RS65475B1 - Aparat za usitnjavanje sirovine koja se može sipati i način za otvaranje takvog aparata - Google Patents

Description

Opis

Tehnička oblast

Pronalazak se odnosi na uređaj za usitnjavanje slobodno tekuće sirovine prema preambuli patentnog zahteva 1, i na postupak za otvaranje takvog uređaja prema patentnom zahtevu 12.

Uređaji ovog tipa se svrstavaju u oblast mašinstva i služe za pretvaranje početnih materijala u međuproizvod ili krajnji proizvod unapred određenog oblika i veličine. Cilj procesa konverzije je da se proizvede u uskim granicama ujednačen proizvod u pogledu oblika i veličine. Ovo se postiže, između ostalog, time što je nizvodno od zone usitnjavanja postavljeno sito, propusna frakcija sita ispunjava zahteve za proizvod u okviru specificiranih tolerancija.

Operacija usitnjavanja ima efekat da su posebno delovi koji dolaze u kontakt sa sirovinom izloženi habanju i stoga se moraju zamenjivati u redovnim vremenskim intervalima. Pored toga, dolazi do radova na čišćenju, održavanju i popravci, što sve zahteva dobar pristup unutrašnjosti uređaja. Time uzrokovani zastoji uređaja su u velikoj meri odlučujući faktor za ekonomičnu operaciju usitnjavanja. Stoga je u interesu rukovaoca ovakvim uređajima da budu u mogućnosti da izvrše takve radove što je brže i istovremeno bezbednije moguće.

Predmetna oblast

DE 102006 036 738 A1 otkriva mlin za sečenje sa rotorom, čiji rotorski alati stupaju u interakciju sa statorskim alatima, raspoređenim na stacionaran način na kućištu mlina, da bi usitnjavali sirovinu. Rotor je okružen sitom preko donjeg obodnog dela, dok gornji obodni deo služi za snabdevanje sirovinom. Ispod sita, kućište se spaja u usisno korito, čiji obodni zidovi u obliku levka vode usitnjeni materijal do dna korita, gde se preko usisnog voda ispušta iz uređaja u struji vazduha. Nedostatak ovog uređaja proizilazi od velikih prostornih zahteva na mestu rada i ograničenog pristupa rotoru i situ.

EP 1371 420 A1 opisuje okretni pogon za sito, koji pogon pomera sito nadole pomoću jedinica hidrauličnih cilindričnih klipova oko horizontalne osovine okretišta na gornjoj uzdužnoj ivici okvira sita. Iako ovo pojednostavljuje uklanjanje sita, okretno kretanje nadole zahteva značajnu količinu prostora ispod rotora, i takav uređaj je stoga relativno visok. Posebno u uslovima skučenog prostora, sita ne mogu uvek da budu okretom otvorena do maksimalnog razmera, što znatno otežava pristup rotoru.

Dalji uređaj za usitnjavanje koji sadrži sito sa okretnim kućištem poznat je iz dokumenta WO2010005356.

Sažetak pronalaska

U kontekstu ove pozadine, cilj pronalaska je da obezbedi optimalan pristup unutrašnjosti uređaja kako bi se rad na rotoru i situ mogao obavljati efikasno i bezbedno.

Ovaj cilj se postiže uređajem koji ima karakteristike patentnog zahteva 1 i postupkom koji ima karakteristike patentnog zahteva 12.

Povoljna otelotvorenja su rezultat patentnih podzahteva.

Pronalazak se zasniva na osnovnom konceptu otvaranja uređaja prema pronalasku u dva koraka. U prvom koraku, držač sita se okreće oko prve osovine okretišta, čime se postiže delimično otvaranje uređaja; u drugom koraku, držač sita se okreće oko druge osovine okretišta dok se ne postigne potpuno otvaranje. Posebna karakteristika je to što se dve osovine okretišta pružaju poprečno jedna na drugu, kao rezultat čega nastaju kinematski uslovi koji omogućavaju prilagođavanje postojećim prostornim uslovima kombinacijom različitih okretnih kretanja u različitim prostornim pravcima. Raspoloživi prostor se na ovaj način može optimalno iskoristiti, uz prednost što se držač sita uređaja prema pronalasku može dodatno okretom otvoriti, a rotor u unutrašnjosti uređaja je na taj način bolje dostupan. Radovi na mašinskim delovima u unutrašnjosti uređaja se tako mogu obavljati lakše, brže i pažljivije. Dalja prednost pronalaska je to što se čak i sita koja se pružaju preko više od polovine obima rotora mogu okrenuti dovoljno daleko da obezbede osoblju dovoljno radnog prostora dok obavljaju gore pomenute aktivnosti.

