RS65751B1 - Omotač od celuloze, metod za proizvodnju istog i proizvoda kojim se navedeni omotač puni - Google Patents

Description

Opis

[0001] Ovaj izum se odnosi na celulozne omotače, bilo ojačane ili ne, koji mogu da prenose boju na proizvod kojim se pune. Ovi omotači sadrže prehrambenu boju koja se prenosi na proizvod kojim se pune tokom obrade. Ovaj izum se takođe odnosi na metodu dobijanja omotača i proizvoda kojim se navedeni omotač puni.

Istorijat ovog izuma

[0002] Proizvođači kobasica i drugih punjenih proizvoda imaju potrebu da svojim proizvodima daju privlačan izgled za potrošače. Boja je aspekt od velike važnosti, a kod kobasica konačna boja će zavisiti od vrste emulzije i korišćenog mesa, uslova obrade i da li je proizvod prošao kroz proces dimljenja ili ne.

[0003] Na primer, tradicionalno su kobasice bojene primenom prirodnog dima u gasovitom obliku, ili takođe prskanjem ili potapanjem u tečni dim od drveta. U zavisnosti od uslova i vrste dimljenja, dobijaju se kobasice u smeđoj boji, koja varira od vrlo svetlih bež tonova do vrlo tamnih tonova, gotovo crnih.

[0004] Na nekim tržištima je uobičajeno bojiti površinu kobasice primenom prehrambenih boja. Na primer, na Filipinima je vrlo rasprostranjena konzumacija kobasica sa vrlo intenzivnom crvenom bojom, koja se postiže primenom sintetičke boje Allura crvena (E-129). Pored crvene boje, na drugim tržištima kao što su SAD i Australija, narandžaste kobasice se takođe dobijaju primenom sintetičke boje Sunset žuta (E-110). Međutim, jedan od glavnih nedostataka korišćenja sintetičkih boja je taj što, prilikom prenosa na površinu kobasice, one imaju tendenciju da prodru u površinu i migriraju sa površine ka centru kobasice. Takva migracija je nepoželjna, jer kupci preferiraju da samo koža koagulisano-proteinske površine bude obojena, a ne unutrašnjost kobasice. Pored toga, kada se koriste mešavine ovih sintetičkih boja, takva migracija može se desiti različitim brzinama i u različitom stepenima, proizvodeći tako hromatografski efekat gde kobasica u preseku može imati različite obojene prstenove. Još jedno ograničenje korišćenja ovih sintetičkih boja je to što u mnogim zemljama njihova upotreba za bojenje mesnih proizvoda nije dozvoljena.

[0005] S druge strane, u Brazilu je vrlo popularno potopiti kobasice, nakon termičke obrade i ljuštenja, u rastvor anata u njegovom vodorastvorljivom obliku (norbiksin), kako bi se dobila crveno-narandžasta boja. Dobijena boja zavisiće od koncentracije boje, vremena potapanja i temperature. Ova vodorastvorljiva boja se fiksira na površini kobasice putem drugog potapanja u kiselu sredinu, obično u rastvor fosforne kiseline.

[0006] Ova metoda ima mnogo nedostataka, kao što su potreba za investiranjem u postrojenja za primenu boje (rezervoari, pokretne trake, filteri, između ostalog), troškovi održavanja i energije, na koje treba dodati potrošnju anata i drugih sastojaka, kao i troškove tretmana otpadnih voda sa odgovarajućim tragovima. Pored toga, kobasice imaju lako uočljive razlike u boji, zbog teškoća u obezbeđivanju istog vremena zadržavanja i kapaciteta bojenja iz dana u dan.

[0007] Isto tako, u Čileu se prodaje vrsta kobasica pod nazivom "Sureña", koja takođe ima crveno-narandžastu boju, ali u ovom slučaju dodavanjem vodorastvorljivog anata u mesnu emulziju, što dovodi do neželjene obojenosti unutrašnjosti proizvoda. Ova obojenost celokupne mesne emulzije povlači veće troškove od površinske obojenosti kobasice, jer je potrebno primeniti mnogo veću količinu anata, što takođe daje neželjeni ukus proizvodu. Još jedna negativna strana ove prakse je što daje kobasici vrlo neprirodan izgled, budući da cela unutrašnjost kobasice ima veštačku boju koja izaziva nepoverenje i nezadovoljstvo kod potrošača.

[0008] Na kraju treba napomenuti da postoji snažna tendencija među potrošačima na razvijenijim tržištima da izbegavaju upotrebu sintetičkih boja i da ih zamene bojama prirodnog porekla, kao što je anato, boja koja se ekstrahuje iz semena anata i koja se koristi od davnina kod starosedelaca Amerike.

[0009] Nekoliko patenata opisuje metode za bojenje omotača za punjene proizvode, koje naknadno mogu da prenesu navedenu boju na površinu kobasice tokom procesa punjenja i termičke obrade.

[0010] Najčešća metoda za proizvodnju ovakvih obojenih omotača je impregnacija celuloznog gela prolaskom kroz tank koji sadrži rastvor boje. Kako je opisano u patentima US2,477,767 i US2,477,768 (Remer i drugi). Ova metodologija imala je probleme sa nejednakošću impregnacije boje, kako je opisano u patentu US2,521,101 (Thor i drugi). Patent US2,521,101 predlaže postizanje ravnomerno obojenih omotača jednostavnijom metodom koja poboljšava produktivnost, kao što je primena boje i glicerina u kupki podešenoj na pH 7,5-9,5 pre sušenja celuloznog gela. Kako bi se izbegli gubici prinosa kada je potrebno ponovo proizvoditi transparentne omotače, predlaže se upotreba tanka sa glicerinom pre tanka sa glicerinom i bojom, koji je pokretni kontejner, a koji bi se postavio samo kada se proizvode obojeni omotači. Na taj način nije potrebno prazniti tank sa glicerinom i bojom, čistiti ga i dodavati čist glicerin prilikom proizvodnje transparentnih omotača, čime se štedi vreme proizvodnje. Kada je potrebno proizvesti obojene omotače, pokretni tank sa glicerinom i bojom se ponovo postavlja između tanka sa glicerinom i sušilice. Iako je boja ravnomernija, potrebno je uzeti u obzir varijacije boje koje nastaju zbog pH vrednosti kod većine boja, pa se preporučuje korišćenje odgovarajuće mešavine koja daje željenu boju pri pH vrednosti u tanku. U patentu se daju primeri omotača narandžaste i trešnjine boje koje ravnomerno prenose boju na kobasicu.

[0011] Ova metoda je kasnije poboljšana patentom US3,438,071 (Clark i drugi), koji opisuje jednostavan sistem za kontrolu nivoa tanka koji sadrži boju i glicerin. Za tu svrhu, postavlja se dodatni rezervoar koji je povezan sa tankom kroz koji prolazi celulozni gel, i koji ga automatski napaja u odgovoru na pad nivoa. Ovo omogućava dobijanje omotača sa uniformnijim tonom boje.

