RS66151B1 - Podloga od veštačke trave i postupak njene proizvodnje - Google Patents

Description

Opis

Pronalazak se odnosi na podlogu od veštačke trave, koja sadrži tkanu podlogu i više vlati veštačke trave povezanih sa njom, naznačena time što tkana podloga sadrži leno tkanje niti osnove i potke, naznačena time što su najmanje neke niti formirane od niti za topljenje. Takva podloga od veštačke trave poznata je iz US 2016/265170 A1.

Konvencionalna podloga od veštačke trave se formira od prilično gustog tkanja, iz kojeg sa jedne strane vire vlati veštačke trave. Ove vlati veštačke trave su pričvršćene za podlogu pomoću taftinga ili tkanja. Strana podloge udaljena od isturenih vlati je generalno stabilizovana slojem lateksa ili druge prevlake. Ovaj dodatni sloj takođe služi za čvrsto fiksiranje vlati veštačke trave u podlogu.

Takva konvencionalna podloga od veštačke trave ima nedostatak što je sa donje strane potpuno zatvorena slojem lateksa ili druge prevlake, što negativno pogađa drenažu veštačkog travnjaka.

Gore identifikovani dokument predmetne oblasti US 2016/265170 A1 opisuje podlogu od veštačke trave sa fleksibilnim osnovnim slojem iz kojeg se protežu dugačke vlati (identifikovane kao primarna prediva) i kraće vlati (sekundarna prediva). Kratke vlati služe za podupiranje dužih vlati, pri čemu imaju bolja svojstva amortizacije. Primarna i sekundarna prediva su taftovana ili pletena na osnovni sloj.

EP 3029 198 A1 opisuje hibridnu travnatu površinu sa osnovnom pločom sa rupama kroz koje mogu viriti koreni trave, i sa grupisanim filamentima koji su povezani sa osnovnom pločom taftingom.

JP 2005015972 A opisuje podlogu od veštačke trave koja se formira spajanjem više filamenata jedan sa drugim u trake i tkanjem podloge od njih, naznačena time što još drugi filamenti formiraju gomilu niti.

Pronalazak sada ima za cilj da obezbedi podlogu od veštačke trave gore opisanog tipa, naznačeno time što se ovaj nedostatak ne pojavljuje, ili se najmanje javlja u manjoj meri. Prema pronalasku, to se kod takve prostirke postiže time što su vlati veštačke trave utkane u tkanu podlogu, pri čemu je samo deo podloge tkan kao leno tkanje, i između dva para leno tkanih niti osnove raspoređen je veći broj konvencionalno tkanih niti osnove. Korišćenjem leno tkanja, koje formira mnogo jaču vezu od konvencionalnog tkanja u tome što su niti osnove u leno tkanju raspoređene uvijene u parovima oko niti potke, i ovde takođe primenom niti za topljenje za dodatno vezivanje, formira se tkana podloga koja ima dovoljnu unutrašnju stabilnost da bi se u principu koristila bez lateksa ili druge prevlake, i naznačeno time što su ko-tkane vlati veštačke trave veoma dobro vezane. Tako se može formirati podloga od veštačke trave koja ima veoma otvorenu strukturu i dobra drenažna svojstva.

Pošto su vlakna veštačke trave utkana u podlogu, na primer kao niti osnove ili potke koje formiraju gomile niti, vlati veštačke trave se mogu formirati lokalnim sečenjem ovih vlakana ili niti gomile. Već je moguće preseći vlakna tokom tkanja, na primer na način opisan u WO 2010/120174. Ovde je moguće predvideti da se vlakna veštačke trave preseku tako da formirane vlati veštačke trave imaju šiljast oblik koji je približan obliku prirodnih vlati trave. A pošto je samo deo podloge tkan kao leno tkanje, dobija se podloga od veštačke trave koja se lako proizvodi. Za stabilnost često je dovoljno lokalno fiksirati konvencionalno tkane zone pomoću zona sa leno tkanjem.

Kada vlati veštačke trave vire iz podloge sa obe strane, dobija se dvostrana podloga od veštačke trave koja se takođe može postaviti vertikalno kako bi funkcionisala na primer kao paravan ili pregrada.