Prema pronalasku, dva okretna kretanja se mogu obavljati barem delimično istovremeno. Nasuprot tome, poželjno je međutim da se držač sita prvo okreće oko prve osovine, a zatim oko druge osovine, što sekvenci postupka daje jasnu strukturu i tako pojednostavljuje kontrolu uređaja.

Povoljno se prva osovina okretišta pruža paralelno sa osovinom rotora, tako da se sito podiže ravnomerno okomito prema osovini rotora kada se držač sita okreće oko prve osovine okretišta, da bi se time stvorilo više prostora za okretanje oko druge osovine okretišta.

U ovom slučaju, prva osovina okretišta može biti fiksirana, na primer, sa dve tačke međusobno razmaknute jedna od druge, koje se formiraju od prvog okretnog ležaja i drugog okretnog ležaja, koja su oba pričvršćena za kućište mlina za sečenje, poželjno na gornju šipku sekača.

U povoljnom otelotvorenju pronalaska, obezbeđeno je da se prvi okretni ležaj dizajnira tako da držač sita može da se odvoji od okretnog ležaja. Na primer, prvi okretni ležaj može imati klin ležaja koaksijalan sa prvom osovinom okretišta, koji klin ležaja uključuje u koaksijalnu šupljinu u držaču sita. Aksijalnim guranjem klina ležaja unazad, prvi okretni ležaj se otključava i držač sita se oslobađa za okretanje oko druge osovine okretišta.

Drugi okretni ležaj je poželjno takav da omogućava okretanje držača sita i oko prve osovine okretišta i oko druge osovine okretišta. Tako ima najmanje dva stepena slobode, rezultatom čega se konstrukcija mašine može pojednostaviti zbog dvostruke funkcije drugog okretnog ležaja koja je time omogućena. Na primer, drugi okretni zglob može biti formiran od kugličnog zgloba, čija je glava čvrsto pričvršćena za kućište uređaja poravnato sa prvom osovinom okretišta i koji je u interakciji sa zglobnom čaurom postavljenom na držaču sita.

Druga osovina okretišta je takođe poželjno fiksirana sa dve tačke koje su međusobno razmaknute jedna od druge, od kojih je svaka formirana od okretnog ležaja, naznačeno time što jedan okretni ležaj može biti formiran od navedenog drugog okretnog ležaja sa dva stepena slobode i/ili drugi može biti formiran od trećeg okretnog ležaja sa takođe dva ili tri stepena slobode, što je detaljnije objašnjeno u nastavku.

Pokazuje se kao posebno povoljno da druga osovina okretišta bude orijentisana okomito, tj. prati gravitaciju. Ovo sprečava da se držač sita sam i na nekontrolisan način otvori nakon što bude odvojen od prvog okretnog ležaja, što predstavlja izvor opasnosti za osoblje i uređaj.

Prema pronalasku, nije apsolutno neophodno da dve osovine okretišta budu okomite jedna prema drugoj; međutim, okomiti raspored dve osovine okretišta jedne prema drugoj je poželjno otelotvorenje jer se uređaj prema pronalasku na ovaj način može otvoriti veoma brzo i daleko i istovremeno izuzetno precizno.

U povoljnom otelotvorenju pronalaska, prva osovina okretišta i druga osovina okretišta su raspoređene jedna u odnosu na drugu na takav način da leže u zajedničkoj ravni, barem nakon što se okretom otvore oko prve osovine okretišta i na taj način dostignu drugu poziciju. U ovom rasporedu, prva osovina okretišta i druga osovina okretišta se presecaju u tački koja se poželjno poklapa sa drugim okretnim ležajem. Tek kada dve osovine okretišta zauzmu ovu relativnu poziciju jedna prema drugoj ispunjeni su kinematički preduslovi da se može započeti proces okretanja oko druge osovine okretišta.

