RS49572B - Postupak za dobijanje izvesnih azacikloheksapeptida - Google Patents

Abstract

Postupak za dobijanje aza cikloheksapeptid jedinjenja formule gde je R1 CH2CH2NH2 RI je C9-C21 alkil, C9-C21 alkenil, C1-C10 alkoksifenil, C1-C10 alkoksinaftil, ili C1-C10 alkoksiterfenil: RII je H, C1-C4 alkil, C3-C4 alkenil, (CH2)2-4OH, ili (CH2)2-4NRIVRV; RIII je H, C1-C4 alkil C3-C4 alkenil, (CH2)2-4OH, (CH2)2-4NRIVRV, ili RII i RIII uzeti zajedno su (CH2)4, (CH2)5, (CH2)2O(CH2)2 ili (CH2)2NH(CH2)2; RIV je H ili C1-C4 alkil; RV je H ili C1-C4 alkil; Q je N ili O; ili njihove farmaceutski prihvatljive adicione soli sa kiselinama, koji obuhvata stupnjeve a) reakciju Jedinjenja II formule: sa fenilbornom kiselinom, p-metoksifenilbornom kiselinom ili metanbornom kiselinom, pri čemu se dobija Jedinjenje III formule: b) koje se zatim redukuje do amina i hidrolizuje, pri čemu se dobija Jedinjenje IV formule: c) koje reaguje sa tiofenolom u pogodnom rastvaraču, pri čemu se dobija Jedinjenje V formule: koje se stereospecifično konvertuje do Jedinjenja I dislociranjem feniltio grupe. Prijava sadrži još 5 nezavisnih i 14 zavisnih patentnih zahteva. <patent>

Description

OSNOVA PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na poboljšani postupak

za dobijanje izvesnih aza cikloheksapeptida vrste koja je opisana u U.S. Patentu No. 5,378,804 koji je izdat 3 januara 1995. Prethodni postupak opisan za sintezu ovih jedinjenja zahteva pet stupnjeva i nije bio značajno stereoselektivan ili nije davao visok prinos. Poznate redukcije primarnih amiđa, kao što su hiđrogenacija, redukcija metalnim hidridima i elektrohemijska redukcija zahtevaju forsirajuđe uslove inkompatibilne sa drugim amidima i funkcionalnim grupama u pneuraokandin serijama.

Ove redukcije imaju nedostatak hemoselektivnosti medju različito supstituisanim amidima. U nerešenoj prijavi serijskiNo. 08/386,618, opisan je poboljšani postupak sa tri stupnja, medjutim ovaj postupak ima maksimalni hemijski prinos u oblasti od oko 23-25%. Novi postupak opisan ovde daje visoke prinose i lakšu sintezu analoga jedinjenja.

PREGLED PRONALASKA

Ovaj pronalazak je usmeren na postupak za dobijanje aza cikloheksapeptida formule: gde je

r<11>je H, C1-C4alkil,

<C>3<-C>4alkenil,

(CH9)0 d0H, ili

IV V

tCH2)2_4NRiVRVf

R<111>je H, C1-C4alkil<C>3-C4alkenil, (CH2)2_4OH,

CCH2)2^4NR<IV>R<V>rili

R<11>i

TTT

Ruzeti zajedno su (CH2)4, (CH2)5, (C<H>2)20(CH2)2

ili

CCH2)2NHCCH2)2;

R<IV>je H ili C1-C4alkil*

R<V>je H ili C1-<C>4<a>lkil;

O je N ili Ojf ili

njihove farmaceutski prihvatljive adicione soli sa kiselinama.

Nadjeno je da su jedinjenja dobijena postupkom prema ovom pronalasku korisna u tretiranju gljivičnih infekcija, naročito onih izazvanih sa Candida, Aspergillus, His toplasma, Coccldioides i Blastomyces. Takodje je nadjeno da su ova jedinjenja korisna za tretiranje i prevenciju infekcija izazvanih sa Pneumocvstls carinii f koje se često nalaze kod imunougroženih pacijenata kao što su oni sa

SIDOM.

Isto tako su opisani novi intermedijari korisni

u procesu pronalaska.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na postupak za dobijanje jedinjenja formule (I) stereoselektivnim postupkom sa visokim prinosom.

