RS50349B - Sistemi za raspršavanje farmaceutskih formulacija - Google Patents

Abstract

Uređaj (10) za raspršivanje aerosola.naznačen time, što se sastoji od kućišta (30) koje definiše vazdušni put, mehanizma za kuplovanje koji je podešen za vezivanje prihvatnog suda (12) koji sadrži farmaceutsku formulaciju za vazdušni put i ventila (14) za sprečavanje protoka respiratornih gasova kroz vazdušni put do prekoračenja praga nastalog vakuuma kada se ventil (14) otvara za prolaz respiratornih gasova kroz vazdušni put i ekstrahovanje farmaceutske formulacije iz prihvatnog suda (12) radi formiranja aerosola, pri čemu je prag nastalog vakuuma ventila (14) u opsegu od oko 1961 Pa do oko 5884 Pa.Prijava sadrži još 17 patentnih zahteva.

Description

OPIS PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi uopšteno na oblast distribucije leka, a posebno na distribucije farmaceutskih formulacija u pluća. Određenije, ovaj pronalazak se odnosi na raspršivanje farmaceutskih formulacija u obliku aerosola koristeći energiju koju stvara inhalacija pacijenta.

Efikasna distribucija leka pacijentu je kritični aspekt svake uspešne terapije lekom, a predložen je niz tehnika distribucije. Na primer, podesan metod je oralna distribucija iz pilula, kapsula, eliksira i slično. Međutim, oralna distribucija može u nekim slučajevima da bude nepoželjna, zbog toga što se mnogi lekovi razaraju u digestivnom traktu, pre nego što se mogu absorbovati. Druga tehnika je potkožnim injekcijama. Jedan od nedostataka ovog pristupa je slabo prihvatanje od strane pacijenata. Drugi alternativni putevi ordiniranja (administracije) koji se predlažu su transdermalna, intranazalna, intrarektalna, intravaginalna i pulmonarna distribucija.

Stanje tehnike

Za ovaj pronalazak posebno su interesantne tehnike pulmonarne distribucije, koje se oslanjaju na inhalaciju farmaceutske formulacije od strane pacijenta, tako da aktivni lek u obliku disperzije može dospeti u krajnje (alveolarne) delove pluća. Predloženi su raznovrsni sistemi rasprišivanja u obliku aerosola (aerosolizacija) za raspršivanje (disperziju) farmaceutskih formulacija. Na primer, U.S. Patent No. 5,785,049 i 5,740,794, čiji su opisi ovde uključeni kroz citate, opisuje primer uređaja za dispergovanje praha, koji koristi komprimovan gas za raspršivanje praha u obliku aerosola. Drugi tipovi sistema raspršivanja u obliku aerosola su razni MDI (koji tipično imaju lek koji se čuva u propelantu), nebulizatori (koji raspršuju u obliku aerosola tečnosti, koristeći komprimovan gas, obično vazduh), i slično.

Sledeća tehnika, interesantna za ovaj pronalazak, je upotreba udahnutih gasova za dispergovanje farmaceutske formulacije. Na ovaj način, pacijent je u stanju da sam, vlastitim udisanjem (inhaliranjem) obezbedi neophodnu energiju za raspršivanje formulacije u obliku aerosola. Ovim se obezbeđuje da su generisanje aerosola i inhalacija ispravno sinhronizovani. Upotreba gasova koje udahne pacijent može da predstavlja izazov sa nekoliko aspekata. Na primer, za neke farmaceutske formulacije, kao što je insulin, poželjno je da se ograniči protok udisanja u izvesnim granicama. Na primer, VV099/47196, podneta 11. marta 1999., daje za pulmonarno oslobađanje insulina brzine koje su manje od 17 L/min. Kao drugi primer, US 2002/0138322A1 opisuje tehnike pulmonarne distribucije gde je data visoka otpornost protokaza početni period sa nižom otpornošću protoka.

Sledeći izazov u vezi korišćenja gasova koje udiše pacijent je da protok pri udisanju može drastično da varira između pojedinaca. Na primer, kao što pokazuje Slika 1, prosečan uzorak od 17 osoba, koje su merene dvaput nedeljno tokom četiri nedelje, dao je protoke koji se kreću od oko 5 L/min do oko 35 L/min. Ovakva varijabilnost može da utiče na svojstvo formulacije da se disperguje u struji gasa, na svojstvo deaglomeracije praskaste formulacije (formulacije u prahu) i/ili svojstvo formulacije raspršene u obliku aerosola da stigne duboko u pluća.

Dakle, ovaj pronalazak se odnosi na tehnike regulacije protoka udahnutih gasova, koje se mogu koristiti kada se disperguje farmaceutska formulacija. U jednom aspektu, ovaj pronalazak se odnosi na tehnike za poboljšanje svojstva formulacije da se disperguje u struji gasa koja se stvara dok pacijent udiše, na poboljšanje svojstva deaglomeracije praškaste formulacije i na poboljšanje svojstva formulacije raspršene u obliku aerosola da adekvatno stigne duboko u pluća.

Opis pronalaska

Predmetni pronalazak daje primer sistema za regulisanje distribucije aerosola farmaceutskih proizvoda aktiviranog udisanjem. U jednom aspektu, za raspršivanje farmaceutske formulacije u obliku aerosola, ovaj pronalazak koristi protok respiratornih gasova koji stvara pacijent. U sledećem, posebnom aspektu, ovaj pronalazak je u stanju da izvuče sprašenu farmaceutsku formulaciju iz prihvatnog suda, da deaglomerizuje formulaciju i da oslobodni formulaciju u pluća, koristeći širok opseg protoka prilikom udisanja pacijenta. U skladu sa sledećim aspektom ovog pronalska, daju se uređaji koji pružaju efikasnu distribuciju farmaceutskog aerosola duboko u pluća.

U skladu sa predmetnim pronalaskom, na početku se može sprečiti ulazak respiratornih gasova u pluća sve dok korisnik ne ostvari predodređeni vakuum, kada naglo počinje protok respiratornih gasova. U jednoj posebnoj realizaciji, za raspršivanje farmaceutske formulacije u obliku aerosola, koristi se nagli početak protoka respiratornih gasova. U skladu sa ovom realizacijom, na početku, kada se pokušava inhalacija kroz otvoren pisak na jednom kraju uređaja, sprečava se protok respiratornim gasovima u pluća. Zatim, pošto korisnik ostvari predodređeni vakuum, respiratornim gasovima se dopušta nagli protok u pluća. Protok respiratornih gasova se koristi za izvlačenje (ekstrakciju) farmaceutske formulacije iz prihvatnog suda i prebacivanje farmaceutske formulacije u tok respiratornih gasova, uz formiranje aerosola.

Pri pokušaju inhalacije, početnim sprečavanjem protoka respiratornih gasova u pluća, uređaji predmetnog pronalaska pružaju način koji obezbeđuje da nastala struja gasa ima dovoljno energije da izvuče farmaceutsku formulaciju iz prihvatnog suda. U jednom aspektu, protok respiratornih gasova se može na početku sprečiti od proticanja u pluća stavljanjem ventila u vazdušni put koji vodi u pluća, a otvaranje ventila dozvoljava protok respiratornih gasova. U skladu sa ovim pronalaskom, ventil se otvara kada se pri pokušaju inhalacije prekorači prag izazvan vakuumom. Na taj način, kada se ventil otvori, nastala struja gasa ima dovoljno energije da izvuče i rasprši farmaceutsku formulaciju u obliku aerosola.

U sledećoj realizaciji, ovaj pronalazak daje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola, koji obuhvata kućište koje definiše vazdušni put, i mehanizam za kuplovanje koji povezuje prihvatni sud koji sadrži farmaceutsku formulaciju sa vazdušnim putem. Ovaj uređaj obuhvata još ventil koji sprečava respiratoprrne gasove da protiču kroz vazdušni put, sve dok se ne dostigne prag koji izaziva vakuum. U tom trenutku se otvara ventil, dopuštajući respiratornim gasovima da protiču kroz vazdušni put i ekstrahuju farmaceutsku formulaciju iz prihvatnog suda, formirajući aerosol.

Za sprečavanje proticanja gasova kroz vazdušni put može se koristiti niz pokretačkih ventila, kao što će se detaljnije rasmatrati u nastavku. Na primer, ventil može da predstavlja okluzioni pregradni element sa otvorom i potezni propusni element koji se povlači kroz otvor kada se stvori vakuum koji dostigne prag. Kao specifični primer, pregradni element može da obuhvata membranu od elastomera, a potezni propusni element može da sadrži kuglicu koja se pomera kroz membranu kada se postigne prag vakuuma. U sledećem aspektu, vakuum kojim se dostiže prag u ventilu je u opsegu od 1961 Pa do oko 5884 Pa (oko 20 cm H20 do oko 60 cm H2O). U jednom posebnom aspektu, sklop ventila je postavljen unutar prihvatnog suda. Pogodnost ovog načina, je da se ventil proizvodi zajedno sa prihvatnim sudom.

U skladu sa sledećim aspektom, ovaj pronalazak obezbeđuje uređaj za regulisanje protoka respiratornih gasova koji čine konzistentan protok vazduha, nezavisno od brzine disanja korisnika. U sledećem aspektu, ovaj sistem obuhvata sistem za regulaciju, koji nakon otvaranja ventila reguliše protok respiratornih gasova kroz vazdušni put. Kombinacija regulisanja protoka i pokretačkog ventila u skladu sa ovim pronalaskom, daje uređaje za oslobađanje aerosola koji su efikasni u oslobađanju i raspršivanju formulaciju u obliku aerosola duboko u plućima.

U još jednom aspektu, uređaji predmetnog pronalaska mogu da ograniče protok respiratornih gasova na vrednost koja je manja od određeni protok u određeno vreme. Na primer, protok se može ograničiti na vrednost koja je manja od oko 15 L/min u vremenskom opsegu od oko 0,5 s do oko 5 s, što odgovara zapremini u opsegu od oko 125 ml_ do oko 1,25 L. Regulisanje protoka je podesno zbog toga što može da poveća bioraspoloživot aktivnog agensa iz neke farmaceutske formulacije, apsorpcijom duboko u plućima, kao što je uopšteno opisano u VV099/47196 podnetoj 3. marta 1999 i US2002/0168332A1, prethodno datim referencom.

Može se koristiti niz tehnika za organičavanje ili regulisanje protoka respiratornih gasova. Na primer, korisniku se može obezbediti povratna sprega, da kada se ostvari veći protok, da se dozvoli korisniku da podesi brzinu inhalacije. Primeri povratne sprege koji se mogu dati su audio povratna sprega sa pištaljkom, vizuelna povratna sprega, kao što je indikatorsko svetio ili pokazivač nivoa, taktilna povratna sprega, kao što je vibracija, i slično. Alternativno, protok respiratornih gasova se može kontrolisati regulisanjem dimenzija vazdušnog puta koji vodi u pluća. Na primer, može se koristiti elastično popustljiv ventil koji predstavlja otpor protoku, zasnovan na protoku kroz uređaj i ograničavanju protoka do izvesne vrednosti.

U jednom aspektu, ovaj uređaj obuhvata još sistem za regulaciju koji reguliše na određenu vrednost protok respiratornih gasova kroz vazdušni put. Na primer, sistem za regulaciju može da se oblikuje tako da ograničava protok da bude manji od oko 15 L/min za neko vreme, ili za neku udahnutu zapreminu. Za regulisanje protoka gasova na određenu vrednost može se koristiti niz regulatora protoka, kao što će se rasmatrati u nastavku. Na primer, regulator protoka se može sastojati od ventila koji je konstruisan od elastičnog elementa, kao što je meki elastomer, koji ograničava protok na određenu vrednost, a takođe sprečava protok u suprotnom smeru. Takav ventil može da ima otvor koji dozvoljava protok vazduha kroz ventil zavisno od primenjenog vakuuma, i oko ovog otvora jedan ili više zidova koji mogu da kolabiraju. Na taj način, povećanje razlike pritiska usled vakuuma, povlači ove zidove jedan prema drugom, i tako smanjuje ili zatvara površinu otvora, čineći veću otpornost ili potpunu zapreku proticanju. Na primer, ovakav ventil se može staviti u paralelni vod protoka. Ukoliko protok postane suviše velik, ventil se zatvara, tako da sav vazduh koji prolazi kroz uređaj mora proći kroz drugi vod protoka. Obezbeđivanjem ovakvog voda za protok određene vrednosti, protok gasova kroz uređaj se može držati ispod vrednosti praga.

U sledećem posebnom aspektu, sistem za regulaciju može da obuhvata mehanizam sa povratnom spregom koji pruža informaciju o protoku respiratornih gasova.

Na primer, mehanizam sa povratnom spregom može da obuhvata pištaljku koja je povezana sa vazdušnim putem i stvara pišteći zvuk kada se prevaziđe maksimalan protok. Alternativno, sistem za regulaciju može da sadrži restrikcioni mehanizam za ograničavanje dimenzija vazdušnog puta. Poželjno je da se restrikcioni mehanizam može podešavati manuelno ili automatski, kao što je upotrebom popustljivog elastičnog materijala.

