RS20050959A - Fungicidne smeše za suzbijanje patogena pirinča - Google Patents

Abstract

Opisani su fungicidne smeše za suzbijanje patogena pirinča koje sadrže kao aktivne komponente 1) derivat triazolopirimidina formule I i 2) fenpropimorf formule II u sinergetski efikasnoj količini, postupci za suzbijanje patogena pirinča uz primenu smeša jedinjenja I sa jedinjenjem II, primena jedinjenja I sa jedinjenjem II za proizvodnju takvih smeša kao i kompozicije (sredstva) koje sadrže ove smeše.

Description

FUNGICIDNE SMEŠE ZA SUZBIJANJE PATOGENA PIRINČA

Ovaj pronalazak se odnosi na fungicidne smeše za suzbijanje patogena pirinča, koje sadrže kao aktivne komponente

1) derivat triazolopirimidina formule I

2) fenpropimorf formule II

u sinergetski efikasnoj količini.

Osim toga, ovaj pronalazak se odnosi na postupak za suzbijanje patogena pirinča uz primenu smeša jedinjenja I sa jedinjenjem II i na primenu jedinjenja I sa jedinjenjem II za proizvodnju takvih smeša kao i na kompozicije (sredstva) koje sadrže ove smeše.

Jedinjenje I, 5-hlor-7-(4-metilpiperidin-l-il)-6-(2, 4, 6-trifluorfenil) -[1, 2, 4]triazolo[l, 5-a]pirimidin, njegovo dobivanje i njegovo dejstvo protiv štetnih gljiva su poznati iz literature (W0 98/46607).

Jedinjenje II, 4-[3-(4-terc-butilfenil)-2-metilpropil]-2,6-dimetilmorfolin, njegovo dobivanje (proizvodnja) i njegovo dejstvo protiv štetnih gljiva su takođe poznati iz literature (DE 26 56 747, DE 27 52 096; uobičajeno ime: fenpropimorf (fenpropimorph)). Fenpropimorf je komercijalno nesumnjivo dokazan već duže vreme, uglavnom kao fungicid za cerealije (žita), koji deluje protiv medljike (gareži) i bolesti rđe (sneti) koje prouzrokujuAscomyceteiliBasidiomycete.

Smeše derivata triazolopirimidina sa fenpropimorfom su poznate na opšti način iz EP-A 988 790. Jedinjenje I je obuhvaćeno opštim obelodanjivanjem ove publikacije ali, međutim, nije eksplicitno pomenuto. Otuda je ova kombinacija jedinjenja I sa fenpropimorfom nova.

Sinergetske smeše koje su poznate iz EP-A 988 790 su opisane kao fungicidno aktivne protiv različitih bolesti cerealija (žita), voća i povrća, na primer, medljike (gareži) na pšenici i ječmu ili sive buđi (plesni) na jabukama.

Zbog specijalnih uslova gajenja biljaka pirinča, zahtevi koje mora da zadovolji fungicid za pirinač su znatno različiti od onih koje moraju da zadovolje fungicidi koji se upotrebljavauju u razvoju (rastu) cerealija ili voća. Postoje značajne razlike u postupku primene (aplikacije): pored aplikacije na lišće koja se primenjuje u mnogim mestima, u modernom gajenju pirinča fungicid se obično primenjuje (aplicira) direktno na zemljište za vreme ili ukratko posle sejanja. Ovaj fungicid se prima u biljku preko korenja i transportuje u biljnom soku biljke do biljnih delova koji se trebaju zaštititi. Za fungicide pirinča, otuda je suštinsko visoko sistemsko dejstvo (aktivnost). Nasuprot tome, u razvoju cerealija ili voća, fungicid se obično primenjuje (aplicira) na listove ili plodove; prema tome, u ovim usevima (kulturama) je znatno manje važno sistemsko dejstvo aktivnih jedinjenja (materij a) .