Kroz celu specifikaciju i priključene zahteve, data hemijska formula ili ime treba da obuhvate sve optičke i stereoizomere kao i racemske smeše tamo gde takvi izomeri i smeše postoje.

izraz alkil odnosi se na ugljovodonične grupe normalnog, raiagranatog ili cikličnog lanca, na pr., metil, etil, n-propil, izopropil, n-butil, pentil, heksil, heptil, ciklopentil, cikloheksll, cikloheksilmetil i slično.

Izraz cikloalkil odnosi se na vrste alkila koji sadrže od 3 do 15 ugljenikovih atoma bez alternativnih ili rezonanatnih dvogubih veza izmedju ugljenikovih atoma.

Izraz alkenil odnosi se na grupe kao što su, na pr., vinil. l-propen-2-il, l-buten-4-il, 2-buten-4-ll, l-pentil-5-il, i slično.

izraz alkoksl odnosi se na oksialkil grupe normalnog ili razgranatog lanca kao što su, na pr., metoksi, etoksi, butoksi, heptoksi, dodeciloksi, i slično.

Jedinjenja prema ovom pronalasku se obično đobijaju kao smeše stereoizomernih oblika u kojima je obično predominantan jedan oblik. Uslovi mogu da se podese u okviru normalne veštine stručnjaka da se dobije pređominantno željeni izbmer. Jedinjenja sa prvenstvenim stereoizomernim oblikom označenim ovde kao "normalni" oblik su ona u kojima je grupa na "C-5-orn" položaju ispod ravni na navedenom položaju. Oboležavanja "epi" je upotrebijeno za ona jedinjenja u kojima je grupa na" C-5-orn" položaju iznad ravni. "C-5-orn" položaj je definisan kao 5-ugljenik na 4-hidroksi ornitin komponenti.

Jedinjenja prema ovom pronalasku mogu da se primenjuju u obliku farmaceutski prihvatljivih soli. Izraz "farmaceutski prihvatljiva so" je namenjen da obuhvati sve prihvatljive soli. Primeri kiselih soli su hlorovodonična, azotna, sumporna, fosforna, mravlja, sirđetna, trifluor-sirđetna, propionska, maleinska, đilibarna, malonska, metan sulfo i slično, koje se mogu upotrebiti kao oblici doza za modifikovanje karakteristika rastvorijivosti ili hidrolize ili se mogu upotrebiti u formulacijama sa odloženim oslo-bađjanjem ili pro-lekoviraa. U zavisnosti od odredjene funk-cionalnosti jedinjenja prema ovom pronalasku, farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja prema ovom pronalsku uključuju one obrazovane iz katjona kao što su natrijum, kalijum, aluminijum, kalcijum, litijum, magnezijum, cink i iz baza kao što su aminijak, etilendiamin, K-metil-glutamin, lizin, arginin, ornltin, holin, N,N'-dibenziletilendiamin, hlor-prokain, dietanOlamin, prokain, N-benzilfenetilamin, dietil-amin, piperazin, tris Chidroksimetil) aminoraetan, i tetra-metilamonijum hidroksid. Ove soli mogu da se dobiju standard-nim postupcima, na pr., reakcijom slobodne kiseline sa pogodnom organskom ili neorganskom bazom, ili alternativno reakcijom slobodne baze sa pogodnom organskom ili neorganskom kiselinom.

Takođje, u slučaju da je prisutna kiselinka (-COOH) ili alkoholna grupa, mogu se upotrebiti farmaceutski prihvat-ljivi estri^na pr.fmetil, etil, butil, acetat, maleat, pivaloiloksimetil, i slično, i oni estri poznati u tehnici da modifikuju karakteristike rastvorljivosti ili hidrolize za upotrebu za formulacije sa odloženim oslobadjanjem ili pro-lekove.

U prvenstvenojrealizaciji,postupak prema

ovom pronalasku obuhvatastupnjeve reakcijeJedinjenja II formule:

sa fenilbornomkiselinompriČemu se dobija Jedinjenje III formule; koje se posle ređukuje do amlna i zatim hidrolizuje, pri čemu se dobija jedinjenje IV formule: koje se stereoselektivno konvertuje u Jedinjenje I preko Jedinjenja V formule:

dislokacijom feniltio grupe.

