RS49632B - Dozator sa brojačem doza - Google Patents

Abstract

Dozator sa brojačem doza za doziranje medikamenata koji obuhvata kućište (1) sa osloncem (5), rezervoar (2), bar delimično unutar kućišta (1), a koji ima jedan izlazni element (4), pri čemu je taj rezervoar (2) pomerljiv u odnosu na kućište (1) da bi omogućio pražnjenje iz njega a pomenuti je element (4) priključen na pomenuti oslonac (5) da bi se sprečio relativno pomeranje između njih, kao i brojač (13), naznačen time, što se brojač (13) može postaviti unutar kućišta (1), što se rezervoar (2) i brojač (13) mogu obosmerno uklanjati iz kućišta (1) kao jedinstveni element, i što je brojač (13) povezan sa rezerovarom (2) u blizini pomenutog izlaznog elementa (4). Prijava sadrži još 22 zavisna patentna zahteva.

Description

Oblast tehnike u koju spada pronalazak:

Pronalazak se odnosi na dozator koji poseduje dinamički indikator za praćenje broja njegovog korišćenja Posebno pronalazak se odnosi na inhalatore sa odrnerenim dozama pomoću kojih se iz rezervoara aerosola može pacijent snabdeti lekom. Oznaka prema Mešunarodnoj klasifikaciji patenata : A&!M 15-00

Stanje tehnike:

Dobro je poznat tretman pacijenata lekovima u obliku aerosola, naprimer, u bronhodilatamoj terapiji. Takođe je za ovakvu terapiju poznato korišćenje lekova u obliku aerosola smeštenih u rezervoaru kojima se snabdeva pacijent pomoću inhalatora koji se sastoji iz cevastog kućšta ili rukavca u koji se smešta rezervoar, čiji jedan deo viri izvan cevastog kućišta Rezervoari aerosola, koji se koriste u ovim inhalatorima su konstruisani tako da isporučuju odmerenu dozu leka posle svakog delovanja izlaznog ventila najednom njegovom kraju, a koji se može aktivirati ili pritiskanjem ventila, dok rezervoar ostaje nepokretan, ili pritiskivanjem rezervoara dok pri tome ventil ostaje nepokretan. Pri korišćenju ovakvih uređaja rezervoar aerosola je smešten u cevasto kućište pri čemu je izlazni ventil rezervoara preko oslonca u vezi sa izlazom iz kućišta, na primer, mlaznicom ili naglavkom za usta Kada se koristi lek, na primer u bronhodilatamoj terapiji, pacijent drži kućište približno u uspravnom položaju, a naglavak za usta ili mlaznicu u ustima ili nosnoj šupljini pacijenta. Rezervoar aerosola se pritiska prema osloncu i oslobađa dozu leka iz rezervoara, koju pacijent onda udiše.

Mana korišćenja ovakvog poznatog uređaja je što pacijent ne može da odredi kolčinu leka u rezervoaru u bilo kom trenutku vremena. U ekstremnom slučaju ovo može da dovede pacijenta u stanje bronhospazma kada ima potrebu za lekom i da se ustanovi da mu rezervoar ne obezbeđuje potrebnu dozu, jer je lek već potrošen.

Američki patent br. 4817822 opisuje dozator aerosola opisanog tipa koji poseduje brojač doza, koji je u prvom primeru, odvojivo pričvršćen za kraj dela koji viri iz rezervoara aerosola Radni mehanizam brojača doza je smešten unutar kućišta, a produžava se od kraja rezervoara aerosola duž spoljne površine cevastog kućišta. Kod inhalatora koji sadrže lek važno je da sadržaj rezervoara aerosola bude jasno obeležen da se osigura da pacijent tačno zna koliko još ima leka. Jedna od mana ovakvog položaja brojača doza je da uređaj smanjuje količinu leka u najmanje jednom delu u rezervoaru i kućištu, što izaziva poteškoće u obeležavanju.

Dalja mana opisanog uređaja je što brojač doza nije fiksno pričvršćen za rezervoar aerosola, pa je moguće da se brojač doza aerosola rastavi od rezervoara aerosola sa posledicom da se inhalator može da koristi bez brojača doza ili pak da mehanizam brojača doza bude nehotice aktiviran, što može da dovede do pogrešnog očitavanja, kada se brojač doza ponovo pričvrsti za inhalator. Kod pacijenata koji imaju više različitih inhalatora ovakav brojač doza može da izazove i pričvršćivanje brojača doza za pogrešan inhalator.

U drugom primeru opisanom u američkom patentu br. 4817822 mehanizam brojača doza smešten je unutar kućišta, a pokreće se pomoću pogonskog člana pričvršćenog za rezervoar aerosola. U ovom primeru, kada se rezervoar aerosola postavi u kućište, više se ne može odvojiti. Ovo otežava čišćenje kućišta, čak kada bi rezervoar i bio odvojiv, mehanizam brojača doza bi bio osetljiv na oštećenja izazvana pranjem vodom, sapunom, dezinfekcionim sredstvom ili antiseptičkim sredstvima. Ovo je značajno, jer sprejevi mnogih formulacija aerosola stvaraju ostatke koji mogu da zadrže prašinu ili prljave čestice. Poneki od njih predstavljaju pogodan medijum za stvaranje nepoželjnih mikroorganizama.Ukoliko se ne prati razvoj ovih mikro-organizama, onda oni mogu biti izvor infekcije za pacijenta obrazujući patogene i uvodeći ih u disajni trakt pacijenta

Patent WO 96/16686 opisuje dozator aerosola koji je naznačen time što je mehanizam brojača doza elektronski i koji je naznačen i time što pogonski član sadrži mikroprekidački sklop u kućištu. Mehanizam elektronskog brojača i rnikroprekidač su smešteni unutar hermetiški zaptivenog prostora Ipak, uređaji ovakve vrste su relativno skupi u poređenju sa ekvivalentnim meharničkim mehanizmima i obično koštaju pet do šest puta više, zavisno od količine koja se proizvodi. Ovo poskupljenje ide na račun kupca i nije dopustivo.