U daljem poželjnom otelotvorenju, ova okolnost se može iskoristiti da bi se proces otvaranja uređaja učinio bezbednijim. U ovom otelotvorenju, u prvoj poziciji držača sita, prva osovina okretišta i druga osovina okretišta su razmaknute jedna od druge i shodno tome ne čine tačku preseka. Tokom procesa okretanja oko prve osovine okretišta, druga osovina okretišta se pomera u odnosu na prvu osovinu okretišta sve dok se ne dobije zajednička tačka preseka, tj. dve osovine okretišta leže u zajedničkoj ravni. Do pojave ovog događaja, držač sita se ne može pomerati oko druge osovine okretišta, tako da se time postiže automatsko zaključavanje držača sita, čime se sprečava neželjeno prevremeno izvršenje procesa okretanja oko druge osovine okretišta.

U povoljnom otelotvorenju ovog koncepta, obezbeđeno je pomeranje, tj. translaciono pomeranje, druge osovine okretišta tokom procesa okretanja oko prve osovine okretišta. Ovo se postiže strukturno, na primer, tako što je druga osovina okretišta definisana trećim okretnim ležajem koji, pored okretnog kretanja oko druge osovine okretišta, ima dodatni stepen slobode, naime, rotaciono kretanje kroz treće okretno ležište oko osovine rotacije paralelne sa prvom osovinom okretišta.

Povoljno je ako treći okretni ležaj takođe omogućava kompenzaciju linearnih pomeranja u smeru druge osovine okretišta kao treći stepen slobode da bi se sprečila ograničenja između okretnog pogona i držača sita. Ova prednost je važna posebno u slučaju linearnih pogona, čiji pogonski deo, na primer potisna šipka, ne prati kružno kretanje oko prve osovine okretišta, već se kreće pravolinijski. Prema pronalasku, linearni pogoni su poželjna sredstva za okretanje držača sita oko prve osovine okretišta pošto se mogu koristiti za krajnje osetljivu kontrolu okretnog kretanja na jednostavan način.

Otvorena strana držača sita okrenuta ka rotoru je ograničena nagore gornjom ivicom i nadole donjom ivicom. U prvoj zatvorenoj poziciji uređaja, držač sita graniči sa kućištem uređaja sa svojom gornjom ivicom povezanom sa prvom osovinom okretišta ili gornjom šipkom sekača, i svojom donjom ivicom povezanom sa donjom šipkom sekača. Gornja i donja ivica nalaze se približno dijametralno jedna nasuprot druge u odnosu na osovinu rotora, naznačeno time što gornja ivica ima horizontalni pomak u odnosu na donju ivicu. Na ovaj način, gornja ivica i donja ivica zajedno definišu povezujuću ravan koja je nagnuta pod uglom α u odnosu na vertikalu, sa prednošću što, prilikom okretanja oko prve osovine okretišta, sopstvena težina držača sita podržava okretno kretanje. Poželjno, ugao α je između 10° i 40°, posebno između 20° i 30°.

Poželjno, držač sita je okrenut oko prve osovine okretišta za maksimalno 30°, što rezultira uglom otvaranja β između držača sita i kućišta uređaja. Geometrijski odnosi koji se uspostavljaju u procesu omogućavaju u većini slučajeva da se počne okretati oko druge osovine. Razmer okretanja nakon prvog koraka takođe određuje nagib držača sita nakon drugog koraka. Pod ovim aspektom, dalja poželjna otelotvorenja pronalaska obezbeđuju okretanje držača sita oko prve osovine okretišta do maksimalno 40°, u izuzetnim slučajevima do maksimalno 60°.

Stepen okretanja držača sita oko druge osovine okretišta takođe određuje pristupačnost unutrašnjosti uređaja. Da bi se rad na rotoru i/ili situ mogao vršiti brzo i pažljivo, okretanje za najmanje 90° je povoljno, poželjno za 90° do 180°.