U alternativnoj realizaciji, postupak obuhvata stupnjeve reakcije Jedinjenja II formule:

sa tiofenolom, pri čemu se dobija Jedinjenje VI formule: posle reakcijom Jedinjenja VI sa fenilbornom kiselinom, pri čemu se dobija Jedinjenje lila formule: koje se posle redukuju do amina i zatim hidrolizuje, pri čemu se dobija Jedinjenje V formule:

koje se stereoselektivno konvertuje u Jedinjenje I dislokacijom feniltio grupe.

Jedinjenje II gde je R1 dimetiltriđecil, opisano je i zastiđeno u U.S. Patentu No. 5,202,309, koji je inkorporiran ovde referencom. Jedinjenje II može da se proizvede kultivisanjem Zalerion arbori cola ATCC 2086 8

u hranljivom medijumu obogaćenom sa manitom kao primarnim izvorom ugljenika kao što je opisano u U.S. Patentu No. 5,021,341, koji je takodje inkorporiran ovde referencom.

Prvenstveno jedinjenje dobijeno postupkom prema ovom pronalasku prikazano je niže:

Drugo prvenstveno jedinjenje dobijeno postupkom prema pronalasku prikazano je niže:

Pronalazak je ilustrovan u sleđeđim stupnjevima gđe su prvenstveni reaktanti prikazani da bi se jasnije demonstrirao postupak prema pronalasku. R1 je dimetiltri-đecil u sleđeđim reakcionim šemama.

Kao što je prikazano gore, Stupanj 1 obuhvata obrazovanje bis(fenilboronatnog^jedinjenja (Jedinjenje III) reakcijom Jedinjenja II i suvog THF sa fenilbornom kiselinom, p«-metoksifenilborncm kiselinom ili metanbornom kiselinom. Mogu se upotrebiti 1^-10 mol ekvivalenata kiseline, sa prvenstveno 1-3 mol ekvivalenata.

Stupanj 2 obuhvata redukciju Jedinjenja III do amina (Jedinjenje IV) upotrebljavajući boran kompleks kao što je boran sa tetrahidrofuranom (THF) , dimetilsulf idom, difenilsulfidomfdibenzilsulfidom, 1,4-oksatianom iliBH2C1 sa dimetilsulf idom ili borid metala, kao što je ZrCl4/NaBH4ili TiCl4/NaBH4u THF ili drugom pogodnom rastvaraču. Redukcija može da se izvede takodje upotrebljavajući boran komplekse sa amonijakom, đimetil-aminom, piridinom ili piperazinom. Prvenstvena redukciona sredstva uključuju boran komplekse sa tetrahidrofuranom (THF), dimetilsulfidom, difenilsulfidom, dibenzilsulfidom 1,4-oksatianom ili BH2C1 sa dimetilsulfidom ili borid metala kao što je ZrCl4/NaBH4ili TiCl^/NaBH^u THF ili drugom pogodnom rastvaraču. Bilo koji amid nekonvertovan ovom redukcijom odvaja se upotrebljavajući reverzno faznu hromatografiju. Posle redukcije, Stupanj 2 takodje obuhvata uklanjanje fenilboratnih grupa tokom obrade sa vodenom kiselinom.

Stupanj 3 obuhvata dva dela. Pre svega, reakcija Jedinjenja IV sa tiofenolom u acetonitrilu i trifluor-sirćetnoj kiselini (TFA) da bi se dobio intermedijar koji sadrži fenilsulfid. Očekuje se da bilo koja kiselina umerene jačine proizvede intermedijar u dobrom prinosu. Primeri takvih kiselina umerene jačine, uključuju, ali nisu ograničeni na trifluorsirćetnu kiselinu, fosfornu kiselinu i trihlorsirćetnu kiselinu. Mogu biti upotrebije-ni drugi sulfidi kao što su 4-metoksitiofenol, 2-merkapto-1-^metilimidazol i 2-merkaptobenzimidazol. Jedinjenje III se ekstrahuje primenom razblaženog reakcionog rastvora na reverzno faznu C«-18 kolonu, a zatim elucijom sa metanolom.

Količina TFA koja je upotrebljena je kritična za

brzinu dislociranja kao i za naredno obrazovanje neželjenog sulfida na homotirozin segmentu cikličnog peptida. Nadjeno je da od oko 5% do oko 25% TFA u acetonitrilu daje najbolji prinos i vreme starenja u postupku. Nadjeno je da je prvenstvena TFA oblast od oko 7% do oko 15%.

Količina tiofenola koja je upotrebljena u ovom stupnju je takodje kritična za prinos finalnog proizvoda. 3 do 5 ekvivalenata tiofenola obezbedjuju najbolji prinos.

