RS20060179A - Fungicidne smeše - Google Patents

Abstract

Opisani su fungicidne smeše koje sadrže kao aktivne komponente 1) derivat triazolopirimidin formule I i 2) metkonazol formule II u sinergetski efikasnoj količini, postupci za suzbijanje štetnih gljiva iz klase Oomyceta uz primenu smeša jedinjenja I sa jedinjenjem II, primena jedinjenja I sa jedinjenjem II za proizvodnju takvih smeša kao i kompozicije (sredstva) koje sadrže ove smeše.

Description

FUNGICIDNE SMEŠE

Ovaj pronalazak se odnosi na fungicidne smeše koje sadrže kao aktivne komponente,

1) derivat triazolopirimidina formule I

2) metkonazol formule II

u sinergetski efikasnoj količini.

Osim toga, ovaj pronalazak se odnosi na postupak za suzbijanje štetnih gljiva iz klaseOomycetauz primenu smeša jedinjenja I sa jedinjenjem II i na primenu jedinjenja I sa jedinjenjem II za proizvodnju takvih smeša kao i na kompozicije (sredstva) koje sadrže ove smeše.

Jedinjenje formule I, 5-hlor-7-(4-metilpiperidin-l-il)-6-(2,4,6-trifluorfenil)-[l,2,4]triazolo[l, 5-a]p i rimi din, nj egovo dobivanje i njegovo dejstvo protiv štetnih gljiva su poznati iz literature (W0 98/46607).

Jedinjenje formule II, 5-(4-horbenzil)-2,2-dimetil-l-[1, 2, 4]triazol-l-ilmetilciklopentanol, njegovo dobivanje (proizvodnja) i njegovo dejstvo protiv štetnih gljiva su takođe poznati iz literature (GB 857 383; uobičajeno ime: metkonazol (metcozole)). Metkonazol je komercijalno nesumnjivo dokazan u dužem vremenskom periodu kao fungicid protiv patogena cerealija.

Smeše derivata triazolopirimidina sa metkonazolom su poznate na opšti način iz EP-A 988 790. Jedinjenje I je obuhvaćeno opštim obelodanjenjem ove publikacije, ali nije eksplicitno pomenuto. Otuda je ova kombinacija jedinjenja I sa metkonazolom nova.

Sinergetske smeše triazolopirimidina koje su opisane u EP-A 988 790 su opisane kao fungicidno aktivne protiv različitih bolesti cerealija (žita), voća i povrća, naročito medljike (gareži) na pšenici i ječmu ili sive buđi (plesni) na jabukama. Međutim, fungicidno dejstvo ovih smeša protiv štetnih gljiva iz klaseOomycetanije zadovoljavajuće.

Biološko ponašanjeOomycetaje očigledno različito od ponašanjaAscomyceta, DeuteromycetaiBasidiomyceta,jer suOomycetebiološki srodnije algama nego gljivama. Prema tome, ono što je poznato o fungicidnom dejstvu aktivnih jedinjenja protiv „pravih gljiva" kao što suAscomycete, DeuteromyceteiBasidiomycetemože se primeniti samo u vrlo ograničenom obimu naOomycete.

Oomyceteprouzrokuju relevantno oštećenje različitim usevima (kulturma). U mnogim oblastima, infekcije saPhytophtora infestansu gajenju (kultivisanju) krompira i paradajza su najvažnije biljne bolesti. U vinogradarstvu, značajno oštećenje je prouzrokovano sa peronosporom vinovih loza.

Postoji konstantna potreba za novim kompozicijama protivOomycetau poljoprivredi, jer već postoji široko raširena otpornost (rezistencija) štetnih gljiva prema proizvodima koji su nesumnjivo dokazani na tržištu, kao što su, na primer, metalaksil i aktivna jedinjenja slične strukture.

Sa gledišta efikasnog upravljanja otpornošću i delotvornog suzbijanja (kontrole) štetnih gljiva iz klaseOomycetapri što je moguće manjim primenjenim (apliciranim) količinama, zadatak ovog pronalaska je bio da obezbedi smeše koje su pri minimalnoj mogućoj ukupnoj količini apliciranih aktivnih jedinjenja (materija) dovoljno aktivne protiv štetnih gljiva.