[0012] Međutim, ovaj metod impregnacije celuloznog gela nije pogodan kada je namera da se primeni prirodna boja anata, bilo u njenom obliku rastvorljivom u ulju (biksin) ili u vodorastvorljivom obliku (norbiksin). Bilo zbog nedostatka hemijske sličnosti, bilo zbog velike veličine molekula, celulozni gel ne apsorbuje značajno ove oblike boje anata, ili ako ih apsorbuje, veoma je teško da se prenese na kobasicu. Iz tog razloga, kada se pokušava primeniti anato na celulozni omotač, često se koristi metodologija poznata kao "mehurić" ili "zrnasto oblaganje" kako bi se premazali omotači iznutra.

[0013] Obe boje (norbiksin i biksin), ako se koriste za unutrašnje premazivanje celuloznih omotača, ne daju dobre rezultate.

[0014] Ovo otkriće je objavljeno u patentu ES 2075813 B1 (Gato i drugi), koji opisuje celulozne omotače iznutra premazane premazom formiranim od vodorastvorljive boje anata, norbiksina, i drugog sastojka rastvorljivog u ulju (koji može biti biksin, druga boja anata), koji se ravnomerno prenosi tokom obrade punjenih proizvoda napravljenih sa ovim omotačima. I dobijeni omotači i metoda koja ih koristi za davanje crveno-narandžaste boje kobasicama i sličnim mesnim proizvodima su predmet patenta. U ovom slučaju, premazivanje je korak koji mora biti urađen van uobičajenih procesa za dobijanje omotača, što znači da nije jeftina metoda.

[0015] Patent US 5,955,126 (Jon i drugi) opisuje sastav biksina, vodorastvorljivog agensa za formiranje filma (po mogućstvu hidroksipropilceluloza), polifosfata i po potrebi antioksidansa, kao i omotača premazanih navedenim sastavom. Pored preporučene primene metodom "mehurića" ili "zrnasto oblaganje", oni opisuju mogućnost primene kompozicije boje pomoću unutrašnjeg prskanja tokom faze nabiranja omotača. Njegova podela US 6,143,344 (Jon i drugi) zahteva kompoziciju boje, definisan kao disperzija biksina u vodorastvorljivom i/ili u alkoholu rastvorljivom agensu za formiranje filma, sa "sitnoćom mreže" (mera stepena disperzije boje) od 3 mikrona ili manje, kako je definisano u ASTM D-1316-87. Oba metoda primene su takođe opisana u prijavi patenta EP 1250853 A1 (DuCharme i drugi). U ovom slučaju, biksin se primenjuje kao premaz, a ovaj premaz se dobija zato što kompozicija sadrži agens za formiranje filma. U svim njihovim oblicima pokušavaju da dobiju biksin na unutrašnjoj površini koja je u kontaktu sa punjenim proizvodom.

[0016] Prijava za patent US 2003/0039724 A1 (DuCharme i drugi) opisuje proizvodnju celuloznih omotača obojenih u crvenkastu dimnu boju, premazivanjem tečnim dimom i/ili prirodnim crvenim bojama kao što je biksin, po potrebi antioksidansima i po potrebi agensom za ljuštenje. U ovom slučaju, preferirani metod primene je takođe "mehurić" ili "zrnasto oblaganje". U navedenoj prijavi se spominje mogućnost primene kopozicije boje izuma na viskozu neposredno pre faze ekstrudiranja. Iako se očekuje da će boje biti zarobljene u omotaču, i stoga neće biti prenete na punjeni proizvod, veruje se da tečni dim i neke odgovarajuće prirodne crvene boje koje se nalaze na površini omotača mogu biti prenete na punjeni proizvod ako, u kontaktu sa površinom omotača, budu izložene visokoj temperaturi.

[0017] Na kraju, patent CA 713510 (A.H. Cameron) spominje metod prskanja rastvora boje karamelom koji se nanosi na unutrašnjost omotača nakon nabiranja, u trenutku pre punjenja.

[0018] Uprkos različitim gore opisanim izumima, danas ne postoji celulozni omotač na tržištu koji može da prenese anato boju u bilo kojem njenom obliku na punjeni proizvod. Metod prskanja kompozicije boje tokom procesa nabiranja dovodi do vrlo heterogene distribucije boje, zbog toga što se boja akumulira u naborima, što dovodi do intenzivnijih tragova na površini kobasice.

[0019] Što se tiče proizvoda pripremljenih metodom "mehurića" ili "zrnasto oblaganje", oni takođe imaju isti problem heterogenosti prenesene boje, iako u manjoj meri. Ali glavni problem ove tehnologije je visoka cena primene, posebno kod prečnika ispod 50 mm, jer zahtevaju "off-line" primenu kao što je prikazano na slici 1 patenta US 5,955,126.

[0020] Zbog toga, kao što je gore navedeno, ne postoji komercijalni celulozni proizvod koji je sposoban da prenese anato boju na kobasicu na homogeni način, uprkos intenzivnoj potražnji od strane proizvođača punjenih proizvoda.

[0021] US 2010/255230 A1 otkriva upotrebu jedne ili više supstanci opšte poznatih u umetnosti, izabranih iz grupe koja obuhvata anato, biksin i norbiksin u nabranom cevastom kompozitnom omotaču koji se sastoji od unutrašnjeg omotača i spoljašnjeg omotača izabranog iz grupe koja obuhvata regenerisanu celulozu.

Opis izuma

[0022] Anato ili bija je boja koja se dobija od anata ili orellane (Bixa orellana L.), vrste koja je poreklom iz Amazonskog basena. Dobija se iz crvenkaste pulpe koja okružuje seme, i koristi se za bojenje mnogih namirnica, kao što su sirevi, margarin, puter, pirinač, dimljena riba. Anato je naziv za sirovi ekstrakt, koji sadrži dva jestiva pigmenta: norbiksin, koji je rastvorljiv u vodi i stoga je najzastupljeniji u vodorastvorljivim ekstraktima anata, i anato boje rastvorljive u ulju koje sadrže biksin kao glavni pigment. Oba su karotenoidni pigmenti i stoga mogu biti pogođeni svetlom i kiseonikom, što može promeniti njihovu konjugovanu strukturu dvostruke veze. Biksin je monometilester norbiksina, pa se norbiksin može dobiti od biksina alkalnom saponifikacijom.

[0023] Cilj ovog izuma je da prevaziđe nedostatke celuloznih omotača sa unutrašnjim premazom gorenavedenih anato kompozicija. Za razliku od dosadašnjih omotača koji su premazivani anatom, ovaj izum pruža celulozni omotač prema zahtevu 1, čiji je unutrašnji sloj impregniran anatom i koji je sposoban da prenese boju na meso kojim se omotač puni, na suštinski ujednačen način.

[0024] Unutrašnji sloj omotača koji sadrži anato može imati različitu debljinu i/ili koncentraciju anata, što će dovesti do toga da nakon prenosa na punjeni proizvod dobije različite nijanse. Kada je količina anata u tom sloju mala, prenos boje će takođe biti mali, a dobijena boja će biti svetlosmeđa ili bež nijansa, slična onoj koja se dobija laganim dimljenjem punjenog proizvoda. Kada se ta koncentracija poveća, prenos se povećava i ton punjenog proizvoda će biti suštinski crveno-narandžast. Krajnja boja punjenog proizvoda zavisiće, između ostalog, od sastava mesne emulzije i uslova obrade.