Odredjeno je da su najbolji uslovi za obrazovanje sulfida 5 ekvivalenata tiofenola u 10% TFA/acetonitrila na 0°C. Ovi uslovi daju prinos od 65-70% posle ekstrakcije čvrste faze.

Drugi deo Stupnja 3 obuhvata dislokaciju feniltio grupe. Fenilsulfid reaguje u čistom etilendiaminu (1:3)

na temperaturi okoline, pri čemu se dobija Jedinjenje la u 95% prinosu. Reakcija se odigrava na temperaturi od oko 10 C do oko 40°C za oko 0.5 do oko 6,0 sati. Prvenstveno reakcija se odigrava na sobnoj temperaturi za oko 1.5 sati. Reakcija može takodje da se izvodi upotrebljavajući etilendiamin rastvoren u pogodnom rastvaraču kao što je voda, metanol, etanol, izopropanol, tetrahidrofuran, trifluor-etanol, dihloretan ili acetonltril.

Sema ii

Kao što je prikazano gore, Stupanj 1 obuhvata reakciju Jedinjenja II sa tiofenolom u acetonitrilu itrifluor-sirđetnoj kiselini (TFA), pri čemu se dobija intermedijar koji sadrži fenilsulfid. Očekuje se da bilo koja kiselina umerene jačine proizvede intermedijar u dobrom prinosu. Primeri takvih kiselina umerene jačine uključuju, ali nisu ograničene na, trifluorsirđetnu kiselinu, fosfornu kiselinu i trihlorsirđetnu kiselinu. Mogu biti upotrebljeni i drugi sulfidi kao što su 4-metoksi.tiofenol, 2-merkapto-1-metilimidazol i 2-merkaptobenzimiđazol. Jedinjenje VI

se taloži dodatkom vode i izoluje se filtracijom.

Količina TFA koja se upotrebljava je kritična za brzinu dislociranja kao i za naredno obrazovanje neželjenog sulfida na homotirozin segmentu cikličnog peptida. Nadjeno je da od oko 5% do oko 25% TFA u acetonitrilu daje najbolji prinos i vreme starenja u postupku, sa prvenstvenom TFA oblašću od oko 7% do oko 15%.

Količina tiofenola koja je upotrebljena u ovom stupnju je takodje kritična za prinos finalnog proizvoda. 3 do 5 ekvivalenata tiofenola obezbedjuju najbolji prinos.

Odredjeno je da su najbolji uslovi za obrazovanje sulfida, 5 ekvivalenata tiofenola u 10%TFA/acetonitrilu na0°C. Ovi uslovi daju prinos od 65-70% posle ekstrakcije čvrste faze.

Stupanj 2 obuhvata derivatizaciju intermedijara koji sadrži fenilsulfid reakcijom sa fenilbornom kiselinom, p-metoksifenilbornom kiselinom ili metanbornom kiselinom uTHF. Može se upotrebiti 1-10 mol ekvivalenata kiseline sa pevenstveno 1-3 mol ekvivalenata

Stupanj 3 obuhvata redukciju Jedinjenje lila do amina Ujedinjenje V) upotrebljavajući boran kompleks kao što je boran sa tetrahidrofuranom (THF) , dimetilsulf idom, difenilsulfidom, dibenzilsulfidom, 1,4-oksatianom ili BH2C1 sa dimetilsulf idom ili borid metala kao što je ZrCl4/NaBH4ili TiCl4/NaBH4u THF ili drugom pogodnom rastvaraču. Redukcija može takodje da se izvede upotreb-ljavajući boran komplekse sa amonijakom, dimetilaminom, piridinom ili piperazinom. Prvenstvena redukciona sredstva uključuju boran komplekse sa tetrahidrofuranom (THF), dimetilsulfidom, difenilsulfidom, dibenzilsulfidom, 1,4-oksatianom ili BH2C1 sa dimetilsulfidom ili borid metala kao što je ZrCl4/NaBH4ili TiCl4/NaBH4u THF ili dugom pogodnom rastvaraču. Bilo koji amid nekonvertovan ovom redukcijom odvaja se upotrebljavaj uđi reverzno faznu hromatografiju.

Stupanj 3 takodje obuhvata uklanjanje fenilboro-natne grupe tokom obrade sa vodenom kiselinom.