Najmanje neke niti osnove se mogu dalje formirati od niti za topljenje, i/ili najmanje se neke niti potke mogu formirati od niti za topljenje. Kako bi se niti osnove mogle pravilno uvijati oko niti potke tako da se formira leno tkanje, poželjno je da niti osnove i/ili niti potke imaju suštinski okrugli poprečni presek.

Kako bi se kombinovalo dobro vezivanje sa dovoljnom jačinom, poželjno je da svaka nit za topljenje sadrži jezgro niti otporno na temperaturu i topljivu prevlaku koja okružuje jezgro niti. Nit za topljenje se ovde može takoreći zavariti za obližnje niti topljenjem prevlake.

Jezgro niti za ovu svrhu može sadržavati plastiku sa relativno visokom temperaturom topljenja, posebno polipropilen, dok prevlaka može sadržavati plastiku sa relativno niskom temperaturom topljenja, posebno polietilen.

Kako bi se dodatno povećala stabilnost tkanja, najmanje neke niti osnove i/ili potke se mogu formirati od skupljajućih prediva. Skupljanjem prediva nakon tkanja, na primer zagrevanjem, okolne niti su dodatno čvrsto fiksirane.

Najmanje neke niti osnove i/ili potke se mogu dodatno ili umesto njih formirati od spiralnih prediva. Okolne niti se tako mogu dodatno fiksirati tako što će se prediva uvijati nakon tkanja.

Kada su najmanje neke niti osnove i/ili potke biorazgradive, u podlozi od veštačke trave se mogu formirati otvoreni prostori kroz koje može rasti prirodna trava. Tako se može formirati hibridna prostirka od trave.

Najmanje neke vlati veštačke trave se mogu proizvoditi od biorazgradivog materijala. Vlati veštačke trave tako mogu u prvom slučaju da podupiru vlati prirodne trave koje rastu kroz podlogu od veštačke trave. Do trenutka kada ovo podupiranje više nije potrebno, biorazgradive vlati veštačke trave se raspadaju i ostaju samo nerazgradive vlati veštačke trave i prirodna trava, koji zajedno formiraju hibridni travnjak.

Kako bi se povećala stabilnost podloge od veštačke trave može se obezbediti najmanje jedna sekundarna podloga povezana sa tkanom podlogom. Ova sekundarna podloga takođe može biti tkanje.

Najmanje jedna sekundarna podloga se može ovde proizvoditi od materijala prirodnih vlakana, posebno jute ili viskoze. Ovaj materijal od prirodnih vlakana se može raspasti kada se podloga od veštačke trave postavi, pošto je stabilnost tada obezbeđena površinom tla.

Podlozi od veštačke trave se može čak obezbediti mnoštvo sekundarnih podloga, koje su proizvedene od različitih materijala. Spoljašnja sekundarna podloga ovde može služiti uglavnom za zaštitu ostalih slojeva kada se podloga od veštačke trave zagreva kako bi se rastopile niti za topljenje.

Pronalazak se takođe odnosi na postupak za proizvodnju podloge od veštačke trave. Gore citirani dokument US 2016/265170 A1 implicitno otkriva postupak koji sadrži korake tkanja podloge i povezivanja više vlati veštačke trave na nju, naznačen time što je najmanje deo podloge tkan preplitanjem više niti osnove i potke pomoću leno tkanja, i naznačen time što se najmanje neke isprepletene niti formiraju od niti za topljenje.

Postupak se prema pronalasku razlikuje od ovog poznatog postupka po tome što su vlati veštačke trave utkane u tkanu podlogu, i po tome što je samo deo podloge tkan kao leno tkanje.

Poželjno primenjene varijante postupka prema pronalasku su opisane u zavisnim patentnim zahtevima 10 do 15.