Opciono, može se dati kontrolni sistem sa zatvorenom petljom i elektronskim upravljanjem, za podešavanje restrikcionog mehanizma. U jednom aspektu, kontrolni sistem se oblikuje da ograničava protok na neku vrednost, za neko vreme ili za neku udahnutu zapreminu, a zatim senzibilizuje i podesi restrikcioni mehanizam da dozvoli veći protok respiratornih gasova kroz vazdušni put. Na taj način se može regulisati protok respiratornih gasova ograničavanjem protoka do neke vrednosti u nekom vremenu, kako bi se olakšalo isparvno oslobađanje farmaceutske formulacije u plućima. Kontrolni sistem se može zatim koristiti za podešavanje mehanzma sa restrikcijom, tako da korisnik može lagodno da napuni pluća respiratrnim gasovima i oslobodni farmaceutsku formulaciju duboko u plućima. Upotreba sistema sa regulacijom i sistema sa kontrolom u ovom pronalasku je pogodna zbog toga što uređaj mogu upotrebljavati brojni korisnici koji imaju različite protoke inhalacije, uz takvu regulaciju protoka respiratornih gasova da se farmaceutska formulacija ispravno oslobodi u plućima.

U skladu sa sledećim aspektom ovog pronalaska, pošto se ograniči protok u željenom periodu vremena, ili udahnutom zapreminom, dimenzije vazdušnog puta se mogu povećati da obezbede veći protok. Ovo se može ostvariti, na primer, otvaranjem drugog vazdušnog puta koji prolazi kroz uređaj. Na taj način korisnik može lagodno da inhalira, suštinski bez otpora, a da se korisnikova pluća ispune respiratornim gasovima koji nose farmaceutsku formulaciju duboko u pluća.

U alternativnom aspektu, ovaj pronalazak može opciono da koristi raznovrsne integratore protoka da bi se nakon nekog vremena omogućio porast protoka kroz uređaj za inhalaciju i omogulilo korisniku lagodno ispunjavanje pluća na kraju toga procesa. Integratori protoka mogu imati jedan ili više pokretnih delova koji se pokreću na bazi zapremine koja je protekla kroz uređaj. Na taj način, kada se inhalira početna (regulisana) zapremina, ovaj deo se dovoljno pomeri da otvori drugi gasni kanal koji dozvoljava veći protok gasa. Primeri integratora protoka koji se mogu upotrebiti su detalno rasmotreni u nastavku, a obuhvataju pokretne klipove, mehanizme za kuplovanje, mehove ispunjene gasom sa propusnim otvorom, i slično.

Farmaceutska formulacija koja se upotrebljava u sistemima predmetnog pronalaska može biti tečna ili praškasta formulacija. U jednom aspektu, farmaceutska formulacija sadrži sprašen medikament. Protok respiratornih gasova se koristi za deaglomeraciju praha, čim se isti ekstrahuje iz suda. Opciono, u vazdušnom putu mogu biti postavljene različite strukture da pomognu proces deaglomerizacije.

U još jednoj realizaciji, ovaj pronalazak daje prihvatni sud koji se sastoji od tela suda, koje definiše šupljinu, zatvorenog poklopcem koji se može probiti. Ovaj prihvatni sud sadrži još i pokretački ventil koji je spojen sa telom prihvatnog suda. U jednom aspektu, pokretački ventil ima takvu konfiguraciju da se otvara kada se stavi pod vakuum od najmanje oko 3923 Pa (40 cm H2O).

U skladu sa sledećim aspektom, ovaj pronalazak može takođe da koristi niz tehnika koje osiguravaju da korisnik ispravno postavi usta na pisak, za vreme upotrebe uređaja za rasprišivanje u obliku aerosola. Na primer, na pisku može biti zaštita za usne koja omogućava korisniku da postavi njegove usne neposredno uz zaštitu za usne. U drugom primeru, pisak može da sadrži mesto za zagrižaj ili druga obeležja. Alternativno, bočno na pisku može biti jedan ili više otvora. Ovi otvori se moraju prekriti usnama da bi se stvorio dovoljan vakuum za rad uređaja. Kao sledeći primer, pisak može imati promenljiv profil, od kružnog do eliptičnog. Eliptični deo mora biti prekriven ustima pacijenta da bi se stvorio dovoljan vakuum da se pokrene uređaj.

Ovi i drugi aspekti ovog pronalaska biće jasniji prosečnom stručnjaku, preko crteža i detaljnog opisa koji sledi.

Slika 1 je grafik koji ilustruje prosečan protok pri udisanju za 17 osoba, koji je meren dvaput nedeljno tokom četiri nedelje.

Slika 2 je grafik koji ilustruje protok pri udisanju pacijenta tokom vremena, u skladu sa pronalaskom.

Slika 3 je grafik koji ilustruje regulisanje protoka pri udisanju drugog pacijenta tokom vremena, u skladu sa pronalaskom.

Slika 4 je shematski izgled jednog sistema koji se može upotrebiti za ekstrakciju farmaceutske formulacije iz prehvatnog suda, deaglomeraciju formulacije i prebacivanje formulacije u protok respiratornih gasova, uz formiranje aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 5 je izgled u perspektivi uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 6 je delimični presek uređaja za raspršivanje u obliku aerosola sa Slike 5, prikazan u otvorenom položaju ili pri punjenju.

Slika 7 ilustruje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola sa Slike 6 u zatvorenom položaju ili pri radu, u skladu sa pronalaskom.

Slika 8 ilustruje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola sa Slike 6, prilikom umetanja prihvatnog suda, u skladu sa ovim pronalaskom.

Slika 9 ilustruje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola sa Slike 8, posle umetanja prihvatnog suda, kada je uređaj pomeren u zatvoreni ili radni položaj, kada respiratorni gasovi protiču kroz uređaj.

Slika 10 je delimični presek izgleda prihvatnog suda u perspektivi i konvergentne mlaznice kroz koju se može izvući farmaceutska formulacija, u skladu sa pronalaskom.

Slika 11 ilustruje prihvatni sud i mlaznicu sa Slike 10, sa mlaznicom pomerenom još dalje od dna prihvatnog suda, radi povećanja protoka respiratornih gasova kroz mlaznicu, u skladu sa pronalaskom.

Slika 12 je shematski poprečni presek izgleda sa strane sistema za rasprišavanje u obliku aerosola, koji ima oprugu za regulisanje protoka respiratornih gasova kroz sistem, u skladu sa ovim pronalaskom.

Slika 13 je shematski poprečni presek izgleda sa strane sistema za rasprišavanje u obliku aerosola, koji ima sistem za regulaciju protoka kojim se reguliše protok respiratornih gasova kroz sistem za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 14 ilustruje jednu realizaciju mlaznice koja se može koristiti za de-aglomerizaciju farmaceutske formulacije, u skladu sa pronalaskom.

Slika 15 je izgled u perspektivi jedne realizacije uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 16 je izgled u perspektivi druge realizacije uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 16A ilustruje poklopac uređaja za raspršivanje u obliku aerosola sa Slike 16.

Slika 17 je izgled u persektivi još jedne realizacije uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa ovim pronalaskom, gde se ilustruje upotreba uređaja sa povratnom spregom protoka.

Slika 18 ilustruje još jednu realizaciju uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 19 ilustruje jednu posebnu realizaciju uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 19A ilustruje kružnu ploču sa više prihvatnih sudova, koja se može umetnuti u uređaj za raspršivanje u obliku aerosola sa Slike 19.

Slika 19B ilustruje čeoni kraj uređaja za raspršivanje u obliku aerosola sa Slike 19.

Slika 20 ilustruje sledeću realizaciju uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 20A ilustruje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola sa Slike 20, gde je pokazan poklopac pomeren u otvoren položaj.

Slika 21 je izgled u perspektivi još jedne realizacije uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 22 ilustruje jednu posebnu realizaciju uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa ovim pronalaskom, koja može da drži više paketa leka. Slika 22A ilustruje umetak koji se koristi u uređaju za raspršivanje u obliku aerosola sa Slike 22.

Slika 23 ilustruje još jednu alternativnu realizaciju uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 23A ilustruje navlaku piska uređaja za raspršivanje u obliku aerosola sa slike 23.

Slika 24 ilustruje traku sa prihvatnim sudovima koja se može koristiti u uređaju za raspršivanje u obliku aerosola sa Slike 23.

Slika 25 ilustruje još jednu alternativnu realizaciju uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 26 ilustruje jednu realizaciju uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 27 je shematski dijagram pokretačkog ventila, u skladu sa pronalaskom. Slika 28 je kugla i membrana pokretačkog ventila, u skladu sa pronalaskom. Slika 29 je pokretački ventil tipa kišobrana, u skladu sa pronalaskom.

Slika 30 shematski ilustruje jednu realizaciju pokretačkog ventila, u skladu sa pronalaskom.

Slike 31A i 31B ilustruju pokretački ventil tipa peraja, u skladu sa pronalaskom. Slika 32 ilustruje pokretački ventil tipa vretena, u skladu sa pronalaskom.

Slika 33 ilustruje još jedan pokretački ventil tipa vretena, u skladu sa pronalaskom.

Slike 34A i 34B ilustruju pokretački ventil tipa kišobrana, u skladu sa pronalaskom.

Slika 35 ilustruje pokretački ventil tipa kugle i magneta, u skladu sa pronalaskom. Slike 36A i 36B ilustruju pokretački ventil tipa savitljive kupole, u skladu sa pronalaskom.

Slike 37A i 37B ilustruju tip pokretačkog ventila sa mehaničkim prekidačem pritiska, u skladu sa pronalaskom.

Slika 38 ilustruje pokretački ventil tipa lomljive membrane, u skladu sa pronalaskom.

Slika 39 ilustruje još jedan pokretački ventil sa mehaničkim prekidačem pritiska, u skladu sa pronalaskom.

Slika 40 ilustruje pokretački ventil, tip sa provlačenjem, u skladu sa pronalaskom. Slika 41 je shematski dijagram regulatora protoka u skladu sa pronalskom.

Slike 42A i 42B ilustruju regulator protoka tipa klipa, u skladu sa pronalaskom. Slika 43 ilustruje regulator protoka, tip sa kuglom, u skladu sa pronalaskom. Slike 44A i 44B ilustruju regulator protoka, tip sa mehovima, u skladu sa pronalaskom.

Slika 45 ilustruje regulator protoka koničnog tipa, u skladu sa pronalaskom.

Slika 46 ilustruje drugačiju realizaciju regulatora protoka, u skladu sa pronalaskom.

Slika 47 ilustruje tip regulatora protoka sa penom, u skladu sa pronalaskom. Slika 48 ilustruje regulator protoka tipa kišobrana, u skladu sa pronalaskom. Slika 49 ilustruje regulator protoka sa rezervoarom tečnosti, u skladu sa pronalaskom.

Slika 50 ilustruje drugačiju realizaciju regulatora protoka, u skladu sa pronalaskom.

Slika 51 ilustruje regulator protoka sa vretenom, u skladu sa o pronalaskom. Slika 52 ilustruje tip regulatora protoka sa konusom koji može da se širi, u skladu sa pronalaskom.

Slike 53A i 53B ilustruju tip regulatora protoka sa blendom, u skladu sa pronalaskom.

Slika 54 ilustruje regulator protoka tipa točka sa lopaticama, u skladu sa ovim pronalaskom.

Slike 55A i 55B ilustruju tip regulatora protoka sa klapnama, u skladu sa ovim pronalaskom.

Slike 56A i 56B ilustruju tip regulatora protoka sa pačjim kljunom od elastomera, u skladu sa pronalaskom.

Slike 57-59 ilustruju alternativne tipove regulatora protoka sa pačjim kljunom od elastomera, u skladu sa pronalaskom.

Slika 60 shematski ilustruje protočni tip integratora protoka, u skladu sa pronalaskom.

Slika 61 shematski ilustruje obilazni protočni tip integratora protoka, u skladu sa pronalaskom.

Slike 62A i 62B ilustruju integrator protoka tipa protočnog klipa, u skladu sa pronalaskom.

Slika 63 ilustruje integrator protoka tipa rotora, u skladu sa pronalaskom.

Slika 64 je izgled sa kraja ekscentra integratora protoka sa slike 63.

Slika 65 ilustruje točak sa lopaticama koji se može koristiti u integratoru protoka sa Slike 63.

Slike 66A i 66B ilustruju integrator protoka tipa klipa, u skladu sa pronalaskom. Slika 67 ilustruje vremenski prekidač integratora protoka, u skladu sa pronalaskom.

Slika 68 ilustruje prekidač i točak integratora protoka sa Slike 67.

Slika 69 shematski ilustruje sistem za raspršivanje u obliku aerosola koji ima različite komponente postavljene u rednoj vezi, u skladu sa pronalaskom.

Slika 70 shematski ilustruje ilustruje sistem za raspršivanje u obliku aerosola koji ima paralelan obilazni protočni tip integratora protoka, u skladu sa pronalaskom. Slika 71 shematski ilustruje sistem za raspršivanje u obliku aerosola koji ima paralelan protočni tip integratora protoka, u skladu sa pronalaskom.

Slika 72 je izgled u perspektivi prednjeg dela jedne realizacije uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa pronalaskom.