Na kraju, Stupanj 4 obuhvata dislokaciju feniltio grupe. Fenilsulfid reaguje u čistom etilendiaminu (1:3) na temperaturi okoline, pri čemu se dobija Jedinjenje Ia u 95% prinosu. Reakcija može da se odigrava na temperaturi od oko 10.°C do oko 40°c za oko 0.5 do 6.0 sati. Prvenstveno, reakcija se odigrava na sobnoj temperaturi za oko 1.5 sati. Reakcija može takodje da se izvodi upotrebijavajuđi etilendiamin rastvoren u pogodnom rastvaraču kao što je voda, metanol, etanol, iaapropanol, tetrahidrofuran, trifluor-etanol, dihloretan ili acetonitril.

Jedinjenja III, lila, V i VI su novi intermedijari koji su korisni u postupku prema pronalasku.

Pronalazak je opisan detaljnije u sleđeđim primerlma u kojima su svi delovi, preparati, odnosi i procenti težins-ki ukoliko nije drugojačije naznačeno. U primeru, R1 je dimetiltridecil.

PRIMER 1

a) S inteza Jedinjenja IV iz Jedinjenja II

(.p reko Jedinjenja III)

Jedinjenje II (60 g grubo, 52,6 g HPLC analiza, 49.4 ranola) dodaje se u suv THF (1480 ml) U suspenziju se dodaje PhB (OH)2(l4.56 g, 119 mmola) . Suspenzija se ostavi da stari na sobnoj temperaturi a zatim se zagreva do refluksa. Tokom starenje na sobnoj temperaturi i refluksa, reakcioni rastvor postaje homogen. Kondenzat refluksa se provodi kroz 3A molekularna sita u aparaturi za tečno/čvrstu ekstrakciju tako da se osuši rastvor na manje od 25 mol% vode prema jedinjenju II. Reakciona smeša se ohladi do sobne temperature i razblažuje se sa 490 ml suvog THF. Bis(fenilboratni) rastvor pripremljen gore se ohladi do oko -7°C i dodaje se BH3«S(CH3)2(10M, 33.3 ml, 6.7 mol ekvivalenata). Reakcija se održava na -12 do 0°C

i ostavi se da stari 6,5 sati, posle čega se sporo dodaje vodena HC1 (2 M, 140 ml, 280 mmola), HPLC analiza pokazuje 61% prinos Jedinjenja IV.

Jedan deo zaustavljenog rastvora se razblažuje sa vodom do 1:5.7 v/v THF/voda rastvora. Ovaj rastvor se nanosi na kolonu za tečnu hromatografiju pod srednjim pritiskom reverzno faznog C-18 adsorbenta. Posle nanošenja, jedinjenje IV se eluira sa rastvorima od 1:4 v/v acetonitrila/vode i zatim 1:3 v/v acetonitrila vode.

Bogate frakcije ( > 80 HPLC površ,%) se sjedinjavaju i razblažuju sa vodom do 1:7.3 v/v acetonitrila/vode rastvora. Ova smeša se nanosi na istu kolonu opisanu gore,

i kolona se eluira sa metanolom. Bogate frakcije (> 85

HPLC povr.%) se sjedii:j=v = ju i koncentruju, pri čemu se dobija tipična regeneracija od 88-92% Jedinjenja IV za hromatografiju i izolovanje,

b) Pobijanje fenilsulfida ( Jedinienie V)

Jedinjenje IV (5,80 g probe, 0,00533 mola) se

šaržira u 0.23 1 suvog acetonitrila i ohladi se do -5°C

u kom trenutku se dodaje tiofenol (.3.10 g, 0.02 8 mola) .

U toku 20 minuta se dodaje TFA (36 g, 24.5 ml, 0.318 mola) da bi se temperatura reakcione smeše držala ispod 0°C.

Reakcija se ostavi da stari na -10°C sve dok HPLC analiza ne pokaže/3 površ % polaznog materijala (3.75 sati). U

ovo vreme dodaje se ohladjena voda (0.56 1) sporo (1 sat)

dok se reakciona smeša hladi, da bi se temperatura održala ispod 5°c. Analizariprinos oi -i (!) - proizvoda pripajanja kao trifluoracetatne soli bio je 4,82 g (71%).

