RS65646B1 - Soli metala i njihove upotrebe - Google Patents

Description

Opis

Osnova

[0001] X receptor jetre (LXR) je transkripcioni faktor jedarnog receptora. Utvrđeno je da su LXR modulatori korisni u lečenju raznih bolesti, uključujući kancere. Postoji potreba da se obezbede soli takvih jedinjenja sa poboljšanom stabilnošću i fizičkim svojstvima.

Suština pronalaska

[0002] Pronalazak obezbeđuje so metala i agonista LXRβ. Pronalazak takođe obezbeđuje postupak za pripremu takvih soli metala i agonista LXRβ, farmaceutske kompozicije uključujući soli metala i postupke za lečenje kancera takvim kompozicijama.

[0003] Shodno tome, u jednom aspektu, pronalazak karakteriše so metala (npr., farmaceutski prihvatljiva so metala) i 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difeniletil)amino]butoksi]fenil]sirćetne kiseline (Jedinjenje 1), pri čemu so metala i 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difeniletil)amino]butoksi]fenil]sirćetne kiseline je so cinka, npr.2:1 so (Jedinjenja 1:cinka). WO2018/161054 opisuje jedinjenje 1 i njegovu so sa hidrohloridom za upotrebu u postupku lečenja kancera.

[0004] Ovde je opisana so metala i 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difeniletil)amino]butoksi]fenil]sirćetne kiseline koja je so aluminijuma, npr.3:1 so (jedinjenja 1: aluminijuma).

[0005] Ovde je opisana so metala i 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difeniletil)amino]butoksi]fenil]sirćetne kiseline koja je so bizmuta, npr. 3:1 so (jedinjenja 1:bizmuta).

[0006] Ovde je opisana so metala i 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difeniletil)amino]butoksi]fenil]sirćetne kiseline koja je so kalcijuma, npr. 2:1 so (Jedinjenja 1:kalcijuma).

[0007] U nekim primerima izvođenja, so metala je amorfna. U nekim primerima izvođenja, so metala (amorfna so cinka) ima pik sa povećanim intenzitetom u odnosu na slobodnu kiselinu na oko 1590 ± 10 cm<-1>i pik sa smanjenim intenzitetom u odnosu na slobodnu kiselinu na oko 1710 ± 10 cm<-1>mereno infracrvenom spektroskopijom Furijeove transformacije (FTIR). U nekim primerima izvođenja, so metala ima manje od 1% gubitka mase do raspadanja kao što je mereno termogravimetrijskom analizom.

[0008] U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše postupak za proizvodnju soli cinka (2:1 soli cinka) jedinjenja 1. Ovaj postupak uključuje kombinovanje jedinjenja 1 i soli cinka (npr. cink hlorida ili cink acetata) u količini dovoljnoj za proizvodnju cinkove soli jedinjenja 1.

[0009] U nekim primerima izvođenja postupka za proizvodnju soli cinka, postupak uključuje rastvaranje jedinjenja 1, ili njegove soli, i soli cinka u rastvaraču da bi se formirala smeša. U nekim primerima izvođenja, rastvarač je voda. U nekim primerima izvođenja, rastvarač je smeša organskog rastvarača (npr. metanola) i vode (npr. 9:1 organskog rastvarača i vode po zapremini). U nekim primerima izvođenja postupka za proizvodnju soli cinka, postupak dalje uključuje ciklično menjanje temperature smeše između temperature okoline i 40°C. U nekim primerima izvođenja postupka za proizvodnju soli cinka, gde se pomenuti ciklus obavlja 24 sata.

[0010] Ovde je opisan postupak za proizvodnju soli aluminijuma (npr. 3:1 soli aluminijuma) jedinjenja 1. Ovaj postupak uključuje kombinovanje jedinjenja 1 ili njegove soli (npr., 1:1 soli natrijuma ili slobodnog jedinjenja), i soli aluminijuma (npr. aluminijum sulfata) u količini dovoljnoj da proizvede so aluminijuma i jedinjenja 1.

[0011] Ovde je opisana farmaceutska kompozicija koja sadrži bilo koju od prethodnih metalnih soli i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens.

[0012] U nekim primerima izvođenja, farmaceutska kompozicija uključuje manje od 1.5 težinskih % natrijuma. U nekim primerima izvođenja, farmaceutska kompozicija je u suštini bez 1:1 soli natrijuma i jedinjenja 1. U nekim primerima izvođenja, farmaceutska kompozicija je u obliku jedinične doze. U nastavku, upućivanje na postupak lečenja mora se shvatiti kao upućivanje na proizvod koji se koristi u lečenju bolesti.

[0013] U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše postupak lečenja kancera. Ovaj postupak uključuje primenu efikasne količine bilo koje od prethodnih soli ili farmaceutskih kompozicija.

[0014] U nekim primerima izvođenja postupka za lečenje kancera, subjekat ima kancer koji nije uspeo da reaguje na prethodno primenjenu imunoterapiju (npr. kancer subjekta je napredovao uprkos lečenju imunoterapijom).

[0015] U nekim primerima izvođenja postupka lečenja kancera, kancer je otporan na imunoterapiju (npr., utvrđeno je da je kancer otporan na imunoterapije kao što su genetski markeri ili nivo MDSC (npr. monocitni i/ili granulocitni MDSC) u uzorku ili će verovatno biti otporan na imunoterapije kao što je kancer koji nije reagovao na imunoterapiju).

[0016] U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše postupak lečenja kancera koji nije reagovao na imunoterapiju kod subjekta. Ovaj postupak uključuje primenu efikasne količine bilo koje od prethodnih soli ili farmaceutskih kompozicija na subjekta u kombinaciji sa imunoterapijom.

[0017] U sledećem aspektu, pronalazak karakteriše postupak lečenja kancera koji je otporan na imunoterapiju kod subjekta. Ovaj postupak uključuje primenu efikasne količine bilo koje od prethodnih soli ili farmaceutskih kompozicija na subjekta u kombinaciji sa imunoterapijom.

[0018] U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je kancer dojke, kancer debelog creva, kancer bubrežnih ćelija, kancer pluća (npr. nesitnoćelijski kancer pluća), hepatocelularni karcinom, kancer želuca, kancer jajnika, kancer pankreasa, kancer jednjaka, kancer prostate, sarkom, glioblastom, difuzni krupnoćelijski limfom B-ćelija, leukemija ili melanom. U nekim primerima izvođenja, kancer je metastatski kancer. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, efikasna količina je količina koja je efikasna da suzbije metastatsku kolonizaciju kancera.

[0019] U određenim primerima izvođenja bilo kog od postupaka za lečenje kancera, kancer je kancer otporan na lekove ili nije reagovao na prethodnu terapiju (npr. kancer otporan na, ili kancer koji nije reagovao na prethodni tretman vemurafenibom, dakarbazinom, inhibitorom CTLA-4, inhibitorom PD-1, terapijom interferonomom, inhibitirom BRAF, inhibitirom MEK, radioterapijom, temozolimidom, irinotekanom, CAR-T terapijom, herceptinom, perjetom, tamoksifenom, kselodom, docetaksolom, agensima platine kao što je karboplatin, taksanima kao što su paklitaksel i docetaksel, inhibitorima ALK, inhibitorima MET, alimta, abraksanom, adriamicinom, gemcitabinom, avastinom, halavenom, neratinibom, inhibitirom PARP, brilanestrantom, inhibitirom mTOR, topotekanom, inhibitorom VEGFR2, antagonistom folatnog receptora, demcizumabom, fosbretabulinom ili inhibitorom PDL-1).

[0020] U jednom primeru izvođenja bilo kog od postupaka za lečenje kancera, imunoterapija, kada je prisutna, je inhibitor CTLA-4, inhibitor PD-1, inhibitor PD-L1 ili terapija transferom T-ćelija. U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor PD-1 kao što je PD-1 antitelo, inhibitor PD-L1 kao što je PD-L1 antitelo, inhibitor CTLA-4 kao što je CTLA-4 antitelo, inhibitor CSF-1R, inhibitor IDO, inhibitor A1 adenozina, inhibitor A2A adenozina, inhibitor A2B adenozina, inhibitor A3A adenozina, inhibitor arginaze ili inhibitor HDAC. U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor PD-1 (npr. nivolumab, pembrolizumab, pidilizumab, BMS 936559 i atezolizumab). U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor PD-L1 (npr. atezolizumab i durvalumab). U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor CTLA-4 (npr. ipilimumab). U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor CSF-1R (npr. peksidartinib i 4-(2,4difluoroanilino)-7-etoksi-6-(4-metilpiperazin-1-il)hinolin-3-karboksamid). U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor IDO (npr. norharman, rozmarinska kiselina i alfametil-triptofan). U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor A1 adenozina (npr., 8-ciklopentil-1,3-dimetilksantin, 8-ciklopentil-1,3-dipropilksantin, 8-fenil-1,3-dipropilksantin, bamifilin, BG-97 tonapofilin, FK-453, FK-838, rolofilin ili N-0861). U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor A2A adenozina (npr. ATL-4444, istradefilin, MSX-3, preladenant, SCH-58261, SCH-412348, SCH-442416, 2-butil-9-triazol-8-(triazol-2-il)purin-6-amin, VER-6623, VER-6947, VER-7835, vijadenant ili ZM-241,385). U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor A2B adenozina (npr. N-[5-(1-ciklopropil-2,6-diokso-3-propil-7H-purin-8-il)piridin-2-il]-N-etilpiridin-3-karboksamid, 3-etil-1-propil-8-[1-[[3-(trifluorometil)fenil]metil]pirazol-4-il]-7H-purin-2,6-dion, MRS-1706, MRS-1754, N-[2-[[2-fenil-6-[4-(3-fenilpropil)piperazin-1-karbonil]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il]amino]etil]acetamid, PSB-603, PSB-0788 ili PSB-1115). U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor A3A adenozina (npr. KF-26777, MRS-545, MRS-1191, MRS-1220, MRS-1334, propil 6-etil-5-etilsulfanilkarbonil-2-fenil-4-propilpiridin-3-karboksilat, MRS-3777, MRE-3005-F20, MRE-3008-F20, PSB-11, OT-7999, VUF-5574 i SSR161421). U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor arginaze (npr., antitelo arginaze, (2s)-(+)-amino-5-jodoacetamipentanska kiselina, NG-hidroksi-L-arginin, (2S)-(+)-amino-6-jodoacetamidoheksanska kiselina, ili (R)-2-amino-6-borono-2-(2-(piperidin-1-il)etil)heksanska kiselina U nekim primerima izvođenja, imunoterapija uključuje inhibitor HDAC (npr., SAHA ili romidepsin).

[0021] U sledećem primeru izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, postupak dalje uključuje primenu na subjekta dodatne terapije protiv kancera (npr., antiproliferativne).

[0022] U posebnim primerima izvođenja, antiproliferativno sredstvo je: hemoterapeutski ili citotoksični agens, agens koji indukuje diferencijaciju (npr. retinoična kiselina, vitamin D, citokini), hormonski agens, imunološki agens ili antiangiogeno sredstvo. Hemoterapeutski i citotoksični agensi uključuju, ali nisu ograničeni na, agense za alkilovanje, citotoksične antibiotike, antimetabolite, alkaloide vinke, etopozide i druge (npr. paklitaksel, taksol, docetaksel, taksoter, cis-platinu). Spisak dodatnih jedinjenja koja imaju antiproliferativnu aktivnost se može naći u L. Brunton, B. Chabner i B. Knollman (ur.). Goodman and Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics, Twelfth Edition, 2011, McGraw Hill Companies, New York, NY.

[0023] U određenim primerima izvođenja, antiproliferativno sredstvo je inhibitor PD-1, inhibitor VEGF, inhibitor VEGFR2, inhibitor PD-L1, inhibitor BRAF, inhibitor CTLA-4, inhibitor MEK, inhibitor ERK, vemurafenib, dakarbazin, trametinib, dabrafenib, durvalumab, inhibitor mTOR, CAR-T terapija, abirateron, enzalutamin, apalutamid, 5-fluorouracil (5-FU), FOLFOX (tj. folinska kiselina, 5-fluorouracil i oksalifoliplatin), FOLFIRI (tj. folinska kiselina, 5-fluorouracil i irinotekan), herceptin, kseloda, PD-1 antitelo (npr. pembrolizumab ili nivolumab), PD-L1 antitelo, CTLA-4 antitelo (npr. ipilimumab), ramucirumab, rindopepimut, glembatumumab, vedotin, ANG1005 i/ili ANG4043.

[0024] U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je karcinom bubrežnih ćelija i antiproliferativno sredstvo je inhibitor PD-1, inhibitor PD-L1 ili inhibitor mTOR. U drugim primerima izvođenja, kancer je difuzni krupnoćelijski limfom B-ćelija, a antiproliferativno sredstvo je CAR-T terapija. U određenim primerima izvođenja, kancer je kancer prostate, a antiproliferativno sredstvo je abirateron, enzalutamid ili apalutamid. U nekim primerima izvođenja, kancer je hepatocelularni karcinom, kancer želuca ili kancer jednjaka, a antiproliferativno sredstvo je 5-FU, FOLFOX, FOLFIRI, herceptin ili kseloda. U nekim primerima izvođenja, kancer je sarkom, a antiproliferativno sredstvo je gemcitabin. U drugim primerima izvođenja, kancer je kancer pankreasa, a antiproliferativno sredstvo je irinotekan, cisplatin, abraksan, taksan (npr. paklitaksel ili docetaksel) ili kapecitabin.

