RS114104A

RS114104A - 2'i 3'-nukleozidni prolekovi za lečenje flaviviridae infekcija

Info

Publication number: RS114104A
Application number: YUP-1141/04A
Authority: RS
Inventors: Jean-Pierre Sommadossi; Paolo La Colla; Richard Storer; Gilles Gosselin
Original assignee: Idenix (Cayman) Limited,; Centre National De La Recherche Scientifique,; Universita Degli Studi Di Cagliari,
Priority date: 2002-06-28
Filing date: 2003-06-27
Publication date: 2007-02-05
Also published as: AP2005003211A0; PL374792A1; WO2004003000A2; MXPA04012779A; EP1525209A2; MA27329A1; JP2005537242A; IL165891A0; CA2490200C; AU2003263412A1; EP1525209B1; JP5087211B2; WO2004003000A3; CA2490200A1; NO20050466L; KR20050055630A

Abstract

Opisani su 2' i 3' prolekovi 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih ß-D or ß-L nukleozida, njihove farmaceutski prihvatljive soli i derivati, koji se koriste u prevenciji i lečenju Flaviridae infekcija i drugih srodnih stanja Ovi modifikovani nukleozidi imaju odlične rezultate protiv flavivirusa i pestivirusa, uključujući hepatitis C virus i viruse koji se uglavnom repliciraju pomoću RNK zavisne RNK reverzne transkriptaze. Jedinjenja, kompozicije, postupci i upotreba, su namenjeni za lečenje Flaviridae infekcije, uključujući HCV infekciju, administracijom efektivnih količina prolekova sadašnjeg pronalaska, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli ili derivata. Ovi lekovi se mogu davati i u kombinaciji ili alteraciji (naizmenicno) sa drugim antim virusnim sredstvima, u cilju prevencije ili lečenja Flaviridae infekcija i drugih srodnih stanja.

Description

2' i 3'-NUKLEOZID PROLEKOVI ZALEČENJE

FLAVIRIDAE INFEKCIJA

Unakrsne reference sa srodnim aplikacijama Ova aplikacija zahteva pravo prioriteta prema U.S. Provisional application No. 60/392,351, zavedenoj 28. juna 2002.; U.S. Provisional application No. 60/466,194, zavedenoj 28. aprila 2003.; i U.S. Provisional application No. 60/470,949, zavedenoj 14. maja 2003., otkrićima koja su upotrebljena u ovom tekstu kao reference.

Oblast pronalaska

Ovaj pronalazak je u području farmaceutske hernije, i konkretno se odnosi na 2' i/ili 3' prolek l',2',3' ili 4'-razgranatih nukleozida za lečenjeFlaviridaeinfekcije, kao što je hepatitis C virusna infekcija.

Isto rij at pronalaska

Flaviridae virusi

Familija Flaviridae virusa uključuje najmanje tri različita roda:pestivirusi,koji prouzrokuju oboljenja goveda isvinja; flavivirusi,koji primarno prouzrokuju oboljenja kao što su denga groznica i žuta groznica; ihepatovirusi,čiji je jedini član HCV. Flavivirus vrsta ima više od 68 članova podeljenih u grupe na osnovu serološke srodnosti (Calisher i dr.,J Gen. Vir61,1993, 70, 37-43). Klinički simptomi variraju i mogu biti u vidu groznice, encefalitisa i hemoragične groznice( Fields Virology,Editors: Fields, B. N., Knipe, D.M., i Howley, P. M., Lippincott-Raven Publishers, Philadelphia, PA, 1996, Chapter 31, 931-959). Flavivirusi od opšteg interesa koji su povezani sa oboljenjima ljudi su virusi denga hemoragične groznice (DHF), virus žute groznice, virus šok sindroma i japanskog encefalitisa (Halstead, S. B.,Rev. Infect.Dis., 1984, 6, 251-264; Halstead, S. B.,Science,239:476-481, 1988; Monath, T. P.,New Eng. J. Med,1988, 319, 641-643). Pestivirus rod uključuje goveđi dijareja virus (BVDV), klasičan virus svinjske groznice (CSFV, takođe nazvan svinjski kolera virus) i virus graničnog oboljenja ovaca (Moennig, V. i dr.Adv. Vir. Res.1992, 41, 53-98). Pestivirus infekcije domaće stoke (goveda, svinje i ovce) prouzrokuju značajne ekonomske gubitke širom sveta. BVDV izaziva oboljenja mukoze kod goveda, i od velike je ekonomske važnosti u stočarstvu (Mevers, G. and Thiel, H.-J.,Advances in Virus Research,1996, 47, 53-118; Moennig V., i dr, Adv. Vir.Res. 1992,41, 53-98). Humani pestivirusi nisu tako opsežno opisani kao životinjski. Međutim, serološka ispitivanja pokazuju veliku izloženost ljudi pestivirusima.

Pestivirusi i hepatovirusisu srodne grupe virusa unutar familije Flaviridae. Drugi srodni virusi ove familije su GB virus A, GB virusu A slični agensi, GB virus B i GB virus C (takođe nazvan hepatitis G virus, HGV). Grupa hepatovirusa (hepatitis C virus, HCV) se sastoji od brojnih srodnih, ali genotipski različitih virusa kojima se mogu inficirati ljudi. Postoji oko 6 genotipova i više od 50 podtipova. Zbog sličnosti između pestivirusa i hepatovirusa, i male sposobnosti hepatovirusa da efikasno rastu u ćelijskoj kulturi, goveđi dijareja virus (BVDV) se često koristi kao zamena u proučavanjima HCV virusa. Genetska organizacija pestivirusa i hepacivirusa je vrlo slična. Ovi virusi sa pozitivno zavijenom RNK imaju jedan veliki otvoreni riding okvir koji kodira sve virusne proteine potrebne za replikaciju virusa. Ovi proteini se javljaju kao poliproteini koji se istovremeno ili posle translacije obradjuju i ćelijski i virusno kodiranim proteinazama da bi nastali zreli virusni proteini. Virusni proteini odgovorni za replikaciju virusnog genoma RNK su locirani u blizini karboksi kraja. Dve trećine ORF-a su označeni kao nestrukturni proteini NS. Genetska organizacija i poliprotein koji nastaje iz dela ORF-a označenog kao nestrukturni proteini su vrlo slični kod pestivirusa i hepacivirusa. I za pesti- i za hepaciviruse, zreli nestrukturni proteini, od amino kraja regiona koji kodira nestrukturne proteine do karboksi kraja ORF-a, se sastoje od p7, NS2, NS3, NS4A, NS4B, NS5A, and NS5B.

NS proteini pestivirusa i hepacivirusa dele niz područja koja su karakteristična za specifične funkcije proteina. Na primer, NS3 proteini virusa u obe grupe imaju nizove amino kiselina sa motivima karakterističnim za serin proteinaze i helikaze (Gorbalenva i dr.

(1988)Nature333:22; Bazan and Fletterick (1989) Virology 171:637-639; Gorbalenva i dr. (1989)Nucleic Acid Res.17.3889-3897). Slično, NS5B proteini pestivirusa i hepatovirusa imaju motive karakteristične za RNK-usmerene RNK polimeraze (Koonin, E.V. and Dolja, V.V. (1993) Crit. Rev. Biochem. Molec. Biol. 28:375-430). Uloge i funkcije NS proteina pestivirusa i hepatovirusa u životnom ciklusu virusa su slične. U oba slučaja, NS3 serin proteinaza je odgovorna za sve proteolitičke procese poliproteinskih prekursora ipod njihove pozicije u ORF (Wiskerchen and Collett (1991) Virology 184:341-350; Bartenschlager i dr. (1993) J. Virol. 67:3835-3844; Eckart i dr.

(1993)Biochem. Biophys. Res. Comm.192:399406; Grakoui i dr. (1993) J. Virol. 67:2832-2843; Grakoui i dr. (1993)Proc. Natl. AcadSci. USA 90:10583-10587; Hijikata i dr. (1993) J.Virol.67:4665-4675; Tome i dr. (1993) J. Virol. 67:4017-4026). NS4A protein, u oba slučaja, igra ulogu kofaktora sa NS3 serin proteazom (Bartenschlager i dr.

(1994) J. Virol. 68:5045-5055; Failla i dr. (1994) J. Virol. 68: 3753-3760; Lin i dr. (1994) 68:8147-8157; Xu i dr. (1997) J. Virol. 71:53125322). NS3 protein oba virusa takođe funkcioniše kao helikaza (Kim i dr. (1995)Biochem. Biophys. Res. Comm.215: 160-166; Jin and Peterson (1995)Arch. Biochem. Biophys.,323:47-53; Warrener and Collett (1995) J. Virol. 69:1720-1726). Na kraju, NS5B proteini pestivirusa i hepatovirusa imaju predodređenu RNK-usmerenu RNK polimeraza aktivnost (Behrens i dr.(1996)EMBOJ. 15:12-22; Lchmanni dr.(] 997) J. Virol. 71:8416-8428; Yuan i dr.(1997)Biochem. Biophys. Res. Comm.232:231-235; Hagedom, PCT WO 97/12033; Zhong i dr.(1998) J. Virol. 72.9365-9369).

Hepatitis C virus

Hepatitis C virus (HCV) je vodeći uzrok hroničnog oboljrnja jetre u ćelom svetu. (Boyer, N.i dr.J.Hepatol.32:98-112, 2000). HCV prouzrikuje sporo razvijajuću virusnu infekciju i glavni je uzrok ciroze i hepatocelularnog karcinoma (Di Besceglie, A. M. and Bacon, B. R.,Scientific American,Oct.: 80-85, (1999); Boyer, N./ dr.J.Hepatol.32:98-112, 2000). Procenjeno je daje oko 170 miliona ljuda širom sveta inficirano HCV-om.

(Boyer, N.i dr.J.Hepatol.32:98-112, 2000). Ciroza koja je izazvana hroničnom hepatitis C infekcijom odnosi godišnje 8 000- 12 000 života u Sjedinjenim Američkim Državama, a HCV infekcija je vodeća indikacija za transplantaciju jetre.

Poznato je da HCV izaziva najmanje 80% posttranfuzionih hepatitisa i znatan procenat sporadičnih akutnih hepatitisa. Preliminarni dokazi pokazuju da je HCV u mnogim slučajevima uzrok "idiopatskog" hroničnog hepatitisa, "kriptogene" ciroze i, verovatno, hepatocelularnog karcinoma koji nije nastao zbog drugih virusa hepatitisa, kao što je hepatitis B virus (HBV). Izgleda da mali broj zdravih ljudi može biti hronični prenosilac HCV-a, zavisno od geografskih i drugih epidemioloških faktora. Broj može biti znatno veći nego kod HBV-a, mada su informacije još uvek preliminarne; nejasno je koliko ovih osoba imaju subkliničko hronično oboljenje jetre (The Merck Manual, ch. 69, p. 901, 16th ed.,(1992)).

HCV je virus sa omotačem koji ima pozitivno zavijenu, jednostruku RNK od otprilike 9.4kb. Virusni genom se sastoji od 5' netransletovane zone (UTR), dugačkog otvorenog riding okvira kodiranog poliproteinskog prekursora od otprilike 3011 amino kiselina, i kratkog 3'UTR. 5'UTR je najčuvani]i deo HCV genoma i važan je za počinjanje i kontrolu poliproteinske translacije.Translacija HCV genoma je inicirana cap-nezavisnim mehanizmom, poznatim kao ulazak unutrašnjeg ribozoma. Ovaj mehanizam uključuje vezivanje ribozoma na na RNK sekvencu poznatu kao deo za ulazak unutrašnjeg ribozoma (IRES). RNK pseudočvor je od nedavno određen kao osnovni strukturni element HCV IRES. Virusni strukturni protein se sastoji od nukleokapsid proteinskog jedra (C) i dva glikoproteina sa omotačem, El i E2. HCV takođe kodira dve proteinaze, cink-zavisnu metaloproteinazu kodiranu NS2-NS3 regionom i serin proteinazu kodiranu NS3 regionom. Ove proteinaze su potrebne za cepanje specifičnih regiona prekursorskih poliproteina u zrelim peptidima. Karboksilni deo nestrukturnog proteina 5, NS5B, sadrži RNK zavisnu RNK polimerazu. Funkcija preostalih nestrukturnih proteina, NS4A i NS4B i dela NS5A (amino terminalni deo nestrukturnog proteina 5) ostaje nepoznata.

Središte tekućih antivirusnih ispitivanja je usmereno na razvoj poboljšanih postupaka lečenja hroničnih HCV infekcija kod ljudi (Di Besceglie, A. M. i Bacon, B. R.,Scientific American,Oct.: 80-85, (1999)).

Lečenje HCV infekcije interferonom

Interferoni (IFNs) su bili komercijalno dostupni za lečenje hroničnog hepatitisa skoro deceniju. IFNs su glikoproteini koje proizvode imune ćelije kao odgovor na virusnu infekciju. Oni inhibiraju replikaciju brojnih virusa, uključujući HCV, i kad se koriste u mono tretmanu hepatitisa C, IFN mogu u nekim slučajevima smanjiti serumski HCV-RNK do nemerljivih vrednosti. Uz to, IFN može normalizovati serumski nivo amino tranferaze. Na žalost, efekat IFN je privremen, a trajan efekat se javlja samo kod 8%-9% pacijenata sa hroničnom infekcijom HCV-om (Gary L. Daviš.Gastroenterology118:5104-5114, 2000). Većina pacijenata teško toleriše lečenje interferonom, što prouzrokuje ozbiljne simptome slične gripu, gubitak težine i nedostatak energije i izdržljivosti.

Mnogi pacijenti otkrivaju lečenje Flavirida, uključujući HCV, terapijom baziranom na interferonu. Na primer, U.S. Patent No. 5,980,884 to Blatt/ dr.otkriva postupke za retretman pacijenata inficiranih HCV-om, koristeći konsenzus interferon. U.S.Patent No. 5,942,223 to Bazeri dr.otkriva anti-HCV terapiju pomoću ovčijeg ili goveđeg interferona-tau. U.S. Patent No. 5,928,636 to Alber/dr.otkriva kombinovanu terapiju interferona-12 i interferona alfa za lečenje infektivnih bolesti, uključujući HCV. U.S. Patent No. 5,849,696 to Chretien /dr.otkriva upotrebu timozina, samog ili ukombinaciji sa interferonom, za lečenje HCV-a. U.S. Patent No. 5,830,455 toValtuenai dr.otkriva kombinovanu HCV terapiju interferonom i čistačima slobodnih radikala. U.S. Patent No. 5,738,845 to Imakavva otkriva upotrebu humanog interferon tau proteina za lečenje HCV-a. Drugi tretmani za HCV, bazirani na inteferonu su otkriveni u U.S. Patent No. 5,676,942 to Testa /dr.,U.S. Patent No. 5,372,808 toBlatti dr.,and U.S. Patent No. 5,849,696. Mnogi pacijenti takođe otkrivaju polietilen glikol modifikovane oblike interferona, kao što su U.S. Patent Nos. 5,747,646, 5,792,834 i 5,834,594 to Hoffmann-La Roche Ine; PCT Publication No. WO 99/32139 i WO 99/32140 to Enzon; WO 95/13090 i US Patent Nos. 5,738,846 i 5,711,944 to Schering; i U.S. Patent No. 5,908,621 to Gluei dr..

Interferon alfa-2a i interferon alfa-2b su trenutno odobreni kao monoterapija za lečenje HCV-a. ROFERON<®->A (Roche) je rekombinantni oblik interferona alfa-2a. PEGASYS<®>

(Roche) je polietilen glikol modifikovan (pegilovan) oblik interferona alfa-2a. INTRON<®>

(Schering Corporation) je rekombinantni oblik interferona alfa-2b, i PEG- INTRON<®>

(Schering Corporation) je pegilovani oblik interferona alfa-2b.

Ostali oblici interferona alfa, kao i interferona beta, gama, tau i omega su trenutno u kliničkom razvoju, za lečenje HCV-a. Na primer, INFERGEN (interferon alfakon-1) od InterMune, OMNIFERON (prirodni interferon) od Viragen-a, ALBUFERON od Human Genome Sciences, REBIF (interferon beta-1 a) od Ares-Serono, Omega interferon od BioMedicine, Oral Interferon Alpha od Amarillo Biosciences, i interferon gama, interferon tau, i interferon gama-lb od InterMune su u ispitivanju.

Ribavirin

Ribavirin (l-P-D-ribofuranozil-l-l,2,4-triazol-3-karboksamid) je sintetički, ne-interferon indukovani nukleozid analog širokog spektra, prodavan pod trgovačkim imenom Virazol (The Merck Index, llth edition, Editor: Budavari, S., Merck & Co., Inc., Rahway,NJ, pl304, 1989). United States Patent No. 3,798,209 i RE29,835 otkrivaju i patentiraju ribavirin. Ribavirin je strukturno sličan guanozinu, i in vitro je aktivan protiv DNK i RNK nekoliko virusa, uključujućiFlaviridae(Gary L. Daviš.Gastroenterology118:S104-S114,2000).

Ribavirin smanjuje nivo serumskih amino transferaza na normalu kod oko 40% pacijenata, ali ne smanjuje serumski nivo HCV-RNK (Gary L. Daviš.Gastroenterology118:5104-S 114, 15 2000). Prema tome, sam ribavirin ne smanjuje nivo virusne RNK. Pored toga, ribavirin ima značajno toksično dejstvo, i zna se da izaziva anemiju.

Ribavirin nije odobren za monoterapiju protiv HCV-a. Odobren je u kombinaciji sa interferonom alfa-2a ili interferonom alfa-2b za lečenje HCV-a.

Kombinacija interferona i ribavirina

Sadašnji standard za hronični hepatitis C je kombinovana terapija alfa interferonom i ribavirinom. Postoje izveštaji da je kombinovana terapija interferonom i ribavirinom, za lečenje HCV infekcije, uspešna kod pacijenata koji nisu reagovali na interferon (Battaglia,A. M. i dr., Ann. Pharmacother.34:487-494, 2000), kao i kod pacijenata kod kojih su prisutna histološka oštećenja (Berenguer, M./ dr. Antivir. Ther.3(Suppl. 3): 125-136, 1998). Studije su pokazale da više pacijenata sa hepatitisom C odgovara na pegilovani interferon-alfa/ribavirin kombinovanu terapiju, nego na kombinovanu terapiju sa nepegilovanim interferonom alfa. Međutim, i tokom kombinovane, kao i kod monoterapije, se javljaju značajni sporedni neželjeni efekti, kao što su hemoliza, simptomi slični gripu, anemija i zamor. (Gary L. Daviš.Gastroenterology118:S 104-Sl 14, 2000).

Kombinovana terapija PEG-INTRON<®>(peginterferon alfa-2b) i REBETOL<®>(Ribavirin, USP) kapsulama je dostupna iz Schering korporacije. REBETOL<®>(Schering Corporation) je takođe dokazan u kombinaciji sa INTRON<®>A (Interferon alfa-2b, rekombinant, Schering Corporation). Roche-ov PEGASYS<®>(pegilovani interferon alfa-2a) i COPEGUS<®>su takođe dozvoljeni za lečenje HCV-a.

PCT Publication Nos. WO 99/59621. WO 00/37110, WO 01/81359, WO 02/32414 i WO 03/024461 od Schering Corporation otkrivaju upotrebu pegilovanog alfa interferona i ribavirina u kombinovanoj terapiji za lečenje HCV-a. PCT Publication Nos. WO 99/15194, WO 99/64016, i WO 00/24355 od Hoffmann-La Roche Ine, takođe otkrivaju upotrbu pegilovanog alfa interferona i ribavirina u kombinovanoj terapiji za lečenje HCV-a.

Dodatni postupci za lečenje Flaviridae infekcija

Razvijanje novih antivirusnih sredstava za flaviridae infekcije, naročito hepatitis C, je u toku. Razvijeni su specifični inhibitori HCV-izvedenih enzima, kao što su proteaza, helikaza i polimeraza inhibitori. U razvoju su takođe i lekovi koji inhibiraju druge korake u HCV replikaciji, na primer, lekovi koji blokiraju proizvodnju HCV antigena iz RNK (IRES inhibitori), lekovi koji sprečavaju normalnu obradu proteina (inhibitori glikozilacije), lekovi koji blokiraju ulazak HCV u ćelije (blokiranjem njenih receptora) i nespecifični citoprotektivni agensi koji sprečavaju čelijsku traumu prouzrokovanu virusnom infekcijom. Takođe je razvijen molekularni pristup za lečenje hepatitisa C, na primer, ribozimi, enzimi koji razlažu specifične virusne RNK molekule, i antisens oligonukleotidi koji su mali komplementarni segmenti DNK koji se vezuju za virusnu RNK i inhibiraju virusnu replikaciju, se ispituju. Brojni načini lečenja HCV-a su objavljeni od Bymocketdl. in Antiviral Chemistry & Chemotherapy,11:2; 79-95 (2000) i De Francesco et al.in Antiviral Research,58: 1-16 (2003).

Primeri grupa lekova koji su razvijeni za lečenje Flaviridae infekcija:

(1) Proteaza inhibitori

Supstrat-bazirani NS3 proteaza inhibitori (Attvvood /dr., Antiviral peptide derivatives,PCT WO 98/22496, 1998; Attvvood/ dr., Antiviral Chemistry and Chemotherapy 1999, 10,259-273; Attvvoodi dr., Preparation and use of aminoacidderivatives as anti- viral agents,German Patent Pub. DE 19914474; Tung /dr. Inhibitors of serine proteases, particularly hepatitis C virus NS3 protease, PCT WO98/17679), uključujući alfa ketoamide i hidrazino uree, i inhibitori koji se završavaju elektrofilima, kao što je borna kiselina ili fosfonat (Llinas-Brunet i dr,Hepatitis C inhibitor peptide analogues, PCT WO99/07734).

Ne-supstrat-bazirani NS3 proteaza inhibitori kao što su 2,4,6-trihidroksi-3-nitrobenzamid derivati (Sudo K. /dr., Biochemical and Biophysical Research Communications, 1997, 238,643-647; Sudo K.i dr. Antiviral Chemistry and Chemotherapy, 1998, 9,186), uključujući RD3-4082 and RD3-4078, prethodno supstituisane na amidu 14-o članim ugljenikovim lancem, i kasnije obrađeni para-fenoksifenil grupom, su takođe objavljeni.

Sch 68631, fenantrenhinone, je HCV proteaza inhibitor (Chu M.i dr., Tetrahedron Letters37:7229-7232, 1996). U drugom primeru istog autora, Sch 351633, izolovan iz gljivicePenicillium griseofulvum,je identifikovan kao proteaza inhibitor (Chu M./' dr., Bioorganic and Medicina! Chemistry Letters9:1949-1952). Nanomolarna potencija protiv HCV NS3 proteaza enzima je ostvarena projektovanjem selektivnog inhibitora baziranog na makromolekulu eglin c. Eglin c, izolovan iz pijavice, je potentni inhibitor nekoliko serin proteaza, kao što su S. griseus proteaze A i B, a-himotripsin, himaza i subtilisin. Qasim M.A.i dr., Biochemistry36:1598-1607, 1997.

Nekoliko U. S. patenata otkrivaju proteaza inhibitore za lečenje HCV-a. Na primer, U.S.

Patent No. 6,004,933 to Sprucei dr.otkriva grupu inhibitora cistein proteaza za inhibiciju HCV endopeptidaze 2. U.S. Patent No. 5,990,276 to Zhangi dr.otkriva sintetičke inhibitore NS3 proteaza hepatitis C virusa. Inhibitor je subsekvenca supstrata NS3 proteaze ili supstrat NS4A kofaktora. Upotreba restrikcionih enzima za lečenje HCV-a je otkrivena u U.S. Patent No. 5,538,865 to Reyesi dr.Peptidi, kao što su NS3 serin proteaza inhibitori HCV-a su otkriveni u WO 02/008251 to Corvas International, Ine, i WO 02/08187 and WO 02/008256 to Schering Corporation. HCV inhibitor tripeptidi su su otkriveni u US Patent Nos. 6,534,523, 6,410,531, i 6,420,380 to Boehringer Ingelheim i WO 02/060926 to Bristol Myers Squibb. Diaril peptidi, kao što su NS3 serin proteaza inhibitori HCV-a, su otkriveni u WO 02/48172 to Schering Corporation. Imidazolidinoni, kao što su NS3 serin proteaza inhibitori HCV-a, su otkriveni u WO 02/08198 to Schering Corporation i WO 02/48157 to Bristol Myers Squibb. WO 98/17679 to Vertex Pharmaceuticals i WO 02/48116 to Bristol Myers Squibb takođe otkrivaju HCV proteaza inhibitore. (2) Tiazolidin derivati koji pokazuju relevantnu inhibiciju u raverznoj fazi HPLC ispitivanja sa NS3/4A fuzionim proteinom i NS5A/5B supstratom (Sudo K.i dr., Antiviral Research,1996, 32, 9-18), naročito jedinjenje RD-1-6250, koje ima fuzionisani cinamoil deo supstituisan dugim alkil lancem, RD4 6205 i RD4 6193; (3) Tiazolidini i benzailidi identifikovani u Kakiuchi N./' dr. J. EBS Letters421, 217-220; TakeshitaN.i dr. Analytical Biochemistry,1997, 247, 242-246;(4) Fenan-trenehinoni koji su aktivni protiv proteaza u SDS-PAGE i autoradiografskom ispitivanju izolovani iz fermentisane kulture bujonaStreptomycessp., Sch 68631 (Chu M./ dr., Tetrahedron Letters,1996, 37, 7229-7232), i Sch 351633, izolovan iz fungusPenicillium griseofulvum,koji pokazuje aktivnost u scintilacionom proksimalnom eseju (Chu M. /dr., Bioorganic and Medicinal Chemistry Letters9, 1949-1952); (5) Helikaza inhibitori (Diana G.D. /dr., Compounds, compositions and methods for treatment of hepatitis C,U.S. Pat. No. 5,633,358; Diana G.D./dr., Piperidine derivatives, pharmaceutical compositions thereof and their use in the treatment of hepatitis C, PCT WO97/36554); (6) Inhibitori nukleotid polimeraza i gliotoksin (Ferrari R.i dr. Journal of Virology,1999, 73, 1649-1654), i prirodni proizvod cerulenin (Lohmann V./ dr., Virology,1998,249,108-118); (7) Antisens fosforotioat oligodeoksinukleotidi (S-ODN) komplementarni sa sekvencom koja se nalazi na 5' nekodirajućem regionu (NCR) virusa (Alt M. /dr., Hepaiology,1995, 22, 707-717), ili nukleotidi 326-348 koji obuhvataju 3' kraj NCR-a i nukleotida371-388 lociranom u jezgru kodiranog regiona RNK HCV-a (Alt M. idr., Archives of Virology,1997, 142, 589-599; Galderisi U.i dr., Journal of Cellular Physiology,1999, 181,251-257); (8) Inhibitori IRES zavisne translacije (Ikeda N /dr., Agent for the prevention and treatment of hepatitis C,Japanese Patent Pub. JP-08268890; Kai Y.i dr. Prevention and treatment of virol diseases,Japanese Patent Pub. JP-10101591); (9) Ribozimi, kao što su nukleaza rezistentni ribozimi (Maccjak, D. J./ dr., Hepatology 1999, 30,abstract 995) i oni objavljeni u U.S. Patent No. 6,043,077 to Barber/dr.,and U.S. Patent Nos. 5,869,253 and 5,610,054 to Draper/ dr. ;i

(10) Nukleozid analozi su takođe razvijeni za lečenje Flaviridae infekcija.

Idenix Pharmaceuticals objavljuje upotrebu razgranatih u tretiranju flavivirusa (uključujući HCV) i pestivirusa u International Publication Nos. WO 01/90121 and WO 01/92282. Postupak za lečenje hepatitis C infekcije (i flavivirusa i pestivirusa) kod ljudi i domaćih životinja je objavljen u Idenix publikaciji, koji uključuje davanje efektivnih količina biološki aktivnog l',2',3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli ili derivata, samih ili u kombinaciji sa drugim antivirusnim sredstvima, moguće i sa farmaceutski prihvatljivim nosačima.

Druge patentne aplikacije objavljuju upotrebu nekih analoga nukleotida u tretiranju hepatitis virusa C: PCT/CAOO/01316 (WO 01/32153; filed November 3, 2000) i PCT/CA01/00197 (WO 01/60315; filed February 19, 2001) filed by BioChem Pharma, Inc.(now Shire Biochem, Inc.); PCT/US02/01531 (WO 02/057425; filed January 18, 2002) i PCT/US02/03086 (WO 02/057287; filed January 18, 2002) filed by Merck & Co., Inc., PCT/EP01/09633 (WO 02/18404; published August 21, 2001) filed by Roche, and PCT Publication Nos. WO 01/79246 (filed April 13, 2001), WO 02/32920 (filed October 18, 2001) i WO 02/48165 by Pharmasset, Ltd.

PCT Publication No. WO 99/43691 to Emory University, nazvana "2'Fluoronucleosides" otkriva upotrebu nekih 2'-fluoronukleozida za lečenje HCV.

Eldrup i dr. (Oral Session V, Hepatitis C Virus, Flaviviridae; 16<th>International Conference on Antiviral Research (April 27, 2003, Savannah, Ga.) opisuju povezanost strukturne aktivnosti 2'-modifikovanih nukleozida za inhibiciju HCV-a.

Bhat i dr. (Oral Session V, Hepatitis C Virus, Flaviviridae, 2003 (Oral Session V, Hepatitis C Virus, Flaviviridae; 16,<h>International Conference on Antiviral Research (April 27, 2003, Savannah,. Ga.); p A75) opisuju sintezu i farmakokinetičke osobine nukleozid analoga, kao mogućih inhibitora HCV RNK replikacije.

Olsen i dr.. (Oral Session V, Hepatitis C Virus, Flaviviridae; 16<th>International Conference on Antiviral Research (April 27, 2003, Savannah, Ga.) p A76) takođe opisuju efekte 2'-moifikovanih nukleozida na HCV RNK replikaciju. (11) Druga jedinjenja obuhvataju 1-amino-alkilcikloheksane (U.S. Patent No. 6,034,134 to Gold /dr..),alkil lipide (U.S. Pat. No. 5,922,757 to Chojkier/dr..),vitamin E i druge antioksidanse (U.S. Pat. No. 5,922,757 to Chojkieri dr..),skvalen, amantadin, žučne kiseline (U.S. Pat. No. 5,846,964 to Ozekii dr..),N-(fosfonoacetil)-L-asparaginsku kiselinu, (U.S. Pat. No. 5,830,905 to Diana/ dr..),benzendikarboksamide (U.S. Pat. No. 5,633,388 to Diana /dr..),derivate poliadenilne kiseline (U.S. Pat. No. 5,496,546 to Wangi dr..),2',3'-dideoksiinozin (U.S. Pat. No. 5,026,687 to Yarchoan/dr..),benzimidazole (U.S. Pat. No. 5,891,874 to Colacinoi dr..),biljne ekstrakte (U.S. Patent No. 5,837,257 to Tsai/ dr..,U.S. Patent No. 5,725,859 to Omer /dr..,i U.S. Patent No. 6,056,961), i piperidene (U.S. Patent No. 5,830,905 to Dianai dr..).(12) Druga jedinjenja trenutno u prekliničkim ili kliničkim ispitivanjima za tretiranje hepatitis C virusa su: Interleukin-10 od Schering-Plough, IP-501 od Interneuron-a, Merimebodib (VX-497) od Vertex-a, AMANTADLNEO (Symmetrel) od Endo Labs Solvay, HEPTAZYME® od RPI, 1DN-6556 od Idun Pharma-e., XTL-002 od XTL-a., HCV/MF59 od Chiron-a, CIVACIRO (Hepatitis C Immune Globulin) od NABI-a, LEVOVIRIN® od ICN/Ribapharm, VIRAMIDINE® od ICN/Ribapharm, ZADAXIN®

(timozin alpha-1) od Sci Clone, timozin plus pegilovani interferon od Sci Clone, CEPLENEO (histamin dihidrohlorid) od Maxim-a, VX 950/LY 570310 od Vertex/Eli Lilly, ISIS 14803 od Isis Pharmaceutical/Elan, IDN-6556 od Idun Pharmaceuticals, Inc.,.JTK 003 od AKROS Pharma, BILN-2061 od Boehringer Ingelheim, CellCept (mikofenolat mofetil) od Roche-a, T67, P-tubulin inhibitor, od Tularik-a, terapijske vakcine usmerene na E2 od

Innogenetics-a, FK788 od Fujisawa Healthcare, Inc., IdB 1016 (Silifos, oralni silibin-fosfatidilholin fitozom), RNA replikacioni inhibitori (VP50406) od ViroPharma/Wyeth, terapijske vakcine od Intercell-a, terapijske vakcine od Epimmune/Genencor, IRES inhibitor od Anadys-a, ANA 245 i ANA 246 od Anadys-a, imunoterapija (Therefore) od Avant-a, proteaza inhibitor od Corvas/Schering-a, helikaza inhibitor od Vertex-a, fuzioni inhibitor od Trimeris-a, T ćelijska terapija od CellExSys-a, polimeraza inhibitor od Biocryst-a, usmerena RNK hernija od PTC Therapeutics-a, Dication od Immtech, Int., proteasa inhibitor od Agouron-a, proteasa inhibitor od Chiron/Medivir-a, antisense terapija od AVI BioPharma-e, antisense terapija od Hybridon-a, hemoprečistač od Aethlon Medical-a, terapijske vakcine od Merix-a, proteaza inhibitor od Bristol-Myers Squibb/Axys-a, Chron-VacC, terapijske vakcine, od Tripep-a, UT 231B od United Therapeutics-a, proteaza, helikaza i polimeraza inhibitori od Genelabs Technologies, IRES inhibitori od Immusol, R803 od Rigel Pharmaceuticals-a, INFERGEN®

(interferon alfakon-1) od InterMune-a, OMNIFERONO (prirodni interferon) od Viragen-a, ALBUFERONO od Human Genome Sciences-a, REBIF® (interferon beta-la) od Ares-Serono, Omega Interferon od BioMedicine, Oral Interferon Alpha od Amarillo Biosciences, interferon gama, interferon tau, i Interferon gamma-1 b od InterMune-a.

Nukleozid prolekovi su prethodno bili opisani za lečenje drugih oblika hepatitisa. WO 00/09531 (filed August 10, 1999) i WO 01/96353 (filed June 15, 2001) za Idenix Pharmaceuticals, otkrivaju 2'-deoksi-R-L-nukleozide i njihove 3'-prolekove za lečenje HBV. U.S. Patent No. 4,957,924 za Beauchamp opisuje različite terapijske estre aciklovira.

U svetlu činjenice da HCV infekcija dobij a razmere svetske epidemije, i ima tragične efekte na zaraženog pacijenta, postoji jaka potreba da se obezbede nova efektivna farmaceutska sredstva za lečenje hepatitisa C koja imaju malu toksičnost za pacijenta.

Takođe zbog povećanog rasta i drugih flaviridae infekcija, postoji jaka potreba da se obezbede nova efektivna farmaceutska sredstva koja imaju malu toksičnost za pacijenta. Prema tome, cilj ovog pronalaska je da obezbedi jedinjenje, postupak i sastav za lečenje pacijenata zaraženih flaviridama, uključujući hepatitis C virus.

Drugi cilj sadašnjeg pronalaska je da obezbedi jedinjenje, postupak i sastav u širem smislu za lečenje pacijenatazaraženih pestivirusima, flavivirusimailihepatovirusima.

Kratakpregled pronalaska

2'- i 3'-prolekovi 1', 2',3' ili 4'-razgranatih P-D ili (3-L nukleozida, ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, ili farmaceutski prihvatljive formulacije koje sadrže ova jedinjenja, su korisni u prevenciji i lečenjuFlaviridaeinfekcija i ostalih srodnih stanja kao što su pozitivnaanti- Flaviridaeantitela iFlaviridae-pozitivnastanja, hronična upala jetre prouzrikivana HCV-om, ciroza, akutni hepatitis, fulminantni hepatitis, hronični perzistentni hepatitis i zamor. Ova jedinjenja ili formulacije se mogu takođe koristiti profilaktički, da spreče ili uspore razvoj kliničke slike kod osoba pozitivnih naanti- Flaviridaeantitela ilianti- Flaviridaeantigene, ili koje su bile izloženeFlaviridae- ma.U specifičnom slučaju, podFloviridae- mase misli na hepatitis C. U alternativnom obliku, jedinjenje se koristi za lečenje bilo kog virusa koji se replicira pomoću RNK-zavisne RNK polimeraze.

Postupak za lečenjeFlaviridaeinfekcije kod domaćina, uključujući čoveka, je takođe opisan, a uključuje davanje efektivnih količina 2'- i 3'-prolekova biološki aktivnih 1', 2',3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida, ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, koji se mogu davati sami ili u kombinaciji ili naizmenično sa drugimanti- Flaviridaesredstvima, moguće i sa farmaceutski prihvatljivim nosačem. Termin 1', 2',3' ili 4'-razgranati, koji se ovde koristi, se odnosi na nukleozide koji imaju dodatni veštački supstituent na 1', 2',3' ili 4'-poziciji (n.pr. ugljenik je vezan za četiri nevodonikova substituenta). Termin 2'-prolek, koji se ovde koristi, se odnosi na 1', 2',3' ili 4'-razgranate P-D ili P-L nukleozide koji imaju biološki deljiv deo na 2'-poziciji, uključujući, ali nije ograničeno na acil, i u jednom obliku, prirodne ili sintetičke amino kiseline, pretežno L-amino kiselinu. Termin 3'-prolek, koji se ovde koristi, se odnosi na 1', 2',3' ili 4'-razgranate P-D ili p-L nukleozide koji imaju biološki deljiv deo na 3'-poziciji, uključujući, ali nije ograničeno na acil, i u jednom obliku, prirodne ili sintetičke amino kiseline, pretežno L-amino kiselinu. Neki drugi alternativni oblici su takođe uključeni.

U jednom obliku, prolek 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida uključuje biološki deljive delove na 2' i/ili 5' pozicijama. Pretežno su to prirodni ili sintetički estri D ili L amino kiselina, uključujući D ili L-valil, mada češće estri L-amino kiselina, kao što je L-valil, i alkil estri, uključujući acetil. Prema tome, ovaj pronalazak posebno uključuje estre 2'-L ili D-amino kiselina i 2', 5'-L ili D-amino kiselinske estre 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida, pretežno L-amino kiselina, sa bilo kojom purinskom ili pirimidinskom bazom, gde izvorni lek može da ima EC50manje od 15 mikromola, ili još bolje manje od 10 mikromola; 2'-(alkil ili aril) estar ili 2',5'-L-di-(alkil ili aril) estar 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida sa bilo kojom purinskom ili pirimidinskom bazom, gde izvorni lek može da ima EC50manje od 10 dol5 mikromola; i prolekovi 2',5'-diestri 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida gde (i) 2' estar je amino kiselinski estar i 5' estar je alkil ili aril estar; (ii) oba estra su amino kiselinski estri; (iii) oba estra su nezavisno alkil ili aril estri; i (iv) 2' estar je nezavisno alkil ili aril estar i 5' estar je amino kiselinski estar, gde izvorni lek može da ima EC50manje od 10 do 15 mikromola.

Primeri prolekova ovog pronalaska su 2'-L-valin estar P-D-2'metil-citidina; 2'-L-valin estar P-D-2'-metil-timidina; 2'-L-valine estar P-D-2'-metil-adenosina; 2'-L-valin estar P-D-2'-metil-guanozina; 2'-L-valin estar P-D-2'-metil-5-fluorocitidina; 2'-L-valin estar P-D-2'-metil-uridina; 2'-acetil estar P-D-2'-metil-citidina; 2'-acetil estar p-D-2'-metil-timidina; 2'-acetil estar P-D-2'metil-adenosina; 2'-acetil estar p-D-2'-metil-guanosina; 2'-acetil estar P-D-2'metil-5-fluoro-citidina; i 2'-estri P-D-2'-metil-(citidina, 5-fiuorocitidina, guanozina, uri dina, adenosina, ili timidina) gde (i) 2' estar je amino kiselinski estar; ili (ii) 2' estar je alkil ili aril estar.

Dodatni primeri prolekova ovog pronalaska su 2',5'-L-divalin estar P-D-2'-metil-citidina (dival-2'-Me-L-dC); 2',5'-L-divalin estar P-D-2'-metiltimidina; 2',5'-L-divalin estar P-D-2'-metil-adenosina; 2',5'-L-divalin estar P-D-2'-metil-guanosina; 2',5'-L-divalin estar P-D-2'-metil-5-fluoro-citidina; 2',5'-L-divalin estar p-D-2'-methyl-uridina; 2',5'-diacetil estar P-D-2'-metil-citidina; 2',5'-diacetil estar P-D-2'-metil-timidina; 2',5'-diacetil estar P-D-2'-metil-adenosina; 2',5'-diacetil estar P-D-2'-metil-guanosina; 2',5'-diacetil estar P-D-2'-metil-5-fluoro-citidina; i 2',5'-diestri<p->D-2'-metil-(citidina, 5-fluorocitidina, guanosina, uridina, adenosina, ili timidina) gde (i) 2' estar je amino kiselinski estar i 5'-estar je alkil ili aril estar; (ii) oba estra su amino kiselinski estri; (iii) oba estra su nezavisno alkil ili aril estri; ili (iv) 2' estar je alkil ili aril estar i 5'-estar je amino kiselinski estar.

U drugom obliku, prolek 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida uključuje biološki deljive delove na 3' i/ili 5' pozicijama. Pretežno su to prirodni ili sintetički estri D ili L amino kiselina, uključujući D ili L-valil, mada češće estri L-amino kiselina, kao što je L-valil, i alkil estri, uključujući acetil. Prema tome, ovaj pronalazak posebno uključuje estre 3'-L ili D-amino kiselina i 3', 5'-L ili D-amino kiselinske estre 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida, pretežno L-amino kiselina, sa bilo kojom purinskom ili pirimidinskom bazom, gde izvorni lek može da ima EC50manje od 15 mikromola, ili još bolje manje od 10 mikromola; 3'-(alkil ili aril) estar ili 3',5'-L-di-(alkil ili aril) estar 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih P-D ili p-L nukleozida sa bilo kojom purinskom ili pirimidinskom bazom, gde izvorni lek može da ima EC50manje od 10 do 15 mikromola; i prolekovi 3',5'-diestra 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih (3-D ili P-L nukleozida gde (i) 3' estar je amino kiselinski estar i 5' estar je alkil ili aril estar; (ii) oba estra su amino kiselinski estri; (iii) oba estra su nezavisno alkil ili aril estri; i (iv) 3' estar je nezavisno alkil ili aril estar i 5' estar je amino kiselinski estar, gde izvorni lek može da imaEC_<;o manje od 10 dol 5 mikromola.