Osim toga, patogeni pirinča su tipično različiti od patogena u cerealijama ili voću.Pyricularia oryzaeiCorticium sasakii( syn.Rhizoctonia solani)su patogeni bolesti koje su najrasprostranjenije u biljkama pirinča.Rhizoctonia solanije jedini patogen poljoprivrednog značaja iz podklaseAgaricomycetidae.Nasuprot većini drugih gljiva, ova gljiva napada biljku ne preko spora već preko infekcije miselij om.

Iz ovog razloga, nalazi koji se odnose na fungicidno dejstvo (aktivnost) u gajenju cerealija ili voća ne mogu se preneti na kulture (useve) pirinča.

Praktično poljoprivredno iskustvo je pokazalo da ponovljena i isključiva upotreba (aplikacija) pojedinačnog aktivnog jedinjenja (materije) u suzbijanju štetnih gljiva u mnogim slučajevima može voditi do brze selekcije takvih rodova (sojeva) gljiva, koji su razvili prirodnu ili adaptiranu otpornost protiv dotičnog aktivnog jedinjenja (materije). Tada dalje nije moguće delotvorno (efikasno) suzbijanje (kontrola) ovih gljiva sa dotičnim aktivnim jedinjenjem (materijom).

Da se smanji opasnost (rizik) od selekcije rezistentnih sojeva (rodova) gljive, danas se za suzbijanje štetnih gljiva obično upotrebljavaju smeše različitih aktivnih jedinjenja. Kombinovanjem aktivnih jedinjenja koja imaju različite mehanizme dejstva, moguće je obezbediti uspešno suzbijanje (kontrolu) u toku relativno dužeg vremenskog perioda.

Sa gledišta efikasnog upravljanja otpornošću i delotvornog suzbijanja (kontrole) patogena pirinča pri što je moguće manjim primenjenim (apliciranim) količinama, zadatak ovog pronalaska je bio da obezbedi smeše koje pri minimalnoj (smanjenoj) ukupnoj količini apliciranih aktivnih jedinjenja (materija) imaju poboljšano dejstvo (efekat) protiv štetnih glj iva.

Mi smo našli da je ovaj zadatak postignut pomoću smeša koje su definisane na početku. Osim toga mi smo našli da simultana, što znači zajednička ili odvojena, primena (aplikacija) jedinjenja I i jedinjenja II ili sukcesivna aplikacija (primena) jedinjenja I i jedinjenja II omogućava bolju kontrolu (suzbijanje) patogena pirinča nego što je to moguće sa ovim pojedinačnim jedinjenjima (sinergetske smeše).

Pri proizvodnji (spravljanju) ovih smeša pogodno se upotrebljavaju čista aktivna jedinjenja (aktivne materije) I i II, kojima se zatim ako je to potrebno mogu dodati dalja aktivna jedinjenja III i IV koja su aktivna protiv štetnih gljiva ili drugih napasti (štetočina), kao što su insekti, arahnidi (pauci) ili nematodi, ili sem toga i druga herbicidno aktivna jedinjenja ili aktivna jedinjenja za regulisanje rasta ili đubriva.

Dalja pogodna aktivna jedinjenja (materije) u gore navedenom smislu su, naročito, fungicidi koji su odabrani iz sledeće grupe: • acilalanini kao što su benalaksil, metalaksil, ofurac ili oksadiksil, • aminski derivati kao što su aldimorf, dodin, dodemorf, fenpropimorf, fenpropidin, guazatin, iminoktadin, spiroksamin ili tridemorf, • antibiotici kao što su cikloheksimid, grizeofulvin, kazugamicin, natamicin, polioksin ili streptomicin, • azoli kao što su bitertanol, bromokonazol, ciprokonazol, difenokonazol, dinitrokonazol, epoksikonazol, fenbukonazol, flukuikonazol, flusilazol, flutriafol, heksakonazol, imazalil, ipkonazol, metkonazol, miklobutanil, penkonazol, propikonazol, prohloraz, protiokonazol, simekonazol, tebukonazol, tetrakonazol, triadimefon, triadimenol, triflumizol ili tritikonazol, • dikarboksimidi kao što su iprodion, miklozolin, procimidon ili vinklozolin, • ditiokarbamati, kao što su ferbam, nabam, maneb, mankozeb, metam, metiram, propineb, polikarbamat, tiram, ziram ili zineb, • heterociklična jedinjenja kao što su anilazin, boskalid, karbendazim, karboksin, oksikarboksin, ciazofamid, dazomet, famoksadon, fenamidon, fenarimol, fuberidazol, flutolanil, furametpir, izoprotiolan, mepronil, nuarimol, pikobenzamid, probenazol, prokuinazid, pirifenoks, pirokuilon, kuinoksifen, siltiofam, tiabendazol, tifluzamid, tiofanat-metil, tiadinil, triciklazol ili triforin, • bakarni fungicidi kao što su Bordoova čorba (smeša), bakar-acetat, bakar-oksihlorid ili bazni bakar-sulfat, • nitrofenil-derivati kao što su binapakril, dinokap, dinobuton ili nitroftal-izopropil,