Američki patent 5482030 opisuje dozator sa mehaničkim brojačem doza smeštenim u kučištu i pričvršćenim za kućište. Njegova mehanička konstrukcija ne obezbeđuje zaptivanje od vlage, tako da gaje teško čistiti, a da ne dođe do oštećenja mehanizma brojača doza.

Pregled pronalaska

Mnogi različiti farmaceutski proizvodi se prodaju u obliku rezervoara aerosola, kao što je to do sada navođeno, zahtevajući različite dimenzije tela rezervoara i/ili ventila, a prema različitim zahtevanim specifikacijama. Normalno je zato da postoje i različite dimenzije između različitih rezervoara aerosolačak i između istih proizvoda postoje razlike u dimenzijama usled proizvodnih tolerancija Problem, koji je uobičajen za brojače doza koji su prethodno opisani je da rnehanizam brojača doza koji deluje preko prekidača i koji detektuje na bazi relativnog kretanja između tela rezervoara i kućišta, nema mogućnost kompenzacije razlika u dimenzijama između različitih rezervoara aerosola Otuda opisani brojači doza moraju biti oUmenzionisani prema proizvodu gde će biti korišćeni, pa tako neće biti zamenljivi sa ostalim proizvodima Dalje, u cilju da brojači doza rade korektno, dimenzije brojača rezervoara aerosola i kućišta moraju biti tačne.

Cilj je naravno da se stvori dozator sa brojačem doza koji će prevazići najmanje neke od navedenih mana Takođe je cilj da se obezbedi takav dozator koji će sa gledišta pacijenta biti sličan postojećim dozatorima na tržištu, kako po izgledu, tako i po funkciji.

Prema jednom aspektu sadašnjeg pronalaska predviđen je dozator koji obezbeđuje lek, a koji se sastoji iz kućišta koje poseduje oslonac, rezervoara smeštenog unutar navedenog kućišta, koji ima jedan izlaz, a naznačen je time što je navedeni rezervoar pokretan u odnosu na kućište i time što je izlaz u kontaktu sa osloncem da spreči kretanje između njih i brojača doza smeštenog u kućištu, a naznačen je time što su rezervoar i brojač doza povratno odvojivi od kućišta, kao posebne celine.

Brojač doza je u vezi sa rezervoarom u blizini izlaza, naročito u vezi sa izlazom

Brojač doza ima držač koji je u vezi sa vratom rezervoara s tim što je vrat priključen za ili na izlaz.

Rezervoar je rezervoar aerosola.

Kućište ima izlaz u obliku usnog naglavka Inhalator ima prolaz kroz koji doze leka mogu da prođu od rezervoara do izlaza

Rezervoar obezbeđuje tačno odmerene doze.

Brojač doza registruje broj doza koje su udahnute ili koje ostaju u rezervoaru.

Brojač doza ima indeksni mehanizam, koji se aktivira predodređenim pokretanjem rezervoara aerosola u odnosu na kućište.

Pomenuti indeksni mehanizam ima spojnicu praznog hoda kojom se kompenzuje višak kretanja rezervoara aerosola u odnosu na kućište.

Korišćenjem spojnice praznog hoda moguće je napraviti brojač doza jedne veličine, koji se može prilagoditi ventilima i aktivatorima u širokom opsegu proizvođačkih tolerancija, a može čak da zadovolji i opseg dozatora različitih dimenzija.

Indeksni mehanizam pokreće brojač doza pomoću predodređenog rotacionog kretanja prvog člana, pogonjenog kretanjem u odnosu na drugi član za vreme aktiviranja rezervoara aerosola

Drugi član ostaje u stanju mirovanja u odnosu na kućište za vreme aktiviranja rezervoara aerosola

Prvi član sadrži zupčanik postavljen na vratilu koje prolazi kroz spomivu praznog hoda, dok drugi član obuhvata jedan zaporni element. Alternativno, prvi član ima nosač a drugi član stub koji je povezan sa nosačem spojnicom praznog hoda

Spojnica praznog hoda obuhvata jedan frikcioni pogonski mehanizam

Dozator je inhalator koji se pokreće disanje, i koji se aktivira tako što reaguje na udisanje korisnika

Prema jednom posebno preporučljivom aspektu ovog pronalaska, predviđen je dozator aerosola koji se sastoji od kućišta u kome je odvojivo smešten rezervoar, izlaza koji vodi od kućišta i oslonca u kućištu izvedenog tako da može da prihvati izlazni član rezervoara i koji poseduje prolaz kroz koji može da prođe sadržaj rezervoara do izlaza, izlaznog člana koji se nalazi u osloncu i kućišta iz koga se dobijaju odmerene doze leka, kao i brojača doza koji poseduje brojač broja doza koje su iskorišćene ili koje ostaju u rezervoarua naznačen je time što je brojač doza čvrsto spojen za rezervoar u blizini izlaza, tako da se rezervoar i brojač doza mogu izdvojiti iz kućišta kao celina

Prema drugom aspektu ovog pronalaska predviđen je brojač doza za korišćenje sa dozatorom, koji poseduje kućište i rezervoar, smeštene unutar kućišta, koji ima izlazni član, pri čemu brojač doza ima priključak, kojim se pričvršćuje za rezervoar.