Primeri prolekova ovog pronalaska su 3'-L-valin estar P-D-2'metil-citidina; 3'-L-valin estar P-D-2'-metil-timidina; 3'-L-valine estar P-D-2'-metil-adenosina; 3'-L-valin estar P-D-2'-metil-guanozina; 3'-L-valin estar P-D-2'-metil-5-fluorocitidina; 3'-L-valin estar P-D-2'-metil-uridina; 3'-acetil estar P-D-2'-metil-citidina; 3'-acetil estar P-D-2'-metil-timidina; 3'-acetil estar P-D-2'metil-adenosina; 3'-acetil estar p-D-2'-metil-guanosina; 3'-acetil estar<p->D-2'metil-5-fluoro-citidina; i 3'-estri p-D-2'-metil-(citidina, 5-fluorocitidina, guanozina, uridina, adenosina, ili timidina) gde (i) 3' estar je amino kiselinski estar; ili (ii) 3' estar je alkil ili aril estar.

Dodatni primeri prolekova ovog pronalaska su 3',5'-L-divalin estar P-D-2'-metil-citidina (dival-2'-Me-L-dC); 3',5'-L-divalin estar<p->D-2'-metiltimidina; 3',5'-L-divalin estar p-D-2'-metil-adenosina; 3',5'-L-divalin estar P-D-2'-metil-guanosina; 3',5'-L-divalin estar P-D-2'-metil-5-fluoro-citidina; 3',5'-L-divalin estar P-D-2'-methyl-uridina; 3',5'-diacetil estar p-D-2'-metil-citidina; 3',5'-diacetil estar P-D-2'-metil-timidina; 3',5'-diacetil estar P-D-2'-metil-adenosina; 3',5'-diacetil estar P-D-2'-metil-guanosina; 3',5'-diacetil estar P-D-2'-metil-5-fluoro-citidina; i 3',5'-diestri P-D-2'-metil-(citidina, 5-fluorocitidina, guanosina, uridina, adenosina, ili timidina) gde (i) 3' estar je amino kiselinski estar i 5'-estar je alkil ili aril estar; (ii) oba estra su amino kiselinski estri; (iii) oba estra su nezavisno alkil ili aril estra; ili (iv) 3' estar je alkil ili aril estar i 5'-estar je amino kiselinski estar.

U drugom obliku, prolek 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida uključuje biološki deljive delove na 2',3' i/ili 5' pozicijama. Pretežno su to prirodni ili sintetički estri D ili L amino kiselina, uključujući D ili L-valil, mada češće estri L-amino kiselina, kao što je L-valil, i alkil estri, uključujući acetil. Prema tome, ovaj pronalazak posebno uključuje estre 2',3'-L ili D-amino kiselina i 2',3', 5'-L ili D-amino kiselinske estre 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida, pretežno L-amino kiselina, sa bilo kojom purinskom ili pirimidinskom bazom, gde izvorni lek može da ima EC50manje od 15 mikromola, ili još bolje manje od 10 mikromola; 2',3'-(alkil ili aril) estar ili 2',3',5'-L-tri-(alkil ili aril) estar 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida sa bilo kojom purinskom ili pirimidinskom bazom, gde izvorni lek može da ima EC50manje od 10 do 15 mikromola; i prolekovi 2',3'-diestra 1', 2", 3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida gde (i) 2' estar je amino kiselinski estar i 3' estar je alkil ili aril estar; (ii) oba estra su amino kiselinski estri; (iii) oba estra su nezavisno alkil ili aril estri; i (iv) 2' estar je nezavisno alkil ili aril estar i 3' estar je amino kiselinski estar, gde izvorni lek može da ima EC50manje od 10 do 15 mikromola. Dalje, 2',3',5'-triestri 1', 2', 3' ili 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida gde (i) sva tri estra su amino kiselinski estri; (ii) sva tri estra su nezavisno alkil ili aril estri; (iii) 2' estar je amino kiselinski estar, 3' estar je amino kiselinski estar i 5' estar je alkil ili aril estar; (iv) 2' estar je amino kiselinski estar, 3' estar je alkil ili aril estar i 5' estar je alkil ili aril estar; (v) 2' estar je alkil ili aril estar, 3' estar je alkil ili aril estar i 5' estar je amino kiselinski estar; (vi) 2' estar je alkil ili aril estar, 3' estar je amino kiselinski estar i 5' estar je amino kiselinski estar; (vii) 2' estar je alkil ili aril estar, 3' estar je amino kiselinski estar i 5' estar je alkil ili aril estar; i (viii) 2' estar je amino kiselinski estar, 3' estar je alkil ili aril estar i 5' estar je amino kiselinski estar; gde izvorni lek može da ima EC50manje od 10 do 15 mikromola.

Primeri prolekova ovog pronalaska su 2',3'-L-divalin estar P-D-2'-metil-citidina (dival-2<1->Me-L-dC); 2',3'-L-divalin estar P-D-2'-metiltimidina; 2',3'-L-divalin estar p-D-2'-metil-adenosina; 2',3'-L-divalin estar P-D-2'-metil-guanosina; 2',3'-L-divalin estar P-D-2'-metil-5-fluoro-citidina; 2',3'-L-divalin estar P-D-2'-methyl-uridina; 2',3'-diacetil estar P-D-2'-metil-citidina; 2',3'-diacetil estarP-D-2'-metil-timidina; 2',3'-diacetil estar P-D-2'-metil-adenosina; 2',3'-diacetil estar P-D-2'-metil-guanosina; 2',3'-diacetil estar P-D-2'-metil-5-fluoro-citidina; i 2',3'-diestri P-D-2'-metil-(citidina, 5-fluorocitidina, guanosina, uridina, adenosina, ili timidina) gde (i) 2' estar je amino kiselinski estar i 3'estar je alkil ili aril estar; (ii) oba estra su amino kiselinski estri; (iii) oba estra su nezavisno alkil ili aril estri; ili (iv) 2' estar je alkil ili aril estar i 3'-estar je amino kiselinski estar. Farmaceutski prihvatljive soli tosilata, metansulfonata, acetata, citrata, malonata, tartarata, sukcinata, benzoata, askorbata, a-ketoglutarata, i a-glicerofosfata, formata, fumarata, propionata, glikolata, laktata, piruvata, oksalata, maleata, salicilata, sulfata, sulfonata, nitrata, bikarbonata, hidrobromata, hidrobromida, hidrojodida, karbonata, i soli fosforne kiseline su prikazane. Naročito poželjan oblik je mono ili dihidrohlorid farmaceutski prihvatljivih soli.

U prvom glavnom obliku, jedinjenje Formule (I), ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

R<1>, R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R 1 , R~ ^ i/ili R 3 nezavisno H ili fosfat, na primer kada se dajuin vivo;

2 3

gde R<z>ili R<J>nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OH, OR<4>, NH, NHR<5>, NR<4>R<5>, SH i SR<4>;

X1 ' i Xz 2 su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OH, OR4, NH, NHR<5>, NR<4>R<5>, SH i SR<4>; i

R<4>i R<5>su nezavisno vodonik, acil (uključujući niži acil), ili alkil (uključujući, ali nije ograničeno na metil, etil, propil, i ciklopropil).

U oblicima opisanim ovde, R<1>, R<2>i/ili R<3>mogu nezavisno biti farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<J>nezavisno H ili fosfat (uključujući mono-, di-, ili trifosfat), na primer kada se dajuin vivo.

U drugom glavnom obliku, jedinjenje Formule II, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

12 3

R', R<z>i R<J>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R',R" i/ili R<J>nezavisno H ili fosfat;

gde R ili R nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

Xi ' i Xz t su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; i

U trećem glavnom obliku, jedinjenje Formule III, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

17 ^

R , R<z>i R<J>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje

1 7 ^

gde su R', R- i/ili R<J>nezavisno H ili fosfat;

gde R<2>ili R<3>nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>,NR<4>R<5>, ili SR<4>;

X1 1 i Xz 2 su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; i

U četvrtom glavnom obliku, jedinjenje Formule IV, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

R<1>, R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R2 i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde R 2 ili R 3 nij<e>vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

X1 I i Xz 2 su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; i

U petom glavnom obliku, jedinjenje Formule V, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

R<1>, R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R',R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde R 7 ili R "5 nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

X 1i *X 7 su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, Mora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; i

U šestom glavnom obliku, jedinjenje Formule VI, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

R , R i R' su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje

12 3

gde su R , R" i/ili R<J>nezavisno H ili fosfat;

gde R 2 ili R 3 nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

X' 1 i Xz 2 su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; i

R<4>i R<3>su nezavisno vodonik, acil (uključujući niži acil), ili alkil (uključujući, ali nije ograničeno na metil, etil, propil, i ciklopropil).

U sedmom glavnom obliku, jedinjenja Formula VII i VIII, ili njegova farmaceutski

gde:

Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

12 3

R , R" i RJ su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R',R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde R<2>nije vodonik;

R<6>je alkil (uključujući niži alkil i halogenovani alkil), CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, N02, NH?, - NH(niži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U osmom glavnom obliku, jedinjenja Formula IX i X, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

gde R nije vodonik;

R6 je alkil (uključujući niži alkil i halogenovani alkil), CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, N02, NH2, - NH(niži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i

R<7>je vodonik OR<3>, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), -O(alkil), -0(niži alkil),

-O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, - N(acil)2; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U devetom glavnom obliku, jedinjenja Formule XI i XII, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

12 3

gde su R , R<z>i/ili R<J>nezavisno H ili fosfat;

gde R<2>nije vodonik;

XjeO, S, S02 ili CH2.

U desetom glavnom obliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>, R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde R nije vodonik;

R<7>je vodonik OR<3>, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), -O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, - N(acil)2;

7 9 2 2

gde su R' ili R% OR\ gde je R<z>nezavisno fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfate i stabilni fosfate); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niži alkil); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila koja je ovde data; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; amino kiselinski ostatak, ugljeni hidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivosposobne da obezbede jedinjenje gde je R<2>, H ili fosfat;

8 10

R° i R,<u>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod;

alternativno, R<7>i R10,R8iR<9>, ili R<8>i R<10>mogu zajedno da formiraju pi vezu; i XjeO, S, S02 ili CH2.

U jedanaestom glavnom obliku, jedinjenje Formule XIV, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; 12 3 R', R<z>i R<J>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanac, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su 12 3 R', R<z>i/ili R<J>nezavisno H ili fosfat; R<6>je alkil (uključujući niži alkil i halogenovani alkil), CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, N02, NH2, - NH(niži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i R7 ' i R" 9 su nezavisno vodonik OR 2, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, -N(acil)2;

7 9 2 2

gde su R' ili R% OR<z>, gde je R<z>nezavisno fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfate i stabilni fosfate); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niži alkil); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupaopcionalno supstituisana jednim ili supstituenata kao što je opisano u definiciji arila koja je ovde data; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; amino kiselinski ostatak, ugljeni hidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivosposobne da obezbede jedinjenje gde je R<2>, H ili fosfat;

R<10>je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod;

alternativno, R7 i R10 mogu zajedno da formiraju pi vezu; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U dvanaestom glavnom obliku, jedinjenje Formule XV, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

R<1>je H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanac, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat; R<6>je alkil (uključujući niži alkil i halogenovani alkil), CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, N02, NH2, - NH(niži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i R<7>i R<9>su nezavisno vodonik OR<2>, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, -N(acil)2;

7**9 2 2

gde su R ili R , OR , gde je R nezavisno fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfate i stabilni fosfate); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niži alkil); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, CO-

substituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupaopcionalno supstituisana jednim ili supstituenata kao što je opisano u definiciji arila koja je ovde data; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; amino kiselinski ostatak, ugljeni hidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivosposobne da obezbede jedinjenje gde je R<2>, H ili fosfat;

R je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod;

alternativno, R 8 i R 9 mogu zajedno da formiraju pi vezu; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U trinaestom glavnom obliku, jedinjenje Formule XVI, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

gde R<2>ili R<3>nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

X1 ' i Xz 2 su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; i

U četrnaestom glavnom obliku, jedinjenje Formule XVII, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

12 3

R', R<z>i R<J>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R',R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde R 7 ili R o nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

X1 je selektovan iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR5; i

R<4>i R5 su nezavisno vodonik, acil (uključujući niži acil), ili alkil (uključujući, ali nije ograničeno na metil, etil, propil, i ciklopropil).

U petnaestom glavnom obliku, jedinjenje Formule XVIII i XIX, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek je:

gde:

Baza je purinska ili pirimidinska kao stoje u tekstu definisano;

12 3

R , R<z>i R<J>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde suRI ',RM7 /iliR 3 nezavisno H ili fosfat;

gde R<2>nije vodonik;

XjeO, S, S02 ili CH2.

U šesnaestom glavnom obliku, jedinjenje Formule XX, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek je:

gde:

R<1>je H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanac, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da, kada se dajuin vivo,obezbede jedinjenje gde su R1 je H ili fosfat; R6 je alkil (uključujući niži alkil i halogenovani alkil), CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, N02, NH2, - NH(niži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i R 7 i R 9 su nezavisno vodonik OR 2, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, -N(acil)2;

7 9 2 2

gde su R' ili R<*>, OR", gde je R<z>nezavisno fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfate i stabilni fosfate); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niži alkil); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupaopcionalno supstituisana jednim ili supstituenata kao što je opisano u definiciji arila koja je ovde data; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; amino kiselinski ostatak, ugljeni hidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivosposobne da obezbede jedinjenje gde je R , H ili fosfat;

8*10

R iR su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod;

alternativno, R7 i R10, R8 i R<9>, ili R8 i R10 mogu zajedno da formiraju pi vezu; i XjeO, S, S02 ili CH2.

U jednom obliku, amino kiselinski ostatak je formule C(0)C(R<n>)(R<12>)(NR<13>R<14>), gde

R<11>je bočni lanac amino kiseline i gde, kao u prolinu, Rn može opcionalno biti vezan zaR1<3>i<f>ormira prstenastu strukturu; ili alternativno, R<11>je alkil, aril, heteroaril ili heterociklični deo;

R12 je vodonik, alkil (uključujući niži alkil) ili aril; i

R<13>i R<14>su nezavisno vodonik, acil (uključujući acil derivat vezan za R<n>)ili

alkil (uključujući, ali nije ograničeno na, metil, etil, propil i ciklopropil).

U drugom prioritetnom obliku, R 2 i/ili R 3 je amino kiselinski ostatak, i pretežno je L-valinil.

P-D i P-L nukleozidi ovog pronalaska mogu inhibirati aktivnost HCV polimeraze. Nukleozidi mogu biti testirani prema sposobnosti da inhibiraju aktivnost HCV polimerazein vitro,u skladu sa setom skrining postupaka. Jedan može brzo odrediti spektar aktivnosti ispitivanjem jedinjenja u eseju opisanom u ovom tekstu, ili nekim drugim ispitivanjima. U jednom obliku, efikasnost avti-HCV jedinjenja je određena prema koncentraciji jedinjenja potrebnoj da smanji broj plakova virusain vitro,u skladu sa setom postupaka opisanim ovde, za 50% (t.j. EC50jedinjenja). U prioritetnim oblicima, izvorni prolek pokazuje EC50manje od 25, 15, 10, 5 ili 1 mikromola. U jednom obliku, efikasnost anti-Flaviridaejedinjenja je određena prema koncentraciji jedinjenja potrebnoj da smanji broj plakova virusain vitro,u skladu sa setom postupaka opisanim ovde, za 50% (t.j. EC50jedinjenja). U prioritetnim oblicima, izvorni prolek pokazuje EC50manje od 15 ili 10 mikromola, mereno u skladu sa polimeraza esejom opisanim u Ferrarii dr., J. ViroL,73:1649-1654, 1999; Ishii i dr.,Hepatology,29:12271235,1999; Lohmann i dr.,J. Biol. Chem.,274:10807-10815, 1999; ili Yamashita/ dr., J. Biol. Chem.,273:15479-15486,1998.

U drugom obliku su prikazane kombinovana i/ili naizmenična terapija. U kombinovanoj terapiji, efektivne doze dva ili viša agenasa se daju zajedno, dok se u naizmeničnoj terapiji efektivne doze svakog agensa daju naizmenično, po redu. Doziranje zavisi od apsorpcije, inaktivacije i ekskrecije lekova, kao i od drugih poznatih faktora. Doziranje takođe zavisi od pzbiljnosti stanja koje se leči. Razumljivo je da se za svakog pacijenta mora posebno podešavati doza i raspored davanja leka, u skladu sa individualnim potrebama i prema profesionalnoj proceni osoba koje daju ili nadgledaju davanje kompozicija.

Pronalazak takođe prikazuje kombinacije najmanje dva, od ovde opisanih prolekova. Dalje se prikazuje najmanje jedan od opisanih 2' i 3'-prolekova u kombinaciji ili alternaciji (naizmenično) sa drugim nukleozidom koji pokazuje aktivnost protivFlaviridaevirusa, uključujući, ali nije ograničeno na izvorni lek bilo kog proleka definisanog ovde, t.j. P-D-2'-mefil-citidin, P-D-2'-metil-timidin, P-D-2'-metil-adenozin, P~ D-2'-metil-guanozin, P-D-2'-metil-5-fluorocitidin i/ili P-D-2'-metil-uridin. Alternativno, mogu se dati 2' i 3'-prolekovi u kombinaciji ili alternaciji sa drugimanti- Flaviridaeagensom koji pokazuje EC50manje od 10 ili 15 mikromola, ili njihovim prolekovima ili farmaceutski prihvatljivim solima.

Primeri antivirusnih sredstava koja se nogu koristiti u kombinaciji sa jedinjenjima otkrivenim ovde, uključuju: (1) interferon i/ili ribavirin; (2) supstrat bazirani NS3 proteaza inhibitori; (3) ne supstrat bazirani inhibitori; (4) Tiazolidin derivati; (5) Tiazolidini i benzanilidi; (6) Fenan-trenehinon; (7) NS3 inhibitori; (8) HCV helikaza inhibitori; (9) polimeraza inhibitori, uključujući RNK-zavisne RNK-polimeraza inhibitore; (10) Antisens oligodeoksinukleotidi; (11) Inhibitori IRES-zavisne translacije; (12) Nukleaza rezistentni ribozomi; i (13) druga jedinjenja koja pokazuju aktivnost protiv flavirida. Pronalazak dalje uključuje administriranje proleka u kombinaciji ili alternaciji sa imuno modulatorima ili drugim farmaceutski aktivnim modifikatorima virusne replikacije, uključujući biološki materijal, kao što je protein, peptid, oligonukleotid ili gama globulin, uključujući, ali nije ograničeno na interferon, interleukin ili antisens oligonukleotidi gena koji vrše ekspresiju ili regulišuFlaviridaereplikaciju.

Jedinjenja opisana ovde imaju brojne enantiomerske konfiguracije, koje se takođe mogu koristiti. Roditeljski nukleozidni skelet može postojati kao P-D ili P-L nukleozid. U prioritetnom obliku, jedinjenje je administrirano u obliku koji je najmanje 90% P-D enantiomer. U drugom obliku, jedinjenje je najmanje 95% P-D enantiomer. Neki prolek acil estri, naročito amino kiselinski estri, takođe imaju enantiomerske oblike. U alternativnim oblicima, jedinjenja su upotrebljena kao racemske smeše ili kao bilo koja kombinacija P-D ili P-L roditeljskih nukleozida i L ili D amino kiselina.

U alternativnom obliku, jedinjenja roditeljskih nukleozida bilo kojeg od 2' ili 3' prolekova (t.j. nukleozidi bez 2' ili 3' delova) se koriste za lečenje flavirida infekcija, naročito HCV infekcije.

Kratak opis figura

Figura1 prikazuje strukturu različitih primera nukleozida sadašnjeg pronalaska, kao i drugih poznatih nukleozida, naročito FIAU i ribavirin.Figura2 prikazuje primere koraka esterifikacije 1', 2', 3', 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida da bi se dobio 2'-prolek. Ista opšta procedura se može koristiti za dobijanje 3'-proleka selektivnom zaštitom 2' i 5'-hidroksilnih grupa i selektivnim uklanjanjem zaštite 3'-hidroksila.Figura3 prikazuje primer koraka esterifikacije 1', 2', 3', 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida da bi se dobio 3'-prolek.Figura4 prikazuje primer esterifikacije 1', 2', 3', 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida da bi se dobio 2', 3'-prolek.Figura5 ilustruje proces sinteze p-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina ili njegovog 3'-0-L-valin estra.Figura6 ilustruje drugi proces sinteze P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina ili njegovog 3'-0-L-valin estra.Figura7 je dijagram procesa sinteze P-D-2'-C-metil-2'-acetil-ribofuranozil-citidin-3'-0-L-valin estra.Figura8 je dijagram procesa sinteze P-D-2'-C-metil-2'-acetil-ribofuranozil-citidin-3'-0-L-prolin estra.Figura9 je dijagram procesa sinteze P-D-2'-C-metil-2'-acetil-ribofuranozil-citidin-3'-0-L-alanin estra.Figura 10je dijagram procesa sinteze P-D-2'-C-metil-2'-(cikloheksan karboksilat)-ribofuranozil-citidin-3 '-O-L-valin estra.Figura11 je grafik koji pokazuje koncentraciju BVDB (Logio jedinica/ml) preko raspona koncentracija četiri testirana jedinjenja i ribavirina kao kontrole u ćelijskom eseju, koristeći de novo BVDV inficirane MDBK ćelije. Ovaj grafik pokazuje antivirusnu potenciju ovih jedinjenja.Figura12 je fotokopija gela koji ilustruje položaj-specifične završetke lanacain vitroRNK sinteze P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidintrifosfatom na određenim guanin ostacima u RNK šablonu, kao što je opisano u Primeru 32.Figura13 je grafik titra goveđeg dijareja virusa (BVDV) preko broja prelaza BVDV inficiranih MDBK ćelija, pokazuje eradikaciju perzistentne BVDV infekcije produženim tretmanom p-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidinom (16uM) kao što je opisano u Primeru 33. Strelice pokazuju tačke u kojima su porcije ćelija povučene iz tretmana lekom.Figure 14ai14bsu grafici koncentracije goveđeg dijareja virusa (BVDV) u MDBK ćelijama perzistentno inficiranim virusom, kao što je opisano u Primeru 34. Ovi grafici pokazuju sinergiju između P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina i interferona alfa 2b (IntronA) u redukciji virusnog titra. Figura 14a je grafik efekta P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina i IntronA na BVDV (vrsta NY-1) titar u perzistentno inficiranim MDBK ćelijama. Figura 14b je grafik efekta p-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina i IntronA na BVDV (vrsta l-N-dlns) titar u perzistentno inficiranim MDBK ćelijama.Figure 15a-dilustruju rezultate proučavanja razvoja rezistencije MDBK ćelija, inficiranih goveđim dijareja virusom, na P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidin, kao što je opisano u Primeru 35. Figura 15a je grafik eksperimenta koji pokazuje efekat dejstva P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina ili IntronA, tokom preko 28 dana, na BVDV (vrsta l-N-dlns) titar u perzistentno inficiranim MDBK ćelijama. Figura 15b je fotokopija šolje sa inficiranim MDBK ćelijama koja ilustruje veličinu fokusa formiranih fenotipima divljeg tipa BVDV (vrsta l-N-dlns), nasuprot P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-cifidin rezisterntnog BVDV (l-N-dlns 107R), što pokazuje da rezistentni virusi formiraju mnogo manje fokuse nego divlji tip, vrsta l-N-dlns. Figura 15c je grafik titra BVDV vrste l-N-dlns ili l-N-dlns 107R posle nekoliko časova infekcije u inficiranim MDBK ćelijama. Figura 15d je grafik efekta Introna A na BVDV nirusni titar ude novoinficiranim MDBK ćelijama tretiranim Intronom A.Figura 16je grafik koncentracije hepatitis C virusa (Logio) kod šimpanzi tokom nekoliko dana tretmana p-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidin-3'-0-L-valin estrom, kao što je opisano u Primeru 36.Figura 17je grafik koncentracije hepatitis C virusa kod šimpanzi tokom nekoliko dana tretmana p-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidin-3'-0-L-valin estrom u poređenju sa baznom linijom, kao što je opisano u Primeru 36.Figura 18je grafik procenta ukupnog P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidin-3'-0-L-valin estra preostalog u uzorku, posle inkubacije leka u ljudkoj plazni na 4°C, 21 °C i 37°C, kao što je opisano u Primeru 37.Figura 19a jegrafik koji pokazuje relativne nivoe di- i tri-fosfat derivata P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina i P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-uridina (mUrd) posle inkubacije

HepG2 ćelija sa 10 uM P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina, kao što je opisano u Primeru 37.Figura 19bje grafik raspadanja tri-fosfat derivata P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina posle inkubacije HepG2 ćelija sa 10 uM p-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina.Figura 19c jegrafik koncentracije di- i tri-fosfat derivata P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina i P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-uridina (mUrd) posle inkubacije HepG2 ćelija sa lOuM P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina u rastućim koncentra- cijama leka (uM).Figura 20je grafik koncentracije (ng/ml) P-D-2'-C-metil-ribofuranozil-citidina u ljudskom serumu posle administracije P-D-2'-C-metil-2'-acetil-ribofuranozil-citidin-3'-0-L-valin estra pacijentu, kao što je opisano u Primeru 40.Figura 21je grafik srednje promene titra hepatitis C virusa kod ljudi, posle administracije P-D-2'-C-metil-2'-acetil-ribofuranozil-citidin-3'-0-L-valin estra, kao što je opisano u Primeru 40. Grafik pokazuje promenu u odnosu na baznu liniju u LogioHCV RNK.Figura 22je tabela EC50i CC50 jedinjenja zastupljenih u BVDV ćelijskom eseju.

Detaljan opis pronalaska

Pronalazak koji je opisan ovde je, jedinjenje, postupak i kompozicija za lečenjeFlaviridaeinfekcije kod ljudi i domaćih životinja. Postupak uključuje administraciju efektivnih količina 2'- ili 3'- proleka 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida koji su opisani ovde, ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, derivata ili prolekova, opcionalno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem. Jedinjenje ovog pronalaska ima antivirusnu (t.j., anti-HCV) aktivnost, ili se metaboliše do jedinjenja koje ima takvu aktivnost.

2'- ili 3'- prolekovi 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida su acil derivati sekundarnog ili tercijarnog alkohola alfa na sekundarnom ili tercijarnom ugljeniku. Pogodnim prostornim ometanjem ovih prolekova preko 5'-prolekova, acil derivata primarnog alkohola, ovi prolekovi različito menjaju biološke osobine molekulain vivo.Othriveno je da 2'- ili 3'- prolekovi 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida mogu predstavljati lek sa povećanim polu životom i poboljšanim farmakokinetičkim profilom.

2'- ili 3'- prolekovi u poželjnom obliku su acil grupa podložna cepanju, i naročito, amino kiselinski deo, pripremljen od bilo koje prirodne ili sintetičke a, P, y ili 5 amino kiseline, uključujući, ali nije ograničeno na glicin, alanin, valin, leucin, isoleucin, metionin, fenilalanin, triptofan, prolin, serin, treonin, cistein, tirozin, asparagin, glutamin, aspartat, glutamat, lizin, arginin i histidin. U poželjnom obliku, amino kiselina je L-konfiguracije. Alternativno, amino kiselina može biti derivat alanila, valinila, leucinil, isoleucinila,

prolinila, fenilalaninila, triptofanila, metioninila, glicinila, serinila, treoninila, cisteinila, tirosinila, asparaginila, glutaminila, aspartoila, glutaroila, lizinila, argininila, histidinila, P-alanila, P-valinila, |3-leucinila, p-isoleucinila, p-prolinila, P-fenilalaninila, P-triptofanila, P-metioninila, p-glicinila, P-serinila, P-treoninila, P-cisteinila, P-tirosinila, P-asparaginila, P-glutaminila, P-aspartoila, P-glutaroila, P-lisinila, P-argininila ili P-histidinila. U posebnom obliku, deo je valin estar. Naročito poželjno jedinjenje je 3'-valin estar 2'-metil-ribo-citidina.

Oralna bioraspoloživost 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida kao neutralne baze i soli HC1 je niska kod pacova i ne-humanih primata. Otkriveno je da postoji značajna kompeticija 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida sa drugim nukleozidima ili analozima nukleozida, za apsorpciju ili transport iz gastrointestinalnog trakta i kompeticija drugih nukleozida ili analoga nukleozida za apsopciju sa 1', 2', 3', 4'-razgranatim P-D ili P-L nukleozidima. U nameri da se poboljša oralna bioraspoloživost i smanji potencijal prema lek-lek interakciji, 2'- ili 3'- prolekovi 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida su napravljeni sa većom oralnom bioraspoloživosti od roditeljskih molekula, i sa smanjenim efektom drugih nukleozida ili analoga nukleozida na bioraspoloživost, kada se koriste u kombinaciji.

2', 3' i/ili 5'-mono, di ili trivalin estar 1', 2', 3', 4'- razgranatih p-D ili P-L nukleozida ima veću oralnu bioraspoloživost nego roditeljski T, 2', 3', 4'- razgranati P-D ili P-L nukleozidi i smanjenu interakciju sa drugim nukleozidima ili analozima nukleozida, kada se koriste u kombinaciji, u poređenju sa 1', 2', 3', 4'- razgranatim P-D ili P-L nukleozidima.

2', 3' i/ili S'-mono, di ili trivalin estar 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida se može konvertovati u roditeljski 1', 2', 3', 4'- razgranati p-D ili P-L nukleozid kroz de-esterifikaciju u gastrointestinalnoj mukozi, krvi ili jetri. 2', 3' i/ili 5'-mono, di ili trivalin estar l',2',3',4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida se može aktivno transportovati kroz gastrointestinalni lumen u krvotok, posle oralnog davanja, amino kiselinskim transporterom u mukozi gastrointestinalnog trakta. Ovo govori o povećanoj oralnoj bioraspoloživosti u poređenju sa roditeljskim 1', 2', 3', 4'- razgranatim P-D ili P-L nukleozidima koji se transportuju primarno nukleozid transporterima. Smanjena je kompeticija za preuzimanje 2', 3' i/ili 5'-mono, di ili trivalin estra 1', 2', 3', 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida sa drugim nukleozidima ili analozima nukleozida, koji se transportuju nukleozid transporterima, ali ne amino kiselinskim transporterom. Dok se parcijalna de-esterifikacija di ili trivalin estra 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L

nukleozida dešava pre kompletne apsorpcije, mono ili divalin estri se kontinuirano apsorbuju pomoću amino kiselinskih transportera. Prema tome, željeni ishod bolje apsorpcije ili biraspoloživosti, i smanjena kompeticija sa drugim nukleozidima ili analozima nukleozida za preuzimanje u krvotok može biti uspostavljena.

Ukratko, sadašnji pronalazak uključuje sledeće:

(a) 2' i/ili 3'-prolek 1', 2', 3', 4'- razgranatih (3-D ili P-L nukleozida, kao što je opisano ovde, i njegove farmaceutski prihvatljive soli i kompozicije; (b) 2' i/ili 3'-prolek 1', 2', 3<*>, 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida, kao što je opisano ovde, i njegove farmaceutski prihvatljive soli i kompozicije za upotrebu u lečenju i/ili profilaksiFlaviridaeinfekcija, naročito kod pojedinaca sa dijagnozomFlaviridaeinfekcije, ili sa rizikom od infekcije hepatitisom C; (c) 2' i/ili 3'-prolek 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida, kao što je opisano ovde, i njegove farmaceutski prihvatljive soli i kompozicije opisane ovde, supstancijalno u odsustvu suprotnih enantiomera opisanih nukleozida, ili supstancijalno izolovane iz druguh hemij skih entiteta: (d) procesi za pripremanje 2' i/ili 3'-prolekova U, 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida, kao što je opisano detaljnije u daljem tekstu; (e) farmaceutske formulacije koje uključuju 2' i/ili 3'-prolek 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida, i njegove farmaceutski prihvatljive soli zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačima i rastvaračima; (f) farmaceutske formulacije koje uključuju 2' i/ili 3'-prolek 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili p-L nukleozida, i njegove farmaceutski prihvatljive soli zajedno sa jednim ili više efektivnih anti-HCV agenasa, opcionalno sa farmaceutski prihvatljivim nosačima i rastvaračima; (g) farmaceutske formulacije koje uključuju 2' i/ili 3'-prolek 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida, i njegove farmaceutski prihvatljive soli zajedno sa roditeljskim ili različitim 1', 2', 3', 4'- razgranatim P-D ili P-L nukleozidima, opcionalno sa farmaceutski prihvatljivim nosačima i rastvaračima; (h) postupak za lečenje i/ili profilaksu domaćina inficiranogFlaviridae- ma,koji podrazumeva administraciju efektivnih količina 2' i/ili 3'-proleka 1', 2', 3', 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida, i njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija; (i) postupak za lečenje i/ili profilaksu domaćina inficiranogFlaviridae- ma,koji podrazumeva administraciju efektivnih količina 2' i/ili 3'-proleka 1', 2', 3', 4'-razgranatih p-D ili p-L nukleozida, i njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija u kombinaciji i/ili alternaciji sa jednim, ili više efektivnih anti-HCV agenasa; (j) postupak za lečenje i/ili profilaksu domaćina inficiranogFlaviridae- ma,koji podrazumeva administraciju efektivnih količina 2' i/ili 3'-proleka 1', 2', 3', 4'-razgranatih P-D ili P-L nukleozida, i njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija sa roditeljskim ili različitim 1', 2', 3', 4'- razgranatim P-D ili P-L nukleozidima; (k) postupak za lečenje i/ili profilaksu domaćina inficiranogFlaviridae- ma,koji podrazumeva administraciju efektivnih količina 2' i/ili 3'-proleka P-2'-D-metil-cifidina, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija; (1) postupak za lečenje i/ili profilaksu domaćina inficiranogFlaviridae- ma,koji podrazumeva administraciju efektivnih količina 3', 5'-divalil ili diacetil estra P-2'-D-metil-citidina, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija; (m) upotrebu 2' i/ili 3'-proleka 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida, i njegove farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija za lečenje i/ili profilaksuFlaviridaeinfekcija kod domaćina; (n) upotrebu 2' i/ili 3'-proleka 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija u kombinaciji i/ili alternaciji sa jednim ili više efektivnih anti-HCV agenasa za lečenje i/ili profilaksuFlaviridaeinfekcija kod domaćina; (o) upotrebu 2' i/ili 3'-proleka 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija sa roditeljskim ili različitim 1', 2', 3', 4'- razgranatim P-D ili P-L nukleozidima za lečenje i/ili profilaksuFlaviridaeinfekcija kod domaćina; (p) upotrebu 2' i/ili 3'-proleka P-2'-D-metil-citidina, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija za lečenje i/ili profilaksuFlaviridaeinfekcija kod domaćina; (q) upotrebu 3', 5'-divalil ili diacetil estra p-2'-D-metil-citidina, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija za lečenje i/ili profilaksuFlaviridaeinfekcija kod domaćina; (r) upotrebu 2' i/ili 3'-proleka 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija u izradi medikamenata za lečenje i/ili profilaksuFlaviridaeinfekcija kod domaćina; (s) upotrebu 2' i/ili 3'-proleka 1', 2', 3', 4'- razgranatih P-D ili P-L nukleozida, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija u kombinaciji i/ili alternaciji sa jednim ili više efektivnih anti-HCV agenasa za lečenje i/ili profilaksuFlaviridaeinfekcija kod domaćina; (t) upotrebu 2' i/ili 3'-proleka 1', 2', 3', 4'- razgranatihP-D iliP-L nukleozida, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija sa roditeljskim ili različitim 1', 2', 3', 4'- razgranatim P-D ili P-L nukleozidima u izradi medikamenata za lečenje i/ili profilaksuFlaviridaeinfekcija kod domaćina; (u) upotrebu 2' i/ili 3'-proleka P-2'-D-metil-citidina, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija u izradi medikamenata za lečenje i/ili profilaksuFlaviridaeinfekcija kod domaćina; (v) upotrebu 3', 5'-divalil ili diacetil estra P-2'-D-metil-citidina, ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i kompozicija u izradi medikamenata za lečenje i/ili profilaksuFlaviridaeinfekcija kod domaćina;

Flaviridaeuključene u razmatranje ovog pronalaska su opisane šire uFields Virology,Editors: Fields, B. N., Knipe, D. M., and Howley, P. M., Lippincott-Raven Publishers, Philadelphia, PA, Chapter 31, 1996. U posebnom obliku pronalaska, podFlaviridae- mase podrazumeva HCV. U alternativnom obliku pronalaska, podFlaviridae- mase podrazumeva flavivirus ili pestivirus. Specifični flavivirusi uključuju, bez ograničenja: Absettarov, Alfuy, Apoi, Aroa, Bagaza, Banzi, Bouboui, Bussuquara, Cacipacore, Carey Island, Dakar bat, Denga 1, Denga 2, Denga 3, Denga 4, Edge Hill, Entebbe bat, Gadgets Gully, Hanzalova, Hypr, llheus, Israelsko turski meningoencefalitis, Japanski encefalitis, Jugra, Jutiapa, Kadam, Karshi, Kedougou, Kokobera, Koutango, Kumlinge, Kunjin, Kyasanur Forest disease, Langat, Louping ili, Meaban, Modoc, Montana myotis leukoencephalitis, Murray valley encephalitis, Naranjal, Negishi, Ntaya, Omska hemoragična groznica, Phnom-Penh bat, Powassan, Rio Bravo, Ročio, Royal Farm, Ruski prolećno letnji encefalitis, Saboya, St. Louis encefalitis, Sal Vieja, San Perlita, Saumarez Reef, Sepik, Sokuluk, Spondvveni, Stratford, Tembusu, Tyuleniy, Uganda S, Usutu, Wesselsbron, West Nile, Yaounde, Žuta groznica, i Zika.

Pestivirusi uključene u razmatranje ovog pronalaska su opisane šire uFields Virology,Editors: Fields, B. N., Knipe, D. M., and Howley, P. M., Lippincott-Raven Publishers, Philadelphia, PA, Chapter 31, 1996. Specifični pestivirusi uključuju, bez ograničenja: goveđi dijareja virus ("BVDV"), obični svinjski virus groznice ("CSFV", takođenazvan i svinjski kolera virus), i virus graničnog oboljenja ("BDV").

I. Aktivna jedinjenja

U prvom glavnom obliku, jedinjenje Formule (I), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

12 3

R , R<z>i R<J>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R',R" i/ili R<J>nezavisno H ili fosfat;

gde R 2 ili R 3 nije vodonik;

X1 ' i X" 2 su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OH, OR<4>, NH, NHR<5>, NR<4>R<5>, SH i SR<4>; i

R i R su nezavisno vodonik, acil (uključujući niži acil), ili alkil (uključujući, ali nije ograničeno na metil, etil, propil, i ciklopropil).

U poželjnom subobliku, jedinjenje Formule (I), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: R1 je H ili fosfat (poželjno H);

R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat, acil ili amino kiselinski ostatak, gde je bar jedan od R<2>iR<3>, acil ili amino kiselinski ostatak;

X<1>jeH;

X2jeHili NH2;i

Y je vodonik, brom, hlor, jod, NH2ili OH.

U drugom glavnom obliku, jedinjenje Formule II, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

gde R<2>ili R<3>nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

X<1>i X<2>su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; i

U poželjnom podobliku, jedinjenje Formule (II), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R 2 i R 3 su nezavisno H, fosfat, acil ili amino kiselinski ostatak, gde je bar jedan od R 2 i R3 , acil ili amino kiselinski ostatak;

X1 jeH;

X<2>je H ili NH2; i

Y je vodonik, brom, hlor, jod, NH2ili OH.

U trećem glavnom obliku, jedinjenje Formule III, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

12 3

R , R<z>i R<J>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde R<2>ili R<3>nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

X1 1 i X" 2 su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; i

U poželjnom podobliku, jedinjenje Formule (III), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R" i R su nezavisno H, fosfat, acil ili amino kiselinski ostatak, gde je bar jedan od R<2>i R<3>, acil ili amino kiselinski ostatak;

X<1>jeH;

X2jeHili NH2;i

Y je vodonik, brom, hlor, jod, NH2ili OH.

U četvrtom glavnom obliku, jedinjenje Formule (IV), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

12 3

R', R" i R<J>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde R<2>ili R<3>nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

X<1>je selektovan iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

U petom glavnom obliku, jedinjenje Formule (V), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

gde R<2>ili R<3>nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

X<1>je selektovan iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>,ili SR<4>;

U poželjnom subobliku, jedinjenje Formule V, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat, acil ili amino kiselinski ostatak, gde je bar jedan od R<2>i R<3>, acil ili amino kiselinski ostatak;

X<1>je H ili CH3; i

Y je vodonik, brom, hlor, jod, NH2ili OH.

U šestom glavnom obliku, jedinjenje Formule (VI), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

R<1>, R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil,-CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R',R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde R ili R nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

U poželjnom subobliku, jedinjenje Formule VI, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

X<1>je H ili CH3; i

Y je vodonik, brom, hlor, jod, NH2ili OH.

U sedmom glavnom obliku, jedinjenja Formula (VII) i (VIII), ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

12 3

R , R' i RJ su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje

12 3

gde su R',R<Z>i/ili R<J>nezavisno H ili fosfat;

gde R nije vodonik;

XjeO, S, S02iliCH2.

U prvom podobliku, jedinjenja Formula (VII) i (VIII), ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R6 je alkil; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U drugom podobliku, jedinjenja Formula (VII) i (VIII), ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R<6>jealkil;i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U trećem podobliku, jedinjenja Formula (VII) i (VIII), ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R 2 i R 3 su nezavisno H, fosfat, acil ih amino kiselinski ostatak, gde je bar jedan od R 7 i R<3>, acil ili amino kiselinski ostatak;

R<6>jealkil;i

XjeO.