• fenilpiroli kao što su fenpiklonil ili fludioksonil,

• sumpor,

• drugi fungicidi kao što su acibenzolar-S-metil, bentiavalikarb, karpropamid, hlorotalonil, ciflufenamid, cimoksanil, diklomezin, diklocimet, dietofenkarb, edifenfos, etaboksam, fenheksamid, fentin-acetat, fenoksanil, ferimzon, fluazinam, fosetil, fosetil-aluminijum, fosforasta kiselina, iprovalikarb, heksahlorbenzen, metrafenon, pencikuron, propamokarb, ftalid, tolklofos-metil, kuintozen ili zoksamid, • strobilurini kao što su fluoksastrobin, metominostrobin, orizastrobin, pikoksistrobin, piraklostrobin ili trifloksistrobin, • derivati sulfenske kiseline kao što su kaptafol, kaptan, dihlofluanid, folpet ili tolilfluanid, • amidi cimetne kiseline (cinamidi) i analogna jedinjenja kao što je flumetover.

U jednom obliku izvođenja (oličenju) pronalaskom datih smeša, jedinjenja I i II se pomešaju sa jednim daljim fungicidom III ili sa dva fungicida III i IV.

Pogodne komponente III i IV su naročito sledeći fungicidi: • aminski derivati kao što su dodin, dodemorf, fenpropimorf, fenpropidin, iminoktadin, spiroksamin ili tridemorf, • azoli kao što su bromokonazol, ciprokonazol, difenokonazol, dinitrokonazol, epoksikonazol, fenbukonazol, flukuikonazol, flusilazol, flutriafol, heksakonazol, ipkonazol, metkonazol, miklobutanil, penkonazol, propikonazol, prohloraz, protiokonazol, simekonazol, tebukonazol, tetrakonazol, triflumizol ili tritikonazol, • heterociklična jedinjenja kao što su boskalid, karbendazim, karboksin, ciazofamid, fenarimol, flutolanil, pikobenzamid, prokuinazid, pirifenoks, kuinoksifen ili tiofanat-metil, • ditiokarbamati, kao što su maneb, mankozeb, metam, metiram ili tiram, i • strobilurini kao što su fluoksastrobin, metominostrobin, orizastrobin, pikoksistrobin, piraklostrobin ili trifloksistrobin, • drugi fungicidi kao što su bentiavalikarb, hlorotalonil, ciflufenamid, diklofluanid, fenheksamid, fluazinam, fosetil, fosetil-aluminijura, fosforasta kiselina, iprovalikarb, metrafenon i pencikuron.

Pogodne su smeše jedinjenja I i II sa jednom komponentom III. Naročito su pogodne smeše jedinjenja I i II.

Smeše jedinjenja I i II, ili jedinjenje I i jedinjenje II koja su upotrebljena (aplicirana) simultano, što znači zajedno ili odvojeno, pokazuju izvanredno dejstvo protiv patogena pirinča iz klasaAscomyceta, DeuteromycetaiBasidiomyceta.One se mogu upotrebiti za tretiranje semena i kao fungicidi koji deluju na lišće i zemljište. Jedinjenja I i II se pogodno primenjuju (apliciraju) raspršivanjem (u spreju) lišća.