Priključak za pričvršćivanje podrazumeva držač koji čvrsto obuhvata vratni deo rezervoara Još je bolje daje vratni deo smešten između rezervoara i izlaznog člana

Prema posebno preporučljivom aspektu ovog pronalaska brojač doza ima pokazivač doza koji prikazuje broj doza koje su utrošene iz rezervoara ili koje su još ostale u rezervoaru, pri čemu brojač doza sadrži deo za pričvršćivanje koji omogućuje čvrstu vezu sa rezervoarom u blizini izlaza

Za pričvršćivanje brojača doza za rezervoar u blizini izlaza moguće je koristiti prstenasti okov za standardne rezervoare da se ostvari čvrsta uskočna veza između brojača doza i rezervoara aerosola koja omogućuje lako sklapanje, a da se istovremeno onemogući njihovo lako razdvajanje. Ovim se omogućava da brojač doza daje tačne informacije o sadržaju leka u rezervoaru, sa kojim je povezan.

Kod jednog preporučljivog vida pronalaska, dozator predstavlja inhalator sa odmerenim dozama, koji se sastoji od kućišta u kome odvojivo smešten rezervoar, izlaza iz kućišta, oslonca u kućištu, izvedenog tako da može da može da prihvati izlazni član rezervoara, a ima prolaz kroz koji sadržaj rezervoara može da dođe do izlaza, pri čemu se izlazni član održava u stanju mirovanja u osloncu, a telo rezervoara može da se kreće u odnosu na izlaz i kućište da bi se sadržaj rezervoara ispuštao u odmerenim dozama, kao i otvor kroz koji se može brojač doza

Postavljanje brojačq doza u blizini izlaznog člana rezervoara u inhalatorima sa odmerenim dozama, obezbeđuje im prednost da ovaj inhalator bude i vizuelno i funkcionalno sličan postojećim inhalatorima sa odmerenim dozama na tržištu ali bez brojača doza tako da prelaskom na inhalatore sa odmerenom dozom leka prema pronalasku, pacijent uočava vrlo malu pramenu u odnosu na uobičajene dozatore, tako da je uticaj na pacijente i na njihovo korišćenje inhalatora minimalan

Kratak opis crteža

Dozator prema pronalsku biće opisan sa pozivom na priloženr crteže, gde:

SI. 1 predstavlja šematski presek standardnog inhalatora koji poseduje dozator aerosola,

SI. 2 predstavlja šematski presek brojača doza pričvršćenog za dozator aerosola u inhalatoru,

SI. 2a predstavlja šematski presek jednog vida pokazivača broja doza,

SI. 3 predstavlja, šematski, aksonometrijski izgled mehanizma za brojanje, koji se koristi u

brojaču doza sa S1.2,

SI.4a - 4d prikazuju, šematski, sekvence funkcionisanja mehanizma za brojanje sa S1.3,

S1.5a - 5b prikazuju, šematski, poprečni i uzdužni presek drugog primera brojača doza

pričvršćenog u kućištu inhalatora,

SI. 6 prikazuje, šematski, izgled u rastavljenom stanju brojača doza, prema trećem primeru pronalaska,

SI. 7 prikazuje, šematski, drugi izgled u rastavljenom stanju brojača doza sa SI. 6, zajedno sa

rezervoarom aerosola i kućištem,

S1.8 predstavlja šematski presek inhalatora koji poseduje brojač doza sa S1.6 u stanju mirovanja,

SI. 9 predstavlja šematski presek inhalatora koji poseduje brojač doza sa SI. 8 u aktiviranom stanju.

Detaljan opis pronalaska

Standardni inhalator, koji obezbeđuje odmerenu dozu leka, prikazan na SI. 1, sastoji se od cevastog kućišta 1 u kome se može smestiti rezervoar 2 aerosola Kućište je sa jedne strane otvoreno ( koje je zbog lakšeg predstavljanja u ovom slučaju predviđeno na vrhu uređaja), a sa druge strane zatvoreno. Izlaz 3 nalazi se bočno u odnosu na zatvoreni deo kućišta 1. Na primeru koji je prikazan izlaz 3 je u obliku pogodnom za stavljanje u usta pacijenta ali može biti izveden po želji i u obliku mlaznice za stavljanje u nosnu šupljinu pacijenta.

Rezervoar aerosola 2 poseduje cevčicu izlaznog ventila 4 najednom kraju. Pritiskom na ovaj ventil oslobađa se odmerena doza aerosola iz rezervoara aerosola ili, alternativno, cevčica izlaznog ventila 4 može biti fiksirana, a rezervoar se može pomerati u odnosu na ventil da bi ispustio dozu leka

Kako se jasno može uočiti sa SLI rezervoar aerosola 2 je smešten u kućište 1, tako da jedan njegov kraj viri izvan otvora kućišta Distanciona rebra (nisu prikazana) mogu se predvideti sa unutrašnje strane kućišta da drže spoljnu površinu rezervoara na rastojanju od unutrašnje površine kućišta 1. Oslonac 5 je predviđen na donjem delu kućišta 1 i poseduje prolaz 6 u koji se smešta stablo izlaznog ventila 4 rezervoara aerosola 2. Drugi prolaz 7 u osloncu 5 je usmeren ka izlazu 3. Znači, da kada su delovi u položaju prikazanom na Sl i, deo rezervoara aerosola koji viri izvan, može se pritisnuti da pomeri rezervoar u odnosu na stablo ventila 4 da se ventil otvori i da doza leka sadržana u aerosolu bude oslobođena i sprovedena kroz prolaz 7 u izlaz 3, odakle pacijent može da je inhalira Po jedna doza se ispušta iz rezervoara aerosola svaki pot kad se potpuno pritisne.