[0025] Postupci lečenja kancera mogu dalje da obuhvataju primenu antiproliferativnih sredstava kao što su agensi za alkilaciju, agensi platine, antimetaboliti, inhibitori topoizomeraze, antitumorski antibiotici, antimitotički agensi, inhibitori aromataze, inhibitori timidilat sintaze, antagonisti DNK, inhibitori farneziltransferaze, inhibitori pumpe, inhibitori histon acetiltransferaze, inhibitori metaloproteinaze, inhibitori ribonukleozid reduktaze, agonisti/antagonisti TNF alfa, antagonisti receptora endotelina A, agonisti receptora retinoične kiseline, imunomodulatori, hormonski i antihormonski agensi, fotodinamički agensi, inhibitori tirozin kinaze, inhibitori antisens jedinjenja HSP, inhibitori antisens jedinjenja, inhibitori kortikosteroida, na primer, marizomib), inhibitori CD40, anti-CSI antitela, inhibitori FGFR3, inhibitori VEGF, inhibitori MEK, inhibitori ciklina D1, inhibitori NF-kB, antraciklini, histon deacetilaze, inhibitori kinezina, inhibitori fosfataze, inhibitori COX2, inhibitori mTOR, antagonisti kalcineurina, IMiD i/ili drugi agensi koji se koriste za lečenje proliferativnih bolesti.

[0026] U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je kancer dojke kao što je trostruko negativan kancer dojke, kancer debelog creva, kancer bubrežnih ćelija, kancer pluća (npr. nesitnoćelijski kancer pluća), hepatocelularni karcinom, kancer želuca, kancer jajnika, kancer pankreasa, kancer jednjaka, kancer prostate, sarkom, glioblastom, difuzni krupnoćelijski limfom B-ćelija, leukemija (npr. akutna mijeloidna leukemija) ili melanom. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je melanom. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je kancer dojke. U nekim primerima izvođenja bilo kog od prethodnih postupaka, kancer je kancer bubrežnih ćelija. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je kancer pankreasa. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je nesitnoćelijski kancer pluća. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je kancer debelog creva. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je kancer jajnika. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je glioblastom. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je kancer prostate. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je difuzni krupnoćelijski limfom B-ćelija. U nekim primerima izvođenja, kancer je leukemija (npr., akutna mijeloidna leukemija).

[0027] U određenim aspektima bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je melanom (npr. metastatski melanom) koji je otporan na, ili nije reagovao na prethodni tretman sa vemurafenibom, dakarbazinom, interferonskom terapijom, inhibitorom CTLA-4, inhibitorom BRAF, inhibitorom MEK, inhibitorom PD1, inhibitorom PDL-1 i/ili CAR-T terapijom. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je glioblastom koji je otporan na, ili nije reagovao na prethodni tretman temozolimidom, radioterapijom, avastinom, irinotekanom, inhibitorom VEGFR2, CAR-T terapijom i/ili inhibitorom mTOR. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je nesitnoćelijski kancer pluća, kao što je metastatski nesitnoćelijski kancer pluća (npr. nesitnoćelijski kancer pluća EGFR-divljeg tipa i/ili skvamozni nesitnoćelijski kancer pluća) koji je otporan na, ili nije reagovao na prethodni tretman, inhibitorom EGFR, agensima platine (npr. karboplatinom), avastinom, inhibitorom ALK, inhibitorom MET, taksanom (npr. paklitakselom i/ili doceltakselom), gemzarom, alimta, radioterapijom, inhibitorom PD-1, inhibitorom PD-L1 i/ili CAR-T terapijom. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postuapaka lečenja kancera, kancer je kancer dojke (npr. trostruko negativan kancer dojke) koji je otporan na, ili nije reagovao na prethodni tretman sa herceptinom, perjetom, tamoksifenom, kselodom, docetakselom, karboplatinom, paklitakselom, abraksanom, adriamicinom, gemcitabinom, avastinom, halavenom, neratinibom, inhibitorom PARP, inhibitorom PD-1, inhibitorom PD-L1, CAR-T terapijom, apalutamidom i/ili inhibitorom mTOR. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je kancer jajnika (npr. uznapredovali kancer jajnika) koji je otporan na, ili nije reagovao na prethodni tretman sa inhibitorom PARP, avastinom, agensima platine kao što je karboplatin, paklitakselom, docetakselom, topotekanom, gemzarom, inhibitorom VEGR2, antagonistom folatnih receptora, inhibitorom PD-1, inhibitorom PD-L1, CAR-T terapijom, demcizumabom i/ili fosbretabulinom.

[0028] U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, dodatna terapija protiv kancera, ako je prisutna, uključuje hemoterapiju.

[0029] U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, hemoterapija uključuje docetaksel. U nekim primerima izvođenja, postupak uključuje primenu efikasne količine docetaksela na subjekta jednom svakih sedam dana. U nekim primerima izvođenja, efikasna količina docetaksela je najmanje 28 mg/m<2>. U nekim primerima izvođenja, efikasna količina docetaksela je oko 28 mg/m<2>do oko 35 mg/m<2>.

[0030] U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, dodatna terapija protiv kancera uključuje hemoterapiju i imunoterapiju. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, terapija protiv kancera uključuje karboplatin ili cisplatin, pemetreksed i pembrolizumab. U nekim primerima izvođenja, postupak uključuje primenu na subjekta efikasne količine pembrolizumaba jednom svakih dvadeset jedan dan. U nekim primerima izvođenja, efikasna količina pembrolizumaba je oko 200 mg. U nekim primerima izvođenja, postupak uključuje primenu na subjekta efikasne količine karboplatina ili cisplatina jednom svakih dvadeset jedan dan. U nekim primerima izvođenja, efikasna količina karboplatina ili cisplatina se izračunava korišćenjem formule: Ukupna doza (mg) = (Ciljna površina ispod krive) x (brzina glomerularne filtracije subjekta+25), pri čemu je ciljna površina ispod krive 4 mg /mL*min do 6 mg/mL*min i brzina glomerularne filtracije subjekta je merena klirensom Cr-EDTA. U nekim primerima izvođenja, efikasna količina karboplatina ili cisplatina je oko 300 mg/m<2>do oko 360 mg/m<2>. U nekim primerima izvođenja, postupak uključuje primenu na subjekta efikasne količine pemetrekseda jednom svakih dvadeset jedan dan. U nekim primerima izvođenja, efikasna količina pemetrekseda je 500 mg/m<2>. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, postupak dalje uključuje primenu na subjekta efikasne količine folne kiseline, vitamina B12 i/ili kortikosteroida. U nekim primerima izvođenja, postupak uključuje primenu na subjekta efikasne količine kortikosteroida dva puta dnevno tokom tri dana pre primene pemetrekseda.

[0031] U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, postupak dalje uključuje primenu na subjekta efikasne količine statina (npr. rosuvastatin ili atorvastatin).

[0032] U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, postupak dalje uključuje primenu na subjekta efikasne količine antiemetičkog agensa (npr. ondansetron, granisetron, palonosetron, metoklopramid, haloperidol, deksametazon, aprepitant, fosaprepitant, lorazeparti, dronabinol, prohlorperazin ili hlorpromazin), sredstva protiv dijareje (npr., opijatni agonist ili oktreotid), stimulansa apetita (npr. megestrol acetat, metoklopramid, dronabinol, prednizon ili deksametazon), opšteg stimulansa, bisfosfonata (npr., etidronat, klodronat, tiludronat, pamidronat, neridronat, opladronat, alendronat, ibandronat, risedronat ili zoledronat), agonista hormona koji oslobađa gonadotropin (npr. buserelin, histrelin, leuprorelin, triptorelin, goserelin ili nafarelin) i/ili faktora rasta (npr. filgrastim).

[0033] U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je otporan na terapiju protiv kancera (npr., hemoterapija koja sadrži platinu, inhibitor PD-1, inhibitor PD-L1, inhibitor CTLA-4, antimitotički agens, inhibitor topoizomeraze, antimetabolit, inhibitor angiogeneze, inhibitor kinaze i/ili agens za alkilovanje). U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je napredovao nakon ili posle lečenja terapijom protiv kancera (npr. hemoterapija koja sadrži platinu, inhibitor PD-1, inhibitor PD-L1, inhibitor angiogeneze, inhibitor kinaze, i/ili agens za alkilovanje). U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, utvrđeno je da je kancer, ili se predviđa da je otporan na terapiju protiv kancera (npr., inhibitor PD-1, inhibitor PD-L1, inhibitor CTLA-4, inhibitor topoizomeraze, antimetabolit, inhibitor angiogeneze, inhibitor kinaze i/ili agens za alkilovanje).

[0034] U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer ima nivo ekspresije PD-L1 manji od 1% kada se testira u imunohistohemijskom testu (npr., imunohistohemijski test sa ocenom proporcije tumora). U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer ima nivo ekspresije PD-L1 od oko 1% kada se testira u imunohistohemijskom testu (npr., imunohistohemijski test sa rezultatom proporcije tumora). U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer ima nivo ekspresije PD-L1 od oko 1% do oko 49% (npr., oko 1% do oko 20%, oko 5% do oko 30%, oko 15% do oko 40%, oko 25% do oko 49%) kada se testira u imunohistohemijskom testu (npr., imunohistohemijski test sa ocenom proporcije tumora). U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je metastatski i/ili lokalno uznapredovao. U nekim primerima izvođenja bilo kog od postupaka lečenja kancera, kancer je neresektabilan.

Definicije

[0035] Kako se ovde koristi, termin "primena" se odnosi na primenu kompozicije (npr., soli ili preparata koji uključuje so kao što je ovde opisana) na subjekta ili sistem. Primena na životinju (npr. čoveka) može biti bilo kojim odgovarajućim putem. Na primer, u nekim primerima izvođenja, primena može biti bronhijalna (uključujući bronhijalnu instilaciju), bukalna, enteralna, interdermalna, intraarterijska, intradermalna, intragastrična, intramedularna, intramuskularna, intranazalna, intraperitonealna, intratekalna, intravenska, intraventrikularna, mukozalna, nazalna, rektalna, subkutana, sublingvalna, lokalna, trahealna (uključujući intratrahealnu instilaciju), transdermalna, vaginalna i vitrealna.

[0036] Pod "biološkim uzorkom" ili "uzorkom" se podrazumeva tečni ili čvrsti uzorak subjekta. Biološki uzorci mogu uključivati ćelije; ekstrakte nukleinske kiseline, proteina ili membrane ćelija; ili krv ili biološke tečnosti uključujući (npr. plazmu, serum, pljuvačku, urin, žuč). Čvrsti biološki uzorci obuhvataju uzorke iz fecesa, rektuma, centralnog nervnog sistema, kostiju, tkiva dojke, tkiva bubrega, grlića materice, endometrijuma, glave ili vrata, žučne kese, parotidnog tkiva, prostate, mozga, hipofize žlezda, tkiva bubrega, mišića, jednjaka, želuca, tankog creva, debelog creva, jetre, slezine, pankreasa, tkiva štitne žlezde, srčanog tkiva, tkiva pluća, bešike, masnog tkiva, tkiva limfnih čvorova, materice, tkiva jajnika, tkiva nadbubrežne žlezde, tkiva testisa, krajnika i timusa. Biološki uzorci tečnosti uključuju uzorke uzete iz krvi, seruma, plazme, tečnosti pankreasa, likvora, sperme, tečnosti prostate, semene tečnosti, urina, pljuvačke, sputuma, sluzi, koštane srži, limfe i suza. Uzorci se mogu dobiti standardnim postupcima uključujući, na primer, punkciju vena i hiruršku biopsiju. U određenim primerima izvođenja, biološki uzorak je uzorak krvi, plazme ili seruma. U nekim primerima izvođenja, biološki uzorak je uzorak tumora iz biopsije.

[0037] Termin "kancer" se odnosi na bilo koji kancer uzrokovan proliferacijom malignih neoplastičnih ćelija, kao što su tumori, neoplazme, karcinomi, sarkomi, leukemije i limfomi.

[0038] Pod "određivanjem nivoa tipa ćelije" podrazumeva se detekcija tipa ćelije pomoću postupaka poznatih u tehnici, direktno ili indirektno. „Direktno određivanje“ znači izvođenje postupka (npr. izvođenje analize ili testa na uzorku ili „analize uzorka“ kako je taj termin definisan ovde) da bi se dobio fizički entitet ili vrednost. „Indirektno utvrđivanje“ se odnosi na prijem fizičkog entiteta ili vrednosti od druge strane ili izvora (npr. laboratorija treće strane koja je direktno stekla fizički entitet ili vrednost). Postupci za merenje nivoa ćelija generalno uključuju, ali nisu ograničene na, protočnu citometriju i imunohistohemiju. Primeri postupaka su dati ovde. U nekim primerima izvođenja bilo kog od prethodnih postupaka, nivo MDSC i/ili aktiviranih T-ćelija se može odrediti kako je opisano u Iclozan et al. Cancer Immunol. Immunother. 2013, 62(5): 909-918. U nekim primerima izvođenja bilo kog od prethodnih postupaka, nivo MDSC i/ili aktiviranih T-ćelija se može odrediti kako je opisano u Kitano et al. Cancer Immunol. Res.2014, 2(8); 812-821.