One su naročito značajne za suzbijanje štetnih gljiva na biljkama pirinča i njihovim semenima, kao što suBipolarisiDrechsleravrste, a takođe iPyricularia oryzae.One su naročito pogodne za suzbijanje bolesti rukavca na pirinču, koja je prouzrokovana saCorticium sasakii(syn.Rhizoctonia

solani).

Pored toga, kombinacija prema ovom pronalasku jedinjenja I i II takođe je pogodna za suzbijanje drugih patogena, kao što suSeptoriaiPucciniavrste u cerealijama (žitu) kao što su pšenica i ječam iAlternariaiBotrytis vrsteu povrću, voću i vinovim lozama.

Jedinjenje I i jedinjenje II mogu se aplicirati (primeniti) simultano, što znači zajedno ili odvojeno, ili sukcesivno, pri čemu ovaj redosled, u slučaju odvojene aplikacije (primene), uopšte nema neki efekat na rezultat mera suzbijanja (kontrole).

Jedinjenje I i jedinjenje II se uobičajeno apliciraju u težinskom odnosu od 100:1 do 1:100, pogodno od 20:1 do 1:50, naročito od 10:1 do 1:10.

Ako je to potrebno, komponente III i IV se u datom slučaju dodaju (domešaju) u odnosu od 20:1 do 1:20 u odnosu na jedinjenje I.

U zavisnosti od tipa jedinjenja i željenog efekta, primenjene (aplicirane) količine smeša prema ovom pronalasku su od 5 g/ha do 2000 g/ha, pogodno od 50 do 1500 g/ha, naročito pogodno od 50 do 750 g/ha.

U saglasnosti sa tim, primenjene (aplicirane) količine jedinjenja I su uopšte od 1 do 1000 g/ha, pogodno od 10 do 750 g/ha, naročito pogodno od 20 do 500 g/ha.

U saglasnosti sa tim, primenjene (aplicirane) količine jedinjenja II su uopšte od 1 do 1000 g/ha, pogodno od 10 do 750 g/ha, naročito pogodno od 20 do 500 g/ha.

U tretiranju semena, primenjene (aplicirane) količine ove smeše su uopšte od 0,001 do 1 g/kg semena, pogodno od 0,01 do 0,5 g/kg, naročito pogodno od 0,01 do 0,1 g/kg.

Pri kontroli (suzbijanju) štetnih gljiva koje su patogene prema biljkama pirinča, odvojena ili zajednička aplikacija (primena) jedinjenja I i II ili smeša jedinjenja I i II vrši se raspršivanjem (u spreju) ili zaprašivanjem semena, semenjača, biljaka ili zemljišta (tla) pre ili posle sejanja biljaka ili pre ili posle nicanja biljaka. Pogodno se ova jedinjenja apliciraju (primenjuju) zajedno ili odvojeno, apliciranjem granula ili zaprašivanjem zemljišta.

Smeše prema ovom pronalasku ili jedinjenja I i II mogu se prevesti (pretvoriti) u uobičajene formulacije, na primer, rastvore, emulzije, suspenzije, prašine, praškove, paste i granule. Oblik primene (aplikacije) zavisi od specijalne (naročite) svrhe primene; u svakom slučaju, on bi trebao osigurati što je moguće finiju i uniformniju raspodelu (distribuciju) jedinjenja prema ovom pronalasku.