Dalje je poželjno ako vertikalno rastojanje a gornje osovine okretišta od osovine rotora odgovara približno vertikalnom rastojanju b osovine rotacije od trećeg okretnog ležaja. Ovaj odnos rastojanja se pokazao kao krajnje povoljan kada je držač sita okretom otvoren, posebno oko druge osovine okretišta.

Pronalazak je detaljnije objašnjen u nastavku sa referisanjem na primerno otelotvorenje prikazano na sl. 1 do 12, naznačeno time što su otkrivene dalje karakteristike i prednosti pronalaska. Predmet primernog otelotvorenja je mlin za sečenje, ali seckalice i slično su takođe unutar okvira pronalaska.

Kratak opis crteža

Na slikama:

Sl. 1 prikazuje kosi pogled na uređaj prema pronalasku sa zatvorenim držačem sita,

Sl. 2 prikazuje bočni pogled na uređaj prikazan na sl.1,

Sl. 3 prikazuje prednji pogled na uređaj prikazan na sl.1,

Sl. 4 prikazuje presek uređaja prikazanog na sl.1 duž ravni označene sa A - A na sl.2,

Sl. 5 prikazuje presek kroz uređaj prikazan na sl.1 duž ravni označene sa B - B na sl.3,

Sl. 6 prikazuje kosi pogled na uređaj prema pronalasku sa delimično otvorenim držačem sita,

Sl. 7 prikazuje bočni pogled na uređaj prikazan na sl.6,

Sl. 8 prikazuje prednji pogled na uređaj prikazan na sl.6,

Sl. 9 prikazuje presek uređaja prikazanog na sl.6 duž ravni označene sa C - C na sl.7,

Sl. 10 prikazuje kosi pogled na uređaj prema pronalasku sa potpuno otvorenim držačem sita,

Sl. 11 prikazuje bočni pogled na uređaj prikazan na sl.10, i

Sl. 12 prikazuje prednji pogled na uređaj prikazan na sl.10.

Opis otelotvorenja

Strukturni dizajn uređaja prema pronalasku je očigledan iz kombinacije sl. 1 do 12. Sl.1 do 5 prikazuju uređaj prema pronalasku u obliku mlina za sečenje 1 u stanju spremnom za upotrebu, tj., u prvoj poziciji sa zatvorenim držačem sita 2. Da bi se mlin za sečenje 1 otvorio u svrhu popravke, održavanja i čišćenja, držač sita 2 se može okretom otvoriti iz kućišta 3 u dva koraka. Sl. 6 do 9 prikazuju delimično otvoren mlin za sečenje 1 u drugoj poziciji u stanju nakon završetka prvog koraka, i sl. 10 do 12 prikazuju mlin za sečenje 1 u trećoj poziciji sa potpuno otvorenim držačem sita 2 nakon kraja drugog koraka.

Mlin za sečenje 1 ima kućište 3 koje obuhvata komoru za usitnjavanje 40 sa svojim poprečnim zidovima 4, 4' i uzdužnim zidovima 5. Okretni ležaj 41, u kome je rotor 7 koji se okreće oko horizontalne osovine rotacije 6 montiran sa mogućnošću rotacije, raspoređen je na svakoj od spoljašnjih strana poprečnih zidova 4, 4'. Rotor 7 je suštinski sastavljen od pogonske osovine 8, na kojoj je mnoštvo rotorskih diskova 9 postavljeno na rotaciono fiksiran način u aksijalno razmaknutom rasporedu. Na diskovima rotora 9, rotorski alati 10 su ravnomerno raspoređeni po obimu rotora 7 i svojim sekućim ivicama opisuju zajednički krug rotacije. Rotor 7 se pokreće preko motora 22, što dovodi do rotacije pogonske osovine 8 preko pogonskih remena (nije prikazano) i diska sa više žlebova (nije prikazano) koji se nalazi na pogonskoj osovini 8.