Slika 73 ilustruje uređaj sa Slike 72 u položaju punjenja.

Slika 74 je izgled u perspektivi zadnjeg dela uređaja sa Slike 72.

Slika 75 je izgled poprečnog preseka uređaja sa Slike 73.

Slika 76 je izgled poprečnog prseka uređaja sa Slike 72.

Slika 77 je izgled bočnog poprečnog preseka uređaja sa Slike 72.

Slika 78 ilustruje uređaj sa Slike 72 kada je u položaju punjenja.

Slika 79 je izgled perspektive spreda druge realizacije uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa ovim pronalaskom.

Slika 80 ilustruje uređaj sa Slike 79 u položaju punjenja.

Slika 81 je izgled poprečnog preseka uređaja sa Slike 79.

Slika 82 ilustruje uređaj sa Slike 82, kada je otvoren drugi protočni put, koji dozvoljava veći protok vazduha kroz uređaj.

Slika 83 je bočni izgled uređaja sa Slike 81.

Slika 84 je izgled u perspektivi, spreda, duge realizacije uređaja za raspršivanje u obliku aerosola, u skladu sa ovim pronalaskom.

Slika 85 ilustruje uređaj sa Slike 84 kada je u položaju punjenja.

Slika 86 je izgled poprečnog preseka uređaja sa Slike 84.

Slika 87 je bočni izgled uređaja sa Slike 86.

Slika 88 je izgled u perspektivi, spreda, jedne realizacije piska, u skladu sa pronalaskom.

Slika 89 je bočni izgled alternativnog piska, u skladu sa pronalaskom.

Definicije

"Aktivni agens", kako se ovde opisuje, je agens, lek, jedinjenje, sastav materijala ili njihova smeša, koji daje neki farmakološki, obično blagotvoran, efekat. To obuhvata hranu, dodatke hrani, nutrijente, lekove, vakcine, vitamine i druge blagotvorne agense. Ovi nazivi, kako se ovde koriste, obuhvataju još bilo koju fiziooški ili farmakološki aktivnu supstancu koja kod pacijenta proizvodi lokalni ili sistemski efekat. Aktivni sastojak koji se može oslobađati obuhvata antibiotike, antivirusne agense, anepileptike, analgetike, anti-inflamatorne agense i bronhodilatatore i viruse, a to može biti neorgansko ili organsko jedinjenje, uključujući, ali bez ograničavanja, lekove koji deluju na periferne nerve, adrenergijske receptore, holinergijske receptore, skeletne mišiće, kardiovaskularni sistem, glatke mišiće, cirkulatomi sistem krvi, sinaptička mesta, neuroefektorska vezivna mesta, endokrine i hormonske sisteme, imunološki sistem, reproduktivni sistem, skeletni sistem, autakoidne sisteme, sisteme za ishranu i izlučivanje, histaminski sistem i centralni nervni sistem. Podesni agensi se mogu birati između, na primer, polisaharida, steroida, hipnotika i sedativa, fizičkih energetskih potsticača, sredstava za smirenje, antikonvuJzanata, mišićnih relaksanata, agenasa protiv Parkinskonove bolesti, analgetika, anti-inflamatornih sredstava, sredstava za kontrakciju mišića, sredstava protiv mikroba, sredstava protiv malarije, hormonskih agenasa, uključujući kontraceptivna sredstva, simpatomimetika, polipeptida i proteina koji su u stanju da izazivaju fiziološke efekte, diuretika, sredstava za regluisanje lipida, antiandrogenih sredstava, sredstava protiv parazita, sredstava protiv neoplasta, antineoplasta, sredstva protiv hipoglikemije, nutricionih sredstava i dodataka, dodataka za narastanje, masnoća, antienteritisnih agenasa, elektrolita, vakcina i dijagnostičkih sredstava.

Primeri aktivnih agenasa koji su korisni za ovaij pronalazak su, ali ne i ograničeni njima, insulin, kalcitonin, eritropoietin (EPO), Faktor VIII, Faktor IX, ceredaza, cerezim, ciklosporin, faktor stimulacije kolonije granulocita (GCSF), inhibitor alfa-1-proteinaze, alkatonin, faktor stimulacije kolonije granulocitnih makrofaga (GMCSF), hormon rasta, humani hormon rasta (HGH), hormon koji oslobađa hormon rasta (GHRH), heparin, heparin niske molarne mase (LMWH), interferon alfa, interferon beta, interferon gama, interleukin-2, hormon koji oslobađa hormon za lutenizaciju (LHRH), somatostatin, analozi somatostatina, uključujući oktreotid, analog vazpresina, hormon za stimulaciju folikula (FSH), faktor rasta nalik insulinu, insulintropin, antagonist receptora interleukina-1, interleukin-3, interleukin-4, interleukin-6, faktor stimulacije kolonije makrofaga (MCSF), faktor rasta nerva, hormon paratiroide (PTH), timozin alfa-1, inhibitor llb/llla, antitripsin alfa-1, antitelo virusa respiratornog sincitiuma, gen regulatora transmembranske cistične fibroze (CFTR), deoksiribonukleaza (Dnaza), protein koji povećava propustljivost baktericida (BPI), anti-CMV antitelo, receptor interleukina-1, 13-cis-retinoinska kiselina, pentamidin izetionat, albuterol sulfat, metaproterenol sulfat, beklometazon dipropionat, triamcinolon acetamid, budezonid acetonid, ipratropium bromid, flunizolid, flutikason, natrijum-krolin, ergotamin-tartarat i analozi, agonisti i antagonisti gornjih primera. Aktivni agenski mogu još da sadrže nukleinske kiseline, prisutne kao čisti molekuli nukleinskih kiselina, virusni vektori, čestice povezane sa virusima, nukleinske kiseline povezane ili ugrađene u lipide ili materijal koji sadrži lipide, plazmid DNA ili RNA ili druga konstrukcija nukleinske kiseline, vrste koja je podesna za transfekciju ili transformaciju ćelija, naročito ćelija alveolarnih regiona pluća. Aktivni agensi mogu biti u različitim oblicima, kao što su rastvorni ili nerastvorni, naelektrisani ili nenaelektrisani molekuli, komponente molekulskih kompleksa, ili farmakološki prihvatljive soli. Aktivni agensi mogu biti molekuli koji se nalaze u prirodi ili se mogu rekombinantno stvoriti, ili to mogu biti analozi aktivnih agenasa prisutnih u prirodi ili rekombinantno nastalih sa jednom ili više dodatih ili izbačenih aminokiselina. Dalje, aktivni agens može da sadrži žive oslabljene ili mrtve viruse, koji su podesni za upotrebu kao vakcine.

"Mediana prečnika mase" Hi "MMD" je mera srednje veličine čestica, pošto su prahovi iz ovog pronalaska obično polidisperzni (tj. predstavljaju opseg veličine čestica). Vrednosti MMD, kako se ovde navode, se određuju centrifugalnom sedimentacijom, mada se može koristiti bilo koja od uobičajenih brojnih tehnika merenja srednje veličine čestica.

"Medijana aerodinamičkog prečnika mase" ili "MMAD", je mera aerodinamičke veličine dispergovane čestice. Aerodinamički prečnik se koristi za opisivanje praha raspršenog u obliku aerosola u pogledu njegovog ponašanja pri taloženju, i to je prečnik sfere jediničnog prečnika koja, kao čestica, ima istu brzinu taloženja, obično u vazduhu. Aerodinamički prečnik obuhvata oblik čestice, gustinu i fizičku veličinu čestice. Kako se ovde koristi, MMAD se odnosi na srednju vrednost ili medijanu raspodele veličine aerodinamičkih čestica u prahu raspršenom u obliku aerosola, koja se određuje kaskadnim pakovanjem.

OPIS PRONALASKA

Ovaj pronalazak daje sisteme za administriranje farmaceutskih formulacija raspršenih u obliku aerosola, koji koriste protok respiratornih gasova koji stvara pacijent. Farmaceutske formulacije koje se mogu raspršiti u obliku aerosola su sprašeni medikamenti, tečni rastvori ili suspenzije i slično, a sadrže aktivni agens. Uređaji iz ovog pronalska se mogu upotrebljavati za pojedinačno ili višestruko ordiniranje.

U nekim realizacijama, protok respiratornih gasova koji stvara pacijent se koristi za ekstrakciju farmaceutske formulacije iz prihvatnog suda, za deaglomeraciju farmaceutske formulacije i oslobađanje farmaceutske formulacije u plućima pacijenta. Posebna pogodnost ovog pronalaska je sposobnost da se sve ove funkcije obave nezavisno od prirodnog protoka udisanja pacijenta. Dakle, u jednom aspektu ovog pronalaska, udahnuti respiratorni gasovi se tako kontrolišu da ostanu unutar prihvatljivog opsega protoka za adekvatno oslobađanje farmaceutske formulacije u plućima.

U sledećem aspektu, ovaj pronalazak ima takvu konfiguraciju da reguliše protok udahnutih gasova, ali tako da ovi gasovi imaju dovoljno energije da ekstrahuju farmaceutsku formulaciju iz prihvatnog suda, da deaglomerizuju ovu formulaciju i oslobode je u plućima pacijenta. U nekim slučajevima ovaj pronalazak je konfigurisan još i tako da se udahnuti protok održava ispod maksimalnog iznosa, bar za neko vreme ili za neku udahnutu zapreminu, na početku oslobađanja leka. Na taj način, raspršena formulacija u obliku aerosola teče sa prihvatljivim protokom, pojačavajući njeno svojstvo da prođe kroz vazdušni put pacijenta i uđe u pluća. Posle početnog oslobađanja farmaceutske formulacije u plućima, neke realizacije ovog pronalaska se mogu tako oblikovati da dozvoljavaju pacijentu da diše normalnim protokom udisanja, radi ispunjavanja pluća pacijenta respiratornim gasovima, i uz to oslobađanje farmaceutske formulacije duboko u plućima.

Da bi se raspršila farmaceutska formulacija u obliku aerosola, poželjno je da protok respiratornih gasova sadrži dovoljno energije da se farmaceutska formulacija izvuče iz prihvatnog ssuda. Da bi se osiguralo da respiratorni gasovi sadrže dovoljno energije, ovaj pronalazak može da ima konfiguraciju koja sprečava proticanje respiratornih gasova u puća pacijenta, prilikom pokušaja pacijenta da inhalira. Zatim se naglo puštaju respiratorni gasovi da poteku u pluća pacijenta, nakon što se dostigne prag vakuuma. Naglim dopuštanjem proticanja respiratornih gasova, tek kada korisnik napravi dovoljan vakuum, postiže se relativno visok protok koji struji gasa daje dovoljno energije. Jedan način ostvarivanja takvog procesa je stavljanje prepreke u vazdušni put pacijenta, kao što je ventil ili drugi blokirajući mehanizam, kako bi se sprečio ulazak respiratrnih gasova u pluća pacijenta kada pacijent pokuša da inhalira. Ova prepreka ili ventil se zatim naglo uklanjaju, ili otvaraju, dopuštajući respiratornim gasovima sa teku u pluća. Dakle, pacijent se upućuje da inhalira sve dok se ne prevaziđe prag vakuuma. Prag koji treba da dostigne vakuum se tako projektuje da se stvori dovoljno energije u nastaloj struji gasa, kada se ovim gasovima dozvoli da poteku u pluća pacijenta. Poželjno je da je prag vakuuma u opsegu od oko 1961 Pa do oko 5884 Pa (20 cm H20 do oko 60 cm H20), tako da nastala struja gasa ima dovoljno energije da izvuče i deaglomerizuje farmaceutsku formulaciju. Poželjnije je da prag vakuuma iznosi 3923 Pa (40 cm H20).

Mogu se takođe koristiti različiti pokretački ventili za sprečavanje respiratornih gasova da stignu u pluća pacijenta, sve dok se udisanjem ne postigne prag vakuuma. Na primer, pokretački ventil može da sadrži elastično popustljiv ventil, kao što je fleksibilna membrana postavljena popreko na vazdušni put, a oblikovana tako da se savije kada se dosegne ili prevaziđe prag vakuuma. Alternativno, pokretački ventil može sa sadrži membranu sa urezom koja je tako projektovana da se otcepi ili prsne kada se dosegne ili prevaziđe prag vakuuma. Kao sledeći primer, pokretački ventil može da sadrži membranu od elastomera koja ima otvor. Kuglica se provuče kroz otvor čim se dosegne ili prevaziđe prag pritiska. Drugi tipovi pokretačkog ventila su savitljivi mehanizmi, dijafragme i slično.

U jednom posebnom aspektu ovog pronalaska, pokretački ventil može da se ugradi u prihvatni sud koji takođe sadrži i farmaceutsku formulaciju. Na taj način, svaki put se u uređaj za rasprišavanje u obliku aerosola ubaci novi prihvatni sud, a uređaj je opremljen sa novim pokretačkim ventilom. Ovo je naročito podesno kada pokretački ventil sadrži membranu koja je projektovana da se otcepi ili prsne nakon što se dosegne ili prevaziđe prag vakuuma.