Ove formulacije se proizvode na poznat način, na primer, proširivanjem aktivnog jedinjenja sa rastvaračima i/ili nosačina, ako se to želi uz primenu emulgatora i disperzanata. Rastvarači/pomoćna sredstva koji su pogodni za tu svrhu su u suštini: voda, aromatični rastvarači (na primer, Solvesso produkti, ksilen), parafini (na primer, frakcije nafte), alkoholi (na primer, metanol, butanol, pentanol, benzilalkohol), ketoni (na primer, cikloheksanon, gama-butirolakton), pirolidoni (NMP, NOP), acetati (glikol-diacetat), glikoli, dimetilamidi masnih kiselina, masne kiseline i estri masnih kiselina. U principu se takođe mogu upotrebiti (primeniti) i smeše rastvarača.

nosači kao što su mleveni prirodni minerali (na primer,

kaolini, gline, talk, kreda) i mleveni sintetički minerali (na primer, visoko dispergovan silicijum-dioksid, silikati); emulgatori kao što su nejonski i anjonski emulgatori (na primer, polioksietilen-masni alkohol-etri, alkilsulfonati i arilsulfonati) i disperzanti kao što su otpadne tečnosti lignin-sulfita i metilceluloze.

Pogodne površinski aktivne materije su alkalnometalne, zemnoalkalnometalne i amonijumove soli lignosulfonske kiseline, naftalensulfonske kiseline, fenolsulfonske kiseline, dibutilnaftalensulfonske kiseline, alkilarilsulfonata, alkil-sulfata, alkil-sulfonata, sulfata masnih alkohola, masnih kiselina i sulfatiranih glikolnih etara masnih alkohola, dalje kondenzati sulfonovanog naftalena i derivata naftalena sa formaldehidom, kondenzati naftalena ili naftalensulfonske kiseline sa fenolom i formaldehidom, polioksietilen-oktilfeniletar, etoksilovani izooktilfenol, oktilfenol, nonilfenol, alkilfenil-poliglikoletri, tributilfenil-poliglikol-etar, tristearilfenil-poliglikol-etar, alkilaril-polietar-alkoholi, kondenzati alkohola i masnih alkohola i etilenoksida, etoksilovano ricinusovo ulje, polioksietilen-alkil-etri, etoksilovan polioksipropilen, lauril-alkohol-poliglikol-etar-acetal, estri sorbitola, otpadne tečnosti lignin-sulfita i metilceluloze.

Supstance koje su pogodne za dobivanje (proizvodnju) direktno raspršujućih rastvora, emulzija, pasta ili uljnih disperzija su frakcije mineralnog ulja (nafte) od srednje do visoke tačke ključanja, kao što su kerozen ili dizel-ulje, dalje ulja iz katrana kamenog uglja i ulja biljnog ili životinjskog porekla, alifatični, ciklični i aromatični ugljovodonici, na primer, toluen, ksilen, parafin, tetrahidronaftalen, alkilovani naftaleni ili njihovi derivati, metanol, etanol, propanol, butanol, cikloheksanol, cikloheksanon, izoforon, jako polarni rastvarači, na primer, dimetil-sulfoksid, N-metil-pirolidon i voda.

Praškovi, materijali za širenje (rasipanje) i prašine (produkti koji se mogu zaprašiti) mogu se proizvesti mešanjem ili zajedničkim mlevenjem aktivnih supstanci sa čvrstim nosačem.

Granule, na primer, prevučene granule, impregnisane granule i homogene granule, mogu se proizvesti vezivanjem aktivnih jedinjenja za čvrste nosače. Primeri čvrstih nosača su mineralne zemlje kao što su silicijum-dioksidni gelovi (silikagelovi), silikati, talk, kaolin, atakle, krečnjak, kreč, kreda, bolus, les, glina, dolomit, dijatomejska zemlja, kalcijum-sulfat, magnezijum-sulfat, magnezijum-oksid, mleveni sintetički materijali, đubriva, kao, na primer, amonijum-sulfat, amonijum-fosfat, amonijum-nitrat, uree, i proizvodi biljnog porekla, kao što su brašno žitarica (cerealija), brašno kore drveta, brašno (strugotina) šumskog drveta i brašno orahove ljuske, praškovi celuloze i drugi čvrsti nosači.