Mi smo našli da je ovaj zadatak postignut pomoću smeša koje su definisane na početku. Osim toga mi smo našli da simultana, što znači zajednička ili odvojena, primena (aplikacija) jedinjenja I i jedinjenja II ili sukcesivna aplikacija (primena) jedinjenja I i jedinjenja II omogućava bolju kontrolu (suzbijanje)Oomycetanego što je to moguće sa ovim pojedinačnim jedinjenjima (sinergetske smeše).

Pri proizvodnji (spravljanju) ovih smeša pogodno se upotrebljavaju čista aktivna jedinjenja (aktivne materije) I i II, kojima se zatim prema potrebi mogu dodati dalja aktivna jedinjenja III i IV koja su aktivna protiv štetnih gljiva ili drugih napasti (štetočina), kao što su insekti, arahnidi (pauci) ili nematodi, ili sem toga i druga herbicidno aktivna jedinjenja ili aktivna jedinjenja za regulisanje rasta ili đubriva.

Dalja pogodna aktivna jedinjenja (materije) u gore navedenom smislu su, naročito, fungicidi koji su odabrani iz sledeće grupe: • acilalanini kao što su benalaksil, metalaksil, ofurac ili oksadiksil, • aminski derivati kao što su aldimorf, dodemorf, fenpropidin, guazatin, iminoktadin ili tridemorf, • antibiotici kao što su cikloheksimid, grizeofulvin, kazugamicin, natamicin, polioksin ili streptomicin, • azoli kao što su bitertanol, bromokonazol, ciprokonazol, difenokonazol, dinitrokonazol, fenbukonazol, flukuikonazol, flusilazol, flutriafol, heksakonazol, imazalil, ipkonazol, miklobutanil, penkonazol, propikonazol, prohloraz, protiokonazol, simekonazol, tebukonazol, tetrakonazol, triadimefon, triadimenol, triflumizol ili tritikonazol,

• dikarboksimidi kao što su miklozolin ili procimidon,

• ditiokarbamati, kao što su ferbam, nabam, metam, propineb, polikarbamat, ziram ili zineb, • heterociklična jedinjenja kao što su anilazin, boskalid, karbendazim, karboksin, oksikarboksin, ciazofamid, dazomet, famoksadon, fenamidon, fuberidazol, flutolanil, furametpir, izoprotiolan, mepronil, nuarimol, probenazol, pirokuilon, kuinoksifen, siltiofam, tiabendazol, tifluzamid, tiadinil, triciklazol ili triforin, • nitrofenil-derivati kao što su binapakril, dinokap, dinobuton ili nitroftal-izopropil,

• fenilpiroli kao što su fenpiklonil ili fludioksonil,

• sumpor,

• drugi fungicidi kao što su acibenzolar-S-metil, karpropamid, hlorotalonil, ciflufenamid, cimoksanil, diklomezin, diklocimet, dietofenkarb, edifenfos, etaboksam, fenheksamid, fentin-acetat, fenoksanil, ferimzon, fluazinam, fosetil, heksahlorbenzen, metrafenon, pencikuron, propamokarb, ftalid, tolklofos-metil, kuintozen ili zoksamid, • strobilurini kao što su fluoksastrobin, metominostrobin, orizastrobin, piraklostrobin ili trifloksistrobin,

• derivati sulfenske kiseline kao što je kaptafol,

• amidi cimetne kiseline (cinamidi) i analogna jedinjenja kao što je flumetover.

U jednom oličenju pronalaskom datih smeša, jedinjenja I i II se pomešaju sa jednim daljim fungicidom III ili sa dva fungicida III i IV.