U osmom glavnom obliku, jedinjenja Formula (VII) i (VIII), ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>, R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R',R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde R nije vodonik;

R<6>je alkil (uključujući niži alkil i halogenovani alkil), CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, N02, NH2, - NH(niži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U prvom podobliku, jedinjenja Formula IX ili X, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R 2 i R 3 su nezavisno H, fosfat, acil ili amino kiselinski ostatak, gde je bar jedan od R 2 i R<3>, acil ili amino kiselinski ostatak;

R6 je alkil; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U drugom podobliku, jedinjenja Formula IX ili X, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R6 je alkil; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U trećem podobliku, jedinjenja Formula IX ili X, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R 2 i R 3 su nezavisno H, fosfat, acil ili amino kiselinski ostatak, gde je bar jedan od R 7 i R^ , acil ili amino kiselinski ostatak;

R6 je alkil; i

XjeO.

U drugim podoblicima, jedinjenje Formule Xa, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde: Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; opcionalno supstituisana aminom ili ciklopropilom (n.pr. 2-amino, 2,6-diamino ili ciklopropil guanozin); i R<1>i R<2>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde R nije vodonik;

U devetom glavnom obliku, jedinjenje izabrano od Formula XI i XII, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

12 3

R<J>, R" i R<J>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R',R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde R nije vodonik;

XjeO, S, S02 ili CH2.

U prvom podobliku, jedinjenja Formula XI ili XII, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R6je alkil; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U drugom podobliku, jedinjenja Formula XI ili XII, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R 2 i R 3 su nezavisno H, fosfat, acil ili amino kiselinski ostatak, gde je bar jedan od R ? i R^ , acil ili amino kiselinski ostatak;

R6 je alkil; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U trećem podobliku, jedinjenja Formula XI ili XII, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R i Rsu nezavisno H, fosfat, acil ili amino kiselinski ostatak, gde je bar jedan od R<2>i R<3>, acil ili amino kiselinski ostatak;

R6 je alkil; i

XjeO.

U desetom glavnom obliku, pronalazak donosi jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; R1 je H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje, kada se dajuin vivo,su sposobne da obezbede jedinjenje gde je R1, H ili fosfat; R<6>je alkil (uključujući niži alkil i halogenovani alkil), CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, N02, NH2, - NH(niži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i R<7>i R<9>su nezavisno vodonik OR<3>, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, -N(acil)2;

7 9 2 2

gde su R' ili R\ OR\ gde je R<z>nezavisno fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfate i stabilni fosfate); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niži alkil); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupaopcionalno supstituisana jednim ili supstituenata kao što je opisano u definiciji arila koja je ovde data; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; amino kiselinski ostatak, ugljeni hidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivosposobne da obezbede jedinjenje gde je R<2>, H ili fosfat;

8 10

alternativno, R<7>i R<10>, R<8>i R<9>, ili R<8>i R<10>mogu zajedno da formiraju pi vezu; i XjeO, S, S02 ili CH2.

U prvom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OR<2>, alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>ni• j• e vodonik); (5) R 8 i R 10 su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i(6)XjeO, S, S02 ili CH2.

U drugom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U trećem podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alki• lamm• o, ili di(niži alkil)amino; (4) R 7 i R 0 su nezavisno OR 7, alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, NO2, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>iR10su H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U četvrtom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OR<2>, alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O.

U petom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U šestom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OR<2>, alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>iR<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su H; i (6) X je 0, S, S02ili CH2.

U sedmom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OR<2>, alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) XjeO.

U osmom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alki), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5)R<8>i R<10>su H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U devetom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alki), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O.

U desetom poželjnom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OR , alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, NO2, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R 7 i R 0 , OR" 7 (i R 7 nije vodonik); (5) R Si i R<10>suH;i(6)XjeO.

U jedanaestom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U dvanaestom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>iR<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U trinaestom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R je nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5)R8i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O.

U četrnaestom podobliku, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OR , alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan odR<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>suH;i(6)XjeO.

U ostalim podoblicima, jedinjenje Formule XIII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Basa je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R<8>i R<10>su vodonik; i (7) X je 0; (1) Baza je guanin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>is metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R<8>i R<10>su vodonik; i (7) X je 0; (1) Baza je citozin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>is L-valinil; (6)R8i R<10>s<u>vodonik; i (7) X je 0; (1) Baza je timidin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>is L-valinil; (6) R<8>i R<10>su vodonik; i (7) X je 0; (1) Baza je uracil; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R<8>i R<10>su vodonik; i (7) X je 0; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je fosfat; (3) R<6>je metil; (4) R7 je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6) R<8>i R<10>su vodonik; i (7) X je 0; (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je etil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R<8>i R<10>su vodonik; i (7) X je 0; (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je propil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6)R8i R<10>su vodonik; i (7) X je 0; (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je butil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R<8>i R<10>su vodonik; i (7) X je 0; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R6 je metil; (4) R7 je vodonik (5) R9 je L-valinil; (6)R8 i R<10>su vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R<8>i R<10>su vodonik; i (7) X je S; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>j<e>hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R<8>i R<10>su vodonik; i (7) X je S02; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6) R<8>i R<10>su vodonik; i (7) X je CH2.

U jedanaestom glavnom obliku, pronalazak donosi jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; R1 je H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje, kada se dajuin vivo,su sposobne da obezbede jedinjenje gde je R1, H ili fosfat; R<6>je alkil (uključujući niži alkil i halogenovani alkil), CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, N02, NH2, - NH(niži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i R<7>i R<9>su nezavisno vodonik OR<3>, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, -N(acil)2;

gde su bar jedan od R<7>ili R<9>, OR<2>, gde je R<2>nezavisno fosfat (uključujući mono, di- ili trifosfat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niži alkil); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupaopcionalno supstituisana jednim ili supstituenata kao što je opisano u definiciji arila koja je ovde data; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; amino kiselinski ostatak, ugljeni hidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivosposobne da obezbede jedinjenje gde je R<2>, H ili fosfat;

R10 je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod;

alternativno,R7i R<10>mogu zajedno da formiraju pi vezu; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U prvom podobliku, jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno, vodonik, OR , alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R10 je H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U drugom podobliku, jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<10>jeH, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U trećem podobliku, jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R7 i R<9>su nezavisno, vodonik, OR<2>, alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, NO2, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<10>je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) XjeO.

U četvrtom podobliku, jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R10 je H; i (6) X je 0, S, S02ili CH2.

U petom podobliku, jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R10 je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je 0.

U šestom podobliku, jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R 7 i R 9 su nezavisno, vodonik, OR 2, alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, NO2, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R10 je H; i (6) X je O.

U sedmom podobliku, jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R10 je H; i (6) X je O.

U osmom podobliku, jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno, vodonik, OR , alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, NO2, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R10 je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) XjeO, S, S02 ili CH2.

U devetom podobliku, jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R10 je H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U desetom poželjnom podobliku, jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R10 je H; i (6) X je O, S, S02 ili CH2.

U još poželjnijim podoblicima, jedinjenje Formule XIV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Baza je guanin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Baza je citozin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje timidin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Baza je uracil; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je fosfat; (3) R<6>je metil; (4) R7 je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R6 je etil;(4) R7 je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i(7)Xje O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je propil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je butil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i (7) X je S; (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i (7) X je S02; ili (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R10 je vodonik; i (7) X je CH2.

U dvanaestom glavnom obliku, pronalazak donosi jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R1 je H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje, kada se dajuin vivo,su sposobne da obezbede jedinjenje gde jeR<1>, H ili fosfat;

R<7>i R<9>su nezavisno vodonik OR<J>, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, -N(acil)2;

gde su bar jedan od R 7 ili R 9 , OR 2 , gde je R 2 nezavisno fosfat (uključujući mono, di- ili trifosfat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niži alkil); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupaopcionalno supstituisana jednim ili supstituenata kao što je opisano u definiciji arila koja je ovde data; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; amino kiselinski ostatak, ugljeni hidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivosposobne da obezbede jedinjenje gde je R<2>, H ili fosfat;

R je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod;

alternativno, R 8 i R 9 mogu zajedno da formiraju pi vezu; i

XjeO, S, S02iliCH2.

U prvom podobliku, jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil; (4) R<7>iR<9>su nezavisno, vodonik, OR<2>, alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, - O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>iR<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; (6) Xje O, S, S02ili CH2.

U drugom podobliku, jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R8 je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; (6) X je O, S, S02ili CH2.

U trećem podobliku, jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao stoje u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno, vodonik, OR<2>, alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>iR<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R8 je H; (6) X je O, S, S02ili CH2.

U četvrtom podobliku, jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno, vodonik, OR<2>, alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, NO2, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; (6) X je O.

U petom podobliku, jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno Ff ili fosfat; (3) R6 je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R8 je H; i (6) X je 0, S, S02ili CH2.

U šestom podobliku, jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>iR<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O.

U sedmom podobliku, jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno, vodonik, OR<2>, alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, NO2, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>iR<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R8 je H; i (6) X je O.

U osmom podobliku, jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R8 je H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U devetom podobliku, jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R je nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R8 je H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U desetom poželjnom podobliku, jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R8 je H; i (6) X je O.

U još poželjnijim podoblicima, jedinjenje Formule XV, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R8 je vodonik; i (7) X je O; (1) Baza je guanin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R8 je vodonik; i (7) X je O: (1) Baza je citozin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R8 je vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje timidin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6) R8 je vodonik; i (7) X je O; (1) Baza je uracil; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R8 je vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je fosfat; (3) R6 je metil; (4) R7 je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6) R<8>je vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R6 je etil;(4) R7 je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6) R<8>je vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je propil; (4) R<7>je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6) R8 je vodonik; i (7) X je O; (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je butil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R8 je vodonik; i (7) X je O; (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<5>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R8 je vodonik; i (7) X je S; (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R8 je vodonik; i (7) X je S02; ili (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R8 je vodonik; i (7) X je CH2.

U trinaestom glavnom obliku, pronalazak donosi jedinjenje Formule XVI, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

R<!>, R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat;

gde bar jedan od R<2>ili R<3>nije vodonik;

X1 1 i X" 2 su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OH, OR<4>, NH, NHR<5>,NR4R<5>, SH i SR<4>; i

U poželjnom podobliku, jedinjenje Formule XVI, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R 2 i R 3 su nezavisno H, fosfat, acil ili amino kiselinski ostatak, gde je bar jedan od R 7 i R<3>, acil ili amino kiselinski ostatak;

X'jeH;

X2jeHili NH2;i

Y je vodonik, brom, hlor, jod, NH2ili OH.

U četrnaestom glavnom obliku, pronalazak donosi jedinjenje Formule XVII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

R<1>, R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposbne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<J>nezavisno H ili fosfat;

gde bar jedan od R 2 i• li * R 3 nije vodonik;

Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>;

U poželjnom podobliku, jedinjenje Formule XVII, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

X<1>je H ili CH3; i

Yje vodonik, brom, hlor, fluor, jod, NH2ili OH.

U petnaestom glavnom obliku, jedinjenja Formula XVIII i XIX, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

12 3

R , R<z>i RJ su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje

1 7 3

gde su R', R- i/ili R<J>nezavisno H ili fosfat;

gde R nije vodonik;

XjeO, S, S02 ili CH2.

U prvom podobliku, jedinjenja Formula XVIII i XIX, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R6 je alkil; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U drugom podobliku, jedinjenja Formula XVIII i XIX, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R i R su nezavisno H, fosfat, acil ili amino kiselinski ostatak, gde je bar jedan od R i R , acil ili amino kiselinski ostatak;

R6 je alkil; i

XjeO, S, S02 ili CH2.

U trećem podobliku, jedinjenja Formula XVIII i XIX, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R<1>je H ili fosfat (poželjno H);

R6 je alkil; i

XjeO.

U šesnaestom glavnom obliku, pronalazak donosi jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno:

gde:

Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R1 je H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde jc fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje, kada se dajuin vivo,su sposobne da obezbede jedinjenje gde je R1, H ili fosfat;

R<7>i R<9>su nezavisno vodonik OR<J>, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil),

- N(niži alkil)2, -N(acil)2; 7 9 2 2 gde su R' ili R*, OR\ gde je Rz nezavisno fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosfate i stabilni fosfate); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niži alkil); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupaopcionalno supstituisana jednim ili supstituenata kao što je opisano u definiciji arila koja je ovde data; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; amino kiselinski ostatak, ugljeni hidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivosposobne da obezbede jedinjenje gde je R<2>, H ili fosfat; R 8 i R 10 su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; 7 108 9 8 10 alternativno, R' i R , R° i R\ ili R<s>i R<IU>mogu zajedno da formiraju pi vezu; i XjeO, S, S02 ili CH2. U prvom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil; (4) R<7>iR<9>sunezavisno, OR , alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, NO2, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5)R<8>i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; (6) Xje O, S, S02ili CH2.

U drugom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R10su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U trećem podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno, OR<2>, alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R2 nije vodonik); (5) R8 i RIO su nezavisno H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U četvrtom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil, alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno, OR<2>, alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R 8 i R 10 su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O.

U petom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>iR<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O, S, S02ili CH2. U šestom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno, OR<2>, alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>iR9,OR2(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U sedmom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil; (4) R<7>i R 9 su nezavisno, OR 2, alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>iR9, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5)<R8>i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O.

U osmom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R<1>nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U devetom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5)R8i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O.

U desetom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivo,sposobne da obezbede jedinjenje gde je R nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, NO2, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno, OR , alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, NO2, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>iR<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su H; i (6) X je O.

U jedanaestom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, hidroksi, O-alkil, O-alkenil, hlor, brom, fluor, jod, N02, amino, niži alkilamino, ili di(niži alkil)amino; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5)<R8>i R<10>su H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U dvanestom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R<1>je nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan od R<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5)R<8>i R<10>su H; i (6) X je O, S, S02ili CH2.

U trinaestom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Bazaje purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R1 je nezavisno H ili fosfat; (3) R6 je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno OH ili OR<2>, gde je bar jedan odR<7>i R<9>, OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod; i (6) X je O.

U četrnaestom podobliku, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; (2) R je nezavisno H ili fosfat; (3) R<6>je alkil; (4) R<7>i R<9>su nezavisno, OR , alkil (uključujući niži alkil), alkenil, alkinil, Br-vinil, -O(alkenil), hlor, brom, jod, NO2, amino, niži alkil amino ili di(niži alkil)amino; gde je bar jedan od R<7>iR<9>,OR<2>(i R<2>nije vodonik); (5) R<8>i R<10>su H; i (6) X je O.

U još poželjnijim podoblicima, jedinjenje Formule XX, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili prolek, je obezbeđeno: (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6)R<8>i R10 je vodonik; i (7) Xje O; (1) Baza je guanin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6)R<8>i R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Baza je citozin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R<8>i R10 je vodonik; i (7) Xje 0; (1) Baza je timidin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R8 j i R<10>e vodonik; i (7) X je O; (1) Baza je uracil; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6)R<8>i R10 je vodonik; i (7) Xje O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je fosfat; (3) R<6>je metil; (4) R7 je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6)R8 i R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R6 je etil;(4) R7 je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6)R<8>i R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<ć>je propil; (4) R<7>je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6)R<8>i R10 je vodonik; i (7) Xje O; (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je butil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6) R<8>i R10 je vodonik; i (7) Xje 0; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je fosfat; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R9 je L-valinil; (6)R8 i R10 je vodonik; i (7) X je O; (1) Bazaje adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6)R<8>i R10 je vodonik; i (7) X je S; (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6)R<8>i R10 je vodonik; i (7) Xje S02; ili (1) Baza je adenin; (2) R<1>je vodonik; (3) R<6>je metil; (4) R<7>je hidroksil (5) R<9>je L-valinil; (6)R<8>i R10 je vodonik; i (7) X je CH2.

Stereohemija

Zapaženo je da nukleotidi sadašnjeg pronalaska imaju nekoliko hiralnih centara i mogu postojati i biti izolovani u optički aktivnim i racemskim oblicima. Neka jedinjenja mogu pokazivati polimorfizam. Razumljivo je da sadašnji pronalazak obuhvata sve racemske, optički aktivne, diastereomeričke, polimorfne ili stereoizomerične oblike jedinjenja ovog pronalaska, ili njihove smeše, koji imaju korisne osobine opisane u ovon tekstu. U tehnologiji izrade je dobro poznato kako se dobijaju optički aktivni oblici (na primer, razdvajanjem racemskih oblika rakristalizacionim tehnikama, sintezom iz optički aktivnog početnog materijala, hiralnom sintezom, ili hromatografskom separacijom pomoću hiralne stacionarne faze).

Kada su 1' i 4' ugljenikovi atomi nukleozida hiralni, njihovi nevodonikovi supstituenti (baza i CHOR grupe, respektivno), mogu biti cis (sa iste strane) ili trans (sa suprotne strane) u odnosu na šećerni prstenasti sistem. Četiri optička izomera su predstavljena sledećim konfiguracijama (kada se šećerni deo orijentiše u horizontalnoj ravni tako daje kiseonikov atom pozadi): cis (sa obe grupe "gore", koji odgovara konfiguraciji prirodnih P-D nukleozida), cis (sa obe grupe "dole", koji je neprirodna P-L konfiguracija), trans (sa C2' supstituentom "gore" i C4' supstituentom "dole") i trans (sa C2' supstituentom "dole" i C4' supstituentom "gore"). "D-nukleozidi" su cis nukleozidi prirodne konfiguracije i "L-nukleozidi" su cis nukleozidi neprirodne konfiguracije.

Slično tome, najveći deo amino kiselina su hiralne (označene kao L ili D, gde su L enantiomeri prirodne konfiguracije) i mogu postojati kao zasebni enantiomeri.

Primeri postupaka za dobijanje optički aktivnog materijala su dobro poznati i podrazumevaju najmanje sledeće.

i) fizičko odvajanje kristala - tehnika kojom se makroskopski kristali pojedinih enantiomera manuelno odvajaju. Ova tehnika se može koristiti ako postoje kristali odvojenih enantiomera, t.j., materijal je zbijen, a kristali su vizuelno odvojeni;

ii) simultana kristalizacija - tehnika kojom se pojedini enantiomeri odvojeno kristališu iz racemskog rastvora, što je moguće samo ako je ovaj rastvor konglomerat u čvrstom stanju;

iii) enzimsko razdvajanje - tehnika kojom se parcijalna ili kompletna separacija racemata vrši enzimima koristeći koristeći različitu brzinu reakcije enantiomera;

iv) enzimska asimetrična sinteza - tehnika kojom se u najmanje jednom koraku sinteze koriste enzimske reakcije da bi se dobio enantiomerski čist ili obogaćen prekursor željenog enantiomera;

v) hemijska asimetrična sinteza - tehnika kojom se željeni enantiomer sintetiše iz ahiralnog prekursora u uslovima koji daju asimetriju (t.j. hiralnost) proizvoda, a koji se mogu ostvariti pomoću hiralnih katalizatora ili hiralnih sredstava;

vi) diastereomerna separacija - tehnika u kojoj racemsko jedinjenje reaguje sa enantiomerski čistim reagensom (hiralno sredstvo) i konvertuje pojedine enantiomere u diastereomere. Dobij eni diastereromeri se zatim odvajaju hromatografijom ili kristalizacijom koristeći njihove, sada još veće strukturne razlike, a hiralna sredstva se kasnije uklanjaju da bi se dobio željeni enantiomer;

vii) prvo- i drugo- stepene asimetrične transformacije - tehnika kojom se diastereomeri dovode u stanje racemske ravnoteže, da bi se u rastvoru dobila prevaga distereomera željenog enantiomera ili gde kristalizacija diastereomera iz željenog enantiomera remeti ekvilibrijum tako da se eventualno u osnovi sav materijal konvertuje u kristalne diastereomere željenog enantiomera. Željeni enantiomer se zatim dobij a iz diastereomera;

viii) kinetička rezolucija - ova tehnika se odnosi na postizanje parcijalnog ili potpunog odvajanja racemata ( ili dalju rezoluciju parcijalno rastvorenog jedinjenja) koristeći nejednake stepene reakcija enantiomera sa hiralnim, ne-racemskim reagensom ili katalizatorom u kinetičjim uslovima;

ix) enantiospecifična sinteza iz ne- racemskih prekursora - tehnika kojom se željeni željeni enantiomer dobija iz nehiralnog početnog materijala i gde stereohemijski integritet nije uopšte ili minimalno kompromitovan tokom sinteze;

x) hiralna tečna hromatografija - tehnika kojom su enantiomeri racemata razdvojeni u tečnoj mobilnoj fazi koristeći njihove različite interakcije sa stacionarnom fazom. Stacionarna faza može biti od hiralnog materijala ili mobilna faza može sadržati dodatni hiralni materijal koji izaziva različite interakcije;

xi) hiralna gasna hromato grafija - tehnika kojom je racemat i sparen i enantiomera su odvojeni koristeći njihove različite interakcije u gasovitoj mobilnoj fazi u koloni koja sadrži fiksne ne-racemske hiralne absorbense;

xii) ekstrakcija hiralnim rastvaračima - tehnika kojom su enantiomeri odvojeni rastvaranjem jednog enantiomera u posebnom hiralnom rastvaraču;

xiii) transport preko hiralne membrane - tehnika kojom je racemat doveden u kontakt sa tankom membranom. Ona specifično razdvaja dve tečnosti koje se inače mešaju, od kojih jedna sadrži racemat, i pokretačka snaga, kao što je koncentracija ili pritisak, izaziva transport preko membranske barijere. Separacija se dešava kao rezultat ne-racemske hiralne prirode membrane koja dozvoljava samo enantiomera racemata daje prođe.

II. Definicije

Termin „alkil" koji se ovde koristi, ako nije drugačije naglašeno, se odnosi na zasićene prave, razgranate ili ciklične, primarne, sekundarne ili tercijarne ugljovodonike koji su po pravilu d do Cioi uključuje metil, CF3, CC13, CFC12, CF2C1, etil, CH2CF3, CF2CF3, propil, izopropil, ciklopropil, butil, izobutil, secbutil, t-butil, pentil, ciklopentil, izopentil, neopentil, heksil, izoheksil, cikloheksil, cikloheksilmetil, 3-metilpentil, 2,2dimetilbutil, and 2,3-dimetilbutil. Termin uključuje supstituisane i nesupstituisane alkil grupe, i naročito halogenisane alkil grupe, i još više fluorisane alkil grupe. Primeri grupa kojima alkil grupa može biti supstituisana su izabrani iz grupe koja se sastoji od halogena (fluor, hlor, brom ili jod), hidroksil, amino, alkilamino, arilamino, alkoksi, ariloksi, nitro, cijano, sulfonska kiselina, sulfat, fosfinska kiselina, fosfat, ili fosfonat, bilo nezaštićeni ili zaštićeni, zavisno od potrebe, kao što je izneto u Greene, i dr., Protective Groups in Organic Svnthesis, John Wiley and Sons, Second Edition, 1991, što je ovde korišćeno kao referenca.

Termin „niži alkil", koji se ovde koristi, i ako nije drugačije naglašeno, odnosi se na Cido C4zasićene prave, razgranate ili, ako odgovara, ciklične (n.pr. ciklopropil) alkil grupe, bilo supstituisane ili nesupstituisane.

Termin „alkilamino" ili „arilamino" se odnosi na amino grupu koja ima jedan ili dva alkil ili aril supstituenta, respektivno. Ako nije drugačije naglašeno, kada je alkil odgovarajuća celina, niži alkil je poželjan. Slično, kada je alkil ili niži alkil odgovarajuća celina, nesupstituisani alkil ili niži alkil je prioritetan.

Termin „zaštićen", koji se koristi ovde, i ako nije drugačije naglašeno, se odnosi na grupu koja je dodata kiseonikovom, azotovom ili fosforovom atomu da spreči njihovu dalju reakciju ili za druge svrhe. Poznate su mnoge zaštitne grupe kiseonika i azota u organskoj sintezi.

Termin „aril", koji se ovde koristi, i ako nije drugačije naglašeno, se odnosi na fenil, bifenil ili naftil, pretežno na fenil. Termin podrazumeva i supstituisane i nesupstituisane grupe. Aril grupa može biti supstituisana bilo kojom opisanom grupom koja uključuje, ali nije ograničena na, jednu od grupa selektovanih iz grupe koju čine halogen (fluor, hlor, brom ili jod), hidroksil, amino, alkilamino, arilamino, alkoksi, ariloksi, nitro, cijano, sulfonska kiselina, sulfat, fosfinska kiselina, fosfat, ili fosfonat, bilo nezaštićen ili zaštićen, ako je potrebno, kao što je izneto u Greene, i dr., Protective Groups in Organic Synthesis,_John Wiley and Sons, Second Edition, 1991.

Termin „alkaril" ili „alkilaril" se odnosi na aklil grupu sa aril supstituentom. Termin aralkil ili arilalkil se odnosi na aril grupu sa alkil supstituentom.

Termin „halo" koji se ovde koristi, se odnosi na hlor, brom, jod i fluor.

Termin „purin" ili „pirimidin" baza uključuje, ali nije ograničeno na adenin, N<6->alkilpurine, N<6->acilpurine (gde je acil C(0)(alkil, aril, alkilaril, ili arilalkil), N6— benzilpurin, N<6->halopurin, N<6->vinilpurin, N<6->acetilenski purin, N<6->acil purin, N - hidroksialkil purin, N<6->alkilaminopurin, N<6->tioalkil purin, N<2->alkilpurine, N<2->alkil-6-tiopurin, timin, citozin, 5-fluorocitozin, 5-metilcitozin, 6-azapirimidin, uključujući 6-azacitozin, 2- i/ili 4-merkaptopirimidin, uracil, 5-halouracil, uključujući 5-fluorouracil, C<5->alkilpirimidine, C<3->benzilpirimidine, C<5->halopirimidine, C<5->vinilpirimidin, C<5->acetilenski pirimidin, C<5->acil pirimidin, C<5->hidroksialkil purin, C<5->amidopirimidin, C<5->cijanopirimidin, C<5->jodopirimidin, C<6->jodo-pirimidin, C<5->Br-vinil pirimidin, C<6->Br-vinil pirimidin, C<5->nitro pirimidin, C<5->amino-pirimidin, N<2>alkilpurine, N<2->alkil-6-tiopurine, 5-aza citidinil, 5-azauracilil, triazolopridinil, imidazolopiridinil, pyrolopirimidinil, i pirazolopirimidinil. Purinske baze uključuju, ali nije ograničeno na, guanin, adenin, hipoksantin, 2,6-diaminopurin i 6-hloropurin. Funkcionalne kiseoničke i azotne grupe na bazi mogu biti zaštićene ako je potrebno. Pogodne zaštine grupe su trimetilsilil, dimefilheksilil, t-butidimetilsilil, t-butildifenilsilil, tritil, alkil grupe, acil grupe, kao što je acetil i propionil, metansulfonil i p-toluensulfonil.

Termin „acil" ili ,,0-vezani estar" se odnosi na grupu formule C(0)R', gde je R' pravi, razgranati ili ciklični alkil (uključujući niži alkil), karboksilatni ostatak amino kiseline, aril uključujući fenil, alkaril, aralkil uključujući benzil, alkoksialkil uključujući metoksimetil, ariloksialkil kao što je fenoksimetil; ili supstituisani alkil (uključujući niži alkil), aril uključujući fenil opcionalno supstituisan hlorom, bromom, fluorom, jodom, Cido C4alkil ili Cido C4alkoksi, sulfonat estri kao što su alkil ili aralkil sulfonil uključujući metansulfonil, mono, di ili trifosfat estar, tritil ili monometoksi-tritil, supstituisani benzil, alkaril, aralkil uključujući benzil, alkoksialkil uključujući metoksimetil, ariloksialkil kao što je fenoksimetil. Aril grupe u estrima optimalno uključuju fenil grupu. Naročito, acil grupe uključuju acetil, trifluoroacetil, metilacetil, ciklopropilacetil, propionil, butiril, heksanoil, heptanoil, oktanoil, neo-heptanoil, fenilacetil, 2-acetoksi-2-fenilacetil, difenilacetil, a-metoksi-a-trifluorometil-fenilacetil, bromoacetil, 2-nitro-benzenacetil, 4-hloro-benzenacetil, 2-hloro-2,2-difenilacetil, 2-hloro-2-fenilacetil, trimetilacetil, hlorodifluoroacetil, perfluoroacetil, fluoroacetil, bromodifluoroacetil, metoksiacetil, 2-tiofenacetil, hlorosulfonilacetil, 3-metoksifenilacetil, fenoksiacetil, terc-butilacetil, trihloroacetil, monohloro-acetil, dihloroacetil, 7H-dodekafluoro-heptanoil, perfluoro-heptanoil, 7H-dodekafluoro-heptanoil, 7-chlorododekafluoro-heptanoil, 7-chloro-dodekafluoro-heptanoil, 7H-dodekafluoro-heptanoil, 7H-dodeca-fluoroheptanoil, nona-fluoro-3,6-dioksa-heptanoil, nonafluoro-3,6-dioksaheptanoil, perfluoroheptanoil, metoksibenzoil, metil 3-amino-5-feniltiofen-2-karboksil, 3,6-dihloro-2-metoksi-benzoil, 4-(l,1,2,2-tetrafluoro-etoksi)benzoil, 2-bromo-propionil, omega-aminokapril, dekanoil, n-pentadekanoil, stearil, 3-ciklopentil-propionil, 1-benzen-karboksil, O-acetilmandelil, pivaloil acetil, 1-adamantan-karboksil, cikloheksan-karboksil, 2,6-piridindikarboksil, ciklopropan-karboksil, ciklobutan-karboksil, perfluorocikloheksil karboksil, 4-metilbenzoil, hlorometil izoksazolil karbonil, perfluorocikloheksil karboksil, krotonil, l-metil-lH-indazol-3-karbonil, 2-propenil, izovaleril, 1-pirolidinkarbonil, 4-fenilbenzoil.

Termin „amino kiselina" podrazumeva prirodne i sintetičke a, P, y ili 5 amino kiseline, i uključuje, ali ne ograničava na, amino kiseline iz proteina, t.j. glicin, alanin, valin, leucin, izoleucin, metionin, fenilalanin, triptofan, prolin, serin, treonin, cistein, tirozin, asparagin, glutamin, aspartat, glutamat, lizin, arginin i histidin. U poželjnom obliku, amino kiselina je L-konfiguracije. Alternativno, amino kiselina može biti derivat alanila, valinila, leucinila, isoleucinila, prolinila, fenilalaninila, triptofanila, metioninila, glicinila, serinila, treoninila, cisteinila, tirosinila, asparaginila, glutaminila, aspartoila, glutaroila, lisinila, argininila, histidinila, P-alanila, P-valinila, P-leucinila, P-izoleucinila, P-prolinila, p-fenilalaninila, p-triptofanila, P-metioninila, P-glicinila, p-serinil, P-treoninila, P-cisteinila, P-tirozinila, P-asparaginila, P-glutaminila, p-aspartoila, P-glutaroila,R-lizinila, P-argininila il P-histidinila.

Termin „uglavnom slobodan od" ili „uglavnom u odsustvu od", koji se ovde koristi, se odnosi na nukleozidnu kompoziciju koja uključuje 85 ili 90% težine, pretežno95%, 98%, 99% ili 100% težine, nukleozida, ostatak uključuje druge hemijske grupe ili enantiomere. Slično tome, termin „izolovan" se odnosi na nukleozidne kompozicije koje uključuju najmanje 85%, 90%, 95%, 98%, 99% do 100% težine nukleozida, ostatak uključuje druge hemijske grupe ili enantiomere.

Termin „domaćin" koji se ovde koristi, se odnosi na jednoćelijski ili višećelijski organizam u kome se virus replicira, uključujući ćelijske linije i životinje, a pretežno ljude. Alternativno, domaćin može nositi deoFlaviridaevirusnog genoma, čija replikacija ili funkcija može biti izmenjena jedinjenjima sadašnjeg pronalaska. Termin domaćin se posebno odnosi na inficirane ćelije, ćelije transfektovane svim delovimaFlaviridaegenoma, i životinje, naročito primate (uključujući šimpanze) i ljude. U najvećem broju aplikacija ovog pronalaska, u vezi životinja, domaćin je čovek. Veterinarske aplikacije su, međutim, jasno određene sadašnjim pronalaskom (na primer šimpanze).

Termin „farmaceutski prihvatljiva so ili prolek" se koristi da opiše bilo koji farmaceutski oblik (kao što je estar, fosfat estar, so estra ili srodnu grupu) nukleozidnih jedinjenja koji, posle administracije pacijentu, daje nukleozid. Farmaceutski prihvatljiva so uključuje derivate farmaceutski prihvatljivih neorganskih ili organskih baza i kiselina. Pogodne soli podrazumevaju one koje su dobij ene od alkalnih metala, kao što su kalij um i natrij um, zemno alkalnih metala, kao što su kalcij um i magnezij um. Farmaceutski prihvatljivi prolekovi se odnose na jedinjenje koje se metaboliše, na primer hidrolizuje ili oksidiše, u domaćinu i daje jedinjenje sadašnjeg pronalaska. Tipičan primer prolekova uključuje jedinjenja koja imaju biolopki labilnu zaštitnu grupu na funkcionalnom delu aktivnog jedinjenja. Prolekovi uključuju jedinjenja koja mogu biti oksidisana, redukovana, aminovana, deaminovana, hidroksilovana, dehidroksilovana, hidrolizovana, dehidrolizovana, alkilovana, dealkilovana, acilovana, deacilovana, fosforilovana, defosforilovana, da bi se dobilo aktivno jedinjenje. Jedinjenja ovog pronalaska imaju antivirusnu aktivnost protivFlaviridae- a,ili se metabolišu jedinjenje koje ima takvu aktivnost.

III. Prolekovi i derivati

Farmaceutski prihvatljive soli

U slučajevima kada su jedinjenja dovoljno bazna ili kisela da formiraju stabilne netoksične kisele ili bazne soli, administracija jedinjenja u obliku farmaceutski prihvatljive soli može biti podesna. Primer farmaceutski prihvatljivih soli su soli organskih kiselina koje se dobijaju dodavanjem kiselina, koje formiraju fiziološki prihvatljive anjone, na primer tozilat, metansulfonat, acetat, citrat, malonat, tartarat, sukcinat, benzoat, askorat, a-ketoglutarat, a-glicerofosfat, formijat, fumarat, propionat, glikolat, laktat, piruvat, oksalat, maleat i salicilat. Pogodne neorganske soli mogu takođe biti dobijene, uključujući sulfat, nitrat, bikarbonat, karbonat so, bromohidrid i fosfornu kiselinu. U poželjnom obliku, soje mono- ili di-hidrohlorid so.

Farmaceutski prihvatljive soli se mogu dobiti koristeći uobičajene procedure, na primer, reakcijom baznog jedinjenja, kao što je amin, sa pogodnom kiselinom, čime se dobij a fiziološki prihvatljiv anjon. Takođe se mogu napraviti soli karbonske kiseline sa alkalnim metalima (n.pr, natrijum, kalijum ili litijum) ili zemno alkalnih metala (n.pr. kalcijum). U jednom obliku, so je hlorovodonična so jedinjenja. U drugom obliku, farmaceutski prihvatljiva soje dihlorovodonična so.

Formulacije nukleotidproleka

Nukleozidi ovde opisani se mogu davati u obliku proleka nukleotida, da bi se povećala aktivnost, bioraspoloživost, stabilnost ili druge izmenjene funkcije nukleozida. Poznati su brojni ligandi prolek nukleotida. Uglavnom, alkilacija, acilacija ili druge lipofilne modifikacije mono-, di- ili trifosfata nukleozida smanjuju polarnost i dozvoljavaju prolazak kroz ćeliju. Primeri grupa koje mogu zameniti jedan ili više vodonikovih atoma na fosfatnom delu su alkil, aril, steroidi, ugljeni hidrati, uključujući šećere, 1,2-diacilglicerol i alkoholi.

U alternativnom obliku, jedinjenje je administrirano kao fosfonat, fosforotioat ili SATE derivat.

Mnogi su opisani u R. Jones and N. Bischoferger,Antiviral Research,1995, 27:117. Bilo koji od njih se može koristiti u kombinaciji sa otkrivenim nukleozidima da bi se dobio željeni efekat. Primeri U. S. patenata koji opisuju pogodne lipofilne supstituente koji se mogu kovalentno ugraditi u nukleozide, pretežno na 5'-OH poziciji nukleozida ili lipofilnog preparata, uključuju U.S. Patent Nos. 5,149,794 (Sep. 22, 1992, Yatvini dr.) ;

5,194,654 (Mar. 16, 1993, Hostetler/ dr.,5,223,263 (June 29, 1993, Hostetleri dr.) ;5,256,641 (Oct. 26, 1993, Yatvin/ dr.) ;5,411,947 (May 2, 1995, Hostetler/ dr.) ;5,463,092 (Oct. 31, 1995, Hostetleri dr.) ;5,543,389 (Aug. 6, 1996, Yatvini dr.) ;5,543,390 (Aug. 6, 1996, Yatvin /dr.) ;5,543,391 (Aug. 6, 1996, Yatvini dr.) ;and 20 5,554,728 (Sep. 10, 1996; Basava /dr.),koji su korišćeni u ovom tekstu kao reference. Druge patentne apikacije koje otkrivaju lipofilne supstituente koji mogu biti vezani za nukleozide sadašnjeg pronalaska, ili lipofilne preparate, uključuju WO 89/02733, WO 90/00555, WO 91/16920, WO 91/18914, WO 93/00910, WO 94/26273, WO 96/15132, EP 0 350 287, EP 93917054.4, i WO 91/19721.

Aktivni nukleozid može biti obezbeđen kao 2', 3' i/ili 5'-fosfoetar lipid ili 2', 3' i/ili 5'-etar lipid, kao što je opisano u sledećim referencama, koje su iskorišćene kao reference i u ovom tekstu: Kucera, L.S., N. lyer, et al.1990AIDS Res. Hum. Retro Viruses.6:491-501; Piantadosi, C, J. Marasco C.J., et al.1991J.Med. Chem.34:1408.1414; Hosteller, K.Y., D.D. Richman, et al.1992Antimicrob. Agents Chemother.36:2025.2029; Hosetler, K.Y., L.M. Stuhmiller,1990.J. Biol. Chem.265:61127.

Primeri U. S. patenata koji opisuju pogodne lipofilne supstituente koji se mogu kovalentno ugraditi u nukleozide, pretežno na 2', 3' i/ili 5'-OH poziciji nukleozida ili lipofilnog preparata, uključuju U.S. Patent Nos. 5,149,794 (Sep. 22, 1992, Yatvinet al) ;5,194,654 (Mar. 16, 1993, Hostetleret al,5,223,263 (June 29, 1993, Hostetleret al) ;5,256,641 (Oct. 26, 1993,Yatvin et al) ;5,411,947 (May 2, 1995,Hostetler et al) ;5,463,092 (Oct. 31, 1995, Hostetleret al) ;5,543,389 (Aug. 6, 1996, Yatvinet al) ;5,543,390 (Aug. 6, 1996, Yatvinet al) ;5,543,391 (Aug. 6, 1996, Yatvinet al) ;and 5,554,728 (Sep. 10, 1996; Basavaet al),koji su korišćeni u ovom tekstu kao reference. Druge patentne apikacije koje otkrivaju lipofilne supstituente koji mogu biti vezani za nukleozide sadašnjeg pronalaska, ili lipofilne preparate, uključuju WO 89/02733, WO 90/00555, WO 91/16920, WO 91/18914, WO 93/00910, WO 94/26273, WO 96/15132, EP 0 350 287, EP 93917054.4, i WO 91/19721.

Aril estri, naročito fenil estri, su takođe opisani. Primeri su opisani u DeLambert et al.,J. Med. Chem.37: 498 (1994). Takođe su opisani fenil estri koji sadrže karboksilne estre u orto položaju u odnosu na fosfat. Khamnei and Torrence, J.Med. Chem. ;39:4109-4115 (1996). Naročito su opisani benzil estri, koji stvaraju roditeljsko jedinjenje, u nekim slučajevima koristeći supstituente na orto- ili para- poziciji, da bi ubrzali hidrolizu. Primeri ove klase prolekova su opisani od Mitchell et al.,J. Chem. Soc.Perkin Trans.12345 (1992); Brook, et al. WO 91/19721; and Glazier et at. WO 91/19721.

Ciklični fosfonat estri su takođe opisani. Primeri su opisani u Hunston et al.,J. Med. Chem.27: 440-444 (1984) and Starrett etal. J. Med. Chem.37: 18571864 (1994). Opisani su i ciklični 3', 5'-fosfat estri. Primeri su opisani u Meier et al. J.Med. Chem.22: 811-815 (1979). Ciklični 1', 3'-propanil fosfonat i fosfat estri, kao što se nalazi u aril prstenu, t.j. ciklosaligenil estar, su takođe opisani (Meier et al.,Bioorg. Med. Chem. Lett.7: 99-104 (1997)). Nesupstituisani ciklični 1', 3'-propanil estri monofosfata su takođe opisani (Farquhar et al., J.Med. Chem.26: 1153 (1983); Farquhar et al., J.Med. Chem.28: 1358 (1985)). Osim toga, ciklični 1', 3'-propanil estri supstituisani pivaliloksi metiloksi grupom na C-l' su opisani (Freed et al,Biochem. Pharmac.38: 3193 (1989); Biller et al., U.S. Pat. No. 5,157,027).

Ciklični fosforoamidati su poznati po tome što se cepaju in vivo oksidativnim mehanizmom. U jednom obliku sadašnjeg pronalaska, različiti supstituisani 1', 3'-propanil ciklični fosforoamidati su, takođe opisani. Primeri su opisani od Zon, Progress u Med. Chem. 19, 1205 (1982). Opisani su brojni 2'- i 3'-supstituisani proestri. 2'-supstituenti uključuju metil, dimetil, brom, trifluorometil, hlor, hidroksi i metoksi; 3'-supstituenti uključuju fenil, metil, trifluorometil, etil, propil, i-propil i cikloheksil. Opisani su različiti l'-supstituisani analozi.