Ovaj rastvor se nanosi na istu kolonu opisanu u Stupnju a i kolona se pere sa vodom (0.57 1), a zatim se adsorbovana organska jedinjenja eluiraju sa metanolom

(0.50 1). Bogate frakcije se koncentruju rotacionim uparavanjem i statičkim visokim pritiskom. Ovo je dalo 7.20 g

(57 tež % čistog, 5.1 tež % vode) sirove fenilsulfid trifluoracetatne soli kao amorfne penaste čvrste supstance.Korigovan prinos fenilsulfiđa u stupnju izolovanja je bio 4.10 g (61%) kao 93:7 smeše<{-i ^-smeše-amino dijaste-reoizomera.

c) Konverzija fenilsulfiđa do Jedinjenja Ia

Sirova fenilsulfid triluormetansulfonatna so (8,4 g

sirove 57 tež % čiste, 0.00377 mola) dodaje se u etilendiamin (2 4 ml) dok se meša na sobnoj temperaturi. Dobijeni rastvor se meša 1.5 sati da bi se završilo dislociranje, zatim se dodaje metanol (40 ml) i posle toga sirđetna kiselina (45 ml) održavajuđi temperaturu ispod 25°C sa kupati-lom sa ledom. Dobija se gusta suspenzija. Dodaje se voda

(160 ml) da bi se rastvorila suspenzija, i vodeni sloj se ekstrahuje blagim mućkanjem sa heksanima (75 ml). Heksanski sloj se ponovo ekstrahuje sa vodom (40 ml) i sjedinjeni vodeni sloj se filtrira kroz levak od sinterovanog stakla srednje poroznosti, zatim se prečišđava preparativnom HPLC upotrebijavajuči C18 kolonu precnika 50 mm, upotrebljavajući 22% acetonitrila/78% 0.15% vodene sircetne kiseline kao eluent. Bogata frakcija se liofil.izira, pri cemu se dobija 4.2 g 85teb% čistog Jedinjenja 1-1 kao diacetatna so u 78% prinosu izolacionog stupnja.

d) Kristalizacija Jedinjenja Ia

Čvrsta supstanca (2.3 g) se rastvara u etanolu

(25 ml) i zatim se dodaje voda (2,7 ml). Rastvor se pro-pušta kroz levak od sinterovanog stakla da bi se uklonio stran materijal. U ovaj filtrat se dodaje sirđetna kiselina (0,14 ml) a zatim se sporo dodaje (1.75 sati) etil acetat (14 ml) . Rastvor se pelcuje i sloj kristala se ostavi da stari 1 sat. Preostali etil acetat (32 ml) se dodaje u toku 5 sati i ostavi se da stari još 1 sat. Kristalna čvrsta supstanca se sakuplja na levku od sinterovanog stakla i pere se sa rastvorom etanola/etil acetata/vode (6 ml/9 ml/ 0.5 ml). Vlažan kolač se suši sa protokom azota, pri čemu se dobija 1.91 g (1.75 uzorka g, 88 % regeneracije) diacetatne soli jedinjenja Ia.

PRIMER 2

a^ Pobijanje fenilsulfiđa ( Jedinjenje VI)

Jedinjenje II (2.48 kg uzorka, 2.33 mola) se šarži-ra u 78 1 suvog acetonitrila i ohladi se do -8°C u kora trenutku se dodaje tiofenol U.08 kg, 9,8 mola). U toku 30 minuta se dodaje TFA (12.8 kg, 8,65 1, 112 mola) da bi se održala temperatura reakcione smeše ispod 0°c. Reakcija se ostavi da stari na'-13° do 0°C sve dok HPLC analiza ne pokaže <. 3 površ % polaznog materijala (5 sati), U ovo vreme se sporo dodaje ohladjena voda (35 1) uz hladjenje reakcione smeše da bi se održala temperatura ispod 5°c. Proizvod 571 se taloži tokom dodavanja vode. Dodatna voda

se dodaje tako da se podesi smeša do 1:3 v/v acetonitrila4 vode. Čvrste supstance se uklanjaju filtracijom i peru se sa 1:3 v/v acetonitrila/vode sve dok pH filtrata ne bude

ypH 5. čvrsta supstanca se suši pod protokom azota.