Pronalazak će sada biti razjašnjen na osnovu više otelotvorenja, naznačen time što se sačinjava referenca na prateće crteže, u kojima:

Sl. 1 je pogled iz perspektive na podlogu od veštačke trave prema prvom otelotvorenju pronalaska na površini tla, naznačen time što su neke vlati veštačke trave izostavljene,

Sl. 2 je šematski pogled odozgo na leno tkanje primenjeno na podlogu podloge od veštačke trave prema pronalasku,

Sl. 3 je poprečni presek kroz nit za topljenje za primenu u podlozi od veštačke trave prema pronalasku,

Sl. 4A i 4B su, respektivno, pogled sa strane i poprečni presek kroz nit potke otelotvorene kao nit za topljenje i dve niti osnove leno tkanja pre i posle topljenja niti za topljenje,

Sl. 5A i 5B su šematski pogledi iz perspektive koji pokazuju vezu između niti potke i dve niti osnove otelotvorene kao skupljajuća prediva leno tkanja, pre i posle zagrevanja skupljajućih prediva,

Sl. 6 je šematski pogled iz perspektive na niti potke i dve niti osnove uvijene oko njih leno tkanjem, naznačen time što je više niti otelotvoreno kao spiralna prediva,

Sl. 7 je dijagram toka sa najvažnijim koracima postupka prema pronalasku, i

Sl. 8 je šematski pogled odozdo na podlogu podloge od veštačke trave prema drugom otelotvorenju pronalaska.

Podloga od veštačke trave 1 (Sl.1) sadrži tkanu podlogu 2 i više vlati veštačke trave 3 povezanih sa njom i koje vire iz podloge 2 na jednoj strani – strani koja formira gornju stranu T pri korišćenju. Podloga 2 je tkana od niti ili prediva koji se, kao i vlati veštačke trave 3, mogu proizvesti od plastike. Kako bi se formirala veoma stabilna podloga 2 bez potrebe za korišćenjem u ovu svrhu prevlaka ili sloja lateksa, najmanje deo tkanja podloge 2 je prema pronalasku leno tkanje. U takvom leno tkanju niti osnove 7a, 7b su raspoređene uvijene u parovima oko niti potke 8 (Sl. 2). Zbog ovog parnog uvijanja niti osnove 7a, 7b, niti potke 8 su čvrsto stegnute između njih, pri čemu se sprečava klizanje niti jedne u odnosu na drugu i postiže se čvršća veza u tkanju nego što je to moguće konvencionalnim tehnikama tkanja.

Kako bi se podloga 2 dalje stabilizovala, niti osnove 7a, 7b i/ili niti potke 8 su u svakom slučaju delimično formirane od niti za topljenje. Topljenjem ovih niti nakon tkanja tkanje je zapravo „zavareno“, pri čemu se dodatno jača. Pošto je tkanje podloge 2 tako unutrašnje stabilno i može se koristiti bez prevlaka ili stabilizacionog sloja lateksa, podloga 2 je lakša za rukovanje od konvencionalne podloge sa prevlakom, dok će eventualna podloga od veštačke trave pored toga imati otvorenu strukturu zbog odsustva prevlake ili sloja lateksa, pa je tako na primer propusna za vazduh i vodu.

Svaka nit za topljenje se može formirati od jezgra niti 9 otpornog na temperaturu i topljive prevlake 10 koja obuhvata jezgro niti 9 (Sl. 3). Ova topljiva prevlaka 10 obezbeđuje vezivanje, dok se jezgro niti 9 neće rastopiti i tako garantuje jačinu i stabilnost tkanja. Plastika sa relativno visokom temperaturom topljenja, kao što je polipropilen, je na primer pogodna kao materijal za jezgro niti 9. Za prevlaku 10 se može izabrati plastika sa relativno niskom temperaturom topljenja, kao što je na primer polietilen. Razlika u temperaturi topljenja između jezgra niti 9 i prevlake 10 inače ne mora biti izuzetno velika, sve dok je dovoljna da se osigura da mehanička svojstva jezgra niti 9 ne budu pogođena, ili jedva budu pogođena, kada se podloga 2 zagreje do tog stepena da se prevlaka 10 niti za topljenje topi. Kao što se može videti, nit za topljenje ovde ima okrugli poprečni presek, pri čemu je leno tkanje pojednostavljeno. U slučaju drugih poprečnih preseka, posebno ravnih poprečnih preseka, uvijanje niti osnove 7a, 7b oko niti potke 8 rezultira deformacijom, pri čemu se dobija nepravilno tkanje.