[0039] Kancer za koji je „utvrđeno da je otporan na lekove“, kako se ovde koristi, odnosi se na kancer koji je otporan na lekove, na osnovu nereagovanja ili smanjene reakcije na hemoterapeutsko sredstvo, ili se predviđa da je otporan na lekove na osnovu prognostičkog testa (npr. test ekspresije gena).

[0040] Pod kancerom "otpornim na lekove" podrazumeva se kancer koji ne reaguje, ili pokazuje smanjen odgovor na jedan ili više hemoterapeutskih agenasa (npr., bilo koji agens koji je ovde opisan).

[0041] Termin "efikasna količina" označava količinu koja je dovoljna, kada se primenjuje na populaciju koja pati ili je podložna bolesti, poremećaju i/ili stanju u skladu sa terapijskim režimom doziranja, za lečenje bolesti, poremećaja i/ili stanja. U nekim primerima izvođenja, terapeutski efikasna količina je ona koja smanjuje učestalost i/ili ozbiljnost, i/ili odlaže početak, jednog ili više simptoma bolesti, poremećaja i/ili stanja. Stručnjaci će razumeti da termin "efikasna količina" u stvari ne zahteva da se uspešno lečenje postigne kod određene osobe. Umesto toga, efikasna količina može biti ona količina koja obezbeđuje određeni željeni farmakološki odgovor kod značajnog broja subjekata kada se primenjuje na pacijente kojima je takav tretman potreban. Posebno se podrazumeva da određeni subjekti mogu, u stvari, biti "otporni" na "efikasnu količinu". Da damo samo jedan primer, refraktorni subjekt može imati nisku bioraspoloživost tako da se klinička efikasnost ne može postići. U nekim primerima izvođenja, upućivanje na efikasnu količinu može biti upućivanje na količinu izmerenu u jednom ili više specifičnih tkiva (npr. tkivo zahvaćeno bolešću, poremećajem ili stanjem) ili tečnostima (npr. krv, pljuvačka, serum, znoj, suze, urin). Stručnjaci će razumeti da, u nekim primerima izvođenja, efikasna količina može biti formulisana i/ili primenjena u jednoj dozi. U nekim primerima izvođenja, efikasna količina može biti formulisana i/ili primenjena u više doza, na primer, kao deo režima doziranja.

[0042] Kako se ovde koristi, termin "ne reaguje na prethodnu terapiju" ili "otporan na prethodnu terapiju" odnosi se na kancer koji je napredovao uprkos lečenju terapijom.

[0043] Pod „nivoom“ se podrazumeva nivo tipa ćelije, u poređenju sa referencom. Referenca može biti bilo koja korisna referenca, kako je ovde definisana. Pod "smanjenim nivoom" ili "povećanim nivoom" tipa ćelije podrazumeva se smanjenje ili povećanje nivoa ćelije, u poređenju sa referencom (npr. smanjenje ili povećanje za oko 5%, oko 10%, oko 15 %, oko 20%, oko 25%, oko 30%, oko 35%, oko 40%, oko 45%, oko 50%, oko 55%, oko 60%, oko 65%, oko 70%, oko 75%, oko 80 %, oko 85 %, oko 90 %, oko 100 %, oko 150 %, oko 300 %, oko 400 %, oko 500 % ili više; smanjenje ili povećanje za manje od oko 10%, oko 15%, oko 20%, oko 50%, oko 75%, oko 100% ili oko 200%, u poređenju sa referencom; smanjenje ili povećanje za manje od oko 0.01 puta; 0.02 puta, oko 0.1 puta, oko 0.3 puta, oko 0.5 puta, oko 0.8 puta ili manje; ili povećanje za više od oko 1.2 puta, oko 1.4 puta, oko 1.5 puta, oko 1.8 puta, oko 2.0 puta, oko 3.0 puta, oko 3.5 puta, oko 4.5 puta, oko 5.0 puta, oko 10 puta, oko 15 puta, oko 20 puta, oko 30 puta, oko 40 puta, oko 50 puta, oko 100 puta, oko 1000 puta ili više). Nivo tipa ćelije može se izraziti u masi/zapremini (npr., g/dL, mg/mL, µg/mL, ng/mL) ili u procentima u odnosu na ukupne ćelije u uzorku. U nekim primerima izvođenja bilo kog od prethodnih postupaka, referenca je uzorak od zdravog subjekta kao što je subjekt koji nema kancer. U nekim primerima izvođenja bilo kog od prethodnih postupaka, referenca je veštački uzorak sa nivoom (npr. nivoom MDSC kao što su monocitni i/ili granulocitni MDSC ili aktivirane T-ćelije) koji se pokazao korisnim u lečenju poremećaja.

[0044] Kako se ovde koristi, "metastatski čvorić" se odnosi na agregaciju tumorskih ćelija u telu na mestu koje nije mesto prvobitnog tumora.

[0045] Kako se ovde koristi, "metastatski tumor" se odnosi na tumor ili kancer kod kojih ćelije kancera koje formiraju tumor imaju visok potencijal da metastaziraju ili su počele da metastaziraju ili se šire sa jedne lokacije na drugu lokaciju ili lokacije unutar subjekta, preko limfnog sistema ili putem hematogenog širenja, na primer, stvaranjem sekundarnih tumora unutar subjekta. Takvo metastatsko ponašanje može ukazivati na maligne tumore. U nekim slučajevima, metastatsko ponašanje može biti povezano sa povećanjem migracije ćelija i/ili invazijskog ponašanja tumorskih ćelija.

[0046] Primeri kancera koji se mogu definisati kao metastatski uključuju, ali nisu ograničeni na kancer pluća (npr., nesitnoćelijski kancer pluća), kancer dojke, kancer jajnika, kolorektalni kancer, kancer bilijarnog trakta, kancer mokraćne bešike, kancer mozga uključujući glioblastome i medulablastome, kancer grlića materice, horiokarcinom, kancer endometrijuma, kancer jednjaka, kancer želuca, hematološke neoplazme, multipli mijelom, leukemiju, intraepitelne neoplazme, kancer jetre, limfome, neuroblastome, oralni kancer, kancer pankreasa, kancer prostate, sarkom, kancer kože uključujući melanom, bazocelularni kancer, kancer skvamozih ćelija, testikularni kancer, stromalne tumore, tumore germinativnih ćelija, kancer štitne žlezde i kancer bubrega.

[0047] "Nemetastatski kancer migracije ćelija" kako se ovde koristi odnosi se na kancere koji ne migriraju preko limfnog sistema ili putem hematogenog širenja.

[0048] Kako se ovde koristi, termin "farmaceutska kompozicija" se odnosi na aktivno jedinjenje, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, formulisanu zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača. U nekim primerima izvođenja, aktivno jedinjenje ili so su prisutni u količini jedinične doze koja je odgovarajuća za primenu u terapijskom režimu koji pokazuje statistički značajnu verovatnoću postizanja unapred određenog terapeutskog efekta kada se primenjuje na relevantnu populaciju. U nekim primerima izvođenja, farmaceutske kompozicije mogu biti specijalno formulisane za primenu u čvrstom ili tečnom obliku, uključujući one prilagođene za sledeće: oralnu primenu, na primer, drenčeve (vodeni ili nevodeni rastvori ili suspenzije), tablete, npr. bukalna, sublingvalna i sistemska apsorpcija, bolusi, praškovi, granule, paste za nanošenje na jezik; parenteralna primena, na primer, subkutanom, intramuskularnom, intravenskom ili epiduralnom injekcijom kao, na primer, sterilnog rastvora ili suspenzije, ili formulacije sa produženim oslobađanjem; topikalna primena, na primer, kao krema, mast ili flaster sa kontrolisanim oslobađanjem ili sprej koji se primenjuje na kožu, pluća ili usnu šupljinu; intravaginalno ili intrarektalno, na primer, kao pesar, krema ili pena; sublingvalno; okularno; transdermalno; ili nazalno, plućno i na druge površine sluzokože.

[0049] "Farmaceutski prihvatljiv ekscipijens", kako se ovde koristi, odnosi se na bilo koji neaktivni sastojak (na primer, vehikulum sposoban da suspenduje ili rastvori aktivno jedinjenje) koji ima svojstva da je netoksičan i neinflamatoran kod subjekta. Tipični ekscipijensi uključuju, na primer: antiadherente, antioksidante, veziva, omotače, pomoćna sredstva za presovanje, sredstva za raspadanje, boje (boje), emolijense, emulgatore, punioce (razblaživače), sredstva za stvaranje filma ili omotače, arome, mirise, klizajuća sredstva (pojačivače protoka), lubrikante, konzervanse, štamparske boje, sorbente, sredstva za suspendovanje ili dispergovanje, zaslađivače ili vodu za hidrataciju.

[0050] Termin "farmaceutski prihvatljiva so", kako se ovde koristi, odnosi se na one soli ovde opisanih jedinjenja koje su, u okviru racionalne medicinske procene, pogodne za upotrebu u kontaktu sa tkivima ljudi i životinja bez nepotrebne toksičnosti, iritacije, alergijskog odgovora i slično i srazmerni su razumnom odnosu korist/rizik. Farmaceutski prihvatljive soli su dobro poznate u tehnici. Na primer, farmaceutski prihvatljive soli su opisane u: Berge et al., J. Pharmaceutical Sciences 66:1-19, 1977 i u Handbook of Pharmaceutical Salts: Properties, Selection, and Use, (Eds. P.H. Stahl and C.G. Wermuth), Wiley-VCH, 2008. Soli se mogu pripremiti in situ tokom konačnog izolovanja i prečišćavanja ovde opisanih jedinjenja ili odvojeno reakcijom slobodne bazne grupe sa odgovarajućom organskom kiselinom.

[0051] "Preživljavanje bez napredovanja" kako se ovde koristi, odnosi se na dužinu vremena tokom i posle uzimanja lekova ili lečenja tokom kojih se bolest koja se leči (npr. kancer) ne pogoršava.

[0052] "Proliferacija" kako se koristi u ovoj prijavi uključuje reprodukciju ili umnožavanje sličnih oblika (ćelija) zbog konstitutivnih (ćelijskih) elemenata.

[0053] Kako se ovde koristi, "usporavanje širenja metastaza" se odnosi na smanjenje ili zaustavljanje formiranja novih lokusa; ili smanjenje, zaustavljanje ili preokretanje tumorskog opterećenja.

[0054] Termin "subjekat", kako se ovde koristi, odnosi se na čoveka ili ne-humanu životinju (npr. sisara kao što je primat koji nije čovek, konj, krava ili pas).

[0055] Termin "suštinski" odnosi se na kvalitativno stanje ispoljavanja ukupnog ili skoro potpunog obima ili stepena karakteristike ili svojstva od interesa. Stručnjak iz oblasti tehnike biologije razumeće da biološki i hemijski fenomeni retko, ako ikada, idu do kraja i/ili nastavljaju do potpunosti ili postižu ili izbegavaju apsolutni rezultat. Termin "suštinski" se stoga ovde koristi da obuhvati potencijalni nedostatak kompletnosti svojstven mnogim biološkim i hemijskim fenomenima.

[0056] "Terapeutski režim" se odnosi na režim doziranja čija je primena na relevantnu populaciju u korelaciji sa željenim ili korisnim terapijskim ishodom.

[0057] Termin "tretman" (takođe "lečiti" ili "lečenje"), u svom najširem smislu, odnosi se na bilo koju primenu supstance (npr. obezbeđenih kompozicija) koja delimično ili potpuno ublažava, poboljšava, obnavlja, inhibira, odlaže početak, smanjuje ozbiljnost i/ili smanjuje učestalost jednog ili više simptoma, karakteristika i/ili uzroka određene bolesti, poremećaja i/ili stanja. U nekim primerima izvođenja, takav tretman se može primeniti na subjekta koji ne pokazuje znake relevantne bolesti, poremećaja i/ili stanja i/ili subjekta koji pokazuje samo rane znake bolesti, poremećaja i/ili stanja. Alternativno ili dodatno, u nekim primerima izvođenja, lečenje se može primeniti na subjekta koji pokazuje jedan ili više utvrđenih znakova relevantne bolesti, poremećaja i/ili stanja. U nekim primerima izvođenja, lečenje može biti kod subjekta kome je dijagnostikovano da pati od relevantne bolesti, poremećaja i/ili stanja. U nekim primerima izvođenja, tretman može biti kod subjekta za koji je poznato da ima jedan ili više faktora osetljivosti koji su statistički povezani sa povećanim rizikom od razvoja relevantne bolesti, poremećaja i/ili stanja.

[0058] Termin "inhibitor PD-1", kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje kao što je antitelo sposobno da inhibira aktivnost proteina koji je kod ljudi kodiran genom PDCD1. Poznati inhibitori PD-1 uključuju nivolumab, pembrolizumab, pidilizumab, BMS 936559 i atezolizumab.