[0025] Anato u omotaču ovog izuma je raspoređen širom unutrašnjeg sloja.

[0026] Prvi aspekt izuma odnosi se na omotač za punjeni proizvod prema zahtevu 1, koji se sastoji od dva sloja celuloze:

unutrašnjeg sloja čiji sastav obuhvata: regenerisanu celulozu i anato, pri čemu anato sadrži norbiksin;

i spoljašnjeg sloja koji obuhvata regenerisanu celulozu, koncentrično prema unutrašnjem sloju; gde omotač obuhvata norbiksin, a između 50% i 100% težine anata je raspoređeno u unutrašnjoj polovini površine koju čine navedeni unutrašnji i spoljašnji sloj omotača.

[0027] U ovom izumu termin "unutrašnji sloj" odnosi se na bilo koji sloj koji se nalazi između dva sloja omotača ili između jednog sloja i punjenog proizvoda.

[0028] U ovom izumu termin "regenerisana celuloza" odnosi se na celulozu dobijenu iz rastvora nekog celuloznog derivata kao što je celulozni ksantat. Rastvor nekog celuloznog derivata se transformiše u viskozu bilo kojom od metoda poznatih u savremenoj tehnologiji, a viskoza se ekstrudira kako bi se dobila regenerisana celuloza.

[0029] U ovom izumu termin "anato" odnosi se na skup jedinjenja biksina i norbiksina. Kada se pominje procenat anata, odnosi se na zbir procenta jedinjenja biksina i jedinjenja norbiksina u omotaču. U slučaju potpune hidrolize biksina, anato se odnosi samo na norbiksin. U ovom izumu termin "wTcellulose" odnosi se na ukupnu težinu regenerisane celuloze u omotaču, posebno u svim slojevima koji su prisutni u omotaču.

[0030] Drugi aspekt izuma je metod prema zahtevu 4 za dobijanje omotača izuma.

[0031] U metodi izuma različiti slojevi regenerisane celuloze dobijaju se ekstrudiranjem viskoze. U jedan od unutrašnjih slojeva dodaje se uljani rastvor biksina, pri čemu se biksin hidrolizuje u kasnijoj fazi.

[0032] Ovaj izum izbegava problem mešanja viskoze sa norbiksinom, jer smeša prolazi kroz ozbiljnu dehidraciju tokom koagulacije, pri čemu voda može odneti veliki deo vodorastvorljive boje. Moguća naknadna pranja, u slučaju uključivanja norbiksina u smešu, takođe bi prouzrokovala dodatni gubitak boje, tako da količina boje koja bi ostala u konačnom omotaču nije dovoljna za prenošenje dovoljne količine boje na punjeni proizvod. Pored toga, boja intenzivno kontaminira procesne fluide.

[0033] Biksin u uljanom rastvoru, koji nije rastvorljiv u vodi, ne zagađuje vodu za pranje. S druge strane, njegova konverzija u norbiksin je poželjna kako bi tokom procesa termičke obrade mesa u omotaču, vodorastvorljiva boja efikasno migrirala i prenela dovoljnu količinu boje u skladu sa ciljevima ovog izuma. Iznenađujuće je da, uprkos tome što proces izuma tokom proizvodnog procesa transformiše biksin u norbiksin, bilo potpuno ili delimično, on ostaje zarobljen u unutrašnjem sloju omota i ne zagađuje značajno koagulaciono - regeneracionu kupku, niti vodu za pranje.

[0034] Dakle, drugi aspekt ovog izuma odnosi se na metod prema zahtevu 4 za dobijanje omotača definisanog u izumu, koji uključuje sledeće korake:

a) dodavanje uljanog rastvora biksina viskozi;

b) ekstrudiranje u ekstruderu sa glavom koja ima barem dva koncentrična kruga, proizvod u koraku a) u unutrašnjem krugu i viskoze u spoljnom krugu;

c) hidrolizovanje biksina u norbiksin nakon koraka a) ili nakon koraka b).

[0035] U ovom izumu termin "uljani rastvor biksina" odnosi se na uljane rastvore biksina ili rastvore, suspenzije ili emulzije. Ovi uljani rastvori biksina sadrže između 0,1% i 20% biksina.

[0036] U ovom izumu (w/wviskoza) se odnosi na odnos između težine uljanog rastvora biksina i težine viskoze koja se koristi za formiranje sloja biksina.

[0037] U koraku b) u ovom izumu koji uključuje barem dva koncentrična kruga, podrazumeva se da glava ima dva, tri, četiri ili pet ili više koncentričnih krugova.

[0038] Omotač proizvoda koji je dobijen metodama definisanim u ovom izumu takođe predstavlja jedan od aspekata izuma.

[0039] Još jedan aspekt izuma je upotreba omotača izuma u proizvodnji punjenih proizvoda.

[0040] Još jedan aspekt izuma je proizvod koji uključuje omotač izuma. Konačni aspekt koji ne ulazi u zahteve je metod za dobijanje punjenog proizvoda u omotaču izuma, koji uključuje sledeće korake: a) punjenje omotača izuma mesnom mešavinom; b) termička obrada mešavine; c) uklanjanje omotača.

Kratak opis crteža

[0041]

Slika 1 prikazuje poprečni presek zida višeslojnog omotača dobijenog u primeru 1. Leva strana je neobojeni spoljni sloj debljine 9,9 μm, centralni deo je unutrašnji sloj obojen anatom debljine 4,9 μm, a desna strana je neobojeni unutrašnji sloj debljine 9,9 μm.

Slika 2 prikazuje poprečni presek zida dvoslojnog omotača. Leva strana je neobojeni spoljni sloj debljine 18μm, a desna strana je obojeni unutrašnji sloj debljine 6,9 μm.

Slika 3 prikazuje apsorpcioni spektar prenosive boje dva omotača od regenerisane celuloze: (1) Kontrola, (2) Tretman celuloznog gela sa 2% KOH prema primeru 4.

Opis poželjnog izvođenja

[0042] Kao što je gore pomenuto, prvi aspekt izuma se odnosi na omotač za punjeni proizvod koji se sastoji od dva sloja celuloze:

unutrašnjeg sloja čiji sastav obuhvata: regenerisanu celulozu i anato, pri čemu anato sadrži norbiksin;

i spoljnog sloja koji sadrži regenerisanu celulozu, koncentrično prema unutrašnjem sloju; pri čemu omotač sadrži norbiksin, a između 50% i 100% težine anata je raspodeljeno u unutrašnjoj polovini površine koju čine navedeni unutrašnji i spoljašnji sloj omotača.

[0043] U poželjnom primeru izrade, anato je sadržan između 0,05% (w/wTceluloza) i 20% (w/wTceluloza), a još je poželjnije između 0,2% (w/wTceluloza) i 5% (w/wTceluloza).

[0044] Poželjno je da omotač nema unutrašnji premaz od anata.

