RS66101B1

RS66101B1 - Žičano pletivo i postupak za proizvodnju žičane mreže

Info

Publication number: RS66101B1
Application number: RS20241201A
Authority: RS
Inventors: Corinna Wendeler-Göggelmann
Original assignee: Geobrugg Ag
Priority date: 2017-10-12
Filing date: 2018-10-09
Publication date: 2024-11-29
Also published as: MA50770B1; ZA202002119B; CO2020004096A2; TW201922372A; EP3695206C0; AU2018348700B2; US11975381B2; HRP20241455T1; EP3695206B9; BR112020007116A2; EP3695206A1; US20200267953A1; PL3695206T3; WO2019072846A1; EP3695206B1; CA3078709A1; RU2020114884A3; ES2999357T3; KR20200060745A; NZ763792A

Description

Opis

Stanje tehnike

[0001] Pronalazak se odnosi na postupak za proizvodnju žičane mreže prema preambuli zahteva 1 i žičanog pletiva prema zahtevu 3.

[0002] Već je predloženo da žica konstrukcije žičane mreže ima oblogu za zaštitu od korozije. Brošura DE 102006 012 916 A1 opisuje zavarenu žičanu rešetku sa oblogom od cinka i aluminijuma za gabione. Brošura CN 205712139 U opisuje ogradu od pletene žice koja nema veliku čvrstoću, koja ima oblogu od cinka i aluminijuma. Brošura EP 1862261 A2 opisuje spojnu kopču za panele od žičane mreže, koja ima oblogu za zaštitu od korozije. Brošure CH 703929 A2, CH 699799 A2 i WO 99/43894 A1 opisuju žičane mreže od čeličnih žica velike čvrstoće, koje imaju oblogu za zaštitu od korozije klase B. Naučna publikacija autora Wu Tong et al. „Single layer graphitic carbon nitride-modified graphene composite as a fiber coating for solid-phase microextraction of polycyclic aromatic hydrocarbons“ (DOI: 10.1007/S00604-017-2233-0) opisuje grafensku oblogu za žice od nerđajućeg čelika. Naučna publikacija autora Salgueiro Azevedo et al. „Corrosion mechanisms of Zn(Mg, AI) coated steel in accelerated tests and natural exposure: 1. The role of electrolyte composition in the nature of corrosion products and relative corrosion rate“ (DOI: 10.1016/J.CORSCI.2014.05.014) opisuje postupak za ispitivanje korozije za žice od legiranog čelika.

[0003] Cilj pronalaska je konkretno da obezbedi generičku konstrukciju povećane trajnosti. Zadatak je prema pronalasku konkretno rešen putem karakteristika patentnih zahteva 1 i 3, dok se povoljno poboljšanje i dalji razvoj pronalaska nalaze u podzahtevima.

Prednosti pronalaska

[0004] Pronalazak se zasniva na konstrukciji žičane mreže sa najmanje dva uzajamno isprepletana elementa mreže, od kojih je najmanje jedan element mreže napravljen od barem jedne pojedinačne žice, jednog snopa žica, jedne tanke žice, jednog žičanog užeta i/ili jednog drugog uzdužnog elementa sa najmanje jednom žicom kompletno napravljenom od čelika velike čvrstoće izuzimajući oblogu, pri čemu žica ima najmanje jedan antikorozioni sloj.

[0005] Prema pronalasku je predloženo da barem jedan deo žičanog pletiva koje se sastoji od žice sa antikorozionim slojem, na testu pomoću ispitivanja sa promenom klime ima otpornost na koroziju veću od 1680 sati, poželjno veću od 2016 sati, poželjno veću od 2520 sati, poželjno veću od 3024 sata, i posebno poželjno veću od 3528 sati. Time može pogodno da se postigne velika otpornost žice, konkretno konstrukcije žičane mreže odnosno žičane mreže, poželjno sigurnosne mreže, konkretno na korozivne uslove okoline, na primer, na vremenske uslove. Pri tome može pogodno da se postigne veliki vek trajanja žice, konkretno konstrukcije žičane mreže odnosno žičane mreže, čime konkretno mogu da se smanje troškovi održavanja odnosno popravke. Pored toga, pogodno može da se omogući povećana pouzdanost odnosno sigurnost konstrukcije žičane mreže, odnosno žičane mreže.

[0006] Prema pronalasku, „konstrukcija žičane mreže“ obuhvata žičano pletivo. Pod „elementom mreže“ konkretno se podrazumeva osnovni, konkretno odvojivi element konstrukcije žičane mreže, poželjno žičane mreže, poželjno sigurnosne mreže, koji putem preplitanja sa susednim osnovnim elementima gradi žičanu mrežu. Element mreže je konkretno napravljen kao vlaknasta tvorevina, konkretno žičana tvorevina, na primer od barem jedne pojedinačne žice, barem jednog snopa žica, barem jedne tanke žice, odnosno barem jednog žičanog užeta. Vlaknasta tvorevina, konkretno žičana tvorevina, konkretno može da ima dva otvorena kraja ili može biti zatvorena. Poželjno, vlaknasta tvorevina, konkretno žičana tvorevina, u neopterećenom stanju barem suštinski leži u jednoj ravni. Element mreže može konkretno da ima nepravilni oblik ili poželjno pravilan oblik, koji barem delimično predstavlja oblik kruga, romba i/ili pravilnog ili nepravilnog mnogougla. Konkretno, različiti elementi mreže sigurnosne mreže mogu da imaju različite oblike, poželjno elementi mreže imaju barem suštinski identičan oblik. Element mreže je prema pronalasku konstruisan kao spljoštena spirala.

[0007] Konkretno, element mreže barem delimično gradi spiralu pletene mreže. Poželjno, pod terminom „barem suštinski identičan“ podrazumeva se da je identičan izuzimajući proizvodne tolerancije i/ili u okviru proizvodnih tehničkih mogućnosti.

[0008] Pod terminom „žica“ u ovom kontekstu se konkretno podrazumeva izduženo i/ili tanko i/ili barem mašinski savitljivo i/ili fleksibilno telo. Pogodno, žica po dužini ima barem suštinski konstantan, konkretno kružni ili eliptični poprečni presek. Posebno poželjno, žica je konstruisana kao okrugla žica. Takođe je moguće da je žica, makar delimično ili kompletno, konstruisana kao pljosnata žica, četvorougaona žica, pravougaona žica i/ili profilna žica. Prema pronalasku, žica je kompletno izrađena od metala, konkretno legure metala. Prema pronalasku, žica je kompletno izrađena kao čelična žica, konkretno žica od legiranog čelika. Prema pronalasku, žica, konkretno snop žica, tanka žica, žičano uže i/ili drugi uzdužni element sa barem jednom žicom, kompletno je napravljen od čelika velike čvrstoće, izuzimajući oblogu. Prema pronalasku, žica je žica od čelika velike čvrstoće. Na primer, čelik velike čvrstoće može biti čelik za opruge i/ili čelik za žice i/ili čelik pogodan za žičano uže. Prema pronalasku, žica ima zateznu čvrstoću od najmanje 800 N mm<-2>, pogodno od najmanje 1000 N mm<-2>, posebno pogodno od najmanje 1200 N mm<-2>, poželjno od najmanje 1400 N mm<-2>i posebno poželjno od najmanje 1600 N mm<-2>, konkretno zateznu čvrstoću od oko 1770 N mm<-2>ili od oko 1960 N mm<-2>. Takođe je moguće da žica ima još veću zateznu čvrstoću, na primer zateznu čvrstoću od najmanje 2000 N mm<-2>, ili od najmanje 2200 N mm<-2>, ili čak od najmanje 2400 N mm-<2>. Time može da se postigne velika opteretljivost, konkretno velika zatezna čvrstoća i/ili velika krutost poprečno na žičanu mrežu. Pored toga, mogu da se postignu dobre osobine savijanja. Konkretno, žica, poželjno više žica, ima za cilj da barem delimično formira žičanu mrežu koja se sastoji konkretno od elemenata mreže, poželjno spirala. „Predviđen“ konkretno znači da je posebno programiran, konstruisan i/ili opremljen. Činjenicu da je predmet predviđen za određenu funkciju treba razumeti tako da predmet ispunjava i/ili izvodi ovu određenu funkciju barem u jednoj primeni i/ili radnom stanju.

[0009] Termin „zaštita od korozije“ konkretno podrazumeva zaštitu, konkretno zaštitnu meru, za izbegavanje štete koja može nastati usled korozije na delovima, konkretno metalnim. Zaštita od korozije konkretno može da obuhvata aktivnu katodnu zaštitu i/ili pasivnu zaštitu od korozije. Pasivna zaštita od korozije prema pronalasku postiže se pomoću antikorozionog sloja, poželjno obloge za zaštitu od korozije. Termin „deo žice“ konkretno podrazumeva deo žice koji formira konstrukciju žičane mreže, konkretno žičano pletivo, koji je poželjno dugačak najmanje 1 cm, poželjno najmanje 3 cm, ili posebno poželjno najmanje 5 cm.

Termin „deo žičanog pletiva koje se sastoji od žice“ prema pronalasku podrazumeva žičano pletivo sa najmanje dva mesta savijanja i poželjno sa najmanje pet mesta savijanja i sa najmanje dva uzajamno isprepletana elementa mreže, poželjno spirale, poželjno sa najmanje pet uzajamno isprepletanih elemenata mreže, poželjno spirale. Termin „mesto savijanja“ prema pronalasku podrazumeva mesto na žici na kome se smer žice menja za najmanje 60° u okviru dužine žice koja je manja od pet prečnika žice i poželjno manja od deset prečnika žice.