U svrhu zagrevanja niti za topljenje se može koristiti bilo koja željena tehnika zagrevanja, kao što je na primer zagrevanje zračenjem sa infracrvenim zračenjem. Takođe je moguće predvideti vođenje tkanja duž zagrejanog valjka i tako zagrevati niti za topljenje. U tom slučaju može biti korisno zaštititi podlogu 2 na strani okrenutoj prema zagrejanom valjku dodatnom podlogom koja je proizvedena od netopljivog materijala, na primer materijala od prirodnih vlakana ili biorazgradivog materijala.

Kao što se može videti upoređivanjem Sl.4A i Sl.4B, kada je nit potke 8 otelotvorena kao nit za topljenje, niti osnove 7a, 7b će blago potonuti u prevlaku 10 niti potke 8 i čvrsto zatvoriti jezgro niti 9, kada se prevlaka 10 niti potke 8 topi. Materijal topljive prevlake 10 će ovde teći oko niti osnove 7a, 7b tako da postanu u potpunosti ili delimično ugrađene u njega. Kada se temperatura ponovo smanji i topljiva prevlaka 10' ponovo očvrsne, stvara se veoma jaka zavarena veza (prikazana isprekidanim linijama) između niti potke 8 i niti osnove 7a, 7b.

Iako je nit potke 8 u ovom primeru otelotvorena kao nit za topljenje, naravno, podjednako je moguće predvideti, dodatno ili umesto niti potke 8, jednu od niti osnove 7a, 7b ili čak obe niti osnove 7a, 7b otelotvorene kao nit za topljenje.

Dodatno ili umesto toga moguće je postići posebno čvrstu vezu između niti osnove i potke 7, 8 kada se neke ovih niti formiraju od skupljajućih prediva. Kada se niti osnove 7a, 7b na primer formiraju od skupljajućih prediva, one se u prvom slučaju mogu isprepleti uvijanjem sa nitima potke 8 kako bi se tako formiralo leno tkanje (Sl.5A), nakon čega se niti osnove 7a, 7b mogu skupiti zagrevanjem i tako se još čvršće zavlače oko niti potke 8 (Sl.5B). Kada se niti potke 8 ovde ponovo otelotvore kao niti za topljenje, formira se još jača veza.

Drugi način postizanja dodatnog ojačanja leno tkanja je prikazan na Sl.6, gde su nit potke 8 i niti osnove 7a, 7b otelotvorene kao spiralna prediva. Zbog spiralne forme niti osnove i/ili potke 7, 8 one se još čvršće zahvataju jedna u drugu nego što je to slučaj sa glatkim predivima, pošto se spiralna prediva takoreći zakače jedno za drugo. Ovo još više sprečava klizanje niti jedna u odnosu na drugu.

Podloga 2, koja je formirana kao leno tkanje i niti osnove i/ili potke 7, 8 koje su otelotvorene kao niti za topljenje, se mogu primeniti u svrhu formiranja podloge od veštačke trave 1. Vlati veštačke trave 3 su u ovu svrhu utkane u podlogu 2. Neke niti osnove ili potke 7, 8 izvode se iz glavne ravni tkanja podloge 2 u petlje kako bi se tamo formirale vlati veštačke trave 3. Petlje se opciono mogu preseći tako da svaka petlja formira dve pojedinačne vlati veštačke trave 3. Ovo sečenje se već može obaviti tokom tkanja, kao što je opisano u WO 2010/120174. Pošto kombinacija leno tkanja i korišćenja niti za topljenje rezultira veoma stabilnom podlogom 2 sa ko-tkanim vlatima veštačke trave 3, može se izabrati relativno velika širina mreže tkanja. Tako se formira relativno otvorena struktura koja je veoma dobro propusna za vodu i tako rezultira veštačkim travnjakom sa dobrim drenažnim svojstvima. Konstrukcija je takođe propusna za vazduh i stoga je pogodna za ventilaciju i/ili zagrevanje veštačkog travnjaka.

