolida od 50/50 do 100/0.

13. Injektibilna supstanca iz patentnog zahteva 7 pri čemu je bioaktivna supstanca leuprolid ili njegova so.