[0010] Pod „ispitivanjem sa promenom klime“ prema pronalasku podrazumeva se ispitivanje otpornosti na koroziju antikorozionog sloja prema preporukama specifikacije VDA 233-102 VDA (Udruženje automobilske industrije, nem. Verein der Automobilindustrie), koje predviđa barem zamagljivanje i/ili prskanje najmanje jednog ispitivanog dela izmaglicom soli barem u delimičnom periodu i/ili izlaganje ispitivanog dela promeni temperature od sobne temperature do temperature ispod nule barem u delimičnom periodu. Pomoću varijacije temperature, relativne vlažnosti vazduha i/ili koncentracije soli kojima se izlaže ispitivani deo, pogodno može da se poboljša pouzdanost postupka ispitivanja. Konkretno, uslovi ispitivanja pogodno mogu da se prilagode tako da budu približniji realnim uslovima kojima je izložena konstrukcija žičane mreže, konkretno prilikom terenske primene. Prema pronalasku, ispitivani uzorak je konstruisan kao deo žice konstrukcije žičane mreže. Prema pronalasku, izvođenje ispitivanja promene klime vrši se u skladu sa graničnim uslovima za ispitivanje promene klime koji su poznati stručnjaku, kao što su navedeni u preporuci VDA 233-102 od 30. juna 2013. Ispitivanje promene klime vrši se konkretno u test komori. Uslovi u unutrašnjoj test komori pri ispitivanju promene klime se posebno strogo kontrolišu.

Konkretno, pri ispitivanju promene klime se treba pridržavati strogih specifikacija vezanih za temperaturne krive, relativnu vlažnost vazduha i period zamagljivanja izmaglicom soli.

Ciklus ispitivanja promene klime konkretno je podeljen na sedam delova ciklusa. Ciklus ispitivanja sa promenom klime konkretno traje nedelju dana. Deo ciklusa konkretno traje jedan dan. Ciklus ispitivanja obuhvata tri različita potciklusa ispitivanja. Potciklus ispitivanja čini deo ciklusa. Tri potciklusa ispitivanja obuhvataju barem jedan ciklus A, barem jedan ciklus B i/ili barem jedan ciklus C. Tokom ciklusa ispitivanja, potciklusi se odvijaju jedan za drugim po sledećem redosledu: Ciklus B, ciklus A, ciklus C, ciklus A, ciklus B, ciklus B, ciklus A.

[0011] Ciklus A konkretno obuhvata fazu prskanja solju. U fazi prskanja solju, konkretno se u test komori prska izmaglica soli. Konkretno, slani rastvor naprskan tokom ciklusa A pri tome se konkretno sastoji od rastvora natrijum hlorida u destilovanoj vodi, koja je poželjno prokuvana pre dobijanja rastvora, koja poželjno ima električnu provodljivost od najviše 20 µS/cm na (25 ± 2) °C, sa masenom koncentracijom u opsegu od (10 ± 1) g/l. Test komora za ispitivanje sa promenom klime konkretno ima unutrašnju zapreminu od najmanje 0,4 m<3>. Konkretno, pri radu test komore unutrašnju zapreminu treba homogeno napuniti izmaglicom soli. Gornji deo test komore poželjno je konstruisan tako da kapi nastale na površini ne mogu da padnu na ispitivani deo. Pogodno, temperatura tokom prskanja izmaglicom soli, konkretno u test komori, iznosi (35 ± 0,5) °C, pri čemu se temperatura poželjno meri na rastojanju od najmanje 100 mm od zida test komore.

[0012] Ciklus B konkretno obuhvata radnu fazu, tokom koje se temperatura održava na sobnoj temperaturi (25 °C), a relativna vlažnost vazduha na relativnoj vlažnosti vazduha tipičnoj za sobnu (70 %). U radnoj fazi konkretno test komora može da se otvori i da se ispita ili kontroliše ispitivani deo.

[0013] Ciklus C konkretno obuhvata fazu zamrzavanja. U fazi zamrzavanja, temperatura test komore se konkretno održava na vrednosti ispod 0 °C, poželjno -15 °C.

[0014] Termin „otpornost na koroziju“ konkretno podrazumeva trajnost materijala tokom ispitivanja korozije, na primer ispitivanja sa promenom klime, konkretno u saglasnosti sa preporukom VDA, VDA 233-102, od 30. juna 2013, ispitivanja sa raspršivanjem izmaglice soli, konkretno u saglasnosti sa standardom DIN EN ISO 9227:2006, ispitivanja sa sumpor dioksidom, konkretno u saglasnosti sa standardom DIN 50018:1997-6 i/ili ispitivanja čuvanja van skladišta, kada se zadržava funkcionalnost ispitivanog dela i/ili poželjno vremenski period tokom kojeg je parametar korozije u ispitivanom delu tokom ispitivanja korozije, na primer ispitivanja sa promenom klime, ispitivanja sa raspršivanjem izmaglice soli, ispitivanja sa sumpor dioksidom, i/ili ispitivanja čuvanja van skladišta, manji od granične vrednosti. Činjenica da se „zadržava funkcionalnost“ konkretno podrazumeva da svojstva materijala ispitivanog dela koja su značajna za funkcionalnost žičane mreže, kao što je otpornost na kidanje i/ili krtost, ostaju suštinski nepromenjena. Činjenica da „svojstvo materijala ostaje suštinski nepromenjeno“ konkretno podrazumeva da promena nekog parametra materijala i/ili svojstva materijala iznosi manje od 10%, poželjno manje od 5%, poželjno manje od 3% i posebno poželjno manje od 1% u poređenju sa izlaznom vrednošću pre ispitivanja korozije. Poželjno, parametar korozije je izražen kao procentualni udeo ukupne površine ispitivanog dela, na kome, konkretno vizuelno, može da se uoči tamnosmeđa rđa („dark brown rust“, DBR). Granična vrednost parametra korozije poželjno je 5%. Otpornost na koroziju zato poželjno označava vremenski period koji protekne dok se tamnosmeđa rđa („dark brown rust“, DBR) vizuelno ne uoči na 5% ukupne površine ispitivanog dela, konkretno izloženog prskanju solju u ispitivanju sa promenom klime i/ili ispitivanju sa raspršivanjem izmaglice soli. Poželjno, otpornost na koroziju je vreme koje protekne između početka ispitivanja sa promenom klime, ispitivanja sa raspršivanjem izmaglice soli, ispitivanja sa sumpor dioksidom, i/ili ispitivanja čuvanja van skladišta, i pojave 5% DBR na površini ispitivanog dela.

[0015] Prema pronalasku, zaštita od korozije ima najmanje jedan antikorozioni sloj.

Antikorozioni sloj može da ima površinsku masu, konkretno najmanje na površini najmanje jednog dela žice, poželjno kompletne žice, od najmanje 215 g/m<2>, poželjno najmanje 255 g/m<2>, pogodno najmanje 275 g/m<2>, poželjno najmanje 300 g/m<2>, i posebno poželjno najmanje 400 g/m<2>, konkretno kada je prečnik žice najviše 10 mm, poželjno najviše 6 mm, pogodno najviše 5 mm, poželjno najviše 4 mm i posebno povoljno najmanje 2 mm. Time se može pogodno postići velika trajnost konstrukcije žičane mreže. Konkretno, tako može da se produži rok trajanja žičane mreže. Pogodno, debeli antikorozioni sloj stvara delotvornu i dugotrajnu zaštitu od korozije materijala koji se nalaze ispod njega, na primer čelika velike čvrstoće. Konkretno, antikorozioni sloj je formiran kao obloga od cinka. Pogodno, antikorozioni sloj je barem delimično formiran kao aktivni antikorozioni sloj, koji konkretno formira anodnu zaštitu od korozije. Pored toga je moguće da antikorozioni sloj ima više slojeva, koji se konkretno nalaze jedan iznad drugog, konkretno sa različitim osobinama materijala najmanje jednog sloja. Alternativno odnosno dodatno, može se pretpostaviti da je antikorozioni sloj barem delimično formiran kao pasivni antikorozioni sloj, odnosno katodni antikorozioni sloj. Prema pronalasku, antikorozioni sloj zadovoljava barem zahteve date u standardu DIN EN 10264-2:2012-3 o minimalnoj količini prevlačenja antikorozionim slojem za žice klase A.

[0016] Nadalje je predloženo da zaštita od korozije ima najmanje jedan antikorozioni sloj koji je formiran kao sloj cinka i aluminijuma, konkretno sa udelom aluminijuma od oko 5%. Time se može pogodno postići velika trajnost konstrukcije žičane mreže. Konkretno, tako može da se produži rok trajanja žičane mreže. Pogodno, takav antikorozioni sloj stvara delotvornu i dugotrajnu zaštitu od korozije za materijale koji se nalaze ispod njega, na primer čelik velike čvrstoće. Sloj cinka i aluminijuma povoljno obezbeđuje aktivnu anodnu zaštitu od korozije. Pored toga, sloj cinka i aluminijuma pogodno ima glatku površinu. Pogodno, obloga od cinka i aluminijuma dobro prianja na čeličnu površinu, konkretno bolje od čiste obloge od cinka. Konkretno, sloj cinka i aluminijuma ima površinsku masu, konkretno barem na površini najmanje jednog dela žice, poželjno kompletne žice, od najmanje 150 g/m<2>, poželjno najmanje 215 g/m<2>, pogodno najmanje 255 g/m<2>, poželjno najmanje 300 g/m<2>, i posebno poželjno najmanje 350 g/m<2>. Udeo aluminijuma u antikorozionom sloju konkretno iznosi oko 5%, čime pogodno može biti omogućena eutektična struktura legure cinkaluminijum.

[0017] Nadalje je predloženo da sloj cinka i aluminijuma ima najmanje jedan aditiv različit od aluminijuma odnosno cinka, poželjno ima magnezijum, koji konkretno obuhvata najmanje 0,5% antikorozionog sloja. Time trajnost konstrukcije žičane mreže pogodno može dodatno da se poveća. Alternativno, aditiv može da obuhvata metal različit od magnezijuma, odnosno više različitih metala. Pored toga, može se zamisliti da sloj cinka i aluminijuma ima najmanje jedan dodatni aditiv koji je različit od aluminijuma, magnezijuma i/ili cinka.