Može biti korisno napraviti leno tkanje podloge 2 na osnovu skupljajućih prediva, pošto su vlati veštačke trave 3 na taj način veoma čvrsto zatvorene ili stegnute. U tom slučaju može biti dalje korisno primeniti sekundarnu podlogu 4 (Sl.1) kako bi se sprečila deformacija primarne podloge 2 kada se skupljajuća prediva skupe. Sekundarna podloga 4 može osigurati da primarna podloga 2 ostane ravna. Sekundarna podloga 4 se može proizvoditi od materijala prirodnih vlakana, kao što je juta ili viskoza. Kao što je navedeno, može se dodatno obezbediti i dodatna sekundarna podloga (koja ovde nije prikazana), koja služi uglavnom za zaštitu primarne podloge 2 i sekundarne podloge 4 od pregrevanja tokom zagrevanja niti za topljenje. Ova dodatna podloga se može proizvesti od biorazgradivog materijala tako da se na kraju raspadne kada se podloga od veštačke trave 1 postavi na površinu tla 5. Sekundarna podloga 4 i/ili dodatna podloga mogu dalje da služe za podupiranje i fiksiranje sloja punila (razmotreno u nastavku) kada je veštačka trava 11 postavljena na osnovu podloge od veštačke trave 1.

Pošto podloga od veštačke trave 1 već ima dovoljnu jačinu i stabilnost čak i bez prevlake, sloja lateksa ili sekundarne podloge, takođe je pogodna za vertikalno kačenje, na primer kako bi se formirao paravan ili pregrada. U tom slučaju se gomile niti mogu izvući iz glavne ravni tkanja i preseći sa obe strane, tako da se sa obe strane podloge 2 formiraju isturene vlati veštačke trave 3. Tako se zapravo formira dvostrana podloga od veštačke trave 1.

Kao što se može videti na Sl. 8, nije neophodno da se cela podloga 2 otelotvori kao leno tkanje, ali je moguće da bude dovoljno sa nekoliko zona 12 formiranih leno tkanjem, pri čemu su zone 13 sa konvencionalnim tkanjem fiksirane i stabilizovane. U prikazanom primeru podloga je formirana od traka 13 konvencionalnog tkanja, koje su obostrano završene pomoću jednog ili više parova niti osnove 7a, 7b koje su isprepletene uvijanjem niti potke 8 u svrhu formiranja lokalnog leno tkanja 12. Ova lokalna leno tkanja 12 drže niti osnove konvencionalnog tkanja 13 raspoređene između njih. Inače takođe formirane između tkanih traka 12, 13 su u ovom primeru trake 14, gde niti osnove i niti potke 8 leže labavo. Tako se stvara veoma otvorena podloga 2.

Različiti koraci postupka za proizvodnju podloge od veštačke trave prema pronalasku su prikazani na Sl.7. Postupak počinje obezbeđivanjem niti osnove 7 (korak 100) i niti potke 8 (korak 101). Niti osnove (7) i/ili niti potke 8, ili najmanje neke od ovih niti, mogu ovde biti otelotvorene kao niti za topljenje. Niti osnove i potke 7, 8 ili neke od ovih niti mogu takođe biti otelotvorene kao skupljajuća prediva i/ili spiralna prediva.

U sledećem koraku 102, niti osnove i potke 7, 8 su isprepletene korišćenjem tehnike lenog tkanja, naznačeno time što su niti osnove 7 isprepletene. U koraku 103 vlati veštačke trave 3 se mogu zatim povezati sa tkanom podlogom 2. Pošto su vlati veštačke trave 3 ovde povezane sa podlogom 2 tkanjem, koraci 102 i 103 se u stvari poklapaju, kao što je šematski prikazano tačkastim blokom 102a.