[0045] U preferiranom primeru izrade, regenerisana celuloza je ojačana regenerisana celuloza. U ovom izumu, termin "ojačana regenerisana celuloza" odnosi se na regenerisanu celulozu ojačanu prirodnim ili sintetičkim vlaknima na bazi celuloze, ili vlaknima na bazi regenerisane celuloze tretiranim sredstvima koja poboljšavaju mehanička svojstva. U poželjnom izvođenju, celuloza je ojačana papirom. U konkretnom izvođenju, omotač ima tri koncentrična sloja: unutrašnji sloj od viskoze, srednji sloj od papira sa dugim vlaknima i treći spoljašnji sloj od viskoze. Konkretno, papir sa dugim vlaknima je abaka.

[0046] U preferiranom izvođenju, bira se broj slojeva omotača izuma između dva i tri.

[0047] Kao što je već rečeno, drugi aspekt izuma odnosi se na postupak dobijanja omotača definisanog u izumu koji uključuje korake:

a) dodavanje uljanog rastvora biksina viskozi;

b) ekstrudiranje u ekstruderu sa glavom koja sadrži najmanje dva koncentrična kruga, proizvod iz koraka a) u unutrašnjem krugu i viskoze u spoljnom krugu; c) hidrolizovanje biksina u norbiksin nakon koraka a) ili nakon koraka b).

[0048] U poželjnom izvođenju, količina uljnog rastvora biksina koja se dodaje viskozi u koraku a) iznosi između 0,05% (w/wviskoza) i 25% (w/wviskoza). U još poželjnijem primeru izrade, količina uljnog rastvora biksina koja se dodaje viskozi u koraku a) iznosi između 5% (w/wviskoza) i 20% (w/wviskoza).

[0049] U poželjnom izvođenju, korak hidrolizovanja biksina u norbiksin sprovodi se nakon koraka a) i pre koraka b) ekstruzije; u ovom novom koraku, biksin se meša sa viskozom tokom vremena između 0,5 minuta i 24 sata. Još poželjnije je između 30 minuta i šest sati. Najpoželjnije je da se mešanje vrši na uniforman način pomoću mehaničkog sistema za mešanje, kako statički, tako i dinamički.

[0050] U drugom preferiranom izvođenju, korak hidrolizovanja biksina u norbiksin sprovodi se nakon koraka b), podvrgavanjem proizvoda dobijenog u koraku b) tretmanu alkalnim jedinjenjem. Još poželjnije je da tretman bude kupka u rastvoru alkalnog jedinjenja u opsegu koncentracije po težini između 0,1% i 10%. Još poželjnije je da alkalno jedinjenje bude NaOH, KOH, amini ili amonijum-hidroksid, a još poželjnije da rastvor sadrži koncentraciju po težini od 0,1% do 10% NaOH-a ili KOH-a. Još poželjnije je vreme između 0,5 i 5 minuta, a temperatura između 40 °C i 70 °C. Konkretno, koristi se rastvor 2% KOH u vremenu između 1 i 5 minuta na temperaturi između 40 °C i 90 °C.

[0051] U ovom izumu, termin "alkalno jedinjenje" odnosi se na hidroksid, karbonat ili bikarbonat alkalnih ili zemnoalkalnih metala, amonijum-hidroksid ili njegove soli, ili amin. Poželjno je da alkalno jedinjenje bude izabrano iz: NaOH, KOH, metilamin, dimetilamin, trimetilamin, etilamin, među ostalima, i NH4OH. Konkretno je u pitanju KOH.

[0052] Korak a) od metode odvija se značajno na temperaturi ispod 40 °C, po mogućstvu između 20 °C i 40 °C, pri čemu je najpoželjnija temperatura od 20 °C do 25 °C.

[0053] Količina uljanog rastvora biksina u koraku a) poželjno je u opsegu od 0,05% do 25%. Još poželjnije je od 0,05% do 3% ako se želi postići bež ili svetlobraon boja kobasice u navedenom omotaču, od 3% do 8% ako se želi žuto-narandžasta boja, ili od 8% do 25% ako se želi postići crveno-narandžasti ton.

[0054] Poželjno je da proces uključuje, u bilo kojoj izradi izuma, konačni korak prolaska kroz kupku za plastifikaciju. Poželjno je da kupka za plastifikaciju sadrži glicerin.

[0055] U preferiranom izvođenju, korak hidrolize sprovodi se nakon koraka b) pre koraka plastificiranja, uranjanjem proizvoda dobijenog u koraku b) u kupku hidrolitičkog enzima. Konkretno, enzim je lipazni enzim. Poželjno je da enzim bude između 2 g/l i 10 g/l. Još poželjnije je između 3 g/l i 5 g/l. Poželjno je da kupka traje između 30 minuta i 180 minuta. Poželjno je da je temperatura kupke između 30°C i 40°C.

[0056] Generalno, u procesima dobijanja omotača, postoji korak nabiranja ili talasastog oblikovanja omotača. Tokom ove faze, uobičajeno je da se iznutra prska rastvorom u vodi koji sadrži sastojke koji povećavaju plastičnost omotača ili olakšavaju kasnije ljuštenje i odvajanje omotača od kobasice, kao što su karboksimetilceluloza ili CMC.

[0057] U ovom izumu, u konkretnom izvođenju, navedena kopozicija nabiranja može uključivati alkalno jedinjenje, poželjno izabrano iz: KOH, NaOH, amina ili NH4OH, koje će hidrolizovati biksin prisutan u unutrašnjem sloju omotača izuma u rastvorljivi norbiksin. Talasasti omotači mogu se čuvati na temperaturama do 90 °C radi ubrzavanja navedene reakcije, ali poželjno se čuvaju na temperaturama između 20 i 40 °C, tokom vremena koje može biti od nekoliko minuta do nekoliko meseci. Koncentracija alkalnog jedinjenja u ovoj kompoziciji nabiranja može varirati od 0,1% do 10% po težini, a još poželjnije od 0,5% do 3%.

[0058] Kao što je već rečeno, još jedan aspekt izuma je upotreba omotača izuma u proizvodnji punjenih proizvoda, a konačan aspekt izuma je proizvod koji sadrži omotač izuma. U oba slučaja i opisana načina kao punjeni proizvod se mili na kobasicu.

[0059] U poslednjem konkretnom izvođenju metoda za dobijanje punjenog proizvoda, punjeni proizvod bez omotača, nakon uklanjanja omotača, uranja se u rastvor kiseline, poželjno u rastvor fosforne kiseline. Poželjno je da to traje između 30 sekundi i 5 minuta. Rastvor fosforne kiseline poželjno je koncentracije po težini između 5% i 10%.

PRIMERI

[0060] Navedeni primeri su samo ilustracija ovog izuma i ne bi trebalo da se shvataju u ograničavajućem smislu istog.

[0061] U svim primerima, metode za kvantifikaciju kapaciteta prenosa boje u pripremljenim uzorcima su sledeće.

METODE

[0062] Sledeće metode su korišćene za kvantifikaciju kapaciteta prenosa boje uzoraka pripremljenih u primerima pronalaska.

L, a, b Test

[0063] Hunter L, a, b vrednosti su standardna metoda za kvantifikaciju skale boja proizvoda. Ova metoda pokazuje razlike u svetlosti, tonu i zasićenju boje. Parametar L označava svetloću boje, pri čemu vrednost 100 odgovara beloj boji, a vrednost nula crnoj boji. Parametar a označava nijansu između crvene i zelene, prikazujući crveniju boju koja raste. Parametar b označava nijansu između žute i plave, i kako raste pokazuje da je boja žuća.