[0018] Pored toga, predloženo je da najmanje jedan deo žice pri barem jednom pokušaju ispitivanja ima zaštitu od korozije, konkretno antikorozioni sloj, koji opstaje bez oštećenja, konkretno bez loma, pri savijanju žice najmanje M puta na jednu i drugu stranu oko najmanje jednog prevojnog cilindra prečnika najviše 8 d, poželjno najviše 6 d, poželjno najviše 4 d i posebno poželjno najviše 2 d, najmanje za 90° u suprotnim smerovima, pri čemu M, po potrebi sa zaokruživanjem, može da se odredi kao C·R<-0,5>·d<-0,5>i pri čemu je d prečnik žice u mm, R je zatezna čvrstoća žice u N mm<-2>i C je faktor od najmanje 750 N<0,5>mm<0,5>, poželjno najmanje 850 N<0,5>mm<0,5>, poželjno najmanje 1000 N<0,5>mm<0,5>, poželjno najmanje 1300 N<0,5>mm<0,5>i posebno poželjno najmanje 1500 N<0,5>mm<0,5>. Ovo omogućava postizanje povoljnih svojstava u pogledu obradivosti i/ili proizvodljivosti. Nadalje može da se dobije konstrukcija žičane mreže, konkretno žičano pletivo, koje je izdržljivo i posebno otporno na koroziju. Pored toga, može da se postigne velika trajnost. Nadalje, pogodno može da se izbegne lomljenje, odvajanje i/ili oštećenje zaštite od korozije, konkretno antikorozionog sloja, prilikom proizvodnje konstrukcije žičane mreže, konkretno žičanog pletiva. Konkretno, testovi tokom proizvodnje konstrukcije žičane mreže, konkretno žičanog pletiva, mogu u velikoj meri da se izostave. Nadalje, mogu jednostavno, odnosno brzo, odnosno pouzdano da se identifikuju pogodne žice za konstrukciju žičane mreže, konkretno žičano pletivo velike otpornosti, konkretno na koroziju, poželjno istovremeno sa velikom opteretljivošću.

Konkretno, može biti omogućeno da se obezbedi znatno stroži i/ili specifičniji za opterećenje proces selekcije pogodne žice u poređenju sa testom savijanja na jednu i drugu stranu u skladu sa standardima DIN EN 10218-1:2012-03 i DIN°EN°10264-2:2012-03. Poželjno, u testu savijanja na jednu i drugu stranu žica se savija oko dva naspramna, identično konstruisana prevojna cilindra. Pogodno su predviđeni prevojni cilindri za savijanje na jednu i drugu stranu bez deformisanja odnosno oštećenja na testu savijanja na jednu i drugu stranu. Termin „bez oštećenja“ konkretno treba shvatiti kao da je bez pukotina, bez odvajanja, bez loma i/ili bez sličnih oštećenja koja nastaju pri savijanju.

[0019] Nadalje, predlaže se da najmanje jedan deo žice ima zaštitu od korozije, konkretno antikorozioni sloj, u najmanje jednom, a posebno daljem, testu ispitivanja, koji opstaje bez oštećenja, konkretno bez loma, pri uvrtanju žice N puta, gde N, po potrebi sa zaokruživanjem, može da se odredi kao B·R<-0,5>·d<-0,5>gde je d prečnik žice u mm, R je zatezna čvrstoća žice u N mm<-2>i B je faktor od najmanje 960 N<0,5>mm<0,5>, poželjno najmanje 1050 N<0,5>mm<0,5>, pogodno najmanje 1200 N<0,5>mm<0,5>, poželjno najmanje 1500 N0<0,5>mm<0,5>i posebno poželjno najmanje 2000 N<0,5>mm<0,5>. Time može pogodno da se postigne velika otpornost konstrukcije žičane mreže, odnosno žičanog pletiva, konkretno na koroziju.

Nadalje, pogodno može da se izbegne lomljenje, odvajanje i/ili oštećenje zaštite od korozije, konkretno antikorozionog sloja, prilikom proizvodnje konstrukcije žičane mreže, konkretno žičanog pletiva. Konkretno, testovi tokom proizvodnje konstrukcije žičane mreže, konkretno žičanog pletiva, mogu u velikoj meri da se izostave. Nadalje, mogu jednostavno, odnosno brzo, odnosno pouzdano da se identifikuju pogodne žice za konstrukciju žičane mreže, konkretno žičano pletivo velike otpornosti, konkretno na koroziju, poželjno istovremeno sa velikom opteretljivošću. Konkretno, može biti omogućeno da se obezbedi proces selekcije pogodne žice koji je znatno stroži i/ili specifičniji za opterećenje u poređenju sa testom uvijanja u skladu sa standardima DIN EN 10218-1:2012-03 i DIN°EN°10264-2:2012-03. Pod „uvijanjem“ se konkretno podrazumeva uvrtanje stegnute žice duž uzdužne ose.

[0020] Pored toga, predlaže se da najmanje jedan deo žice ima zaštitu od korozije, konkretno antikorozioni sloj, u najmanje jednom, a posebno daljem, testu ispitivanja, koji opstaje bez oštećenja, konkretno bez loma, pri namotavanju žice oko trna za namotavanje, čiji prečnik najmanje suštinski odgovara prečniku žice. Time može pogodno da se postigne velika otpornost konstrukcije žičane mreže, odnosno žičanog pletiva, konkretno na koroziju.

Nadalje, pogodno može da se izbegne lomljenje, odvajanje i/ili oštećenje zaštite od korozije, konkretno antikorozionog sloja, prilikom proizvodnje konstrukcije žičane mreže, konkretno žičanog pletiva. Konkretno, testovi tokom proizvodnje konstrukcije žičane mreže, konkretno žičanog pletiva, mogu u velikoj meri da se izostave. Nadalje, mogu jednostavno, odnosno brzo, odnosno pouzdano da se identifikuju pogodne žice za konstrukciju žičane mreže, konkretno žičano pletivo velike otpornosti, konkretno na koroziju, poželjno istovremeno sa velikom opteretljivošću. Konkretno, pri namotavanju žice oko trna za namotavanje, žica se savija barem suštinski spiralno za najmanje 360° oko trna za namotavanje.

[0021] Pored toga, predložena je žičana mreža, konkretno sigurnosna mreža, poželjno za obezbeđenje od pada kamenja, sa konstrukcijom žičane mreže sa većim brojem uzajamno isprepletanih elemenata mreže, koji je konkretno veći od broja dva, koji su najmanje delimično spiralno formirani. Tako pogodno može da se dobije žičana mreža koja ima veliku otpornost, posebno na koroziju, konkretno na korozivne uslove okoline, na primer vremenske uslove. Pri tome može pogodno da se postigne dug vek trajanja žice, čime konkretno mogu da se smanje troškovi održavanja odnosno popravke. Pored toga, pogodno može da se omogući povećana pouzdanost odnosno sigurnost žičane mreže. Konkretno, žičana mreža je formirana kao žičano pletivo sa većim brojem isprepletanih spirala. Različite spirale se međusobno dodiruju, konkretno u područjima gde spirala ima najjače krivine. Konkretno, žičana mreža je formirana kao zaštita nagiba, sigurnosna ograda, zaštitna ograda, zaštitna mreža za obezbeđenje od pada kamenja, pregradna ograda, mreža za uzgoj ribe, mreža za zaštitu od grabljivica, za obezbeđenje tunela, zaštita od blata na padinama, kao ograda za moto sport, ograda za put, zaštita od lavina, i slično. Konkretno na osnovu njene velike čvrstoće odnosno opteretljivosti, takođe je moguća primena za pokrivanje i/ili obavijanje, na primer, elektrana, fabričkih zgrada, stambenih ili drugih zgrada, za zaštitu od eksplozije, za zaštitu od metaka, kao štit od letećih predmeta, kao zaštitna mreža, kao zaštita od udara, i slično. Žičana mreža može, na primer, biti projektovana i/ili raspoređena i/ili montirana horizontalno ili vertikalno ili ukoso, konkretno u odnosu na podlogu. Konkretno, žičana mreža je formirana kao ravna. Žičana mreža se poželjno redovno i/ili periodično dograđuje najmanje u jednom pravcu. Žičana mreža poželjno može da se smota i/ili razmota, konkretno oko ose koja se pruža paralelno sa glavnim pravcem pružanja spirale. Rolna namotana od žičane mreže može konkretno da se odmota u pravcu upravnom na glavni pravac pružanja spirale.

[0022] Prema pronalasku je nadalje predložen postupak za proizvodnju žičane mreže u kome se žičana mreža proizvodi od konstrukcije žičane mreže. Tako pogodno može da se dobije žičana mreža koja ima veliku otpornost, posebno na koroziju, konkretno na korozivne uslove okoline, na primer vremenske uslove.

[0023] Pored toga, predložen je postupak za identifikaciju pogodne žice, konkretno od čelika velike čvrstoće, za konstrukciju žičane mreže, poželjno za žičanu mrežu, u kome se otpornost na koroziju ispitivanog komada žice, konkretno ispitivanog komada žičanog pletiva koje je konstruisano od žice, pomoću ispitivanja sa promenom klime, ispitivanja sa raspršivanjem izmaglice soli, ispitivanja sa sumpor dioksidom, i/ili ispitivanja čuvanja van skladišta. Tako pogodno može da se dobije žica, konkretno konstrukcija žičane mreže, poželjno žičana mreža koja ima veliku otpornost, posebno na koroziju, konkretno na korozivne uslove okoline, na primer vremenske uslove. Prema pronalasku može da se utvrdi pogodnost žice za proizvodnju žičane mreže pre proizvodnje gotove žičane mreže. Tako pogodno može da se izbegne pogrešna proizvodnja i/ili proizvodnja otpada i posebno da se smanje troškovi.