Pogodne komponente III i IV naročito su sledeći fungicidi: • aminski derivati kao što su aldimorf, dodemorf, fenpropidin, guazatin, iminoktadin ili tridemorf, • azoli kao što su biternatol, bromokonazol, ciprokonazol, difenokonazol, dinitrokonazol, fenbukonazol, flukuikonazol, flusilazol, flutriafol, heksakonazol, imazalil, ipkonazol, miklobutanil, penkonazol, propikonazol, prohloraz, protiokonazol, simekonazol, tebukonazol, tetrakonazol, triadimefon, triadimenol, triflumizol ili tritikonazol, • heterociklična jedinjenja kao što su anilazin, boskalid, karbendazim, karboksin, oksikarboksin, ciazofamid, dazomet, famoksadon, fenamidon, fuberidazol, flutolanil, furametpir, izoprotiolan, mepronil, nuarimol, probenazol, pirokuilon, kuinoksifen, siltiofam, tiabendazol, tifluzamid, tiadinil, triciklazol ili triforin, • strobilurini, kao fluoksastrobin, metominostrobin, orizastrobin, piraklostrobin ili trifloksistrobin, i • drugi fungicidi kao što su acibenzolar-S-metil, karproamid, hlorotalonil, ciflufenamid, cimoksanil, diklomezin, diklocimet, dietofenkarb, edifenfos, etaboksam, fenheksamid, fentin-acetat, fenoksanil, ferimzon, fluazinam, fosetil, heksahlorbenzen, metrafenon, pencikuron, propamokarb, ftalid, tolklofos-metil, kuintozen ili zoksamid.

Prednost se daje smešama jedinjenja I i II sa jednom komponentom III. Naročita prednost se daje smešama jedinjenja I i II.

Smeše jedinjenja I i jedinjenja II ili simultana, što znači zajednička ili odvojena, upotreba jedinjenja I i jedinjenja II se odlikuju time što su vrlo aktivni protiv fitopatogenih gljiva iz klaseOomyceta,naročitoPhytophthora infestansna krompirima i paradajima iPlasmopara viticolana vinovim lozama. Neki od ovih deluju sistemski i mogu se upotrebiti u zaštiti kultura (useva) kao fungicidi koji deluju na lišće i fungicidi koji deluju na zemljište.

Oni su naročito značajni za suzbijanje (kontrolu)Oomycetana različitim kulturama (usevima) kao što su povrtarske biljke (na primer, krastavci, grahovi (pasulj, grašak, boranija) i tikve), krompiri, paradajzi, vinove loze i odgovarajuća semena.

Oni su naročito pogodni za suzbijanje (kontrolu) pozne medljike (gareži) na paradajzima i krompirima koja je prouzrokovana saPhytophthora infestansi maljaste medljike (gareži) vinovih loza (peronospora vinovih loza) koja ja prouzrokovana saPlasmopara viticola.

Pored toga, kombinacija prema ovom pronalasku jedinjenja I i II takođe je pogodna za suzbijanje drugih patogena, kao što su, na primer,SeptoriaiPucciniavrste u cerealijama (žitu) kao što su pšenica i ječam iAlrernariaiBotrytisvrste u povrću, voću i vinovim lozama.

Jedinjenje I i jedinjenje II mogu se aplicirati (primeniti) simultano, što znači zajedno ili odvojeno, ili sukcesivno, pri čemu ovaj redosled, u slučaju odvojene aplikacije (primene), uopšte nema neki efekat na rezultat mera suzbijanja (kontrole).

Jedinjenje I i jedinjenje II se uobičajeno apliciraju u težinskom odnosu od 100:1 do 1:100, naročito od 20:1 do 1:50, prvenstveno od 10:1 do 1:20.

Ako je to potrebno, komponente (jedinjenja) III i IV se u datom slučaju dodaju u odnosu od 20:1 do 1:20 u odnosu na jedinjenje I.

U zavisnosti od tipa jedinjenja i željenog efekta, primenjene (aplicirane) količine smeša prema ovom pronalasku su od 5 g/ha do 2000 g/ha, pogodno od 50 do 1500 g/ha, naročito pogodno od 50 do 750 g/ha.

U saglasnosti sa tim, primenjene (aplicirane) količine jedinjenja I su uopšte od 1 do 1000 g/ha, pogodno od 10 do 750 g/ha, naročito pogodno od 20 do 500 g/ha.

U saglasnosti sa tim, primenjene (aplicirane) količine jedinjenja II su uopšte od 5 do 2000 g/ha, pogodno od 10 do 1000 g/ha, naročito pogodno od 50 do 750 g/ha.

U tretiranju semena, primenjene (aplicirane) količine ove smeše su uopšte od 0,001 do 1 g/kg semena, pogodno od 0,01 do 0,5 g/kg, naročito pogodno od 0,01 do 0,1 g/kg.