SI. 2 pokazuje donji deo uređaja sličnog onom prikazanom na SI. 1, ali sa ugrađenim brojačem doza, prema pronalasku Brojač doza sastoji se od tela 8 čvrsto pričvršćenog na rezervoar aerosola pomoću cevastog dela 9 sa držačem 10. Cevasti deo 9 čvrsto obuhvata periferiju prstena II ventila dok držač 10 zahvata vrat 12 prstena 11 ventila koji je obrazovan spajanjem kada je prsten 11 ventila povijen ka unutra oko rezervoara aerosola 2. Znači da cevasti deo 9 i držač 10 ostvaruju čvrstu vezu sa rezervoarom aerosola, koja, kada se jedanput ostvari potiskivanjem cevastog dela 9 preko prstena 11 ventila, teško može da se razdvoji.

Ispod cevastog dela 9, telo 8 formira ležište 22 za postavljanje mehanizma 13 brojača i pogonskog zupčanika 14. Pogonski je zupčanik 14 fiikciono montiran na pogonsko vratilo mehanizma brojača Pogonski zupčanik je izveden sa nizom zubaca ili klinova koji su u sprezi sa odgovarajućim udubljenjima ili žljebovima izvedenim na stubu 17 u obliku zapornog elementa izlivenog unutar kućišta 1, a koji se pruža od osnove kućišta 1 paralelno sa stablom ventila 4.

U primeru prikazanom na S1.2, stub 17 je prikazan kao izliveni deo kućišta ali su i druge varijacije moguće tako da stub 17 bude deo samog brojača doza Tako, na primer, S1.2a predstavlja uprošćen prikaz brojač doza u kome je stub 17 postavljen unutar udubljenja u telu 8. Zupci izvedeni na stubu 17 spregnuti su sa odgovarajućim zupcima pogonskog zupčanika 14. Opruga 28 deluje tako da potiskuje stub iz udubljenja. Isturena ivica 24 stuba 17 naslanja se, međutim na graničnik 26, ostavljajući, na taj način, bar deo stuba 17 unutar udubljenja.

Kao što prikazano na slikama 3 i 4a-4c, pogonsko vratilo 15 je ugrađeno u pogonsku dvokraku polugu 16 brojača 13. Ova dvokraka pogonska poluga ima dva klateća zaporna elementa 18a i 18b, postavljena sa obe strane zvezdastog točkica 19, tako da se pogonski nosač 16 može klatiti oko ose pogonskog vratila 15 između prvog položaja na S1.4b, u kome je zaporni element 18a spregnut sa jednom stranom zvezdastog točkića 19, i drugog položaja pokazanog na S1.4d, u kome je zaporni element 18b spregnut sa drugom stranom zvezdastog točkica 19. Zupčanik 19 je pomoću mehanizma, sličnog onom koji je označen pozivnim brojevima 2 do 8 na slikama 1 do 3, u evropskom patentu br. 0280104 povezan sa tri brojčanika 33, koji poseduju brojeve odštampane na njihovom spoljnem obimuo, što će biti kasnije opisano. Kada je smešten u kušište 1, brojčanik je dovoljno mali da bude smešten kod i iza oslonca 5, tako da ne remeti struju aerosola koja izlazi kroz prolaz 7.

Rezervoar 2 aerosola može se isporučiti pacijentu u sklopu sa brojačem doza Alternativno, kućište 1 se može isporučiti pacijentu sa brojačem doza postavljenim u položaj prikazan na S1.2, a rezervoar 2 aerosola odvojeno. U ovom slučaju, pacijent dobija uputstvo da umetne rezervoar 2 u kućište 1, sa stablom ventila napred. Odmah posle prvog stavljanja rezervoara aerosola u kućište, cevasti deo 9 i držač 10 brojača doza klize obodom prstena 11 ventila rezervoara 2 aerosola dok držač 10 ne obuhvati vrat 12. Posle toga brojač doza je pričvršćen za rezervoar 2.

Drugi načini pričvršćivanja brojača doza za rezervoar su mogući uključujući spajanje lepkom, korišćenje zavarenih stegnutih čaura, toplotnog oblikovanja deformisanja, ultrazvučnog zavarivanja ili ugradnjom jednog prstena od elastomera na rezervoar koji se pričvršćuje bušenjem kukicama na priključnom elementu brojača doza Jednom rečju, preporučuju se sva sredstva koja će obezbediti trajno pričvršćivanje.

Da bi se uređaj aktivirao, pritiska se deo rezervoara aerosola koji viri, kako je to opisano sa pozivom na SI. 1. Kada se rezervoar aerosola, koji nosi mehanizam brojača doza kreće unutar kućišta 1, pogonski zupčanik 14 počinje da se pokreće usled sprege sa stubom 17, izazivajući obrtanje pogonskog vratila 15 i dvokrake pogonske poluge 16. Kako se dvokraka pogonska poluga 16 klati sa obrtanjem pogonskog vratila 15, zaporni element 18a se pokreće i spreže sa zvezdastim točkićem 19 (SI.4a) izazivajući povećano obrtanje u smeru suprotnom kazaljki na satu za po pola koraka zupca zvezdastog točka sve dok zaporni element 18a više ne može da se kreće u ovom smeru, jer je zaporni element postavljen u položaj između dva susedna zupca zvezdastog točkića (S1.4b). U ovom položaju pogonsko vratilo više ne može da se obrće, a svako dalje kretanje rezervoara aerosola u kućištu 1 rezultira nastavkom obrtanja pogonskog zupčanika 14 zbog sprege sa stubom 17, zahvaljujući frikcionoj vezi između pogonskog zupčanika 14 i pogonskog vratila 15.