Kada se dopusti respiratornim gasovima da uđu u pluća, protok respiratornih gasova (u nekim slučajevima) treba da se kontroliše ili reguliše, tako da gasovi ne prevaziđu maksimalni protok tokom oslobađanja farmaceutske formulacije u pluća. Tipično, protok respiratornih gasova u pluća može da se reguliše, tako da bude manji od oko 15 L/min, unutar opsega vremena od oko 0,5 s do oko 5 s, što odgovara udahnutoj zapremini u opsegu od oko 125 ml_ do oko 1,25 L, dozvoljavajući formulaciji raspršenoj u obliku aerosola da prođe kroz vazdušne puteve pacijenta i uđe u pluća. Na primer, kao što je ranije ilustrovano u vezi sa Slikom 1, neki pacijenti imaju prirodan protok koji prevazilazi željeni maksimalni protok.

Za one koji prirodno udišu iznad maksimalno željenog protoka, ovaj pronalazak obezbeđuje usporavanje protoka za vreme oslobađanja raspršene formulacije u obliku aerosola u pluća. Ovo je grafički ilustrovano na Slici 2. Pacijent inhalira u vremenu Ti, što izaziva protok respiratornih gasova u pluća pacijenta. U vremenu "Ti protok je dobro iznad početnog protoka, Opočetak, koji je poželjan za početak ekstrakcije farmaceutske formulacije iz prihvatnog suda, kao što je ranije opisano. Dakle, za ljude koji ovako dišu potreban je pokretački ventil, ili drugi mehanizam za sprečavanje protoka. Ubrzo posle isteka vremena Tidolazi vreme T2, kada se protok reguliše da bude ispod protoka Ooslobađanje. Ovaj protok se održava ispod vrednosti Ooslobađanjeod vremena T2do vremena T3, kada se raspršena formulacija u obliku aerosola oslobađa u pluća pacijenta. Posle vremena T3prestaje regulacija protoka i pacijentu je dopušteno da udiše i da uobičajenim protokom ispuni pluća respiratornim gasovima, koji služe da oslobode farmaceutsku formulaciju duboko u plućima.

Slika 3 grafički ilustruje primer kada pacijent ima prirodan protok udisanja koji je ispod Ooslobađanje- Kao što pokazuje slika 3, kada se pacijentu tokom inhalacije spreči ulazak respiratornih gasova, a zatim naglo dozvoli ulaz respiratornih gasova, početni protok u vremenu Tije Opočetak- Na taj način obezbeđuje se dovoljno energije za ekstrakciju formulacije iz prihvatnog suda. Pošto pacijent nastavlja sa inhalacijom, protok brzo padne ispod protoka Ooslobađanje, zato što je prirodan protok udisanja pacijenta manji od protoka Ooslobađanje- Dakle, posle vremena Tinema potrebe da se protok udisanja pacijenta reguliše, čime se pacijentu dozvoljava da lagodno inhalira.

Za regulisanje protoka pri udisanju ispod vrednosti Ooslobađanje, od vremena T2do vremena T3, mogu se primeniti različite sheme i tehnike. Kao primer, pacijentu se mogu pružiti različite vrste povratne sprege da se dozvoli da pacijent sam reguliše protok pri udisanju. Na primer, uređaj za raspršivanje u obliku aerosola može biti opremljen sa pištaljkom koja daje pišteći zvuk kada protok pacijenta prevazilazi vrednost Ooslobađanje- Mogu se koristiti i druge vreste, uključujući vizuelnu povratnu spregu, taktilnu povratnu spregu, audio povratnu spregu i slično. Opciono, može se dati kontrola sa vremenskim mehanizmom da pokaže korisniku kada je prošlo vreme T3, tako da korisnik može lagodno da završi inhalaciju.

Kao drugi primer, protok pri udisanju pacijenta se može regulisati ograničavanjem ili usporavanjem inhaliranja respiratornih gasova. Na primer, može se varirati veličina vazdušnog puta da bi se kontrolisao protok gasova pri udisanju. Način regulacije može biti manuelni, poluautomatski ili automatski. Na primer, korisnik može, da bi kontrolisao vrednost protoka, manuelno da podešava veličinu vazdušnog puta ili da stavlja prepreku u vazdušni put. Alternativno, veličina vazdušnog puta se može podešavati udisanjem samog pacijenta, kao što je detaljnije opisano u nastavku. U još jednom primeru, može se dati automatizovan sistem sa jednim ili više senzora protoka da bi se regulisala veličina vazdušnog puta i regulisao protok respiratornih gasova.

Jedna od naročitih prednosti ograničavanja protoka respiratornih gasova radi kontrolisanja protoka pri udisanju, je u tome što se može stvoriti relativno veliki pad pritiska. Zato što je snaga obično proporcionalna i padu pritiska i protoku, protok se može držati niskim, a da se ipak daje dovoljno energije za raspršavanje formulacije u obliku aerosola i oslobađanje formulacije u pluća pacijenta.

Kao sledeća alternativa, protok respiratornih gasova se može regulisati stavljanjem u vazdušni put pacijenta malog otvora ili drugačijeg elementa za sprečavanje, što se čini u slučaju posebnih pacijenata. Na taj način, uređaj za raspršivanje u obliku aerosola se može prilagoditi posebnom pacijentu, korišćenjem dimenzija otvora usklađenih sa prirodnim protokom pri disanju toga pacijenta.

Uređaji u skladu sa ovim pronalaskom mogu da sadrže redne ili paralelne protočne puteve. U svakom slučaju, poželjno je da se održava konstantan, unapred određen protok za veći deo populacije pacijenata. Kao što prikazuje Slika 4, za redne konstrukcije je poželjno da relacija otpornost/vakuum bude suštinski linearna. Kao što, na primer, pokazuje slika 70, za paralelne konstrukcije je poželjno je da se obezbedi da relacija otpornost protoka/vakuum bude izrazito nelinearna.

Pozivajući se na Sliku 4, biće opisan sistem 10 koji koristi rednu konstrukciju za ekstrakciju sprašenog medikamenta iz prihvatnog suda 12, korišćenjem udahnutih respiratornih gasova pacijenta. Sistem 10 sadrži pokretački ventil 14 koji je oblikovan tako da se otvori kada vakuum u kanalu 16 nizvodno od pokretačkog ventila 14 dostigne vrednost vakuuma između 1961 Pa do oko 5884 Pa (20-60 cm H20), poželjno veću od oko 3923 (40 cm H20). Takođe, sa kanalom 16 je povezan sistem za regulaciju 18, koji reguliše protok respiratornih gasova kroz sistem 10. Kao primer, sistem za regulaciju 18 može da sadrži restrikcioni mehanizam koji se može koristiti za kontrolu unutrašnjih dimenzija kanala 16, regulišući tako protok respiratornih gasova kroz kanal 16. Podesno je da sistem za regulaciju sadrži kontrolni sistem koji podešava restrikcioni mehanizam. Kontrolni sistem se može podešavati ili manuelno, ili se podešava automatski, koristeći kontroler. Na primer, u sistem 10 se mogu postaviti senzori za protok gasa i kuplovati sa kontrolerom, tako da određuju protok respiratornih gasova kroz ovaj sistem. Koristeći se ovom informacijom, kontroler se može koristiti za kontrolisanje stepena restrikcije kanala 16. Mada je sistem za regulaciju 18 pokazan uzvodno od prihvatnog suda 12, podrazumeva se da regulacioni sistem 18 može da se postavi i na drugim lokacijama, uključujući nizvodno od prihvatnog suda 12 i uzvodno od pokretačkog ventila 14.

Sistem za regulaciju 18 je povezan sa prihvatnim sudom 12 preko kanala 20. Iz prihvatnog suda 12 izlazi kanal 22, koji je u vezi sa mehanizmom za deaglomeraciju 24. Na taj način, prah koji se izvuče iz prihvatnog suda 12 može da se deaglomeriše pre napuštanja sistema 10 i prelaska u pluća pacijenta. Iz mehanizma 24 za deaglomeraciju vodi kanal 26, koji se može povezati sa piskom (nije pokazan) kroz koji pacijent inhalira. Dakle, pomoću sistema 10 pacijent može da primi dozu raspršenog medikamenta u obliku aerosola inhaliranjem kroz pisak, tek kada pacijent napravi vakuum dovoljan da otvori pokretački ventil 14. Kada se prag 14 otvori, sprašeni medikament se izvuče iz prihvatnog suda 12 i prolazi kroz mehanizam 24 za deaglomeraciju. Istovremeno, sistem za regulaciju 18 kontroliše da je protok respiratornih gasova unutar prihvatljive vrednosti, tako da raspršeni medikament u obliku aerosola može valjano da pređe u pluća pacijenta. Sistem za regulaciju 18 može biti tako oblikovan da posle izvesnog vremena prekine delovanje, tako da pacijent može ugodno da inhalira, ispunjavajući pluća respiratornim gasovima, prenoseći oslobođeni medikament duboko u pluća.

Pozivajući se na Sliku 5, biće opisan uređaj za rasprišavanje u obliku aerosola 28, kao realizacija koja služi za primer. Uređaj 28 se obično sastoji od cilindričnog kućišta 30 koje na jednom kraju ima pisak 32. Kućište 30 sadrži još otvore 34, 36 i 38, koji definišu protočni put respiratornih gasova, kao što je detalnije opisano u nastavku. Pogodno je da između otvora 36 i 38 postoji pregrada 40, koja dozvoljava da protok respiratornih gasova privremeno prođe izvan kućišta 30. Slično, postoji i pregrada 42, da olakša uvođenje respiratornih gasova u kućište 30 kroz otvor 34 (videti Sliku 6).

Centralno je povezan za kućište 30 nosač prihvatnog suda 44, koji se može pomeriti u otvoreni položaj , kao što pokazuje Slika 6, dozvoljavajući da se prihvatni sud umetne u uređaj 28. Nosač 44 se zatim može pomeriti i radni ili zatvoreni položaj, kao što pokazuje slika 7. Kao što je lepo pokazano na Slikama 6 i 7, nosač 44 sadrži otvor 48, koji je poravnat sa otvorom 34, kada se nosač 44 pomeri u zatvoreni položaj. Nosač 44 sadrži još jedan otvor 50, koji je postavljen ispod dva isturena šiljka 52 na kućištu 30.

Kao što najbolje pokazuje Slika 8, kada se nosač 44 pomeri u otvoreni položaj, u uređaj 28 se može umetnuti prihvatni sud 54. Prihvatni sud 54 se sastoji od tela prihvatnog suda 56 koje ima komoru 58 (pokazanu isprekidanom linijom) u kojoj se nalazi sprašeni medikament. Telo prihvatnog suda 56 je oblikovano tako da se poklopac komore 58 može probiti sa šiljcima 52, kao što se detaljnije opisuje u nastavku. U telo prihvatnog suda 56 je smešten pokretački ventil 60, koji sadrži membranu koja je tako konfigurisana da se raskine ili pocepa pri dostizanju specifičnog praga vakuuma.

Prihvatni sud 54 se ubacuje u uređaj 28 tako da je pokretački ventil 60 poravnat sa otvorom 36. Takođe, komora 58 se nalazi unutar otvora 50. Kada se prihvatni sud 54 ubaci u nosač 44, nosač 44 se pomeri u radni ili zatvoreni položaj, kao što ilustruje Slika 9. Kada se nalazi u zatvorenom položaju, pokretački ventil 60 je poravnat sa otvorom 34. Posle toga, šiljci 52 probijaju telo 56 iznad komore 58 i povuku unazad poklopac, dajući par otvora koji dopuštaju pristup prahu koji se nalazi unutar komore 58. Kada se nosač 44 pomeri u zatvoreni položaj, korisnik može staviti u usta pisak 32 i pokušati da inhalira. Protok respiratornih gasova kroz uređaj 28 je sprečen sve dok korisnik ne napravi dovoljan vakuum da se otvori pokretački ventil 60. U tom trenutku respiratornim gasovima se naglo omogući da poteku kroz otvor 34, kroz otvor 36, kroz komoru 58, kroz otvor 38 i kroz pisak 32, što ilustruju strelice.

Idući sad na Slike 10 i 11, opisaće se primer jedne tehnike koja se može koristiti za regulisanje protoka respiratornih gasova kroz uređaj za raspršivanje u obliku aerosola, kao što je uređaj 28. Na Slici 10 je prihvatni sud 62 koji ima komoru 64 koja je tipično ispunjena sa farmaceutskom formulacijom (nije pokazana). Na Slici 10 cev za penetraciju 66 je već prodrla kroz poklopac komore 64, a zadnji kraj 68 cevi 66 je postavljen blizu dna komore 64. Na taj način je vazdušni put između zadnjeg kraja 68 i dna komore 64 smanjen na veličinu koja sprečava respiratorne gasove od ulaska u komoru 64 i izlaska iz cevi za penetraciju 66. Kao što pokazuje Slika 11, zadnji kraj 68 se pomeri vertikalno nagore, tako da je udaljeniji od dna komore 64. Na taj način se može povećati protok respiratornih gasova.