[0059] Termin "inhibitor PD-L1", kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje kao što je antitelo sposobno da inhibira aktivnost proteina koji je kod ljudi kodiran genom CD274. Poznati inhibitori PD-L1 uključuju atezolizumab i durvalumab.

[0060] Termin "inhibitor CTLA-4", kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje kao što je antitelo sposobno da inhibira aktivnost proteina koji je kod ljudi kodiran CTLA4 genom. Poznati inhibitori CTLA-4 uključuju ipilimumab.

[0061] Termin "inhibitori CSF-1R", kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje kao što je antitelo sposobno da inhibira aktivnost proteina koji je kod ljudi kodiran genom CSF1R. Poznati inhibitori CSF-1R uključuju peksidartinib i 4-(2,4-difluoroanilino)-7-etoksi-6-(4-metilpiperazin-1-il)hinolin-3-karboksamid.

[0062] Termin "inhibitor IDO", kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje kao što je antitelo sposobno da inhibira aktivnost proteina koji je kod ljudi kodiran genom IDO1. Poznati inhibitori IDO uključuju norharman, rozmarinsku kiselinu i alfa-metil-triptofan.

[0063] Termin "inhibitor A1 adenozina", kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje kao što je antitelo sposobno da inhibira aktivnost proteina koji je kod ljudi kodiran genom ADORA1. Poznati inhibitori A1 adenozina uključuju 8-ciklopentil-1,3-dimetilksantin, 8-ciklopentil-1,3-dipropilksantin, 8-fenil-1,3-dipropilksantin, bamifilin, BG-9719, tonapofilin, FK-483, rolofilin i N-0861.

[0064] Termin "inhibitor A2A adenozina", kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje kao što je antitelo sposobno da inhibira aktivnost proteina koji je kod ljudi kodiran genom ADORA2A. Poznati inhibitori A2A adenozina uključuju ATL-4444, istradefilin, MSX-3, preladenant, SCH-58261, SCH-412,348, SCH-442,416, 2-butil-9-metil-8-(triazol-2-il)purin-6-amin, VER-6623, VER-6947, VER-7835, viadenant i ZM-241,385.

[0065] Termin "inhibitor A2B adenozina", kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje kao što je antitelo sposobno da inhibira aktivnost proteina koji je kod ljudi kodiran genom ADORA2B. Poznati inhibitori A2B adenozina uključuju N-[5-(1-ciklopropil-2,6-diokso-3-propil-7H-purin-8-il)piridin-2-il]-N-etilpiridin-3-karboksamid, 3-etil-1-propil-8-[1-[[3-(trifluorometil)fenil]metil]pirazol-4-il]-7H-purin-2,6-dion, MRS-1706, MRS-1754, N-[2-[[2-fenil-6-[4-(3-fenilpropil)piperazin-1-karbon-il]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-il]amino]etil]acetamid, PSB-603, PSB-0788 i PSB-1115.

[0066] Termin "inhibitor A3A adenozina", kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje kao što je antitelo sposobno da inhibira aktivnost proteina koji je kod ljudi kodiran genom ADORA3. Poznati inhibitori A3A adenozina uključuju KF-26777, MRS-545, MRS-1191, MRS-1220, MRS-1334, MRS-1523, MRS-3777, MRE-3005-F20, MRE-3008-F20, PSB-11, OT-7999, VUF-5574 i SSR161421.

[0067] Termin "inhibitor arginaze", kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje sposobno da inhibira aktivnost proteina koji je kod ljudi kodiran genima ARG1 ili ARG2. Poznati inhibitori arginaze uključuju (2s)-(+)-amino-5-jodoacetamidopentansku kiselinu, NG-hidroksi-L-arginin, (2S)-(+)-amino-6-jodoacetamidoheksansku kiselinu i (R)-2-amino-6-borono-2-(2-(piperidin-1-il)etil)heksansku kiselinu.

[0068] Termin "inhibitor HDAC", kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje kao što je antitelo koje je sposobno da inhibira aktivnost proteina koji je član klase enzima histon deacetilaze, npr. HDAC1, HDAC2, HDAC3, HDAC4, HDAC5, HDAC6, HDAC7, HDAC8, HDAC9, HDAC10, HDAC11, SIRT1, SIRT2, SIRT3, SIRT4, SIRT5, SIRT6 i SIRT7. Poznati inhibitori HDAC uključuju valproičnu kiselinu, SAHA i romidepsin.

[0069] Osim ako nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni termini korišćeni ovde imaju isto značenje koje obično razume stručnjak u oblasti kojoj ovaj pronalazak pripada. Ovde su opisani postupci i materijali za upotrebu u ovom pronalasku; mogu se koristiti i drugi, pogodni postupci i materijali poznati u tehnici. Materijali, postupci i primeri su samo ilustrativni i nije bila namera da budu ograničavajući.

[0070] Detalji jednog ili više primera izvođenja pronalaska su navedeni u opisu ispod. Ostale karakteristike, ciljevi i prednosti pronalaska će biti očigledni iz opisa i patentnih zahteva.

Kratak opis crteža

[0071]

Sl. 1 je XRPD difraktogram amorfne soli cinka i 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difeniletil)amino]butoksi]fenila ]sirćetne kiseline (Jedinjenje 1) pripremljena upotrebom cink hlorida kao izvora protivjona.

Sl. 2 prikazuje PLM slike amorfne soli cinka i jedinjenja 1 pripremljene upotrebom cink hlorida kao izvora protivjona.

Sl. je TG/DTA termogram amorfne soli cinka i jedinjenja 1 pripremljene upotrebom cink hlorida kao izvora protivjona.

Sl. 4 prikazuje DSC termograme (gore: prvi toplotni ciklus; dole: drugi toplotni ciklus) amorfne soli cinka i jedinjenja 1 pripremljene upotrebom cink hlorida kao izvora protivjona.

Sl. 5 je<1>H-NMR spektar (rastvarač: CDCl3) amorfne soli cinka i jedinjenja 1 pripremljene upotrebom cink hlorida kao izvora protivjona.

Sl. 6 je<19>F-NMR (rastvarač: CDCl3) spektar amorfne soli cinka i jedinjenja 1 kao izvora protivjona.

Sl. 7 je FTIR spektar slobodnog oblika Jedinjenja 1.

Sl. 8 je FTIR spektar smeše 1:1 (tež./tež.) slobodnog oblika jedinjenja 1 i amorfne soli cinka i jedinjenja 1.

Sl. 9 je FTIR spektar amorfne soli cinka i jedinjenja 1.

Sl. 10 je FTIR spektar ZnO.

Sl. 11 je FTIR spektar ZnCl2.

Detaljan opis pronalaska

[0072] Za identifikaciju soli 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difeniletil)amino]butoksi]fenil]sirćetne kiseline (Jedinjenje 1), LXR agonista, koji ima poboljšanu obradivost i stabilnost, ovi pronalazači su izveli opsežne eksperimente sa skriningom soli sa preko 65 različitih izvora protivjona i sistema rastvarača pripremljenih od preko 15 rastvarača ili smeša rastvarača.

[0073] U početnom pregledu uobičajenih izvora protivjona, jedine soli pripremljene u očigledno kristalnom obliku bile su one pripremljene sa hlorovodoničnom kiselinom, DL-bademovom kiselinom i naftalen sulfonskom kiselinom, pri čemu je hidrohloridna so jedina so koja se može reprodukovati i čija se proizvodnja može srazmerno povećati. Međutim, otkriveno je da hidrohloridna so, zajedno sa nekoliko soli jakih kiselina (tj., H2SO4, HBr, soli ptoluensulfonske kiseline i metansulfonske kiseline), bili su skloni nestabilnosti, na primer, nađeno je da soli jakih kiselina lako podležu očiglednoj esterifikaciji sa alkoholnim rastvaračima. Naknadna ispitivanja soli pripremljenih sa slabim kiselinama, na primer, oleinskom kiselinom, oktanskom kiselinom i sirćetnom kiselinom, dovela su do izolacije samo slobodnog jedinjenja.

[0074] Dalje, pronalazači su otkrili da hidrohloridna so nije stabilna pod vakuumom i na umerenoj do visokoj temperaturi (npr. iznad 50°C). Pod ovim uslovima, hidrohloridna so je bila sklona promeni boje i/ili gubitku hlorovodonične kiseline. Pronalazači su takođe otkrili da ekstrakcija hlorovodonične soli vodom dovodi do gubitka hlorovodonične kiseline, stvarajući dalje poteškoće u preradi. Dalje je nađeno da hidrohloridna so podleže očiglednoj esterifikaciji u prisustvu slobodnih alkoholnih grupa, na primer, kada je u alkoholnim rastvaračima ili u formulacijama sa ekscipijensima sa slobodnim alkoholnim grupama kao što je sorbitol, ili esterifikacija u prisustvu lipofilnih estara kao što je linoleat. Ovi problemi nestabilnosti soli hlorovodonične kiseline učinili su je manje pogodnom za preradu u lek, tako da su sprovedene studije skrininga soli da bi se pronašao pogodniji oblik soli.

[0075] Naknadne studije skrininga soli su sprovedene da bi se identifikovali protivjoni i sistemi rastvarača koji su bili pogodni za formiranje soli koje poseduju i poboljšana fizička svojstva i stabilnost. Iz ovih studija skrininga soli, uključujući eksperimente sa preko šezdeset pet različitih izvora protivjona, otkriveno je da je so 2:1 (Jedinjenja 1:cinka), iznenađujuće, jedna od manjeg broja soli koje se formiraju kao stabilna čvrsta supstanca kao za razliku od gelova, guma, ulja i polučvrstih materija koje se formiraju sa većinom izvora protivjona. Kao ponovljiva tečna čvrsta supstanca, so 2:1 (Jedinjenja 1:cinka) je mnogo pogodnija za srazmerno povećanje proizvodnje i razvoj u proizvodu leka.

2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difeniletil)amino]butoksi]fenil]sirćetna kiselina 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difeniletil)amino]butoksi]fenil]

[0076] sirćetna kiselina (Jedinjenje 1) je LXRβ agonist koji ima strukturu:

Jedinjenje 1

[0077] Pokazalo se da aktivacija LXR signalnog puta posredovana jedinjenjem 1 indukuje ekspresiju ApoE, koji funkcioniše kao supresor tumora zahvaljujući svojoj sposobnosti da reguliše ključne karakteristike tumorigeneze. Jedinjenje 1 ima veću specifičnost za LXRβ izoformu. Ove karakteristike uključuju supresiju invazije ćelija kancera (~45% in vitro), inhibiciju regrutacije endotela (~50% in vitro) i smanjenje MDSC u cirkulaciji (-40%) i u tumorima (> 60%). U in vitro studijama, jedinjenje 1 indukovalo je ekspresiju ApoE gena 3 puta u ćelijama kancera i do 40 puta u mononuklearnim ćelijama humane periferne krvi (hPBMC) u poređenju sa kontrolnim ćelijama. EC50jedinjenja 1 za indukciju ApoE bila je 385 nM u ćelijama kancera i 271 nM u hPBMC.

[0078] U modelima tumora singenih i humanih mišjih ksenotransplantata melanoma (koji imaju različite genetske pozadine), glioblastoma, TNBC, kancera jajnika i kancera pluća, jedinjenje 1 inhibira rast primarnog tumora za 48-95%. Stepen inhibicije rasta tumora varirao je u zavisnosti od modela. U mišjem modelu metastaze TNBC, jedinjenje 1 inhibira metastatsko širenje ćelija kancera za ~ 9 puta. Pored toga, antitumorska aktivnost jedinjenja 1 u kombinaciji sa anti-PD-1 antitelom inhibira rast tumora za >80% u modelu singenog mišjeg melanoma koji inače ne reaguje na anti-PD-1 antitelom. Pored toga, inhibicija rasta tumora u istom modelu singenog mišjeg melanoma bila je bolja kada su miševi primali kombinovanu terapiju jedinjenja 1 i anti-CTLA-4 antitela u odnosu na bilo koju terapiju pojedinačno. Slično, u modelu singenog mišjeg melanoma, jedinjenje 1 je pokazalo bolju antitumorsku efikasnost u kombinaciji sa dakarbazinom (>80%), u poređenju sa bilo kojim tretmanom pojedinačno. U studijama rasta tumora, minimalne efikasne doze kretale su se u rasponu od 25-40 mg/kg/dan oralno (PO) što je rezultiralo izlaganjem u rasponu od 10000-50 000 ng-h/mL.

[0079] U farmakološkim procenama bezbednosti, jedinjenje 1 je proizvelo značajno povećanje, ali ne inhibiciju provodljivosti kanala humanog eter-a-go-go-stodno gena (hERG) u in vitro hERG testu. Nije bilo efekata vezanih za jedinjenje 1 na parametre kvalitativnog elektrokardiograma (EKG) (PR ili QTc intervale ili trajanje QRS) kod pasa, ali postojalo je smanjenje povezano sa dozom u srednjem broju otkucaja srca na dan 1 intervala posle doze koje je značajno različito kod ženki posle doze od 150 (snižena na 100) mg/kg/dan. Ova promena nije primećena tokom perioda oporavka i nije se smatrala štetnom. Pored toga, nisu zabeleženi nikakvi neželjeni efekti tokom baterije za neurobihejvioralno funkcionalno posmatranje (FOB) ili respiratornih procena kod pacova. Imajući u vidu povoljan bezbednosni profil jedinjenja 1 pri najvišim dozama testiranim u studijama toksičnosti ponovljenih doza, potencijal za efekte na kardiovaskularni, respiratorni ili centralni nervni sistem (CNS) smatra se malim.