[0064] U primerima izuma, Hunter L, a, b skala boja korišćena je za merenje boje omotača od celuloze i kobasica sa kojih je omotač uklonjen, radi kvantifikacije boje koju je omotač preneo. U slučaju omotača, merenje je vršeno na dva preklapajuća sloja postavljena na belu pločicu. U slučaju kobasica, one su bile pokrivene transparentnom plastičnom folijom, i merenje je vršeno postavljanjem kolorimetra direktno na njih. Plastična folija sprečava kontaminaciju i prljanje kolorimetra. Dobijena vrednost predstavlja prosečnu vrednost 5 merenja. Korišćen je kolorimetar modela Ci62S marke X-rite.

Uklonjiva boja

[0065] Ova metoda nam omogućava da kvantifikujemo sposobnost prenosa boje celuloznog omotača. U primerima ovog izuma, ova metoda je korišćena za određivanje pomenutog kapaciteta prenosa boje regenerisanih viskoznih filmova i celuloznih omotača. Metoda se sastoji od postavljanja uzorka u Erlenmajerovu tikvicu sa 250 ml KOH 0,008% w/v, koja je pripremljena razblaživanjem jednog grama 2% KOH rastvora do 250 ml. Nakon toga, Erlenmajerova tikvica se stavlja na grejnu ploču dok ne provri i drži se tako 5 minuta. Nakon hlađenja, uzorak se uklanja i meri se apsorbanca supernatanta na 480 nm. U merenjima primeraka izuma korišćen je spektrofotometar model US/VIS Lambda 365 marke Perkin Elmer. Što je veća apsorbanca, veća je koncentracija anata, a samim tim i veća sposobnost prenosa boje uzorka.

Primer 1

[0066] U ovom primeru, obojeni omotač je pripremljen pomoću ekstrudera kako je opisano u patentu ES 2160091 B1 (de Garcia et al.).

[0067] Celuloza je regenerisana iz viskoze. Viskoza je imala alkalni sadržaj ekvivalentan 6% NaOH.

[0068] Napravljen je troslojni omotač u kojem je biksin ubrizgan u viskozu unutrašnjeg sloja omotača, u ovom slučaju centralnog sloja.

[0069] Za realizaciju ovog primera, biksin je odabran u disperziji u ulju iz brenda Imbarex, suspenzija anata ulja 10% AOS.10.

[0070] Boja je ubrizgana u viskozu koja se ekstrudira kroz centralni sloj ekstrudera. Za ovu svrhu korišćeni su Iwaki dijafragmatska pumpa model EWNB11VCER i dinamički mešač.

[0071] Količina ubrizgana u viskozu iznosila je 18,4% po težini u odnosu na viskozu centralnog sloja, i 3,68% u odnosu na ukupnu viskozu što čini 4,84% anata u odnosu na ukupnu celulozu. Ubrizgavanje je izvršeno 15 minuta pre vremena ekstrudiranja.

[0072] Procesni fluidi unutar omotača nisu bili kontaminirani bojom na prvi pogled.

[0073] Dobijeni omotač bio je punjen tipičnom mesnom emulzijom za proizvodnju "hot dog", koje su pripremljene u ciklusu bez dimljenja, kako je opisano u Tabeli 1. Nakon toga su kobasice oguljene i primećeno je da je došlo do određenog prenosa boje iz omotača na kobasicu, dobijajući kobasice sa bež bojom površine, sličnom onoj koja se dobija sa blago intenzivnim dimljenjem.

Tabela 1. Opis procesa pripreme „hot dog“

[0074] Ovaj rezultat pokazuje da fenomen prenosa boje nije samo posledica površinskog kontakta omotača i mesne emulzije, već je uključen i neki drugi, do sada nepoznati fenomen. Da bi se istražio ovaj fenomen, napravljen je poprečni presek zida omotača i struktura je proučavana optičkom mikroskopijom. Slika 1 prikazuje prisustvo tri koncentrična sloja: spoljašnji (leva strana slike) neobojeni sloj debljine 9,9 μm, centralni obojeni sloj debljine 4,9 μm i unutrašnji (desna strana slike) sloj debljine 9,9 μm.

[0075] Pored toga, primećeno je da anato nije bio ograničen na centralni sloj, što bi se očekivalo od biksina jer je on rastvorljiv u ulju, već dolazi do difuzije boje u unutrašnje i spoljašnje slojeve boje, što bi mogao biti samo anato u vodorastvorljivom obliku (norbiksin) da bi mogao migrirati kroz matricu koja je hidrofilična poput regenerisane celuloze.

Primer 2

[0076] U ovom primeru, namera je da se maksimalno poveća prenos boje ekstrudiranjem dvoslojnog omotača, to jest, on ima dva koncentrična sloja, spoljašnji bez boje anato i unutrašnji sa anatom, koji će preneti boju na proizvod kojim je napunjen. Slika 2 prikazuje poprečni presek zida omotača pod mikroskopom, gde se vidi neobojeni spoljašnji sloj debljine 18 μm (leva strana) i obojeni unutrašnji sloj debljine 6,9 μm (desna strana). Pored toga, pripremljeni su različiti omotači sa različitim koncentracijama biksina u unutrašnjem sloju.

[0077] Za ovaj primer odabran je biksin Imbarex anato uljna suspenzija 10% AOS.10, isti kao u primeru 1. Boja je ubrizgana u viskozu koja se ekstrudira kroz unutrašnji sloj ekstrudera, koristeći istu opremu za pumpanje i mešanje kao u primeru 1.

[0078] Ubrizgana količina iznosi 6%, 8%, 10%, 12%, 15% i 18% u odnosu na težinu viskoze koja se ekstrudira kroz unutrašnji sloj, i 0,36%, 0,48%, 0,60%, 0,72%, 0,90% i 1,08% u odnosu na ukupno ekstrudiranu viskozu, što čini 0,47%, 0,63%, 0,79%, 0,95%, 1,18% i 1,42% biksina na osnovu ukupne celuloze. Vreme kontakta biksina sa viskozom povećano je na 30 minuta.

[0079] Kao i u primeru 1, omotač se mogao bez problema uviti u kompaktan snop, a nakon nabiranja dobijen je praktičan proizvod sličnih svojstava kao i onaj dobijen sa neobojenim omotačima. I kao i u primeru 1, na prvi pogled nije primećeno da su tečnosti u procesu unutar omotača kontaminirane bojom.

[0080] Šest dobijenih omotača i još jedan bez bojenja (negativna kontrola), napunjeni su tipičnom mesnom emulzijom za proizvodnju "hot dog", nakon čega su kobasice oguljene i boja L, a, b je merena kako je opisano u delu metoda.

[0081] Tabela 2 prikazuje dobijene rezultate.

Tabela 2. Vrednosti L, a, b "hot dog" sa dvoslojnim omotačima sa različitim koncentracijama biksina u unutrašnjem sloju.