Za snabdevanje sirovinom, mlin za sečenje 1 ima, uzvodno od rotora 7, ulaz za materijal u obliku levka 13, koji je u aksijalnom pravcu omeđen poprečnim zidovima 4, 4', od kojih je svaki pokriven habajućom pločom 21. u ovom regionu. Prema rotoru 7, ulaz za materijal 13 ima nagnuto dno 42 po kome sirovina klizi do rotora 7 pod dejstvom gravitacije.

Štaviše, kućište 4 sadrži dve čvrste šipke sekača 11, 11', koje su aksijalno paralelne sa osovinom rotacije 6, povezuju poprečne zidove 4, 4' jedan sa drugim i leže približno dijametralno suprotno jedna prema drugoj u odnosu na osovinu rotacije 6 (sl. 5). Donja šipka sekača 11' je raspoređena tako da je pomerena od vertikalne ravni kroz osovinu 6 prema ulazu za materijal 13 i formira donji kraj ulaza za materijal 13. Gornja šipka sekača 11 je raspoređena u suprotnom smeru izvan vertikalne ravni kroz osovinu 2 u pravcu držača sita 2 i formira gornji kraj ulaza za materijal 13. Na ovaj način, šipke sekača 11 i 11' obuhvataju povezujuću ravan 23 koja se pruža ukoso od dna unutra do vrha spolja pod uglom α koji je poželjno veći od 10°, posebno više od 20°, u odnosu na vertikalu. U predmetnom primernom otelotvorenju, ugao α je približno 30° (sl.5).

Gornji statorski sekači 12 i donji statorski sekači 12' su pričvršćeni sa mogućnošću zamene za šipke sekača 11, 11', naspram rotora 7, pomoću ploča za pričvršćivanje sekača i vijaka. Efektivne ivice statorskih sekača 12, 12' leže radijalno nasuprot alata rotora 10 sa kojima su u interakciji da bi usitnjavali sirovinu.

Obodni deo rotora 7 koji je okrenut od ulaza materijala 13 služi za klasifikovanje usitnjenog materijala uz pomoć sita 14 i za prikupljanje i pražnjenje prolazne frakcije pomoću usisnog korita 16. Sito 14 i usisno korito 16 su deo držača sita 2, što je detaljnije opisano u nastavku.

Sito 14 držača sita 2 se pruža, zadržavajući radijalni zazor, preko cele aksijalne dužine rotora 7 i preko obodnog regiona rotora 7 koji je ograničen gornjim statorskim sekačima 12 i donjim statorskim sekačima 12'. U predmetnom primernom otelotvorenju, sito 14 se pruža preko obodnog regiona većeg od 180°. Sito 14 drži mnoštvo lučnih rebara 17, koja su svojim krajevima pričvršćena za držač sita 2 u planparalelnim okomitim ravnima na osovinu 6 i podržava sito 14 u radijalnom smeru svojim unutrašnjim obimom.

Držač sita 2 takođe sadrži kućište držača sita nalik haubi 15, koje je otvoreno prema rotoru 7, prima rebra 17 i sito 14, i čini zaptivenu vezu držača sita 2 sa kućištem 3 u regionu povezujuće ravni 23 mogućom. U tu svrhu, kućište držača sita 15 ima dva krajnja zida 18, 18' koji se nastavljaju na poprečne zidove 4, 4' i obodni zid 19 koji povezuje krajnje zidove 18, 18'. U donjem regionu držača sita 2, obodni zid 19 formira nadole otvoreni levak 20, koji se otvara u usisno korito 16 čvrsto pričvršćeno za kućište držača sita 15.

Za pričvršćivanje sa mogućnošću okretanja držača sita 2 na mlin za sečenje 1, prvi okretni ležaj 31 je raspoređen na spoljašnjosti poprečnog zida 4 u krajnjem regionu gornje šipke sekača 11, a drugi okretni ležaj 32 je raspoređen na spoljašnost suprotnog poprečnog zida 4' u suprotnom krajnjem regionu šipke sekača 11, koji ležajevi zajedno formiraju prvu osovinu okretišta 25 sa približno horizontalnom orijentacijom. Držač sita 2 se drži sa mogućnošću okretanja u dva okretna ležaja 31, 32 sa svojom gornjom ivicom paralelnom prema osovini 6. Prvi okretni ležaj 31 može da se zaključa ili otključa, tj., držač sita 2 može da se odvoji od kućišta 3 u prvom okretnom ležaju 31. Pored okretanja oko prve osovine okretišta 25, drugi okretni ležaj 32 takođe omogućava okretanje oko druge osovine okretišta 26, što je detaljno objašnjeno u nastavku. Na primer, drugi okretni ležaj 32 se sastoji od ležaja sa najmanje dva stepena slobode, posebno kugličnog zgloba ili slično. Na poprečnom zidu 4 je takođe postavljen uređaj za zaključavanje 24 (sl. 19), koji uređaj za zaključavanje bezbedno zaključava držač sita 2 za kućište 3 kada je držač sita zatvoren u prvoj poziciji.