[0080] U oralnim PK studijama, jedinjenje 1 se dobro apsorbovalo kod CD-1 miševa sa izračunatom apsolutnom oralnom bioraspoloživošću (%F) često >100%, što ukazuje na moguće enterohepatično recikliranje matičnog jedinjenja. Vreme do maksimalne koncentracije u plazmi (Tmax) bilo je slično za mužjake i ženke i kretalo se od 2 do 8 sati. Srednje vidljivo oralno poluvreme (t1⁄2) kretalo se od 6.5-8 sati kod miševa. Postojao je značajan efekat hrane koji pokazuje da su koncentracije jedinjenja 1 u plazmi bile > 2 puta veće kada su date miševima u stanju nahranjenosti. Kod Sprague-Dawley pacova, kombinovani, srednji %F (nakon 30 mg/kg oralne doze 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difeniletil)amino]butoksi]fenil]sirćetne kiseline) je bio umeren (~31%), a Tmax je bio sličan za muškarce i žene, u rasponu od 4 do 8 sati. Jedinjenje 1 se čistilo nižom stopom kod ženki pacova u poređenju sa mužjacima, što je rezultiralo većom sistemskom izloženošću jedinjenju 1 kod ženki pri svim testiranim nivoima doze. Srednje vidljivo oralno t1⁄2 kod ženki pacova bilo je 6.5 sati (ne može se izračunati kod mužjaka). Kod muških pasa Bigl kojima je data oralna doza jedinjenja 1, Tmax se kretao od 4-8 sati. Prosečan % F je bio umeren (18-30% u zavisnosti od doze i formulacije), a srednje vidljivo oralno t1⁄2 kretalo se od 5-6.7 sati. Kod makaki majmuna, srednji % F je bio nizak do umeren (6-19% u zavisnosti od doze i formulacije). Nakon oralne doze, majmuni su imali srednje Tmax od 4 sata. Srednje oralno t1⁄2 kretalo se od 5.5-8 sati.

[0081] Jedinjenje 1 je podvrgnuto metabolizmu faze I i faze II, koji uključuje oksidaciju, dealkilaciju, glukuronidaciju i njihove kombinacije. In vitro, jedinjenje 1 se metaboliše pretežno izoformom citokroma P450 (CYP) CYP3A4, ali je takođe supstrat za CYP2E1, CYP2C9, CYP2C19 i moguće CYP2J2. Dok jedinjenje 1 nije jak inhibitor bilo kog humanog CYP450 in vitro, ono je umereni inhibitor CYP2C8 (7.5 µM 50% inhibitorna koncentracija [IC50]) i slab inhibitor 2B6 (15 µM IC50). Jedinjenje 1 je veoma slabo inhibiralo 1A1, 2A6, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1 i 3A4 in vitro, ali je vremenski zavisna inhibicija (TDI) CYP3A demonstrirana in vitro upotrebom testosterona kao supstrata. Indukcija CYP3A jedinjenjem 1 je demonstrirana u primarnim kulturama kriokonzerviranih hepatocita (2 donora) i ne može se isključiti da potencijal Jedinjenja 1 indukuje CYP2B6 (1 koncentracija kod 1/3 donora je indukovana > 2 puta). Jedinjenje 1 nije indukovalo CYP1A2. U efluksnim transporterima, jedinjenje 1 ne inhibira P-glukoprotein (P-gp), ali inhibira transport proteina otpornosti na kancer dojke (BCRP) in vitro (55% na 5 µM). Jedinjenje 1 je snažan inhibitor polipeptida za transport organskog anjona (OATP) 1B1 in vitro (0.099 µM IC50). Čini se da je jedinjenje 1 umereni inhibitor OATP1B3 (3.7 µM IC50). Jedinjenje 1 je samo slabo inhibiralo OAT1, OAT3 i OCT2 in vitro sa inhibicijom manjom od 50% na 50 µM.

[0082] Potencijalni rizici sa jedinjenjem 1 u kliničkom okruženju na osnovu studija toksikologije na životinjama uključuju povišenje serumskog holesterola i TG, neutropeniju/leukopeniju, mučninu i/ili povraćanje, povišenje enzima jetre, razvoj ili pogoršanje katarakte, poremećaje srčanog ritma i/ili smanjenu srčanu funkciju, adenokarcinom harderijeve žlezde i/ili generalizovani edem.

Nivolumab

[0083] Nivolumab je potpuno humano imunoglobulinsko (Ig) G4 monoklonsko antitelo usmereno protiv negativnog imunoregulatornog receptora na površini humane ćelije programirane smrti-1 (PD-1) sa inhibitornim i antineoplastičnim aktivnostima imunološke kontrolne tačke. Nivolumab se vezuje za i blokira aktivaciju PD-1, transmembranskog proteina Ig superfamilije, pomoću svojih liganda, liganda programirane ćelijske smrti 1 (PD-L1), prekomerno eksprimiranog na određenim ćelijama kancera, i liganda programirane ćelijske smrti 2 (PD-L2), koji je prvenstveno eksprimiran na ćelijama koje predstavljaju antigen. Ovo rezultira aktivacijom T-ćelija i imunim odgovorima posredovanim ćelijama protiv tumorskih ćelija ili patogena. Aktivirani PD-1 negativno reguliše aktivaciju T-ćelija i igra ključnu ulogu u izbegavanju tumora od imuniteta domaćina. Doza nivolumaba biće 240 mg primenjena kao intravenska infuzija tokom 60 minuta 1. i 15. dana svakog 28-dnevnog ciklusa.

[0084] Postoji potencijal za preklapanje toksičnosti između jedinjenja 1 i nivolumaba. Konkretno, DLT stepena 4 neutropenije je primećena u terapiji Jedinjenjem 1 pojedinačnim agensom i mijelosupresija se može primetiti kod tretmana nivolumabom. Farmakološki efekti jedinjenja 1 uključuju modulaciju biosinteze sterola. Shodno tome, hiperlipidemija je primećena kod subjekata lečenih jedinjenjem 1, što je takođe prijavljeno kod subjekata lečenih nivolumabom. Abnormalnosti funkcije jetre primećene su u pretkliničkim studijama toksičnosti sa jedinjenjem 1, a imuno-posredovani hepatitis je primećen pri lečenju nivolumabom.

Ipilimumab

[0085] Ipilimumab je rekombinantno humano IgG1 kapa monoklonsko antitelo koje se vezuje za citotoksični protein 4 povezan sa T-limfocitima (CTLA-4). CTLA-4 je negativan regulator aktivnosti T-ćelija. Vezivanjem za CTLA-4, ipilimumab blokira interakciju CTLA-4 sa njegovim ligandima, CD80/CD86. Pokazalo se da blokada CTLA-4 povećava aktivaciju i proliferaciju T-ćelija, uključujući aktivaciju i proliferaciju T-efektorskih ćelija koje infiltriraju tumor. Inhibicija CTLA-4 signalizacije takođe može smanjiti funkciju T-regulatornih ćelija, što može doprineti opštem povećanju responsivnosti T ćelija, uključujući i imuni odgovor protiv tumora.

[0086] U nekim primerima izvođenja, doza ipilimumaba je 3 mg/kg primenjena kao IV infuzija prvog dana svakog 28-dnevnog ciklusa za najviše 4 doze.

[0087] Postoji potencijal za preklapanje toksičnosti između jedinjenja 1 i ipilimumaba. Abnormalnosti funkcije jetre su uočene u pretkliničkim studijama toksičnosti sa jedinjenjem 1; imuno-posredovani hepatitis je primećen kod lečenja ipilimumabom.

Docetaksel

[0088] Docetaksel je antineoplastični agens koji pripada porodici taksoida. Priprema se polusintezom počevši od prekursora ekstrahovanog iz obnovljive biomase iglica biljaka tise. Hemijski naziv za docetaksel je (2R,3S)-N-karboksi-3-fenilizoserin,N-terc-butil estar, 13-estar sa 5b-20-epoksi-1,2a,4,7b,10b,13a-heksahidroksitaks-11-en-9-on 4-acetat 2-benzoatom, trihidratom.

[0089] U nekim primerima izvođenja, docetaksel se primenjuje kao IV infuzija 1., 8. i 15. dana svakog ciklusa od 28 dana. U nekim primerima izvođenja, doza docetaksela je bila 35 mg/m<2>. U nekim primerima izvođenja, 28 mg/m<2>je doza docetaksela.

[0090] Postoji potencijal za preklapanje toksičnosti između jedinjenja 1 i docetaksela. Konkretno, DLT stepena 4 neutropenije je primećena kod terapije Jedinjenjem 1 jednim agensom i može se primetiti mijelosupresija pri lečenju docetakselom. Abnormalnosti funkcije jetre su uočene u pretkliničkim studijama toksičnosti sa jedinjenjem 1; primećena je hepatotoksičnost pri lečenju docetakselom.

Pembrolizumab

[0091] Pembrolizumab je antitelo koje blokira receptor-1 programirane smrti (PD 1). Pembrolizumab je humanizovano monoklonsko IgG4 kapa antitelo sa približnom molekulskom težinom od 149 kDa. Pembrolizumab se proizvodi u rekombinantnim ćelijama jajnika kineskog hrčka (CHO).

[0092] U nekim primerima izvođenja, pembrolizumab se primenjuje kao doza od 200 mg upotrebom 30 minuta IV infuzije prvog dana svakog ciklusa od 21 dan nakon što su svi postupci i procene završeni i pre primene drugih lekova, i sa razmakom od 30 minuta između primene sledećeg leka.

Karboplatin

[0093] Hemijski naziv za karboplatin, USP je platina, diamin[1,1-ciklobutandikarboksilato(2-)-O,O']-, (SP-4-2). Karboplatin, USP je kristalni prah. Rastvorljiv je u vodi u koncentraciji od približno 14 mg/mL, a pH 1% rastvora je 5-7. Praktično je nerastvorljiv u etanolu, acetonu i dimetilacetamidu. Karboplatin proizvodi pretežno međulančane unakrsne veze DNK, a ne unakrsne veze DNK-proteina. Ovaj efekat je očigledno nespecifičan za ćelijski ciklus. Karboplatin indukuje jednak broj unakrsnih veza između leka i DNK, izazivajući ekvivalentne lezije i biološke efekte.

[0094] U nekim primerima izvođenja, početna doza injekcije karboplatina se određuje upotrebom matematičkih formula, koje se zasnivaju na prethodno postojećoj bubrežnoj funkciji ili funkciji bubrega subjekta i željenom najnižem nivou trombocita (pošto je izlučivanje putem bubrega glavni put eliminacije za karboplatin). Upotreba formula za doziranje, u poređenju sa empirijskim izračunavanjem doze na osnovu površine tela, omogućava kompenzaciju za varijacije u bubrežnoj funkciji pre tretmana koje bi inače mogle da dovedu do nedovoljnog doziranja (kod subjekata sa iznad prosečne bubrežne funkcije) ili predoziranja (kod subjekata sa oštećenom funkcijom bubrega).

[0095] Jednostavnu formulu za izračunavanje doze, zasnovanu na brzini glomerularne filtracije subjekta (GFR u mL/min) i ciljnoj površini injekcije karboplatina ispod krive koncentracije u odnosu na vreme (AUC u mg/mL•min), predložio je Calvert. U ovim studijama, GFR je meren klirensom Cr-EDTA. Calvert-ova formula za doziranje karboplatina je sledeća:

Ukupna doza (mg) = (ciljna AUC) x (GFR 25)

Imajte na umu da se sa ovom formulom ukupna doza karboplatina izračunava u mg, a ne u mg/m<2>. Čini se da ciljna AUC od 4 mg/mL•min do 6 mg/mL•min upotrebom jednog leka karboplatina izgleda da obezbeđuje najprikladniji opseg doza kod prethodno lečenih subjekata. Ova studija je takođe pokazala trend između AUC jednog agensa karboplatina koji je primenjen na prethodno lečene subjekte i verovatnoće razvoja toksičnosti.

Pemetreksed

[0096] Pemetreksed (za injekciju) je metabolički inhibitor folata. Lekovita supstanca, pemetreksed dinatrijum heptahidrat, ima hemijski naziv L-glutaminska kiselina, N-[4-[2-(2-amino-4,7-dihidro-4-okso-1H-pirolo[2,3-d]pirimidin-5-il)etil]benzoil]-, dinatrijumova so, heptahidrat sa molekulskom formulom C20H19N5Na2O6•7H2O i molekulskom težinom od 597.49 g/mol.

[0097] Pemetreksed ispoljava svoju antineoplastičnu aktivnost remećenjem metaboličkih procesa zavisnih od folata koji su neophodni za replikaciju ćelija. In vitro studije su pokazale da se pemetreksed ponaša kao multiciljani antifolat tako što inhibira timidilat sintazu (TS), dihidrofolat reduktazu (DHFR) i glicinamid ribonukleotid formiltransferazu (GARFT) koje su ključne za de novo biosinteza nukleotida timidina i purina. Poliglutamirani metaboliti pemetrekseda sa produženim intracelularnim poluživotom dovode do produženog delovanja leka pemetrekseda u malignim ćelijama.