Pri kontroli (suzbijanju) fitopatogenih štetnih gljiva, vrši se odvojena ili zajednička aplikacija (primena) jedinjenja I i jedinjenja II ili smeša jedinjenja I i jedinjenje II raspršivanjem (u spreju) ili zaprašivanjem semena, semenjača, biljaka ili zemljišta (tla) pre ili posle sejanja biljaka ili pre ili posle nicanja biljaka.

Smeše prema ovom pronalasku ili jedinjenja I i II mogu se prevesti (pretvoriti) u uobičajene formulacije, na primer, rastvore, emulzije, suspenzije, prašine, praškove, paste i granule. Oblik primene (aplikacije) zavisi od specijalne (naročite) svrhe primene; u svakom slučaju, on bi trebao osigurati što je moguće finiju i uniformniju raspodelu (distribuciju) jedinjenja prema ovom pronalasku.

Ove formulacije se proizvode na poznat način, na primer, proširivanjem aktivnog jedinjenja sa rastvaračima i/ili nosačina, ako se to želi uz primenu emulgatora i disperzanata. Rastvarači/pomoćna sredstva koji su pogodni za tu svrhu su u suštini: voda, aromatični rastvarači (na primer, Solvesso produkti, ksilen), parafini (na primer, frakcije nafte), alkoholi (na primer, metanol, butanol, pentanol, benzilalkohol), ketoni (na primer, cikloheksanon, gama-butirolakton), pirolidoni (NMP, NOP), acetati (glikol-diacetat), glikoli, dimetilamidi masnih kiselina, masne kiseline i estri masnih kiselina. U principu se takođe mogu upotrebiti (primeniti) i smeše rastvarača.

nosači kao što su mleveni prirodni minerali (na primer,

kaolini, gline, talk, kreda) i mleveni sintetički minerali (na primer, visoko dispergovan silicijum-dioksid, silikati); emulgatori kao što su nejonski i anjonski emulgatori (na primer, polioksietilen-masni alkohol-etri, alkilsulfonati i arilsulfonati) i disperzanti kao što su otpadne tečnosti lignin-sulfita i metilceluloze.

Pogodne površinski aktivne materije su alkalnometalne, zemnoalkalnometalne i amonijumove soli lignosulfonske kiseline, naftalensulfonske kiseline, fenolsulfonske kiseline, dibutilnaftalensulfonske kiseline, alkilarilsulfonata, alkil-sulfata, alkil-sulfonata, sulfata masnih alkohola, masnih kiselina i sulfatiranih glikolnih etara masnih alkohola, dalje kondenzati sulfonovanog naftalena i derivata naftalena sa formaldehidom, kondenzati naftalena ili naftalensulfonske kiseline sa fenolom i formaldehidom, polioksietilen-oktilfeniletar, etoksilovani izooktilfenol, oktilfenol, nonilfenol, alkilfenil-poliglikoletri, tributilfenil-poliglikol-etar, tristearilfenil-poliglikol-etar, alkilaril-polietar-alkoholi, kondenzati alkohola i masnih alkohola i etilenoksida, etoksilovano ricinusovo ulje, polioksietilen-alkil-etri, etoksilovan polioksipropilen, lauril-alkohol-poliglikol-etar-acetal, estri sorbitola, otpadne tečnosti lignin-sulfita i metilceluloze.

Supstance koje su pogodne za dobivanje (proizvodnju) direktno raspršujućih rastvora, emulzija, pasta ili uljnih disperzija su frakcije mineralnog ulja (nafte) od srednje do visoke tačke ključanja, kao što su kerozen ili dizel-ulje, dalje ulja iz katrana kamenog uglja i ulja biljnog ili životinjskog porekla, alifatični, ciklični i aromatični ugljovodonici, na primer, toluen, ksilen, parafin, tetrahidronaftalen, alkilovani naftaleni ili njihovi derivati, metanol, etanol, propanol, butanol, cikloheksanol, cikloheksanon, izoforon, jako polarni rastvarači, na primer, dimetil-sulfoksid, N-metil-pirolidon i voda.

Praškovi, materijali za širenje (rasipanje) i prašine (produkti koji se mogu zaprašiti) mogu se proizvesti mešanjem ili zajedničkim mlevenjem aktivnih supstanci sa čvrstim nosačem.