Uopšte, ove formulacije sadrže od 0,01 do 95 tež. %, prvenstveno od 0,1 do 90 tež. %, aktivnih jedinjenja. Aktivna jedinjenja se upotrebljavaju sa čistoćom od 90% do 100%, prvenstveno 95% do 100% (prema NMR-spektru).

Sledeći su primeri formulacija:

1. Proizvodi za razblaživanje vodom

A) Koncentrati rastvorni u vodi (SL)

10 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u vodi ili nekom rastvaraču koji je rastvoran u vodi. Alternativno se dodaju sredstva za kvašenje ili druga pomoćna sredstva. Aktivno jedinjenje se rastvara posle razblaživanja sa vodom.

B) Koncentrati koji se mogu dispergovati (DC)

20 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u cikloheksanonu uz dodatak disperzanta, na primer, polivinilpirolidona. Razblaživanje sa vodom daje disperziju.

C) Koncentrati koji se mogu emulgovati (EC)

15 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u ksilenu uz dodatak kalcijum-dodecilbenzensulfonata i etoksilata ricinusovog ulja (u svakom slučaju koncentracija je 5%). Razblaživanje sa vodom daje emulziju.

D) Emulzije (EW, EO)

40 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u ksilenu uz dodatak kalcijum-dodecilbenzensulfonata i etoksilata ricinusovog ulja (u svakom slučaju koncentracija je 5%). Ova smeša se pomoću mašine za emulgovanje (ultraturax) unosi u vodu i pretvara u homogenu emulziju. Razblaživanje sa vodom daje emulziju.

E) Suspenzije (SC, OD)

U mlinu sa kuglicama koje se mešaju, 20 težinskih delova aktivnih jedinjenja se isitni (spraši) uz dodatak disperzanta, sredstava za kvašenje i vode ili organskog rastvarača dajući finu suspenziju aktivnog jedinjenja. Razblaživanje sa vodom daje stabilnu suspenziju aktivnog jedinjenja.

F) Granule koje se mogu dispergovati u vodi i granule rastvorne u vodi (WG, SG)

50 težinskih delova aktivnih jedinjenja se fino samelje uz dodatak disperzanata i sredstava za kvašenje i pretvori u granule koje se mogu dispergovati u vodi ili granule rastvorne u vodi pomoću tehničkih aparata (na primer, uz primenu ekstruzije, tornja za raspršivanje, fluidiziranog sloja). Razblaživanje sa vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnog jedinjenja. G) Praškovi koji se mogu dispergovati u vodi i praškovi rastvorni u vodi (WP, SP) 75 težinskih delova aktivnih jedinjenja se samelje u mlinu sa rotorom-statorom uz dodatak disperzanta, sredstava za kvašenje i silikagela. Razblaživanje sa vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnog jedinjenja.

2. Produkti koji se apliciraju direktno (nerazblaženi)

H) Praškovi koji se mogu zaprašivati (DP)

5 težinskih delova aktivnih jedinjenja se fino samelje i intimno pomeša sa 95% fino raspodeljenog kaolina. Ovo daje produkt koji se može zaprašivati.

I) Granule (GR, FG, GG, MG)

0,5 težinskih delova aktivnih jedinjenja se fino samelje i asocira sa 95,5% nosača. Tekući postupci su ekstruzija, sušenje u spreju ili fluidiziran sloj. Ovo daje granule koje će se primeniti (aplicirati) direktno (nerazblažene).

J) ULV rastvori (UL)

10 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u organskom rastvaraču, na primer, ksilenu. Ovo daje produkt koji će se aplicirati direktno (nerazblažen).

Ova aktivna jedinjenja se mogu primeniti kao takva, u obliku njihovih formulacija ili u oblicima za primenu koji su od njih spravljeni, na primer, u obliku rastvora koji se direktno mogu prskati (u spreju), praškova, suspenzija ili disperzija, emulzija, uljnih disperzija, pasta, produkata koji se mogu zaprašivati, materijala za širenje (rasipanje), ili granula, uz primenu raspršivanja (u spreju), atomiziranja, zaprašivanja, širenja ili polivanja. Ovi oblici primene (aplikacije) potpuno zavise od namerevanih svrha; namera je da se u svakom slučaju obezbedi najfinija moguća distribucija aktivnih jedinjenja prema ovom pronalasku.