[0098] U nekim primerima izvođenja, doza pemetrekseda je 500 mg/m<2>na dan 1 svakog ciklusa od 21 dan za najviše 4 ciklusa. U nekim primerima izvođenja, subjekti koji se leče pemetreksedom moraju biti upućeni da uzimaju folnu kiselinu i vitamin B12 kao profilaktičku meru za smanjenje hematološke i GI toksičnosti povezane sa lečenjem. U nekim primerima izvođenja, subjektima se takođe mogu prepisati kortikosteroidi koji se uzimaju 2 puta dnevno tokom 3 dana, počevši dan pre svakog tretmana pemetreksedom.

[0099] Postoji potencijal za preklapanje toksičnosti između jedinjenja 1, pemetrekseda i karboplatina. Konkretno, DLT stepena 4 neutropenije je primećena kod terapije Jedinjenjem 1 pojedinačnim agensom i mijelosupresija se može primetiti kod kombinovanog tretmana pemetreksedom sa Jedinjenjem 1 i karboplatinom.

Neželjena dejstva

[0100] Neželjeni događaj (AE) je svaka neželjena medicinska pojava kod subjekta ili subjekta kliničkog ispitivanja na koga je primenjen farmaceutski proizvod, a koji ne mora nužno da ima uzročnu vezu sa ovim tretmanom. AE stoga može biti bilo koji nepovoljan i nenameran znak (uključujući abnormalne laboratorijske nalaze), simptom ili bolest koji je vremenski povezan sa upotrebom ispitivanog proizvoda, bez obzira da li je povezan sa ispitivanim proizvodom ili ne.

[0101] Smrt i progresivna bolest (PD) se ne smatraju neželjenim efektima. Smrt se smatra ishodom jednog ili više primarnih neželjenih efekata, a PD se smatra pogoršanjem osnovne bolesti. Prethodno postojeća stanja (prisutna pre početka perioda prikupljanja AE) se smatraju istovremenim zdravstvenim stanjima, a ne AE. Međutim, pogoršanje ili komplikacija takvog istovremenog stanja, pogoršanje ili komplikacija je AE.

[0102] AE ili suspektna neželjena reakcija se smatra ozbiljnom ako rezultira smrću; je opasna po život, tj. subjekt je bio u neposrednoj opasnosti od smrti zbog reakcije kakva se dogodila, ali ne uključuje reakciju koja bi hipotetički mogla da izazove smrt da je nastupila u težem obliku; zahteva hospitalizaciju subjekta ili produženje postojeće hospitalizacije; rezultira trajnom ili značajnim invaliditetom/nesposobnošću; je kongenitalna anomalija/urođeni defekt; ili je važan medicinski događaj.

Postupci lečenja

[0103] Ovde opisani postupci mogu se koristiti za lečenje kancera.

[0104] Lečenje kancera može dovesti do smanjenja veličine ili zapremine tumora. Na primer, nakon tretmana, veličina tumora se smanjuje za 5% ili više (npr., 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili više) u odnosu na veličine pre tretmana. Veličina tumora se može meriti bilo kojim ponovljivim načinom merenja. Veličina tumora se može meriti kao prečnik tumora ili bilo kojim ponovljivim načinom merenja.

[0105] Lečenje kancera može dalje dovesti do smanjenja broja tumora. Na primer, nakon tretmana, broj tumora se smanjuje za 5% ili više (npr.10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili više) u odnosu na broj pre tretmana. Broj tumora se može meriti bilo kojim ponovljivim načinom merenja. Broj tumora se može meriti prebrojavanjem tumora vidljivih golim okom ili pri određenom uvećanju (npr.2x, 3x, 4x, 5x, 10x, ili 50x).

[0106] Lečenje kancera može dovesti do smanjenja broja metastatskih čvorića u drugim tkivima ili organima udaljenim od primarnog mesta tumora. Na primer, nakon tretmana, broj metastatskih čvorića se smanjuje za 5% ili više (npr.10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili više) u odnosu na broj pre tretmana. Broj metastatskih čvorića može se meriti bilo kojim ponovljivim načinom merenja. Broj metastatskih čvorića može se meriti brojanjem metastatskih čvorića vidljivih golim okom ili pri određenom uvećanju (npr.2x, 10x ili 50x).

[0107] Lečenje kancera može dovesti do povećanja prosečnog vremena preživljavanja populacije subjekata lečenih prema ovom pronalasku u poređenju sa populacijom nelečenih subjekata. Na primer, prosečno vreme preživljavanja se povećava za više od 30 dana (više od 60 dana, 90 dana ili 120 dana). Povećanje prosečnog vremena preživljavanja populacije može se meriti na bilo koji ponovljiv način. Povećanje prosečnog vremena preživljavanja populacije može se meriti, na primer, izračunavanjem prosečne dužine preživljavanja za populaciju nakon početka lečenja jedinjenjem pronalaska. Povećanje prosečnog vremena preživljavanja populacije se takođe može meriti, na primer, izračunavanjem prosečne dužine preživljavanja za populaciju nakon završetka prve runde tretmana jedinjenjem pronalaska.

[0108] Lečenje kancera takođe može dovesti do smanjenja stope mortaliteta populacije lečenih subjekata u poređenju sa nelečenom populacijom. Na primer, stopa mortaliteta je smanjena za više od 2% (npr. više od 5%, 10% ili 25%). Smanjenje stope mortaliteta populacije lečenih subjekata može se meriti na bilo koji ponovljiv način, na primer, izračunavanjem za populaciju prosečnog broja smrtnih slučajeva povezanih sa bolešću po jedinici vremena nakon početka lečenja jedinjenjem pronalaska. Smanjenje stope mortaliteta u populaciji se takođe može meriti, na primer, izračunavanjem za populaciju prosečnog broja smrtnih slučajeva povezanih sa bolešću po jedinici vremena nakon završetka prvog kruga lečenja jedinjenjem pronalaska.

[0109] Lečenje kancera takođe može dovesti do povećanog prosečnog vremena preživljavanja bez napredovanja bolesti populacije lečenih subjekata u poređenju sa nelečenom populacijom. Na primer, prosečno vreme preživljavanja bez napredovanja bolesti povećava se za više od 30 dana (više od 60 dana, 90 dana ili 120 dana). Povećanje prosečnog vremena preživljavanja populacije bez napredovanja bolesti može se meriti bilo kojim ponovljivim sredstvima. Povećanje prosečnog vremena preživljavanja populacije bez napredovanja bolesti može se meriti, na primer, izračunavanjem za populaciju prosečne dužine preživljavanja bez napredovanja nakon početka lečenja jedinjenjem pronalaska. Povećanje prosečnog vremena preživljavanja bez napredovanja u populaciji se takođe može meriti, na primer, izračunavanjem za populaciju prosečne dužine preživljavanja bez napredovanja nakon završetka prvog kruga tretmana jedinjenjem pronalaska.

Kompozicije

[0110] U okviru ovog pronalaska je kompozicija koja sadrži odgovarajući nosač i jedan ili više terapeutskih agenasa opisanih gore.

[0111] Kao što je gore opisano, farmaceutske kompozicije ovog pronalaska dodatno uključuju farmaceutski prihvatljiv ekscipijens, koji, kako se ovde koristi, uključuje bilo koji ili sve rastvarače, razblaživače ili druge tečne nosače, disperziju ili suspenziju, površinski aktivne agense, izotonične agense, zgušnjivače ili emulgatore, konzervanse, čvrsta vezujuća sredstva i lubrikante, kako odgovaraju određenom željenom obliku doze. Remington's Pharmaceutical Sciences, Sixteenth Edition, E. W. Martin (Mack Publishing Co., Easton, Pa., 1980) otkriva različite ekscipijense koji se koriste u formulisanju farmaceutskih kompozicija i poznate tehnike za njihovu pripremu. Osim u onoj meri u kojoj je bilo koji konvencionalni ekscipijens nekompatibilan sa jedinjenjima pronalaska, kao što je stvaranje bilo kakvog neželjenog biološkog efekta ili druga štetna interakcija sa bilo kojom drugom komponentom (komponentama) farmaceutske kompozicije, smatra se da je njegova upotreba unutar obim ovog pronalaska.

[0112] Gore opisane kompozicije, u bilo kom od gore opisanih oblika, mogu se koristiti za lečenje kancera, ili bilo koje druge bolesti ili stanja opisanog ovde. Efikasna količina se odnosi na količinu aktivnog jedinjenja/agensa koja je potrebna da bi se tretiranom subjektu obezbedio terapeutski efekat. Efikasne doze će varirati, kao što je jasno stručnjacima u ovoj oblasti, u zavisnosti od vrste bolesti koje se leče, načina primene, upotrebe ekscipijensa i mogućnosti zajedničke upotrebe sa drugim terapijskim tretmanom.

[0113] Farmaceutska kompozicija ovog pronalaska se može primeniti parenteralno, oralno, nazalno, rektalno, lokalno ili bukalno. Termin "parenteralni" kako se ovde koristi odnosi se na subkutanu, intrakutanu, intravensku, intramuskularnu, intraartikularnu, intraarterijsku, intrasinovijalnu, intrasternalnu, intratekalnu, intralezionu ili intrakranijalnu injekciju, kao i na bilo koju pogodnu tehniku infuzije.

[0114] Sterilna kompozicija za injekcije može biti rastvor ili suspenzija u netoksičnom parenteralno prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču.

[0115] Kompozicija za oralnu primenu može biti bilo koji oralno prihvatljiv dozni oblik uključujući kapsule, tablete, emulzije i vodene suspenzije, disperzije i rastvore. Kada se vodene suspenzije ili emulzije primenjuju oralno, aktivni sastojak se može suspendovati ili rastvoriti u uljanoj fazi u kombinaciji sa agensima za emulgovanje ili suspendovanje. Po želji se mogu dodati određeni zaslađivači, arome ili boje.

[0116] Farmaceutske kompozicije za lokalnu primenu prema opisanom pronalasku mogu biti formulisane kao rastvori, masti, kreme, suspenzije, losioni, praškovi, paste, gelovi, sprejevi, aerosolovi ili ulja. Alternativno, lokalne formulacije mogu biti u obliku flastera ili obloga impregniranih aktivnim sastojkom (sastojcima), koji izborno mogu uključivati jedan ili više ekscipijenasa ili razblaživača. U nekim poželjnim primerima izvođenja, formulacije za lokalnu upotrebu uključuju materijal koji bi poboljšao apsorpciju ili prodiranje aktivnog(ih) agensa (agenasa) kroz kožu ili druga zahvaćena područja.

Kombinovane terapije

[0117] U nekim primerima izvođenja ovde opisanih postupaka, farmaceutska kompozicija može dalje da sadrži dodatno jedinjenje koje ima antiproliferativnu aktivnost.

[0118] Takođe će biti jasno da se jedinjenja i farmaceutske kompozicije iz ovog pronalaska mogu formulisati i koristiti u kombinovanim terapijama, to jest, jedinjenja i farmaceutske kompozicije mogu da se formulišu sa ili da se primenjuju istovremeno sa, pre ili posle, jednog ili više drugih željenih terapijskih ili medicinskih postupaka (npr. operacija i/ili terapija zračenjem). Posebna kombinacija terapija (terapeutika ili postupaka) koja se koristi u kombinovanom režimu će uzeti u obzir kompatibilnost željenih terapeutika i/ili postupaka i željeni terapeutski efekat koji treba postići. Takođe će biti jasno da primenjene terapije mogu postići željeni efekat za isti poremećaj, ili mogu postići različite efekte (npr. kontrola bilo kakvih neželjenih efekata).

PRIMERI

Primer 1. Postupci

Rendgenska difrakcija praha (XRPD)

Postupak 1

[0119] XRPD analiza je sprovedena na PANalytical X'pert pro, skenirajući uzorke između 3 i 35 °2θ. Materijal je pažljivo samleven da bi se oslobodili aglomerati i stavljen na ploču sa više bunarčića sa Mylar polimernim filmom da bi se podupro uzorak. Ploča sa više bunarčića je zatim stavljena u difraktometar i analizirana korišćenjem Cu K zračenja (α1 λ = 1.54060 A; α2 = 1.54443 A; β = 1.39225 A; α1 : α2 odnos = 0.5) u režimu transmisije (veličina koraka 0.013 ° 2θ) upotrebom podešavanja generatora 40 kV / 40 mA.

Postupak 2

[0120] Obrasci rendgenske difrakcije praha su dobijeni upotrebom Bruker D8 Advance opremljenog sa Cu Kα izvorom zračenja (λ=1.54 °A), 9-pozicionim držačem uzorka i LYNXEYE detektorom velike brzine. Uzorci su postavljeni na držače silikonskih ploča bez pozadine.

Polarizovana svetlosna mikroskopija (PLM)

Postupak 1

[0121] Prisustvo dvostrukog prelamanja je određeno upotrebom polarizacionog mikroskopa Olympus BKS53, opremljenog sa Motic kamerom i softverom za snimanje slike (Motic Images Plus 3.0). Sve slike su snimljene pomoću objektiva 10 × ili 20 ×.