Nakon što su vlati veštačke trave 3 utkane u podlogu 2, sekundarna podloga 4 može opciono da se poveže sa podlogom od leno tkanja 2 (korak 104). Ovaj korak je opcioni i može se preskočiti. Sekundarna podloga 4 se može zalepiti na primarnu podlogu 2, ali je takođe moguće predvideti da ove podloge 2, 4 budu povezane jedna za drugu na primer duplim tkanjem ili bilo kojom drugom tehnikom povezivanja. Pored sekundarne podloge 4 koja bi se, kako je navedeno, mogla proizvoditi od materijala prirodnih vlakana, moguće je ugraditi još jednu dodatnu podlogu, na primer podlogu koja funkcioniše kao zaštitni sloj tokom zagrevanja i koja se može proizvesti od biorazgradivog materijala. Ova podloga se takođe može povezati sa drugim podlogama na različite načine.

U sledećem koraku 105, podloga od veštačke trave 1 formirana u prethodnim koracima se fiksira zagrevanjem. Niti za topljenje će se ovde delimično istopiti, pri čemu se formiraju zavarene veze sa okolnim nitima, uključujući i gomile niti koje formiraju vlati veštačke trave 3. Zagrevanje se može odvijati zračenjem, na primer infracrvenim zračenjem, ili vođenjem podloge od veštačke trave 1 preko zagrejanog valjka. Dodatna podloga je posebno važna u ovom poslednjem slučaju.

Konačno, podloga od veštačke trave 1 se namotava na rolnu (korak 106) i spremna je za transport do lokacije na kojoj se mora postaviti veštačka trava 11.

Veštačka trava 11 formiran korišćenjem gore opisane podloge od veštačke trave 1 sadrži na uobičajen način površinu tla 5 na koju se postavlja podloga 2 (u prikazanom primeru sa sekundarnom podlogom 4 ispod). Vlati veštačke trave 3 vire iznad podloge 2 na gornjoj strani T. Prostor između vlati veštačke trave 3 se tada može popuniti materijalom za punjenje ili „ispunom“ 6, čime se s jedne strane osigurava da vlati veštačke trave budu poduprte i pored toga služi za elastičnost i prigušenje. Gumene granule, pluto i drugi materijali, generalno u kombinaciji sa peskom, pogodni su kao materijal za punjenje 6. Kada se podloga 2 i/ili vlati veštačke trave 3 proizvode delimično od biorazgradivog materijala, i podloga od veštačke trave 1 je namenjena da formira hibridni travnjak, površina tla 5 može biti zasejana semenom trave (koje ovde nije prikazano) pre postavljanja podloge od veštačke trave 1. Takođe je moguće predvideti da se seme trave zaseje u sloj materijala za punjenje 6 kada ovaj sloj punila 6 sadrži prirodni materijal u kome trava može rasti.

1

Pronalazak tako obezbeđuje podlogu od veštačke trave koja je lakša i jeftinija od postojećih podloga od veštačke trave, i lakša je za rukovanje. Podloga od veštačke trave prema pronalasku dalje ima znatno poboljšana mehanička svojstva, dok pored toga omogućava bolju drenažu i ventilaciju od postojećih podloga od veštačke trave.

Iako je pronalazak gore opisan sa referencom na više otelotvorenja, biće očigledno da nije ograničen na njih, već da može varirati na mnogo načina. Tako, na primer, niti osnove i potke 7, 8 mogu imati druge forme poprečnog preseka nego što je ovde prikazano. Takođe je moguće primeniti materijale koji nisu ovde navedeni, kako za sintetička, tako i za prirodna vlakna. Obim pronalaska je stoga definisan isključivo sledećim patentnim zahtevima.

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Podloga od veštačke trave (1), koja sadrži tkanu podlogu (2) i više vlati veštačke trave (3) povezanih sa njom, naznačena time što tkana podloga (2) sadrži leno tkanje niti osnove i potke (7, 8) naznačeno tima što su najmanje neke niti (7, 8) formirane od niti za topljenje, karakterisana time što:

su vlati veštačke trave (3) utkane u tkanu podlogu (2),

je samo deo podloge (2) tkan kao leno tkanje, i

je više konvencionalno tkanih niti osnove (7a, 7b) raspoređeno između dva para leno tkanih niti osnove (7a, 7b).