Prema pronalasku, žica koja je pokazala dovoljnu otpornost na koroziju na ispitivanju sa promenom klime bira se za proizvodni proces. Poželjno se pre procesa proizvodnje izdvaja žica koja na ispitivanju sa promenom klime, ispitivanju sa raspršivanjem izmaglice soli, ispitivanju sa sumpor dioksidom, i/ili ispitivanju čuvanja van skladišta pokaže nedovoljnu otpornost na koroziju, konkretno vrednost manju od 500 sati, poželjno 600 sati, pogodno 700 sati, poželjno 800 sati i posebno poželjno 1000 sati.

[0024] Nadalje je prema pronalasku predloženo da se žica za formiranje elementa mreže savija konkretno sa maksimalnim poluprečnikom savijanja, koji je u svakom radnom koraku veći od 5 mm, poželjno veći od 6 mm, pogodno veći od 7 mm, poželjno veći od 9 mm i posebno poželjno manji od 10 mm. Pri tome može pogodno da se izbegne oštećenje, konkretno lomljenje i/ili odvajanje zaštite od korozije, konkretno antikorozionog sloja, konkretno tokom proizvodnog procesa, čime pogodno može da se postigne velika otpornost i/ili vek trajanja konstrukcije žičane mreže proizvedene na takav način.

[0025] Nadalje je prema pronalasku predloženo da se žica za izradu elementa mreže savija brzinom savijanja, konkretno maksimalnom, koja je manja od 360 stepeni/s, poželjno manja od 270 stepeni/s, pogodno manja od 180 stepeni/s, poželjno manja od 90 stepeni/s i posebno poželjno veća od 45 stepeni/s. Pri tome može pogodno da se izbegne oštećenje, konkretno lomljenje i/ili odvajanje zaštite od korozije, konkretno antikorozionog sloja, konkretno tokom proizvodnog procesa, čime pogodno može da se postigne velika otpornost i/ili vek trajanja konstrukcije žičane mreže proizvedene na takav način.

[0026] Nadalje je prema pronalasku predloženo da pri oblaganju žice temperatura oblaganja, konkretno maksimalna, u svakom radnom koraku bude niža od 440 °C, poželjno niža od 435 °C, pogodno niža od 430 °C, poželjno niža od 425 °C i posebno poželjno viša od 421 °C. Pri tome može pogodno da se izbegne oštećenje, konkretno lomljenje i/ili odvajanje zaštite od korozije, konkretno antikorozionog sloja, konkretno tokom proizvodnog procesa, čime pogodno može da se postigne velika otpornost i/ili vek trajanja konstrukcije žičane mreže proizvedene na takav način.

[0027] Nadalje je predloženo da se toplota koja deluje na žicu prilikom oblaganja žice koristi za povećanje čvrstoće, posebno za povećanje zatezne čvrstoće žice. Usled toga, efikasnost se može povoljno povećati, posebno time što se toplota koja se javlja u jednom procesu može koristiti za drugi proces. Pored toga, može se izbeći prekomerna krtost obložene žice, posebno uzimajući u obzir dodatno odlaženje ugljenika iz čelika od kojeg je žica bar delimično napravljena, tokom procesa nanošenja slojeva kako bi se podesila čvrstoća čelika.

Crteži

[0028] Dodatne prednosti slede iz sledećih opisa crteža. Na crtežima je prikazano sedam otelotvorenja pronalaska. Crteži, opis i zahtevi sadrže brojne karakteristike u kombinaciji. Stručnjak će svrsishodno pojedinačno razmotriti karakteristike i kombinovati ih u dodatne smislene kombinacije.

[0029] Oni prikazuju:

Sl. 1

šematski prikaz isečka žičane mreže sa konstrukcijom žičane mreže,

Sl. 2

pogled na presek žice konstrukcije žičane mreže sa zaštitom od korozije i pogled na presek dalje žice sa zaštitom od korozije,

Sl. 3

šematski prikaz uređaja za savijanje,

Sl. 4

šematski prikaz uređaja za uvijanje,

Sl. 5

šematski prikaz uređaja za namotavanje

Sl. 6

šematski prikaz u perspektivi test komore sa uređajem za testiranje,

Sl. 7

šematski prikaz u perspektivi uređaja za držanje test komore,

Sl. 8

vremenski dijagram toka ispitivanja sa promenom klime u test komori,

Sl. 9

temperaturna kriva i kriva relativne vlažnosti tokom parcijalnog ciklusa ispitivanja sa promenom klime,

Sl. 10

temperaturna kriva i kriva relativne vlažnosti tokom daljeg parcijalnog ciklusa ispitivanja sa promenom klime,

Sl. 11

temperaturna kriva i kriva relativne vlažnosti tokom dodatnog daljeg parcijalnog ciklusa ispitivanja sa promenom klime,

Sl. 12

dijagram toka postupka,

Sl. 13

dijagram temperature i vremena,

Sl. 14

dijagram koncentracije i vremena,

Sl. 15

dijagram koncentracije i vremena,

Sl. 16

pogled na presek žice sa alternativnom zaštitom od korozije,

Sl. 17

pogled na presek žice sa daljom alternativnom zaštitom od korozije,

Sl. 18

pogled na presek žice koja nije prema pronalasku sa drugom dodatnom alternativnom zaštitom od korozije koja nije prema pronalasku,

Sl. 19

pogled na presek žice koja nije prema pronalasku sa dodatnom trećom alternativnom zaštitom od korozije koja nije prema pronalasku,

Sl. 20

pogled na presek žice koja nije prema pronalasku sa dodatnom četvrtom alternativnom zaštitom od korozije koja nije prema pronalasku, i

Sl. 21

šematski prikaz isečka dalje žičane mreže koja nije prema pronalasku sa konstrukcijom žičane mreže koja nije prema pronalasku

Opis otelotvorenja

[0030] Sl.1 daje šematski prikaz isečka žičane mreže 44a sa konstrukcijom žičane mreže. Žičana mreža 44a konstruisana je kao bezbednosna mreža za obezbeđenje od pada kamenja. Konstrukcije žičane mreže je konstruisana kao bezbednosna konstrukcije žičane mreže. Konstrukcija žičane mreže ima veći broj elemenata mreže 10a. Žičana mreža 44a ima veći broj uzajamno isprepletanih elemenata mreže 10a, koji je veći od broja dva. Elementi mreže 10a se uzajamno prepliću. Elementi mreže 10a su uzajamno isprepletani. Elementi mreže 10a grade žičano pletivo 18a. Elementi mreže 10a su spiralno konstruisani. Elementi mreže 10a su konstruisani kao spirala 58a. Element mreže 10a ima

[0031] glavni smer prostiranja 60a. Pod „glavnim smerom prostiranja“ nekog predmeta pri tome se konkretno podrazumeva smer koji je paralelan najdužoj ivici najmanjeg geometrijskog kvadra koji upravo u potpunosti obuhvata predmet. Glavni smerovi prostiranja 60a elementa mreže 10a postavljeni su uzajamno paralelno. Element mreže 10a ima oblik spljoštene spirale. Element mreže 10a ima niz naizmeničnih krakova 62a, 64a. Element mreže 10a ima mesta savijanja 66a. Mesto savijanja 66a povezuje dva kraka 62a, 64a.

Isprepletani elementi mreže 10a u razapetom stanju uzajamno se dodiruju u bliskom području 68a mesta savijanja 66a, poželjno na mestima savijanja 66a. Kraci 62a, 64a grade ugao savijanja 70a. Kraci 62a, 64a imaju poluprečnik savijanja 46a. Poluprečnik savijanja 46a različitih mesta savijanja 66a elementa mreže 10a i/ili različitih elemenata mreže 10a je konstantan. Element mreže 10a obuhvata pojedinačnu žicu koja se sastoji od žice 12a.

Alternativno, element mreže 10a može da obuhvata snop žica sa žicom 12a, tanku žicu sa žicom 12a, žičano uže sa žicom 12a i/ili drugi uzdužni element sa žicom 12a.

[0032] Sl.2 prikazuje poprečni presek 22a žice 12a formiran upravno na smer prostiranja 72a žice 12a. Žica 12a ima obim 20a. Žica 12a ima prečnik 24a. Prečnik 24a žice 12a otelotvorenja prikazanog na sl.2 iznosi 4 mm. Žica 12a ima površinu žice 26a. Žica 12a ima jezgro žice 76a. Žica 12a ima zaštitu od korozije 14a. Žica 12a ima sloj 30a. Zaštita od korozije 14a konstruisana je kao sloj 30a. Sloj 30a konstruisan je kao antikorozioni sloj 16a. Žica 12a napravljena je od čelika velike čvrstoće 74a izuzimajući sloj 30a. Jezgro žice 76a izrađeno je od čelika velike čvrstoće 74a. Antikorozioni sloj 16a u otelotvorenju prikazanom na sl.2 ima površinsku masu od najmanje 300 g/m<2>. Antikorozioni sloj 16a kompletno obuhvata jezgro žice 76a u smeru obima. Antikorozioni sloj 16a ima konstantnu debljinu sloja 84a. Antikorozioni sloj 16a konstruisan je kao obloga od cinka 80a. Antikorozioni sloj 16a je kohezivno povezan sa jezgrom žice 76a. Pod terminom „kohezivno povezan“ konkretno se podrazumeva da delove mase zajedno drže atomske ili molekulske sile, kao, na primer, kod lemljenja, zavarivanja, lepljenja, cinkovanja, galvanizacije i/ili vulkanizacije.