Ciklični estri jedinjenja koja sadrže fosfor su takođe opisani. Primeri su opisani dalje:

■ [1] di i tri estri fosforne kiseline, kao što je opisano u Nifantvev et al.,Phosphorus, SutNr Silicon and Related Eelements,113: 1 (1996); Wijnberg et al., EP-180276 Al; ■ [2] estri fosforne (III) kiseline. Krvuchkov et al., Izv. Akad. Nauk SSSR,Ser. Khim.6: 1244 (1987). Neka od jedinjenja su tražena ds bi se koristila u asimetričnoj sintezi L-Dopa prekursora. Svlvain et al., DE3512781 A 1;

[3] fosforamidati. Shih et al., Buli. Inst.Chem. AcadSin, 41: 9 (1994); Edmundson et al.,J. Chem. Res. Synop.5: 122 (1989); i

■ [4] fosfonati. Neidlein et al.,Heterocycles35: 1185

Dalje, primeri U. S. i International Patent Applications koji opisuju pogodne ciklične fosforamidat prolekove uključuju U.S. Patent No. 6,312,662; WO 99/45016; WO 00/52015; WO 01/47935; and WO 01/18013 to Erion, et al. from Metabasis Therapeutics, Inc. Naročito, prolekovi Formule A, ispod, su opisani:

gde:

■ V i Z su zajedno povezani preko 3-5 atoma da bi obrazovali prstenastu grupu koja sadrži 5-7 atoma, opcionalno 1 heteroatom, supstituisan sa hidroksi, aciloksi, alkoksikarboniloksi ili ariloksikarboniloksi vezan za ugljenikov atom tako da su tri atoma iz obe O grupe vezana za fosfor; ili ■ V i Z su zajedno povezani preko 3-5 atoma da bi obrazovali prstenastu grupu koja sadrži opcionalno 1 heteroatom, tako daje sjedinjena sa aril grupom na beta i gama položaju u odnosu na O atom vezan za fosfor; ■ V i W su zajdno povezani preko 3 ugljenikova atoma da bi formirali opcionalno supstituisanu cikličnu grupu koja sadrži 6 ugljenikovih atoma i supstituisanu jednim supstituentom selektovanim iz grupe koja se satoji od hidroksi, aciloksi, alkoksikarboniloksi, alkiltiokarboniloksi i ariloksikarboniloksi, vezanim za jedan od pomenutih ugljenikovih atoma, tako da su tri atoma iz O grupe vezana za fosfor; ■ Y i W su zajedno vezani preko 3-5 dodatnih atoma tako da formiraju cikličnu grupu, koja opcionalno sadrži jedan heteroatom, i V mora biti aril, supstituisani aril, heteroaril ili supstituisani heteroaril; ■ W i W su zajedno vezani preko dodatnih 2-5 atoma, tako da formiraju cikličnu grupu, koja opcionalno sadrži 0-2 heteroatoma, i V mora biti aril, supstituisani aril, heteroaril ili supstituisani heteroaril;

Z je selektovano iz grupe koja sadrži -CHR<2>OH, -CHR<2>OC(0)R<3>, -CHR<2>OC(S)R<3>, -CHR<2>OC(S)OR<3>, -CHR<2>OC(0)SR<3>, -CHR<2>OC02R<3>, -OR<2>, -SR<2>, -CHR<2>N3, -CH<2>aril, -CH(aril)OH, -CH(CH=CR<2>2)OH, -CH(C.ident.CR<2>)OH, -R<2>, - NR<2>2, - OCOR<3>, -OC02R<3>, -SCOR<3>, - SC02R3, -NHCOR<2>, -NHC02R<3>, -CH2 NHaril, -

(CH2)p-OR<12>,i-(CH2)p-SR<12>;

' p je 2 ili 3;

■ pod uslovima da:

a) V, Z, W, W nisu svi -H; i

■ b) kad je Z -R<2>, tada bar jedan od V, W i W nisu -H, alkil, aralkil ili aliciklični; ■ R<2>je selektovan iz grupe koju čine R<3>i -H; ■ R je selektovan iz grupe koju čine alkil, aril, aliciklični i aralkil; ■ R 12 je selektovan iz grupe koju čine -H i niži acil; ■ M je biološki aktivni agens, i vezan je za fosfor u Formuli A preko 2', 3' i/ili 5'-hidroksil.

IV. Kombinovana ili naizmenična terapija

Aktivna jedinjenja sadašnjeg pronalaska se mogu davati u kombinaciji ili naizmenično sa drugim anti-flavivirusnim ili pestivirusnim agensima, ili, naročito anti-HCV agensima. U kombinovanoj terapiji, efektivne doze dva ili više agenasa se daju zajedno, dok se kod naizmenične ili sekvencijalne terapije, efektivne doze svakog agensa daju uzastopno, po redu. Date doze zavise od apsorpcije, inaktivacije i stepena ekskrecije leka, kao i od drugih poznatih faktora. Zabeleženo je da doze zavise i od ozbiljnosti stanja koje se leči. Razumljivo je da za jedan određeni subjekt, specifično soziranje i raspored treba podešavati vremenom u skladu sa individualnim potrebama i profesionalnom procenom osoba koje daju ili nadgledaju davanje kompozicija. U poželjnim oblicima, anti-HCV (ili anti-pestivirus ili anti-flavivirus) jedinjenje koje pokazuje EC50od 10-15 uM, ili još bolje manje od 1-5 uM, je poželjno.

Poznataje pojava da se rezistentni oblici flavivirusa, pestivirusa ili HCV, mogu ponovo javiti posle produženog lečenja antivirusnim agensima. Rezistencija na lek uglavnom nastaje mutacijom gena koji kodiraju enzime koji učestvuju u virusnoj replikaciji. Efikasnost leka protiv virusne infekcije može biti produžena, povećana ili obnovljena administriranjem jedinjenja u kombinaciji ili naizmenično sa drugim i, možda, trećim antivirusnim jedinjenjem koje indukuje različite mutacije od onih koje uzrokuje glavni lek. Alternativno, farmakokinetika, biodistribucija ili drugi parametri leka mogu biti izmenjeni kombinovanom ili naizmeničnom terapijom. Uopšteno, kombinovana terapija se uglavnom više koristi od naizmenične terapije, zato što to indukuje višestruki istovremeni stres za virus.

Bilo koji od načina antivirusnog lečenja opisanih u Istorijatu pronalaska se može koristiti u kombinaciji ili naizmenično sa jedinjenjima opisanim u ovoj specifikaciji. Neograničeni primeri uključuju:

1) Proteaza inhibitori

Primeri uključuju supstrat bazirane NS3 proteaza inhibitore (Attvvood et al., Antiviral peptide derivatives, PCT WO 98/22496, 1998; Attvvood et al.,Antiviral Chemistry and30Chemotherapy1999, 10, 259-273; Attvvood et al., Preparation and use of amino acid derivatives as anti-viral agents, German Patent Pub. DE 19914474; Tung et al. Inhibitors of serine proteases, particularlv hepatitis C virus NS3 protease, PCT WO 98/17679), uključujući alfaketoamide i hidrazinouree, i inhibitore koji se završavaju elektrofilima, kao što je borna kiselina ili fosfonat (Llinas-Brunet et al, Hepatitis C inhibitor peptide analogues, PCT WO 99/07734); Ne-supstrat-bazirani NS3 proteaza inhibitori kao što su 2,4,6-trihidroksi-3-nitro-benzamid derivati (Sudo K. et al.,Biochemical and Biophysical Research Communications,1997, 238, 643-647; Sudo K. et al.Antiviral Chemistry and Chemotherapy,1998, 9, 186), uključujući RD3-4082 i RD3-4078, prethodno supstituisane na amidu sa 14 ugljenikovih atoma i kasnije obrađena para-fenoksifenil grupa; i Sch 68631, fenantrenehinon, HCV proteaza inhibitor (Chu M. et al.,Tetrahedron Letters37:7229-7232, 1996).

Sch 351633, izolovan iz gljivice Penicillium giseofulvum, je identifikovan kao proteaza inhibitor (Chu M. et al.,Bioorganic and Medicinal Chemistry Letters9:1949-1952). Eglin c, izolovan iz pijavica, je potentni inhibitor nekoliko serinproteaza, kao što su S. griseus proteaze A i B, a-himotripsin, himaza i subtilisin. Qasim M.A. et al.,Biochemistry36:1598-1607, 1997.

U. S. patenti otkrivaju proteaza inhibitore za lečenje HCV-a, koji uključuju, na primer U.S. Patent No. 6,004,933 to Spruce et al. koji otkriva klasu cistein proteaza inhibitora za inhibiciju HCV endopeptidaze 2; U.S. Patent No. 5,990,276 to Zhang et al. koji otkriva sintetičke inhibitore NS3 proteaze hepatitis C virusa; U.S. Patent No. 5,538,865 to Reyes et al.; WO 02/008251 to Corvas International, Ine, i WO 02/08187 i WO 02/008256 to Schering Corporation. HCV inhibitor tripeptidi su otkriveni u US Patent Nos. 6,534,523, 6,410,531, i 6,420,380 to Boehringer Ingelheim i WO 02/060926 to Bristol Myers Squibb. Diaril peptidi, kao što su NS3 serin proteaza inhibitori HCV, su otkriveni u WO 02/48172 to Schering Corporation. Imidazolidinoni kao što su NS3 serin proteaza inhibitori HCV-a su otkriveni u WO 02/08198 to Schering Corporation i WO 02/48157 to Bristol Myers Squibb. WO 98/17679 to Vertex Pharmaceuticals i WO 02/48116 to Bristol Myers Squibb takođe otkriva HCV proteaza inhibitore.

2) Tiazolidin derivati koji pokazuju relevantnu inhibiciju u reverznoj fazi HPLC eseja sa NS3/4A spojenim proteinom i NS5A/5B supstratom (Sudo K. et al.,Antiviral Research,1996, 32, 9-18), naročito jedinjenja RD-1-6250, koje ima sjedinjeni cinamoil deo supstituisan dugim alkil lancem, RD4 6205 i RD4 6193; 3) Tiazolidini i benzalinidi identifikovani u Kakiuchi N. et al. J. EBS Letters 421, 217-220; TakeshitaN. et al.Analytical Biochemistry,1997, 247, 242-246; 4) Fenan-trenehinon koji je aktivan protiv proteaze u SDS-PAGE i autoradiografskom eseju izolovanom iz fermentisane kulture bujona Streptomvces sp., Sch 68631 (Chu M. et al.,Tetrahedron Letters,1996, 37,7229-7232), i Sch 351633, izolovan iz gljivice Penicillium griseofulvum, koji pokazuje aktivnost u scintilacion proksimalnom eseju (Chu M. et al.,Bioorganic and Medicinal Chemistry Letters 9,1949-1952); 5) Helikaza inhibitori (Diana G.D. et al., Compounds, compositions and methods for treatment of hepatitis C, U.S. Pat. No. 5,633,358; Diana G.D. et al., Piperidine derivatives, pharmaceutical compositions thereof and their use in the treatment of hepatitis C, PCT WO 97/36554); 6) Nukleotid polimeraza inhibitori i gliotoksin (Ferrari R. et al.Journal o/Virologv,1999, 73, 1649-1654), i prirodni proizvod cerulenin (Lohmann V. et al.,Virology,1998, 249, 108-118); 7) Antisens fosforotioatoligodeoksinukleotidi (S-ODN) komplementarni sa sekvencom koja se nalazi u 5' ne-kopdirajućem regionu (NCR) virusa (Alt M. et al.,IIepatology,1995, 22, 707-717), ili nukleotidi 326-348 koji uključuju 3' kraj NCR nukleotida 371-388 lociranih u centru kodiranog regiona HCV RNK (Alt M. et al.,Archives of Virology,1997, 142, 589-599; Galderisi U. et al.,Journal of Cellular Physiology,1999, 181,251-257); 8) Inhibitori IRES-zavisne translacije (Ikeda N et al., Agent for the prevention and treatment of hepatitis C, Japanese Patent Pub. JP-08268890; Kai Y. et al. Prevention and treatment of viral diseases, Japanese Patent Pub. JP10101591); 9) Ribozimi, kao što su nukleaza rezistentni ribozimi (Maccjak, D. J. eta\., Hepatology1999, 30, abstract 995) i oni otkriveni u U.S. Patent No. 6,043,077 to Barber et al., i U.S. Patent Nos. 5,869,253 and 5,610,054 to Draper et al.; i

10) Nukleozid analozi se takođe koriste za lečenje Flaviridae infekcija.

11) Bilo koje od jedinjenja opisanih u Idenix Pharmaceuticals in International Publication Nos. WO 01/90121 and WO 01/92282; 12) Druge patentne aplikacije koje otkrivaju upotrebu nekih analoga nukleozida za lečenje hepatitis C virusa uključuju: PCT/CAOO/01316 (WO 01/32153; filed November 3, 2000) i PCT/CAO1/00197 (WO 01/60315; filed February 19, 2001) filed bvBioChem Pharma, Inc. (now Shire Biochem, Inc.); PCT/US02/01531 (WO 02/057425; filed January 18, 2002) i PCT/US02/03086 (WO 02/057287; filed January 18, 2002) filed by Merck & Co., Inc., PCT/EPO1/09633 (WO 02/18404; published August 21, 2001) filed by Roche, and PCT Publication Nos. WO 01/79246 (filed April 13, 2001), WO 02/32920 (filed October 18, 2001) i WO 02/48165 by Pharmasset, Ltd. 13) PCT publikacija No. WO 99/43691 to Emory University, nazvana "2'-fluoronukleozidi" objavljuje upotrebu nekih 2'-fluoronukleozida u lečenju HCV-a. 14) Druga raznovrsna jedinjenja koja uključuju 1-amino-alkilcikloheksane (U.S.

Patent No. 6,034,134 to Gold et al.), alkil lipidi (U.S. Pat. No. 5,922,757 to Chojkier et al.), vitamin E i drugi antioksidansi (U.S. Pat. No. 5,922,757 to Chojkier et al.), skvalen, amantadin, žučne kiseline (U.S. Pat. No. 5,846,964 to Ozeki et al.), N-(fosfonoacetil)-L-asparaginska kiselina, (U.S. Pat. No. 5,830,905 to Diana et al.), benzendikarboksmidi (U.S. Pat. No. 5,633,388 to Diana et al.), derivati poliadenilne kiseline (U.S. Pat. No. 5,496,546 to Wang et al.), 2',3'dideoksiinozin (U.S. Pat. No. 5,026,687 to Yarchoan et al.), benzimidazoli (U.S. Pat. No. 5,891,874 to Colacino et al.), biljni ekstrakti (U.S.

Patent No.5,837,257 to Tsai et al., U.S. Patent No. 5,725,859 to Omer et al, and U.S.

Patent No. 6,056,961), i piperidini (U.S. Patent No. 5,830,905 to Diana et al.).

15) Druga jedinjenja koja se tenutno nalaze u prekliničkom i kliničkom ispitivanju za lečenje hepatitis C virusa, uključujući: Interleukin-10 od Schering-Plough, IP501 od Interneuron, Merimebodib (VX-497) od Vertex, AMANTADINE® (Symmetrel) od Endo Labs Solvay, HEPTAZYMEO od RP1, IDN-6556 od Idun Pharma., XTL-002 od XTL., HCV/MF59 od Chiron, CIVACIRO (Hepatitis C Immune Globulin) od NABI, LEVOVIRINO od ICN/Ribapharm, VIRAMIDINEO od ICN/Ribapharm, ZADAXIN®

(timosin alpha-1) od Sci Clone, timozin plus pegilovani interferon od Sci Clone, CEPLENE® (histamin dihidrohlorid) od Maxim, VX 950/ LY 570310 od Vertex/Eli Lilly, ISIS 14803 od Isis Pharmaceutical/Elan, IDN-6556 od Idun Pharmaceuticals, Inc., JTK 003 od AKROS Pharma, BILN-2061 od Boehringer Ingelheim, CellCept (mikofenolat mofetil) od Roche, T67, a a-tubulin inhibitor, od Tularik, a terapijske

vakcine upućene na E2 od Innogenctics, FK788 od Fujisavva Healthcare, Inc., IdB 1016 (Silifos, oralni silibinfosfatdilholin fitozom), RNA replikacioni inhibitori (VP50406) od ViroPharma/Wyeth, terapijske vakcine od Intercell, terapijske vakcine od Epimmune/Genencor, IRES inhibitor od Anadys, ANA 245 and ANA 246 od Anadys, imunoterapija (Therapore) od Avant, proteasa inhibitor od Corvas/SChering,

helikaza inhibitor od Vertex, fusioni inhibitor od Trimeris, T ćelijska terapija od CelIExSys, polimeraza inhibitor od Biocryst, ciljana RNA hernija od PTC Therapeutics, Dication od Immtech, Int., proteaza inhibitor od Agouron, proteaza inhibitor od Chiron/Medivir, antisense terapija od AVI BioPharma, antisense terapija od Hybridon, hemoprečistač od Aethlon Medical, terapijske vakcine od Merix, proteaza inhibitor od Bristol-Myers Squibb/Axys, Chron-VacC, a terapijske vakcine, od Tripep, UT 231B od United Therapeutics, proteasa, helikaza i polimeraza inhibitori od Genelabs Technologies, IRES inhibitori od Immusol, R803 od Rigel Pharmaceuticals, INFERGEN® (interferon alfacon-1) od InterMune, OMNIFERON® (prirodni interferon) od Viragen, ALBUFERON® od Human Genome Sciences, REBIF®

(interferon beta-la) od Ares-Serono, Omega Interferon od BioMedicine, Oral Interferon Alpha od Amarillo Biosciences, interferon gama, interferon tau, i Interferon gamma-lb od InterMune.

V. Farmaceutske kompozicije

Domaćini, uključujući ljude, inficirani pestivirusima, flavivirusima, HCV ili drugim organizmima koji se repliciraju pomoću RNK-zavisne RNK virusne polimeraze, ili koji se leče od bilo kojih poremećaja opisanih ovde, mogu se lečiti davanjem efektivnih doza aktivnog jedinjenja ili farmaceutski prihvatljivog proleka ili njegove soli u prisustvu farmacutski prihvatljivog nosača ili rastvarača. Aktivni materijal se može davati bilo kojim pogodnim putem, naprimer oralno, parenteralno, intravenski, intradermalno, subkutano ili površinski, u tečnom ili čvrstom obliku.

Poželjne doze jedinjenja za lečenje pestivirusa, flavivirusa ili HCV infekcije, ili bilo kog stanja ovde opisanog su u rasponu od oko 1 do 50 mg/kg, pretežno 1 do 20 mg/kg telesne težine na dan, uopštenije 0.1 do oko 100 mg/kg telesne težine na dan. Poželjnije su manje doze, na primer 0.5 - 100 mg/kg, 0.5 - 50 mg/kg, 0.5-10 mg/kg ili 0.5 - 5 mg/kg. Čak i manje doze mogu biti korisne, recimo 0.1 - 0.5 mg/kg. Efektivne doze farmaceutski prihvatljivih soli i prolekova se može izračunati na osnovu težine roditeljskog nukleozida koji se daje. Ako so ili prolek i sami pokazuju aktivnost, efektivna doza se može izračunati slično kao i prethodna, koristeći težinu soli ili proleka, ili na druge poznate načine.

Jedinjenje se administrira u jedinicama bilo kog pogodnog doznog oblika, uključujući, ali nije ograničeno na one koje sadrže 7 do 3000 mg, pretežno 70 do 1400 mg aktivnog sastojka po jedinici doznog oblika. Obično su pogodne oralne doze od 50 - 1000 mg, u jednoj ili višestrukim dozama od 50, 100, 200, 250, 300, 400, 500, 600, 700, 800, 900 ili 1000 mg. Niže doze mogu biti poželjnije, na primer od 10 do 100 ili 1 do 50 mg. Niže doze se mogu koristiti u slučaju administracije ne-oralnim putem, na primer inekcijom ili inhalacijom.

Aktivni sastojak bi trebalo administrirati tako da dostigne vrh plazma koncentracije od oko 0.2 do 70 uM, pretežno oko 1.0 do 10 uM. Ovo se može postići, na primer, intravenskom inekcijom 0.1 do 5% rastvora aktivnog sastojka, može u fiziološkom rastvoru, ili kao bolus aktivnog sastojka.

Koncentracija aktivnog jedinjenja u kompoziciji leka zavisi od apsorpcije, inaktivacije i stpena ekskrecije leka, kao i od drugih poznatih faktora. Doziranje zavisi i od ozbiljnosti stanja koje se leči. Za svaki posebni subjekt se specifično doziranje podešava vremenom u skladu sa individualnim potrebama i profesionalnom procenom osoba koje ga daju ili nadgledaju davanje kompozicija, tako da su koncentracije koje su ovde date samo primeri i nemaju nameru da ograniče nabilo koji način korišćenje ovih kompozicija. Aktivni sastojak se može dati odjedanputa, ili može biti podeljen u više manjih doza koje se daju u različitim intervalima.

Poželjan oblik administracije aktivnog jedinjenja je oralni. Oralne kompozicije uglavnom uključuju inertne rastvarače ili pogodne nosače. Mogu biti u obliku želatinskih kapsula ili tableta. Za oralno davanje, aktivna jedinjenja mogu biti sjedinjena sa inertnim puniocima i korišćena u obliku tableta, pastila ili kapsula. Takođe se mogu koristiti i farmaceutski kompatibilna vezujuća sredstva i/ili adjuvansi.

Tablete, pilule, kapsule pastile, i slično mogu sadržati bilo koji od sledećih sastojaka, ili jedinjenja slične prirode: povezivače, kao što je mikrokristalna celuloza, traganova guma ili želatin; inertni punioci, kao što su škrob ili laktoza, dezintegrirajuća sredstva, kao što je alginska kiselina, Primogel ili kukuruzni škrob; lubrikante, kao što je magnezijum stearat ili Sterotes; glidant , kao što je koloidni silikon dioksid; zaslađivače, kao što su sukroza ili sahrin; ili poboljšivače ukusa, kao što su pepermint, metil salicilat ili ukus pomorandže. Kada je dozni oblik kapsula, može sadržati, pored prethodno nabrojanog, tečne nosače, kao što su masna ulja. Pored toga, dozni oblik može sadržati i razne druge materijale koji modifikuju fizički oblik dozne jedinice, na primer, omotač od šećera, šelak, ili druga intestinalna sredstva.

Jedinjenje se može administrirati kao komponenta eliksira, suspenzije, sirupa, kolača, žvakaće gume i slično. Sirup može sadržati, pored aktivnog jedinjenja, sukrozu kao zaslađivač, neke konzervanse, boje i ukuse.

Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiv prolek ili njegova so, takođe može biti mešano sa drugim aktivnim materijama koji ne umanjuju željeno dejstvo, ili sa materijama koje ga pojačavaju, kao što su antibiotici, antifungicidi, antiinflamatorni lekovi, ili drugi antivirusni lekovi, uključujući druga nukleozidna jedinjenja, Rastvori ili suspenzije koji se korste za parenteralnu, intradermalnu, subkutanu li površinsku aplikaciju, mogu sadržati sledeće komponente: sterilni rastvarač, kao što je voda za inekcije, fiziološki rastvor, neisparljiva ulja, polietilen glikole, glicerine, propilen glikol ili druge sintetičke rastvarače; antibakterijska sredstva, kao što je benzil alkohol ili metil parabeni; antioksidante, kao što su askorbinska kiselina ili natrij um bidulfit; helatne agense, kao što je etilendiamintetrasirćetna kiselina; puferi, kao što su acetati, citrati ili fosfati i sredstva za podešavanje tonusa, ako što su natrijum hlorid ili dekstroza. Parenteralni preparati mogu biti u ampulama, siringama, ili u bočicama za više upotreba, od stakla ili plastike.

Ako se daju intravenski, poželjni nosači su fiziološki rastvor ili fosfat puferovan fiziološki rastvor (PBS).

U poželjnom obliku, koriste se nosači koji štite jedinjenje od brze eliminacije iz tela, kao što su formulacije sa kontrolisanim oslobađanjem, uključujući implante i mikrokapsulirane sisteme. Mogu se koristiti biorazgradljivi, biokompatibilni polimeri, kao što su etilen vinil acetat, polianhidridi, poliglikolne kiseline, kolagen poliortoestri i polimlečne kiseline. Postupci za pripremanje takvih formulacija su dobro poznati u tehnici izrade lekova. Materijali se mogu komercijalno dobiti od Alza Corporation. Lipozomne suspenzije (uključujući lipozome određene za ificirane delije sa nonoklonskim antitelima za virusne agense) su takođe važne kao farmaceutski prihvatljivi nosači. Mogu se pripremiti prema dobro poznatim postupcima, na primer, kao što je opisano u U. S. Patent No. 4,522,811 (koji se koristi kao referenca u ovom tekstu). Lipozomne formulacije se mogu pripremiti rastvaranjem pogodnih lipida (kao što su stearoil fosfatidil etanolamin, stearoil fosfatidil holin, arahadoil fosfatidil holin i holesterol) u neorganskim rastvaračima, koji se zatim isparavaju ostavljajući tanak film osušenog lipida na posudi. Vodeni rastvor aktivnog jedinjenja ili njegovog monofosfat, difosfat i/ili trifosfat derivata se zatim unose u posudu, koja se zatim mućka da bi se skinuo lipid sa zidova posude i dispergovao, čime se formira lipozomna suspenzija.

VI. Proces dobijanja aktivnih jedinjenja

Nukleozidi sadašnjeg pronalaska se mogu sintetisati bilo kojom poznatom tehnikom. Naročito je ostvarljiva alkilacijom pogodno modifikovanog šećera, zatim glikozilacijom ili glikozilacijom, pa alkilacijom nukleozida. Sledeći oblici ilustruju neke opšte postupke za dobijanje nukleozida sadašnjeg pronalaska.

A. Opšta sinteza l'-C-razgranatih nukleozida

l'-C-razgranati ribonukleozidi sledeće strukture

BAZA (BASE) je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; R<7>i R<9>su nezavisno vodonik OR<3>, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, -N(acil)2;

8*10 •

R i R su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod;

alternativno, R7 i R10, R8 i R<9>, ili R<8>i R<10>mogu zajedno da formiraju pi vezu;

R 1 i R 2 su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje, kada se dajuin vivo,su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>ili R<2>nezavisno, H ili fosfat;

R6 je alkil, hlor-, brom-, fluor-, ili jodo-alkil (tj.CF3), alkenil ili alkinil (n.pr.alil); i XjeO, S, S02 ili CH2.

se mogu dobiti jednim od sledećih opštih postupaka.

1) Modifikacija iz laktona

Ključni početni materijal za ovaj proces je pogodno supstituisan lakton. Lakton može biti kupljen ili pripremljen bilo kojim poznatim načinom uključujući standardnu epimerizaciju, supstituciju i ciklizaciju. Lakton može opcionalno biti zaštićen pogodnom zaštitnom grupom, pretežno acil ili silil grupom, kao što se kaže u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition,1991.Zaštićeni lakton može biti kuplovan pogodnim sredstvom, recimo organometalni ugljeni nukleofil, kao što je Grinjarov reagens, organolitijum, litijum dialkilbakar ili R<6->SiMe3u TBAF sa pogodnim neprotičkim rastvaračem na odgovarajućoj temperaturi, da bi se dobio l'-alkilovani šećer.

Opcionalno aktivirani šećer zatim može biti kuplovan prema BASE postupku, koji je opisan u TovvnsendChemistry of Nukleosides and Nukleotides,Plenum Press, 1994. Na primer, acilovani šećer može biti kuplovan na sililovanu bazu sa Luisovom kiselinom, kao što je kalaj tetrahlorid, titanium tetrahlorid ili trimetilsililtriflat u odgovarajućem rastvaraču na pogodnoj temperaturi.

Zatim sa nukleozida može biti skinuta zaštita, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition,1991.

U posebnom obliku, poželjni su l'-C-razgranafi nukleozidi. Sinteza ribonukleozida je prikazana uSvem<i>1. Alternativno, poželjni su deoksiribo-nukleozidi. Da bi se dobili ovi nukleozidi, formirani ribonukleozidi mogu opcionalno biti zaštićeni, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition, 1991, a zatim 2'-OH može biti redukovan pogodnim redukujućim sredstvom. Opcionalno, 2'-hidroksil može biti aktiviran da olakša redukciju; t.j. putem Bartove redukcije.

2. Alternativni postupak za dobijanje 1 '- C- razgranatih nukleozida

Početni materijal za ovaj proces je odgovarajuće supstituisana heksoza. Ona može biti kupljena ili dobijena bilokojim poznatim postupkom, uključujući standardnu epimerizaciju, kao što je alkalni postupak, supstitucija i tehnika kuplovanja. Heksoza može biti selektivno zaštićena da bi se dobila odgovarajuća heksa-furanoza, kao što je opisano u Tovvnsend-ovojChemistry of Nukleozides and Nukleotides,Plenum Press, 1994.

1'-hidroksil može biti opcionalno aktiviran na pogodnoj odlazećoj grupi, kao što su acil grupa, hlor, brom, fluor, jod, acilacijom ili halogenacijom, respektivno. Opcionalno aktivirani šećer može zatim biti kuplovan prema BASE postupku, kao što je opisano u Tovvnsend-ovojChemistry of Nukleozides and Nukleotides,Plenum Press, 1994. Na primer, acilovani šećer može biti kuplovan na sililovanu bazu Lewis-ovom kiselinom, kao što je kalaj tetrahlorid, titanijum tetrahlorid ili trimetilsililtriflat u odgovarajućem rastvoru, na pogodnoj temperaturi. Alternativno, halo-šećer može biti kuplovan na sililovanu bazu u prisustvu trimetilsililtriflata.

l'-CH2-OH, ako je zaštićen, može mu se selektivno ukloniti zaštita poznatim hemijskim postupcima. Iz dobijenog primarnog hidroksila se mogu dobiti različiti C-razgranati

nukleozidi. Na primer, primarni hidroksil može biti redukovan, čime se dobija metil. Alternativno, hidroksil može biti aktiviran pre redukcije, da bi se ubrzala reakcija; t.j. Bartonovom redukcijom. U alternativnom obliku, primarni hidroksil može biti oksidovan do aldehida, zatim kuplovan sa ugljenim nukleofilom, kao što su Grignard-ov reagens, organolitijum, litijum dialkilbakar ili R<6->SiMe3u TBAF sa odgovarajućim ne-protičnim rastvaračem na pogodnoj temperaturi.

U posebnom obliku, poželjni su l'-C-razgranati ribonukleozidi. Sinteza ribonukleozida je pokazana uScmi2. Alternativno, poželjan je dcoksiribo-nukleozid. Da bi se dobili ovi nukleozidi, formirani ribonukleozid može opcionalno biti zaštićen poznatim hemijskim posupcima, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition,1991i zatim 2'-OH može biti redukovan pogodnim redukcionim sredstvom. Opcionalno, 2'-hidroksil može biti aktiviran da se ubrza redukcija; t.j. Bartonovom redukcijom.

Osim toga, L-enantiomeri koji odgovaraju jedinjenjima pronalaska, se mogu dobiti istim opštim postupcima (1 ili 2), iz odgovarajućih L-šećera ili nukleozidnih L-enantiomera.

B. Opšta sinteza 2'- C- razgranatih nukleozida

2'-C-razgranati ribonukleozidi sledeće strukture:

R10 je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod;

alternativno, R<7>i R<9>, iliR7i R<10>mogu zajedno da formiraju pi vezu;

R<1>i R<2>su nezavisno H, fosfat (uključujući mono-, di- ili trifosphat i stabilni fosfat); pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili (uključujući niže alkile); acil (uključujući niži acil); CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje, kada se dajuin vivo,su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R ili R nezavisno, H ih fosfat;

R6 je alkil, hlor-, brom-, fluor-, ili jodo-alkil (t.j.CFs), alkenil ili alkinil (n.pr.alil); i XjeO, S, S02iliCH2.

se mogu dobiti jednim od sledećih opštih postupaka.

1. Glikozilacija nukleobaze odgovarajuće modifikovanim šećerom

Početni materijal za ovaj proces je odgovarajuće supstituisan šećer sa 2'-OH i 2'-H, sa odgovarajućom odlazećom grupom (LG), na primer acil grupom ili hlorom, bromom, fluorom ili jodom. Šećer može biti kupljen ili dobijen bilo kojim poznatim hemijskim postupkom, uključujući standardnu epimerizacijonu, supstitucijonu, oksidacijonu ili redukcionu tehniku. Supstituisani šećer zatim može biti oksidisan odgovarajućim sredstvom u kompatibilnom rastvaraču na pogodnoj temperaturi, da bi se dobio 2'-modifikovani šećer. Mogući oksidacioni agensi su Jones-ov reagens (smeša hromne i sumporne kiseline), Collins-ov reagens (dipiridin Cr(VI) oksid, Corey-ev reagens (piridinium hlorohromat), piridinijum dihromat, kiseli dihromat, kalijum permanganat, MnOo, rutenijum tetroksid, fazni transfer katalizatori, kao što je hromna kiselina ili permanganat na polimeru, Cl2-piridin, H202-amonijum molibdat, NaBr02-CAN, NaOCl u HOAc, bakar hromit, bakar oksid, Raney nikal, paldijum acetat, Meervvin-Pondorf-Verley reagens (aluminijum /-butoksid sa ketonom) i N-bromosukcinimid. Kuplovanjem organometalnog ugljenog nukleofila, kao što je Grignard-ov reagens, organoliotijum, litijum dialkilbakar ili R<6->SiMe3u TBAF sa ketonom sa odgovarajućim ne-protičnim rastvaračem na pogodnoj temperaturi, dobij a se 2'-alkilovani šećer. On može biti opcionalno zaštićen pogodnom zaštitnom grupom, pretežno acil ili silil grupom, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition,1991.

Opcionalno zaštićeni šećer može zatim biti kuplovan prema BASE postupku, kao što je opisano u Tovvnsend-ovojChemistry of Nukleosides and Nukleotides,Plenum Press,1994.Na primer, acilovani šećer može biti kuplovan na sililovanu bazu sa Levvis-ovom kiselinom, kao što je kalaj tetrahlorid, titanijum tetrahlorid ili trimetilsililtriflat u pogodnom rastvaraču na odgovarajućoj temperaturi. Alternativno, halo-šećer može biti kuplovan na sililovanu bazu u prisustvu trimetilsililtriflata.

Zatim nukleozid može biti deprotektovan poznatim hemijskim postupcima, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition,1991.

U posebnom oblikuje poželjan 2'-C-razgranati ribonukleozid. Sinteza ribonukleozidaje pokazana uŠemi3. Alternativno je poželjan deoksi-ribonukleozid. Da bi se dobili ovi nukleozidi, formirani ribonukleozid može opcionalno biti zaštićen, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition,1991,i zatim, 2'-OH može biti redukovan. Opcionalno, 2'-hidroksil može biti aktiviran da bi se ubrzala redukcija; tj Bartonovom redukcijom.

2. Modifikacija<pr>e- formiranihnukleozida

Početni materijal za ovaj proces je odgovarajuće spstituisan nukleozid sa 2 "OH i 2 "H. Nukleozid može biti kupljen ili dobijen bilo kojim poznatim hemijskim postupkom, uključujući standardne kupling tehnike. Nukleozid može biti zaštićen sa pogodnim zaštitnim grupama, prvenstveno sa acil ili silil grupama, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition, 1991. Odgovarajući zaštićeni nukleozid može biti oksidiran sa odgovarajućim reagensom oksidacije u kompatibilnom rastvaraču na pogodnoj temperaturi da di se dobio 2" modifikovan šećer. Mogući reagensi oksidacije su Jones-ov reagens ( smeša hromne kiseline i sumporne kiseline ), Collins-ov reagens ( dipiridin Cr(VI) oksid, Corey-ov reagens (piridinijum hlorohromat), piridinijum dihromat, dihromna kiselina, kalijum permanganat, Mn02, rutenijum teroksid, fazni transfer katalizator kao što je hromna kiselina ili permanganat na polimeru, Cl2-piridin, H202-amonijum molibdat, Nabr02-CAN, NaOCl u HOAc, bakar hromat, bakar oksid, Raney nikal, paladijum acetat, Meerwin-Pondorf-Verley reagens (aluminijum /-butoksid sa ketonom) i N-bromosukcinimid.

U posebnom oblikuje poželjan 2'-C-razgranati ribonukleozid. Sinteza ribonukleozidaje pokazana u Svemi 4. Alternativno je poželjan deoksi-ribonukleozid. Da bi se dobili ovi nukleozidi, formirani ribonukleozid može opcionalno biti zaštićen, kao što je opisano u Greene idr. Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition,1991,i zatim, 2'-OH može biti redukovan sa pogodnim redukcionim reagensom. Opcionalno, 2'-hidroksil može biti aktiviran da bi se ubrzala redukcija; tj Bartonovom redukcijom.

3. Sinteza fi- D- 2 '- C- Metil- Ribofuranosil Citidin- 3 '- O- L- Valin Estra

U jednom postupku sinteze, opisanom u Figuri 5, sinteza uključuje reakcije citozina, BSA i SnCl4/acetonitril sa l,2,3,5-tetra-C>-benzoil-2-C-metil-P-D-ribofuranozom (Figura 5, jedinjenje 1) sa bi se dobio 4-amino-l-(3,4-dibenziloksi-5-benzoiloksimetil-3-metil-tetrahidro-furan-2-il)-///-pirimidin-2-on ( Figura 5, jedinjenje 2); reakcija ( Figura 5, jedinjenje 2) sa NaOMe/MeOH sa bi se dobio 4-amino-l-(3,4-dihidroksi-5-hidroksimetil-3-metil-tetrahidro-furan-2-il)-7/^-pirimidin-2-on ( Figura 5, jedinjenje 3), takođe poznato kao 2-C-metil-P-D-ribofuranoza. Korišćenje citozina kao početnog materijala umesto benzoil-citozina poboljšava „ atom economv" u postupku i pojednostavlja prečipćavanje u kasnijim koracima.

Sledeći koraci u postupku uključuju reakcije ( Figura 5, jedinjenje 3) sa Me2NCH(OMe)2u DMF-u da bi se dobilo ( Figura 5, jedinjenje 4), jV-[l-(3,4-dihidroksi-5-hidroksimetil-3-metil-tetrahidro-furan-2-il)-2okso-l, 2-dihidro-pirimidin-4-il]-iV,iV-dimetil-formamiđin, koji je amino-zaštitni oblik ( Figura 5, jedinjenje 3); reakcije (

Figura 5, jedinjenje 4), sa TBDPSC1 i midazolom u DCM-u da bi se dobio 5'-silil-zaštićeni oblik ( Figura 5, jedinjenje 4) kao N'-{l-[5-(^erc-butil-difenil-silaniloksimetil-3,4-dihidroksi-3-metil-tetrahidro-furan-2-il]-2-okso-l, 2-dihidro-pirimidin-4-il}-iV,iV-dimetil-formamidin ( Figura 5, jedinjenje 5), gde je korišćenje DCM-a obezbeđuje prednost imajući veću kontrolu nad disililom sa produkt formacijom; reakcije ( Figura 5, jedinjenje 5), sa A<r->Boc-L-valinom, EDC-om i DMAP-om u DCM-u na sobnoj temperaturi da bi se dobilo 2-terc-butoksikarbonilamino-3-mefil-buterna kiselina 2-(?erc-butil-difenil-silaniloksi-metil)-5-[4-(dimetilamino-metilenamino)-2-okso-2H-pirimidin-l-il]-4-hidroksi-4-metil-tetrahidro-furan-3-il estar ( Figura 5, jedinjenje 6); uklanjanje silila i amino-zaštitne grupe reakcijom ( Figura 5, jedinjenje 6) sa NH4F u MeOH u prisustvu aproksimativno 10 mola ekvivalenta etil acetata da bi se sprečilo cepanje 3'-0-valinil estra oslobađanjem amonijaka, i refluktovanjem smeše da bi se dobio 2-fe/-c-butoksikarbonilamino-3-metil-buterna kiselina 5-(4-amino-2-okso-2H-pirimidin-l-il)-4-hidroksi-2-hidroksimetil-4-metil-tetrahidro-furan-3-il estar ( Figura 5, jedinjenje 7); i konačno , reakcija ( Figura 5, jedinjenje 7) sa HC1 u EtOH sa di se dobilo 2-amino-3-metil- buterna kiselina 5-(4-amino-2-okso-2H-pirimidin-l-il)-4-hidroksi-2-hidroksimetil-4-metil-tetrahidro-furan-3-il estar, dihidrohloridna so ( Figura 5, jedinjenje 8) kao konačni produkt.

6. Alternativna sinteza fi- D- 2 '- C- Metil- Ribofuranosil Citidin- 3 '- O- L- Valin Estra

U jednom postupku sinteze jedinjenja pronalaska , prikazanom u Figuri 6, benzoilcitozin, BSA i SnCVacetonitril reaguju sa l,2,3,5-tetra-0-benzoil-2-C-metil-|3-D-ribofuranozom (Figura 6, jedinjenje la) da bi se dobio 4-benzoilamino-l-(3,4-dibenziloksi-5-benzoiloksimetil-3-metil-tetrahidro-furan-2-il)-7//-pirimidin-2-on ( Figura 6, jedinjenje 2a); reakcija ( Figura 6, jedinjenje 2a) sa NH3u metanolu i hromatografski separatisani proizvod, 4-amino-l-(3,4-dihidroksi-5-hidroksimetil-3-metil-tetrahidro-furan-2-il)-7//-pirimidin-2-on ( Figura 6, jedinjenje 3a), takođe poznato kao P-D-2'-C-metil-citidin; reakcija ( Figura 6, jedinjenje 3a) sa Me2NCH(OMe)2u DMF-u na sobnoj temperaturi za 1.5 sati da bi se dobio iV-[l-(3,4-dihidroksi-5-hidroksimetil-3-metil-tetrahidro-furan-2-il)-2okso-l, 2-dihidro-pirimidin-4-il]-/Vr,A/- dimetil-formamidin ( Figura 6, jedinjenje 4a); reakcija ( Figura 6, jedinjenje 4a), sa TBDPSC1 i piridinom na sobnoj temperaturi za 6 sati da bi se dobioN'-{l-[5-(;1erc-butil-difenil-silaniloksimetil)-3,4-dihidroksi-3-metil-tetrahidro-furan-2-il]-2-okso-l,2-dihidro-pirimidin-4-il}-Af iV-dimetil-formami din ( Figura 6, jedinjenje 5a); reakcija ( Figura6, jedinjenje 5a), sa TV-Boc-L-valinom, DEC-om i DMAP-om u THF/DMF na sobnoj temperaturi 2 dana i izlaganje proizvoda dobijenog u ovog reakciji sa HPLC da bi se dobio 2-terc-butoksikarbonilamino-3-metil-buterna kiselina 2-(/e/x-butil-difenil-silaniloksi-metil)-5-[4-(dimetilaminometilenamino)-2-okso-2H-pirimidin-l-il]-4-hidroksi-4-metil-tetrahidro-furan-3-il estar ( Figura 6, jedinjenje 6a); refluktovanje ( Figura 6, jedinjenje 6a) sa NH4F u MeOH za oko 3 sata da bi se uklonio silil i amino-zaštitne grupe, i izlaganje proizvoda hromatografskom prečišćavanju da bi se dobio 2-fcrc-butoksikarbonilamino-3-metil-buterna kiselina 5-(4-amino-2-okso-2H-pirimidin-l-il)-4-hidroksi-2-hidroksimetil-4-metil-tetrahidro-furan-3-il estar ( Figura 6, jedinjenje 7a); i konačno reakcija ( Figura 6, jedinjenje 7a) sa HC1 u EtOAc na sobnoj temperaturi da bi se dobilo 2-amino-3-metil- buterna kiselina 5-(4-amino-2-okso-2H-pirimidin-l-il)-4-hidroksi-2-hidroksimetil-4-metil-tetrahidro-furan-3-il estar, dihidrohloridna so (

Figura 6, jedinjenje 8a) kao konačni produkt.