Vodeni oblici aplikacije mogu se proizvesti iz emulzionih koncentrata, pasta ili kvašljivih praškova (praškova koji se mogu raspršivati u spreju, uljnih disperzija) dodavanjem vode. Da se proizvedu emulzije, paste ili uljne disperzije, ove supstance, kao takve ili rastvorene u ulju ili rastvaraču, mogu se homogenizovati u vodi pomoću sredstva za kvašenje, sredstva za prilepljivanje (spajanje), disperzanta ili emulgatora. Alternativno je moguće da se proizvedu koncentrati sastavljeni od aktivne supstance, sredstva za kvašenje, sredstva za prilepljivanje (spajanje), disperzanta ili emulgatora i, ako je to odgovarajuće, rastvarača ili ulja, i takvi koncentrati su pogodni za razblaživanje sa vodom.

Koncentracije aktivnog jedinjenja u preparatima gotovim za primenu mogu varirati u relativno širokim opsezima. One su uopšte od 0,0001 do 10%, pogodno od 0,01 do 1%.

Aktivna jedinjenja se takođe uspešno mogu primeniti u postupku sa ultra malom zapreminom (ULV), pri čemu je moguće da se apliciraju formulacije koje sadrže preko 95 težinskih % aktivnog jedinjenja, ili čak da se aplicira aktivno jedinjenje bez aditiva.

Ovim aktivnim jedinjenjima se mogu dodati različiti tipovi ulja, sredstava za kvašenje, adjuvanasa, herbicida, fungicida, drugih pesticida ili baktericida, ako je pogodno upravo pre primene (aplikacije) (mešanje u rezervoaru). Ovi agensi se mogu pomešati sa sredstvima prema ovom pronalasku obično u težinskom odnosu od 1:10 do 10:1.

Jedinjenja I i II ili smeše ili odgovarajuće formulacije se apliciraju tretiranjem štetnih gljiva ili biljaka, semena, zemljišta, površina zemljišta, materijala ili prostora koji se trebaju osloboditi od štetnih gljiva sa fungicidno efikasnom količinom ove smeše ili, u slučaju odvojene aplikacije, jedinjenja I i II. Aplikacija se može vršiti pre ili posle infekcije sa štetnim gljivama.

Fungicidno dejstvo jedinjenja i ovih smeša može se demonstrirati pomoću donjih eksperimenata: Aktivna jedinjenja, odvojeno ili zajedno, pripravljena su kao skladišni rastvor sa 0,25 težinskih % aktivnog jedinjenja u acetonu ili DMSO. Ovom rastvoru je dodat 1 težinski % emulgatora Uniperola® EL (sredstva za kvašenje na bazi etoksilovanih alkilfenola koje ima emulgujuće i dispergujuće dejstvo) i rastvor je razblažen sa vodom do željene koncentracij e.

Primer primene - Dejstvo (aktivnost) protiv bolesti rukavca na pirinču koja je prouzrokovana saCorticium sasakii( syn.

Rhizoctonia solani)

Saksije sa biljkama pirinča sorte „Tai-Nong 67" su prskane (raspršene sa sprejom) do tačke otakanja vode sa vodenom suspenzijom koja ima dole datu koncentraciju aktivnog jedinjenja. Sledećeg dana su u saksije stavljena zrna ovsa inficirana (zaražena) saCorticium sasakii(u svakom slučaju 5 zrna po saksiji). Zatim su ove biljke stavljene u komoru koja je maksimalno zasićena atmosferskom vlagom (vodenom parom) pri temperaturi od 26°C. Posle 11 dana se bolest rukavca na netretiranim, ali, međutim, zaraženim (inficiranim) kontrolnim biljkama razvila do tolikog stepena da se infekcija mogla odrediti vizuelno u %.