Kada stablo ventila 4 dostigne položaj u kome je rezervoar potpuno pritisnut i kada se odmerena doza leka ispusti iz rezervoara, rezervoar aerosola je spreman da se vrati u prvobitni položaj. Kada se rezervoar aerosola i brojač doza vrate u prvobitni položaj, pogonski zupčanik 14 počinje da se obrće u suprotnom smeru zajedno sa pogonskim vratilom 15 i dvokrakom pogonskom polugom 16. Znači da se dvokraka pogonska poluga 16 klati tako da zaporni element 18a izlazi iz sprege sa zvezdastim točkićem 19, dok se zaporni element 18b pokreće i ulazi u spregu sa njime ( SI. 4c ) izazivajući dalje obrtanje suprotno kazaljci na satu, a sve dotle dok zaporni element 18b više ne može da se kreće u tom smeru ( S1.4d ). Ponovo, pogonsko vratilo 15 više ne može da se obrće u ovom položaju, a svako dalje kretanje rezervoara aerosola izvan kućišta 1 rezultira da pogonski zupčanik 14 nastavlja da se obrće zbog sprege sa stubom 17, posredstvom frikcione veze između zupčanika 14 i pogonskog vratila 15. Na taj način može se uočiti da frikciona veza deluje spojnica praznog hoda koja omogućava da se brojač doza koristi sa rezervoarima aerosola, koji imaju različite dužine puta stabla ventila.

Svaki put dozator aerosola pokreće zupčanik da se obrće između dva kretanja suprotno kazaljci na satu, kao što je već opisano. Ova kretanja se prenose preko mehanizma za brojanje i odgovarajućih pomeranja brojčanika 33 tako da se svaki broj jasno vidi na odštampanoj spoljnoj površini kroz otvor 20 na poleđini kućišta 1 (kao što je prikazano na S1.2), da bi označio da je sledeća doza leka ispuštena Sa tri brojčanika 33 brojač doza može da registruje stotine doza Jasno je da ako se manji broj od stotinu doza nalazi u dozatoru, da i brojač doza može da ima manje brojčanika Alternativno, ukoliko u rezervoaru treba da bude hiljadu ili više doza, može se, po potrebi, dodati još jedan dodatni zupčanik.

Da bi se rezervoar aerosola 2 izvadio iz kućišta radi čišćenja, rezervoar aerosola se može izvući na uobičajeni način iz kućišta 1. Kada je rezervoar izvučen, frikciona veza između pogonskog zupčanika 14 i pogonskog vratila 15 omogućava dalje kretanje potrebno da se pogonski zupčanik izvuče iz sprege sa stubom 17, a da ne dođe do promene brojeva mehanizma za brojanje. Kada se odstrani, kućište 1 se može očistiti kako je to već opisano, bez bojazni da dođe do ometanja ih' oštećenja brojača doza, koji ostaje fiksno pričvršćen za rezervoar 2 aerosola

Kada je kućište 1 čisto, rezervoar aerosola 2 sa brojačem doza se može vratiti ukućište 1. Tokom umetanja, pogonski zupčanik 14 doći će u spregu sa stubom 17 i počeće da se obrće sve dok rezervoar aerosola ne dostigne normalan položaj sa stablom ventila 4 u osloncu 5. Kada se pogonski zupčanik 14 obrće, frikciona veza deluje spojnica praznog hoda, kako je to već opisano, omogućavajući rezervoaru aerosola da se kreće između prve sprege zupčanika 14 i stuba 17 i položaja kada u kome je stablo 14 ventila u osloncu 5. Na ovaj način frikciona veza se automatski prilagođava i kompenzuje različite dužine stabala ventila koje štrče prstena

S1.5a-5b prikazuju alternativan mehanizam spojnice praznog hoda, koja se može koristiti u dozatoru aerosola prema pronalasku.U ovom primeru, umesto pogonskog zupčanika, obrazuje se dvokraka pogonska poluga 16 se formira sa dva elastična kraka 30 između kojih se nalazi stub 17. Na površini stuba 17 nalaze se rebra (nije prikazano) što omogućava formiranje grublje površine, a da bi se ostvario zahtevani nivo trenja između krakova 30 i stuba 17, tako da krakovi 30 drže stub 17 dok primenjeno opterećenje ne prevaziđe silu trenja.

Posle pokretanja uređaja, kada se rezervoar aerosola i mehanizam brojača doza kreću, veza trenjem između krakova 30 i stuba 17 izaziva klaćenje dvokrake pogonske poluge 16 oko ose vratila 15 (nije prikazano na S1.5a-5b) tako da se zaporni element 18a dovede u spregu sa zvezdastim točkičem 19, kako je to objašnjeno kod prvog izvođenja Kada zaporni elemene 18a dođe do kraja puta dvokraka pogonska poluga 16 ne može više da se kreće, pa svako dalje kretanje rezervoara aerosola u kućištu 1 rezultira time da krakovi 30 kliznu naniže duž stuba 17 posredstvom frikcione veze. Posle povratka u prvobitan položaj, dvokraka pogonska poluga 16 se klati u drugom smeru sve dok zaporni element 18b ne dođe u kontakt sa zupčanikom 19 i dalje ne može da se kreće. Svako dalje kretanje rezervoara aerosola izvan kućišta 1 dovodi do proklizavanja krakova 30 uz stub 17.