Granule, na primer, prevučene granule, impregnisane granule i homogene granule, mogu se proizvesti vezivanjem aktivnih jedinjenja za čvrste nosače. Primeri čvrstih nosača su mineralne zemlje kao što su silicijum-dioksidni gelovi (silikagelovi), silikati, talk, kaolin, atakle, krečnjak, kreč, kreda, bolus, les, glina, dolomit, dijatomejska zemlja, kalcijum-sulfat, magnezijum-sulfat, magnezijum-oksid, mleveni sintetički materijali, đubriva, kao, na primer, amonijum-sulfat, amonijum-fosfat, amonijum-nitrat, uree, i proizvodi biljnog porekla, kao što su brašno žitarica (cerealija), brašno kore drveta, brašno (strugotina) šumskog drveta i brašno orahove ljuske, praškovi celuloze i drugi čvrsti nosači.

Uopšte, ove formulacije sadrže od 0,01 do 95 tež. %, prvenstveno od 0,1 do 90 tež. %, aktivnih jedinjenja. U ovom slučaju, aktivna jedinjenja se upotrebljavaju sa čistoćom od 90% do 100%, prvenstveno 95% do 100% (prema NMR-spektru).

Sledeći su primeri formulacija:

1. Proizvodi za razblaživanje vodom

A) Koncentrati rastvorni u vodi (SL)

10 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u vodi ili nekom rastvaraču koji je rastvoran u vodi. Alternativno se dodaju sredstva za kvašenje ili druga pomoćna sredstva. Aktivno jedinjenje se rastvara posle razblaživanja sa vodom.

B) Koncentrati koji se mogu dispergovati (DC)

20 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u cikloheksanonu uz dodatak disperzanta, na primer, polivinilpirolidona. Razblaživanje sa vodom daje disperziju.

C) Koncentrati koji se mogu emulgovati (EC)

15 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u ksilenu uz dodatak kalcijum-dodecilbenzensulfonata i etoksilata ricinusovog ulja (u svakom slučaju koncentracija je 5%). Razblaživanje sa vodom daje emulziju.

D) Emulzije (EW, EO)

40 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u ksilenu uz dodatak kalcijum-dodecilbenzensulfonata i etoksilata ricinusovog ulja (u svakom slučaju koncentracija je 5%). Ova smeša se pomoću mašine za emulgovanje (ultraturax) unosi u vodu i pretvara u homogenu emulziju. Razblaživanje sa vodom daje emulziju.

E) Suspenzije (SC, OD)

U mlinu sa kuglicama koje se mešaju, 20 težinskih delova aktivnih jedinjenja se isitni (spraši) uz dodatak disperzanata, sredstava za kvašenje i vode ili organskog rastvarača dajući finu suspenziju aktivnog jedinjenja. Razblaživanje sa vodom daje stabilnu suspenziju aktivnog j edinj enj a.

F) Granule koje se mogu dispergovati u vodi i granule rastvorne u vodi (WG, SG)

50 težinskih delova aktivnih jedinjenja se fino samelje uz dodatak disperzanata i sredstava za kvašenje i pretvori u granule koje se mogu dispergovati u vodi ili granule rastvorne u vodi pomoću tehničkih aparata (na primer, uz primenu ekstruzije, tornja za raspršivanje, fluidiziranog sloja). Razblaživanje sa vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnog jedinjenja. G) Praškovi koji se mogu dispergovati u vodi i praškovi rastvorni u vodi (WP, SP) 75 težinskih delova aktivnih jedinjenja se samelje u mlinu sa rotorom-statorom uz dodatak disperzanata, sredstava za kvašenje i silikagela. Razblaživanje sa vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnog jedinjenja.

2. Produkti koji se apliciraju direktno (nerazblaženi)

H) Praškovi koji se mogu zaprašivati (DP)

5 težinskih delova aktivnih jedinjenja se fino samelje i intimno pomeša sa 95% fino raspodeljenog kaolina. Ovo daje produkt koji se može zaprašivati.

I) Granule (GR, FG, GG, MG)

0,5 težinskih delova aktivnih jedinjenja se fino samelje i asocira sa 95,5% nosača. Tekući postupci su ekstruzija, sušenje u spreju ili fluidiziran sloj. Ovo daje granule koje će se primeniti (aplicirati) direktno (nerazblažene).