[0082] Primećuje se značajan prenos boje u odnosu na negativnu kontrolu, a intenzitet te boje se povećava sa povećanjem ubrizgane koncentracije biksina u unutrašnjem sloju omotača. Što je veća koncentracija, vrednost L se smanjuje, kobasica je tamnija, vrednost a se povećava, kobasica je crvenija, a vrednost b se povećava, što ukazuje da je kobasica žuća. Simultano povećanje vrednosti a i b ukazuje da je ukupno gledano kobasica narandžastija što je veća koncentracija boje.

[0083] Kasnije je primenjen metod koji nam omogućava da pojačamo crveni ton kobasica pripremljenih sa omotačima iz ove inovacije. U tu svrhu, oguljene kobasice koje su bile pripremljene sa 18% biksina u ovom primeru uzete su i uronjene u rastvor fosforne kiseline od 5% pri 20°C tokom jednog minuta (za pripremu rastvora korišćena je fosforna kiselina 85% PANREAC).

[0084] Delovanje kiseline izaziva crvenjenje kobasice, što je boja koju neki potrošači najviše vole.

[0085] Vrednosti boje L, a, b kobasica su merene kako je opisano u delu Metode. Tabela 3 prikazuje dobijene rezultate.

Tabela 3. Vrednosti L, a, b "hot dog" sa omotačima iz ovog primera sa 18% biksina anato u unutrašnjem sloju.

[0086] Tretman kobasice fosfornom kiselinom ne menja značajno vrednost L, odnosno kobasica zadržava svoj sjaj, ali uzrokuje povećanje vrednosti a, kobasica je crvenija, i smanjenje vrednosti b, što ukazuje da je kobasica manje žuta, i uzimajući ove vrednosti zajedno, da kobasica pripremljena sa uzorkom 2 pokazuje jače crvenu boju.

Primer 3

[0087] U ovom primeru, uzet je uzorak iz Primera 2 koji sadrži 12% biksina u odnosu na težinu viskoze unutrašnjeg sloja i napravljen je "hot dog" sa tipičnom emulzijom kojoj je dodato 0,06% karmina 25% L-OD od dobavljača Sensient kako bi dobila ružičastiju nijansu. Uzorak 1 je pripremljen sa omotačem bez boje, uzorci 2 i 3 sa pomenutim omotačem iz Primera 2, ali u slučaju uzorka 3 omotač je bio okrenut tako da je neobojeni spoljašnji sloj omotača u direktnom kontaktu sa mesnom emulzijom. Kobasice su pripremane u ciklusu u rerni bez dimljenja, ali sa većom relativnom vlažnošću kako bi se povećala difuzija boje, kao što je opisano u Tabeli 4.

Tabela 4. Opis procesa pripreme

[0088] Nakon toga, vrednosti boje L, a, b kobasica su merene kako je opisano u delu Metode. Dobijeni rezultati prikazani su u Tabeli 5.

Tabela 5. Vrednosti L, a, b "hot dog" sa omotačima (1) bez boje, (2) sa 12% biksina anato u unutrašnjem sloju i (3) omotačem (2) ali okrenutim na drugu stranu.

[0089] Primećeno je da se u uzorcima 2 i 3 odvija prenos boje na kobasicu, i da je ovaj prenos mnogo manji u slučaju kada je napunjen omotač okrenut, zbog poteškoća koje boja ima u migraciji kroz neobojeni sloj celuloze. Ova razlika u prenosu boje ukazuje da je najefikasniji omotač za svrhe ove inovacije onaj koji ima većinu boje u unutrašnjoj polovini omotača.

Primer 4

[0090] Celulozni omotači pripremljeni u ovom primeru 4 pokazuju različito vreme kontakta između biksina i viskoze. U ovom primeru, odabrani biksin bio je Bixinex uljna suspenzija 10% tečnost (NBX 36) od proizvođača Pronex. Boja je ubrizgana u viskozu koja se ekstrudira kroz unutrašnji sloj ekstrudera. U uzorku 1, biksin je ubrizgan u viskozu 15 minuta pre vremena ekstruzije, a ubrizgana količina iznosila je 14% u odnosu na težinu viskoze unutrašnjeg sloja i 0,98% u odnosu na ukupnu ekstrudiranu viskozu, što čini 1,29% biksina na osnovu ukupne suve celuloze. U uzorku 2, biksin je ubrizgan u viskozu 4,5 sati pre vremena ekstruzije, a ubrizgana količina iznosila je 13,2% u odnosu na težinu viskoze unutrašnjeg sloja i 0,94% u odnosu na svu ekstrudiranu viskozu, što čini 1,23% biksina na osnovu ukupne regenerisane celuloze. Kao i u prethodnim primerima, na prvi pogled se ne uočava da su tečnosti u procesu unutar omotača kontaminirane bojom.

[0091] Oba omotača su punjena tipičnom mesnom emulzijom za proizvodnju "hot dog", a zatim su kobasice oguljene i njihove vrednosti L, a, b su merene kako je opisano u delu Metode. Tabela 6 prikazuje dobijene rezultate.

Tabela 6. Vrednosti L, a, b "hot dog" sa dvoslojnim omotačima sa različitim vremenom kontakta sa alkalnom viskozom.

[0092] Primećeno je povećanje kapaciteta prenosa boje kod uzorka 2, koji je bio u kontaktu sa viskozom duže vreme. Što je duže vreme kontakta, vrednost L se smanjuje, kobasica je tamnija, vrednost a se povećava, kobasica je crvenija, a vrednost b se povećava, što ukazuje da je kobasica žuća. Kada se ove vrednosti uzmu zajedno, kobasica pripremljena iz uzorka 2 pokazuje jaču narandžastu boju.

Primer 5

[0093] U ovom primeru, proučavan je efekat post-ekstruzionog tretmana rastvorom KOH.

[0094] U ovom primeru, odabrani biksin anato je Imbarex anato uljna suspenzija 10% AOS.10. Boja je ubrizgana u viskozu koja se ekstrudira kroz unutrašnji sloj ekstrudera

[0095] Pripremljena su dva uzorka i u oba je biksin ubrizgan u viskozu 10 minuta pre vremena ekstruzije, pri čemu je ubrizgana količina iznosila 12% u odnosu na težinu viskoze unutrašnjeg sloja i 1,2% u odnosu na ukupnu ekstrudiranu viskozu, što čini 1,58% biksina na osnovu ukupne suve celuloze. Uzorak 1, odnosno kontrolni uzorak, prolazio je kroz različite procesne rezervoare na standardan način. Umesto toga, uzorak 2 prolazio je kroz dodatni rezervoar koji je bio pozicioniran pre rezervoara za plastifikaciju. Pomenuti rezervoar sadržavao je rastvor KOH-a od 2% po težini na temperaturi od 65 °C. Vreme prolaska celuloznog gela kroz ovaj rezervoar bilo je 2 do 3 minuta. Nakon alkalnog tretmana, proizvod je prolazio kroz rezervoar sa vodom radi uklanjanja viška KOH-a, a zatim kroz rezervoar za plastifikaciju. Na prvi pogled primećeno je da je rezultujući omotač imao više narandžastu nijansu u poređenju sa kontrolnim. Kao i u prethodnim primerima, na prvi pogled je primećeno da tečnosti u procesu unutar omotača nisu bile kontaminirane bojom ni u jednom od dva uzorka.