Da bi se držač sita 2 okretao oko prve osovine okretišta 25, mlin za sečenje 1 ima odgovarajući pogon 27, koji u predmetnom primernom otelotvorenju sadrži linearnu vođicu 35 sa dva okvira za vođenje, koji su razmaknuti jedan od drugog i poravnati jedan sa drugim i čvrsto su pričvršćeni za spoljašnju stranu poprečnog zida 4' kućišta 3, i potisnu šipku 30, koja je montirana tako da može da se pomera u poravnatim okvirima vođica. Uzdužna osovina potisne šipke 30 je orijentisana horizontalno ili nagnuta blago nadole u pravcu držača sita 2.

Potisna šipka 30 je linearno prilagodljiva u odnosu na kućište 3 pomoću vodećeg zavrtnja 34 koji se pokreće motorom ili ručno. Vodeći zavrtanj 34 se drži rotirajući jednim krajem u držaču na prednjem kraju potisne šipke 30 i dalje se pruža aksijalno paralelno sa potisnom šipkom 30 kroz navojne otvore u okviru vođica. Sama potisna šipka ili pogon za potisnu šipku 30 takođe mogu biti formirani od cilindrične klipne jedinice ili sličnog.

Linearni pogon 27 je povezan sa držačem sita 2 preko trećeg okretnog ležaja 33, koji je postavljen na spoljašnjoj strani krajnjeg zida 18' kućišta držača sita 15 u donjem ivičnom regionu okrenutom prema donjoj šipki rezača 11'. Treći okretni ležaj 33 tako leži ispod drugog okretnog ležaja 32 ili osovine rotacije 6 i kreće se kružno oko prve osovine okretišta 25 kada se držač sita 2 okreće.

Treći okretni ležaj 33 sadrži približno vertikalno orijentisan klin 28, čije krajeve drže dve noge nosača u obliku slova U 29. Klin 28 definiše drugu, približno vertikalnu osovinu okretišta 26. Prva osovina okretišta 25 i druga osovina okretišta 26 se tako pružaju poprečno jedna prema drugoj, poželjno približno okomito, i zajedno definišu dve planparalelne ravni koje, u zatvorenoj prvoj poziciji držača sita 2, održavaju međusobno rastojanje koje odgovara rastojanju između prve osovine okretišta 25 i druge osovine okretišta 26. Druga osovina okretišta 26 i drugi okretni ležaj 32 leže u zajedničkoj okomitoj ravni prema prvoj osovini okretišta 25.

Pričvršćivanje trećeg okretnog ležaja 33 za držač sita 2 je takvo da se, tokom linearnog kretanja potisne šipke 30, treći okretni ležaj 33 kreće kružnom putanjom oko prve osovine okretišta 25, ali klin 28 vrši translaciono kretanje, što odgovara paralelnom pomeranju druge osovine okretišta 26 u smeru kretanja potisne šipke 30. U tom procesu, klin 28 zadržava svoju prvobitnu orijentaciju.

Ovo je omogućeno slobodnim krajem potisne šipke 30 koja ima dve vertikalno razmaknute šupljine kroz koje prodire klin 28 sa zazorom i nosačem 29 sa klinom 28 pričvršćenim za krajnji zid 18' tako da može da se okreće oko osovine rotacije koja je paralelna sa prvom osovinom okretišta 25. Na ovaj način, klin 28 se drži u vertikalnom poravnanju sve vreme tokom upotrebe linearnog pogona 27. Istovremeno, relativno kretanje između klina 28 i potisne šipke 30 u vertikalnom smeru je moguće.