Mogu se koristiti različite tehnike za podešavanje rastojanja između zadnjeg kraja 68 i dna komore 64. Na primer, jedna tehnika koristi silu usisavanja koju stvara pacijent prilikom inhalacije. Preciznije, kada pacijent počne da inhalira, unutar cevi 68 se stvara izvor vakuuma usled inhalacije, koji teži da pomeri dno komore 64 prema zadnjem kraju 68. Različiti mehanizmi se mogu koristiti za kontrolisanje rastojanja između zadnjeg kraja 68 i dna komore 68. Na primer, u kontrolisanje relativnog pomeranja između prihvatnog suda 62 i cevi za penetraciju 66, može biti uključen niz obilaznih mehanizama. Mogu se koristiti automatizovani mehanizmi, kao što su solenoidi, klipovi i slično. Dalje, mogu se takođe koristiti razni manuelni mehanizmi, uključujući korišćenje ruku ili prstiju korisnika.

Jedna karakteristika cevi za penetraciju 66 je da ona formira konvergentnu mlaznicu koja služi kao deaglomerator sile sadržane unutar komore 64. Preciznije, kada pacijent inhalira da bi izvukao prah iz komore 64, konvergentni protočni put, koji stvara cev za penetraciju 66, teži da deaglomerizuje prah, olakša njegovo raspršivanje u obliku aerosola i taloženje u plućima.

Pozivajući se sada na Sliku 12, biće opisana jedna realizacija uređaja za raspršivanje u obliku aerosola 70, koja ilustruje tehniku regulacije protoka respiratornih gasova kroz uređaj. Radi pogodnosti pri ilustrovanju, ilustrovan je samo deo uređaja 70, a podrazumeva se da se za kompletiranje uređaja koriste ostale komponente. Uređaj za rasprišavnje u obliku aerosola 70 se sastoji od kućišta 72 i nosača prihvatnog suda 74. Nosač prihvatnog suda je konfigurisan tako da je pokretan u odnosu na kućište 72, radi pogodnosti pri punjenju i pražnjenju prihvatnog suda 76. Prihvatni sud 76 se sastoji od komore 78 i pokretačkog ventila 80, koji može biti konstruisan slično drugim realizacijama koje su ovde opisane. Prihvatni sud 74 ima otvor 82 poravnat sa ventilom 80 da bi mogao da dopusti respiratornim gasovima da teku kroz ventil 80, kada se isti otvori. Uz kućište 72 je vezana cev za penetraciju 84 koja probija prihvatni sud 76, obezbeđujući pristup u komoru 78, na sličan način koji je opisan u prethodnim realizacijama. Na taj način, kada pacijent inhalira iz uređaja 70, pokretački ventil 80 se otvara kada se pređe prag vakuuma. Reaspiratorni gasovi zatim teku kroz komoru 78 i izlaze iz cevi za penetraciju 84, kao što ilustruju strelice.

Uređaj 70 još sadrži oprugu 86, postavljenu između kućišta 72 i nosača prihvatnog suda 74. Kada se ventil 80 otvori, vakuum u cevi za penetraciju 84 izaziva povlačenje dna komore 78 prema cevi za penetraciju 84. Konstanta opruge za oprugu 86 se bira tako da kontroliše rastojanje između dna komore 78 i cevi za penetraciju 84, kako bi se regulisao protok gasa kroz uređaj. U nekim slučajevima poželjno je da se konstanta opruge izabere tako da se opruga 86 bazira na prosečnoj vrednosti protoka koji ostvaruje pacijent. Na taj način, uređaj 70 se može prilagoditi svakom posebnom pacijentu. Uređaj 70 sadrži još šiljak 88, koji održava razmak između dna komore 78 i cevi za penetraciju 84 na određenom rastojanju. Na taj način komora 78 neće biti potpuno privučena do cevi za penetraciju 84.

Pozivajući se na Sliku 13, biće opisan uređaj za raspršivanje u obliku aerosola 90. Uređaj 90 se može konstruisati iz elemenata koji su slični onima koji su prethodno opisani u vezi sa uređajem za raspršivanje u obliku aerosola 70. Dakle, radi pogodnijeg rasmatranja, slični elementi koji se koriste u uređaju za raspršivanje u obliku aerosola 90, označeni su istim brojevima koji su upotrebljeni u uređaju 70, pa se neće dodatno opisivati. Uređaj za raspršivanje u obliku aerosola 90 se razlikuje od uređaja za raspršivanje u obliku aerosola 70 po tome što koristi elektronski kontroler 92 koji kontroliše rastojanje između cevi za penetraciju 84 i dna komore 78. Kontroler 92 je elektronski povezan sa solenoidom 94 koji se može širiti ili skupljati radi kontrole rastojanja između cevi za penetraciju 84 i komore 78. Opciono, senzor kontrole protoka 96 se može postaviti bilo gde unutar vazdušnog puta uređaja 90, da očitava vrednost protoka kroz uređaj. Kada kontroler 92 primi signal iz senzora 96, on šalje signal u solenoid 94 da se podesi razmak, a time reguliše protok. Jedna od prednosti upotrebe kontrolera 92 je da on može takođe da sadrži i vremensko kolo, tako da se solenoid može potpuno raširiti posle određenog vremena. Na taj način, kada formulacija raspršena u obliku aerosola stigne u pluća pacijenta, solenoid 94 se može potpuno raširiti da dozvoli korisniku lagodnu inhalaciju, bez suštinskog otpora ispunjavanju pluća respiratornim gasovima.

Pozivajući se na Sliku 14, biće opisana sledeća realizacija mlaznice 98, koja se može postaviti nizvodno od prihvatnog suda. Mlaznica 98 se sastoji od cevaste strukture 100, koja ima savijenu sekciju 102 i suženu sekciju 104. Kada se farmaceutska formulacija ekstrahuje iz prihvatnog suda, ona prolazi kroz cevastu strukturu 100, kao što pokazuju strelice. Promena pravca, izazvana savijenom sekcijom 102, izaziva skretanje aglomerisanog pravca ka zidovima strukture 100, pomažući njegovu deaglomeraciju. Kada stigne do sužene sekcije 104, prah se dodatno agituje, a protok povećava uz dodatnu deaglomeraciju praha, lako je pokazana jedna savijena sekcija iza koje sledi sužena sekcija, podrazumeva se da se mogu dati različite drugačije cevaste strukture, sa različitim aranžmanima i pravcima promene i/ili suženjima, za olakšavanje deaglomeracije praha.

Pozivajući se sada na Slike 15-26 biće opisane različite realizacije uređaja za raspršivanje u obliku aerosola. Mada nije prikazano, uređaji za raspršivanje u obliku aerosola na Slikama 15-26, sadrže cev za penetraciju sa jednom ili više struktura za penetraciju, za probijanje poklopca prihvatnog suda, slično realizacijama koje su ranije opisane. Ovi uređaji mogu takođe da sadrže ventile sa pragom i sisteme za regulaciju, za regulisanje protoka respiratornih gasova u pluća pacijenta, na sličan način onome koji je opisan u pethodnim realizacijama. Pored toga, podrazumeva se da se komponente raznih uređaja sa Slika 15-26 mogu uzajamno deliti, zamenjivati i/ili izmenjivati jedna sa drugom.

Prvo, pozivajući se na Sliku 15, biće opisana jedna realizacija uređaja za raspršivanje u obliku aerosola 106. Uređaj 106 se sastoji od kućišta 108 koje ima poklopac 110. Poklopac 110 je pokretljiv, a u otvorenom položaju prima traku 112 prihvatnih sudova 114. Poklopac 110 sadrži različitu dugmad 116, koja pre inhalacije mogu pritiskom da probiju umetnuti prihvatni sud 114. Pogodno je da poklopac 110 ima prozor 118 koji pokazuje da je traka 112 ubačena, a može takođe da pokaže datum i vrstu medikamenta koji je štampan na traci 112. Kućište 108 sadrži još pisak 120 i pokretni prekrivač 122, koji se može navući preko piska 120 kada nije u upotrebi.

Kada je pacijent spreman za tretman, pacijent smakne prekrivač 122 i otvori pisak 120. Tada se pritisne jedno od dugmadi 116, a korisnik inhalira stavljanjem usta na pisak 120. Kada se pritisnu sva dugmad 116, traka 112 se može zameniti sa novom trakom prihvatnih sudova.

Slika 16 ilustruje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola 124 koji sadrži prekrivač 126 (videti takođe Sliku 16A) i fioku 128, koja klizi unutar prekrivača 126, kao što pokazuje strelica. Fioka je konfigurisana tako da prima prihvatni sud 130. Kao što pokazuje slika 16A, kada je fioka 128 zatvorena, prihvatni sud 130 se nalazi untar prekrivača 126. Pogodno je da se komora prihvatnog suda 130 oblikuje tako da se može probušiti kada se zatvori fioka 128. Mogu se dati razna dugmad 132 koja pod pritiskom dopuštaju da se nakon upotrebe fioka 128 izvuče. Prekrivač 126 sadrži još pisak 134 sa prozorom koji pokazuje da je prihvatni sud 130 pun, pokazujući istovremeno datum i tip medikamenta. Opciono, može se dati i brojač 138 koji pokazuje kumulativno broj upotreba uređaja.

Slika 17 ilustruje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola 140 koji se sastoji od kućišta 142 koje ima pisak 144 i poklopac 146. Poklopac 146 se pomera između otvorenog i zatvorenog položaja, kao što ilustruje isprekidana linija. Kada je poklopac 146 otvoren, u kućište 142 se može umetnuti prihvatni sud 148. Kada je poklopac 146 zatvoren, prihvatni sud se probije i uređaj 140 je spreman za upotrebu. Pogodno je da poklopac 146 ima izdignut prozor 150, koji sadrži kuglicu 152. Prostor iza prozora 150 se može dovesti u vezu sa vazdušnim putem, čime se izaziva kretanje kuglice 152 unutar ovog prostora, zavisno od vrednosti protoka respiratornih gasova kroz uređaj 140. Pogodno je da se koriste znaci plus i minus, dajući pacijentu vizuelno povratnu spregu protoka kroz uređaj. Na taj način, pacijent može da podešava jačinu inhalacije, na osnovu ove vizuelne povratne sprege. Opciono, uređaj 140 može da sadrži skladišni kontejner 154, za držanje dodatnih prihvatnih sudova 148.

Slika 18 ilustruje uređaj 156 koji se sastoji od kućišta 158, koje ima pisak 160 i poklopac 162. Koristi se šarka 164 za centralno povezivanje poklopca 162 sa kućištem 158. Poklopac 162 se kreće između otvorenog položaja i zatvorenog položaja. Kada je je u otvorenom položaju, prihvatni sud 166 se može umetnuti u kućište 158. Poklopac 162 se zatim zatvori, a prihvatni sud 166 se vidi kroz prozor 168. Poklopac 162 poseduje i dugme na pritisak 170, koje guranjem pred upotrebu probija prihvatni sud 166.

Slika 19 ilustruje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola 172 koji se sastoji od kućišta 174 i vrata 176, koja su povezana sa kućištem 174, preko šarke 178. U uređaj 172 se može umetnuti disk 180 koji ima više prihvatnih sudova 182, kao što ilustruje slika 19A. Pogodno je da je svaki od prihvatnih sudova označen brojem, kao što ilustruje Slika 19A. Vrata 176 sadrže brojčanik 184 koji se može rotirati da disk 180 okreće unutar uređaja 172. Vrata 176 mogu takođe da sadrže prozor 186 da se vidi prihvatni sud koji se probije rotiranjem brojčanika 184. Kada je spreman za tretman, korisnik stavlja usta na nos 187 uređaja 172 i počinje inhalaciju. Inhalacija, koju obavi pacijent, otvara poklopac 188, dozvoljavajući formulaciji raspršenoj u obliku aerosola da uđe u pluća pacijenta. Da bi se primio sledeći tretman, korisnik jednostavno okrene brojčanik 184 na sledeći prihvatni sud koji biva probijen, što čini uređaj 172 spremnim za upotrebu.

Pozivajući se sada na Slike 20 i 20A, biće opisan alternativni uređaj za raspršivanje u obliku aerosola 190. Uređaj 190 se sastoji od kućišta 192 i poklopca 194, koji je sa kućištem 192 povezan preko šarke 196. Uređaj 190 sadrži još pisak 198 kroz koji pacijent inhalira. Kao što pokazuje Slika 20A, uređaj 190 je u otvorenom položaju kada je prihvatni sud 200 ubačen u položaj za punjenje. Zatim se poklopac 194 može zatvoriti u položaj koji ilustruje Slika 20. Poklopac 194 ima dugme za pritiskanje 202, koje pritiskom probija prihvatni sud 200, tako da se farmaceutska formulacija može izvući. Poklopac 194 ima takođe tajmer 204 koji se manuelno podešava pre upotrebe, povlačenjem tajmera 204 prema dugmetu 202. Korisnik zatim počne da inhalira kroz pisak 198 da rasprši farmaceutsku formulaciju u obliku aerosola. Poželjno je da korisnik inhalira sve dok traje tajmer 204. Kao što pokazuje Slika 20A, poklopac 194 može da sadrži više mesta za smeštanje dodatnih prihvatnih sudova 200.