Slike 6 do 9 pokazuju inhalator opremljen sa elektromehaničkim brojačem doza, prema pronalasku. Kao i kod primera sa mehaničkim brojačem doza koji je ranije rasmatran, brojač doza se sastoji od tela 40 čvrsto pričvršćenog za rezervoar aerosola pomoću cevastog dela 41 izvedenog sa držačima (nije prikazano). Cevasti deo 41 čvrsto steže obim prstena 11 dok jedan njegov ispust zahvata vrat 12 prstena 11 ventila Znači, da cevasti deo 41 i držači stvaraju čvrstu vezu sa rezervoarom aerosola, koja, kada se jednom obrazuje navlačenjem cevastog dela 41 preko prstena 11 ventila, teško može da se razdvoji.

Ispod cevastog dela 41, telo 40 formira ležište za montiranje mehanizma 43 brojača i definiše komoru za prihvatanje prekidačkog klizača 44. Prekidački je klizač 44 cilindrična zaptivka, napravljena od silikonske gume, a poseduje takav unutrašnji prečnik, daje ugraćena sa čašom i brojačem doza montiran unutar kućišta pokretača, stvara frikciono naleganje na čiviju 45, koja je izlivena sa kućištem i viri kroz otvor u telu 40. Sila trenja na prekidačkom klizaču 44 na čiviji 45 obezbeđuje da se prekidački klizač ne kreće duž oslonca 45, ukoliko nije potiskivan. Dva kontaktna elementa 46, 47, od kojih oba imaju prekidački kontakt i kontakt sa štampanom pločom, od kojih je jedan u kontaktu sa baterijom, montirani su tako da su kontakti baterije i štampane ploče u stalnom kontaktu sa prvom kontaktom baterije 48 i štampane ploče (PCB) 49. Prekidački kontakti nisu u kontaktu međusobno, ali su postavljeni sa obe strane čivije 45 i definišu gornju granicu kretanja prekidačkog klizača 44 unutar njegove komore. Znači da kada se prekidački klizač 44 nalazi u gornjem položaju, kao što je to pokazano na SI. 9, on je u kontaktu sa oba prekidačka kontakta, zatvarajući na taj način kružno kolo zahvaljujući električnoj provodnosti silikonske gume prekidačkog klizača. I pored toga što je u opisanom primeru prekidački kontakt od slikonske gume, podrazumeva se da bi mogao alternativno da se izradi od neprovodljive gume, koja ima na gornjoj površini umetak od metala ili od nekog drugog pogodnog materijala

Pored veza sa kontaktnim elementima 46, 47, štampana ploča 49 ima veze sa ostalim teraiinalima baterije i sa trocifrenim digitalnim displejom 50 sa tečnim kristalom 50, na uobičajeni način. Štampana ploča poseduje integrisano kolo specifično za primenu, koje obezbeđuje logiku kojom se brojač doza može proveriti, programirati i pripremiti za rad, što će kasnije biti detaljnije objašnjeno, da registrovao koliko je puta prekidački kontakt kola bio zatvoren i daje pogom tečnim kristalima da prikažu koliko je još doza preostalo u rezervoaru aerosola Specifično Integrisano kolo specifično za namenu projektovano je i programirano na poznati način.

Umesto digitalnog displeja, displej sa tečnim kristalom mogao bi se transformisati u displej sa analognim pokazivanjem Kada je rezervoar aerosola montiran u kućištu, displej 50 sa tečnim kristalima vidljiv je kroz otvor 20. U primeru, pokazanom na S1.7, displej sa tečnim kristalima i otvor smešteni sa zadnje strane kućišta, ali se mogu smestiti i sa prednje strane đem, ili u nekom drugom delu kućišta

Mehanizam brojača 43 je dovoljno mali da se može smestiti sa strana ili iza oslonca 5, koji je izliven u kućištu tako da ne remeti izlazni sprej aerosola

Da bi se uređaj pokrenuo, deo rezervoara aerosola koji viri kada se ugradi u kućište, pritiska se kao što je to ranije opisano. Kada se rezervoar aerosola, koji nosi sa sobom mehanizam brojača doza kreće unutar kućišta iz položaja mirovanja (prikazano na SI. 8), prekidački klizač 44 se kreće naniže, sve dok gornja površina prekidačkog klizača 44, koja je montirana na čiviji 45, ne dođe u dodir sa prekidačkim kontaktima 46, 47, pri čemu je kolo zatvoreno. Ovo izaziva da integrisano kolo specifično za primenu snizi broj koji je na displeju 50. Kako se rezervoar aerosola i dalje nastavi da kreće, odmerena doza leka se ispušta iz ventila, dok se prekidački klizač 44 potiskuje naniže duž čivije 45, zbog frikcionog spoja prekidačkog klizača na čiviji, sve dok stabno ventila ne dosegne granicu kretanja i sve dok se rezervoar aerosola više ne kreće (S1.9). Na taj način, može se uočiti da frikcioni spoj prekidačkog klizača 44 sa čivijom 45 omogućava i dalje kretanje stabla ventila nakon što je prekidačko kolo zatvoreno, delujući kao spojnica praznog hoda Rezervoaru aerosola je tako omogućeno da se vrati u prvobitni položaj unutar kućišta i kako se on vraća prekidački klizač 44 kreće se naviše prekidajući kolo kada se prekidački kontakti 46,47 odvoje od prekidačkog klizača 44. Telo 40 doseže tada donju površinu prekidačkog klizača 44 i povlači prekidački klizač naviše duž čivije 45, sve dok se stablo ventila ne vrati u svoj položaj mirovanja (SI. 8).