Tokom rada, mlin za sečenje 1 prema pronalasku je u prvoj poziciji prikazanoj na sl.1 do 5. Kada se linearni pogon 27 uvuče, držač sita 2 se okreće prema kućištu 3 mlina za sečenje 1, koje je čvrsto zatvoreno u povezujućoj ravni 23 navedenim držačem sita. Držač sita 2 se zaključava u ovoj poziciji pomoću uređaja za zaključavanje 24.

Držač sita 2 se otvara u dva koraka, naznačena time što se u prvom koraku vrši okretno kretanje držača sita 2 oko prve osovine okretišta 25. U tu svrhu, uređaj za zaključavanje 24 se prvo oslobađa, ali se zapor prvog okretnog ležaja 31 ostavlja kako jeste. Time što se tada ispruža linearni pogon 27, držač sita 2 se okreće oko prve osovine okretišta 25 za ugao β (sl. 7) dok se ne dostigne delimično otvorena druga pozicija mlina za sečenje 1. Sl.6 do 9 prikazuju ovo stanje.

Zbog opisanog dizajna trećeg okretnog ležaja 33, druga osovina okretišta 26 se tokom prvog koraka podvrgava paralelnom pomeranju u pravcu kretanja linearnog pogona 27, čije se kretanje nastavlja sve dok se drugi okretni ležaj 32 ne poravna sa drugom osovinom okretišta 26. U ovoj poziciji, prva osovina okretišta 31 i druga osovina okretišta 32 definišu zajedničku ravan, tj., prvi okretni ležaj 31, drugi okretni ležaj 32 i treći okretni ležaj 33 se nalaze u zajedničkoj ravni. Tek nakon dostizanja ove druge pozicije moguće je izvršiti drugi korak za otvaranje mlina za sečenje 1. Pre dostizanja druge pozicije držača sita 2, kinematika prema pronalasku ima efekat blokiranja i time sprečava prerano pokretanje drugog koraka.

U drugom koraku, prvi okretni ležaj 31 se zatim odvaja, a držač sita 2 se ručno ili mehanički okretom otvara u stranu oko druge osovine okretišta 26. Tokom celog drugog koraka, druga osovina okretišta 26 se stabilizuje pomoću drugog okretnog ležišta 32 i trećeg okretnog zgloba 33. Vertikalno poravnanje druge osovine okretišta 26 sprečava da držač sita 2 prouzrokuje opasnost za osoblje nenamernim okretanjem držača sita 2. Nakon završetka drugog koraka, mlin za sečenje 1 je potpuno otvoren, što je prikazano na sl. 10 do 12. Ugao otvaranja između kućišta 3 i držača sita 2 ovde je 90°.

Za zatvaranje mlina za sečenje 1, opisani koraci se izvode obrnutim redosledom.

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Uređaj za usitnjavanje slobodno tekuće sirovine

- koji sadrži kućište (3) koje okružuje komoru za usitnjavanje (40) u kojoj je postavljen rotor (7) koji rotira oko osovine rotacije (6), navedeni rotor je opremljen rotorskim alatima (10) preko svog obima,

- koji sadrži držač sita (2) koji ima sito (14) koje se pruža duž obodnog dela rotora (7) i namenjen je za odvajanje dovoljno usitnjenog materijala,

- koji sadrži ulaz za materijal (13) za punjenje rotora (7) sirovinom, i

- koji sadrži ispust za materijal za skidanje dovoljno usitnjenog materijala,

- držač sita (2) koji se može okretati iz zatvorene prve pozicije oko prve osovine okretišta (25) u otvorenu drugu poziciju radi otvaranja kućišta (3), držač sita (2) se dodatno može okretati oko druge osovine okretišta (26) u otvorenu treću poziciju, karakterisan time što se prva osovina okretišta (25) i druga osovina okretišta (26) pružaju poprečno jedna prema drugoj.