[0096] Uzeto je 25 cm filma omotača, isečeno je sa jedne strane u longitudinalnom pravcu i stavljeno u Erlenmajerovu tikvicu sa 250 ml rastvora KOH-a od 0,008% težine/zapremina. Erlenmajerova tikvica je ključala 5 minuta, a nakon hlađenja supernatanta, izmeren je spektar pod vidljivom svetlošću. Rezultat pokazuje da je omotač koji je bio podvrgnut tretmanu u rezervoaru KOH-a (uzorak 2) prošao kroz transformaciju koja je uzrokovala povećanje apsorpcije u opsegu talasnih dužina od 400-600 nm, što ukazuje da navedeni omotač ima veću sposobnost prenosa boje (Slika 3).

[0097] Oba omotača su napunjena tipičnom mesnom emulzijom za proizvodnju 'hot dog'. Nakon toga, kobasice su oguljene i njihove vrednosti boje L, a, b su merene kako je opisano u delu Metode. Tabela 7 prikazuje dobijene rezultate.

Tabela 7. L, a, b vrednosti "hot dog" sa standardnim dvoslojnim omotačima i tretiranih celuloznim gelom sa 2% KOH.

[0098] Primećeno je povećanje kapaciteta za prenos boje kod uzorka 2, koji je bio podvrgnut tretmanu sa 2% KOH rastvorom na 65 °C tokom 150 sekundi. Taj tretman rezultira smanjenjem L vrednosti, što znači da je kobasica tamnija, povećanjem a vrednosti, kobasica je crvenija, i povećanjem b vrednosti, što ukazuje da je kobasica žuća. Uzimajući ove vrednosti zajedno, kobasica pripremljena sa uzorkom 2 pokazuje izrazitiju narandžastu boju.

Primer 6

[0099] Iz omotača uzorka 1 iz primera 5, pripremljeni su uzorci sa 4 različita aditiva za nabiranje prema metodama poznatim u ovoj oblasti. Aditivi za nabiranje se prskaju na unutrašnju stranu omotača tokom operacije nabiranja. Njihova glavna funkcija je da omotaču obezbede veću plastičnost i tako omoguće nabiranje bez značajnog pogoršanja njegovih mehaničkih svojstava. Takođe, uobičajeno je u ovoj oblasti da se primenjuju aditivi za nabiranje koji takođe olakšavaju odvajanje omotača od proizvoda u koraku ljuštenja, poznati kao aditivi za "lako ljuštenje". Oni obično imaju karboksimetilcelulozu (CMC) kao glavni agens koji olakšava ljuštenje kobasice. Tabela 8 prikazuje tipove kompoziije za nabiranje korišćene u ovom primeru.

Tabela 8. Opis kompoziije aditiva za nabiranje.

[0100] Aditiv 1 je kompozicija koja ne sadrži CMC i nema funkciju da pospeši ljuštenje kobasice, te se obično koristi u omotačima čija je svrha da ih ljušti krajnji potrošač, a ne proizvođač punjenog proizvoda. Kompozicija aditiva 1A obuhvata 30% propilen glikola i 70% vode, kako je opisano u Primeru IX američkog patenta 3,981,046 od strane H. Chiu. U kompoziciji B, KOH je dodat ovom aditivu dok se nije postigla koncentracija od 0.5%. Nasuprot tome, aditiv 2 ima tipičnu kompoziciju koja sadrži CMC za pospešivanje mehaničkog ljuštenja kobasica od strane proizvođača punjenih proizvoda. Kompozicija aditiva 2A obuhvata 1.42% CMC, 1.5% polisorbata 80, 57.08% propilen glikola i 40% vode, kako je opisano u Primeru III američkog patenta 3,898,348 od strane H. Chiu. Isto tako, u kopoziciju B, KOH je dodat navedeni aditiv dok se nije postigla koncentracija od 0.5%.

[0101] Uslovi nabiranja sa četiri aditiva bili su standardni, bez uočavanja razlika u performansama u operaciji nabiranja, niti u svojstvima dobijenog talasastim oblikovanjem omotača. Uzorci su upakovani i skladišteni na sobnoj temperaturi.

[0102] Dve nedelje nakon nabiranja, četiri omotača su napunjena tipičnom mesnom emulzijom za proizvodnju "hot dog" kako je opisano u primeru 1, a zatim su kobasice oljuštene i izmerene su L, a, b vrednosti boje, kako je opisano u odeljku Metode. Tabela 9 prikazuje dobijene rezultate.

Tabela 9. L, a, b vrednosti "hot dog" sa nabranim dvoslojnim omotačima sa različitim aditivima za nabiranje: standardni (1A i 2A) i sa 0,5% KOH (1B i 2B).

[0103] Prilikom upoređivanja sa njihovim odgovarajućim kontrolnim uzorkom, primećeno je povećanje kapaciteta za prenos boje uzoraka 1B i 2B, čija kompozicija za nabiranje sadrži 0.5% KOH. Pomenute kompozicije rezultiraju smanjenjem L vrednosti, što znači da je kobasica tamnija, povećanjem a vrednosti, kobasica je crvenija, i povećanjem b vrednosti, što ukazuje da je kobasica žuća. Uzimajući ove vrednosti zajedno, kobasice pripremljene sa uzorcima 1B i 2B pokazuju jače narandžastu boju.

Primer 7

[0104] U ovom primeru proučavan je efekat hidrolitičkog enzima na omotač. Lipazni enzimi (hidrolitički enzimi) testirani su zbog njihovog kapaciteta da hidrolizuju estarske grupe i uzrokuju transformaciju biksina u norbiksin. U ovom primeru, odabrani biksin bila je suspenzija ulja Imbarex anata 10% AOS.10. Boja je ubrizgana u viskozu koja se ekstrudira kroz unutrašnji sloj ekstrudera. Pripremljena su dva uzorka, pri čemu je u oba slučaja boja biksina ubrizgana u viskozu 15 minuta pre vremena ekstruzije, pri čemu je ubrizgana količina iznosila 14% po težini u odnosu na viskozu unutrašnjeg sloja i 1.4% u odnosu na ukupnu ekstrudiranu viskozu, što čini 1.84% biksina na osnovu ukupne suve celuloze. Uzorak 1, odnosno kontrolni uzorak, prolazio je kroz različite procesne rezervoare na standardan način. Nasuprot tome, uzorak 2 prolazio je kroz dodatni rezervoar koji je bio postavljen pre rezervoara za plastifikaciju. Pomenuti rezervoar sadržao je rastvor lipaznog enzima koncentracije 5 g/L pri temperaturi od 35 °C. Vreme tretmana celuloznog gela bilo je 120 minuta. Nakon izlaganja gela ovom enzimskom tretmanu, prolazio je kroz rezervoar sa vodom radi ispiranja ostataka lipaznih enzima, a zatim kroz rezervoar za plastifikaciju. Dobijeni omotač imao je narandžastiju nijansu u poređenju sa kontrolnim. Kao i u prethodnim primerima, na prvi pogled je primećeno da ni u jednom od dva uzorka tečnosti procesa unutar omotača nisu bile kontaminirane bojom.