Analizirani prinos Jedinjenja VI kao trifluoracetatne soli je bio 2.03 kq (76%) .

b) Sinteza Jedinjenja V iz Jedinjenja VI

(Preko J edinjenja lila)

Jedinjenje VI (922 g uzorka, 0,94 mola) se dodaje u suv THF (44 1). U suspenziju se dodaje PhB(OH)2(119 g, 0.98 mola). Suspenzija se ostavi da stari na sobnoj temperaturi 12 sati, a zatim se zagreva do refluksa.Kondenzat refluksa se provodi kroz 3A molekularna sita u ekstrakcionu aparatu-ru tečnost/čvrsto tako da se osuši rastvor na manje od 25 mol % vode prema Jedinjenju VI. Reakciona smeša se ohladi i dodaje se dodatni suv THF za rekonstituisanje smeše do originalne zapremine. Smeša se ohladi do -4°C. U toku 15 minuta dodaje se čist BH3»SMe2(494 g, 6.51 mola) i reak-cioan smeša se održava na -4 do 0°C. Tok reakcije se prati pomoću HPLC sve dok ne ostaneK. 30%polaznog materijala, pokazujući kraj trajanja reakcije (9 sati).

Smeša se ohladi do -10°C i sporo se zaustavlja sa 2N HC1 (2.98 1). Analizirani prinos Jedinjenja V kao hidrohloridne soli bio je 573 g (61%).

Zaustavljen rastvor še razblažuje do 1:3.76 v/vTHF/vode i nanosi se na kolonu RP-C18 srednjeg pritiska adsorbenta (16.8 kg). Posle nanošenja, kolona se eluira sa 1:2.64 v/v acetonitrila/vode, i zatim sa 1:2.45 v/v acetonitrila/vode. Bogate frakcije ( > 80 HPLC površ %)

se sjedinjavaju, pri čemu se dobija 90% prinos Jedinjenja

V.

Sjedinjenje bogate frakcije se razblažuju sa vodom do1:2 v/v acetonitril/voda rastvora. Ova smeša se sjedi-njava sa razblaženim bogatim frakcijama slične veličine redukciona šarže i nanosi se na istu kolonu opisanu gore.

Željeno Jedinjenje V se eluira sa metanolom. Bogate frakcije ( > 85 povr %) se sjedinjavaju i koncentruju rotacionim uparavanjem, pri cemu se dobija 98% regeneracije Jedinjenja V.

Jedinjenje V se konvertuje do Jedinjenja Ia kao sto je opisano gore u Primerima 1c i 1d-

Claims (20)

1. Postupak za dobijanje aza cikloheksapeptid jedinjenja formule gde je <R>1CH2CH2NH2 R<1>je cg"<c>21<a>lkil, C9~<C>21alIcenil, Ci'- C^ alkoksifenil, C1~C10alkoksinaftil, ili C1,-C1q alkoksiterfenil:R<11>jeH,C1~C4alkil, C3_C4* lker) iJr CCH?)9.OH, ili TV V (CH2)2_4NR R ir<111>je H,C^ C^alkilC3~C4alkenil, (CH2)2_4OH, (CH2)2_4NR<IV>R<V>, ili „II . R i R<1>11uzet<i><z>ajedno su (CH2>4, (CH2)5, (CH2)20{CH2)2 ili (CH2)2NH(CH2)2?R<IV>je H ili Cx-<C>4<a>lkil?R<V>je H ili C1C4alkil; 0 je N ili O; ili njihove farmaceutski prihvatljive adicione soli sa kiselinama, koji obuhvata stupnjeve a) reakciju Jedinjenja II formule: sa fenilbornom kiselinom, p-metoksifenilbornom kiselinom ili metanbornom kiselinom, pri čemu se dobija Jedinjenje III formule: b) koje se zatim redukuje do amina i hiđrolizuje, pri čemu se dobija Jedinjenje IV formule: c) koje reaguje sa tlofenolom u pogodnom rastvaraču, pri čemu se dobija Jedinjenje V formule: koje se stereospecifično konvertuje do Jedinjenja I drslociranjem feniltlo grupe.

2, Postupak prema zahtevu 1, gde se redukcija u Stupnju Cb) postiže upotrebljavajući boran kompleks ili borid metala.

3. Postupak prema zahtevu 2, gde je borid metala ZrCl4/NaBH4ili TiCl4/NaBH4a boran kompleks je boran kompleksiran sa dimetilsulfidom, dibenzilsulfidom, difenilsulfidom, THF ili 1,4-oksatianom iliBH2C1 sa dimetilsulfidom.