Sinteza 2'-C-metil-citidin-3'-0-L-valin estra (val-mcyd) nacrtana je u šemi 5 i šemi 6, i opisana je ispod.

Korak 1: Sinteza šeme 5, jedinjenja 9: 2- C- metil- D- ribonik- y- lakton

De-jonizovana voda (100 mL) je mešana u 250 mL 3-suženom balonu sa okruglim ravnim dnom, opremljenom sa dodatnom mešalicom, mešajućom osovinom, digitalnim uređajem za čitanje temperature i jednom argon linijom. Argon je ubacivan sa mehurovima u vodu trideset minuta i D-fruktoza (20.0 g, 0.111 mola) je dodata i rastvor je postao čist za par minuta. Kalcijum oksid (12.5 g, 0.223 mola) je dodat u porcijama u periodu od pet minuta i smeša je energično mešana. Ekzotermna reakcija se dogodila i reakciona temperatura je dostigla 39.6°C 10 minuta posle početka dodavanja kalcijum oksida. Posle otprilike 15 minuta, reakciona smeša je dobila žutu boju koja se pojačavla vremenom, posle 3 sata, jedan deo je uzet za TLC analizu. Taj deo je zakišeljen do pH 2 koristeći zasićeni vodeni ratsvor oksalne kiseline. Rezultujuća bela suspenzija je isparavana pod redukovanim pritiskom da bi se uklonila voda. Toluen je dodat (2 mL) u ostatak i smeša je isparavana pod redukovanim pritiskom (na 45-50°C) da bi se uklonio bilo koji trag vode. Čvrsti ostatak je re-obrazovan u 2 mL 1:1 tetrahidrofuran: metanol smeši. Posle temeljnog mešanja, suspenzija je puštena da se oformi i čisti rastvor koji isplivava na površinu je uprljan za TLC ( silika ploča je razvijena u 2% metanolu u etil acetatu i obojeno u 1% alkalnom kalijum permanganatu dip. Ploča je zagrevana, koristeći pištolj za zagrevanje, do pojavljivanja žućkastih tačaka na pink pozadini). Željeni lakton se pojavio tipično na vrednosti od Rf0.33 pod pomenutim uslovima. Više polarni nus produkti i neizreagovani materijal su detektovani u opsegu vrednosti od Rf0.0 do 0.2.

Iako je produkovana formacija posmatrana posle 3 sata, reakciji je dozvoljeno da bude nastavljena još 22 sata i reakciona smeša je za to vreme mešana na 25°C. Na kraju ovog perioda , pH smeše je bio 13.06. Mehurići gasovitog ugljen dioksida su uvedeni u reakcionu smešu za oko 2.5 sati (pH je 7.25). Formirani čvrsti kalcijum karbonat je uklonjen vakum filtracijom, filtrirana grudva je isprana sa 50 ml de-jonizovane vode. Vodeni rastvor je kombinovan i tretiran sa oksalnom kiselinom (5.0 g, 0.056 mola) i smeša je energično mešana na 25°C 30 minuta (Inicijalna tamna boja u velikoj meri je nestala i smeša je pretvorena u mlečno belu kašu). pH smeše je 2-3 u ovoj fazi. Kašasta smeša je mešana na 45-50°C preko noći. Smeša je onda isparavana pod redukovanim pritiskom na 45-50°C da bi se uklonilo 75 mL vode. Natrijum hlorid (30 g) i tetrahidrofuran (100 mL) je dodat u vodenu kašu (oko 75 mL) i smeša je energično mešana na 25°C 30 minuta. Slojevi su separatisani i vodeni sloj je mešan 10 minuta sa 75 mL svežim tetrahidrofuranom. Ovaj postupak je ponovljen tri puta i tetrahidrofuran rastvor je sjedinjen i mešan sa 10 g anhidrovanog magnezij um sulfata 30 minuta. Smeša je filtrirana i filtrat magnezijum sulfata je ispiran sa 60 mL tetrahidrofurana. Filtrat je isparavan pod redukovanom pritiskom na 40°C i dobijeno je 10.86 g sirovog proizvoda tamno narandžaste polutvrde supstance. (Zbog niza na skali tercahidrofuran će biti zamenjen acetonom umesto isparavanja sirovog proizvoda do suvog). Sirovi proizvod je mešan sa acetonom (20 mL) na 20°C 3 sata. Produkt je kolektovan vakum filtracijom i filter grudva je isprana sa 12 mL acetona da bi se dobio željeni proizvod 9 kao bela kristalna čvrsta supstanca. Produkt je sušen u vakumu da bi se dobilo 2.45 g (13.6 % prinos). Tačka topljenja jedinjenja 9: 158-162°C (tačka topljenja u literaturi : 160-161°C).<l>HNMR (DMSO-J6) 5 ppm 5.69 (s, IH, zamenj. sa D20), 5.41 (d, IH, zamenj. sa D20), 5.00 (t, IH, zamenj. sa D20), 4.15 (m, IH), 3.73 (m, 2H), 3.52 (m, IH), 1.22 (s, 3H).<13>C NMR (DMSO-64) 5 ppm 176.44, 82.95, 72.17, 72.02, 59.63, 20.95. (C6Hi0O5: kalkulisano C, 44.45; H, 6.22 Nađeno: C, 44.34; H, 6.30).

Korak 2: Sinteza šeme 5, jedinjenja 10: 2. 3, 5- Tri- Q- benzoil- 2- C- metil- D- ribonik- y-lakton

Smeša laktona 1 (3.0 g, 18.50 mmol), 4-dimetilamonopiridina (0.45 g, 3.72 mmol) i trietilamina (25.27 g, 249.72 mmol) u 1,2-dimetoksi etanu (50 mL) je mešana na 25°C pod atmosferom argona trideset minuta. Bela suspenzija je hlađena na do 5°C i benzoil hlorid (11.7 g, 83.23 mmol) je dodat u periodu preko 15 minuta. Smeša je mešana na 25°C dva sata. TLC analiza (silicijumdioksid, 2% metanol u etil acetatu) ukazuje na kompletnu potrošnju početnog materijala. Ledeno hladna voda (100 g) je dodata u reakcionu smešu i mešanje je nastavljeno trideset minuta. Formirana čvrsta bela supstanca je kolektovana vakum filtracijom i filtrat grudva je isprana sa hladnom vodom (50 mL). Ovaj sirovi proizvod je mešan sa terc-butil metil etrom (60 mL) na 20°C trideset minuta, onda je filtriran, filtrat grudva je isprana sa terc-butil metil etrom (25 mL) i sušen u vakumu da bi dalo 7.33 g (83.4% prinos) jedinjenja 10 kao bele čvrste supstance sa 97.74% čistoće (HPLC/AUC). Tačka topljenja jedinjenja 10: 137-140°C (tačka topljenja u literaturi : 141-142°C). 'H NMR (CDC13) 5 ppm 8.04 (d, 2H), 7.92 (d, 2H), 7.73 (d, 2H), 7.59 (t, IH), 7.45 (m, 4H), 7.32 (t, 2H), 7.17 (t, 2H), 5.51 (d, IH), 5.17 (m, IH), 4.82-4.66 (d od AB quartet, 2H), 1.95 (s, 3H).<13>C NMR (CDC13) 5 ppm 172.87, 166.17, 166.08, 165.58, 134.06, 133.91, 133.72, 130.09, 129.85, 129.80, 129.37, 128.78, 128.60, 128.49, 127.96, 127.89, 79.67, 75.49, 72.60, 63.29, 23.80. TOF MS ES + (M+1:475).

Korak 3: Sinteza šeme 5, jedinjenja 11: 2. 3. 5- Tri- Q- benzoil- 2- C- metil- P- D-ribofuranoze: Rastvor Red-Al (65wt% u toluenu, 2.0 mL, 6.56 mmol) u anhidrovanom toluenu (2.0 mL) je mešan na 0°C pod atmosferom argona. Rastvor anhidrovanog etanola (0.38 mL, 6.56 mmol) u anhoidrovanom toluenu (1.6 mL) je dodat u rastvor toluena u periodu od pet minuta. Rezultujuća smeša je mešana na 0°C petnaest minuta i 2mL (2.18 mmol) ovog Red-Al/etanol reagcnsa je dodato da ohladi (-5°C) rastvor 2,3,5-tri-0-benzoil-2-C-metil-D-ribonolaktona (475 mg, 1.0 mmol) u anhidrovanom toluenu (10 mL) u periodu od 10 minuta. Reakciona smeša je mešana na -5°C četrdeset minuta. TLC analiza ( silika ploča, 35%) etil acetat u heptanu) ukazuje na kompletnu potrošnju početnog materijala. Reakcija je hlađena sa acetonim (0.2 mL), vodom (15 mL) i 1 N HC1 (15 mL) na 0°C i puštena je da se zagreje do sobne temperature. 1 N HC1 (5 mL) je dodato da rastvori neorganske soli (pH:2-3). Smeša je ekstrahovana sa etil acetatom (3x25 mL) i organski rastvor je ispran sa vodom (25 mL), sušen (anhidrovanim natrijum sulfatom, lOg) i rastvarač je uklonjen pod redukovanim pritiskom na temperaturi 40°C da bi se dobilo željeno jedinjenje 11 u kvantitativnom prinosu (480 mg). Ovaj materijal je korišćen u narednom koraku.

Korak 4: Sinteza šeme 5, jedinjenja 12: l, 2, 3. 5- tetra- Q- benzoil- 2- C- mefil- P- D-ribofuranoze: Benzoil hlorid (283 mg, 2.0 mmol) je dodat u periodu od pet minuta, u hladan rastvor (5°C) jedinjenja 11 (480 mg, 1.0 mmol), 4-dimetilaminopiridina (12.3 mg, 0.1 mmol) i trietilamina (506 mg, 5.0 mmol) u anhidrovanom tetrahidrofuranu (5 mL). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi pod atmosferom argona preko noći. HPLC analiza ukazuje na 0.25% neizreagovanog početnog materijala. Reakcija je gašena dodavanjem ledene vode (10 g) i zasićenog vodenog rastvora natrijum bikarbonata. Tetrahidrofuran je uklonjen pod redukovanim pritiskom i smeša je ekstrahovana etil acetatom (50 mL). Organski rastvor je ispran sa vodom (25 mL), slanim rastvorom (25 mL), sušen (anhidrovanim natrijum sulfatom, 12 g) i rastvarač je uklonjen pod redukovanim pritiskom da bi se dobilo 650 mg proizvoda kao gusto ulje. Sirovi produkt je mešan sa 5 mL terc-butil metil etra 5 minuta i heptan (5 mL) i voda (0.1 mL) su dodati i mešanje je nastavljeno za naredni period od dva sata na 20°C. Čvrsta supstanca je kolektovana vakum filtracijom i filter grudva je isprana sa 1:1 rastvorom heptemterc-butil metil etar (6 mL) i terc-butil metil etrom (2 mL). Sušenjem švrste supstance u vakumu dobija se 300 mg (52%) željenog jedinjenja 12 (98.43% čistoće HPLC/AUC) kao bele čvrste supstance koja se topi na 154-156.3°C. (tačka topljenja u literaturi : 155-156°C).<]>H NMR (CDC13) 8 ppm 8.13 (m, 4H), 8.07 (d, 2H), 7.89 (d, 2H), 7.63 (m, 3H), 7.48 (m, 6H), 7.15 (m, 3H), 7.06 (s, IH), 5.86 (dd, IH), 4.79 (m, IH); 4.70-4.52 (d od AB quartet, 2H), 1.95 (s, 3H).<13>C NMR (CDC13) 5 ppm 166.31, 165.83, 165.01, 164.77, 134.01, 133.86, 133.70, 133.17, 130.44, 130.13, 129.97, 129.81, 129.59, 129.39, 129.07, 128.84, 128.76, 128.37, 98.01, 86.87, 78.77, 76.35, 64.05, 17.07. (C34H28O9: kalkul C, 70.34; H, 4.86. Nađeno: C, 70.20; H, 4.95).

Korak 5: Sinteza šeme 6, jedinjenja 13: 4- Amino- l-( 3, 4- dibenziloksi- 5- benziloksimetil-3- metil- tetrahidro- furan- 2- il)- 7i/- pirimidin- 2- on

Citozin (89 g, 0.80 mmol) je suspendovan u acetonitrilu (900 mL) u 12 L boci sa okruglim dnom opremljenoj sa refluks kondenzatorom, dodatnom mešalicom i sa jednim argon adapterom. Suspenzija je mešana na 20° C pod atmosferom argona i N,0-bis(trimetilsilil)acetamid (537 mL, 2.2 mol) je dodat u jednoj porciji. Rezultujući rastvor je zagrevan do 80°C i mešan je dodatnih sat vremena na istoj temperaturi. 1,2,3,5-tetra-O-benzoil-2-C-metil-p-D-ribofuranoza (425.0 g, 0.73 mol) je suspendovan u acetonitrilu (4000 mL) i dodat je u reakcionu smešu. Reakciona smeša je postala bistra posle nekoliko minuta i temperatura je opala do 50°C. Tin(IV) hlorid (154 mL, 1.31 mol) je dodat u periodu od 15 minuta i mešanje je nastavljeno na 80°C. Posle jednog sata, jedan deo reakcione smeše je gašen dodavanjem vodenog rastvora natrijum bikarbonata i ekstrahovan je vodeni sloj sa etil acetatom. Etil acetat sloj je ispitan TLC-om (silika gel, 20% etil acetat u heptanu, Rfza derivat šećera: 0.40). TLC analiza pokazuje kompletnu potrošnju derivata šećera. Željeno jedinjenje je detektovano TLC-om koristeći 10% metanol u dihlormetanu (Rf:0.37). Reakcija je takođe nadgledana HPLC (Metod #2). Reakciona smeša je hlađena na 20°C i gašena dodavanjem zasićenog vodenog rastvora natrijum bikarbonata (3000 mL) u periodu od 30 minuta ( opažana je egzotermna reakcija posle dodavanja prvih nekoliko kapi rastvora natrijum bikarbonata). Čvrsti natrijum bikarbonat (1350 g) je dodat u porcijama da bi sprečio penušanje. Smeša je proveravana da bi bili sigurni da je pH>7. Agitacija je zaustavljena i slojevima je dozvoljeno da se separatišu 20 minuta. Vodeni sloj je sušen i mešan sa etil acetatom (1500 mL) i smeša je ostavljena da se'izdvoji (30 minuta). Organski sloj je izolovan i kombinovan sa rastvorom acetonitrila. Organski sloj je ispran sa slanim rastvorom (500 mL) i rastvarač je desorbiran na zapreminu ca.750 mL. Produkt može biti korišćen u narednim reakcijama. Takođe može biti desorbirano do bele penušaste supstance, u kvantitativnom prinosu. Struktura jedinjenja 13 je potvrđena<]>H NMR analizom.

Korak 6: Sinteza šeme 6, jedinjenja mCvd: 4- Amino- l-( 3. 4- dihidroksi- 5- hidroksimetil-3- metil- tetrahidro- furan- 2- il)- 7//- pirimidin- 2- on

Natrijum metoksid (13.8 g, 0.26 mol) je dodat u rastvor jedinjenja 10 (416 g, 0.73 mol) u metanolu (2000 mL). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi i kontrolisana TLC (silika gel, 30% metanol u dihlormetanu, Rfza jedinjenje 11: 0.21). Produkt je počeo da se taloži posle 30 minuta i TLC pokazuje da je reakcija kompletirana za dva sata. Reakcoija je takođe praćena HPLC (Metod#2). Metanol je uklonjen pod redukovanim pritiskom do zapremine od ca. 500 mL praćeno etanolom (2x500 ml) do zapremine ca 500 ml. Ostatak guste kaše je razblažen sa 750 ml etanola i smeša je mešana na 20°C jedan sat. Proizvod je kolektovan filtracijom, filtrat grudva je isprana sa etanolom (100 ml) i terc-butil-metil etrom (100 ml) i sušena da bi se dobilo 168 g (90% prinosa za dva koraka) proizvoda 11 u čistoći od >97% (HPLC/AUC). Proizvod je takođe analiziran 'Hi<lj>C NMR analizama.

Korak 7: Sinteza šeme 6, jedinjenja 14: 2- rerc- butoksikarbonilamino- 3- metil- buterna

kiselina 5-( 4- amino- 2- okso- 2H- pirimidin- l- il)- 4- hidroksi- 2- hidroksimetil- 4- metil-

tetrahidro- furan- 3- il estar

Rastvor N-(terc-butoksikarbonil)-L-valin (46.50 g, 214 mmol), karbonildiimidazola (34.70 g, 214 mmol), i anhidrovanog tetrahidrofurana (1000 ml) 21 boci sa okruglim dnom, je mešan na 25°C pod atmosferom argona 1.5 sati i onda na 40-50°C 20 minuta. U posebnu 5 L 5-suženu bocu sa okruglim dnom, opremljenu sa dodatnom mešalicom, hlađenjem na vrhu, temperaturnom sondom, dodatnim levkom, i argonovom linijom dodat je 4-amino-l-(3,4-dihidroksi-5-hidroksimetil-3-metil-tetrahidro-furan-2-il)-7//- pirimidin-2-on (50.0 g, 195 mmol) i anhidrovani N,N-dimetilformamid (1000 ml). Smeša je zagrevana do 100°C 20 minuta dok sav pirimidin-2-on derivat nije otišao u rastvor, i onda trietil amin (500 ml) i 4-dimetilaminopiridin (2.38 g, 19 mmol) su dodati u rastvor. Smeša je zagrevana do 97°C 20 minuta i rastvor tetrahidrofurana je polako dodat preko dodatnog levka u periodu od 2 sata, održavajući temperaturu ne nižu od 82°C. Reakciona smeša je zagrevana na 82°C 1 sat i kontrolisana HPLC ( Produkt=68%, SM=11%, i nečistoća na 12 minuta=17%, odstranjujući dimetilaminopiridin). Reakciona smeša je hlađena do sobne temperature i onda su trietilamin i tetrahidrofuran su uklonjeni vakumom na 30°C. Rastvor je onda neutralizovan sa sirćetnom kiselinom do pH 7.69. N,N-dimetilformamidin je uklonjen vakumom na 35°C istiskivajući etil acetat ( 2x 200 mL). Sirovi produkt je mešan sa etil acetatom (500 mL) i vodom (300 mL). Dva sloja su izdvojena i vodeni sloj je ekstrahovan sa etil acetatom (500 mL).Kombinovani organski sloj je ekstrahovan sa zasićenim vodenim slanim rastvorom (500 mL). Sledeće, organski sloj je ekstrahovan sa zasićenim vodenim rastvorom malonske kiseline (4x 400 mL, 10wt%). Organski sloj je kontrolisan TLC (silika, 20% metanol u dihlorometan) da bi se bilo sigurno da je željeno jedinjenje uklonjeno iz organskog sloja. Kiseli vodeni rastvori ekstrakata su kombinovani i hlađeni u ledenom kupatilu i neutralizovani sa trietilaminom do pH 7.40 tako da čvrsta supstanca nije u rastvoru. Etil acetat je onda dodat u vodeni sloj. Bela čvrsta supstanca je kolektovana vakum filtracijom. Sušenjem dobijene supstance u vakumu dobijeno je 81.08 g 99.01%) čistoće (HPLC) prva grupa.

Korak 8: Sinteza šeme 6, val- mCyd: 2- Amino- 3- metil- buterna kiselina 5-( 4- amino- 2-

okso- 2H- pirimidin- l- il)- 4- hidroksi- 2- hidroksimetil- 4- metil- tetrahidro- furan- 3- il estar

( dihidrohloridna so)

Rastvor jedinjenja 14 (21.0 g, 0.046 mol) u etanolu (168 ml) je mešan u boci sa okruglim dnom, opremljenoj sa dodatnom mešalicom, temperaturnom sondom, argonovom linijom i babloterom hlorovodoničnog gasa. Hlorovodonični gas (22 g) je uvođen mehurovima u bistar rastvor u periodu od jednog sata. Reakciona temperatura je držana ispod 30°C koristeći ledeno-vodeno kupatilo. Čvrsta formacija je počela da se stvara nekoliko minuta posle uvođenja hlorovodoničnog gasa. Posle 4 sata, HPLC (metod#3 ) pokazuje samo 0.8% početnog materijala. Čvrsta supstanca je kolektovana filtracijom, i filtrat grudva je isprana sa etanolom (20 ml) i di-etil etrom (100 ml). Posle procesa sušenja u vakumu 16 sati, dobijeno je 19.06 g (96.5%) val-mCyd sa 97.26% čistoće (HPLC, metod#3); m.p. 210°C (braon), 248-250°C (topljenje); 'H NMR (DMSO-d6)5 ppm 10.0 (s, IH,l/2N//2,D20 promenljivo), 8.42 (d, III, J5-6=7.9 Hz), 6.24 (d, IH,H- 5,J5-6=7.9 Hz), 5.84 (s, IH,H-\),5.12 (d, IH,H- V,J3M=8.8 Hz), 4.22 (d, IH,HA,J3>-4-=8.7 Hz), 4.0-3.9 (m, IH,CH),3.8-3.5 (m, 2H, H-5', H-5"), 2.3-2.1 (m, IH,CH),1.16 (s, 3H, CH3), 1.0 (m, 6H, (CH3)2CH); FAB>0 (GT) 713 (2M+H)<+>, 449 (M+G+H)<+>, 357 (M+H)<+>, 246 (S)<+>, 112 (B+2H)<+>; FAB<0 (GT) 747 (2M+C1)", 483 (M+G+Cl)", 391 (M+Cl)", 355 (M-H)", 116 (Val)", 110 (B)", 35 (Cl).

Dva različita HPLC postupka su korišćena za analizu gore pomenutih jedinjenja. Oba postupka koriste sledeće reversne kolon faze. U postupku 1, kolona teče brzinom strujanja 1.00 ml/min acetonitril/voda linerani gradient za 20 minuta vreme tečenja. Pet minuta ravnoteže je dozvoljeno izmežu protoka. Merenja su vršena na 254 nm.

U drugom postupku, identifikacija je determinisana na 272 nm. Water Novapak Cl 8, 3.9 x 150 nm ID, 4um najmanja veličina, 60 A veličina ili ekvivalent može biti upotrebljen. Hromatografski uslovi su sledeći: zapremina ubrizgavanja=10ul, kolon temperatura=25°C, brzina strujanja= 1.00 ml/min, ultraljubičasti detektor na 272 nm, vreme isteka 35 minuta. Podesan sistem zahteva da procentualna relativna standardna devijacija referentnog standarda nije više od 1.0%.

Postupak sinteze P-D-2'-C-metil-2'-acetil-ribofuransil-citidin-3'-0-L-valin estra je detaljno opisan u Figuri 7. Postupak sinteze P-D-2'-C-metil-2'-acetil-ribofuransil-citidin-3'-0-L-prolin estra je detaljno opisan u Figuri 8. Postupak sinteze p-D-2'-C-metil-2'-acetil-ribofuransil-citidin-3'-0-L-alanin estra je detaljno opisan u Figuri 9. Postupak sinteze P-D-2'-C-metil-2'-(cikloheksan karboksilat)-ribofuransil-citidin-3'-0-L-valin estra je detaljno opisan u Figuri 10. Ovi procesi mogu biti izvedeni koristeći tehnike slične opisanim gore.

C. Opšta sinteza 3'- C- razgranatih nukleozida

3'-C-razgranati ribonukleozidi sledeće strukture:

BAZA (BASE) je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano; R 7 i R 9 su nezavisno vodonik OR 3, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), - O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, -N(acil)2;

R8 je H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod;

alternativno, R<7>i R<9>, ili R<8>i R<9>mogu zajedno da formiraju pi vezu;

R 1 i R 2 su nezavisno H; fosfat (uključujući monofosfat, difosfat, trifosfat, ili stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>ili R<2>nezavisno H ili fosfat;

R6 je alkil, hloro-, fluoro-, bromo-, jodo-alkil (npr. CF3), alkenil, ili alkinil (npr. alil); i XjeO, S, S02 ili CH2

se mogu dobiti jednim od sledećih opštih postupaka.

1. Glikozilacija nukleobaze odgovarajuće modifikovanim šećerom

Početni materijal za ovaj proces je odgovarajuće supstituisan šećer sa 3'-OH i 3'-H, sa odgovarajućom odlazećom grupom (LG), na primer acil grupom ili hlorom, bromom, fluorom ili jodom. Šećer može biti kupljen ili dobijen bilo kojim poznatim hemijskim postupkom, uključujući standardnu epimerizacijonu, supstitucijonu, oksidacijonu ili redukcionu tehniku. Supstituisani šećer zatim može biti oksidisan odgovarajućim sredstvom u kompatibilnom rastvaraču na pogodnoj temperaturi, da bi se dobio 3'-modifikovani šećer. Mogući oksidacioni agensi su Jones-ov reagens (smeša hromne i sumporne kiseline), Collins-ov reagens (dipiridin Cr(VI) oksid, Corey-ev reagens (piridinium hlorohromat), piridinijum dihromat, kiseli dihromat, kalijum permanganat, Mn02, rutenijum tetroksid, fazni transfer katalizatori, kao što je hromna kiselina ili permanganat na polimeru, Cl2-piridin, H202-amonijum molibdat, NaBr02-CAN, NaOCl u HOAc, bakar hromit, bakar oksid, Raney nikal, paldijum acetat, Meervvin-Pondorf-Verley reagens (aluminijum/-butoksid sa ketonom) i N-bromosukcinimid. Kuplovanjem organometalnog ugljenog nukleofila, kao što je Grignard-ov reagens, organoliotijum, litijum dialkilbakar ili R<6->SiMe3u TBAF sa ketonom sa odgovarajućim ne-protičnim rastvaračem na pogodnoj temperaturi, dobija se 3'-C-razgranati šećer. On može biti opcionalno zaštićen pogodnom zaštitnom grupom, pretežno acil ili silil grupom, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition,1991.

Opcionalno zaštićeni šećer može zatim biti kuplovan prema BASE postupku, kao što je opisano u Townsend-ovojChemistry of Nukleosides and Nukleotides,Plenum Press,1994.Na primer, acilovani šećer može biti kuplovan na sililovanu bazu sa Lewis-ovom kiselinom, kao što je kalaj tetrahlorid, titanijum tetrahlorid ili trimetilsililtriflat u pogodnom rastvaraču na odgovarajućoj temperaturi. Alternativno, halo-šećer može biti kuplovan na sililovanu bazu u prisustvu trimetilsililtriflata.

U posebnom oblikuje poželjan 3'-C-razgranati ribonukleozid. Sinteza ribonukleozida je pokazana uŠemi7. Alternativno je poželjan deoksi-ribonukleozid. Da bi se dobili ovi nukleozidi, formirani ribonukleozid može opcionalno biti zaštićen, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition,1991,i zatim, 2'-OH može biti redukovan pogodnim redukcionim agensom. Opcionalno, 2'-hidroksil može biti aktiviran da bi se ubrzala redukcija; tj Bartonovom redukcijom.

2. Modifikacija pre- formiranih nukleozida

Početni materijal za ovaj proces je odgovarajuće spstituisan nukleozid sa 3 "OH i 3 "H. Nukleozid može biti kupljen ili dobijen bilo kojim poznatim hemijskim postupkom, uključujući standardne kupling tehnike. Nukleozid može biti zaštićen sa pogodnim zaštitnim grupama, prvenstveno sa acil ili silil grupama, kao što je opisano u Greene idr. Protective Groups in Organic Syn( hesis,John Wiley and Sons, Second Edition,1991.Odgovarajući zaštićeni nukleozid može biti oksidiran sa odgovarajućim reagensom oksidacije u kompatibilnom rastvaraču na pogodnoj temperaturi da di se dobio 2 " modifikovan šećer. Mogući reagensi oksidacije su Jones-ov reagens ( smeša hromne kiseline i sumporne kiseline ), Collins-ov reagens ( dipiridin Cr(VI) oksid, Corey-ov reagens (piridinijum hlorohromat), piridinijum dihromat, dihromna kiselina, kalijum permanganat, Mn02, rutenijum teroksid, fazni transfer katalizator kao što je hromna kiselina ili permanganat na polimeru, Cl2-piridin, H202-amonijum molibdat, NaBr02-CAN, NaOCl u HOAc, bakar hromat, bakar oksid, Raney nikal, paladijum acetat, Meerwin-Pondorf-Verley reagens (aluminijumf-butoksid sa ketonom) i N-bromosukcinimid.

U posebnom oblikuje poželjan 3 '-C-razgranati ribonukleozid. Sinteza ribonukleozida je pokazana uSvemi8. Alternativno je poželjan deoksi-ribonukleozid. Da bi se dobili ovi nukleozidi, formirani ribonukleozid može opcionalno biti zaštićen, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition,1991,i zatim, 2'-OH može biti redukovan sa pogodnim redukcionim reagensom. Opcionalno, 2'-hidroksil može biti aktiviran da bi se ubrzala redukcija; tj Bartonovom redukcijom.

U posebnom obliku ovog pronalaska, L-enantiomer je poželjan. Prema tome, L-enantiomer može biti odgovarajući jedinjenjima pronalaska pripremanim prateći iste gore pomenute opšte postupke, počevši sa odgovarajućim L-šećerom ili nukleozid L-enantiomerom kao početnim materijalom.

D. Opšta sinteza 4'- C- razgranatih nukleozida

4'-C-razgranati ribonukleozidi sledeće strukture:

BAZA (BASE) je purinska ili pirimidinska kao što je u tekstu definisano;

R i R<y>su nezavisno vodonik OR<J>, hidroksi, alkil (uključujući niži alkil), azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), -

O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, -N(acil)2;

R<8>i R<10>su nezavisno H, alkil (uključujući niži alkil), hlor, brom ili jod;

alternativno, R<7>iR<9>,R<7>i R<10>, R<8>i R<9>, ili R<8>i R<10>mogu zajedno da formiraju pi vezu;

R<1>iR<2>su nezavisno H; fosfat (uključujući monofosfat, difosfat, trifosfat, ili stabilni fosfat prolek); acil (uključujući niži acil); alkil (uključujući niži alkil); sulfonat estar uključujući alkil ili arilalkil sulfonil uključujući metansulfonil i benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata kao što je opisano u definiciji arila datoj u tekstu; lipid, uključujući fosfolipid; amino kiselina; ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje

1 2

gde su R' ili R<z>nezavisno H ili fosfat;

R6 je alkil, halo geno-alkil (npr. CF3), alkenil, ili alkinil (npr. alil); i XjeO, S, S02 ili CH2

se mogu dobiti jednim od sledećih opštih postupaka.

Modifikacija iz pentodialdo- furanoze

Ključni početni materijal za ovaj proces je pogodno supstituisana pentodialdo-furanoza. Pentodialdo-furanoza može biti kupljena ili pripremljena bilo kojim poznatim načinom uključujući standardnu epimerizaciju, supstituciju i ciklizaciju.

U posebnom obliku, pentodialdo-furanoza je pripremana iz odgovarajuće supstituisane heksoze. Heksoza može biti kupljena ili pripremljena bilo kojim poznatim načinom uključujući standardnu epimerizaciju, (napr. alkalni tretman), supstituciju ili kupling tehniku. Heksoza može biti bilo koja forma furanoze, ili ciklizovana bilo kojom poznatom metodom opisanom u Tovvnsend-ovojChemistrv of Nucleosides and Nucleotids,Plenum Press, 1994, po mogućstvu selektivno zaštićena heksoza, da bi dala odgovarajuću heksafuranozu.

4'-hidroksimetilen heksafuranoze može biti oksidiran sa odgovarajućim reagensom oksidacije u kompatibilnom rastvaraču na pogodnoj temperaturi da di se dobio 4'-aldo-modifikovan šećer. Mogući reagensi oksidacije su Svvern-ov reagens, Jones-ov reagens ( smeša hromne kiseline i sumporne kiseline ), Collins-ov reagens ( dipiridin Cr(VI) oksid, Corey-ov reagens (piridinijum hlorohromat), piridinijum dihromat, dihromna

kiselina, kalijum permanganat, Mn02, rutenijum teroksid, fazni transfer katalizator kao što je hromna kiselina ili permanganat na polimeru, Cb-piridin, H2C>2-amonijum molibdat, NaBrC^-CAN, NaOCl u HOAc, bakar hromat, bakar oksid, Raney nikal, paladijum acetat, Meerwin-Pondorf-Verley reagens (aluminijum/-butoksid sa ketonom) i N-bromosukcinimid, po mogućstvu koristiti H3PO4, DMSO I DCC u smeši benzen/piridin na sobnoj temperaturi.

Onda, pentadialdo-furanoza može biti opcionalno zaštićena sa pogodnom zaštitnom grupom, po mogućstvu sa acil ili silil grupom, metodama opisanim u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition, 1991. U prisustvu baze, kao što je natrijum hidroksid, zaštićena pentadialdo-furanoza moše biti kuplovana sa pogodnim elektofilnim alkilom, halogeno-alkilom ( npr. CF3), alkenil ili alkinil ( npr. alil), da bi se dobio 4'-alkilovani šećer. Naizmenično, zaštićena pentadialdo-furanoza moše biti kuplovana sa odgovarajućim karbonilom, kao što je formaldehid, u prisustvu baze, kao što je natrijum hidroksid, sa odgovarajućim polarnim rastvaračem, kao što je dioksan, na pogodnoj temperaturi, tako da moše posle biti redukovan sa odgovarajućim redukcionim reagensom da bi se dobio 4'-alkilovani šećer. U posebnom obliku, redukcija moše biti izvršena PhOC(S)Cl, DMAP, po mogućstvu u acetonitrilu na sobnoj temperaturi, praćeno tretiranjem ACCN i TMSS refluktovano u toluenu.

Opcionalno zaštićeni šećer može zatim biti kuplovan prema BASE postupku, kao što je opisano u Tovvnsend-ovojChemistry of Nukleosides and Nukleotides,Plenum Press, 1994. Na primer, acilovani šećer može biti kuplovan na sililovanu bazu sa Lewis-ovom kiselinom, kao što je kalaj tetrahlorid, titanijum tetrahlorid ili trimetilsililtriflat u pogodnom rastvaraču na odgovarajućoj temperaturi.

Zatim nukleozid može biti deprotektovan poznatim hemijskim postupcima, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition, 1991.

U posebnom oblikuje poželjan 4'-C-razgranati ribonukleozid. Alternativno je poželjan deoksiribo-nukleozid. Da bi se dobili ovi deoksiribo- nukleozidi, formirani ribonukleozid može opcionalno biti zaštićen, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition, 1991, i zatim, 2'-OH može biti redukovan pogodnim redukcionim agensom. Opcionalno, 2'-hidroksil može biti aktiviran da bi se ubrzala redukcija; tj Bartonovom redukcijom.

U posebnom obliku ovog pronalaska, L-cnantiomer je poželjan. Prema tome, L-enantiomer može biti odgovarajući jedinjenjima pronalaska pripremanim prateći iste gore pomenute opšte postupke, počevši sa odgovarajućim L-pentadialdo-furanoza kao početnim materijalom.

E. Opšta sintezaVi/ ili S'- Prolekova

Početni materijal za ovaj proces je odgovarajuće spstituisan l',2',3' ili 4'-razgranati P-D P-L nukleozid. Razgranati nukleozid može biti kupljen ili dobijen bilo kojim poznatim hemijskim postupkom, uključujući tehnike opisane u tekstu ranije. Razgranati nukleozid može biti zaštićen sa pogodnim zaštitnim grupama, prvenstveno sa silil grupama, kao što je opisano u Greene i dr.Protective Groups in Organic Synthesis,John Wiley and Sons, Second Edition, 1991. Opcionalno zaštićeni razgranati nukleozid može biti kuplovan sa pogodnim acil donorom, kao što je acil hlorid i/ili acil anhidrid sa odgovarajućim protonskim ili aprotonskim rastvaračem na pogodnoj temperaturi, da bi se dobio 2'i/ili 3' prolek l',2',3' ili 4'-razgranatog p-D P-L nukleozida.( Synhetic Communications,1978, 8(5), 327-333;J. Am. Chem. Soc,1999, 121(24), 5661-5664. Alternativno, opcionalno zaštićeni razgranati nukleozidi mogu biti kuplovani sa pogodnim acilom, kao što je alkanoic kiselinom i/ili amino kiseli ostatak, po mogućstvu sa pogodnim kuplig reagensom, sa pogodnim aprotonskim rastvaračem na pogodnoj temperaturi, da bi se dobio 2'i/ili 3' prolek l',2',3' ili 4'-razgranatog P-D P-L nukleozida. Mogići kupling reagensi su reagensi koji potpomažu kuplovanje, uključujući ali ne i ograničavajući se na, Mitsunobu reagensi ( npr diizopropil azodikarboksilat i dietil azodikarboksilat) sa trifenilfosfmom ili različiti karbodiimidi. U posebnom obliku, 3'-prolek 2'-razgranatog nukleozida, nukleozid po mogućstvu nije zaštićen i direktno je kuplovan alkanoic kiselinom i/ili amino kiselim ostatkom sa pogodnim kuplig reagensom, kao što je karbodiimid.

Na primer, prosti amino-alkoholi mogu biti esterifikovani koristeći hlornu kiselinu u refluks acetonitril-benzen smeši (videti Šemu 9 ispod:Synhetic Communications,1978, 8(5), 327-333; inkorporisan referencom). Alternativno, esterifikacija može biti izvedena koristeći anhidrid, opisan u ?.Am. Chem. Soc,1999, 121(24), 5661-5664 koji je inkorporisan referencom. Videti Figure 2, 3 i 4.

Sadašnji pronalazak je opisan ilustrativno, sledećim primerima. Biće razumljivo da ovi primeri nisu ni na jedan način limitirani i da varijacije detalja mogu biti pravljene bez udaljavanja od duha i polja sadašnjeg pronalaska.

PRIMER 1: Dobijanje l'-C-metilriboadenina pomoću 6-amino-9-(l-deoksi-P-D-psikofuranosil)purin

Tačke topljenja koje su determinisane Mel-temp II aparaturom su nekorektne. NMR spektar je zabeležen na Bruker 400 AMX spektrometruna 400 MHz za<!>H NMR i 100 MHz za<13>C NMR sa TMS kao interni standard. Hemijske promene (8) su zabeležene u udelu od milion (ppm), signali su obeleženi kao s (singl), d (dupli), t (trodupli), q (četvorodupli), m (multiplikovani), ili bs ( prostran singl). IR spektar je meren na Nicolet 510PFT-IR spektrometru. Masena spektroskopija je zabeležena na Micromass Autospec visoko-rezolutnog masenog spektrometra. TLC je izvođena na Uniplates (silika gelu) nabavljen od Analtech Co. Kolon hromatografija je izvedena koristeći silika gel -60 (220-440 mreža) za fleš hromatografiju ili silika gel G (TLC stepen, >440 mreža) za vakum fleš kolon hromatografiju. UV spektar je dobijen na Beckman DU 650 spektarfotometru. Elementalna analiza je izvedena u Atlantic Micrilab, Inc., Norcross, GA, ili Galbraith Labaratories, Inc., knoxville, TN: HPLC je izvedena sa Waters HPLC sistemon (Millipore Corporation, milford, MA) opremljenim sa Model 600 kontrolor, model 996 fotodioda detektor, i Model 717 plus autouzorak. Millennium 2010 softver je korišćen za kontrolu sistema, bazu podataka i procese. Hiralizni polimetrični detektor, Perkin-Elmer Model 241 MC polarimetar (Wilton, CT), je korišćen za determinaciju optičke rotacije.

Imenovano jedinjenje može biti dobijeno publikovanim postupcima (J. Farkas, and F. Sorm, „Nucleic acid components and their analogues. XCIV. Svnthesis of 6-amino-9-(l-deoxi-p-D-psicofuranosyl)purine", Collect. Czech. Chem. Commun.1967,32, 2663- 2667. J. Farkas", Collect. Czech. Chem. Commun.1966,3LJ535)(Šema 10).

Na sličan način, ali koristeći pogodan šećer i pirimidin ili purin baze, sledeći nukleozidi Formule I su dobijeni.

gde su R<1>, R<2>, R<3>,X1, X<2>i Y definisani u Tabeli 1.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule IV su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde suR1, R<2>, R<3>, X',Y defmisani u Tabeli 2.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule VII su dobij eni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<2>, R<3>, R<6>, X i Baza defmisani u Tabeli 3.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule VIII su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<2>, R<6>, X i Baza defmisani u Tabeli 4.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule XXI su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R 1 , R 7 , R fi , X i Baza definisani * u Tabeli 5.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule XIII su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<6>, R<7>, R<8>, X, Baza, R<10>i R<9>definisani u Tabeli 6.