[0033] Sl.3 daje šematski prikaz uređaja za savijanje 86a za izvođenje testa savijanja na jednu i drugu stranu žice 12a. Uređaj za savijanje 86a ima stezne čeljusti 88a, 90a, koje su predviđene za stezanje ispitivanog dela 92a žice 12a. Ispitivani deo 92a je poželjno konstruisan kao deo žice 12a i/ili žičanog pletiva 18a konstrukcije žičane mreže. U prikazanom slučaju u pitanju je ispitivani deo 92a žice 12a. Uređaj za savijanje 86a ima polugu za savijanje 94a koja je nameštena tako da može da se zakreće napred-nazad. Poluga za savijanje 94a ima prihvatač 96a, 98a za ispitivani deo 92a žice 12a. Uređaj za savijanje 86a ima prevojni cilindar 32a, oko koga se ispitivani deo 92a žice 12a savija na testu savijanja na jednu i drugu stranu. Uređaj za savijanje 86a ima dodatni prevojni cilindar 100a, koji je konstruisan identično prevojnom cilindru 32a. Dodatni prevojni cilindar 100a raspoređen je preko puta prevojnog cilindra 32a. Na testu savijanja na jednu i drugu stranu, poluga za savijanje 94a naizmenično savija ispitivani deo 92a žice 12a za najmanje 90° oko prevojnog cilindra 32a i dodatnog prevojnog cilindra 100a. Test savijanja na jednu i drugu stranu obično se izvodi sve dok se sloj 30a, konkretno antikorozioni sloj 16a ispitivanog dela 92a žice 12a ne ošteti, konkretno dok se ne slomi, ne pukne, ne pocepa se ili se ne odvoji, kako bi se ispitala opteretljivost odnosno savitljivost sloja 30a, konkretno antikorozionog sloja 16a. Sloj 30a, konkretno antikorozioni sloj 16a žice 12a bez oštećenja izdržava barem M savijanja na jednu i drugu stranu žice 12a za najmanje 90° u suprotnim smerovima 36a, 38a oko prevojnog cilindra 32a, 100a. Prevojni cilindri 32a, 100a imaju prečnik 34a od najviše 8 d, pri čemu d predstavlja prečnik 24a žice 12a u milimetrima. Veličina M, po potrebi uz zaokruživanje, može da se odredi kao C·R<-0,5>·d<-0,5>. R uključuje zateznu čvrstoću žice 12a u N·mm<-2>. U prikazanom otelotvorenju, zatezna čvrstoća žice 12a iznosi 1570 N·mm<-2>. C uključuje konstantan faktor. U prikazanom otelotvorenju, C iznosi 750 N<0,5>·mm<0,5>.

[0034] Sl.4 daje šematski prikaz uređaja za uvrtanje 102a za izvođenje testa uvrtanja žice 12a. Uređaj za uvrtanje 102a ima osnovnu jedinicu 112a. Uređaj za uvrtanje 102a ima polugu za uvrtanje 104a, koja je postavljena tako da može da rotira oko ose 106a. Uređaj za uvrtanje 102a može da se prenese u uređaj za savijanje 86a i obrnuto. Prilikom prepravke uređaja za savijanje 86a odnosno uređaja za uvrtanje 102a, poluga za savijanje 94a i poluga za uvrtanje 104a mogu da se zamene. Uređaj za uvrtanje 102a ima stezne čeljusti 88a, 90a, koje su predviđene za stezanje ispitivanog dela 92a žice 12a u osnovnoj jedinici 112a. Ispitivani deo 92a je poželjno konstruisan kao deo žice 12a i/ili žičanog pletiva 18a konstrukcije žičane mreže. U prikazanom slučaju u pitanju je ispitivani deo 92a žice 12a. Poluga za uvrtanje 104a ima stezne čeljusti 108a, 110a, koje su predviđene za stezanje ispitivanog dela 92a žice 12a u poluzi za uvrtanje 104a. Poluga za uvrtanje 104a je predviđena da putem rotacije poluge za uvrtanje 104a oko ose 106a uvrće ispitivani deo 92a. Prilikom rotacije poluge za uvrtanje 104a osnovna jedinica 112a ne rotira. Prilikom testa uvrtanja poluga za uvrtanje 104a uvrće ispitivani deo 92a žice 12a za umnožak od 360° oko ose 106a paralelne uzdužnom prostiranju ispitivanog dela 92a. Test uvrtanja obično se izvodi sve dok se sloj 30a, konkretno antikorozioni sloj 16a ispitivanog dela 92a žice 12a ne ošteti, konkretno dok se ne slomi, ne pukne, ne pocepa se ili se ne odvoji, kako bi se ispitala opteretljivost odnosno savitljivost sloja 30a. Sloj 30a, konkretno antikorozioni sloj 16a žice 12a bez oštećenja izdržava barem N uvrtanja žice 12a. Veličina N, po potrebi uz zaokruživanje, može da se odredi kao B·R<-0,5>·d<-0,5>. B uključuje konstantan faktor. U prikazanom otelotvorenju, B iznosi 960 N<0,5>·mm<0,5>.

[0035] Sl.5 daje šematski prikaz uređaja za namotavanje 114a za izvođenje testa namotavanja žice 12a. Uređaj za namotavanje 114a ima trn za namotavanje 40a. Trn za namotavanje 40a je predviđen da obezbedi površinu namotavanja 116a za namotavanje žice 12a. Trn za namotavanje 40a ima prečnik 42a. Prečnik 42a je spoljašnji prečnik 118a trna za namotavanje 40a koji barem suštinski odgovara prečniku 24a žice 12a. Moguće je da trn za namotavanje 40a bude konstruisan od jednog, konkretno nesavijenog, dela žice 12a. Pri testu namotavanja, žica 12a se najmanje jednom obmotava oko trna za namotavanje 40a za 360°, poželjno spiralno. Zaštita od korozije 14a, konkretno antikorozioni sloj 16a, bez oštećenja izdržava barem jedno namotavanje žica 12a oko trna za namotavanje 40a.

[0036] Sl.6 prikazuje test uređaj za ispitivanje otpornosti na koroziju barem jednog ispitivanog dela 92a žice 12a i/ili ispitivanog dela 92a žičane mreže 44a. Test uređaj obuhvata test komoru 120a. Test komora 120a konstruisana je kao kutija zatvorena sa svih strana. Test komora 120a ima otvor 124a koji može da se zatvori pomoću klapne 122a. Otvor 124a je predviđen da pomera ispitivane delove 92a u test komoru 120a i da ih pomera iz test komore 120a. Test komora 120a je predviđena da formira okolinu za ispitivanje sa promenom klime, ispitivanje sa raspršivanjem izmaglice soli i/ili ispitivanje sa sumpor dioksidom, i/ili za sprovođenje ispitivanja sa promenom klime, ispitivanja sa raspršivanjem izmaglice soli i/ili ispitivanja sa sumpor dioksidom. Test uređaj ima jedinicu za upravljanje odnosno regulaciju 134a. Termin „jedinica za upravljanje odnosno regulaciju 134a“ konkretno podrazumeva jedinicu barem sa upravljačkom elektronikom. Termin „upravljačka elektronika“ konkretno podrazumeva jedinicu sa procesorskom jedinicom 136a i sa memorijskom jedinicom 138a kao i sa operativnim programom uskladištenim na memorijskoj jedinici 138a. Jedinica za upravljanje odnosno regulaciju 134a predviđena je barem da reguliše ispitivanje sa promenom klime, ispitivanje sa raspršivanjem izmaglice soli i/ili ispitivanje sa sumpor dioksidom. Test uređaj ima razvodnu jedinicu 126a. Razvodna jedinica 126a smeštena je u unutrašnjosti 130a test komore 120a. Razvodna jedinica 126a predviđena je da proizvodi odnosno da raspodeljuje raspršenu izmaglicu soli u test komori 120a.

[0037] Alternativno, razvodna jedinica 126a predviđena je da proizvodi koncentraciju sumpor dioksida za ispitivanje sa sumpor dioksidom u test komori 120a odnosno da raspodeljuje sumpor dioksid u test komori 120a. Alternativno ili dodatno, razvodna jedinica 126a predviđena je da reguliše relativnu vlažnost vazduha u unutrašnjosti 130a test komore 120a, konkretno da je povećava, da je snižava i/ili da je održava konstantnom. Razvodna jedinica 126a ima dovod odnosno odvod 132a. Pomoću dovoda odnosno odvoda 132a, slani rastvor za proizvodnju raspršene izmaglice soli i/ili rastvor sumpor dioksida i/ili gasoviti sumpor dioksid može da se dovodi u razvodnu jedinicu 126a i/ili test komoru 120a odnosno da se odvodi iz razvodne jedinice 126a i/ili test komore 120a. Razvodnom jedinicom 126a može da se upravlja i ona može da se reguliše pomoću jedinice za upravljanje odnosno regulaciju 134a. Test uređaj ima jedinicu za grejanje odnosno jedinicu za hlađenje 128a. Jedinica za grejanje odnosno za hlađenje 128a predviđena je za temperiranje unutrašnjosti 130a test komore 120a. Jedinica za grejanje odnosno za hlađenje 128a predviđena je za kontrolisano zagrevanje odnosno hlađenje unutrašnjosti 130a test komore 120a. Jedinica za grejanje odnosno za hlađenje 128a je barem delimično smeštena u unutrašnjosti 130a test komore 120a. Jedinica za grejanje odnosno za hlađenje 128a je barem delimično smeštena u unutrašnjosti zida 140a test komore 120a. Jedinicom za grejanje odnosno za hlađenje 128a može da se upravlja i ona može da se reguliše pomoću jedinice za upravljanje odnosno regulaciju 134a.