4. Postupak prema zahtevu 1, gde je pogodan rastvaraonStupnju (c) acetonitril.

5. Postupak prema zahtevu 1, gde se dislociranje feniltio grupe vrši u čistom etilenđlaminu ili sa etilen-diaminom rastvorenim u pogodnom rastvaraču na temperaturi od oko 10°C do oko 40°C.

6. Postupak prema zahtevu 5, gde je pogodan rastvarač odabran od vode, metanola, etanola, tetrahidro-furana, izopropanola, trifluoretanola, acetonitrila ili dihlormetana.

7. Postupak za dobijanje aza cikloheksapeptid jedinjenja formule gde je % CH2CH2NH2 R<1>je Cg-C2ialkil, Cg-C2lalkenil, <C>l"<C>lQalkoksifenil, C1~<C>1Qalkoksinaftil, ili cl""c10alkoksiterfenil: R11 je H, C1-C4 alkil, <C>3<-C>4alkenil, CCH2)2_4OH, ili CCH2)2_4NR<IV>R<V>; III<R>j<e><H>, c1-C4<al>kil<c>3<->C4alkenil, (CH2)2_4OH, <<c>H2J2-4NR<lVRV>r111 II . R l<R111><uz>eti zajedno su (CH2)4, <C<H>2)5,(<CH>2)20(CH2)2ili (CH2)2NHCCH2)2?IV . RjeH ili C1-C4 alkil; R je H ili Cx-C4 alkil; ili njihove farmaceutski prihvatljive adicione soli sa kiselinama, koji obuhvata stupnjeve a) reakciju Jedinjenja II formule sa tiofenolom^pri čemu se dohija Jedinjenje VI formule: b) zatim reakciju Jedinjenja VI sa fenilbornom kiselinom, p-metoksifenilbornom kiselinom ili metanbornom kiselinom, pri čemu se dobija Jedinjenje lila formule; c) koje se zatim redukuje do amina i hidrolizuje, pri čemu se dobija Jedinjenje V formule: d) koje se stereospecifično konvertuje do Jedinjenja I dislociranjem feniltio grupe.

8. postupak prema zahtevu 7, gde se redukcija u StupnjuCc)postiže upotrebljavajući boran kompleks ili borid metala.

9. Postupak prema zahtevu 8, gde je borid metala ZrCl4/NaBH4ili TiCl4/NaBH4a boran kompleks je boran kompleksiran sa dimetilsulfidom, dibenzilsulfidom, difenilsulfidom, THF ili 1,4-oksatianom ili BH2C1 sa dimetilsulf idom.

10. Postupak prema zahtevu 7, gde se Jedinjenje II konvertuje do fenilsulfiđa reakcijom sa tiofenolom u pogodnom rastvaraču.

11. Postupak prema zahtevu 10, gde je pogodan rastvarač acetonitril.

12. Postupak prema zahtevu 7 gde se dislociranje feniltio grupe vrši u čistom etilendiaminu ili sa etilenđiaminom rastvorenim u pogodnom rastvraaču na temperaturi od oko 10°C do oko 40°C.

13. Postupak prema zahtevu 12 gde je pogodan rastvarač odabran od vode, metanola, etanola, tetrahidro-furana, izopropanola, trifluoretanola, acetonitrila ili dihlormetana.

14.Postupak prema zahtevu 1 gde se dobija jedinjenje formule ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

15. Postupak prema zahtevu 7 ode se dobija jedinjenje formule ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

16, Postupak premazahtevu 1 gde se dobija jedinjenje formule ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

17. Jedinjenje formule gde je R<1>c9-c2ialkilf c9"c21al^enil,<C>1<-C>l0alkoksifenil, C1~C10alkoksinaftil, ili<c>l"<c>10alkoksiterfenil.

18. Jedinjenje formule gde je Rl C9-C2lalkil, Cg~c2lalkenil, C-^-C^g alkoksifenil,<c>j"<c>10alkoksinaftil, ili C1~Cl0 alkoksiterfenil.

19. Jedinjenje formule gde je R<1>cg"c2ialkil, C9~"C21 alkenil#C1-C10alkoksifenil,<c>l~<c>10alkoksinaftil, ili Cl-('10 alkoksiterfenil.

20. Jedinjenje formule gde je <Rl>C9~C21<alkil?> C<g-C>21alkenil, Cjl-'C Q alkoksifenil, C^-C^ alkoksinaftil, ili Ci-C,A alkoksiterfenil. 1 10 Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd. Kneginje Ljubice 5