PRIMER 2: Dobijanje 2'-C-metilriboadenina

Imenovano jedinjenje može biti dobijeno publikovanim postupcima (R.E. Harry-0'kuru, J.M. Smith, i M.S. Wolfe, „ Kratak, fleksibilan put prema 2'-C-razgranatom ribonukleozidu", J.Org. Chem. 1997, 62,1754-1759) (Šema 11).

(a) Dess-Martin perjodinan; (b) MeMgBr / TiCl4; (c) BzCl, DMAP, Et3N; (d) bis(trimetilsilil)acetamid, N<6->benzoil adenin, TMSOTf; (e) NH3/MeOH 3'-prolek 2'-razgranatog nukleozida je dobijena prema publikovanim procedurama( Synthetic Communications,1978,8(5), 327-333;J. Am. Chem. Soc,1999,121(24), 5661-5664). Alternativno, 2'-razgranati nukleozid može biti esterifikovan bez zaštite(Šema 11b).Karbonilimidazol (377 g, 2.33 mmol) je dodat u rastvor N-(terc-butoksikarbonil)-L-valina (507 mg, 2.33 mmol) u 15 ml anhidrovanog tetrahidrofurana. Smeša je mešana na 20°C jedan sat na 50°C 10 minuta i onda je dodat rastvor 4-Amino-l-(3,4-dihidroksi-5-hidroksimetil-3-metil-tetrahidro-furan-2-il)piridina (25 mg, 0.195 mmol), trietilamina (5 mL) u anhidrovanom N,N-dimetilformamidu (10 mL), koji je takođe mešan na 50°C. Reakciona smeša je mešana na 50°C jedan sat i zatim atestiran HPLC<*->om. HPLC analiza pokazuje na formiranje 52% željenog estra, 17% početnog materijala kao neželjenog nus-produkta. 3'-OH 4-amino-l-(3,4-dihidroksi-5-hidroksimetil-3-metil-tetrahidro-furan-2-il)-l//-pirimidin-2-ona je sklon da selektivno reaguje kada je kuplovan sa BOC-Val.

Produkt je analiziran HPLC analizom koristeći reverznu kolon fazu. Waters patr# WAT086344; Nova-Pak C 18, 60A veličina, 4um najmanje veličine, 3.9 x 150 mm. Hromatografija je izvedena koristeći Waters 2695 HPLC i 996 PDA detektor. Mobilna faza: HPLC stepen acetonitril i voda su oboje iz JT Baker i IM rastvora trietilamonijum acetata iz fluka.

Brzina strujanja: 1.00 mL/min. acetonitril / 20mM vodenog rastvora trietilamonijum acetat pufer gradijent je pokazan ispod.

Sistem je u ravnoteži pet minuta između protoka.

Dužina talasa. 272 nm.

Na sličan način, ali koristeći pogodan šećer i pirimidin ili purin baze, sledeći nukleozidi Formule II su dobijeni.

gde su R<1>,R3, X<1>, X<2>i Y definisani u Tabeli 7.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule V su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R , R , R , X<1>, i Y definisani u Tabeli 8.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule IX su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde suR<1>,R<2>,R<3>,R<6>, X, i Baza definisani u Tabeli 9.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule X su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<2>, R<7>, R<6>, X, i Baza definisani u Tabeli 10.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule XXII su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<2>, R<6>, X, i Baza definisani u Tabeli 11.

gde su R<1>, R<6>, R<7>, X, Baza,R9i R<10>definisani u Tabeli 12.

PRIMER 3: Dobijanje 3'-C-metiIriboadenina

Imenovano jedinjenje je dobijeno prema publikovanim procedurama (R.F. Nutt, MJ. Dickinson, F.W. Holly, i E. Walton, "Razgranati-lanci šećer nukleozida. III. 3'-C-metiladenin ",J. Org. Chem. 1968,33, 1789-1795) (Šema 12). (a) Ru02/ NaI04; (b) MeMgl / TiCl4, (c) HC1 / MeOH / H20, (d) BzCl / piridin, (e) Acbr, HBr / AcOH; (f) hloromerkuri-6-benzamidopurin; (g) NH3/ MeOH.

Na sličan način, ali koristeći pogodan šećer i pirimidin ili purin baze, sledeći nukleozidi Formule III su dobijeni.

gde su R<1>, R<2>, R3,X<1>, X<2>, i Y definisani u Tabeli 13.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule VI su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<2>, R<3>, X<1>, i Y definisani u Tabeli 14.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule XI su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<2>, R<3>, R<6>, X, i Baza definisani u Tabeli 15.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule XII su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<2>, R<6>, X, i Baza defini sani u Tabeli 16.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule XXIII su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde suR1, R<2>, R<6>,X, i Baza definisani u Tabeli 17.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule XV su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<6>, R<7>,X, Baza,R<8>i R<9>definisani u Tabeli 18.

PRIMER 4: Dobijanjel-0-Metil-2,3-0-Izopropiliden-p-D-Ribofuranoze (AA)

Imenovano jedinjenje se može dobiti u skladu sa objavljenom procedurom (Leonard, N. J.; Carravvav, K. L. "5-Amino-5-deoxyribose derivatives. Svnthesis and use in the

preparation of "reversed" nucleosides" J. Heterocvcl. Chem.1966, 3,485-489).Rastvor 50.0 g (0.34 mol) suve D-riboze u 1.0 L acetona, 100 mL 2,2 dimetoksipropana, 200 mL Metanola koji sadrži 20 mL metanola zasićenog hlorovodoničnom kiselinom na 0°C je mešan preko noći na sobnoj temperaturi. Dobijeni rastvor je neutralisan piridinom i isparen pod smanjenim pritiskom. Dobijeno ulje je podeljeno u 400 mL vode i 400 mL metilen hlorida. Vodeni sloj je ekstrahovan dva puta metilen hloridom (400 mL). Kombinovani organski ekstrakti su osušeni preko natrijum sulfata i isparcni pod smanjenim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (ispirač:postepeni gradijent metanola (1-2%) u metilen hloridu) da bi se dobio čist AA (52.1 g, 75%), kao žuti sirup. 'H-NMR (CDC13): 5 5.00 (s, 1 H, H-l), 4.86 (d, 1 H, H-2, J2.3= 5.9 Hz), 4.61 (d, 1 H, H-3, J3.2= 5.9 Hz), 4.46 (t, I H, H-4, J4.5= 2.7 Hz), 3.77-3.61 (m, 2H, H-5 i H-5'), 3.46 (s, IH, OCH3), 3.0-2.4 (br s, IH, OH-5), 1.51 (s, 3H CH3), 1.34 (s, 3H CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z173 (MOCH3)<+>.

PRIMER 5: Dobijanjel-0-metil-2,3-0-izopropiIiden-p-D-pentodialdo-ribofuranoze(BB)

Imenovano jedinjenje se može dobiti u skladu sa objavljenom procedurom (Jones, G. H.; Moffatt, J. G. Oksidacija ugljenih hidrata sulfoksid-karbodiimidom i srodni postupci. Oksidacija dicikloheksilkarbodiimid.DMSO, diizopropilkarbodiimid-DMSO, anhidrid sirćetne kiseline-DMSO, i fosfor pentoksid.DMSO: uMethods in Carbohydrate Chemistij;Whisler, R. L. and Moffatt, J. L. Eds; Academic Press: New York, 1972; 315322).

Jedinjenje AA je ko-ispareno dva puta sa anhidrovanim piridinom. Dicikloheksilkarbodiimid (DCC, 137.8 g, 0.67 mol) je dodat u rastvor AA (68.2 g, 0.33 mol) u anhidrovanom benzenu (670 mL), DMSO (500 mL) i piridina (13,4 mL).U dobijeni rastvor, ohlađen na 0°C, je dodat rastvor anhidrovane kristalne ortofosforne kiseline (16.4 g, 0.167 mmol) u anhidrovanom DMSO 830 mL). Smeša je mešana 1.5 sati na 0°C i 18sati na sobnoj temperaturi u atmosferi argona, razblažena etil acetatom (1000 mL). Rastvor dihidrata oksalne kiseline (63.1 g, 0.38 mol) u DMSO (30 mL) je dodat i reakciona smeša je ešana na sobnoj temperaturi 1 sat i zatim filtrirana da se odstrani precipitirana dicikloheksilurea(DCU). Filtrat je koncentrovan na zapreminu od oko 600 mL pod smanjenim pritiskom i neutralisan zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (400 mL). Dodat je slani rastvor (200 mL) i organski slojevi su ekstrahovani etil acetatom (4 x 1000 mL). Kombinovani organski slojevi su koncentrovani na zapreminu od oko 2000 mL, isprani zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (2 x 700 mL), i slanim rastvorom (2 x 700 mL), pre nego što je osušen preko natrijum sulfata i isparen pod smanjenim pritiskom. Mali deo sirovog ostatka je prečišćen hromatografijom na silika gelu (ispirač: hloroform/etil etar, 8:2) da bi se dobila struktura BB u obliku svetio žute čvrsta mase. 'H-NMR (CDCI3): 8 9.61 (s, 1H, H-5), 5.12 (s, IH, H-l), 5.08 (d, IH, H-2, J2.3= 5.9 Hz), 4.53 (d, 1H, H-3, J3-2= 6.0 Hz), 4.51 (s, IH, H-4), 3.48 (s, IH, OCH3), 1.56 (s, 3H CH3), 1.36 (s, 3H CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z203 (M+H)<+>, 171 (M-OCH3)<+>.

PRIMER 6: Dobijanje 4-C-hidroksimetil-l-0-metil-2,3-0-izopropiIiden-p-D-ribofuranoze (CC)

Imenovano jedinjenje se može dobiti u skladu sa objavljenom procedurom (Leland, D. L.; Kotick, M. P.Carbohydr. Res.1974, 38, C9-C 11; Jones, G. H.; Taniguchi, M., et al.

J. 20 Org.Chem. 1979, 44,1309-1317; Gunic, E.; Girardet, J.-L.; et al. Moorg.Med.

Chem. 2001, 9,163-170).

U rastvor sirovog materijala (BB) dobijenog ranije i 37%-tnog vodenog rastvora formaldehida (167 mL) u dioksanu (830 mL) je dodat vodeni rastvor natrijum hidroksida (2 N, 300 mL). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 4 sata i neutralisana dodavanjem Dowex 50 W X 2 (H<+>oblik). Smola je filtrirana, isprana metanolom, i kombinovani filtrati su koncentrovani do suvog i ko-ispareni nekoliko puta sa apsolutnim etanolom. Natrijum formijat koji je precipitirao iz apsolutnog etanola je ukljonjen filtracijom, filtrat je koncentrovan do suvog i ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (ispirač: postepeni gradijent metanola (0-4%) u hloroformu), da bi se dobio čist CC (42.2 g, 54% od AA), koji je rekristalisan iz cikloheksana. Mp = 94-95 (dec.) (lit.94-96.5; 97-98 : Refs :3,4), 'H-NMR (DMSO-d6): 8 4.65 (s, IH, H-l), 4.44-4.37 (m, 3H,H-2, H-3 i OH-6), 4.27 (t, IH, OH-5. J = 5.6 Hz, J = 6.0 Hz), 3.42-3.34 (m, 2H, H-5 i H-6) 3.29 (dd, 1 H, H-5', J5--oh= 5.4 Hz, J5-5' =11.4 Hz), 3.11 (dd, 1 H, H-6', J6<.OH= 5.7 Hz, J6-6'= 10.9 Hz), 3.03 (s, 3H, OCH3), 1.48 (s, 3H CH3), 1.05 (s, 3H CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z469 (2M+H)<+>, 235 (M+H)<+>, 203 (M-OCH3)+ FABOm/ z233

(M-H)\

PRIMER7:Dobijanje 6-0-monometoksitritil-4-C-hidroksimetiI-l-0-metiI-2,3-0-

izopropiliden-P-D-ribofuranoze (DD)

Imenovano jedinjenje se može dobiti u skladu sa objavljenom procedurom (Gunic, E.; Girardet, J.-L.; et al. Bioorg.Med. Chem. 2001,9,163-170).

U rastvor CC (41.0 g, 175 mmol) u piridinu (700 mL) je dodat u porcijama dimetoksitritil hlorid (60 .5 g, 178 mmol) na 4°C. Reakciona smeša je mešana 3 sata na sobnoj temperaturi. Posle dodavanje metanola, reakciona smeša je koncentrovana (200 mL), i zatim rastvorena etil acetatom (2 L). Organski sloj je ispran 5%-tnim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata, vodom i osušen preko natrijum sulfata, a zatim isparen do suvog. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (ispirač: etil acetat/heksan 15 / 85) se dobija čistDD(63.0 g, 68%), kao sirup. 'H-NMR (CDCI3): 5 7.5-6.9 (m, 13H, MMTr), 4.89 (s, IH, H-l), 4.72-4.62 (m, 3H, H-2, H-3 i OH-5), 3.82 (dd, IH, H-5. J5.0H= 5.5 Hz, J5-5'= 10.5 Hz), 3.79 (s, 6H, OCH3), 3.54 (dd, IH, H-5', J5-.0h= 4.9 Hz, J5 .5 =10.5 Hz), 3.31 (s, 3H, OCH3), 3.24 (d, IH, H-6, J6.6- = 9.2 Hz), 3.13 (d, IH, H-6', J6..6= 9.2 Hz), 1.24 (s, 3H CH3), 1.15 (s, 3H CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z303 (DMTr)<+>.

PRIMER 8: Dobijanje 5-0-benzoil-4-C-hidroksimetil-l-0-metil-2,3-0-izopropiliden-p-D-ribofuranoze (EE)

Imenovano jedinjenje se može dobiti u skladu sa objavljenom procedurom (Gunic, E.; Girardet, J.-L.; Pietrzkovvski, Z.; Eslcr, C.; Wang, G. "Sinteza i citotoksičnost 4'-C- i 5-C-supstituisanih Tojokamicina" Bioorg. Med. Chem. 2001, 9, 163-170).

U rastvor DD (2.51 g, 4.68 mmol) u anhidrovanom piridinu (37 mL) je dodat benzoil hlorid (1.09 mL, 9.36 mmol), u atmosferi argona, i reakciona smešaje mešana 13 sati na sobnoj temperaturi. Zatim je reakcija ohlađena na 0°C i zaustavljena ledeno hladnom vodom (100 mL). Vodeni sloj je ekstrahovan metilen hloridom (3 x 200 mL). Kombinovani organski slojevi su isprani zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (2 x 150 mL), vodom (1 x 150 mL), i zatim osušeni preko natrijum sulfata i ispareni pod smanjenim pritiskom. Ostatak je rastvoren u 80%-tnoj sirćetnoj kiselini (70.2 mL) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi 3 sata i koncentrovana do suvog. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (ispirač: hloroform) se dobija čist EE (1.40 g, 88%) kao sirup. 'H-NMR (CDC13): 8 8.1-7.4 (m, 5H, C6H5CO), 5.08 (s, IH, H-1), 4.77 (dd, 2H, H-2 i H-3, J = 6.1 Hz, J = 8.2 Hz), 4.51 (q, 2H, H-5 i H-5', J = 11.5 Hz, J5-5- = 23.8 Hz), 3.91 (t, 2H, H-6 and H-6', J = 12.3 Hz), 4.38 (s, IH, OCH3), 2.2-1.8 (brs, 1 H, OH-6),1.57 (s, 3H CH3), 1.38 (s, 3H CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z 677(2M+H)<+>, 339 (M+H)<+>, 307 (M-OCH3)<+>, 105 (C6H5CO)<+>FAB<0m/ z121 (C6H5C02)".

PRIMER 9: Dobijanje 5-0-benzoil-4-C-metil-l-0-metil-2,3-0-izopropiliden-p-D-ribofuranoze (FF)

Imenovano jedinjenje se može dobiti u skladu sa objavljenom procedurom (Gunic, E.; Girardet, J.-L.; etal.Bioorg. Med. Chem.2001, 9,163-170).

Rastvor EE (37.6 g, 0.111 mol), 4-dimetilaminopiridina (DMAP, 40.7 g, 0.333 mol) i fenoksitiokarbonil hlorida u anhidrovanom acetonitrilu (1000 mL) je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat i koncentrovan do suvog. Ostatak je rastvoren u metilen hloridu (500 mL) i sukcesivno ispran 0.2 M hlorovodoničnom kiselinom (2 x 500 mL) i vodom (500 mL), pre nego što je osušen preko natrijum sulfata, isparen pod smanjenim pritiskom i ko-isparen nekoliko puta anhidrovanim toluenom. Sirovi materijal je rastvoren u anhidrovanom toluenu (880 mL), i dodati su tris(trimetilsilil)silan (TMSS, 42.9 mL, 0.139 mol) i l,r-azobis(cikloheksankarbonitril) (ACCN, 6.8 g, 27.8 mmol). Reakciona smeša je mešana pod refluksom 45 minuta, ohlađena na sobnu temperaturu i koncentrovana pod smanjenim pritiskom. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (ispirač: postepeni gradijent dietil etra (5-20%) u petrolej etru), da bi se dobio čist FF 826.4 g, 74%), kao svetio žuti sirup. 'H-NMR (DMSO-d6 ): 8 8.0-7.5 (m, 5H, C6H5CO), 4.85 (s, IH, H-l), 4.63 (dd, 2H, H-2 i H-3, J = 6.1 Hz, J = 11.6 Hz), 4.24 (d, 1 H, H-5, J5.5. = 11.1 Hz), 4.10 (d, 1 H, H-5', J5-.5= 11.1 Hz), 3.17 (s, 1 H, OCH3), 1.38 (s, 3H CH3), 1.30 (s, 3H CH3), 1.25 (s, 3H CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z291 (M-OCH3)<+>, 105 (C6H5CO)<+>FAB<0m/ z121 (C6H5C02)".

PRIMER 10: Dobijanje 5-0-benzoil-4-C-metil-l,2,3-0-acetil-a,P-D-ribofuranoze

(GG)

Jedinjenje FF (22.5 g, 70 mmol) je rastvoreno u 80%-tnom vodenom rastvoru sirćetne kiseline (250 mL). Rastvor je zagrevan na 100°C 3 sata. Zapremina je zatim smanjena na pola i ko-isparena sa apsolutnim etanolom i piridinom. Uljasti ostatak je rastvoren u piridinu (280 mL) i zatim ohlađen na 0°C. Dodati su anhidrid sirćetne kiseline (80 mL) i 4-dimetilamino-piridina (500 mg). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 3 sata i zatim koncentrovana pod smanjenim pritiskom. Ostatak je rastvoren etil acetatom (1 L) i sukccsisvno ispran zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata, 1 M hlorovodoničnom kiselinom i vodom. Organski sloj je osušen preko natrijum sulfata i isparen pod smanjenim pritiskom. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (ispirač: postepeni gradijent dietil etra (30-40%) u petrolej etru) da bi se dobio čist GG (16.2 g, 60%), kao svetio žuti sirup. Mali deo materijala je re-prečišćen hromatografijom na silika gelu (isti ispirač: sistem) da bi se odvojili a i [3 anomeri.

a anomer: 'H-NMR (DMSO-d6): 5 8.1-7.5 (m, 5H, C6H5CO), 6.34 (pt, 1 H, H-l, J = 2.4 Hz, J = 2,1 Hz), 5.49 (m, 2H, H-2 i H-3), 4.33 (q, 2H, H-5 i H-5', J = 11.6 Hz, J = 18.7 Hz), 2.15 (s, 3H, CH3C02), 2.11 (s, 3H, CH3CO2), 2.07 (s, 3H, CH3C02), 1.37 (s, 3H, CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z335 (M-CH3C02")<+>, 275 (M- CH3C02+H)<+>, 105 (C6H5CO)<+>, 43 (CH3CO)<+>FAB<0m/ z 121(C6H5C02)\ 59 (CH3C02)\

P anomer: 'H-NMR (DMSO-d6): 5 8.1-7.5 (m, 5H, C6H5CO), 5.99 (s, IH, H-l), 5.46 (d, IH, H-2, J2.3= 5.3 HZ), 5.30 (d, IH, H-2, J2.3= 5.3 Hz), 4.39 (d, IH, H-5, J5.5. = 11.7 Hz), 4.19 (d, IH, H-5', J5.5 = 11.7 Hz), 2.10 (s, 3H, CH3C02), 2.06 (s, 3H, CH3C02), 2.02 (s, 3H, CH3C02), 1.30 (s, 3H, CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z335 (M- CH3C02")<+>, 275 (M- CH3C02" +H)<+>,105 (C6H5CO)<+>, 43 (CH3CO)<+>FAB<0m/ z 121(C6H5C02)", 59 (CH3C02V.

PRIMER 11: Dobijanje l-(5-0-benzoil-4-C-metil-2,3-0-acetil-P-D-ribofuranozil)uracila (HH)

Suspenzija uracila (422 mg, 3.76 mmol) je tretirana heksametildisilazanom (HMDS, 21 mL) i katalitičkom količinom amonijum sulfata, tokom 17 časova, pod refluksom. Posle hlađenja na sobnoj temperaturi, smeša je isparena pod smanjenim pritiskom, i ostatak, koji je dobije u vidu bezbojnog ulja, je razblažen anhidrovanim 1,2-dihloroetanom (7.5 mL). U dobijeni rastvor je dodat GG (0.99 g, 2.51 mmol) u anhidrovanom 1,2-dihloroetanu (14 mL), a zatim dodat trimetilsilil trifluorometansulfonat (TMSTf, 0.97 mL, 5.02 mmol). Rastvor je mešan 2.5 sata na sobnoj temperaturi u atmosferi argona, zatim razblažen hloroformom (150 mL), ispran istim zapreminama zasićenog vodenog rastvora natrijum bikarbonata i na kraju vodom (2 x 100 mL). Organska faza je osušena preko natrijum sulfata, zatim isparena pod smanjenim pritiskom. Dobijeni sirovi materijal je prečišćen hromatografijom na silika gelu (ispirač: postepeni gradijent metanola (0-2%) u hloroformu), da bi se dobio čist HH(1.07 g, 95%) u vidu pene.<!>H-NMR (DMSO-d6): 5 11.48 (s, IH, NH), 8.1-7.5 (m, 6H, C6H5CO i H-6), 5.94 (d, IH, H-l

', 3v. r = 3.3 Hz), 5.61 (m, 3H, H-5, H-2' i H-3'), 4.47 (d, IH, H-5', J5._5" = 11.7 Hz), 4.35 (d, IH, H-5", J5.._5. = 11.7 Hz), 2.12 (s, 3H, CH3C02), 2.09 (s, 3H, CH3C02), 1.38 (s, 3H, CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z893 (2M+H)<+>, 447 (M+H)<+>, 335 (S)<+>, 113 (BH2)<+>, 105 (C6H5CO)<+>, 43 (CH3CO)<+>FAB<0m/ z891 (2M-H)\ 445 (M-H)\ 121 (C6H5C02)\ 111

(B)\ 59 (CH3C02)\

PRIMER 12: Dobijanje l-(4-C-metil-p-D-ribofuranozil)uracila (II)

Imenovano jedinjenje se može dobiti u skladu sa objavljenom procedurom iz HH (Waga, T.; Nishizaki, T.; et al.Biosci. Biotechnol. Biochem.1993, 57,1433-1438).

Rastvor HH (610 mg, 1.37 mmol) u rastvoru amonijaka u metanolu (prethodno zasićen na

-10°C) (27 mL) je mešan na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvarač je isparen pod

smanjenim pritiskom i ostatak je podeljen u metilen hlorid (40 mL) i vodu (40 mL). Vodeni sloj je ispran metilen hloridom (2 x 40 mL), koncentrovan pod smanjenim pritiskom i ko-isparavan nekoliko puta sa apsolutnim etanolom. Rekristalizacijom iz smeše apsolutni etanol/metanol se dobij a II (215 mg, 61%) kao bezbojna kristalna čvrsta masa. Mp: 226-227 (dec.) (lit. 227 : Ref. 6); UV (H20): Xmax=259 nm (e=10100), ^min=228 nm (s = 2200); HPLC 99.56%, 1 H-NMR (DMSO-d6): 8 11.28 (s, IH, NH), 7.89 (d, IH, H-6, J6.5= 8.1 Hz), 5.80 (d, IH, H-l', Jr.2<= 7.1 Hz), 5.64 (d, IH, H-5, J5.6= 8.1 Hz), 5.24 (d, 1 H, OH-2', JOH-2'=6.5 Hz), 5.18 (t, IH, OH-5', J0h-5<<=>Joh-5"<=>5.2 Hz), 5.01 (d, IH, OH-3', Joh-3'= 5.0 Hz), 4.28 (dd, IH, H-2', J = 6.5 Hz, J = 12.2 Hz), 3.90 (t, IH, H-3',h'- x= h'- on'= 5.1 Hz), 3.30 (m, 2H, H-5' i H-5"), 1.06 (s, 3H, CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z517 (2M+H)<+>, 259 (M+H)<+>, 147 (S)<+>FAB<0 m/z 515 (2M-HV, 257 (M-H)".

PRIMER 13: Dobijanje l-(5-0-benzoil-4-C-metil-2,3-0-acetil-p-D-ribofuranozil)4-

tio-uracila (JJ)

Lawesson-ov reagens (926 mg, 2.29 mmol) je dodat, u atmosferi argona, u rastvorHH(1.46 g, 3.27 mmol) u anhidrovani 1,2-dihloroetan (65 mL), i rekciona smeša je mešana tokom noći pod refluksom. Rastvarač je isparen pod smanjenim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu )ispirač: postepeni gradijent metanola (l-2%>) u hloroformu), da bi se dobio čistJJ(1.43 g, 95%) kao žuta pena. 1 H-NMR (DMSO-d6): 8 12.88 (s, IH, NH), 8.1-7.5 (m, 6H, C6H5CO i H-6), 6.27 (d, IH, H-l', Jr.2= 7.51 Hz), 5.91(br s, IH, H-5) 5.64(m, 2H, H-2' i H-3'), 4.47 (d, IH, H-5', J5>.y = 11.7 Hz), 4.36(d, IH, H-5', J5'-5<= 11.7 Hz), 2.11 (s, 3H, CH3C02), 2.09 (s, 3H, CH3C02), 1.39 (s, 3H, CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z925 (2M+H)<+>, 463 (M+H)<+>, 335 (S)<+>, 129 (BH2)<+>, 105 (C6H5CO)<+>, 43 (CH3CO)<+>FAB<0m/ z461 (M-H)<->, 127 (BV, 121 (C6H5C02)\ 59 (CH3C02)".

PRIMER 14: Dobijanje l-(4-C-metil-p-D-ribofuranozil)4-tio-uracil (KK)

RastvorJJ(500 mg, 1.08 mmol) u metanol amonijaku (prethodno zasićenom na -10°C)

(27 mL) je mešan na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvarač je isparen pod smanjenim pritiskom i ostatak je podeljen na metilen hlorid (40 mL) i vodu (40 mL). Vodeni sloj je ispran metilen hloridom (2 x 40 mL), koncentrovan pod smanjenim pritiskom. Sirovi materijal je prečišćen hromatografijom na silika gelu (ispirač: postepeni gradijent metanola (5-7%) u metilen hloridu) da bi se dobio čistKK(188 mg, 63%), koji je

liofilizovan. Mp: 65-70 (dec); UV (metanol): Xmax= 330 nm (e = 20000) 246 nm (s = 4200), ^min= 275 nm (s = 1500); 'H-NMR (DMSO-d6): 5 12.51 (brs, IH, NH), 7.81 (d, IH, H-6, J6.5= 7.6 Hz), 6.30 (d, IH, H-5, J5-6= 7.5 Hz), 5.77, (d, IH, H-l', J,..2. = 6.7 Hz), 5.32 (d, IH, OH-2', JOH-2<<=>6.1 Hz), 5.20 (t, IH, OH-5', J0H-5'<=>Joh-s-<=>5.2 Hz), 5.03 (d, IH, OH-3', Joh-3- = 5.2 Hz), 4.17 (dd, 1 H, H-2', J = 6.2 Hz, J = 12,0 Hz), 3.89 (t, IH, H-3',J3--2'=J3--oh-=5.1 Hz), 3.35 (m, 2H, H-5' i H-5"), 1.02 (s, 3H, CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z275 (M+H)<+>, 147 (S)<+>, 129(BH2)<+>FAB<0m/ z547 (2M-H)\ 273 (M-H)", 127

(B)".

PRIMER 15: Dobijanje l-(4-C-metil-P-D-ribofuranozil)citozin, hlorovodonični oblik

(LL)

Jedinjenje KK (890 mg, 1.93 mmol) je tretirano metanol amonijakom (prethodno zasićenim na -10°C), (12 mL) na 100°C u bombi od nerđajućeg čelika 3 sata, zatim ohlađeno na sobnu temperaturu. Rastvarač je isparen pod smanjenim pritiskom i ostatak je podeljen na metilen hlorid (40 mL) i vodu (40 mL). Vodeni sloj je ispran metilen hloridom (2 x 40 mL), koncentrovan pod smanjenim pritiskom. Sirovi materijal je prečišćen hromatografijom na silika gelu (ispirač: metilen hlorid/metanol/amonijm hidroksid 65:30:5). Sakupljene frakcije su isparene pod smanjenim pritiskom u apsolutnom etanolu (6.3 mL). U rastvor je dodata 2N hlorovodonična kiselina (1.5 mL) i smeša je mešana pre koncentrovanja pod smanjenim pritiskom. Postupak je ponovljen dva puta i LL je precipitiran iz apsolutnog etanola. Mp: 213-214 (dec); UV (metanol):Xmd- x= 280 nm (s = 9800), Xmin= 245 nm (e = 3600); 'H-NMR (DMSO-d6): 5 9.82 (s, IH, NH2), 8.72 (s, IH, NH2), 8.34 (d, 1 H, H-6, J6.5= 7.8 Hz), 6.21 (d, 1 H, H-5, J5.6= 7.8 Hz), 5.83 (d, IH, H-l', Jr.2- = 5.8 Hz), 4.22 (d, IH, OH-2', J0h-2'= 6.5 Hz), 5.6-4.7 (m, 3H, OH-2', OH-3' i OH-5'), 4.28 (t, IH, H-2', J = 5.6 Hz), 3.99 (d, IH, H-3', J = 5.3 Hz), 3.43 (m, 2H, H-5' i H-5"), 1.14 (s, 3H, CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z515 (2M+H)<+>, 258 (M+H)<+>, 147 (S)<+>, 112 (BH2)<+>FAB<0 m/z 256 (M-H)'.

PRIMER 16: Dobijanje l-(5-0-benzoiI-4-C-metiI-2,3-0-acetil-p-D-ribofuranozil)timina(MM)

Suspenzija timina (384 mg, 3.04 mmol) je tretirana heksametildisilazanom (HMDS, 17 mL) i katalitičkom količinom amonijum sulfata preko noći pod refluksom. Posle hlađenja na sobnu temperaturu, smeša je isparena pod smanjenim pritiskom, i ostatak, dobijen kao bezbojno ulje, je razblažen anhidrovanim 1,2-dihloroetanom (14 mL), a zatim je dodat trimetilsilil trifluorometansulfonat (TMSTf, 0.98 mL, 5.06 mmol). Rastvor je mešan 5 sati na sobnoj temperaturi u atmosferi argona, a zatim razblažen hloroformom (150 mL), ispran istim zapreminama zasićenog vodenog rastvora natrijum bikarbonata i nakraju vodom (2 x 100 mL). Organska faza je osušena preko natrijum sulfata, zatim isparena pod smanjenim pritiskom. Dobijeni sirovi materijal je prečišćen hromatografijom na silika gelu (ispirač: 2%-tni metanol u hloroformu) da bi se dobio čistMM(1.09 g, 94%) kao pena. 1 H-NMR (DMSO-d6): 5 11.47 (s, IH, NH), 8.1-7.4 (m, 6H, C6H5CO i H-6), 5.98 (d, IH, H-l', J = 5.0 Hz), 5.5-5.7 (m, 2H, H-2' i H-3'), 4.42 (dd, 2H, H-5' i H-5", J = 11.6 Hz, J = 31.6 Hz), 2.12 (s, 3H, CH3C02), 2.09 (s, 3H, CH3C02), 1.60 (s, IH, CH3), 1.37 (s, 3H, CH3); MS (matrix GT): FAB>0m/ z461 (M+H)<+>, 335 (S)<+>, 105 (C6H5CO)<+>, 43 (CH3CO)<+>FAB<0m/ z459 (MH)", 125 (B)\ 121 (C6H5C02)\ 59 (CH3C02)".

PRIMER 17: Dobijanjel-(4-C-metil-p-D-ribofuranozil)timin (NN)

Imenovano jedinjenje može biti dobijeno prema publikovanim procedurama izMM

(Waga, T.;Nishizaki, T.; et al.Biosci. Biotechnol. biochem.1993, 57, 1433-1438)

RastvorMM(1.09 g, 2.37 mmol) u methanolic ammonia (prethodno zasićen na -10°C)

(60 mL) je mešan na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvarač je isparavan pod redukovanim pritiskom i ostatak je podeljen između metilen hloridu (60 mL) i vodi (60 mL). Vodeni sloj je ispran sa metilen hloridom (2 x 60 mL), koncentrovan pod redukovanim pritiskom i isparavan ponovo nekoliko puta sa absolutnim etanolom. Rekristalizacijom iz metanola dobija se NN (450 mg, 70%) kao bezbojna i kristalna čvrsta supstanca. Mp: 258-260 (dec.) (lit. 264 : Ref.6); UV (H20): ^max= 264.4 nm (s = 8800),Xmm= 232.0 nm( e= 2200);<7>H-NMR (DMSO-d6): 5 11.29 (s, IH, NH), 7.75 (s, IH, H-6), 5.82 (d, IH, H-l ', Jf-2-= 7.2 Hz), 5.19 (m, 2H, OH-2<*>, OH-5'), 5.02 (d, 1 H, OH-3', J0h-3' = 5.0 Hz), 4.21 (dd, 1 H, H-2', J = 6.4 Hz, J = 12.3 Hz), 3.92 (t, IH, H-3', J3-.2'- = h-ou<= 5.0 Hz), 3.30 (m, 2H, H-5' i H-5"), 1.78 (s, 3H, CH3), 1.09 (s, 3H, CH3); MS (matrica GT): FAB>0 m/z 545 (2M+H)<+>, 365 (M+G+H)<+>, 273 (M+H)<+>, 147 (S)<+>, 127 (B+2H)<+>, FAB<0 m/z 543 (2M-H)", 271 (M-H)<->, 125 (B)'; [a]D<20>- 32.0 (c = 0.5 u H20, lit. -26.4).

PRIMER 18: Dobijanje l-(5,2,3-tri-0-acetil-4-C-metii p-D-ribofuranosil)timin (OO)

Rastvor NN (200 mg, 0.735 mmol) u anhidrovanom piri dinu (7.4 mL) je tretiran acetik anhidrid (1.2 mL) i mešan je na sobnoj temperaturi 3 sata. Rastvarač je ispirisan pod redukovanim pritiskom, i ostatak je prečišćen na silika gel kolon hromatografijom [rastvarač: postepeno gradient metanol (0-5%) u metilen hloridu] da bi se dobio čistOO(0.400 g, kvantitativni doprinos) kao pena. 'H-NMR (DMSO-d6):8 11.45 (s, IH, NH), 7.56 (s, IH, H-6), 5.90 (d, IH, H-l', Jr.2. = 4.8 Hz), 5.5-5.4 (m, 2H, H-2' and H-3'), 4.3-4.0 (m, 2H, H-5' and H-5"), 2.1-2.0 (m, 9H, 3 CH3C02), 1.78 (s, IH, CH3), 1.20 (s, 3H, CH3); MS (matrica GT): FAB>0 m/z 797 (2M+H)<+>, 399 (M+H)<+>, 339 (M-CH3C02)<+>, 273 (S)<+>, 127 (BH2)<+>, 43 (CH3CO)<+>FAB<0 m/z 795 (2M-HV, 397 (M-H)", 355 (M-CH3C0)", 125 (BV, 59 (CH3C02)'.

PRIMER 19: Dobijanje l-(5,2,3-tri-0-acetil-4-C-metil-P-D-ribofuranosil)-4-tio-timin

(PP)

Lawesson-ov reagens (119 mg, 0.29 mmol) je dodat pod atmosferom argona u rastvorOO(0.167 g, 4.19 mmol) u anhidrovanom 1,2-dihloroetanu (11 mL) i reakciona smeša je mešana preko noći u refluksu. Rastvarač je isparavan pod redukovanim pritiskom i ostatak je prečišćen na silika gel kolon hromatografijom [rastvarač: postepeno gradient metanol (1-2%) u hloroformu] da bi se dobio čistPP(0.165 g, 95%) kao žuta pena. 'H-NMR (DMSO-d6): 5 12.81 (s, IH, NH), 7.64 (s, IH, H-6), 5.84(d, IH, H-l',Jr.r= 4.66 Hz), 5.5-5.4 (m, 2H, H-2' i H-3'), 4.11 (dd, 2H, H-5' i H-5", J = 11.7 Hz, J = 31.3 Hz), 2.0-1.8 (m, 12H, 3 CH3C02and CH3), 1.33 (s, 3H, CH3); MS (matrica GT): FAB>0 m/z 829 (2M+H)<+>, 415 (M+H)<+>, 273 (S)<+>, 143 (BH2)<+>, 43 (CH3CO)<+>FAB<0 m/z 827 (2M-H)", 413 (M-H)"'141 (B)\ 59 (CH3C02)\

Na sličan način, koristeći pogodan šećer i pirimidin bazu, sledeći nukleozidi Formule XVII su dobijeni.

gde su R<1>, R<2>, R<3>, X<1>, i Y definisani u Tabeli 19.

PRIMER 20: Dobijanje l-(4-C-metil-p-D-ribofuranosil)-5-metil-citozin(QQ),

hidrovodonične forme

JedinjenjePP(0.160 g, 0.386 mmol) je tretiran sa methanolic ammonia (prethodno zasićen na -10°C), (10 mL) na 100°C u nerđajućoj boci 3 sata, onda je hleđen na sobnoj temperaturi. Rastvarač je isparavan pod redukovanim pritiskom i ostatak je podeljen na metilen hlorid (30 mL) i vodu (30 mL). Vodeni sloj je ispran sa metilen hloridu (2x 30 mL), koncentrovan pod redukovanim pritiskom. Sirovi materijal je prečišćen na silika gel kolon hromatografiji [rastvarač: 20% metanol u metilen hloridu] da bi se dobio l-(4-C-metil-(3-D-ribofuranosil)-5-metil-citozin (60 mg, 57%). Ovo jedinjenje je ratsvoreno u EtOH (1.5 mL), tretirano sa 2N hlorovodoničnim rastvorom (0.3 mL), i smeša je mešana pre koncentrovanja pod redukovanim pritiskom. Procedura je ponovljena dva puta i QQ je istaložen iz apsolutnog etanola. Mp: 194-200 (dec); UV (H20): ^max= 275.6 nm (s = 7300), Kin= 255 nm (e = 4700); HPLC 100%, 'H-NMR (DMSO-d6): 8 9.34 i 9.10 (2s, 2H, NH2), 8.21 (s, IH, H-6), 5.80 (d, IH, H-l ', Jr_2- = 6.0 Hz), 5.3-4.3 (m, 3H, OH-2', OH-3' i OH-5'), 4.21 (t, 1 H, H-2', J= 5.7 Hz), 3.98 (d, 1 H, H-3<*>, J = 5.3 Hz), 3.5-3.3 (m, 2H, H-5' and H-5"), 1.97 (s. 3H, CH3), 1.12 (s, 3H, CH3).

PRIMER 21: Dobijanje 0-6-Difenilkarbamoil-N<2->izobutiril-9-(2,3-di-0-acetil-5-0-benzoil-4-C-metil-p-D-ribofuranosil)guanin (RR)

U suspenziju O-6-difenilkarbamoi• l-N 2 -i*zobutirilguanina (1.80 g, 4.33 mmol) u anhidrovanom toluenu (20 mL) je dodat N.O-bis(trimetilsili)acetamid (1.92 mL, 7.9 mmol). Reakciona smeša je puštena da se zagreje u refluksu 1 sat. Jedinjenje GG (1.55 g, 3.93 mmol) je rastvoren u toluenu (10 mL) i trimetilsililtrifluorometansulfonat (TMSTf)

(915 mL, 4.72 mmol) je dodat. Smeša je zagrevana u refluksu 30 minuta. Rastvor je hlađen na sobnoj temperaturi i neutralizovan sa 5% vodenim rastvorom natrijum hidrogen karbonatom. Reakciona smeša je razblažena sa etil acetatom (200 mL). Organska faza je isprana sa 5% vodenim rastvorom natrijum hidrogen karbonata (150 mL) i sa vodom (2x 150 mL). Organski sloj je sušen sa N2SO4i isparavana do suvog. Ostatak je prečišćen na silika gel kolon hromatografijom [rastvarač: postepeno gradient dietil etar (70-90%) u petroleum etru] da bi se dobio čistRR(1.62 g, 55%) kao pena.

PRIMER22:Dobijanje 9-(4-C-metil-P-D-ribofuranosiI)guanina(SS)

Imenovano jedinjenje može biti dobijeno prema publikovanim metodama izRR(Waga, T.; Nishizaki, T.; et al.Biosci. Biotechnol. Biochem.1993, 57,1433-1438).