Izračunavanje (procena) se vrši određivanjem inficiranih biljaka u procentima. Ove vrednosti u procentima su pretvorene (preračunate) u efikasnosti.

Efikasnost (E) je izračunata na sledeći način uz primenu Abbot-ove formule:

a odgovara fungicidnoj infekciji tretiranih biljaka u % i

P odgovara fungicidnoj infekciji netretiranih (kontrolnih)

biljaka u %

Efikasnost 0 označava da nivo infekcije tretiranih biljaka odgovara nivou infekcije netretiranih kontrolnih biljaka; efikasnost 100 označava da tretirane biljke nisu inficirane (zaražene).

Očekivane efikasnosti smeša aktivnih jedinjenja su određene uz primenu Colby-eve formule [R.S. Colby,Weeds15

(1967) 20-22] i upoređene sa izmerenim efikasnostima.

Colby-eva formula:

E očekivana efikasnost, izražena u % netretirane kontrolne probe, kada se primenjuje smeša aktivnih jedinjenja A i B pri koncentracijama a i b

x efikasnost, izražena u % netretirane kontrolne probe,

kada se primenjuje aktivno jedinjenje A pri koncentraciji a

y efikasnost, izražena u % netretirane kontrolne probe,

kada se primenjuje aktivno jedinjenje B pri koncentraciji b

Upotrebljena jedinjenja za poređenje su bila jedinjenja A i B, koja su poznata iz smeša fenpropimorfa opisanih u EP-A 988 790:

Rezultati testova pokazuju da su smeše prema ovom pronalasku, zahvaljujući jakom sinergizmu, znatno efikasnije protiv bolesti rukavca na pirinču nego smeše fenpropimorfa poznate iz EP-A 988 790, iako jedinjenje za poređenje B, kao individualno aktivno jedinjenje, ima aktivnost koja je uporedljiva sa aktivnošću jedinjenja I.

Claims (10)

1. Fungicidna smeša,naznačena time,što sadrži

1) derivat triazolopirimidina formule I

2) fenpropimorf formule II u sinergetski efikasnoj količini.

2. Fungicidna smeša,naznačena time,što sadrži jedinjenje formule I i jedinjenje formule II u težinskom odnosu od 100:1 do 1:100.

3. Fungicidna kompozicija (sredstvo),naznačena time,što sadrži tečni ili čvrsti nosač i smešu prema zahtevu 1 ili 2.

4. Postupak za suzbijanje štetnih gljiva koje su patogeni pirinča,naznačen time,što obuhvata tretiranje gljiva, njihovog staništa (habitata) ili biljaka, zemljišta ili semena koji se trebaju zaštititi protiv-fungalnog napada gljiva sa efikasnom količinom jedinjenja I i jedinjenja II kao što je izloženo u zahtevu 1 ili efikasnom količinom kompozicije (sredstva) prema zahtevu 3.

5. Postupak prema zahtevu 4,naznačen time,što se jedinjenja I i II kao što su izložena u zahtevu 1 apliciraju simultano, i to zajedno ili odvojeno, ili sukcesivno.

6. Postupak prema zahtevu 4,naznačen time,što se smeša prema zahtevu 1 ili 2 ili kompozicija (sredstvo) prema zahtevu 3 primenjuje (aplicira) u količini od 5 g/ha do 2000 g/ha.

7. Postupak prema zahtevu 4 ili 5,naznačen time,što se smeša prema zahtevu 1 ili 2 ili kompozicija (sredstvo) prema zahtevu 3 primenjuje (aplicira) u količini od 0,001 do 1 g/kg semena.

8. Postupak prema bilo kojem od zahteva 4-7,naznačen time,što se suzbija (kontroliše) štetna gljivaCorticium' sasakii.

9. Seme,naznačeno time,što sadrži smešu prema zahtevu 1 ili 2 u količini od 0,001 do 1 g/kg.

10. Upotreba (primena) jedinjenja I i jedinjenja II prema zahtevu 1 za proizvodnju kompozicije koja je pogodna za suzbijanje štetnih gljiva.