Pošto je brojač doza konstruisan da može da se koristi i za rezervoare aerosola drugih dimenzija, koji mogu da daju različit broj doza, integrisano kolo specifično za primenu tako je izvedeno da bude fabrički podešeno u saglasnosti sa veličinom rezervoara aerosola a sa kojim će brojač doza biti ugrađen. Po sklapanju brojača doza i prve veze sa baterijom, integrisano kolo specifično za primenu ulazi u fazu samoproveravanja Posle toga. programirani sadržaj seaktiivira prekidačem, koji omogućava brojanje unazad od odgovarajućeg osnovnog broja doza

( naprimer, 200,120, 80 ili 60 ). Ovo se može izvesti automatski prilikom pakovanja Kada je

prograrniranje završeno integrisano kolo specifično za primenu ulazi u režim brojanja u kome

se kod zatvaranja kontaktnog kola smanjuje pokazivanje na displeju. Kada se brojanjem

dostigne broj nula, integrisano kolo specifično za namenu sprečava dalje odbrojavanje na

poznati način. U cilju da se spreče lažna očitavanja, specifično integrisano kolo može da se

konstruiše tako da se broj smanji samo onda kada se kolo zatvori za preodređeno vreme na

poznati način. Za slučaj kada se rezervoar aerosola zapuši u položaju aktiviranja posle

korišćenja ili ako dođe do oštećenja usled mehaničkog naprezanja ili prjjanja, integrisano kolo

specifično za primrnu može se izvesti tako da displej bude prazan, a da bi korisnika opomenuo

daruje sve u redu.

Kao i u primerima pronalaska opisanim ranije, rezervoar aerosola može se izvući iz

kućišta na uobičajeni način. Kada je rezervoar izvučen, telo 40 povlači naviše prekidački klizač

duž čivije 45 dok potpuno ne oslobodi ČivijaKadaje jednom ispražnjeno, kućište se može očistiti bez oštećenja brojača doza, koji ostaje čvrsto vezan za rezervoar aerosola

Prilkom ponovnog stavljanja rezervoara aerosola, koje se može izvršiti samo ako je telo

brojača doza korektno orijentisano u odnosu na kućište, posredstvom njihovih oblika,

prekidački klizač 44 se uključuje i potiskuje se naviše Crnjom 45, sve dok gornja površina ne

dođe do prekidačlđh kontakata Dalje uvođenje rezervoara aerosola rezultira da se prekidački

kontakt 44 potiskuje naniže duž čivije 45, sve dok cevčica ventila ne dođe u kontakt sa

osloncem 5.

Shvatiće se da se programiranjem integrisanog kola specifičnog za primenu jedna

konstrukcija brojača doza može koristiti sa nizom rezervoara aerosola različitih kapaciteta

Posredstvom prekidačkog mehanizma, ista konstrukcija brojača doza može se koristiti u

sklopu sa nizom različitih ventila, koji imaju različite dužine stabla ventila i različite

specifikacije kretanja stabla ventila

Pošto je ovaj pronalazak opisan do detalja u odnosu na inhalatore sa odmerenim dozama

leka aktiviranih manuelno od strane pacijenta, bilo bi veoma dobro da se i drugi aktivirajući

mehanizmi na ovaj način zamene. Posebno se predviđa primena za inhalatore koji se aktiviraju

udisanjem, kod kojih se aktiviranje pomaža i reaguje, eventualno se aktivira, udisanjem

pacijenta

Dozator prema pronalasku je pogodan za doziranje leka, a posebno za tretman

respiratornih puteva Odgovarajući lekovi mogu se izabrati između različitih grupa, naprimer,

analgetika naprimer, kodeina, dihidromorfina, ergotamina fentanila ili morfina;anginalnih

preparata, neprimer, diltiazema antialergetika, naprimer, kromoglikata ketotifena ili

nedokromila; antiinfekcijskih preparata, naprimer, cefalosporina, penicilina, streptomicina

suLfonamida, tetraciklina i pentarnidina; antihistaininika, naprimer, metapirilena,

antiinflamatornih preparata, naprimer, beklometavon dipropionata, flutikazon propionata,

flunisolida, budesonida, rofleponida mometazon fiiroata ili triamkilon acetonida

bronhodilatatora, naprimer, albuterola salmeterola, efedrina adrenalina fenoterola

formoterola, izoprenalina, metaprotorenola, fenilefrina, fenilpropanolamina, pirbuterola,

reproterola, rimiterola, terbutalina izoetarina, tulobuterola, ili 4-amino -3,5-dihlor-alfa-6- 2-(2-piridinil) etoksi heksil metil benzenmetanola diuretika, naprimer, amilorida antikoligerika

naprimer, ipratropiuma, tiotropiuma, atropina ili oksitropiuma hormona, naprimer, kortizona, hidrokortizona, ili prednisolona; ksantina, naprimer, aminofilina, holin teofilinata, lizin teofilinata ili teofilina; terapeutskih proteina i pepnda, naprimer, insulina ili glukagona Jasno je da se, kada je potrebno, lekovi mogu da se koriste i u obliku soli ( naprimer, soli alkalnih

metala ili arnina, ili kiselina ) ili, estera ( naprimer, niži alkil estri) ili solvata (naprimer, hidrata) da bi se optirniralo delovanje ili stabilnost leka.

Preporučeni lekovi su odabrani od albuterola, salmeterola, flutikazon propionata i beklometazon dipropionata i njihovih soli ili rastvora, naprimer, sulfata albuterola i ksinofoata salmeterola

Lekovi mogu biti isporučeni i u kombinacijama Preporučene formulacije sadrže kombinacije aktivnih ingredijenata koji sadrže salbutamol ( npr. kao slobodna baza ili sulfatna so ) ili salmeterol ( npr. kao ksinofoatna so ) u kombinaciji sa antiinflarmtomim steroidom, kao Stoje beklometazon ester ( npr. dipropionat) ili flutikazon ester ( npr. propionat).