Slika 21 ilustruje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola 206, koji se sastoji od kućišta 208 koje ima prorez 210 za umetanje prihvatnog suda 212. Uređaj 206 sadrži još udarni uređaj 214 koji zapinjanjem izaziva probijanje prihvatnog suda 212. Uređaj 206 sadrži još zaklopna vrata 216 i pisak 218 koji se izvlači (pokazan isprekidanom linijom). Kada se zapne udarni mehanizam 214 da bi probio prihvatni sud 212, zaklopna vrata 216 se takođe otvore, a pisak 218 se izvuče.

Pozivajući se na Sliku 22, biće opisan sledeći uređaj za raspršivanje u obliku aerosola 220. Uređaj 220 se sastoji od kućišta 222 i umetka 224, spojenog sa kućištem 222. Kao što lepo pokazuje Slika 22A, umetak 224 sadrži prostor za čuvanje 226 i prostor za otpatke 228. Prostor za čuvanje 226 ima više prihvatnih sudova 230 koji se mogu umetnuti u kućište 222 kao što je ranije opisano. Kada se prihvatni sud upotrebi, on biva izbačen u prostor za otpatke 228. Pogodno je da se iznad prostora za čuvanje 226 stavi zaptivka 232 koja se može ukloniti. Upotreba umetka 224 je pogodna zato što se zamena umetka sa svežim kompletom prihvatnih sudova, može jednostavno povezati sa kućištem 222, čineći tako uređaj 220 uređajem za višestruku upotrebu.

Kao što lepo pokazujeSiika 22, kućište uređaja 220 sadrži još i brojčanik 234 koji može da se okreće, da prebaci jedan od prihvatnih sudova 230 iz prostora za čuvanje 226 u kućište 222. Kada se umetne u kućište 222, prihvatni sud 230 se probije. Pored toga, kućište ima i brojač 236 gde se pokazuje koliko je još neprobijenih prihvatnih sudova preostalo. Prekrivač piska 238 je vezan za kućište 222, a uklanja se pre inhalacije.

Dakle, da bi upotrebio uređaj 220, korisnik jednostavno okrene brojčanik 234 unapred i probije sledeći prihvatni sud. Ukloni se pokrivač 238, a pacijen inhalira da bi raspršio farmaceutsku formulaciju u obliku aerosola, i istaložio ovu formulaciju unutar pluća pacijenta. Kada je spreman za sledeće doziranje, brojčanik 234 se ponovo okrene, što izazove izbacivanje upotrebljenog prihvatnog suda u prostor za otpatke 228 i ubacivanje sledećeg prihvatnog suda. Kada se upotrebe svi prihvatni sudovi, umetak 224 se izbaci, a stavi se novi umetak.

Slika 23 ilustruje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola 240 koji se sastoji od kućišta 242 i poklopca 244, koji je centralno povezan sa kućištem 242. Daje se takođe i pokrivač 246 piska, koji se može ukloniti (videti takođe Sliku 23A). Pre nego što pacijent inhalira, pokrivač 246 se ukloni. Uređaj 240 je oblikovan tako da sadrži traku 248 sa prihvatnim sudovima 250 (pokazana na Slici 24). Kada je traka 248 unutar kućišta 242, klizač 252 se pomeri da pokaže željeni prihvatni sud koji treba da se probije. Klizač 252 se zatim može pritisnuti da probije odabrani prihvatni sud. Opciono, klizač 252 se može povezati sa položenom cevi unutar uređaja 240, tako da se ova položena cev pomera nad odgovarajući prihvatni sud, zajedno sa klizačem 252. Uređaj 240 može da sadrži pištaljku 254, koja stvara zvučni signal kada korisnik inhalira iznad maksimalnog protoka inhalacije. Korisnik može jednostavno da inhalira sa manjim protokom sve dok pištaljka 254 ne prestane da proizvodi pišteći zvuk.

Slika 25 ilustruje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola 256, koji se sastoji od kućišta 258 i pokrivača 260 piska, koji je vezan za kućište 258. Pokrivač 260 se ukloni pre upotrebe. Kućište 258 ima prorez 262 koji prolazi kroz kućište 258. Na taj način kroz prorez 262 se može puniti kontinualna traka 264 prihvatnih sudova 266. Alternativno, traka 264 se može razdvojiti u segmente, tako da se prihvatni sud pojedinačno može ubacivati u prorez 262. Kućište 258 sadrži dugme 268 koje pritiskom probija napunjeni prihvatni sud.

Kada pacijent počne da inhalira, protok se prati na manometru 270. Na taj način korisnik dobija vizuelno povratnu spregu, koja mu pomaže da inhalira sa odgovarajućim protokom. Opciono, kućište 258 sadrži ušicu 272 koja dozvoljava da se uređaj 258 nosi u džepu kao pero.

Slika 26 ilustruje uređaj za raspršivanje u obliku aerosola 274 koji se sastoji od kućišta 276 koje ima pisak 278 i rotaciono telo 280, koje se okreće u odnosu na kućište 276. Uređaj 274 je konfigurisan tako da prima pakovanje prihvatnih sudova 282 sa zadnjeg kraja uređaja 274. Pakovanje prihvatnih sudova 282 sastoji se od više prihvatnih sudova 284, koji se, kada je spreman za upotrebu, probija, lako je pakovanje prihvatnih sudova 282 pokazano u cilindirčnoj geometriji, podrazumeva se da se mogu koristiti i drugačije geometrije, uključujući četvrtasto oblikovane cevi.

Kada se pakovanje 282 umetne u uređaj 274, rotaciono telo 280 se okrene unapred da primi jedan prihvatni sud u odgovarajući položaj, u kome se prihvatni sud probije. Pogodno je da kućište ima brojač 286 na kome se pokazuje preostali broj prihvatnih sudova. Ukoliko pacijent inhalira sa prekomernim protokom, kućište je oblikovano tako da vibrira, dajući korisniku povratnom spegom upozorenje, tako da može podesiti protok pri inhaliranju.

Može se koristiti širok izbor pokretačkog ventila, da bi se sprečio ulazak gasova u pluća pacijenta dok pacijent ne stvori dovoljan vakuum, neophodan za ekstrakciju praha iz prihvatnog suda. Takvi ventili se konfigurišu za sprečavanje protoka gasa sve dok vakuum koji stvara pacijent ne udovolji ili prevaziđe prag pritiska koji pokreće ventil. Pošto se ventil otvori, ventil predstavlja minimalnu otpornost protoku. Kada se ventil zatvori, ventil mora biti oblikovan tako da ponovo uspostavi njegov raniji startni položaj.

Slika 27 je shematski dijagram sistema ventila 300, koji ima pokretački ventil 302 koji se može oblikovati tako da pukne na pritisku unutar opsega od oko 1961 Pa do oko 5884 Pa (oko 20 cm H20 do oko 60 cm H20), poželjnije na najmanje oko 4903 Pa (50 cm H20), dozvoljavajući protok gasa kroz uređaj za raspršivanje u obliku aerosola, u smeru pokazanom strelicama. Na taj način može se postići relativno visok protok, kratkog trajanja na početku inhalacije, dopuštajući da se prah iz prihvatnog suda disperguje.

Opciono, sistem 300 može da sadrži kontrolni ventil 304, za sprečavanje korisnika da duva kroz uređaj. Ovaj kontrolni ventil može da se ugradi bilo gde u uređaju za raspršivanje u obliku aerosola, a pogodno je da se integriše sa ventilom sa pragom. Sistem 300 se može oblikovati tako da ima malu otpornost za protok gasova kada se ventil 302 otvori. U nekim slučajevima sistem 300 se može oblikovati da ima mehanizam za podešavanje, koji dozvoljava podešavanje praga pritiska pri kome deluje, snižavanjem nivoa vakuuma za ponovno uspostavljanje i/ili povećanjem otpornosti pritiska za povratni protok.

Jedan tipičan pokretački ventil koji se može upotrebiti je ventil od silikonske gume, koji je napravljen tako da daje početak protoka pri željenom pragu pritiska i da obezbedi inhibiranje povratnog protoka. Takav ventil se takođe ponovo vraća u prvobitno stanje, bez zahteva za mehaničkom otpornošću. Primeri takvih ventila su opisani, na primer, u U.S. Patent No. 4,991,745, 5,033,655, 5,213,236, 5,339,995, 5,377,877, 5,409,144 i 5,439,143.

Primeri različitih tipova pokretačkog ventila, koji se mogu ugraditi u uređaj za raspršivanje u obliku aerosola, ilustrovani su na Slikama 28-40. Na slici 28 je pokazan pokretački ventil sa povlačenjem 306, koji je konstruisan iz kućišta 308 koje ima ulaz 310 i izlaz 312. Membrana 314, kao što je membrana od elastomera, je postavljena popreko u unutrašnjosti kućišta 308 i ima centralni otvor 316. Kuglica 318 je hermetički zatvorena unutar kućišta 308, a oblikovana je tako da se provlači kroz otvor 316, kada korisnik ostvari dovoljan vakuum, što je pokazano isprekidanom linijom. Kada kuglica 318 prođe kroz membranu 314, dopušta se protok gasa kroz kućište 308, koji prolazi kroz kanale 320. Pogodno je da se koristi štapić 322 za vraćanje, da se kuglica 318 gurne nazad na drugu stranu membrane 314, kako bi se ventil ponovo podesio za sledeću upotrebu.

Slika 29 ilustruje ventil na povlačenje tipa kišobrana 324. Ventil 324 se sastoji od kućišta 326 koje ima nosački deo 328, koji nosi kišobranski deo 330. Kućište 326 takođe ima ispuste 332 koji sprečavaju aksijalno pomeranje kišobranskog dela 330 dok korisnik ne napravi dovoljan vakuum. U tom trenutku kišobranski deo 330 se savija, prelazeći preko ispusta 332, kao što je pokazano isprekidanom linijom. Gasovima se zatim dozvoljava da poteku kroz otvore 334 u nosaču 328. Štapić za ponovno postavljanje 336 se koristi za guranje kišobranskog dela 330 nazad preko ispusta 332, pred sledeću upotrebu.

Slika 30 ilustruje pokretački ventil 338 koji se sastoji od cevastog kućišta 340, koga preprečuje ventilski deo 342, postavljen centralno. Kosi deo 344 povlači ventilski deo 342 ka ispustu 346. Na taj način se dozvoljava gasovima da protiču kroz kućište 340 tek kada nastane dovoljan vakuum sa da savlada privlačnu silu, dozvoljavajući da se ventilski element 342 otvori, kao što je pokazano isprekidanom linijom.

Slika 31A ilustruje ventil sa perajem 348, koji se može koristit u cevastom kućištu. Ventil 348 se sastoji od dva ventilska dela 350 koji su centralno povezani sa osovinom 352. Opruga (nije pokazana) drži delove 350 u položaju koji je pokazan na Slici 31 A. Kada se vakuumom ostvari dovoljna sila, savlada se sila opruge i delovi 350 se pomeraju u otvoreni položaj, koji je pokazan na Slici 31B, dozvoljavajući protok gasova.

Slika 32 ilustruje ventil tipa vretena 354 koji se sastoji od cevastog kućišta 356, koje ima vreteno 358 koje se drži između ispusta 360 i 361. Prolaz kroz kanal 362 se podešava tako da se gasovima dozvoljava da protiču kroz kanale 362 i oko vretena 358, kada vakuum koji stvara korisnik, pomeri vreteno do ispusta 361. Sila trenja između vretena 358 i kućišta 356 može da varira zavisno od željenog praga sile potrebne za otvaranje ventila.

Slika 33 ilustruje jedan drugi ventil tipa vretena 364, koji se sastoji od cevastog kućišta 366 koje ima graničnik 368. Vreteno 370 je postavljeno unutar kućišta 366, neposredno uz graničnik 366, sprečavajući tako protok gasova kroz kućište 366. Kada pacijent stvori dovoljno vakuuma, vreteno 370 klizne unutar kućišta 366 dalje od graničnika 368. Na taj način gasovima se dopušta da protiču kroz kućište 366.

Slika 34A ilustruje pokretački ventil 372 koji se sastoji od cevastog kućišta 374 koje ima nosač 376 koji drži kišobranski deo 378 koji se otvara pema spolja, koji ima kuglicu 380. Kuglica 380 služi da obezbedi da je deo 378 uz nosač 376 kada korisnik stvori vakuum. Kao što je pokazano na Slici 34B, deo 378 je oblikovan tako da se otvori prema spolja kada korisnik stvori dovoljan vakuum. Kada je otvoren prema spolja, gasovi protiču kroz otvore 382 u nosaču 376, kao što je pokazano. Pre sledeće upotrebe, deo 378 se može ponovo postaviti u položaj pokazan na Slici 34A.

Pokretački ventil može biti ventil koji je dizajniran da alterira između otvorenog i zatvorenog položaja, na osnovu unapred određene jačine magnetnog polja. Na primer, Slika 35 ilustruje pokretački ventil 384 koji se sastoji od kućišta 386 koje drži čeličnu kuglicu 388. Unutar kućišta 386 postavljen je takođe magnet 390 i zaptivač od elastomera 392, koji ima centralni otvor 394, čiji je prečnik manji nego kuglice 388. Na taj način magnet 390 drži kuglicu 388 preko otvora 394, sprečavajući protok gasova kroz kućište 386. Kad korisnik napravi dovoljan vakuum, kuglica se pomeri do graničnika 396, kao što je pokazano isprekidanom linijom. Gasovi tada slobodno protiču kroz otvor 394 i oko kuglice 388. Magnetno polje je odabrano da bude dovoljno jako da se kuglica ponovo postavi i spreči protok vazduha, kada korisnik prestane sa inhalacijom.