J) ULV rastvori (UL)

10 težinskih delova aktivnih jedinjenja se rastvori u organskom rastvaraču, na primer, ksilenu. Ovo daje produkt koji će se aplicirati direktno (nerazblažen).

Ova aktivna jedinjenja se mogu primeniti kao takva, u obliku njihovih formulacija ili u oblicima za primenu koji su od njih spravljeni, na primer, u obliku rastvora koji se direktno mogu prskati (u spreju), praškova, suspenzija ili disperzija, emulzija, uljnih disperzija, pasta, produkata koji se mogu zaprašivati, materijala za širenje (rasipanje), ili granula, uz primenu raspršivanja (u spreju), atomiziranja, zaprašivanja, širenja ili polivanja. Ovi oblici primene (aplikacije) potpuno zavise od namerevanih svrha; oni su namenjeni da se u svakom slučaju obezbedi najfinija moguća distribucija aktivnih jedinjenja prema ovom pronalasku.

Vodeni oblici aplikacije mogu se proizvesti iz emulzionih koncentrata, pasta ili kvašljivih praškova (praškova koji se mogu raspršivati u spreju, uljnih disperzija) dodavanjem vode. Da se proizvedu emulzije, paste ili uljne disperzije, ove supstance, kao takve ili rastvorene u ulju ili rastvaraču, mogu biti homogenizovane u vodi pomoću sredstva za kvašenje, sredstva za prilepljivanje (spajanje), disperzanta ili emulgatora. Međutim, takođe je moguće da se proizvedu koncentrati sastavljeni od aktivne supstance, sredstva za kvašenje, sredstva za prilepljivanje (spajanje), disperzanta ili emulgatora i, ako je to odgovarajuće, rastvarača ili ulja, i takvi koncentrati su pogodni za razblaživanje sa vodom.

Koncentracije aktivnog jedinjenja u preparatima gotovim za primenu mogu varirati u relativno širokim opsezima. One su uopšte od 0,0001 do 10%, pogodno od 0,01 do 1%.

Aktivna jedinjenja se takođe uspešno mogu primeniti u postupku sa ultra malom zapreminom (ULV), pri čemu je moguće da se apliciraju formulacije koje sadrže preko 95 težinskih % aktivnog jedinjenja, ili čak da se aplicira aktivno jedinjenje bez aditiva.

Ovim aktivnim jedinjenjima se mogu dodati ulja različitih tipova, sredstva za kvašenje, adjuvansi, herbicidi, fungicidi, drugi pesticidi ili baktericidi, čak ako je pogodno upravo pre primene (aplikacije) (mešanje u rezervoaru). Ovi agensi se mogu pomešati sa sredstvima prema ovom pronalasku obično u težinskom odnosu od 1:10 do 10:1.

Jedinjenja I i II, smeše ili odgovarajuće formulacije se apliciraju tretiranjem štetnih gljiva, biljaka, semena, zemljišta, površina zemljišta, materijala ili prostora koji se trebaju osloboditi od štetnih gljiva sa fungicidno efikasnom količinom ove smeše ili, u slučaju odvojene aplikacije, jedinjenja I i II. Aplikacija se može vršiti pre ili posle infekcije sa štetnim gljivama.

Fungicidno dejstvo jedinjenja i ovih smeša može se demonstrirati pomoću donjih eksperimenata: Aktivna jedinjenja, odvojeno ili zajedno, pripravljena su kao skladišni rastvor koji sadrži 0,25 težinskih % aktivnog jedinjenja u acetonu ili DMSO. Ovom rastvoru je dodat 1 težinski % emulgatora Uniperola® EL (sredstva za kvašenje na bazi etoksilovanih alkilfenola koje ima emulgujuće i dispergujuće dejstvo) i smeša je razblažena sa vodom do željene koncentracije.

Primer primene - Aktivnost protiv peronospora vinovih loza koja je prouzrokovana saPlasmopara viticolai,zaštitna aplikacij a

Listovi vinovih loza sorte «Muller-Thurgau» koje su izrasle u saksijama prskani su (raspršeni su u spreju) do tačke otakanja vode sa vodenom suspenzijom koja ima dole date koncentracije aktivnog jedinjenja. Sledećeg dana su donje strane listova inokulisane sa vodenom suspenzijom zoosporaPlasmopara viticola.Vinove loze su zatim u početku držane 48 sati pri 24°C u komori zasićenoj vodenom parom a zatim u stakleniku pri 20-30°C u toku 5 dana. Posle ovog perioda vremena, biljke su ponovo držane u vlažnoj komori u toku 16 sati da se ubrza erupcija (izbijanje) sporangiofora (nosača sporangija). Zatim je vizuelno određen stepen (obim) razvoja bolesti na donjim stranama listova.