Treba podrazumevati, daje predstavljeni pronalazak ilustrativne prirode i da se pronalazak odnosi i na njegove modifikacije, varijacije i poboljšanja

Primena ovog opisa i zahtevi čine deo i mogu se koristiti kao osnova za prioritet u odnosu na bilo kakvu sledeću primena Zahtevi ovakve prirnene mogu se usmeriti na bilo koju opisanu karakteristiku ili kombinaciju opisanih karakteristika Oni mogu da imaju oblik proizvoda, metoda ili korišćenja zahteva i mogu da uključe, putem primera i bez ograničenja, jedan ili više sledećih zahteva:

Claims (1)

1.Dozator sa brojačem doza za doziranje medikamenata koji obuhvata kućište(1) sa osloncem(5),rezevoar (2) ,bar delimično unutar kućišta (1), a koji ima jedanizlaznielement (4),pričemu je taj rezervoar (2) pomerljiv u odnosu na kućiSte(1)dabi omogućio pražnjenje iznjega a pomenuti je element (4) priključen na pornenuti oslonac(5)dabisesprefio relativnopomeranje između njih, kao i brojač (13), naznačen time, Sto se brojač (13) može postaviti unutar kućišta (1), što se rezervoar (2)ibrojač(13)mogu obosmemouklanjati iz kućišta (1)kao jedinstveni element,iSto je brojač(13)povezan sa rezervoarom(2) ublizini pomenutogizlaznogelementa (4).

2.Dozator prema zahtevu1,naznačen tune.Stoje brojač(13)povezan sa izlaznim elementom (4).

3. Dozator prema zahtevu 1ili2, riaznačen time, Sto je brojač (13) izveden sa držačem(10) spregnutimsa grlom rezervoara(2).

4.Dozator prema zahtevu 3, naznačen time, Sto je pomenuto grlo uzizlaznielement(4) ilina njemu

5.Dozator prema ma kom od zahteva1do 4, naznačen time,Stoje rezervoar(2)jedanrezervoaraerozola.

6.Dozator prema ma kom od zahteva1do 5, naznačen time, Stoje kućiSte (1) izvedeno sa jednimizlaznim otvorom, najboljeuobliku usnika (3).

7.Dozator prema zahtevu 6,naznačentime, Sto obuhvata prolaz(7) kroz koji ispuštene dozemogu daprođuod rezervoara (2) do pomenutog izlaznog otvora(3).

8. Dozator prema ma kom od zahtevaIdo 7, naznačentime,Stopomenutirezervoar(2) obezbeđujemerenedoze.

9.Dozator prema ma kom od zahteva1do 8, naznačen time,Sto pomenuti brojač (13)pokazuje broj doza ispuštenihizrezervoara (2)ilipreostalih u njemu

10.Dozator prema ma kom od zahteva1do9,naznačen time, Stobrojač (13) sadrži jedankoračni mehanizam aktiviran unapred određenim porneranjem rezervoara (2)uodnosu na kućiSle(l).

11.Dozator prema zahtevu10,naznačen time,Stokoračni mehanizam obuhvatajednu spojnicusa praznim hodom koja omogućujeikompenzuje prekomemo pomeranje rezervoara (2) u odnosu na kućiSte (1).

12.Dozator prema zahtevu10 ili U,naznačen time, Sto koračni mehanizampomera brojač (13)korak-po-korak posredstvom unapred određenog obrtnog kretanja prvogelementa (14;

16)pokretanog kretanjemuodnosu na drugi element (17) tokom aktiviranjadozatora.

13.Dozator prema zahtevu12,naznačen lime, Sto drugi element(17)ostaje nepokretan u odnosu na kućiSte (2) tokom aktiviranja dozatora.

14. Dozator prema zahtevu 12 ili 13, naznačen time, što prvi element obuhvata jedan pogonski zupčanik (14) postavljen na vratilu kroz spojnicu sa praznim hodom dok drugi element predstavlja zupčastu polugu (17).

15. Dozator prema zahtevu 12 ili 13, naznačen time, Što prvi element obuhvata dvokraku pločicu (16) za sprezanje sa drugim elementom preko spojnice sa praznim hodom

16. Dozator. prema ma kom od zahteva 11 do 15, naznačen time, što spojnica sa praznim hodom obuhvata jedan frikcioni pogonski mehanizam.

17. Dozator prema ma kom od zahteva 1 do 16, naznačen time, što se može aktivirati reagujući na udisanje korisnika

18. Dozator prema ma kom od zahteva 1 do 17, naznačen time, što brojač obuhvata menaničko pokretanje mehanizma brojača

19. Dozator prema ma kom od zahteva 1 do 17, naznačen time, što brojač obuhvata elektromehaničko pokretanje mehanizma brojača

20. Dozator prema ma kom od zahteva 1 do 19, naznačen time, što rezervoar (2) obuhvata medikament biran iz grupe koju čine albuterol, salmeterol, flutikazon propionat, beklometazon dipropionat i sve njihove soli i solvati, i sve njihove mešavine.

21. Dozator prema zahtevu 20, naznačen time, što medikament obuhvata salmeterol ksinafoat.

22. Dozator prema zahtevu 20, naznačen time, što medikament obuhvata flutikazon propionat.

23. Dozator prema zahtevu 20, naznačen time, što medikament obuhvata jednu kombinaciju salmeterol ksinafoata i flutikazon propionata