[0038] Test uređaj ima uređaj za držanje 54a (upor. sl.7). Uređaj za držanje 54a predviđen je za držanje barem jednog ispitivanog dela 92a žice 12a odnosno žičanog pletiva 18a koje je konstruisano od žice12a. Uređaj za držanje 54a konstruisan je za držanje referentne žice 56a odnosno referentnog žičanog pletiva. Ispitivani delovi 92a smešteni u uređaju za držanje 54a mogu da se podese da budu uzajamno paralelni. Ispitivani delovi 92a smešteni u uređaju za držanje 54a raspoređeni su tako da ispitivani delovi 92a nude barem suštinski iste napadne površine za korozivne uslove okoline u test komori 120a. Uređaj za držanje 54a konstruisan je od materijala otpornog na koroziju, na primer plastike. Uređaj za držanje 54a ima prihvate 150a za prihvatanje ispitivanih delova 92a odnosno referentnih žica 56a. Ispitivani delovi 92a odnosno referentne žice 56a mogu da se pritegnu u prihvatu 150a. Test uređaj ima noseću jedinicu 142a. Noseća jedinica 142a predviđena je za pozicioniranje uređaja za držanje 54a u test komori 120a, konkretno u skladu sa zahtevima standarda DIN EN ISO 9227:2006.

Noseća jedinica 142a drži uređaj za držanje 54a pod uglom 144a od 20° u odnosu na vertikalu. Test uređaj ima jedinicu za merenje korozije 146a. Jedinica za merenje korozije 146a predviđena je da meri napredovanje i/ili status korozije. Jedinica za merenje korozije 146a određuje status odnosno napredovanje korozije optičkim postupkom, konkretno pomoću kamere 148a jedinice za merenje korozije 146a.

[0039] Žica 12a, konkretno barem jedan deo žičanog pletiva 18a koje se sastoji od žice 12a sa zaštitom od korozije 14a, konkretno antikorozionom zaštitom 16a, na testu pomoću ispitivanja sa promenom klime ima otpornost na koroziju veću od 1680 sati. Žica 12a, konkretno barem jedan deo žičanog pletiva 18a koje se sastoji od žice 12a sa zaštitom od korozije 14a, konkretno antikorozionom zaštitom 16a, na testu pomoću ispitivanja sa promenom klime pored toga ima otpornost na koroziju koja je veća od otpornosti na koroziju dalje žice 78a.

[0040] Dalja žica 78a konstruisana je kao referentna žica 56a. Dalja žica 78a ima barem suštinski identičan obim 20a kao žica 12a. Dalja žica 78a ima barem suštinski identičan poprečni presek 22a kao žica 12a. Dalja žica 78a ima barem suštinski identičan prečnik 24a kao žica 12a. Dalja žica 78a ima površinu žice 82a. Dalja žica 78a ima sloj cinka 80a. Sloj cinka 80a ima površinsku masu od najmanje 115 g/m<2>. Sloj cinka 80a ima površinsku masu od najviše 215 g/m<2>. Dalja žica 78a odgovara barem zahtevima za žicu klase B prema standardu DIN EN 10264-2:2012-03. Iz dalje žice 78a može da se proizvede žičano pletivo koje je oblikovano barem suštinski identično žičanom pletivu 18a.

[0041] Sl.8 prikazuje vremenski dijagram toka ispitivanja sa promenom klime. Ispitivanje sa promenom klime ima ciklus ispitivanja 256a. Ciklus ispitivanja 256a podeljen je na parcijalne cikluse. Parcijalni ciklusi obuhvataju ciklus A 238a, ciklus B 240a i ciklus C 242a. Vremenski niz parcijalnih ciklusa u ciklusu ispitivanja 256a ilustrovan je na sl.8 pomoću vremenske ose 254a. Trajanje parcijalnog ciklusa je jedan dan. Trajanje ciklusa ispitivanja 256a je jedna nedelja.

[0042] Slike 9, 10 i 11 prikazuju temperaturne krive 246a temperature test komore 48a i krive relativne vlažnosti 244a relativne vlažnosti vazduha u test komori 120a tokom ciklusa A 238a (sl. 9), ciklusa B 240a (sl. 10) i ciklusa C 242a (sl.11). Na ordinate 196a sa desne strane dijagrama naneta je temperature test komore 48a. Na dalje ordinate 248a sa desne strane dijagrama naneta je relativna vlažnost vazduha. Na apscise 198a naneto je vreme u satima.

[0043] Ciklus A 238a (upor. sl.9) počinje sa 3-časovnom fazom raspršivanja soli 250a.

Tokom faze raspršivanja soli 250a test komora 120a se putem razvodne jedinice 126a puni raspršenom izmaglicom soli. Tokom faze raspršivanja soli 250a temperatura test komore 48a iznosi 35 °C. Nakon faze raspršivanja soli 250a, temperatura test komore 48a u roku od dva sata poraste sa 35 °C na 50 °C i održava se na toj temperaturi narednih 15 sati. Zatim temperatura test komore 48a u roku od četiri sata opada na 35 °C. Relativna vlažnost vazduha nakon faze raspršivanja soli 250a opada sa 100% na 50% u roku od šest sati i zatim postepeno raste tokom osam sati na 95%. Relativna vlažnost vazduha se zadržava na vrednosti od 95% do kraja ciklusa A 238a u narednih pet sati.

[0044] Ciklus B 240a (upor. sl.10) počinje 3-časovnim opadanjem temperature test komore 48a sa 35 °C na 25 °C i održava se 3 sata na toj temperaturi. Zatim temperatura test komore 48a u roku od pet sati raste na 50 °C. Nakon dodatnih devet sati ka ovoj vrednosti, temperatura test komore 48a opada do kraja ciklusa B 240a u roku od četiri sata na 35 °C.

Relativna vlažnost vazduha u početku tokom tri sata opada sa 95% na 70% i ostaje na toj vrednosti tokom deset sati. Zatim relativna vlažnost vazduha postepeno raste tokom šest sati do 95%. Relativna vlažnost vazduha ostaje na vrednosti od 95% do kraja ciklusa B 240a dodatnih pet sati.

[0045] Ciklus C 242a (upor. sl.11) počinje 4-časovnim opadanjem temperature test komore 48a sa 35 °C na -15 °C i održava se na toj vrednosti dodatnih pet sati. Tokom ovih pet sati temperatura test komore 48a se nalazi ispod tačke mržnjenja. Test komora 120a nalazi se u fazi zamrzavanja 252a. Nakon faze zamrzavanja 252a, temperatura test komore 48a u roku od pet sati raste na 50 °C. Nakon dodatnih šest sati na ovoj vrednosti, temperatura test komore 48a opada do kraja ciklusa C 242a u roku od četiri sata na 35 °C. Relativna vlažnost vazduha u početku opada počevši od 95%. U fazi zamrzavanja 252a, relativna vlažnost vazduha je veoma mala. Po završetku zamrzavanja 252a i nakon porasta temperature test komore 48a iznad tačke mržnjenja, relativna vlažnost vazduha ostaje 70% tokom tri sata. Zatim relativna vlažnost vazduha postepeno raste tokom pet sati do 95%. Relativna vlažnost vazduha ostaje na vrednosti od 95% do kraja ciklusa C 242a dodatnih pet sati.

[0046] Žica 12a, konkretno barem jedan deo žičanog pletiva 18a koje se sastoji od žice 12a sa zaštitom od korozije 14a, konkretno antikorozionom zaštitom 16a, na testu pomoću ispitivanja sa raspršivanjem izmaglice soli ima otpornost na koroziju veću od 500 sati. Žica 12a, konkretno barem jedan deo žičanog pletiva 18a koje se sastoji od žice 12a sa zaštitom od korozije 14a, konkretno antikorozionom zaštitom 16a, na testu pomoću ispitivanja sa raspršivanjem izmaglice soli pored toga ima otpornost na koroziju koja je veća od otpornosti na koroziju dalje žice 78a.

[0047] Žica 12a sa zaštitom od korozije 14a, konkretno barem jedan deo žičanog pletiva 18a koje se sastoji od žice 12 sa zaštitom od korozije 14a, konkretno antikorozionom zaštitom 16a, pored toga na testu pomoću ispitivanja sa sumpor dioksidom ima otpornost na koroziju veću od 500 sati. Žica 12a, konkretno jedan deo žičanog pletiva 18a koje se sastoji od žice 12a sa zaštitom od korozije 14a, konkretno antikorozionom zaštitom 16a, na dodatnom testu pomoću ispitivanja sa sumpor dioksidom pored toga ima otpornost na koroziju koja je veća od otpornosti na koroziju dalje žice 78a.

[0048] Žica 12a, konkretno deo žičanog pletiva 18a koje se sastoji od žice 12a sa zaštitom od korozije 14a, konkretno antikorozionom zaštitom 16a, na ispitivanju čuvanja van skladišta u definisanom vremenskom periodu ima znatno manju koroziju nego što ima dalja žica 78a istovremeno izložena istom ispitivanju čuvanja van skladišta. Korozija, konkretno jačina korozije, žice 12a, 78a može da se proceni na osnovu broja i/ili ukupne površine korodiranih mesta na površini žice 26a, 82a žice 12a, 78a. Kod ispitivanja čuvanja van skladišta, ispitivani delovi 92a žica 12a i/ili žičanog pletiva 18a se pozicioniraju, konkretno skladište, u najmanje jednoj, poželjno u najmanje dve pozicije skladištenja, konkretno u vertikalnoj poziciji skladištenja i/ili horizontalnoj poziciji skladištenja i/ili u kosoj poziciji skladištenja.

[0049] Sl.12 prikazuje dijagram toka postupka za proizvodnju konstrukcije žičane mreže i/ili žičane mreže 44a, za identifikaciju pogodne žice 12a i/ili test postupak za ispitivanje otpornosti na koroziju. Najmanje u jednom koraku postupka 152a, žica 12a je proizvedena od čelika velike čvrstoće. Najmanje u jednom koraku postupka 154a, žica 12a je obložena slojem 30a. Najmanje u jednom koraku postupka 156a, žica 12a se u postupku oblaganja oblaže na temperaturi oblaganja koja u svakom radnom koraku ostaje niža od 430 °C.