Slika 36A ilustruje pokretački ventil 398 koji se sastojiod cevastog kućišta 400 koje ima pregradu 402 sa centralnim otvorom 404. Savitljiva kupola (kalota/element) 406 je povezana sa nosačem 407 i postavljena u unutrašnjosti kućišta 400 pokrivajući otvor 404, kada je u položaju koji pokazuje Slika 36A. Kada korisnik napravi dovoljan vakuum, dolazi do savijanja kupole (elementa) 406, pomeranjem u položaj pokazan na Slici 36B. Na taj način gasovi mogu da protiču kroz otvor 404, a zatim kroz otvore 408 u nosaču 407, kao što je pokazano strelicama.

Slika 37A ilustruje pokretački ventil 410, koji se sastoji od cevastog kućišta koje ima savitljivu unutrašnju gumu 414, zaptivenu za nosač 412. Kada je pritisak ispod praga pritiska, unutrašnja guma 414 ima oblik pokazan na Slici 37A. Na taj način kuglici 416 je sprečen prolazak kroz unutrašnju gumu 414, čime se sprečava protok gasova kroz kućište 412. Kanali 418 su povezani sa šupljinom unutrašnje gume 414, tako da kad pacijent napravi dovoljan vakuum, koji je veći od pritiska praga, unutrašnja guma se pomeri u položaj pokazan na Slici 37B, dopuštajući gasovima sa protiču kroz kućište.

Slika 38 ilustruje pokretački ventil 420 koji se sastoji od cevastog kućišta 422 koje ima raskidivu dijafragmu 424. Dijafragma 424 je dizajnirana tako da puca kada se dostigne prag vakuuma od strane korisnika, kao što pokazuje isprekidana linija.

Slika 39 ilustruje pokretački ventil 426 koji se sastoji od cevastog kućišta 428 i ventilskog elementa 430, centralno povezanog sa kućištem 428. Ventilski element 430 sprečava protok gasova kroz kućište 428 kada je u zatvorenom položaju, kao što pokazuje slika 39. Graničnik 432 sprečava ventilski element 430 da se otvori sve dok se ne dospe do praga vakuuma koga stvara korisnik. Graničnik 432 je povezana sa membranom 434 koja se drži unutar komore 436. Komora 436 je u vezi sa unutrašnjošću kućišta 428 preko kanala 438. Na taj način, kada nastane dovoljan vakuum, graničnik 432 se podiže, dozvoljavajući ventilskom članu 430 da se otvori. Pogodno je da ventil 440 dopušta vazduhu da protiče u komoru 436 i kada se membrana 434 pomera nagore. Takođe, može se dati i opruga za pokretanje ventilskog elementa 430 u otvoreni položaj, kada se podigne graničnik 432.

Slika 40 ilustruje prohodni tip pokretačkog ventila 444 koji se sastoji od kućišta 446 i ventilskog elementa 448 koji je postavljen unutar kućišta 446. Graničnik 450 drži ventilski element 448 na mestu sve dok pacijent ne ostvari prag pritiska. U tom trenutku kolabira ventilski element 448, kao što pokazuje isprekidana linija, dopuštajući ventilskom članu 448 da prođe ispod graničnika 450.

Niz protočnih regulatora se može koristiti za ograničavanje protoka gasova kroz uređaj za raspršivanje u obliku aerosola i u pluća korisnika, nakon što se prah izvuče iz prihvatnog suda i rasprši u obliku aerosola. Ovakvi regulatori protoka se daju da ograniče vrednost protoka kroz uređaj tokom specificiranog vremena, kako bi se obezbedio dovoljno mali protok aerosola da može da putuje kroz vazdušne puteve i prođe anatomski mrtvu zapreminu.

Slika 41 shematski ilustruje jednu realizaciju regulatora protoka 460. Regulator 460 se može oblikovati tako da ograniči protok gasova da bude manji od oko 15 L/min, poželjnije manji od oko 10 L/min. Regulator 460 se može oblikovati tako da je otpornost proticanju mala pri niskom vakuumu, a da raste sa vakuumom koga stvara korisnik. Podesno je da se regulator 460 stavlja u protočni put paralelno sa prihvatnim sudom koji sadrži prah. U tom slučaju, regulator protoka može predstavljati sistem otpornosti protoka R koji varira od oko 9.8 Pa (0,1 (cm H20))<1/2>/standardni litara u min (SLM), pa do otpornosti protočnog puta prihvatnog suda. Alternativno, kontroler protoka se može postaviti redno sa prihvatnim sudom. U tom slučaju sistem otpornosti R može da varira od otpornosti protoka kroz prihvatni sud, pa do otpornosti koja je veća od 98.1 Pa (1,0 (cm H20))1/2/SLM.

Na slikama 42-59 su pokazani različiti tipovi regulatora protoka, koji se mogu koristiti u uređajima za raspršivanje u obliku aerosola za regulisanje protoka gasa nakon što je otvoren prihvatni sud. Na primer, Slika 42A ilustruje regulator protoka 462 koji se sastoji od kućišta oblika slova L 464, koje ime protočni kanal 466. Klip 468, koji ima zaptvanje po ivicama 470, može da klizi unutar kućišta 464. Povratna opruga 472 napreže klip 468 u položaj pokazanom na Slici 42A. Kako raste protok kroz kućište 464, klip 468 se pomera unutar kućišta 464 sabijajući oprugu 472 i smanjujući otvor protočnog kanala 466. Na taj način je protok ograničen nekom vrednošću. Ukoliko je protok prevelik, kanal 466 se zatvara, pošto klip 468 nalegne na graničnike 474, kao što je pokazano na Slici 42B. Kada prestane protok, opruga 472 pomeri klip 468 u početni položaj.

Slika 43 ilustruje regulator protoka 476 koji sadrži takođe i pokretački ventil slične konstrukcije onoj koja je prethodno opisana u vezi sa Slikom 28. Regulator 476 se sastoji od kućišta 478 koje ima konusni protočni kanal 480 i membranu 482 koja služi kao pokretački ventil, na način sličan ranije opisanom. Na slici 43 kuglica 484 prolazi kroz membranu 482 nasuprot sili opruge 486, pod dejstvom vakuuma koji stvara korisnik. Kako raste vakuum, opruga 486 se sabija, pošto se kuglica 484 pomera dalje u kanal 480, kako to pokazuje isprekidana linija. Rezultat toga je da je protočni put ograničen, a time se ograničava protok gasova. Konstanta opruge 486 se može podešavati, dajući željene karakteristike kontroli protoka.

Slike 44A i 44B ilustruju regulator protoka 488 koji se sastoji od cevastog kućišta 490 u koje su smešteni mehovi 492. Mehovi 492 se mogu konstruisati od elastomera koji je dizajniran tako da se sabije kada poraste protok kroz kućište 490, kao što pokazuje Slika 44A. Kako se sabijaju mehovi 492, protočni put 494 kroz mehove se manjuje, ograničavajući protok.

Slika 45 ilustruje regulator protoka 496 koji se sastoji od cevastog kućišta 498 u koje je klizno postavljen konusni element 500 koji ima otvore 501. Ograničavajući element 502, koji ima protočni kanal 504, takođe se nalazi unutar kućišta 498. Opruga 506 je postavljena između konusnog elementa 500 i ograničavajućeg elementa 502. Kada poraste protok kroz otvore i protočni kanal 504, opruga 506 se sabija, a konusni element 500 se pomera u protočni kanal 504, čime ograničava protok gasova kroz kućište 498.

Slika 46 ilustruje regulator protoka 508, koji se sastoji od cevastog kućišta 510 sa zatvorenim krajem 512 i protočnim kanalima 514, koji dozvoljavaju gasovima da ulaze u kućište 510 iz drugog kućišta 516, koje ima protočne kanale 518. Opruga 520 drži kućište 510 potpuno levo, kao što pokazuje slika 46. Kad poraste protok, opruga 520 se isteže i pomera kućište 510 na desno, na slici 46. Pri tome, protočni kanali 514 se ograničavaju kućištem 516, ograničavajuđ protok gasa.

Slika 47 ilustruje regulator protoka 520 koji se sastoji od cevastog kućišta 522 koje ima odeljak 524 ispunjen sa specijalnom penom 526. Materijal ove specijalne pene ograničava i reguliše protok gasova kroz kućište 522, korišćenjem primene vakuuma za sabijanje pene i sužavanje poroznih kanala za protok.

Slika 48 ilustruje regulator protoka 528 koji se sastoji od cevastog kućišta 530 koje ima nosač 532 sa više otvora 534. Kišobranski element 536 se drži uz nosač 532 i ograničava protok gasa kroz kućište 530. Pogodnost je da se kišobranski element 536 može otvoriti prema spolja, na sličan način onom koji je opisan u vezi sa Slikama 43A i 43B, tako da funkcioniše takođe i kao pokretački ventil.

Slika 49 ilustruje regulator protoka 538 koji se sastoji od kućišta 540 koje ima ulaznu cev 542 i izlaznu cev 544. Unutar kućišta 540 je smeštena tečnost 546. Pošto gasovi protiču kroz kućište 540, gasovi barbotiraju kroz tečnost 546, što reguliše protok gasa kroz kućište 540.

Slika 50 ilustruje regulator protoka 548 koji se sastoji od cevastog kućišta 550, koje ima suženi deo 552. Klip 554 se drži unutar kućišta 550 i gura se u suženi deo 552 kako raste sila vakuuma. Sila neophodna da pomeri klip 554 se kontroliše oprugom 556. Na taj način, kako sila vakuuma raste, protočni put se sužava ograničavajući protok kroz kućište 550.

Slika 51 ilustruje regulator protoka 556 koji se sastoji od cevastog kućišta 558, koje ima vreteno 560 koje može da klizi unutar kućišta 558. Opruga 562 gura vreteno 560 na desno, kao što pokazuje slika 51, tako da je protočni put 564 vretena 560 poravnat sa protočnim putem 566 u kućištu 558. Dakle, u položaju pokazanom na Slici 51, gasovi mogu da protiču kroz kućište 558 prolazeći protočnim putevima 564 i protočnim putem 568 u vretenu 560. Međutim, kako raste sila vakuuma, veteno 560 se pomera na levo, sužavajući protočni put 566, a time ograničavajući protok gasova kroz kućište 558.

Slika 52 ilustruje regulator protoka 570 koji se sastoji od cevastog kućišta 572 koje ima istezljivi konus 574. Konus 574 ima otvor 576 i dizajniran je tako da protok gasa može da prođe kroz otvor 576 kao i oko konusa 574, ukoliko je protok gasa nizak, kao što je pokazano na Slici 52. Kada poraste protok, konus 574 se širi zaptivajući se uz kućište 572, tako da je gasu dozvoljeno da prolazi samo kroz otvor 576.

Slike 53A i 53B ilustruju regulator protoka 580 koji se sastoji od ventila blende 582. Jedan kraj 584 je fiksiran, a drugi kraj 586 se može rotirati, pomerajući ventil blendu 582 u položaj pokazan na Slici 53B. Na taj način se može reguisati protok kroz ventil 582.

Slika 54 ilustruje regulator protoka 588 koji se sastoji od kućišta 590 koje ima točak sa lopaticama 592 koji može da rotira samo u jednom smeru, kao što pokazuju strelice. Točak sa lopaticama 592 je centralno povezan sa kućištem 590 peko frikcione veze, koja se može podešavati i tako reguliše količina proteklog gasa kroz kućište 590. Pošto može da rotira samo u jednom smeru, tičak sa lopaticama 592 služi takođe i kao sigurnosni ventil.

Slike 55A i 55B ilustruju regulator protoka 594 koji se sastoji od cevastog kućišta 596 koje ima centralno postavljena peraja 598. Peraja 598 su tako dizajnirana da se zatvaraju kada se nametne visok protok gasa, kao što ilustruje slika 55B, smanjujući protok gasa kroz kućište 596.

Sledeći tip regulatora protoka sadrži ventil koji je konstruisan od savitljivog materijala, kao što je meki elastomer, npr. silikonska guma, koji do izvesne mere ograničava protok, a istovremeno sprečava protok u suprotnom smeru. Takav ventil je samo-podešavajući, jer ne zahteva mehaničku pomoć. Takvi ventili imaju otvor koji dozvoljava protok vazduha kroz ventil, kao odgovor na nastali vakuum, i jedan ili više kolabirajućih zidova koji okružuju otvor, tako da povećanje nivoa pritiska vakuuma dovodi do smanjenja površine otvora i odgovarajućeg povećanja otpornosti za protok. Jedna karakteristika ovakvih ventila je da su relativno jeftini za konstruisanje. Poseban primer takvog ventila je opisan u U.S.

Patent No. 5,655,520.

Slike 56A i 5&B ilustruju realizaciju takvog regulatora protoka 600. Regulator protoka sadrži telo od elastomera 602 koje ima ventil sa pačjim kljunom 604, koji ima otvor 606. Na Slici 56A protok je nizak, pa je otvor 606 potpuno otvoren. Kada protok poraste, ventil 604 počinje da se zatvara, kao što pokazuje Slika 56B, ograničavajući protok.