2. Uređaj prema patentnom zahtevu 1, karakterisan time što se prva osovina okretišta (25) i druga osovina okretišta (26) pružaju poprečno jedna prema drugoj pod uglom od 90°.

3. Uređaj prema patentnom zahtevu 1 ili 2, karakterisan time što je druga osovina okretišta (26) orijentisana vertikalno.

4. Uređaj prema bilo kom patentnom zahtevu 1 do 3, karakterisan time što, u otvorenoj drugoj poziciji, prva osovina okretišta (25) i druga osovina okretišta (26) definišu zajedničku ravan ili formiraju zajedničku tačku preseka S.

5. Uređaj prema bilo kom patentnom zahtevu 1 do 4, karakterisan time što je prva osovina okretišta (25) formirana od prvog ležaja okretišta (31) i drugog ležaja okretišta (32) koji su razmaknuti od nje, držač sita (2) se s mogućnošću odvajanja drži u prvom okretnom ležaju (31).

6. Uređaj prema bilo kom patentnom zahtevu 1 do 5, karakterisan time što je druga osovina okretišta (26) formirana od drugog okretnog ležaja (32) i trećeg okretnog ležaja (33) koji su razmaknuti od nje, drugi okretni ležaj (32) ima najmanje dva stepena slobode, poželjno obezbeđena kugličnim zglobom.

7. Uređaj prema bilo kom patentnom zahtevu 1 do 6, karakterisan time što je druga osovina okretišta (26) formirana od drugog okretnog ležaja (32) i trećeg okretnog ležaja (33) koji su razmaknuti od nje, treći okretni ležaj (33) ima najmanje dva stepena slobode, poželjno najmanje tri stepena slobode.

8. Uređaj prema patentnom zahtevu 7, karakterisan time što treći okretni ležaj ima vertikalnu osovinu (28) koja je poželjno montirana sa mogućnošću rotacije oko osovine rotacije koja je paralelna sa prvom osovinom okretišta (25).

9. Uređaj prema bilo kom patentnom zahtevu 1 do 8, karakterisan time što je druga osovina okretišta (26) formirana od drugog okretnog ležaja (32) i trećeg okretnog ležaja (33) koji su razmaknuti od nje, udaljenosti a prve osovine okretišta (25) od osovine rotacije (6) približno odgovara udaljenosti b trećeg okretnog ležaja (33) od osovine rotacije (6).

10. Uređaj prema bilo kom patentnom zahtevu 1 do 9, karakterisan time što uređaj ima pogon za okretanje držača sita (2) u otvorenu drugu poziciju, poželjno linearni pogon (27) koji se pruža između kućišta (3) i držača sita (2), poželjno između kućišta (3) i trećeg okretnog ležaja (33).

11. Uređaj prema bilo kom patentnom zahtevu 1 do 10,

karakterisan time što držač sita (2) graniči sa kućištem (3) uređaja u povezujućoj ravni (23), povezujuća ravan (23) obuhvata, sa vertikalom, ugao α koji je veći od nule, poželjno najmanje 10°.

12. Postupak za otvaranje uređaja prema bilo kom patentnom zahtevu 1 do 11, u prvom koraku držač sita (2) se okreće oko prve osovine okretišta (25) dok se ne dostigne otvorena druga pozicija, i zatim u drugom koraku oko druge osovine okretišta (26) dok se ne dostigne otvorena treća pozicija, karakterisan time što najmanje u otvorenoj drugoj poziciji držača sita (2), prva osovina okretišta (31) i druga osovina okretišta (32) čine zajedničku tačku preseka S.

13. Postupak prema patentnom zahtevu 12, karakterisan time što se druga osovina okretišta (26) pomera translaciono kada se izvrši prvi korak.

14. Postupak prema patentnom zahtevu 12 ili 13, karakterisan time što se, kada se izvrši prvi korak, držač sita (2) se okreće oko prve osovine okretišta (25) za maksimalno 60°, poželjno za maksimalno 40°, posebno za maksimalno 30°.

15. Postupak prema bilo kom patentnom zahtevu 12 do 13, karakterisan time što se, kada se izvrši drugi korak, držač sita (2) okreće za najmanje 90° i/ili poželjno za maksimalno 180°.