RastvorRR(1.50 g, mmol) u methanolic ammonia (prethodno zasićen na -10°C) (200 mL) je mešan na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvarač je isparavan pod redukovanim pritiskom i ostatak je podeljen između metilen hlorida (60 mL) i vode (60 mL). Vodeni sloj je ispran sa metilen hloridom (2 x 60 mL), koncentrovan pod redukovanim pritiskom.Ostatak je prečišćen na RP18 kolon hromatografiji [rastvarač voda/acetonitril 95/5] da bi se dobilo jedinjenje SS (380 mg, 60%). Rekristalizacija iz vode daje S kao kristalno čvrstu supstancu. Mp > 300 (dec), UV (H20): lmax= 252 nm (s = 14500), 'H-NMR (DMSO-d6): 8 10.64 (s, IH, NH), 7.95 (s, 1 H, H-8), 6.45 (si, 2H, NH2), 5.68 (d, IH, H-l', Jr.r = 7.45 Hz), 5.31 (d, IH, OH, OH-2', JoH_2- = 6.8 Hz), 5.17 (t; IH, OH, OH-5', J = 5.5 Hz), 5.07 (d, 1 H, OH-3', JOH_3. = 4.5 Hz), 4.65 (dd, 1 H, H-2', J = 7.1 Hz, J = 12.2 Hz), 4.00 (t, IH, H-3', J3'.2-<=>J3 -oh = 4.8 Hz), 3.41 (m, 2H, H-5' i H-5"), 1. 12 (s, 3H, CH3); MS (matrica GT): FAB>0 m/z 595 (2M+H)<+>, 390 (M+G+H)<+>, 298 (M+H)<+>, 152 (B+2H)<+>, FAB<0 m/z 593 (2M-H)", 296 (M-H)", 150 (B)\

PRIMER23:Dobijanje 9-(2,3-di-0-acetil-5-0-benzoil-4-C-metiip-D-ribofuranosiI)adenin (TT)

Rastvor GG (1.10 g, 2.79 mmol) u anhidrovanom acetonitrilu (50 mL) je tretiran sa adeninom (452.4 mg, 3.35 mmol) u kalaj hloridu (SnCl4, 660 uL, 5.58 mmol) i mešan je na sobnoj temperaturi. Rastvor je koncentrovan pod redukovanim pritiskom, razblažen sa hloroformom (100 mL) i tretiran sa hladnim vodenim rastvorom NaHC03(100 mL). Smeša je filtrirana kroz celit, i talog je ispran sa vrućim hloroformom. Filtrati su kombinovani, isprani sa vodom (100 mL) i slanim rastvorom (100 mL), sušeni (Na2S04), i isparavam pod redukovanim pritiskom. Ostatak je prečišćen na silika gel kolon hromatografijom [rastvarač: postepeno gradient metanol (3-5%) u dihlorometanu] da bi se dobio čist TT (977 g, 77%) kao bela pena. 'H-NMR (DMSO-d6): 5 8.31-7.49 (m, 7H, C6H5CO, H-2 i H-8), 7.37 (ls, 2H, NH2) 6.27 (m, 2H, H-l' i H3'), 5.90 (m, 1 H, H-2'), 4.60 (d, 1 H, H-5', .1 = 11.7 Hz), 4.35 (d, 1H, H-5"), 2.17 (s, 3H, CH3C02), 2.06 (s, 3H, CH3C02), 1.42 (s, 3H, CH3).

PRIMER 24: Dobijanje 9-(4-C-metil-<p->D-ribofuranosil)adenina (UU)

Imenovano jedinjenje može biti dobijeno prema publikovanim metodama iz TT (Waga, T.; Nishizaki, T.; etal.Biosci. Biotechnol. Biochem.1993, 57, 1433-1438).

Rastvor TT (970 mg, 2.08 mmol) u methanolic ammonia (prethodno zasićen na -10°C)

(50 mL) je mešan na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvarač je isparavan pod redukovanim pritiskom i ostatak je podeljen između metilen hlorida (100 mL) i vode (100 mL). Vodeni sloj je ispran sa metilen hloridom (2 x 100 mL), koncentrovan pod redukovanim pritiskom. Ostatak je prečišćen na silika gel kolon hromatografiji [rastvarač: postepeno gradient metanol (10-30%) u etil acetatu] da bi se dobilo čisto jedinjenje U (554 mg, 95%). Kristalizacija iz metanol/etil acetata dobija se UU daje kaobelačvrsta supstanca.

Mp: 96-97 (dec); 'H-NMR (DMSO-d6): 5 8.33 (s, IH, H-2), 8.13 (s, IH, H-8), 7.36 (brs, 2H, NH2), 5.84 (d, I H, H-l ', Jr.r = 7.4 Hz), 5.69 (dd, IH, OH-5', J = 4.2 Hz i J = 7.8Hz), 5.33 (d, 1 H, OH-2', J = 6.6 Hz), 5.13 (d, I H, OH-3', J = 4.4 Hz), 4.86 (m, IH, H-2'), 4.04 (t, IH, H-3'), 3.58-3.32 (m, 2H, H-5' i H-5"), 1.15 (s, 3H, CH3); MS (matrix GT): FAB>0 m/z 563 (2M+H)<+>, 374 (M+G+H)<+>, 282 (M+H)<+>, 136 (B+2H)\ FABO m/z 561 (2MH)\ 280 (M-H)", 134 (B)'.

Na sličan način, koristeći pogodan šećer i purin baze, sledeći nukleozidi Formule XVI su dobijeni.

gde su R<1>, R<2>,R3,X1,X<2>, i Y definisani u Tabeli 20.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule XVIII su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<2>, R<3>, R<6>, X, i Baze definisani u Tabeli 21.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule XIX su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde suR1, R<2>, R<6>, X, i Baze definisani u Tabeli 22.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule XXIV su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<2>, R<6>, X, i Baze definisani u Tabeli 23.

Alternativno, sledeći nukleozidi Formule XX su dobijeni, koristivši pogodan šećer i pirimidin ili purin baze.

gde su R<1>, R<6>, R<7>, R<8>,X,Baze,R<10>i R<9>definisani u Tabeli 24.

Tabele 1-24 pokazuju primere dobijanja nukleozida unutar ovog pronalaska . Kada se amino kiselina pojavila u tabeli, bila je specifično i nezavisno otkriće svakog estra a, P,yili 8 glicina, alanina, valina, leucina, izoleucina, metionina, fenilalanina, triptofana, prolina, serina, treonina, čistina, tirozina, asparagina, glutamina, aspartata, glutamata, lizina, arginina i histidina u D i L-konfiguracijama. Kada je termin acil korišćen u tabelama, bilo je specifično i nezavisno otkriće svake acil grupe definisane ovde, uključujući ali ne i limitiran na acetil, trifluoroacetil, methilacetil, ciclopropilacetil, ciclopropilkarboksi, propionil, butiril, heksanoil, heptanoil, octanoil, neo-heptanoil, fenilacetil, difenilacetil, a-trifluoromethil-phenilacetil, bromoacetil, 4-hloro-benzenacetil, 2-hloro-2,2difenilacetil, 2-hloro-2-phenilacetil, trimethilacetil, hlorodifluoroacetil, perfluoroacetil, fluoroacetil, bromodifluoroacetil, 2-thiopheniacetil, terc-butilacetil, triihloroacetil, monohloro-acetil, dihloroacetil, metoksibenzoil, 2-bromo-propionil, dekanoil, n-pentadekanoil, steril, 3-cvclopentil-propionil, 1-benzen-karboksil, pivaloil acetil, 1-adamantani-karboksil, cvcloheksan-karboksil, 2,6-piridindikarboksil, cyclopropanekarboksil, cyclobutan-karboksil, 4-methilbenzoil, krotonil, l-methil-lH-indazol-3-karbonil, 2-proponil, izovaleril, 4-fenilbenzoil.

F. Biološki eseji

Jedinjenja mogu pokazivati anti-flavivirusnu ili pestivirusnu aktivnost inhibicijom flavivirus ili pestivrus polimeraze, inhibicijom drugih enzima potrebnih u ciklusu replikacije, ili na druge načine.

Fosforilacioni esej nukleozida na aktivan trifosfat

Da bi se odredio ćelijski metabolizam jedinjenja, HepG2 ćelije su dobijene od American Type Culture Collection (Rockville, MD), i rasle su u kulturi tkiva u bočici od 225 cm<2>u minimalno esencijalnoj sredini kojoj su dodate ne-esencijalne amino kiseline, 1% penicilin-streptomicin. Sredina (medijum) je obnavljana svaka tri dana, i ćelije su deljene na podkulture jednom nedeljno. Posle odvajanja adherentnog monosloja 10-to minutnim izlaganjem 30 mL tripsin-EDTA i tri uzastopna ispiranja medijumom, sastavljene HepG2 ćelije su zasejane u gustini od 2.5 x IO<6>ćelija po bunaru, na pločici sa 6 bunara, i izložene 10 uM [ H] obeleženom aktivnom jedinjenju (500 dpm/pmol) u određenom vremenskom periodu. Ćelije su održavane na 37°C u atmosferi 5% CO2. U određeno vreme, ćelije su isprane tri puta ledeno hladnim fosfat puferovanim slanim rastvorom (PBS). Intracelularno aktivno jedinjenje i njegovi metaboliti su ekstrahovani inkubacijom ćelijske kuglice preko noći na -20°C, sa 60%-tnim metanolom, a zatim ekstrahovano dodatnom količinom od 20 uL hladnog metanola, tokom jedan sat u ledenom kupatilu. Ekstrakti su zatim sastavljeni, osušeni blagim, prečišćenim mlazom vazduha, i stavljeni na -20°C do HPLC analiza.

Ispitivanje bioraspoloživosti kod Cynomolgus majmuna

Nedelju dana pre početka ispitivanja, cinomolgus majmunima je hirurškim putem implantiran stalni venski kateter i potkožni priključak (VAP), da bi se olakšalo sakupljanje krvi i sprovođenje medicinskih ispitivanj, uključujući hematologiju i serumsku biohemiu, i izmerena im je telesna težna. Svaki majun (ukupnošest) je dobio otprilike 250 uCi<3>H aktivnosti, tako što je svaka doza aktivnog jedinjenja bila 10 mg/kg u koncentraciji od 5 mg/mL, bilo intravenskim bolusom (3 majmuna, IV) ili oralnim putem (3 majmuna, PO). Svaka siringa sa dozom je izmerena pre davanja, da bi se gravimetrijski odredila količina date formulacije. Uzorci urina su sakupljani u metalnim posudama u određenim intervalima (otprilike 18-0 časova pre doziranja, i0-4, 4-8 i 8-12 sati posle doziranja) i obrađeni. Uzorci krvi su sakupljeni iz stalnog venskog katetera (pre doziranja, 0.25, 0.5, 1, 2, 3, 6, 8, 12 i 24 sata posle doziranja) i VAP ili iz perifernih krvnih sudova, ako nije bilo moguće iz stalnog venskog katetera. Uzorci krvi i urina su analizirani na maksimalnu koncentraciju (Cmax), vreme kad je maksimalna koncentracija dostignuta (Tmax), površina ispod krive (AUC), poluživot koncentracije jedinjenja (Ti/2), klirens (CL), stabilno stanje zapremie i distribucije (Vss) i bioraspoloživost (F).

Ispitivanje toksičnosti na koštanu srž

Ćelije ljudske koštane srži su sakupljene od zdravih dobrovoljaca i mononukleari su izdvojeni Ficoll-Hypaque gradijentnim centrifugiranjem, kao što je već opisao Sommadossi J-P, Carlisle R.Antimicrobial Agents and Chemotherapy1987;31:452-454; i Sommadossi J-P, Schinazi RF, i dr.Biochemical Pharacology1992;44:1921-1925. Ispitivanja kulture CFU-GM i BFU-E su izvedena koristeći dvoslojni soft agar ili metilceluloza postupak. Lekovi su razblaženi u medijumu kulture tkiva i filtrirani. Posle 14 do 18 dana na 37°C u vlažnoj atmosferi sa 5% C02u vazduhu, kolonije veće od 50 ćelija su brojane invertovanim mikroskopom. Rezultati su prikazani kao procenat inhibicije formiranja kolonija u prisustvu leka, u poređenju sa kontrolnim rastvorom tkiva.

Ispitivanje toksičnosti mitohondrija

HepG2 ćelije su uzgajane na ploči sa 12 bunara, kao što je ranije opisano, i izložene raznim koncentracijama lekova, kao što su opisali Pan-Zhou X-R, Cui L, idr. Antimicrob. Agents Chemoter.2000;44:496-503. Nivo mlečne iseline u medijumu kulture, posle 4 dana izlaganja leku, je meren pomoću Boehringer kita za ispitivanje mlečne kiseline. Nivoi mlečne kiselie su normalizovani brojem ćelija, kao što je izmereno hemocitometrom.

Ispitivanje citotoksičnosti

Ćelije su zasejane u broju između 5 x IO<3>i 5 x 10<4>/bunaru, na ploči sa 96 bunara u hranljivom medijumu preko noći na 37°C u vlažnoj atmosferi C02(5%). Dodat je novi hranljivi medijum koji sadrži serijska razblaženja lekova. Posle inkubacije od 4 dana, kulture su fiksirane u 50% TCA i poprskane sulforodaminomB. Optička gustina je očitana na 550 nm. Citotoksična koncentracija je izražena kao koncentracija potrebna da smanji broj ćelija za 50% (CC50).

Ispitivanje ćelijske zaštite ( CPA)

Ispitivanje je izvedeno uglavnom kao što je opisao Baginski, S.G.; Pevear, D. C; i dr. PNAS USA 2000, 97(14), 7981-7986. MDBK ćelije (ATCC) su zasejane na ploču sa 96 bunara (4 000 ćelija po bunaru) 24 sata pre upotrebe. Posle infekcije sa BVDV (vrsta NADL, ATCC) u raznovrsnim infekcijama (MOI) od 0.02 ploče formiranih jedinica (PFU) po ćeliji, dodata su serijska razblaženja testiranih jedinjenja u inficirane i neinficirane ćelije u krajnjoj koncentraciji od 0.5% DMSO u hranljivom medijumu. Svako razblaženje je testirano četvorostruko. Gustina ćelija i virusa je podešena da obezbedi kontinuirani rast ćelija tokom eksperimenta i da obezbedi više od 90%o virusom indukovanih ćeliskih uništenja u netretiranim kontrolama posle 4 dana od infekcije. Posle 4 dana, ploče su fiksirane sa 50% TCA i poprskane sulforodaminomB. Optička gustina bunara je očitana na 550 nm. 50% efektivne koncentracije (EC50) je definisano kao koncentracija jedinjenja kojom se postiže 50% smanjenja citopatogenih efekata virusa.

Ispitivanje redukcije plaka

Efektivna koncentracija svakog jedinjenja je određena u dvostrukoj ploči sa 24 bunara, ispitivanjem redukcije plaka. Ćelijski monoslojevi su inficirani sa 100 PFU/bunaru virusa. Zatim su dodata serijska razblaženja testiranih jedinjenja u MEM suplementirana sa 2%-tnim inaktiviranim serumom i 0.75% metil celuloze. Kulture su zatim inkubirane na 37°C 3 dana, zatim fiksirane sa 50% etanola i 0.8% kristal violet, isprane i osušene na vazduhu. Zatim su plakovi izbrojani da bi se odredila koncentracija kojom se postiže 90% supresije virusa.

Ispitivanje redukcije prinosa

Za svako jedinjenje, koncentracija kojom se dobija 6-log redukcija količine virusa je određena u dvostrukoj ploči sa 24 bunara ispitivanjem redukcije prinosa. Ispitivanje je izvedeno kao što je opisao Baginski, S. G.; Pevear, D. C.; i dr. PNAS USA2000,97(14), 7981-7986, sa minimalnim modifikacijama. MDBK ćelije su zasejane na ploču sa 24 bunara (2 x 105 ćelija po bunaru) 24 sata pre infekcije sa BVDV (vrsta NADL) u raznovrsnim infekcijama (MOI) od 0.1 PFU po ćeliji. U ćelije su dodata serijska razblaženja testiranih jedinjenja u krajnjim koncentracijama od 0.5% DMSO u hranljivom medijumu. Svako razblaženje je testirano trostruko. Posle tri dana, ćelijske kulture (ćelijski monoslojevi i supernatant) su lizirane sa tri ciklusa smrzavanje-topljenje, i prinos virusa je kvantifikovan plak esejom. MDBK ćelije su zasejane na ploču sa 6 bunara (5 x 105 ćelija po bunaru) 24 sata pre upotrebe. Ćelije su inokulirane sa 0.2 mL testiranog lizata tokom 1 sat, isprane i prekrivene sa 0.5% agaroze u hranljivom medijumu. Posle 3 dana, ćelijski monoslojevi su fiksirani sa 3.5% formaldehida i poprskane sa 1% kristal violet (w/v u 50%) etanola), da bi se videli plakovi. Plakovi su izbrojani da bi se odredila koncentracija kojom se postiže 6-log redukcija količine virusa.

PRIMER 25: Antivirusna potencija testiranih jedinjenja u ćelijskim ispitivanjima

Titar BVDV (Logiojedinica/ml) je identifikovan posle tretiranja inficiranih MDBK ćelija rasućim koncentracijama četiri testirana jedinjenja. Ribavirin je korišćen kao standard. Ovaj podatak je pokazan u Figuri 11. Grafikon pokazuje antivirusnu potenciju ovih jedinjenja.

PRIMER 26: Ćelijska farmakologija 2'-C-metil-citidin-3'-0-L-vaIin estra (Val-Mcyd)

Ispitivanje fosforilacije nukleozida na aktivni trifosfat

Da bi se odredio ćelijski metabolizam jedinjenja, HepG2 ćelije su nabavljene od American Type Culture Collection (Rockvile, MD), i uzgajane su u

kulturi tkiva u bočici od 225 cm<2>u minimalno esencijalnoj sredini kojoj su dodate ne-esencijalne amino kiseline, 1% penicilin-streptomicin. Sredina (medijum) je obnavljana svaka tri dana, i ćelije su deljene na podkulture jednom nedeljno. Posle odvajanja adherentnog monosloja 10-to minutnim izlaganjem 30 mL tripsin-EDTA i tri uzastopna

ispiranja medijumom, sastavljene HepG2 ćelije su zasejane u gustini od 2.5 x IO6 ćelija po bunaru, na pločici sa 6 bunara, i izložene 10 uM [ H] obeleženom aktivnom jedinjenju (500 dpm/pmol) u određenom vremenskom periodu. Ćelije su održavane na 37°C u atmosferi 5% CO2. U određeno vreme, ćelije su isprane tri puta ledeno hladnim fosfat puferovanim slanim rastvorom (PBS). Intracelularno aktivno jedinjenje i njegovi metaboliti su ekstrahovani inkubacijom ćelijske kuglice preko noći na -20°C, sa 60%-tnim metanolom, a zatim ekstrahovano dodatnom količinom od 20 uL hladnog metanola, tokom jedan sat u ledenom kupatilu. Ekstrakti su zatim sastavljeni, osušeni blagim, prečišćenim mlazom vazduha, i stavljeni na -20°C do HPLC analiza.

Antivirusni nukleozidi i analozi nukleouida su uglavnom konvertovani u aktivne metabolite, 5'-trifosfat (TP) derivate, intracelularnim kinazama. Nukleozid-TP su zatim iskazali svoj antivirusni efekat inhibicijom virusne polimeraze za vreme virusne replikacije. U kulturama ljudskih hepatocita, ćelijskoj liniji ljudskih hepatocita (HepG2), i u ćelijskoj liniji goveđeg bubrega (MDBK), mCyd je konvertovan u glavni metabolit, 2'-C-metil-citidin-5'-trifosfat (mCyd-TP), uz manje količine uridin 5'-trifosfat derivata, 2'-C-metil-uridin-5'-trifosfata (mUrd-TP). mCyd-TP pokazuje inhibiciju kad je testiranin vitroprotiv BVDV replikacionog enzima, NS5B RNK zavisne RNK polimeraze, i misli se da da je to odgovorno za antivirusnu aktivnost mCyd.

Ćelijski metabolizam mCyd je ispitivan koristeći MDBK ćelije, HepG2 ćelije i ljudske primarne hepatocite itložene 10 uM [ H]-mCyd. Tečna hromatografija visokog pritiska (HPLC) pokazuje daje mCyd fosforilisan u sva tri ćelijska tipa, s tim što je mCyd-TP bio dominantni metabolit posle 24 časa. Metabolički profil napravljen tokom 48-mo časovne ekspozicije ljudskih hepato HepG2 ćelija 10 uM [3H]-mCyd je testiran. U HepG2 ćelijama, nivoi mCyd-TP su dostigli vrh na 41.5 ± 13.4 uM posle 24 sata (vidi Tabelu 25) i padali su posle toga. U primarnim ljudskim hepatocitima, vrh mCyd-TP koncentracije za 24 sata je bio 4 nabora niži, na 10.7 ± 6.7 uM. MDBK goveđe bubrežne ćelije su pokazale intermedijarni nivo mCyd-TP (30.1 ±6.9 uM za 24 sata).

Izloženost hepatocita mCyd-u dovodi do produkcije drugog 5'-trifosfat derivata, mUrd-TP. U HepG2 ćelijama izloženim 10 uM [ H]-mCyd, mUrd-TP nivo je dostigao 1.9 ± 1.6 uM za 24 sata, u poređenju sa 8.1 ± 3.4 uM kod MDBK ćelija i 3.2 ± 2.0 uM kod primarnih ljudskih hepatocita. Dok MDBK i HpeG2 ćelije proizvode uporedive količine fosforilisanih vrsta (otprilike 43 prema 47 uM, respektivno) za 24 sata, mUrd-TP daje 19% ukupnog proizvoda u MDBK ćelijama prema samo 4%> kod HepG2 ćelija. mUrd-TP koncentracija raste stalno tokom vremena, ali dostiže plato ili opada posle 24 sata.

Intracelularni poluživot mCyd-TP je bio 13.9 ± 2.2 sati u HepG2 ćelijama i 7.6 ± 0.6 sati u MDBK ćelijama: podaci nisu bili pogodni za izračunavanje poluživota mUrd-TP. Za razliku od specifičnih razlika pomenutih gore, fosforilacioni šablon detektovan u primarnim hepatocitima je kvalitatvno sličan onome dobijenom koristeći HepG2 ili MDBK ćelije.

PRIMER 27: Ćelijska citotoksičnost

Ispitivanje mitohondrijalne toksičnosti

HepG2 ćelije su uzgajane na ploči sa 12 bunara, kao što je ranije opisano, i izlagane različitim koncentracijama lekova, kao čto su opisali Pan-Zhou X-R, Cui L, i dr.Antimicrob. Agents Chemother.2000; 44:496-503. Nivoi mlečne kiseline u u medijumu, posle 4 dana izlaganja leku, su mereni pomoću Boehringer kita za ispitivanje mlečne kiseline. Nivoi mlečne kiseline su normalizovani brojem ćelija, kao što je izmereno hemocitometrijskim brojačem.

Ispitivanja citotoksičnosti

Ćelije su zasejane u gustini između 5 x IO3 i 5 x 104/bunaru na ploči sa 96 bunara, u hranljivom medijumu, preko noći na 37°C u vlažnoj atmosferi sa 5% CO2. Zatim je dodat novi hranljivi medijum koji sadrži serijska razblaženja lekova. Posle inkubacije od 4 dana, kulture su fiksirane u 50% TCA i poprskane sulforodaminomB. Optička gustina je očitana na 550 nm. Citotoksična koncentracija je izražena kao koncentracija potrebna da smanji broj ćelija za 50% (CC50).

Uobičajena ispitivanja ćelijske proliferacije su korišćena da bi se procenila citotoksičnost mCyd i njihovih ćelijskih metabolita u brzo deljivim ćelijama. Inhibitorni efekat mCyd je određen kao citotstatski, pošto mCyd ne pokazuje toksičnost u slivenim ćelijama u koncentracijama znatno većim od odgovarajuće CC50za određenu ćelijsku liniju. mCyd nije pokazao citotoksičnost na brzo rastuće Huh7 ljudske hepato ćelije ili H9c2 miokardne ćelije pacova u najvećim testiranim koncentracijama (CC50> 250 uM). mCyd CC50vrednost je bila 132 i 161 uM u ćelijskim linijama BHK-21 bubrega hrčka i HepG2 ljudske jetre, respektivno. CC50za mCyd u HepG2 ćelijama se povećava na 200 uM kada su ćelije rasle na pločama obloženim kolagenom, tokom 4 do 10 dana. U poređenju sa tim, CC5ovrednost od 35-36 uM je dobijena kada je ribavirin testiran u HepG2 i Huh7 ćelijama. U MDBK ćelijama goveđih bubrega upotrebljenim za BVDV antivirusna ispitivanja, CC50za mCyd je bio 36 uM. Slična CC50vrednost (34 uM) je određena za mCyd nasuprot MT-4 ljudkim T-limfocitima. Pored toga, mCyd je uglavnom ne-citotoksičan ili slabo citotoksičan (CC50> 50 do 200 uM) u brojnim ćelijskim linijama ljudi ili drugih sisara, uključujući nekoliko ćelijskih linija karcinoma, u testovima sprovedenim od strane National Institutes of Health (NIH) Antiviral Research and Antimicrobial Chemistry Program. Izuzetak su bile brzo proliferirajući HFF ljudski potkožni fibroblasti i MEF mišji embrionalni fibroblasti, gde mCyd pokazuje veću citotoksičnost (CC50S16.9 i 2.4 uM, respektivno). mCyd je pokazao mnogo manju toksičnost u stacionarnom stanju fibroblasta.

Citotoksični efekat rastućih količina mCyd na ćelijsku DNK ili RNK sintezu je ispitivan u HepG2 ćelijama izloženim [<3>H]-timidinu ili [<3>H]-uridinu. U HepG2 ćelijama, CC50za mCvd koji je smanjio za 50% ugradnju radioaktivnog timidina i uridina u ćelijsku DNK ili RNK, je bio 112 i 186 uM, respektivno. CC50vrednost određena za ribavirin (RBV) za DNK i RNK sintezu, respektivno, je 3.16 i 6.85 uM. Ove vrednosti uglavnom odražavaju CC50Sod 161 i 36 uM određene za mCyd i RBV, respektivno, u uobičajenim ispitivanjima citotoksičnosti ćelijske proliferacije. Da bi se procenila ugradnja mCyd u ćelijsku RNK il DNK, HepG2 ćelije su izložene 10 uM [<3>H]- mCyd ili kontrolnim nukleozidima (specifična aktivnost 5.6-8.0 Ci/mmol) tokom 30 sati. Obeležene ćelijske RNK ili DNK vrste su odvojeno izolovane i inkorporacija je je određena scintilacionim brojačem. Izloženost HepG2 ćelija mCyd-u je rezultovala vrlo malim nivoom inkorporacije analoga ribonukleozida u ćelijske DNK ili RNK (0.0013-0.0014 pmol/ug nukleinske kiseline). Ovi nivoi su slični sa nivoima od 0.0009 i 0.0013 pmol/u.g određenim za inkorporaciju ZDV i ddC, respetivno, u RNK: pošto se za ove deoksinukleozide nije očekivalo da se inkorporiraju u RNK, ovi nivoi pogodno odražavaju povod ispitivanja. Inkorporacija ZDV i ddC u DNK je bila značajno viša (0.103 i 0.0055 pmol/|ig, respektivno). Ribavirin (RBV) je inkorporiran u DNK i RNK u nivoima 10 prevoja višim nego mCyd.

Ispitivanje toksičnosti na koštanu srž

Ćelije ljudske koštane srži su sakupljene od zdravih dobrovoljaca i mononukleari su izdvojeni Ficoll-Hypaque gradijentnim centrifugiranjem, kao što je već opisao Sommadossi J-P, Carlisle R.Antimicrobial Agents and Chemotherapy1987; 31:452-454; i Sommadossi J-P, Schinazi RF, i dr.Biochemical Pharacology1992; 44:1921-1925. Ispitivanja kulture CFU-GM i BFU-E su izvedena koristeći dvoslojni soft agar ili metilceluloza postupak. Lekovi su razblaženi u medijumu kulture tkiva i filtrirani. Posle 14 do 18 dana na 37°C u vlažnoj atmosferi sa 5% CO2u vazduhu, kolonije veće od 50 ćelija su brojane invertovanim mikroskopom. Rezultati su prikazani kao procenat inhibicije formiranja kolonija u prisustvu leka, u poređenju sa kontrolnim rastvorom tkiva.

Ispitavanje ćelijske zaštite ( CPA)

Ispitivanje je izvedeno uglavnom kao što je opisao Baginski, S.G.; Pevear, D. C.; i dr. PNAS USA2000,97(14), 7981-7986. MDBK ćelije (ATCC) su zasejane na ploču sa 96 bunara (4 000 ćelija po bunaru) 24 sata pre upotrebe. Posle infekcije sa BVDV (vrsta NADL, ATCC) u raznovrsnim infekcijama (MOI) od 0.02 ploče formiranih jedinica (PFU) po ćeliji, dodata su serijska razblaženja testiranih jedinjenja u inficirane i neinficirane ćelije u krajnjoj koncentraciji od 0.5% DMSO u hranljivom medijumu. Svako razblaženje je testirano četvorostruko. Gustina ćelija i virusa je podešena da obezbedi kontinuirani rast ćelija tokom eksperimenta i da obezbedi više od 90% virusom indukovanih ćeliskih uništenja u netretiranim kontrolama posle 4 dana od infekcije. Posle 4 dana, ploče su fiksirane sa 50% TCA i poprskane sulforodaminomB. Optička gustina bunara je očitana na 550 nm. 50% efektivne koncentracije (EC50) je definisano kao koncentracija jedinjenja kojom se postiže 50% smanjenja citopatogenih efekata virusa.

Mijelosupresivni efekat određenih analoga nukleozida je pokazao potrebu da se testiraju potencijalni efekti ispitivanih lekova na rast ljudskih majka ćelija koštane srži u klonskim ispitivanjima. Najčešće su anemija i neutropenija bolesti koje su izazvane toksičnošću ant-HIV leka zidovudina (ZDV) ili ribavirinske (RBV) komponente standardne kombinovane terapije korišćene za HCV lečenje. Napravljeni su modeli ovih toksičnosti uin vitroeseju u kojima se korste ćelije koštane srži dobijene od zdravih dobrovoljaca (Sommadossi J-P, CarlisleR. Antimicrobial Agents and Chemotherapy1987; 31(3):452-454). Prethodno je dokazano da ZDV direktno inhibira formiranje kolonija ljudskih granulocita-makrofaga (CFU-GM) i eritroida M u ovom modelu (BFU-E) aktivnosti u klinički relevantnim koncentracijama od 1-2 (Berman E, et al.Blood1989;74(4): 1281-1286; Yoshida Y, Yoshida C.AIDS Res. Hum. Retroviruses1990;6(7):929-932.; Lerza R, et al.Exp. Hematol.1997;25(3):252-255; Dornsife RE, Averett DR.Antimicrob. Agents Chemother.1996;40(2):514-519; Kurtzberg J, Čarter SG. Exp.Hematol.1990; 18( 10): 1094-1096 ;

V/einberg RS, et al. Mt.Sinai J. Med.1998;65(1):5-13). U klonskim ispitivanjima ljudskih ćelija koštane srži, CC50vrednosti za mCyd u CFU-GM i BFU-E su bile 14.1 ± 4.5 i 13.9 ± 3.2 uM (vidi Tabelu 27). mCyd je je bio znatno manje toksičan na ćelije koštane srži nego ZDV i RBV (Tabela 27).

Efekti na mitohondrijalnu funkciju

Analozi antivirusnih nkleozida odobreni za HIV terapiju, kao što su ZDV, stavudin (d4T), didanozin (ddl), i zalcitabin (ddC) su povremeno povezivani sa klinički tiksičnim dejstvima, kao što su periferna neuropatija, miopatija i pankreatitis (Brovvne MJ, et al. J. Infect. Dis. 1993;167(l):21-29; Fischl MA, et al. Ann. Intern. Med. 1993;18(10):762-769.; Richman DD, et al. N. Engl. J. Med. 1987;317(4): 192197; Yarchoan R, et al.Lancet1990;336(8714):526-529). Ovi klinički nepovoljni efekti su opisani od nekih autora kao inhibicija mitohondrijalne funkcije zbog redukcije količine mitohondrijalne DNK (mtDNK) i inkorporacije analoga nukleozida u mtDNK. Pored toga, jedan od analoga nukleozida, fialuridin (l,-2'-deoksi-2'-fluoro-l-P-D-arabinofuranozil-5-jodo-uracil; FIAU), prouzrokuje poremećaj rada jetre, pankreatitis, neuropatiju, miopatiju i laktičnu acidozu, direktnom mitohondrijalnom toksičnošću (McKenzie R, i dr.N, Engl. J. Med.1995;333(17):1099-1105). Povećanje mlečne kiseline prouzrokovano lekovima se može koristiti kao marker poremećene mitohondrijalne funkcije ili oksidativne fosforilacije. (Colacino, J. M.Antiviral Res.1996 29(2-3):125-39).

Da bi se ispitao potencijal mCyd ka mitohondrijalnoj toksičnosti, sprovedeno je nekoliko studijain vitro,u kojima su korišćene ćelijske linije ljudskih hepatocita HepG2 ili Huh7. U ovim studijama je analizirana produkcija mlečne kiseline, sadržaj mtDNK i determinacija promena u morfologiji (n. pr., gubitak krista, razlaganje ili oticanje, i formiranje kapljica masti) mitohondrijalne ultrastrukture.

Efekti mCyd na mitohondrije su prikazani u Tabeli 28. Nisu primećene razlike u produkciji mlečne kiseline u mCyd tretiranim ćelijama naspram netretiranih ćelija u, do 50 uM mCyd u Huh7 ćelijama ili 10 uM mCyd u HepG2 ćelijama. Umereno (38%) povećanje produkcije mlečne kiseline je primećeno u HepG2 ćelijama tretiranim sa 50 uM mCyd. Značaj ovih otkrića je nejasan, postoje malo verovatno da mCyd postigne plazma koncentraciju od 50 uM u kliničkim uslovima. Radi poređenja, produkcija mlečne kiseline je veća 100% u ćelijama tretiranim sa 10 uM FIAU, nego u kontrolnim ćelijama (Cui L, Yoon, i dr.J. Clin. Invest.1995;95:555-563). Izloženost HepG2 ćelija mCyd-u tokom 6 do 14 dana u koncentraciji do 50 uM, nema negativne efekte na mitohondrijalni sadržaj DNK, u poređenju sa smanjenjem od 56 ili 80% u ddC tretiranim ćelijama, respektivno.

Prateći M mCyd, ultrastruktura HepG2 ćelija, kod 14-to dnevne izloženosti 10 mitohondrija, je je proučavana transmisionim elektronskim mikroskopom. U većini ćelija nisu primećene promene u ćelijskoj građi, ili u mitohondrijalnom broju ili morfologiji (uključujući kriste). U 17% ćelija, 1 do 2 mitohondrije od 25 po ćeliji, su izgledale uvećane iznad prošeka. Malo je verovatno da tako male promene imaju značajan uticaj na mitohondrijalnu funkciju. Ćelije tretirane ddC-om su pokazivale abnormalnu mitohondrijalnu morfologiju, sa gubitkom krista i akumulacijom masnih kapljica. (Medina, D. J., C. H. Tsai, i dr.Antimicrob. Agents Chemother.199438(8): 1824-8; Levvis W i dr.J. Clin. Invest.1992;89(4):1354-1360., Levvis, L. D., F. M. Hamzeh, i dr.Antimicrob. Agents Chemother.199236(9): 2061-5).

Dejstvo na ljudske DNK polimeraze a, B iy

Ćelijske DNK polimeraze su odgovorne za normalnu sintezu i obnavljanje DNK jedra i mitohondrija. Analozi nukleozid trifosfata su potencijalni inhibitori DNK polimeraza i zato mogu poremetiti ćelijske funkcije. Recimo, inhibicija ljudske polimeraze y, enzima odgovornog za sintezu mitohondrijalne DNK, je povezana sa poremećajima mitohondrijalne funkcije (Levvis, W., E. S. Levine, idr. Proceedings of the National Academy of Sciences,USA 1996 93(8): 3592-7.). Sprovođeni su eksperimenti da bi se utvrdilo da li mCyd inhibira ljudske DNK polimeraze. Kao što je pokazano u Tabeli 29, mCyd-TP nije bio supstrat ljudskih DNK polimeraza a, (3 ili y. Čak 1 mM mCyd-tp nije inhibirao ove enzime za 50% u većini replikacionih ispitivanja i IC5o je bilo moguće odrediti u višku od 880-1000 uM. Na suprot, ddC je potentni inhibitor sve tri ljudske polimeraze, naročito p i y (IC50Sod 4.8 i 2.7 uM, respektivno). Potentna inhibicija je je takođe primećena kod kontrolnog leka, aktinomicina D, poznatog inhibitora DNK-zavisnih-DNK polimeraza.

PRIMER 28:In vitroantivirusna aktivnost protiv BVDV

Jedinjenja mogu pokazivati anti-flavivirusnu ili pestivirusnu aktivnost inhibicijom flavivirus ili pesti virus polimeraze, inhibicijom drugih enzima potrebnih u replikacionom ciklusu, ili na druge načine.

Ispitivanje redukcije plaka

Ispitivanje redukcije prinosa

Za svako jedinjenje, koncentracija kojom se dobij a 6-log redukcija količine virusa je određena u dvostrukoj ploči sa 24 bunara ispitivanjem redukcije prinosa. Ispitivanje je izvedeno kao što je opisao Baginski, S. G.; Pevear, D. C.; i dr. PNAS USA 2000, 97(14), 7981-7986, sa minimalnim modifikacijama. MDBK ćelije su zasejane na ploču sa 24 bunara

(2 x 105 ćelija po bunaru) 24 sata pre infekcije sa BVDV (vrsta NADL) u raznovrsnim infekcijama (MOI) od 0.1 PFU po ćeliji. U ćelije su dodata serijska razblaženja testiranih jedinjenja u krajnjim koncentracijama od 0.5% DMSO u hranljivom medijumu. Svako razblaženje je testirano trostruko. Posle tri dana, ćelijske kulture (ćelijski monoslojevi i supernatant) su lizirane sa tri ciklusa smrzavanje-topljenje, i prinos virusa je kvantifikovan plak esejom. MDBK ćelije su zasejane na ploču sa 6 bunara (5 x 105 ćelija po bunaru) 24 sata pre upotrebe. Ćelije su inokulirane sa 0.2 mL testiranog lizata tokom 1 sat, isprane i prekrivene sa 0.5% agaroze u hranljivom medijumu. Posle 3 dana, ćelijski monoslojevi su fiksirani sa 3.5% formaldehida i poprskane sa 1% kristal violet (w/v u 50%> etanola), da bi se videli plakovi. Plakovi su izbrojani da bi se odredila koncentracija kojom se postiže 6-log redukcija količine virusa.

Sprovođene su studije antivirusne aktivnosti mCyd u kulturama ćelija. Glavno ispitivanje u cilju ispitivanja mCvd antivirusne potencije je bilo bazirano na BVDV ćelijskoj protekciji (CPA). Ovo ispitivanje određuje sposobnost mCyd da zaštiti rastuće MDBK ćelije goveđeg bubrega od destrukcije NADL vrste BVDV. Citotoksičnost testiranog leka na neinficirane ćelije je paralelno merena. Antivirusne aktivnosti mCyd i ribavirina u CPA su upoređene u Tabeli 30a. Mcyd efektivno štitide novoinficirane MDBK ćelije u zavisnosti od koncentracije sa EC50= 0.67 ± 0.22 uM (Tabela 30a). mCyd daje potpunu citoprotekciju u koncentracijama znatno ispod CC50za mCyd u ovom ispitivanju (38 ± 9 uM). U CPA, kao i u drugim ispitivanjima, dalje opisanim, ribavirin je pokazao nejasan antivirusni efekat: značajna (50% ili više) ćelijska protekcija nije postignuta u većini ispitivanja, jer citotoksičnost ribavirina poništava i maskira protektivne efekte. Ribavirin je pokazao CC50od 4.3 ± 0.6 uM i EC50 > 4.3 uM u CPA.

U tabelama 30a-30o ispod, ćelijske linije koje su korišćene su MT-4 za HIV; Vero 76, ćelije bubrega afričkog zelenog majmuna za SARA; BHK za virus goveđe dijareje; Sb-1 za poliovirus Sabin tip-1; CVB-2, CVB-3, CVB-4 i CVA-9 za koksaki viruse B-2, B-3, B-4 i A-9; i REO-1 za viruse sa dvostrukom RNK. Napomena BVDV = virus goveđe virusne dijareje; YFV = virus žute groznice; DENV = denga virus; WNV = Zapadni Nil virus; CVB-2 = koksaki B-2 virus; Sb-1 = Sabin tip 1 poliomijelitis virus; i REO = Reovirus sa dvostrukom RNK.

Opšta antivirusna potencija mCyd je određena prema različitim vrstama BVDV, i citopatskim (cp) i necitopatskim (ncp) biotipovima, u ispitivanjima ćelijske protekcije, kao i u ispitivanjima redukcije plaka i redukcije prinosa. Kasnija ispitivanja određuju produkciju infektivnog virusa iz ćelija i tako se dobijaju jasni testovi antivirusne efikasnosti. Različiti podaci iz sva tri ispitivanja pokazuju slaganje, kao što je pokazano u Tabeli 31. Raspon od 50% i 90% efektivne inhibitorne koncentracije (EC50i EC90) za mCyd je bio 0.3 do 2.8 uM i 0.87 do 4.8 uM, respektivno.

U BVDV ispitivanju redukcije prinosa, subcitotoksične koncentracije (oko 20 uM) mCyd, vrše supresijude novoBVDV produkcije do 6 logs, do tačke kada nije detektovan ni jedan virus. 4 logioefektivna redukcija u BVDV produkciji (EC4iogioili EC9999) je postignuta između 6.0 i 13.9 uM mCyd. Na suprot tome, interferon alfa 2b (IFN a2b), iako aktivan protiv BVDV, u ovom ispitivanju (EC502.5 IU / ml), nikd nije dao više od 2 log virusne redukcije, čak i sa 1000 IU/ ml. Prema tome, antivirusni efekat protiv BVDV je bio mnogo veći nego kod IFN a2b ili RBV.

PRIMER29:In vitroantivirusna aktivnost protivdrugihvirusa sa pozitivno zavijenom RNK

Testirana je efikasnost mCyd protiv drugih virusa sa pozitivno zavijenom RNK, osim BVDV. Dobijeni podaci su prikazani u Tabelama 31 i 32. Protiv flavivirusa, mCyd je pokazao umerenu aktivnost. EC50vrednosti su bile: virus Zapadnog Nila (46-97); virus Žute groznice (9-80); i Denga virus (59-95). Za mCyd protiv alfa virusa, Venecuelanskog konjskog encefalitisa, EC50vrednosti su bile 1.3-45 uM. mCyd je bio veoma aktivan protiv Pikornavirusa, kao što je Polio virus (EC50= 6 uM), Koksaki virus

(EC5o= 15 uM), Rinovirus tipovi 5 i 14 (EC50S= < 0.1 i 0.6 (xg/ml) i Rinovirus tip 2 (EC50= 2-10 uM). mCyd je uglavnom neaktivan protiv svih RNK i DNK virusa koji su testirani, osim virusa sa pozitivno zavijenom RNK. Takođe je otkriveno da mCyd nema aktivnost protiv HIV i MT-4 humanih T limfocita ili HBV u HpeG2.2.15 ćelijama.