2. Podloga od veštačke trave (1) prema patentnom zahtevu 1, karakterisana time što vlati veštačke trave (3) vire iz podloge (2) sa obe strane.

3. Podloga od veštačke trave (1) prema patentnom zahtevu 1 ili 2, karakterisana time što:

su najmanje neke niti osnove (7a, 7b) formirane od niti za topljenje; i/ili

su najmanje neke niti potke (8) formirane od niti za topljenje.

4. Podloga od veštačke trave (1) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, karakterisana time što:

svaka nit za topljenje sadrži jezgro niti otporno na temperaturu (9) i topljivu prevlaku (10) koja okružuje jezgro niti (9)

5. Podloga od veštačke trave (1) prema patentnom zahtevu 4, karakterisana time što:

jezgro niti (9) sadrži plastiku sa relativno visokom temperaturom topljenja, posebno polipropilen; i/ili

prevlaka (10) sadrži plastiku sa relativno niskom temperaturom topljenja, posebno polietilen.

6. Podloga od veštačke trave (1) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, karakterisana time što:

su najmanje neke niti osnove i/ili potke (7, 8) formirane od skupljajućih prediva; i/ili

su najmanje neke niti osnove i/ili potke (7, 8) formirane od spiralnih prediva.

7. Podloga od veštačke trave (1) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, karakterisana time što:

su najmanje neke niti osnove i/ili potke (8) biorazgradive; i/ili

su najmanje neke vlati veštačke trave (3) proizvedene od biorazgradivog materijala.

8. Podloga od veštačke trave (1) prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, karakterisana time što:

je najmanje jedna sekundarna podloga (4) povezana sa tkanom podlogom (2); i opciono

je najmanje jedna sekundarna podloga (4) proizvedena od materijala prirodnih vlakana, posebno jute ili viskoze; i/ili

podloga od veštačke trave (1) sadrži mnoštvo sekundarnih podloga (4), koje su proizvedene od različitih materijala.

9. Postupak za proizvodnju podloge od veštačke trave (1) tkanjem podloge (2) i povezivanjem više vlati veštačke trave (3), naznačena time što je najmanje deo podloge (2) tkan preplitanjem više niti osnove i potke (7, 8) pomoću leno tkanja, i naznačena time što se najmanje neke isprepletene niti (7, 8) formiraju od niti za topljenje, karakterisana time što su vlati veštačke trave (3) utkane u tkanu podlogu (2), i time što je između dva para leno tkanih niti osnove (7a, 7b) više niti osnove (7a, 7b) isprepleteno na konvencionalni način sa nitima potke (8).

1

10. Postupak prema patentnom zahtevu 9, karakterisan time što:

su vlakna veštačke trave utkana u podlogu (2) i lokalno sečena kako bi se formirale vlati veštačke trave (3); i/ili

su vlati veštačke trave (3) utkane u podlogu (2) tako da iz nje vire sa obe strane.

11. Postupak prema patentnom zahtevu 9 ili 10, karakterisan time što:

su niti za topljenje isprepletene kao niti osnove (7a, 7b) sa nitima potke (8) leno tkanjem; i/ili

su niti osnove (7a, 7b) isprepletene sa nitima potke (8) otelotvorenim kao nitima za topljenje leno tkanjem.

12. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 9 do 11, karakterisan time što:

su skupljajuća prediva isprepletena sa nitima osnove i/ili potke (8) leno tkanjem; i/ili

su spiralna prediva isprepletena sa nitima osnove i/ili potke (8) leno tkanjem.

13. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 9 do 12, karakterisan time što su najmanje neke vlati veštačke trave (3) proizvedene od biorazgradivog materijala.

14. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 9 do 13, karakterisan time što je najmanje jedna sekundarna podloga (4) povezana sa tkanom podlogom (2).

15. Postupak prema patentnom zahtevu 14, karakterisan time što:

je najmanje jedna sekundarna podloga (4) proizvedena od materijala prirodnih vlakana, posebno jute ili viskoze; i/ili

je mnoštvo sekundarnih podloga (4) povezano sa tkanom podlogom (2), naznačeno time što su sekundarne podloge (4) proizvedene od različitih materijala.

1