Najmanje u jednom koraku postupka 158a, toplota koja deluje na žicu 12a prilikom oblaganja žice 12a koristi se za povećanje zatezne čvrstoće žice 12a.

[0050] Najmanje u jednom koraku postupka 160a, odabira se žica 12a snabdevena zaštitom od korozije 14a i/ili antikorozionim slojem 16a za ispitivanje otpornosti na koroziju.

Najmanje u jednom koraku postupka 176a vrši se izbor žice 12a za ispitivanje otpornosti na koroziju u zavisnosti od ispitivanja antikorozionog sloja 16a pomoću testa namotavanja. Žice 12a sa antikorozionim slojem 16a koje ne prođu test namotavanja odbacuju se pri sortiranju. Najmanje u jednom koraku postupka 180a vrši se izbor žice 12a za ispitivanje otpornosti na koroziju u zavisnosti od ispitivanja antikorozionog sloja 16a pomoću testa uvrtanja. Žice 12a sa antikorozionim slojem 16a koje ne prođu test uvrtanja odbacuju se pri sortiranju. Najmanje u jednom koraku postupka 182a vrši se izbor žice 12a za ispitivanje otpornosti na koroziju u zavisnosti od ispitivanja antikorozionog sloja 16a pomoću testa savijanja na jednu i drugu stranu. Žice 12a sa antikorozionim slojem 16a koje ne prođu test savijanja na jednu i drugu stranu odbacuju se pri sortiranju.

[0051] Najmanje u jednom koraku postupka 178a određuje se pogodna žica 12a za konstrukciju žičane mreže i/ili za žičanu mrežu 44a veće otpornosti na koroziju. Pri tome, otpornost na koroziju ispitivanog dela 92a žice 12a i/ili žičanog pletiva 18a određuje se najmanje u jednom koraku postupka 236a pomoću ispitivanja sa promenom klime, najmanje u jednom koraku postupka 164a pomoću ispitivanja sa raspršivanjem izmaglice soli, najmanje u jednom koraku postupka 162a pomoću ispitivanja sa sumpor dioksidom, i/ili najmanje u jednom koraku postupka 166a pomoću ispitivanja čuvanja van skladišta.

[0052] Najmanje u jednom koraku postupka 172a, temperatura test komore 48a varira tokom ispitivanja sa raspršivanjem izmaglice soli (upor. sl.13). Na dijagramima zavisnosti temperature od vremena 194a prikazanim na sl. 13 prikazana su dva temperaturna toka 200a, 202a. Temperatura je pri tome naneta na ordinatu 196a a vreme na apscisu 198a.

Temperaturni tok 200a prikazuje sinusni tok. Dalji temperaturni tok 202a prikazuje tok u obliku stepenaste piramide. Najmanje u jednom koraku postupka 174a, koncentracija soli 50a varira tokom ispitivanja sa raspršivanjem izmaglice soli (upor. sl.14). Na dijagramima zavisnosti temperature od vremena 204a prikazanim na sl.14 prikazana su dva toka koncentracije 206a, 208a. Koncentracija je pri tome naneta na ordinatu 196a a vreme na apscisu 198a. Tok koncentracije 206a prikazuje sinusni tok. Dalji tok koncentracije 208a prikazuje tok u obliku stepenaste piramide.

[0053] Najmanje u jednom koraku postupka 168a, temperatura test komore 48a varira tokom ispitivanja sa sumpor dioksidom (upor. sl.13). Najmanje u jednom koraku postupka 170a, koncentracija sumpor dioksida 52a varira tokom ispitivanja sa sumpor dioksidom (upor. sl.

15). Na dijagramima zavisnosti temperature od vremena 210a prikazanim na sl.15 prikazana su dva toka koncentracije 214a, 216a. Koncentracija je pri tome naneta na ordinatu 196a a vreme na apscisu 198a. Tok koncentracije 214a prikazuje sinusni tok. Dalji tok koncentracije 216a prikazuje tok u obliku stepenaste piramide.

[0054] Najmanje u jednom koraku postupka 184a, žičana mreža 44a je proizvedena od konstrukcije žičane mreže. Najmanje u jednom koraku postupka 186a, žica 12a od čelika velike čvrstoće 74a savija se u spirale 58a i/ili u prstenaste samostalne zatvorene elemente 10a (upor. sl.21). Najmanje u jednom koraku postupka 188a, žica 12a se radi formiranja elementa mreže 10a savija sa poluprečnikom savijanja 46a koji je u svakom radnom koraku veći od 5 mm. Najmanje u jednom koraku postupka 190a, žica 12a se radi formiranja elementa mreže 10a savija brzinom savijanja koja je manja od 360 stepeni/s. Najmanje u jednom koraku postupka 192a, od spirala 58a i/ili samostalnih zatvorenih elemenata 10a plete se najmanje jedna žičana mreža 44a.

[0055] Na slikama 16 i 17 prikazana su dva dodatna otelotvorenja pronalaska. Na slikama 18 do 21 prikazana su četiri dodatna otelotvorenja koja nisu prema pronalasku. Sledeći opisi i crteži u suštini su ograničeni na razlike između otelotvorenja prema pronalasku i otelotvorenja koja nisu prema pronalasku, pri čemu se kod delova sa istom oznakom, konkretno u vezi sa delovima sa istim referentnim brojem, suštinski mogu pogledati oznake i/ili opisi drugih otelotvorenja prema pronalasku i drugih otelotvorenja koja nisu prema pronalasku, konkretno slike 1 do 15. Da bi se napravila razlika između otelotvorenja prema pronalasku i otelotvorenja koja nisu prema pronalasku, stavljeno je slovo a iza referentnih brojeva otelotvorenja prema pronalasku na slikama 1 do 15. U primerima otelotvorenja prema pronalasku sa Slika 16 i 17, slovo a je zamenjeno slovima b i c. U primerima otelotvorenja koja nisu prema pronalasku sa slika 18 do 21, slovo a je zamenjeno slovima d do g.

[0056] Sl.16 prikazuje poprečni presek 22b žice 12b formiran upravno na smer prostiranja 72b žice 12b konstrukcije žičane mreže. Žica 12b ima jezgro žice 76b. Žica 12b ima zaštitu od korozije 14b. Žica 12b ima sloj 30b. Zaštita od korozije 14b konstruisana je kao sloj 30b. Sloj 30b konstruisan je kao antikorozioni sloj 16b. Žica 12b napravljena je od čelika velike čvrstoće 74b izuzimajući sloj 30b. Jezgro žice 76b izrađeno je od čelika velike čvrstoće 74b. Antikorozioni sloj 16b kompletno obuhvata jezgro žice 76b u smeru obima. Antikorozioni sloj 16b ima konstantnu debljinu sloja 84b. Antikorozioni sloj 16b konstruisan je kao sloj od cinka i aluminijuma 28b. Sloj od cinka i aluminijuma 28b ima udeo aluminijuma oko 5%. Antikorozioni sloj 16b je kohezivno povezan sa jezgrom žice 76b.

[0057] Sl.17 prikazuje poprečni presek 22c žice 12c formiran upravno na smer prostiranja 72c žice 12c konstrukcije žičane mreže. Žica 12c ima jezgro žice 76c. Žica 12c ima zaštitu od korozije 14c. Žica 12c ima sloj 30c. Zaštita od korozije 14c konstruisana je kao sloj 30c. Sloj 30c konstruisan je kao antikorozioni sloj 16c. Žica 12c napravljena je od čelika velike čvrstoće 74c izuzimajući sloj 30c. Jezgro žice 76c izrađeno je od čelika velike čvrstoće 74c. Antikorozioni sloj 16c kompletno obuhvata jezgro žice 76c u smeru obima. Antikorozioni sloj 16c ima konstantnu debljinu sloja 84c. Antikorozioni sloj 16c konstruisan je kao sloj od cinka i aluminijuma 28c. Sloj od cinka i aluminijuma 28c ima udeo aluminijuma oko 5%.

Sloj od cinka i aluminijuma 28c ima najmanje jedan aditiv različit od aluminijuma odnosno cinka. Aditiv je dizajniran kao magnezijum. Aditiv obuhvata najmanje 0,5% antikorozionog sloja 16c. Antikorozioni sloj 16c je kohezivno povezan sa jezgrom žice 76c.

[0058] Sl.18 prikazuje poprečni presek 22d žice 12d formiran upravno na smer prostiranja 72d žice 12d konstrukcije žičane mreže koja nije prema pronalasku. Žica 12d ima jezgro žice 76d. Žica 12d ima zaštitu od korozije 14d. Zaštita od korozije 14d konstruisana je izjedna sa žicom 12d. Žica 12d izrađena je od čelika velike čvrstoće 74d. Zaštitni sloj 14d izrađen je od čelika velike čvrstoće 74d. Žica 12d konstruisana je od nerđajućeg čelika 218d i/ili čelika otpornog na koroziju 220d. Zaštita od korozije 14d konstruisana je od nerđajućeg čelika 218d i/ili čelika otpornog na koroziju 220d. Jezgro žice 76d izrađeno je od čelika velike čvrstoće 74d.