PRIMER 30: Višestruke infekcije (MOI) i antivirusna efikasnost

Način ispitivanja ćelijske zaštite je iskorišćen da se testira efekat rastućih količina BVDV virusa na EC50mCyd-a. Povećanje MOI BVDV-a od 0.04 do 0.16, prouzrokuje rast EC50mCyd-a linerno od 0.5 uM do otprilike 2.2 uM.

PRIMER 31: Virusni rebound efekat u mCyd tretiranim ćelijama

Efekat diskontinuiranog tretmana sa mCyd. je testiran u MDBK ćelijama koje su inficirane necitopatogenom vrstom (l-N-dlns) BVDV-a. Za vreme rasta u ćelijskoj kulturi, ove ćelije kontinuirano proizvode od IO<6>do > IO<7>infektivnih virusnih partikula po ml medija. Ovi virusi se mogu izbrojati dodavanjem supernatanta kulture tretiranih MDBK (BVDV) ćelija u neinficirane MDBK ćelije i brojanjem dobijenih virusnih fokusa pomoću BVDV specifičnih antitela. Tretman perzistentno inficirane ćelijske linije sa 4 uM mCyd za jedan ćelijski prolazak (3 dana) je redukovao BVDV titar otprilike 3 log 10 u odnosu na pre tretmana i kontrolni ćelijske nivoe od ispod IO<7>infektivnih jedinica po ml.

PRIMER 32: Mehanizam dejstva

U standardnim BVDV CPA ispitivanjima, mCyd tretman rezultuje značajnim povećanjem ukupnog ćelijskog sadržaja RNK, u vidu rasta ćelija, zaštićenim od citopatogenog efekta BVDV. Ovo je povezano sa značajnim smanjenjem produkcije BVDV RNK. Na suprot tome, u odsustvu mCyd, ukupna ćelijska RNK se smanjuje do BVDV RNK raste za vreme destrukcije ćelije citopatogenim virusom. U daljem testu efekta mCyd na virusnu i ćelijsku RNK, akumulacija intraćelijske BVDV RNK je praćena u MDBK ćelijama 18 sati posle infekcije (posle otprilike jednog ciklusa virusne replikacije) pomoću Real Time RT-PCR. U isto vreme, ćelijske zalihe ribozomalnog proteina mRNK (SI5 mRNK) je takođe kvantifikovan pomoću RT-PCR. Rezultati pokazuju da mCyd značajno smanjuje BVDV RNK nivoe ude novoinficiranim MDBK ćelijama sa EC50od 1.7 uM i EC50od 2.3 uM. Maksimalno smanjenje virusne RNK je bilo 4 log 10 kod najveće inhibitorne koncentracije (125 uM). Nije primećen efekat na SI5 ćelijsku mRNK. Ovi prethodni nalazi govore da mCyd inhibira BVDV specifičnom interferencijom sa virusnim genomom RNK sinteze bez uticaja na ćelijsku RNK. Ova teorija je potvrđena zapažanjem (Tabela 26a) da inhibicija RNK sinteze merena [<3>H]-uridin preuzimanjem u HepG2 ćelije, zahteva velike koncentracije mCyd (EC50=186 uM).

Uin vitrostudijama koristeći prečišćenu BVDV NS5B RNK-zavisnu polimerazu (Kao, C. C, A. M. Del Vecchio, i dr.1999Virology253(1): 1-7) i uzorak sintetičke RNK, mCyd-TP je inhibirao RNK sintezu sa IC50od 0.74 uM i kompetitivno je inhibirao BVDV NS5B RNK-zavisnu polimerazu sa očuvanjem prirodnog CTP supstrataE. Inhibitorna konstanta (Kj) za mCyd-TP je bio 0.16 uM i Michaelis-Menten konstanta(Km) za CTP ja bio 0.33 uM. Inhibicija RNK sinteze sa mCyd-TP zahteva prisustvo srodnog G ostatka u RNK uzorku. Efekat mCyd-TP na RNK sintezu u odsustvu CTP je detaljnije ispitivan pomoću serije kratkih (21mer) sintetičkih RNK uzoraka koji sadrže pojedinačni G ostatak, koji je konstantno pomeran duž uzorka. Analiza novo sintetizovanih transkripta generisanih iz ovih uzoraka u prisustvu mCyd-TP pokazuje da se elongacija RNK nastavlja samo do G ostatka, zatim staje (Figura 12). U uzorcima koji sadrže više od jedno G ostatka, RNK sinteza staje kod prvog na koji naiđe polimeraza. Ovi podaci sugeriraju da mCyd-TP deluje kao neobavezni terminator lanca. Mehanizam ove terminacije se dalje ispituje.

PRIMER33:Iskorenjivanje perzistentne BVDV infekcije

Sposobnost mCyd da iskoreni virusnu infekciju je testirana u MDBK ćelijama perzistentno inficiranim necitopatogenom vrstom BVDV (l-N-dlns). (Vasilev, V. B. i R. O. DonisVirus Res.2000 69(2):95-107.) U poređenju sa netreliranim ćelijama, tretman perzistentno inficiranih ćelija sa 16 uM mCvd redukuje produkciju od više od 6 logs virusa po ml do nedetektovanog nivoa za vreme dva ćelijska prolaska (3 do 4 dana po prolasku). Dalja produkcija virusa nije primećena kod kontinuiranog tretmana u prolazu 12. U prolazima 8, 9 i 10 (strelice, Figura 13), deo ćelija je uzgajan u kulturi za još dva prolaska u odsustvu leka da bi se dobilo dovoljno vremena za raspadanje mCyd-TP i nastavak virusne replikacije. Medij um kulture ćelija je više puta testiran na re-pojavljivanje virusa, dodavanjem supernatanta kulture iz tretiranih MDBK (BVDV) ćelija u neinficirane MDBK ćelije i brojanjem dobijenih virusnih fokusa pomoću BVDV specifičnih antitela. Mada ovim ispitivanjem može da se detektuje pojedinačna virusna partikula, nijedan virus se nije pojavio posle tretmana lekom. Tretman sa mCyd u 8 ili više prolaza je bio dovoljan da eliminiše virus iz perzistentno inficirane ćelije.

PRIMER 34: Kombinovane studije sa interferonom alfa 2b

Prva studija, izvođena u MDBK ćelijama perzistentno inficiranim sa New York-l (NY-1) vrstom BVDV, je poredila efekte monoterapije sa mCyd (8 uM) ili interferonom alfa 2b (200 IU/mlo), ili njihovom kombinacijom (Figura 14A). U ovom eksperimentu, 8 uM mCyd, sam redukuje virusni titar otprilike 3.5 logioposle jednog prolaza do nivoa koji se održavao još dva prolaza. Interferon alfa 2b je bio uglavnom neaktivan protiv perzistentne BVDV infekcije (otprilike 0.1 logioredukcija virusnog titra), iako je bio aktivan protivde novoBVDV infekcije. Međutim, kombinacija mCyd i interferona alfa 2b redukuje virus do nemerljivog nivoa kroz drugi prolaz i jasno pokazuje bolju efikasnost od monoterapije.

U sledećoj studiji (Figura 14B) MDBK ćelija perzistentno inficiranih sa l-N-dlns necitopatogenom vrstom BVDV, mCyd je dat u fiksnim dozama od 0, 2, 4 i 8 uM, dok je interferon alfa 2b titriran od 0 do 2,000 IU po ml. Ponovo je interferon alfa 2b bio uglavnom neaktivan (0.1 log redukcija virusnog titra), dok mCyd sam inhibira BVDV (vrsta l-N-dlns) širenje dozno zavisno. 8 uM mCyd redukuje virusnu produkciju 6.2 logio, pa i manje od toga.

PRIMER35:Razvoj rezistencije

U ranim studijama ćelijskih kultura, ponavljano prolaženje citopatogenih vrsta BVDV u MDBK ćelijama u prisustvu mCyd ne dovodi do stvaranja rezistentnih mutanata, što pokazuje da je izolacija mCyd-rezistentnih BVDV mutanata teška. Međutim, studije u ćelijskim linijama perzistentno inficiranim necitopatogenim oblicima BVDV su dovele do selekcije rezistentnih virusa tokom relativno produžene terapije sa mCyd u suboptimalnim terapijskim koncentracijama leka (2 do 8 uM, zavisno od eksperimenta). U tipičnom eksperimentu pokazanom u Figuri 15A, virus nije više registrovan posle dva prolaza u prisustvu 8 uM mCyd, ali se ponovo pojavio u prolazu 6. Niži titar ponovo pojavljenog virusa je očigledan iz podatka: rezistentni virus tipično ima 10 nabora ili manji titar od divljeg tipa virusa, i lako je suprimiran ko-terapijom IntronomA (Figura 15). Fenotip virusa koji se ponovo pojavio je značajno drugačiji od inicijalnog divljeg tipa virusa: kao što je pokazano u Figuri 15B, on pokazuje mnogo manje fokuse (tipično, 3 do 10 puta manji u prečniku od divljeg tipa virusa). Ovaj fenotip se nije promenio posle produženog prolaženja u kulturi u prisustvu inhibitora (najmanje 72 dana), međutim, brzo se vratio u divlji tip fenotipa (veći fokusi) posle prekida tretmana. RT-PCR sekvenciranje rezistentnog mutanta je korišćeno za identifikaciju mutacije odgovorne za rezistenciju. Pokušaji sekvencije su bili fokusirani na NS5B RNK-zavisni RNK polimeraza region BVDV, koji je simulirao cilj nukleozidnog inhibitora. Specifična S405T amino kiselinska supstitucija je identifikovana kao početak podesno očuvanog B domena polimeraze. B domen je deo aktivnog dela polimeraze i misli se da je uključen u vezivanje nukleozida (Lesburg, C. A., M. B. Cable, i dr.Nature Structural Biology19996(10): 937-43). Rezistencija na nukleozide je mapirana u ovom domenu za druge viruse, kao što je HBV (Ono i dr.,J. Clin. Invest2001Feb;107(4):449-55.). Kao potvrda da je ova mutacija bila odgovorna za posmatrnu rezistenciju, mutacija je uvedena u glavni rekombinantni molekularni klon BVDV-a. Dobijeni klon se nije razlikovao u fenotipskim osobinama od izolovanog virusa mutanta, što potvrđuje da je S405T mutacija odgovorna za rezistenciju i daje NS5B RNK -zavisna RNK polimeraza molekularna meta za mCyd. Visoko zaštićena priroda priroda ovog motiva u sekvenci nukleotida (Lai, V. C, C. C. Kao, idr. J. Virol.1999 73(12):10129-36) i strukturni nivo virusa sa pozitivno zavijenom RNK (uključujući HCV) omogućava predviđanje da će ekvivalentna mutacija u HCV NS5B RNK-zavisnoj RNK polimerazi verovatno biti S282T.

S405T mutant BVDV je bio refraktoran prema mCyd do najviših koncentracija koje su mogle biti testirane (EC50> 32 uM), ali sa smanjenom sposobnošću razvoja u poređenju sa divljim tipom virusa. Kao što je rečeno ranije, S405T mutant pokazuje 1-2 logioniži titar od divljeg tipa BVDV i proizvodi mnogo manje virusne plakove. Pored toga, mutant virus je pokazao značajno smanjenje u brzini pojedinačnog ciklusa replikacije (> 1000-nabora niži virusni titar za 12 sati), i akumuliran do oko 100 nabora niži nivo od divljeg tipa virusa čak posle 36 sati replikacije (Figura 15C). Virus se takođe brzo vraćeo u divlji tip virusa pri prekidanju davanja leka. Mutant je takođe osetljiviji (~40 nabora) na tretman sa IFN alfa 2b nego divlji tip, kao stoje pokazano u Figuri 15D. Dodatna mutacija, C446S, je primećena tokom daljeg prolaska S405T mutant virusa u prisustvu leka. Ova mutacija se desila neposredno pre osnovnog GDD motiva u C domenu BVDV NS5B RNK-zavisne RNK polimeraze. Preliminarne satudije pokazuju da se virus sa obe mutacije ne replicira značajno bolje od S405T mutanta, tako da značaj ove mutacije na stanje virusa ostaje nejasan. Dalje studije za proučavanje razvoja rezistencije su u toku.

PRIMER 36: In vivo antivirusna aktivnost Val-mCyd u životinjskom modelu

Šimpanze hronično inficirane HCV-om su najrasprostranjeniji životinjski model HCV infekcije kod humanih pacijenata (Lanford, R. E., C. Bigger, i dr.Ilar J.200142(2): 117-26; Grakoui, A., H. L. Hanson, i dr.Hepatology200133(3): 489-95). Izvedena je jednain vivostudija oralne administracije val-mCyd u šimpanza modelu hronične hepatitis C infekcije.

HCV genotip pet šimpanza je prikazan od Southvvest Foundation Primate Center kao deo njihovog Health and Maintenance Program, donetog da se ustanovi stanje bolesti svih životinja i identifikuje potencijalni rizik za osoblje. Šimpanze korišćene u ovoj studiji su pokazivale visok HCV titar u genotipskom RT PCR ispitivanju, koje izdvaja genotip 1 HCV od drugih genotipa, ali ne izdvaja genotip la od lb. Ovo pokazuje da su šimpanze korišćene u ovoj studiji bile inficirane genotipom 1 HCV (HCV-1).

Ispitivanje sedmodnevne antivirusne aktivnosti u Šimpanza modelu kronične infekcije

hepatitis C virusom

Četiri šimpanze (2 životinje po doznoj grupi od 10 mg/kg/dan ili 20 mg/kg/dan) su dobile val-mCvd dihidrohlorid, sveže rastvoren u voćnom soku. Ove doze su ekvivalentne 8.3 i 16.6 mg/kg/dan val-mCyd slobodne baze, respektivno. Peta životinja je dobila samo placebo. Plan ispitivanja uključuje tri vađenja krvi pre tretmana da bi se stabilizovala fluktuacija količine virusa i još tri prve nedelje tretmana (dan 2, 5 i 7) da bi se procenila antivirusna efikasnost. Analize su kompletirane na kraju jednonedeljnog davanja leka, bez daljeg praćenja.

HCV RNK determinacija

Serumski nivoi HCV RNK u studijama su određivani nezavisno u dve kliničke laboratorije. HCV RNK je ispitivan kvantitativnim RT-PCR amplifikacionim testom nukleinskih kiselina (Roche Amplicor HCV Monitor Test, verzija 2.0). Ovo ispitivanje ima donju granicu detekcije (LLOD) 600 IU/mL i raspon od 600-850,000 IU/mL.

Radi olakšavanja interpretacije opadajuće količine virusa tokom terapije, naglasak je stavljen na određivanje (i) raspona fluktuacije osnovnog nivoa količine HCV virusa kod pojedine životinje, i (ii) povezanosti varijabilnosti i reproduktibilnosti HCV virusnog eseja. Da bi se rešili ovi problemi, svi podaci dobijeni od obe laboratorije su upoređivani. Rezultati sa oba mesta su bili slični i potvrđivali su stabilnost količine HCV virusa pre tretmana kao i pouzdanost HCV Roche Amplicor ispitivanja. Da bi se predstavio najskladniji prikaz studije, srednje vrednosti izvedene iz oba seta podataka su korišćene da bi se dobili rezultati prikazani u Figuri 16 i 17. Figura 16 predstavlja srednje vrednosti za doznu kohortu, dok Figura 17 predstavlja podatke o pojedinim životinjama. Promene količine virusa u odnosu na osnovnu vrednost za vreme terapije, za svaku životinju su date u Tabeli 34.

Analize količine HCV virusa sa oba mesta otkrivaju daje pretretman HCV virusa bio (i) vrlo sličan kod svih pet životinja i u sve tri dozne grupe, i (ii) vrlo stabilan tokom tronedeljnog perioda pretretmana. Srednja pretretman logiovirusna količina i standardna devijacija kod svih pet životinja je bila 5.8 ± 0.1 (mesto 1) i 5.6 ± 0.1 (mesto 2). Ovi podaci pokazuju daje c.v. (koeficijent odstupanja) u ovom ispitivanju samo oko 2% na oba mesta (laboratorije). Najveća fluktuacija u količini HCV virusa koja je primećena kod bilo koje životinje za vreme pretretmana je bila oko 0.3 logio-

Kao što je prikazano u Figurama 16 i 17, jedna oralna doza dnevno val-mCyd daje brz antivirusni efekat koji nije viđen u placebo grupi, niti za vreme perioda pretretmana. Virusni titri su bitno smanjeni u odnosu na bazni nivo, posle dva dana terapije kod svih životinja koje su dobijale val-mCyd, i težio je ka opadanju daljim nastavljanjem terapije. Na kraju tretmana (dan 7), srednje smanjenje količine HCV virusa u odnosu na baznu liniju je bilo 0.83 logioi 1-05 logiou grupama od 8.3 i 16.6 mg/kg/dan, respektivno. U placebo grupi, titar je ostao nepromenjen.

Analize podataka iz obe laboratorije, u vidu promene u odnosu na baznu liniju, su date u Tabeli 34. Dve grupe podataka se dobro slažu, što potvrđuje pouzdanost ispitivanja. Sa izuzetkom životinje 501, razlika u količini virusa između dve grupe je 0.3 logioili manje, slično fluktuaciji za vreme perioda pretretmana. Za životinju 501, razlika je bila oko 0.5 logio. Opadanje količine virusa kao odgovor na terapiju je variralo od 0.436 (životinja 501, mesto 1) do 1.514 logio(životinja 497, mesto 2). Drugi se podudaraju sa promenama u količini HCV virusa od 535,000 (pretretman) do 16,500 (dan 7) genoma po ml.

Izloženost šimpanzi mCyd- u

Određene HPLC analize su izvedene da bi se odredila koncentracija mCyd postignuta u serumu šimpanza posle davanja val-mCyd. U serumu 1 do 2 sata posle datog leka, drugog i petog dana terapije, mCyd nivoi su uglavnom bili između 2.9 i 12.1 uM (750 i 3100 ng/ml, respektivno). mCyd nije detektovan u pretretiranom serumu ili userumu placebo grupe. U toku od 24 sata od poslednje doze, serumski nivoi mCyd su pali na 0.2 do 0.4 uM (50 i 100 ng/ml, respektivno). mUrd nije detektovan ni u jednom uzorku seruma, mada korišćena metoda ima limit kvantifikacije niži od 0.4 uM (100 ng/ml) za mUrd.

Bezbednost mCyd u šimpanza modelu kronične HCV infekcije

Tokom studije, obučeni veterinari su kod šimpanza pratili gubitak težine, temperaturu, apetit i opšte stanje, kao i biohemiju krvi i CBCs. Nijedan neželjeni događaj nije zabeležen. Lek su dobro tolerisale sve četiri tretirane životinje. Svih pet životinja su izgubile u telesnoj težini za vreme ispitivanja i pokazale su povećan nivo aspartat aminotransferaze (AST), ali to su normalne pojave povezane sa korišćenim postupcima sedacije, pre nego sa davanjem leka. Jedna životinja je imala povećanje alanin aminotransferaze (ALT) u periodu pretretmana, pre davanja leka, ali je ALT nivo opao za vreme lečenja. Ovaj izolovani slučaj povećanja ALT se ne može pripisati leku.

PRIMER37:Metabolizamin vitro

Studije su sprovedene da bi se odredila stabilnost val-mCyd i mCyd u ljudskoj plazmi. Val-mCyd je inkubiran u ljudskoj plazmi na 0, 21 i 37°C i uzorci su analizirani u različita vremena do 10 časova (Figura 18). Na 37°C, val-mCyd je efikasnopretvoren u mCyd, uz samo 2% preostalog val-mCyd posle 10 sati.In vitropoluživot val-mCyd u ljudskoj plazmi na 37°C je bio 1.81 sat. U studijamain vitrostabilnosti mCyd u ljudskoj plazmi, ili za vreme tretmana sa sirovim preparatom obogaćenim ljudskim citidin/deoksicitidin deaminaza enzimima, mCyd je ostao uglavnom nepromenjen, i nije bilo deaminacije u uridin derivate mCyd-a (mUrd) posle inkubacije na 37°C. Samo kod rezus i cinomologus majmuna je je primećena izvesna deaminacija. Inkubacijom mCyd na 37°C u plazmi cinomologus majmuna je nastalo 6.7 i 13.0% mUrd deaminacionih produkata posle 24 i 48 časova, respektivno, od uslovima u kojima su kontrolni analozi citidina bili znatno deaminovani.

Pored TP derivata mCyd i mUrd, male količine mCyd-5'-difosfata, mCyd-DP, otprilike 10% količine odgovarajućeg TP, su primećene u sva tri ćelijska tipa. Manje količine mUrd-DP su detektovane samo u dva ćelijska tipa (primarni ljudski hepatociti i MDBK ćelije). Monofosfat (MP) metaboliti nisu detektovani ni u jednom tipu ćelija. Nije bilo traga intracelularnog mUrd, niti formiranja metabolita liponukleotida, kao što je 5'-difosfoholin, kao rezultat ćelijskog metabolizma drugih analoga citidina.

Fgura 19 pokazuje profil razlaganja mCyd-TP ogređen izlaganjem HepG2 ćelija 10 uM [<3>H]-mCyd-a tokom 24 sata. Intracelularni poluživot mCyd-TP je bio 13.9 ± 2.2 sata u HepG2 ćelijama i 7.6 ± 0.6 sati u MDBK ćelijama: podaci nisu bili pogodni za izračunavanje poluživota mUrd-TP. Dug poluživot mCyd-TP u ljudskim hepatocitima omogućava doziranje jednom dnevno val-mCyd-a u HCV terapiji. Fosforilacija mCyd se dešava zavisno od doze, do 50 uM leka u sva tri tipa ćelija, kao što je pokazano za HepG2 ćelije u Figuri 19C. Za razliku od specifičnih razlika naznačenih ranije, fosforilacioni obrazac detektovan u primarnim ljudskim hepatocitima je kvalitativno sličan kao u HepG2 ili MDBK ćelijama.

Značaj mUrd

Pored intracelularno aktivnog dela, mCyd-TP, ćelije različitih vrsta su pokazale produkciju različitih manjih količina drugog trifosfata, mUrd-TP, deaminacijom intracelularnog mCyd. Aktivnost mUrd protiv BVDV NS5B RNK-zavisne RNK polimeraze nije bila testirana do određenog datuma, ali je planirana. Podaci iz ispitivanih ćelijskih kultura na antivirusnu efikasnost i citotoksičnmost mUrd su pokazali da mUrd (a) je oko 10-fold manje potentan od mCyd protiv BVDV; (b) uglavnom nema antivirusnu aktivnost protiv širokog spektra drugih virusa; i (c) je negativan u visokim koOncentracijama u različitim citotoksičnim testovima (uključujući ispitivanje koštane srži, mitohondrijalne funkcije i inkorporaciju u ćelijske nukleinske kiseline). Na osnovu ovih rezultata, lako je zaključiti da je doprinos mUrd antivirusnoj aktivnosti ili citotoksičnom profilu mCyd veoma mali. Toksikološki izveštaji za mUrd metabolite mCyd-a postoje iz subhroničnih studija sprovedenih sa val-mCyd kod majmuna.

PRIMER38: Načini ćelijske metaboličke aktivacije

Priroda enzima odgovornih za fosforilaciju mCyd je ispitivana u supstrat kompetitivnim eksperimentima. Citidin (Cyd) je prirodni supstrat citosolne uridin-citidin kinaze (UCK), pirimidin enzima odgovornog za konverziju Cyd u Cyd-5'-monofosfat (CMP). Intracelularna fosforilacija mCyd u mCyd-TP je smanjena u prisustvu citidina ili uridina, dozno zavisno, sa EC50 vrednostima od 19.17 ± 4.67 uM za citidin i 20.92 ±7.10 uM za uridin. Nasuprot tome, deoksicitidin, supstrat za enzim deoksicitidin kinazu (dCK), je imao mali efekat na formiranje mCyd-TP sa EC50> 100 uM. Inhibicija mCyd fosforilacije citidinom i uridinom, ali ne deoksicitidinom, pokazuje da je mCyd fosforilisan pirimidin enzimom, uridin-citidin kinazom (Van Rompay, A. R., A. Norda, i dr.Mol Pharmacol2001 59(5): 1181-6). Potrebne su dalje studije da potvrde ulogu ove kinaze u aktivaciji mCyd.

PRIMER 40: Klinička procena val-mCyd

Pacijenti sa odgovarajućim kriterijumima su randomizirani u studiju bazne linije (dan 1), prvog dana studije administracije leka. Svaka dozna grupa je imala 12 pacijenata, raspoređenih u odnosu 10:2 za tretman lekom ili placebom. Pacijenti su dolazili u centar na ispitivanje na dan 1, 2, 4, 8, 11 i 15. Posle 15-og dana studija je prekinuta. Posle toga su pacijenti dolazili 16, 17, 22 i 29-og dana. Farmakokinetički uzorci su uzeti prvog i poslednjeg dana tretmana (dan 1 i dan 15) svim pacijentima, pre jela.

Antivirusni efekat je bio procenjen (i) brojem pacijenata sa<>>1.0 logio opadanja od bazne linije HCV RNK nivoa 15-og dana, (ii) vremenom da serumski nivo HCV RNK padne na > 1.0 logio, (iii) promenama u HCV RNK nivou od dana 1 do dana 15, (iv) promenama u HCV RNK nivou od dana 1 do dana 29, (v) brojem pacijenata kod kojih nivo HCV RNK vratio na baznu liniju 29-og dana, i (vi) odnosom val-mCyd doze na HCV RNK promene od 1-og do 15-og dana.

Klinička farmakokinetika mCydposle oralne administracije povećanih doza val- mCyd

Farmakokinetika je ispitivana u periodu od 8 sati posle prve doze 1-og dana i posle poslednje doze 15-og dana, sa 24-voro časovnim monitoringom 2, 4, 8, 11 i 16-og dana i 48-h 17-og dana. Plazma koncentracije mCyd, mUrd i val-mCyd su merene HPLC/MS/MS metodom sa kvantitativnom granicom (LOQ) nižom od 20 ng/ml. Farmakokinetika mCyd je analizirana nedeljivim pristupom. Kao što je prikazano u tabelama ispod, osnovni farmakokinetički parametri poređeni 1-og i 15-og dana, nisu pokazivali akumulaciju leka posle ponovljenih doza. Plazma izloženost je takođe linearna funkcija doze. Kao što je pokazano u tabelama ispod, osnovni farmakokinetički parametri ekspozicije leka (Cmax i AUC) se dupliraju kada se doza poveća sa 50 na 100 mg.

Srednji plazma kinetički profili 1-og i 15-og dana za 50 i 100 mg mCyd-a su prikazani u

Figuri 20.

Ukratko, posle oralne administracije val-mCyd, roditeljsko jedinjenje mCyd je detektabilno u plazmi HCV inficiranog subjekta. mCyd pokazuje linernu plazma farmakokinetiku kod ovih subjekata, sa dve različite ispitivane doze. Nije bilo vidljive akumulacije mCyd u plazmi subjekata posle 15 dana davanja ispitivanih doza.

Antivirusna aktivnost mCyd posle oralne administracije povećanih doza val- mCyd, sa

početnih 50 mg/ dan tokom 15 dana, kod HCV inficiranih pacijenata

Serumski nivo HCV RNK je određivan pomoću Amplicor HCV Monitor™ eseja v2.0 (Roche Molecular Systems, Branehburg, NJ, USA), koji koristi postupak polimeraza lančane reakcije (PCR). Donja granica kvantifikacije (LLOQ) je bila oko 600 IU/mL, a gornja (ULOQ) oko 500,000 IU/mL.

Serumski uzorci za HCV RNK su proveravani (dan -42 do -7) da bi im se odredila pogodnost za studiju. Skrining serum HCV RNK vrednosti su morale biti > 5 logioIU/mL merene pomoću Amplicor HBV Monitor™ eseja u centralnoj laboratoriji.

Za vreme studije, serumski uzorci za HCV RNK su uzeti na 1-vi dan , i svaki put po planu dolaska pacijenata (dani 2, 4, 8, 11, 15, 16, 17, 22 29). Serumski uzorci za HCV RNK su takođe sakupljani i od pacijenata koji su ranije prekinuli ispitivanje.

Antivirusna aktivnost kod prve dve grupe (50 i 100 mg/dan) je prikazana u sledećim tabelama i graficima. Iako je trajanje doziranja bilo kratko (15 dana), i početne doze su bile niske, postignuti su značajni efekti na nivo HCV RNK u plazmi inficiranih pacijenata. Klinička procena val-mCyd kod testiranih pacijenata je prikazana u Figuri 21. Ova figura pokazuje srednju promenu od bazne linije u logioHCV RNK, po poseti.

PRIMER 41: Procena testiranih jedinjenja

Neka od jedinjenja opisanih ovde su testirana u BVDV ispitivanju ćelijske protekcije, koji je opisan ranije. Figura 22 je tabela EC50i CC50predstavljenih jedinjenja u ovom ispitivanju, koja pokazuje efikasnost jedinjenja.

Ovaj pronalazak je opisan sa referencama njegovih glavnih oblika. Varijacije i modifikacije pronalaska će biti neophodne u odnosu na date opise pronalaska. Namera je da sve ove varijacije i modifikacije budu uključene u oblast ovog pronalaska.

Claims

1. Jedinjenje Formule (1), ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, formule: gde:

12 3 R , R<z>i R<J>su nezavisno H, fosfat ili stabilni fosfat; pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili; acil; CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar, benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata ; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe kada se dajein vivokoje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat; gde najmanje jedan R<2>ili R<3>nije vodonik; Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OH, OR<4>, NH, NHR<5>, NR<4>R<5>, SH i SR<4>; X1 ' i X" 2 su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OH, OR<4>, NH, NHR<5>, NR<4>R<5>, SH i SR<4>; i R<4>i R<3>sunezavisno vodonik, acil,ili alkil.

2. Jedinjenje Formule (II), ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, formule: gde: R<1>, R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat ili stabilni fosfat; pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili; acil; CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar, benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata ; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe kada se dajein vivokoje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat; gde najmanje jedan R ili R nije vodonik; Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>; X<1>i Xz su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>; iR<4>i R<5>sunezavisno vodonik, acil,ili alkil.

3. Jedinjenje Formule (III), ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, formule: gde: R<1>, R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat ili stabilni fosfat; pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili; acil; CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar, benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata ; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe kada se dajein vivokoje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat; gde najmanje jedan R<2>ili R<J>nije vodonik; Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>; X<1>i X<2>su nezavisno selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; iR<4>i R<5>sunezavisno vodonik, acil,ili alkil.

4. Jedinjenje Formule (IV), ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek: gde:

12 3 R', R" i R<J>su nezavisno H, fosfat ili stabilni fosfat; pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili; acil; CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar, benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata ; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe kada se dajein vivokoje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R2 i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat; gde najmanje jedan R<2>iliR<3>nije vodonik; Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>; X<1>je selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; iR<4>i R<5>sunezavisno vodonik, acil,ili alkil.

5. Jedinjenje Formule (V), ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek: gde: R , R" i R<J>su nezavisno H, fosfat ili stabilni fosfat; pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili; acil; CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar, benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata ; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe kada se dajein vivokoje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat; gde najmanje jedan R<2>ili R<3>nije vodonik; Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<4>; X<1>je selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; iR<4>i R<5>sunezavisno vodonik, acil,ili alkil.

6. Jedinjenje Formule (VI), ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek: gde: 12 3 R , R<x>i R<J>su nezavisno H, fosfat ili stabilni fosfat; pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili; acil; CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar, benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata ; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid; amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe kada se dajein vivokoje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat; gde najmanje jedan R<2>ili R<J>nije vodonik; Y je vodonik, brom, hlor, fluor, jod, OR<4>,NR<4>R<5>, ili SR<4>; X<1>je selektovani iz grupe koja se sastoji od H, pravih lanaca, razgranatog ili cikličnog alkila, CO-alkila, CO-arila, CO-alkoksialkila, hlora, broma, fluora, joda, OR<4>, NR<4>R<5>, ili SR<5>; i R<4>i R<5>su nezavisno vodonik, acil (uključujući niže acile), ili alkil (uključujući ali se neograničavajući na metil, etil, propil i ciklopropil).

7. Jedinjenje selektovano iz Formula VII i VIII ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili prolek: gde: Bazaje purinska ili pirimidinska; R<1>, R<2>i R<3>su nezavisno H, fosfat ili stabilni fosfat; pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili; acil; CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar; benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat; gdeR" nije vodonik; R<6>je alkil, CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), - C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), -O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, N02, NH2, - NH(niži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i XjeO, S, S02 ili CH2.

8. Jedinjenje Formula IX i X ili njegova farmaceutski prihvatljiva so: gde: Bazaje purinska ili pirimidinska;

12 3 R', R" i R<D>su nezavisno H, fosfat ili stabilni fosfat; pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili; acil; CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar; benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R<2>i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat; gde R2 nije vodonik; R<6>je alkil, CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), - C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), -O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, NO2, NH2, - NH(niži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i R 7 je vodonik OR 3, hidroksi, alkil, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, -C(0)0(alkil), - C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), -O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, -N(acil)2; i XjeO, S, S02 ili CH2.

9. Jedinjenje selektovano iz Formula XI i XII ili njegova farmaceutski prihvatljiva so: gde: Bazaje purinska ili pirimidinska;

12 3 R , R<z>i R<J>su nezavisno H, fosfat ili stabilni fosfat; pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili; acil; CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar; benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R<1>, R2 i/ili R<3>nezavisno H ili fosfat; gde R<2>nije vodonik; R<6>je alkil, CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), - C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), -O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, N02, NH2, - NHfniži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i XjeO, S, S02 ili CH2.

10. Jedinjenje Formule XIII ili njegova farmaceutski prihvatljiva so: gde: Bazaje purinska ili pirimidinska; R', R<z>i R<J>su nezavisno H, fosfat ili stabilni fosfat; pravi lanci, razgranati ili ciklični alkili; acil; CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar; benzil, gde je fenil grupa opcionalno supstituisana sa jednim ili više supstituenata; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid, amino kiselina; i amino kiselinski ostatak, ugljenihidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su sposobne da obezbede jedinjenje gde su R i , R~ o i/ili R 3 nezavisno H ili fosfat; R<6>je alkil, CH3, CF3, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, 2-Br-etil, -C(0)0(alkil), - C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), -O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), CF3, hlor, brom, fluor, jod, N02, NH2, - NH(niži alkil), -NH(acil), -N(niži alkil)2, -N(acil)2; i R<7>i R<9>su nezavisno vodonik OR<*>, hidroksi, alkil, azido, cijano, alkenil, alkinil, Br-vinil, - C(0)0(alkil), -C(0)0(niži alkil), -O(acil), -0(niži acil), -O(alkil), -0(niži alkil), -O(alkenil), hlor, brom, jod, N02, NH2, -NH(niži alkil), -NH(acil), - N(niži alkil)2, -N(acil)2; gde najmanje jedan R<7>ili R9 je OR<2>, gde je R<2>nezavisno fosfat ili stabilni fosfat; pravi lanci, razgranati ili ciklični alkil; acil; CO-alkil, CO-aril, CO-alkoksialkil, CO-ariloksialkil, COsubstituisani aril, sulfonat estar gde je fenil grupa opcionalno supstituisana jednim ili više supstituenata; alkilsulfonil, arilsulfonil, aralkilsulfonil, lipid; amino kiselina; amino kiselinski ostatak, ugljenhidrat; peptid; holesterol; ili druge farmaceutski prihvatljive odlazeće grupe koje su, kada se dajuin vivosposobne da obezbede jedinjenje gde je R<2>, H ili fosfat; R 8 lR 10 su nezavisno H, alkil, hlor, brom ili jod; alternativno, R<7>i R10,R8iR<9>, ili R<8>i R<10>mogu zajedno da formiraju pi vezu; i XjeO, S, S02 iliCH2.

11. Postupak za lečenje domaćina inficiranihFlaviridaevirusima, koji uključuje administraciju efektivnih količina jedinjenja ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, kao što je traženo u zahtevima od 1-10.

12. Postupak iz zahteva 11, gde je virus hepatitis C.

13. Postupak iz zahteva 11, u kome je jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, administrirano u kombinaciji ili alternaciji sa drugim antivirusnim sredstvom.

14. Postupak iz zahteva 13 u kome je drugo antivirusno sredstvo selektovano iz grupe koja sadrži interferon, ribavirin, interleukin, NS3 proteaza inhibitor, cistein proteaza inhibitor, fenan-trenehinon, tiazolidin derivate, tiazolidine, benzanilide, fenan-trenehinon, helikaza inhibitor, polimeraza inhibitor, analoge nukleotida, gliotoksin, cerulenin, antisens fosforotioat oligodeoksinukleotid, inhibitor IRES-zavisne translacije, i ribozime.

15. Postupak iz zahteva 14, u kome je drugo anti virusno sredstvo interferon.

16. Postupak iz zahteva 15, u kome je drugo sredstvo selektovano iz grupe koja sadrži pegilovani interferon alfa 2a, interferon alfakon-1, prirodni interferon, albuferon, interferon beta-la, omega interferon, interferon ačfa, interferon gama, interferon tau, interferon delta i interferon gama-lb.

17. Postupak iz zahteva 11, u kome je jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so u obliku dozne jedinice.

18. Postupak iz zahteva 17, u kome dozna jedinica sadrži 50 do 1000 mg ili 0.1 do 50 mg jedinjenja.

19. Postupak iz zahteva 17, u kome je dozna jedinica tableta ili kapsula.

20. Postupak iz zahteva 11, u kome je domaćin čovek.

21. Postupak iz zahteva 11, u kome je jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so u čistom obliku.

22. Postupak iz zahteva 11, u kome jedinjenje ili njegovi steroizomerički ili tautomerički oblici, ili farmaceutski prihvatljive soli, sadrži najmanje 90% (3-D-izomera.

23. Postupak iz zahteva 11, u kome jedinjenje ili njegovi steroizomerički ili tautomerički oblici, ili farmaceutski prihvatljive soli, sadrži najmanje 95% p-D-izomera.

24. Postupak iz zahteva 11, u kome je jedinjenje u obliku farmaceutski prihvatljive soli selektovane iz grupe koja sadrži tozilat, metansulfonat, acetat, citrat, malonat, tartarat, sukcinat, benzoat, askorat, a-ketoglutarat, a-glicerofosfat, formijat, fumarat, propionat, glikolat, Iaktat, piruvat, oksalat, maleat, salicilat, sulfat, nitrat, bikarbonat, soli karbonata, bromohidrat, hidrohlorid, di-hidrohlorid i soli fosforne kiseline.

25. Postupak iz zahteva 24, u kome je farmaceutski prihvatljiva so hidrohloridna so.

26. Farmaceutska kompozicija uključuje jedinjenje iz zahteva 1 do 10, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

27. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 26, koja uključuje i farmaceutski prihvatljive nosače, rastvarače ili inertne punioce.

28. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 26, koja uključuje efektivne količine jedinjenja ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli, za lečenje domaćina inficiranihFlaviridaevirusom.

29. Postupak iz zahteva 28, gde jeFlaviridaevirus hepatitis C.

30. Postupak iz zahteva 26, u kome je jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so u obliku dozne jedinice.

31. Kompozicija iz zahteva 30, u kome dozna jedinica sadrži 50 do 1000 mg ili 0.1 do 50 mg jedinjenja.

32. Kompozicija iz zahteva 30, u kome je dozna jedinica tableta ili kapsula.

33. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 26, koja uključuje i drugo anti virusno sredstvo.

34. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 33, u kojoj je drugo antivirusno sredstvo selektovano iz grupe koja sadrži interferon, ribavirin, interleukin, NS3 proteaza inhibitor, cistein proteaza inhibitor, fenan-trenehinon, tiazolidin derivate, tiazolidine, benzanilide, fenan-trenehinon, helikaza inhibitor, polimeraza inhibitor, analoge nukleotida, gliotoksin, cerulenin, antisens fosforotioat oligodeoksinukleotid, inhibitor IRES-zavisne translacije, i ribozime.

35. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 34, u kojoj je drugo anti virusno sredstvo interferon.

36. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 35, u kojoj je drugo sredstvo selektovano iz grupe koja sadrži pegilovani interferon alfa 2a, interferon alfakon-1, prirodni interferon, albuferon, interferon beta-1 a, omega interferon, interferon ačfa, interferon gama, interferon tau, interferon delta i interferon gama-lb.

37. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 26, ili njena farmaceutski prihvatljiva so su u čistom obliku.

38. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 26, u kojoj jedinjenje ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, sadrži najmanje 90% P-D-izomera.

39. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 26, u kojoj jedinjenje ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, sadrži najmanje 95% P-D-izomera.

40. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 26, koja uključuje farmaceutski prihvatljive nosače pogodne za oralnu, parenteralnu, inhalacionu ili intravensku primenu.

41. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 26, u kojoj je jedinjenj u obliku farmaceutski prihvatljive soli selektovane iz grupe koja sadrži tozilat, metansulfonat, acetat, citrat, malonat, tartarat, sukcinat, benzoat, askorat, a-ketoglutarat, a-glicerofosfat, formijat, fumarat, propionat, glikolat, laktat, piruvat, oksalat, maleat, salicilat, sulfat, nitrat, bikarbonat, soli karbonata, bromohidrat, hidrohlorid, di-hidrohlorid i soli fosforne kiseline.

42. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 41, u kojoj je farmaceutski prihvatljiva so hidrohloridna so.

43. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, iz zahteva 1 do 10, za upotrebu u lečenju domaćina inficiranihFlaviridaevirusom.

44. Jedinjenje iz zahteva 43, gde je virus hepatitis C.

45. Jedinjenje iz zahteva 43, gde je domaćin čovek.

46. Upotreba jedinjenja ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, iz zahteva 1 do 10, u izradi medikamenata za lečenje domaćina inficiranihFlaviridaevirusom.

47. Upotreba zahteva 46, gde je virus hepatitis C.

48. Upotreba zahteva 46, gde je domaćin čovek.