[0105] Oba omotača su bila punjena tipičnom mesnom emulzijom za proizvodnju "hot dog" kobasica, nakon čega su kobasice bile oljuštene i njihove vrednosti boje L, a, b merene kako je opisano u odeljku Metode. Tabela 10 prikazuje dobijene rezultate.

Tabela 10. L, a, b vrednosti "hot dog" sa standardnim dvoslojnim omotačima sa tretmanom celuloznog gela sa lipaznim enzimima (hidrolitički enzim), pri koncentraciji od 5 g/L.

[0106] Posmatra se povećanje kapaciteta za prenos boje kod uzorka 2, omotača koji je bio podvrgnut enzimskom tretmanu rastvorom lipaza od 5 g/L na 35°C tokom 120 minuta. Navedeni tretman rezultira smanjenjem L vrednosti, to jest, kobasica je tamnija, povećanjem a vrednosti, kobasica je crvenija, i povećanjem b vrednosti, što ukazuje na to da je kobasica žuća, a uzimajući u obzir sve ove vrednosti zajedno, kobasica pripremljena sa uzorkom 2 pokazuje više narandžastu boju.

Primer 8

[0107] U ovom primeru pripremljen je papir ojačan celuloznim omotačem, obično poznat kao "fibrozni". Ovi omotači obično imaju tri koncentrična sloja: unutrašnji sloj viskoze, srednji sloj dugovlaknastog papira, obično abake, i treći spoljašnji sloj viskoze. U procesu ekstruzije, papir se oblikuje u tubularni oblik, a spoljašnja i unutrašnja viskoza koja impregnira taj papir se ekstrudira. Nakon impregnacije viskozom, cev se provlači kroz koagulacione-regeneracione rezervoare, rezervoare za pranje i plastifikaciju, a na kraju se suši i namotava na koturove. Ovaj proizvod se može isporučiti proizvođaču punjenih proizvoda direktno u koturovima ili naboran. U ovom primeru, odabrani biksin anato je u ulju rastvorljiva Bixinex 10% tečnost (NBX 36) od proizvođača Pronex. Tubularni papir od abake proizvođača Ahlstrom bio je impregniran unutrašnjom i spoljašnjom viskozom. 12.5% ukupne viskoze činilo je unutrašnji sloj, dok je preostalih 87.5% činilo spoljašnji sloj omotača. Biksin je ubrizgan u viskozu unutrašnjeg sloja 45 minuta pre vremena ekstruzije, a ubrizgana količina bila je 10% po težini u odnosu na viskozu tog unutrašnjeg sloja i 1.25% u odnosu na celokupnu ekstrudiranu viskozu, što čini 1.64% biksina na bazi ukupne regenerisane celuloze.

[0108] Nakon toga, standardni omotač i omotač dobijen u ovom primeru napunjeni su tipičnom mesnom emulzijom za mortadelu. Punjeni proizvodi su tretirani u ciklusu bez dimljenja, a zatim su oguljeni i posmatrano je da li je došlo do prenosa boje sa omotača na mortadelu. Vrednosti boje L, a, b mortadele su izmerene kako je opisano u odeljku Metode. Tabela 11 prikazuje dobijene rezultate.

Tabela 11. L, a, b vrednosti mortadele sa standardnim "fibroznim" omotačima i sa ubrizgavanjem anato biksina u unutrašnji sloj viskoze.

[0109] Značajan prenos boje se primećuje u odnosu na standardni "fibrozni" omotač, što se ogleda u smanjenju L vrednosti i povećanju a i b vrednosti. Mortadela je imala atraktivnu narandžastu boju na površini. Kao i u svim prethodnim primerima, nije primećena migracija anato boje u punjeni proizvod, već ona ostaje na površini tokom celokupnog roka trajanja proizvoda.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Omotač za punjene proizvode sastoji se od dva sloja celuloze:

unutrašnjeg sloja čiji sastav obuhvata: regenerisanu celulozu i anato, pri čemu anato sadrži norbiksin; i spoljašnjeg sloja koji sadrži regenerisanu celulozu, koncentrično prema unutrašnjem sloju; pri čemu omotač sadrži norbiksin i između 50% i 100% po težini anata je raspoređeno u unutrašnjoj polovini površine koju obuhvataju pomenuti unutrašnji i spoljašnji sloj omotača.

2. Omotač prema zahtevu 1, pri čemu se anato sastoji između 0.05% (w/wTceluloze) i 20% (w/wTceluloze).

3. Omotač prema zahtevu 1 ili 2, pri čemu je regenerisana celuloza ojačana regenerisana celuloza.

4. Metod za dobijanje omotača definisan u bilo kom od zahteva 1 do 3 koji uključuje korake:

a) dodavanja uljnog rastvora biksina u viskozu;

b) ekstrudiraje u ekstruderu sa glavom koja sadrži najmanje dva koncentrična kruga, proizvod koraka a) u unutrašnjem krugu i viskoze u spoljnom krugu;

c) hidrolizovanje biksina u norbiksin nakon koraka a) ili nakon koraka b).

5. Metod prema zahtevu 4, pri čemu se u koraku a) dodaje uljni rastvor biksina u količini između 0.05% (w/wviskoze) i 25% (w/wviskoze).

6. Metod prema bilo kom od zahteva 4 do 5 naznačen time što se korak c) hidrolize izvodi nakon koraka b), tako što se proizvod dobijen u koraku b) izlaže kupki u rastvoru koncentracije od 0.1% do 10% po težini od alkalnog jedinjenja.

7. Metod prema bilo kom od zahteva 4 do 5 naznačen time što se korak c) hidrolize izvodi nakon koraka a), u koraku pre koraka b) ekstruzije, pri čemu se biksin meša sa viskozom u vremenskom intervalu između 0,5 minuta i 24 sata.

8. Metod prema zahtevu 7 naznačen time što je vreme mešanja između 30 minuta i šest sati.

9. Metod prema bilo kom od zahteva 4 do 8 naznačen time što obuhvata finalni korak prolaska kroz kupku za plastifikaciju.

10. Metod prema zahtevu 9 naznačen time što se korak hidrolize vrši nakon koraka b) pre koraka plastifikacije, uranjanjem proizvoda dobijenog u koraku b) u kupku hidrolitičkog enzima.

11. Metod prema zahtevima 4 do 10 naznačen korakom nabiranja ili talasastog oblikovanja omotača, pri čemu se korak hidrolize vrši nakon koraka b) u koraku nabiranja primenom kompozicije za nabiranje koja sadrži alkalno jedinjenje u koncentraciji između 0.1% i 10% po težini.

12. Metod prema zahtevu 11 naznačen time što se alkalno jedinjenje bira između KOH-a i NaOH-a.

13. Omotač za punjeni proizvod dobijen metodom definisanom prema bilo kom od zahteva 4 do 12.

14. Proizvod koji obuhvata omotač prema zahtevima 1 do 2 ili 13.

15. Proizvod prema zahtevu 14 pri čemu je proizvod kobasica.