[0059] Sl.19 prikazuje poprečni presek 22e žice 12e formiran upravno na smer prostiranja 72e žice 12e konstrukcije žičane mreže koja nije prema pronalasku. Žica 12e ima jezgro žice 76e. Žica 12e ima zaštitu od korozije 14e. Žica 12e ima sloj 30e. Zaštita od korozije 14e konstruisana je kao sloj 30e. Sloj 30e konstruisan je kao antikorozioni sloj 16e. Žica 12e napravljena je od čelika velike čvrstoće 74e izuzimajući sloj 30e. Jezgro žice 76e izrađeno je od čelika velike čvrstoće 74e. Antikorozioni sloj 16e kompletno obuhvata jezgro žice 76e u smeru obima. Antikorozioni sloj 16e ima konstantnu debljinu sloja 84e. Antikorozioni sloj 16e je najvećim delom konstruisan kao barem delimično organsko i/ili barem delimično neorgansko jedinjenje ugljenika. Antikorozioni sloj 16e je barem delimično konstruisan kao plastični sloj 222e. Antikorozioni sloj 16e je barem delimično konstruisan od grafenskog sloja 224e. Antikorozioni sloj 16e je kohezivno povezan sa jezgrom žice 76e.

[0060] Sl.20 prikazuje poprečni presek 22f žice 12f formiran upravno na smer prostiranja 72f žice 12f konstrukcije žičane mreže koja nije prema pronalasku. Žica 12f ima jezgro žice 76f. Žica 12f ima zaštitu od korozije 14f. Žica 12f ima više slojeva 30f, 226f. Žica 12f obuhvata dva sloja 30f, 226f, pri čemu je sloj 30f konstruisan kao unutrašnji sloj 228f a drugi sloj 226f kao spoljašnji sloj 230f. Unutrašnji sloj 228f i spoljašnji sloj 230f konstruisani su barem od suštinski različitih materijala za oblaganje. Spoljašnji sloj 230f kompletno obuhvata unutrašnji sloj 228f barem u smeru obima. Zaštita od korozije 14f konstruisana je kao više slojeva 30f, 226f. Slojevi 30f, 226f konstruisan je kao dva antikoroziona sloja 16f. Žica 12f napravljena je od čelika velike čvrstoće 74f izuzimajući slojeve 30f, 226f. Jezgro žice 76f izrađeno je od čelika velike čvrstoće 74f. Antikorozioni slojevi 16f kompletno obuhvataju jezgro žice 76f u smeru obima. Antikorozioni slojevi 16f imaju konstantnu debljinu sloja 84f, 232f. Antikorozioni slojevi 16f mogu da imaju istu i/ili različitu debljinu sloja 84f, 232f. Unutrašnji sloj 228f je kohezivno povezan sa jezgrom žice 76e. Spoljašnji sloj 230f je kohezivno povezan sa unutrašnjim slojem 228f.

[0061] Sl.21 prikazuje žičanu mrežu koja nije prema pronalasku. Žičana mreža 44g konstruisana je kao bezbednosna mreža za obezbeđenje od pada kamenja. Žičana mreža 44g ima konstrukciju žičane mreže. Konstrukcija žičane mreže ima veći broj uzajamno isprepletanih elemenata mreže 10g, koji je veći od broja dva. Elementi mreže 10g izrađeni su od čelika velike čvrstoće 74g. Elementi mreže 10g su konstruisani kao prstenasti samostalno zatvoreni elementi. Žičana mreža 44g konstruisana je kao prstenasta mreža. Elementi mreže 10g su konstruisani kao prstenasti elementi 234g prstenaste mreže 212g.

Claims

Patentni zahtevi

1. Postupak za proizvodnju žičane mreže (44a-c; 44e), u kome se žičana mreža (44a-c; 44e) proizvodi od konstrukcija žičane mreže sa najmanje dva uzajamno isprepletana elementa mreže (10a-c; 10e), pri čemu su elementi mreže (10a-c; 10e) izrađeni od najmanje jedne pojedinačne žice, jednog snopa žica, jedne tanke žice, jednog žičanog užeta i/ili drugog uzdužnog elementa sa najmanje jednom žicom (12a-c; 12e) koja je izuzimajući oblogu kompletno napravljena od čelika velike čvrstoće (74a-c; 74e), sa zateznom čvrstoćom od najmanje 800 N mm<-2>,

pri čemu žica (12a-c; 12e) ima najmanje jedan antikorozioni sloj (16a-c; 16e), pri čemu element mreže (10a-c; 10e) ima oblik spljoštene spirale sa nizom naizmeničnih krakova (62a-c, 64a-c; 62e, 64e) i mesta savijanja (66a-c; 66e),

pri čemu, mesta savijanja (66a-c; 66e) povezuju po dva kraka (62a-c, 64a-c; 62e, 64e) i kraci (62a-c, 64a-c; 62e, 64e) na mestu savijanja (66a-c; 66e) grade ugao savijanja (70a-c; 70e), pri čemu, u najmanje jednom koraku postupka (186a-c; 186e) žica (12ac; 12e) od čelika velike čvrstoće (74a-c; 74e) savija se u spirale (58a-c; 58e), pri čemu, mesto savijanja (66a-c; 66f) je mesto na žici (12a-c; 12f) na kome se smer žice (12a-c; 12f) menja za najmanje 60° u okviru dužine žice koja je manja od pet prečnika žice, i

pri čemu, u najmanje jednom koraku postupka (192a-c; 192e) od spirala (58a-c; 58e) plete se žičana mreža (44a-c; 44e),

naznačen time, što

antikorozioni sloj (16a-c; 16e) zadovoljava zahteve date u standardu DIN EN 10264-2:2012-03 o minimalnoj količini prevlačenja antikorozionim slojem (16a-c; 16e) za žice klase A (12a-c; 12e),

što se pogodnost žice (12a-c; 12e) za proizvodnju žičane mreže (44a-c; 44e) utvrđuje pre proizvodnje gotove žičane mreže (44a-c; 44e), tako što se u najmanje jednom koraku postupka (178a-c; 178e) pogodna žica (12a-c; 12e) za žičanu mrežu (44a-c; 44e) veće otpornosti na koroziju određuje pomoću ispitivanja sa promenom klime na delu žičanog pletiva (18a-c; 18e) koje se sastoji od žice (12a-c; 12e) sa antikorozionim slojem (16a-c; 16e) sa najmanje dva mesta savijanja (66a-c; 66e) i sa najmanje dva uzajamno isprepletana elementa mreže (10a-c; 10e), na takav način da se odabira deo žičanog pletiva (18a-c; 18e) koji na ispitivanju sa promenom klime ima otpornost na koroziju veću od 1680 sati, poželjno veću od 2016 sati, poželjno veću od 2520 sati, poželjno veću od 3024 sata, i posebno poželjno veću od 3528 sati, pri čemu, ispitivanje sa promenom klime je ispitivanje otpornosti na koroziju antikorozionog sloja (16a-c; 16e) prema preporukama specifikacije VDA (Udruženje automobilske industrije, nem. Verein der Automobilindustrie) VDA 233-102, i pri čemu, žica (12a-c; 12e) koja je pokazala dovoljnu otpornost na koroziju na ovom ispitivanju sa promenom klime bira se za proizvodni proces

i naznačen time, što se žica (12a-c; 12e) za formiranje elemenata mreže (10a-c; 10ef) savija sa poluprečnikom savijanja (46a-c; 46e) koji je u svakom radnom koraku veći od 5 mm, i/ili što se žica (12a-c; 12e) za formiranje elemenata mreže (10a-c; 10e) savija brzinom savijanja koja je manja od 360 stepeni/s i što prilikom oblaganja žice (12a-c; 12e) antikorozionim slojem (16a-c; 16e) temperatura oblaganja u svakom radnom koraku ostaje niža od 440 °C.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se toplota koja deluje na žicu (12a-c; 12e) prilikom oblaganja žice (12a-c; 12e) koristi za povećanje čvrstoće, posebno za povećanje zatezne čvrstoće žice (12a-c; 12e).

3. Žičano pletivo (18a-c; 18e) koje se dobija postupkom za proizvodnju žičane mreže (44a-c; 44e) prema zahtevu 1, sa više uzajamno isprepletanih elemenata mreže (10a-c; 10e), koji su izrađeni od najmanje jedne pojedinačne žice, jednog snopa žica, jedne tanke žice, jednog žičanog užeta i/ili drugog uzdužnog elementa sa najmanje jednom žicom (12a-c; 12e) koja je izuzimajući oblogu kompletno napravljena od čelika velike čvrstoće (74a-c; 74e), sa zateznom čvrstoćom od najmanje 800 N mm<-2>,

pri čemu, mesta savijanja (66a-c; 66e) povezuju po dva kraka (62a-c, 64a-c; 62e, 64e) i kraci (62a-c, 64a-c; 62e, 64e) na mestu savijanja (66a-c; 66e) grade ugao savijanja (70a-c; 70e), pri čemu, mesto savijanja (66a-c; 66f) je mesto na žici (12a-c; 12f) na kome se smer žice (12a-c; 12f) menja za najmanje 60° u okviru dužine žice koja je manja od pet prečnika žice,

pri čemu, najmanje deo žičanog pletiva (18a-c; 18e) koje se sastoji od žice (12a-c; 12e) sa antikorozionim slojem (16a-c; 16e) i sa najmanje dva mesta savijanja (66a-c; 66e) i sa najmanje dva uzajamno isprepletana elementa mreže (10a-c; 10e) na testu pomoću ispitivanja sa promenom klime ima otpornost na koroziju veću od 1680 sati, poželjno veću od 2016 sati, poželjno veću od 2520 sati, poželjno veću od 3024 sata, i posebno poželjno veću od 3528 sati, pri čemu, ispitivanje sa promenom klime je ispitivanje otpornosti na koroziju antikorozionog sloja (16a-c; 16e) prema preporukama specifikacije VDA (Udruženje automobilske industrije, nem. Verein der Automobilindustrie) VDA 233-102,

pri čemu, antikorozioni sloj (16a-c; 16e) zadovoljava zahteve date u standardu DIN EN 10264-2:2012-03 o minimalnoj količini premazivanja antikorozionim slojem (16a-c; 16e) za žice klase A (12a-c; 12e).