Postupak 2

[0122] Uzorci su analizirani upotrebom Olympus BX53 polarizovanog svetlosnog mikroskopa opremljenog sa PAXcam 3 digitalnom mikroskopskom kamerom.

Termogravimetrijska/Diferencijalna termička analiza (TG/DTA)

Postupak 1

[0123] Približno 5 mg materijala je izmereno u otvorenu aluminijumsku posudu i stavljeno u istovremeni termogravimetrijski/diferencijalni termalni analizator (TG/DTA) i držano na sobnoj temperaturi. Uzorak je zatim zagrejan, pod pročišćavanjem azotom, brzinom od 10 °C/min od 20 °C do 300 °C za koje vreme je zabeležena promena težine uzorka zajedno sa bilo kojim diferencijalnim termičkim događajima (DTA).

Postupak 2

[0124] TGA podaci su prikupljeni upotrebom TA Instruments TGA Q500. Tipično, uzorci (~10 mg) su stavljeni u otvorenu, prethodno tariranu aluminijumsku posudu za uzorke i skenirani od 25 do 300 °C brzinom od 10 °C/min upotrebom prečišćavanja azotom na 60 mL/min.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (DSC)

Postupak 1

[0125] Približno 5 mg materijala je izmereno u aluminijumsku DSC posudu i zatvoreno aluminijumskim poklopcem. Posuda za uzorke je zatim stavljena u TA Instruments Discovery DSC 2500 diferencijalni skenirajući kalorimetar opremljen RC90 hladnjakom. Jednom kada je dobijen stabilan odgovor toplotnog toka, uzorak i referenca su zagrevani/ohlađeni, pod prečišćavanjem azotom, upotrebom sledećih temperaturnih programa i praćen je rezultujući odgovor toplotnog protoka.

Program 1

• Zagrevan na 20 °C do 260 °C na 10 °C/minuti održavan na 260 °C tokom 3 minuta; • Ohlađen na 260 °C do 20 °C na 10 °C/minuti, održavan na 20 °C tokom 3 minuta; • Zagrevan na 20 °C do 260 °C na 10 °C/minuti održavan na 260 °C tokom 3 minuta; • Ohlađen na 260 °C do 20 °C na 10 °C/minuti, održavan na 20 °C tokom 3 minuta.

Program 2

[0127]

• Zagrevan na 20 °C do 270 °C na 10 °C/minuti održavan na 270 °C tokom 3 minuta; • Ohlađen na 270 °C do 20 °C na 10 °C/minuti, održavan na 20 °C tokom 3 minuta; • Zagrevan na 20 °C do 270 °C na 10 °C/minuti održavan na 270 °C tokom 3 minuta; • Ohlađen na 270 °C do 20 °C na 10 °C/minuti, održavan na 20 °C tokom 3 minuta.

Postupak 2

[0128] DSC podaci su prikupljeni upotrebom TA Instruments K10 DSC. Tipično, uzorci (2-8 mg) su stavljeni u nezapečaćene, ali pokrivene hermetičke alodinirane aluminijumske posude za uzorke i skenirani od 30 do 300 °C brzinom od 10 °C/min pod prečišćavanjem azotom od 50 mL/min.

<1>H nuklearna magnetna rezonantna spektroskopija (<1>H-NMR)

Postupak 1

[0129]<1>H-NMR spektroskopski eksperimenti su izvedeni na Bruker AV500 (frekvencija: 500 MHz). Eksperimenti su izvedeni u CDCl3i svaki uzorak je pripremljen do koncentracije od oko 10 mM.

Postupak 2

[0130] Uzorci su pripremljeni rastvaranjem jedinjenja u deuterisanom dimetilsulfoksidu sa 0.05% (v/v) tetrametilsilana (TMS). Spektri su sakupljeni na temperaturi okoline na Bruker Avance 300 MHz NMR sa TopSpin softverom. Broj skeniranja je bio 16 za protonski NMR.

<19>F nuklearna magnetna rezonantna spektroskopija (<19>F-NMR)

[0131]<19>F-NMR spektroskopski eksperimenti su izvedeni na Bruker AV500 (frekvencija: 470 MHz). Eksperimenti su izvedeni u CDCl3i svaki uzorak je pripremljen do koncentracije od oko 10 mM.

Tečna hromatografija visokog učinka– ultraljubičasta detekcija (HPLC-UV)

[0132] HPLC postupak koristi C18 kolonu sa gradijentom acetonitrila/vode/trifluorosirćetne kiseline.

Dinamička sorpcija pare (DVS)

[0133] Uzorci se analiziraju korišćenjem Aquadyne DVS-2 gravimetrijskog analizatora za sorpciju vode. Relativna vlažnost se podešava između 2-95% i težina uzorka se kontinuirano prati i beleži.

Karl Fišer (KF)

[0134] Prividni sadržaj vode u uzorcima je određen Karl Fišerovom titracijom upotrebom Mettler Toledo DL39 kulometrijskog KF titratora. HYDRANAL-Coulomat AD je korišćen kao titrant. Za titraciju se koristi oko 20 mg čvrste supstance. Analitički parametri su prikazani u tabeli 1 u nastavku:

Tabela 1

Infracrvena spektroskopija sa Furijeovom transformacijom (FTIR)

[0135] FTIR analiza je sprovedena na Thermo Scientific, NICOLET<™>IS<™>10 FTIR spektrometru sa oslabljenom ukupnom refleksijom (ATR). Na centar ploče spektrometra je stavljeno dovoljno materijala i spektri su dobijeni.

Primer 2. Skrining soli

Studija 1

[0136] Prva studija je sprovedena da bi se identifikovale soli 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]-metil-(2,2-difenilmetil)amino] butoksi]fenil] sirćetne kiseline. 26 izvora protivjona je izabrano za skrining soli 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]-metil-(2,2-difenilmetil)amino]butoksi]fenil] sirćetne kiseline. Izvori protivjona su navedeni u tabeli 2 ispod:

Tabela 2: Spisak izabranih izvora protivjona za eksperimente skrininga soli u Studiji 1

[0137] Među istraživanim izvorima protivjona, samo tri (hidrohlorid, DL-bademova kiselina i naftalen sulfonska kiselina) su dala kristalne soli, a reprodukcija i srazmerno povećanje proizvodnje tri kristalne soli bili su uspešni samo za hidrohloridnu so.

[0138] Naknadne studije su otkrile da hidrohloridna so, kao i druge soli pripremljene od jakih kiselina, npr. utvrđeno je da su H2SO4, HBr, p-toluensulfonska kiselina i metansulfonska kiselina nestabilne. Posebno, ove soli reaguju sa ekscipijensima i/ili komponentama formulacije. Ovo otkriće je dovelo do istraživanja upotrebe slabih kiselina, na primer, oleinske kiseline, oktanske kiseline i sirćetne kiseline, kao izvora protivjona, od kojih nijedna nije formirala soli sa 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]-metil-(2,2-difenilmetil)amino]butoksi]fenil] sirćetnom kiselinom.

Studija 2

[0139] Druga studija je sprovedena da bi se identifikovale soli koje su omogućile i poboljšanu obradivost i stabilnost.34 izvora protivjona i 12 uslova rastvarača koji su istraženi u ovoj studiji su rezimirani u tabelama 3 i 4 ispod:

Tabela 3: Spisak izabranih izvora protivjona za eksperimente skrininga soli u Studiji 2

Tabela 4: Spisak izabranih uslova rastvarača za eksperimente skrininga soli u Studiji 2

[0140] Početna procena rastvorljivosti u 12 rastvarača/smeša rastvarača upotrebom amorfnog jedinjenja 1. Rastvaranje je primećeno u većini uzoraka. Ispitivan je skrining soli hlađenjem, dodavanjem anti-rastvarača, sazrevanjem, mlevenjem uz pomoć tečnosti, čistim mlevenjem i isparavanjem. Izolovane gume su podvrgnute ciklusima sazrevanja zagrevanjem/hlađenjem (sobna temperatura / 50 °C), ultrazvučnoj obradi, produženom skladištenju pod vakuumom, produženom skladištenju na 40 °C / 75% relativne vlažnosti, trituraciji sa mlevenjem pomoću anti-rastvarača i tečnosti (LAG) sa vodom. Od opsežnog skrininga soli, dobijeno je osam pogodaka. Amorfni pogoci sa visokom temperaturom staklenog prelaza (Tg) identifikovani su od cink hlorida, naftalen-2-sulfonske kiseline, 1,5-naftalen disulfonske kiseline i etan sulfonske kiseline. Jedan kristalni pogodak je identifikovan od etan sulfonske kiseline. Slabo kristalni materijal je izolovan iz kalcijum hidroksida, magnezijum hidroksida i aluminijum hidroksida.

[0141] Pošto je na izolovanim pogocima izvršena ograničena karakterizacija, sprovedeni su fokusirani skrininzi na najperspektivnijim protivjonima: kalcijum hidroksidu, aluminijum hidroksidu, etan sulfonskoj kiselini i naftalen-2-sulfonskoj kiselini. Kalcijum hidroksid i aluminijum hidroksid su izabrani da bi se procenilo da li su početni pogoci izolovani putem protivjonske razmene bili soli jednog metala ili mešane metalne soli. Čvrste materije izolovane iz dodatnog skrininga bile su u skladu sa početnim pogocima. Iz dodatnog skrininga, ovi uzorci su verovatno bili soli metala. Pošto ovi pogoci nisu bili mešane soli, izvršen je ograničeni skrining mešanih metala upotrebom magnezijum hidroksida i kalcijum hidroksida. Ovi pokušaji su bili neuspešni. Etan sulfonska kiselina i naftalen-2-sulfonska kiselina su izabrane za dalje ispitivanje. Međutim, početni pogoci nisu reprodukovani u daljim pokušajima prikazivanja. Izolovane su amorfne čvrste materije, međutim, Tg je bio niži od Tg od oba, slobodnog jedinjenja (32 °C) i HCl soli (~70-75 °C). So cinka je izolovana sledećim postupkom:

Jedinjenje 1 (~ 250 mg) je rastvoreno u THF (5 vol) na sobnoj temperaturi. Rastvor je raspoređen u HPLC bočice (75 µl, oko 15 mg u rastvoru). Rastvor je održavan na 50°C u trajanju od 5 minuta, zapažanja su zabeležena. Uzorak je tretiran sa 1.0 ekv. natrijuma zatim izabranim ekvivalentom protivjona (0.5 ekv. cink hlorida. Uzorak je održavan na 50°C u trajanju od 10 minuta, a zatim ohlađen na 5°C pri 0.1°C/min. Dobijeni rastvor je održavan na 5°C preko noći, zatim uskladišten na -20°C. Nakon 5 dana, uzorak je ostao kao rastvor i ostavljen je da ispari u ambijentalnim uslovima. Guma je dobijena posle isparavanja i tretirana je sa 10 vol heptana, zatim je ultrazvučno obrađivana 2 časa. Sakupljena čvrsta supstanca je analizirana pomoću XRPD i utvrđeno je da je amorfna.

[0142] Nijedna od soli izolovanih iz ove studije nije preporučena za razvoj zbog dugih, složenih postupaka izolacije i sklonosti Jedinjenja 1 da formira gume. Međutim, nekoliko soli, na primer, cinka i aluminijuma, dale su ohrabrujuće rezultate da bi prikladne soli mogle biti moguće i podstakle su dalja istraživanja.

Studija 3

[0143] Sprovedena je treća studija skrininga soli. Reakcije stvaranja soli su pokušane na skali od 100 mg koristeći baze sa približnim pKavećim od 8 ili prihvatljive jake kiseline sa pKaispod 4.

[0144] U prvom setu eksperimenata sa skriningom soli, istraživani su izvori protivjona prikazani u tabeli 5 ispod.

Tabela 5: Spisak izabranih izvora protivjona za prvi set eksperimenata za skrining soli u Studiji 3

[0145] Ukratko, 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difenilmetil)amino]-butoksi]fenil] sirćetna kiselina je suspendovana/rastvorena u šest različitih sistema rastvarača -izopropanol, aceton, cikloheksanon, metil etil keton, etil acetat i THF. Odgovarajući izvor protivjona (1.0 ekvivalenta) je zatim dodat kao rastvor (gde je to moguće) ili putem čistog dodavanja. Rastvori su se menjali temperaturom između dve specifične temperature (npr. 25 i 40°C). Svi eksperimenti su praćeni za taloženje/kristalizaciju. U bočicama gde kristalizacija/precipitacija nije bila očigledna, izvršeno je hlađenje do temperature ispod ambijentalne ili iterativno dodavanje anti-rastvarača korišćenjem odgovarajućeg antirastvarača, sa ili bez hlađenja do temperature ispod ambijentalne temperature (npr. 5°C). U bočicama gde kristalizacija/precipitacija nije bila očigledna nakon hlađenja i/ili dodavanja antirastvarača, rastvarač je uklonjen isparavanjem. Sve čvrste materije su izolovane filtracijom i analizirane pomoću XRPD. Pretežno su dobijana ulja ili gume.

[0146] Drugo ispitivanje soli je sprovedeno sa izvorima protivjona prikazanim u tabeli 6 ispod.