Vizuelno određeni procenti inficiranih površina listova su pretvoreni u efikasnosti u % netretirane kontrolne probe:

Efikasnost (E) je izračunata na sledeći način uz primenu Abbot-ove formule:

a odgovara fungicidnoj infekciji tretiranih biljaka u % i (3 odgovara fungicidnoj infekciji netretiranih (kontrolnih)

biljaka u %

Efikasnost 0 označava da nivo infekcije tretiranih biljaka odgovara nivou infekcijo netretiranih kontrolnih biljaka; efikasnost 100 označava da tretirane biljke nisu inficirane (zaražene).

Očekivane efikasnosti smeša aktivnih jedinjenja su određene uz primenu Colby-eve formule [Colby, S.R. „Calculating svnergistic and antagonistic responses of herbicide combinations",Weeds15 (1967) 20-22] i upoređene sa izmerenim efikasnostima.

Colby-eva formula:

E očekivana efikasnost, izražena u % netretirane kontrolne probe, kada se primenjuje smeša aktivnih jedinjenja A i B pri koncentracijama a i b

x efikasnost, izražena u % netretirane kontrolne probe, kada

se primenjuje aktivno jedinjenje A pri koncentraciji a

y efikasnost, izražena u % netretirane kontrolne probe, kada se primenjuje aktivno jedinjenje B pri koncentraciji b

Upotrebljena jedinjenja za poređenje su bila jedinjenja A i B, koja su poznata iz smeša metkonazola opisanih u EP-A 988 790:

Rezultati testova pokazuju da su smeše prema pronalasku, zahvaljujući očiglednom sinergizmu, visoko efikasne protivOomyceta,dok su smeše metkonazola, koje su poznate iz EP-A 988 790, komparativnih aktivnih jedinjenja u najboljem slučaju samo umereno efikasne protivOomyceta.

Claims (10)

1. Fungicidna smeša,naznačena time,što kao aktivne komponente sadrži

1) derivat triazolopirimidina formule I i

2) metkonazol formule II u sinergetski efikasnoj količini.

2. Fungicidna smeša,naznačena time,što sadrži jedinjenje formule I i jedinjenje formule II u težinskom odnosu od 100:1 do 1:100.

3. Fungicidna kompozicija (sredstvo),naznačena time,što sadrži tečni ili čvrsti nosač i smešu prema zahtevu 1 ili 2.

4. Postupak za suzbijanje štetnih gljiva iz klaseOomyceta, naznačen time,što obuhvata tretiranje gljiva, njihovog staništa (habitata) ili semena, zemljišta ili biljaka koji se trebaju zaštititi protiv fungalnog napada (gljiva) sa efikasnom količinom jedinjenja I i jedinjenja II kao što je izloženo u zahtevu 1.

5. Postupak prema zahtevu 4,naznačen time,što se jedinjenja I i II kao što su izložena u zahtevu 1 apliciraju simultano, što znači zajedno ili odvojeno, ili sukcesivno.

6. Postupak prema zahtevu 4,naznačen time,što se smeša prema zahtevu 1 ili 2 primenjuje (aplicira) na zemljište ili biljke koje treba zaštititi protiv fungalnog napada u količini od 5 g/ha do 2000 g/ha.

7. Postupak prema zahtevu 4 ili 5,naznačen time,što se smeša prema zahtevu 1 ili 2 primenjuje (aplicira) u količini od 0,001 do 1 g/kg semena.

8. Postupak prema bilo kojem od zahteva 4-7,naznačen time,što se suzbija (kontroliše) štetna gljivaPlasmopara viticola.

9. Seme,naznačeno time,što sadrži smešu prema zahtevu 1 ili 2 u količini od 0,001 do 1 g/kg.

10. Upotreba (primena) jedinjenja I i jedinjenja II prema zahtevu 1 za proizvodnju kompozicije koja je pogodna za suzbijanjeOomyceta.