Tabela 6: Lista izabranih izvora protivjona za drugi set eksperimenata za skrining soli u Studiji 3

[0147] Postupak za pripremu soli sa izvorima protivjona iz tabele 5 je sledeći.2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difenilmetil)amino]butoksi]-fenil] sirćetna kiselina je proizvedena iz njene hidrohloridne soli kao po poznatim postupcima (Collins et al. J. Med. Chem., 2002, 45:1963-1966). 100 mg slobodnog materijala je prebačeno u bočice od 20 mL. Etil acetat (1 mL) je dodat u svaku bočicu, nakon čega je usledilo dodavanje 1.0 ekv. svakog izvora protivjona. Uzorci su podvrgnuti temperaturnom ciklusu između sobne temperature i 40°C u ciklusima od 4 sata uz mešanje tokom 24 sata. Heptan je dodat kao antirastvarač u sve bistre rastvore i uzorci su stavljeni u frižider na 24 sata. Sve tako dobijene čvrste materije su analizirane pomoću XRPD i svi uzorci koji su ostali kao bistri rastvori su otklopljeni i ostavljeni da ispare. Ovi izvori protivjona proizveli su čvrste materije identifikovane kao izvori protivjona ili lepljive, gumene čvrste materije.

[0148] Drugo ispitivanje soli je sprovedeno korišćenjem vodenog precipitacionog pristupa. Ovaj skrining soli je koristio postupak metateze gde je pripremljena natrijumova so jedinjenja 1 1:1 i dodato je 1.0, 0.5 ili 0.3 ekvivalenta izabranog metalnog protivjona kao njegova hloridna ili sulfatna so. Alternativno, slobodno jedinjenje 1 reaguje sa izabranim metalnim protivjonom kao njegovom acetatom ili sulfatnom soli. Ovi vodeni talozi su proizveli slobodne bele čvrste supstance od cinka, aluminijuma i bizmuta.

[0149] Protivjoni prikazani u tabeli 7 ispod su ispitani.

Tabela 7: Spisak izabranih izvora protivjona za treći set eksperimenata za skrining soli u Studiji 3

[0150] So cinka je pripremljen putem metateze upotrebom sledećeg postupka.

[0151] Jedinjenje 1 (200 mg) je rastvoreno u metanolu (2 mL) da bi se formirala smeša. 1M rastvor NaOH (336 µL, 1,0 ekv.) je zatim dodat u smešu da bi se formirala 1:1 natrijumova so jedinjenja 1. Cink hlorid (22.5 mg, 0.5 ekv.) je rastvoren u vodi (1 mL) i dobijeni rastvor je dodat u smešu, nakon čega se bela čvrsta supstanca istaložila iz rastvora. Dodatna voda (1 mL) je dodata u smešu i reakcioni sud je zapečaćen parafilmom, nakon čega je temperatura smeše menjana između sobne temperature i 40°C u ciklusima od 4 sata tokom 24 sata uz mešanje. Metanol je uklonjen iz smeše rotacionim isparavanjem i dodata je voda (10 mL) da bi se smanjila rastvorljivost. Dobijeni talog je izolovan Buchner-ovom filtracijom (Whatman Grade 1 filter papir, Ø = 55 mm) i ispran vodom (100 mL) da bi se uklonio sav preostali natrijum hlorid. Čvrsta supstanca je osušena na filter papiru, dajući beli prah (152.9 mg, 72%).

[0152] Materijal dobijen gore opisanim postupkom metateze soli karakteriše ICP, XRPD (Sl.

1), PLM (Sl. 2), TG/DTA (Sl. 3), DSC (Sl. 4),<1>H-NMR (Sl. 5) i 19F-NMR (Sl. 6) prateći postupke opisane u Primeru 1. Karakterizacija materijala je dala sledeće informacije: • Materijal je sadržao 5.27 tež.% cinka prema ICP analizi. Stehiometrijska so je 9.9 tež.%, dakle ima približno 0.51 ekv. cinka (očekivano 0.5 ekv.).

• Materijal je sadržao 0.19 tež.% natrijuma prema ICP analizi. Stehiometrijska so je 3.7 tež.%, stoga je približno 5% materijala natrijumova so 1:1, a približno 95% materijala je 2:1 so cinka.

• Materijal je bio amorfan prema XRPD analizi.

• Materijal je pokazao izvesnu dvolomnost pomoću PLM analize, sa nepravilnom morfologijom.

• Postojao je minimalan gubitak mase u TG tragu do raspadanja.

• Pomoću DSC je došlo do endotermnog događaja sa početnom temperaturom od 51°C u prvom toplotnom ciklusu i oštrog događaja koji odgovara staklastom prelazu sa srednjom temperaturom na 52°C u drugom toplotnom ciklusu.

•<1>H-NMR spektar je bio u skladu sa jedinjenjem 1.

•<19>F-NMR je pokazao jedan glavni pik.

• Čistoća amorfnog materijala, kako je određena HPLC analizom, prikazana je u tabeli 8 ispod.

Tabela 8: Čistoća i stabilnost soli cinka i jedinjenja 1 pripremljene od cink hlorida

[0153] Kao što je prikazano u tabeli 8, so cinka pripremljena gore opisanim postupkom je stabilna nakon jedne nedelje skladištenja na 40°C/75% RH i na 80°C.

[0154] So cinka je takođe pripremljena upotrebom cink acetata kao izvor protivjona. Ukratko, jedinjenje 1 (78 mg) je rastvoreno u metanolu (1.5 mL) i cink acetat je rastvoren u metanolu/vodi (9:1; 1.5 mL), nakon čega su dva ovako dobijena rastvora kombinovana da bi se formirala smeša. Odmah se formira bela čvrsta supstanca koja se istaloži iz rastvora. Uzorak je zatim kružen između sobne temperature i 40°C tokom približno 5 sati, nakon čega je mala količina bele čvrste materije ostala nerastvorena. Rastvarač je zatim uklonjen rotacionim isparavanjem, a u čvrstu supstancu je dodat metanol (5 mL). Koraci ciklusa i isparavanja rastvarača su ponovljeni, zatim je u uzorak dodat metanol/voda (9:1; 5 mL), a ciklusi i koraci isparavanja rastvarača su ponovljeni još jednom. Uzorak je zatim zamrznut i liofilizovan preko noći da bi se uklonila voda, nakon čega je dobijena bela čvrsta supstanca.

[0155] Aluminijumska so je pripremljena putem metateze upotrebom sledećeg postupka. Jedinjenje 1 (200 mg) je rastvoreno u metanolu (2 mL). Natrijumova so je pripremljena dodavanjem 1M osnovnog rastvora NaOH (336 µL, 1.0 ekv.). Metanol je uklonjen rotacionim isparavanjem. Dodati su aluminijum sulfat i voda (2 mL) i temperatura uzorka je menjana između ambijentalne i 40°C u ciklusima od 4 sata tokom 24 sata. Čvrsta supstanca je izolovana centrifugiranjem. Dodata je voda (3 mL) i suspenzija je mešana na sobnoj temperaturi 18 sati. Čvrsta supstanca je filtrirana upotrebom Buchner-ovog levka (Whatman Grade 1 filter papir, Ø = 42.5 mm) i isprana vodom (100 mL) pre nego što je sušena na filter papiru 10 minuta. Čvrsta supstanca je sušena pod vakuumom na sobnoj temperaturi oko 2 sata, čime se dobija beli prah (128.7 mg, 61%).

Primer 3. FTIR analiza

Studija

[0156] Osnovni rastvori slobodnog jedinjenja i soli cinka jedinjenja 1 u CHCl3bili pripremljeni. Slobodni oblik jedinjenja 1 (50 mg) je razblažen do 10 mL sa CHCl3u volumetrijskoj boci. So cinka i jedinjenja 1 (50 mg) je takođe razblažena do 10 mL sa CHCl3u posebnoj volumetrijskoj boci. FTIR spektar slobodnog oblika jedinjenja 1 (videti sliku 7) i oblika soli cinka jedinjenja 1 (videti sliku 9) je uzet prema FTIR postupku opisanom u primeru 1. FTIR spektri su zatim uzeti od uzoraka sa rastućim koncentracijom soli cinka i jedinjenja 1, kao što su:

• 1:1 (tež./tež.) smeša slobodnog oblika: soli cinka i jedinjenja 1 (smeša osnovnog rastvora slobodnog oblika (500 µL) sa osnovnim rastvorom soli cinka (500 µL)) (videti Sl.8); • 1:4 (tež./tež.) smeša slobodnog oblika: soli cinka i jedinjenja 1 (smeša osnovnog rastvora slobodnog oblika (200 µL) sa osnovnim rastvorom soli cinka (800 µL));

• 1:9 (tež./tež.) smeša slobodnog oblika: soli cinka i jedinjenja 1 (smeša osnovnog rastvora slobodnog oblika (100 µL) sa osnovnim rastvorom soli cinka (900 µL));

• i 5:95 (tež./tež.) smeša slobodnog oblika: soli cinka i jedinjenja 1 (smeša osnovnog rastvora slobodnog oblika (50 µL) sa osnovnim rastvorom soli cinka (950 µL)).

Spektri su međusobno upoređeni kao i FTIR spektri ZnO (Sl.10) i ZnCl2(Sl.11).

[0157] Slobodni oblik jedinjenja 1 pokazao je jasan, karakterističan pik na oko 1710 cm<-1>(videti Sl. 7) koja nije prisutna u spektru soli cinka (videti Sl.9). Primećeno je da se pik na 1710 cm<-1>smanjuje kako se procenat slobodne forme smanjuje. Pored toga, široki pik na oko 1590 cm<-1>primećen je sa malim intenzitetom u slobodnom jedinjenju, ali je povećan u intenzitetu kako se koncentracija cinkove soli povećava.

[0158] So cinka je dokazana nestankom IR pika na 1710 cm<-1>, verovatno, zbog koordinacije karboksilatnog karbonila sa cinkom. Pored toga, so cinka ne sadrži pikove koji se nalaze u IR spektru ZnO (karakteriše ga posebna, velika, široka traka koja počinje na 605 cm<-1>do < 500 cm<-1>) ili ZnCl2(karakteriše ga poseban široki pik na 3386 cm<-1>), čime se dalje pokazuje da so cinka nije samo smeša slobodnog jedinjenja i neorganskog cinka.

Claims (14)

Patentni zahtevi

1. So cinka i 2-[3-[(3R)-3-[[2-hloro-3-(trifluorometil)fenil]metil-(2,2-difeniletil)amino]butoksi]fenil] sirćetne kiseline (Jedinjenje 1), naznačena time što, so cinka je so 2:1 (Jedinjenja 1:cinka).

2. So cinka prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što so cinka je amorfna.

3. So cinka prema patentnom zahtevu 1 ili 2 koja ima manje od 1% gubitka mase do raspadanja, mereno termičkom gravimetrijskom analizom.

4. Farmaceutska kompozicija koja sadrži so cinka prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens.

5. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 4, naznačena time što farmaceutska kompozicija sadrži manje od 1.5 težinskih % natrijuma.

6. Farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 5, naznačena time što je farmaceutska kompozicija u suštini bez 1:1 natrijumove soli jedinjenja 1.

7. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od patentnih zahteva 4 do 6, naznačena time što je farmaceutska kompozicija u obliku jedinične doze.

8. So cinka prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, ili farmaceutska kompozicija prema bilo kom od patentnih zahteva 4 do 6, za upotrebu u postupku lečenja kancera, pri čemu postupak sadrži primenu efikasne količine soli cinka ili farmaceutske kompozicije.

9. So cinka ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 8, naznačena time što, kancer je kancer dojke, kancer debelog creva, kancer bubrežnih ćelija, kancer pluća, hepatocelularni karcinom, kancer želuca, kancer jajnika, kancer pankreasa, kancer jednjaka, kancer prostate, sarkom, kancer mokraćne bešike, kancer glave i vrata, glioblastom, difuzni krupnoćelijski limfom B-ćelija, leukemija ili melanom.

10. So cinka ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, naznačena time što, kancer je metastatski kancer.

11. So cinka ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 10, naznačena time što efikasna količina sadrži količinu efikasnu za suzbijanje metastatske kolonizacije pomenutog kancera.

12. Postupak za proizvodnju soli cinka jedinjenja 1, postupak koji sadrži kombinovanje jedinjenja 1, ili njegove soli, i soli cinka, pri čemu postupak sadrži rastvaranje jedinjenja 1, ili njegove soli i cinkove soli zajedno u rastvaraču pod uslovima dovoljnim da proizvedu so cinka i jedinjenja 1, i pri čemu so cinka i jedinjenja 1 je 2:1 so (Jedinjenja 1:cinka).

13. Postupak prema patentnom zahtevu 12, naznačen time što postupak dalje sadrži ciklično menjanje temperature smeše između temperature okoline i 40°C.

14. So cinka prema patentnom zahtevu 2, naznačena time što so cinka ima pik sa povećanim intenzitetom u odnosu na slobodnu kiselinu na oko 1590 ± 10 cm<-1>i pik sa smanjenim intenzitetom u odnosu na slobodnu kiselinu na oko 1710 ± 10 cm<-1>mereno infracrvenom spektroskopijom Furijeove transformacije (FTIR).