Drugi primeri ovakvih regulatora protoka su pokazani na Slikama 57-59. Na Slici 57 regulator protoka 608 ima ventil sa pačjim kljunom 610 i otvorom na vrhu 612. Slika 58 ilustruje regulator protoka 614 koji ima ventil sa pačjim kljunom 616 i sa otvorom 618, koji se proteže iznad vrha i niz stranu. Slika 50 ilustruje regulator protoka 620 koji ima ventil sa pačjim kljunom 622, sa posebnim otvorom na vrhu 624 i bočnim otvorom 626.

Nakon što se protok kroz uređaj za rasprišavnje u obliku aerosola reguliše tokom izvesnog perioda vremena, ovaj uređaj se može oblikovati tako da dozvoli povećani protok. Na taj način korisnik će ispuniti njegova ili njena pluća sa dovoljnom zapeminom vazduha potrebnom da se unese aerosol duboko u pluća. Na primer, posle regulisanja protoka, uređaj se može oblikovati da dozvoli korisniku da lagodno ispuni plića, kada korisnik nastavi da inhalira kroz uređaj. Tipično, korisniku može da se dopusti da ispuni pluća sa dovoljnim protokom, nakon što se početna zapremina od oko 500 mL inhalira sa regulisanim protokom. Ovo predpostavlja da je posle oko 500 mL inhaliranog vazduha, lek prešao anatomski mrtav prostor.

Da bi se ostvarila ova karakteristika, mogu se opciono ugraditi u uređaje za raspršivanje u obliku aerosola iz ovog pronalaska različiti tajmeri ili integratori protoka. Ovi integratori protoka imaju jedan ili više pokretnih delova koji se pomeraju na bazi protekle zapremine kroz uređaj. Na taj način, kada se inhalira početna (regulisana) zapremina, ovakav deo se dovoljno pomeri da se otvori drugi gasni kanal i dozvoli povećani protok. Na primer, integrator protoka može biti preklopnik vazdušne folije od filma, kao što je film polimera, koji ima debljinu između 0,01 cm i 0,05 cm, poželjno sa viskoelastičnim ili drugim vremenski-zavisnim ponašanjem. Protok vazduha kroz vazdušnu foliju indukuje aerodinamički lift. Preklopnik vazdušne folije se može oblikovati tako da dopusti pristup u paralelni protočni put, tek pošto unapred određena zapremina vazduha protekne kroz preklopnik.

Slika 60 ilustruje protok kroz tip integratora protoka 630 koji je konfigurisan da se pomera na bazi vrednosti protoka, predpostavljajući mali pad pritiska. Integrator 630 se pomera na bazi razlike pritiska između okoline i ulaza, koja može značajno da varira, čak i kada protok ostaje konstantan, ako se koristi regulator protoka kao što je gore opisan. Jedna prednost integratora 630 je da on daje tačno merenje zapremine.

Slika 61 shematski ilustruje tip integratora sa obilaznim protokom 632, koji je paralelan glavnom protočnom putu. Opciono, integrator 632 može da pokrene prekidač na kraju puta, otvarajući paralelni protočni put sa niskom otpornošću protoka.

Slike 62A i 62B ilustruju protok kroz tip integratora protoka sa klipom 634, koji se sastoji od cevastog kućišta 636 i klipa 638 koji može da klizi unutar kućišta 636. Pogodno je da ivična zaptivanja 640 obezbeđuju zaptivanje između kućišta 636 i klipa 638, a da ipak dozovljavaju klipu 638 da klizi. Daju se takođe i graničnike 642 i 644 da ograniče kretanje klipa 638. Na Slici 62A klip 638 je u zatvorenom položaju, gde glavni protok kroz uređaj za raspršivanje u obliku aerosola prolazi kroz otvor 646 u klipu 638, dok je paralelni protok kroz kanal 648 sprečen klipom 638. Klip 638 se kreće kroz kućište 636 kao odgovor na brzinu kojom gas protiče kroz kućište 636. Vučna sila, a prema tome brzina kojom će se klip 638 pomerati, srazmerna je vrednosti protoka. Kao što pokazuje slika 62B, klip 638 se nakon nekog vremena pomeri iza kanala 648, dozvojavajući povećani protok kroz kućište 636.

Slika 63 ilustruje integrator protoka 650 koji se sastoji od cevastog kućišta 652 kroz koje prolazi glavni protok gasa kroz uređaj za raspršivanje u obliku aerosola. Unutar kućišta 652 je smešten rotor 654, koji je povezan sa reduktorom zupčanika 656. Pored toga, reduktor zupčanika 656 je kuplovan (povezan) sa ekscentrom 658 sa otvorom 660, koji je takođe pokazan na Slici 64. Ekscentar 658 može da rotira oko cevastog kućišta 662, dajući paralelan put protoka kroz uređaj za raspršivanje u obliku aerosola. Pri radu, korisnik inhaliranjem ostvaruje protok gasa kroz kućište 652, okrećući rotor 654. Usled toga, eskcentar 658 rotira preko reduktora zupčanika 656. Kada ekscentar 658 dostigne određeni ugao, rupa 660 se poravna sa kućištem 662, otvarajući paralelan protočni put za ulazak vazduha.

Kao alternativa rotoru 654 može se koristiti točak sa lopaticama 664, što ilustruje Slika 65. U toj realizaciji točak sa lopaticama se može povezati sa reduktorom 656 zupčanika na sličan način onome koji je prethodno opisan.

Slike 66A i 66B ilustruju integrator protoka 666 koji se sastoji od cevastog kućišta 668 koje ima paralelan protočni put 670. Sa kućištem 668 je povezan glavni protočni put 672. Otvor 674 dovodi u vezu fluide kućišta 668 i protočnog puta 672. Unutar kućišta 668 je postavljen klip 676 koji ima ivično zaptivanje 678, koje daje zaptivanje između klipa 676 i kućišta 668. Između kućišta 668 i klipa 676 je postavljena opruga, a kroz kućište 668 se prostire ventil tipa kišobrana 682 sa ispušnom rupom 684.

Kao što pokazuje Slika 66B, klip 676 sprečava paralelni protok gasa kroz protočni put 670, kada korisnik počne sa inhaliranjem. Pod dejstvom sile opruge 680 klip 676 se pomera, prigušen ispušnim otvorom 684 (ili alternativno, kontrolisanjem curenja oko klipa 676). Klip 676 se brže pomera kada je razlika pritisaka između ulazne strane (koja ima ispušnu rupu 684) i izlazne strane (koja ima otvor 674) poraste, usled vakuuma koji stvara korisnik. Kada klip 676 dospe do kraja njegovog puta, otvara se paralelni protočni put 670 za ulazak vazduha. Zatim se može upotrebiti štapić za ponovno vraćanje 686 da bi se povratio klip 676 u poziciju pokazanu na Slici 66B.

Slika 67 ilustruje integrator protoka 690 koji se sastoji od cevastog kućišta 692 koje služi kao glavni protočni put. Zaustavni sistem 694 ima centralni zaustavni rukavac 696 koji se nalazi u kućištu 692. Sa zaustavnim rukavcem 696 povezana je zaustavna pločica 698, takođe pokazana na Slici 68. Integrator 690 sadrži još točak 700 koji se pomera kroz cevasto kućište 702, koje služi kao paralelni protočni put za usisavanje vazduha. Točak 700 ima rupu 703 koja se poravna sa kućištem 702 kada je točak 700 pod određenim uglom. Zaustavni rukavac je pomoću opruge 701 primaknut točku 700. Sa točkom 700 je povezan takođe i okidač 704 koji pasuje u usek 706 zaustavnog rukavca 696.

Integrator 690 radi tako što korisnik navije oprugu (nije pokazana) koja, kada se oslobodi, rotira točak 700 konstantnom brzinom. Kada korisnik izazove glavni protok kroz kućište 692, zaustavni rukavac 696 se okrene oslobađajući okidač 704 i zaustavnu pločicu 698. Točak 700 zatim rotira konstantnom brzinom sve dok rupa 703 ne postane poravnata sa kućištem 702, otvarajući tako paralelni protočni put za usisavanje vazduha.

Priključni ventili, regulatori protoka i opciono, integratori protoka iz ovog pronalaska, se mogu kombinovati unutar uređaja za raspršivanje u obliku aerosola u raznim konfiguracijama. Na primer, Slika 69 ilustruje sistem za raspršivanje u obliku aerosola 710 gde su razne komponente postavljene redno. Sistem 710 sadrži, redno, ulaz 711, pokretački ventil 712, regulator protoka 714, integrator protoka 716 protočnog tipa, prihvatni sud 718 za držanje sprašenog medikamenta i izlaz 720. Ukupna otpornost prihvatnog suda 718 se može dizajnirati tako da bude manja ili jednaka otpornosti preostalog dela sistema dok se ne otvori integrator protoka 716. Pogodnosti radi, redosled pokretačkog ventila 712, regulatora protoka 714 i integratora protoka 716 (ukoliko je to tip protočnog integratora) može se zameniti. Alternativno, integrator protoka 716 može biti integrator sa obilaznim protokom, koji može da bude paralelan sa prihvatnim sudom. Prihvatni sud 718 treba da bude poslednji po redu da bi se sprečilo taloženje po drugim komponentama. Pogodno je da su pokretački ventil 712, regulator protoka 714 i integrator protoka 716 integrisani u mehanizam.

Slika 70 ilustruje sistem za raspršivanje u obliku aerosola 722 koji se sastoji od ulaza 724, pokretačkog ventila 726, regulatora protoka 728, prihvatnog suda 730 i integratora protoka 732, tip sa obilaznim protokom, i izlaza 734. Integrator 732 je postavljen paralaleno sa ventilom sa pragom 726 i regulatorom 728. U sistemu 722 maksimalna otpornost sistema može biti manja ili jednaka otpornosti prihvatnog suda 730. Na taj način, neki korisnici mogu da stvare protoke iznad 10 L/min. Pogodno je da su integrisani pokretački ventil 726 i regulator protoka 728.

Slika 71 ilustruje sistem za raspršivanje u obliku aerosola 736 koji se sastoji od ulaza 738, pokretačkog ventila 740, integratora protoka 742 protočnog tipa, regulatora protoka 744, prihvatnog suda 746 i izlaza 748. U sistemu 736 može se izmeniti redosled pokretačkog ventila 740 i integratora protoka 742. Dalje, maksimalna otpornost sistema može biti manja od otpornosti prihvatnog suda 746. Upotreba integratora protočnog tipa obezbeđuje tačnije merenje zapremine, pošto on radi na bazi protoka kroz njega. Sistem 736 takođe dopušta integrisanje pokretačkog ventila 740 i regulatora protoka 744 ili integratora protoka 742 i regulatora protoka 744. U jednom aspektu, sistem 736 se može oblikovati tako da integrator protoka 742 ne ograničava pik protoka do koga dolazi kada se pokretački ventil 740 otvori, tako da ovaj visoki protok u celini prolazi kroz prihvatni sud 746 da disperguje prah.

Slike 72-78 ilustruju jednu posebnu realizaciju uređaja za raspršivanje u obliku aerosola 750, koja sadrži pokretački ventil, regulator protoka i integrator protoka. Uređaj 750 se sastoji od kućišta 752, vrata 754 centralno povezanih sa kućištem 752 preko osovine 756, i pokretnog piska 758. Kao što najbolje pokazuje Slika 73, vrata 754 se mogu otvoriti da se omogući umetanje prihvatnog suda 760 (pokazano da su već otvorena) u uređaj 750. Uređaj 750 sadrži još cev za izvlačenje 762 koja je povezana sa piskom 758, da bi dozvolila da se lek izvuče iz prihvatnog suda 760 i pređe u pisak 758. U pisku 758 je deaglomerator 764 da bi se deaglomerizovao aglomerizovani prah izvučen iz prihvatnog suda 760. Pogodno je da deaglomerator 764 služi takođe i kao osovina oko koje se okreće pisak 758. Sa cevi za izvlačenje 762 je povezan probojac 766 koji probija prihvatni sud 760 kada se zatvore vrata 754, tako da se lek može izvući.

U vrata 754 je ugrađen pokretački ventil 768 koji sadrži membranu 770 sa otvorom 772. Deo ventila 774 sa kuglicom 776, koja se pomera kroz otvor 772 kada se dostigne ili prevaziđe prag vakuuma, koga stvara korisnik. Pri radu, korisnik inhalira kroz pisak 758, što stvara vakuum u cevi 762 i u prolazu 778, koji je povezan sa desnom stranom membrane 770. Kada se dostigne ili prevaziđe pritisak vakuuma, kuglica 776 biva povučena kroz otvor 772, dopuštajući spoljašnjem vazduhu da kroz otvor (nije pokazan) uđe u prostor 780 u vratima 754. Na ovaj način vazduh protiče kroz prihvatni sud 760 ekstrahujući sprašeni lek, pri čemu se on oslobađa u pisak 758. Pogodno je da uređaj 750 sadrži još ekscentar 782 koji pomera kuglicu 780 nazad, kroz otvor 772 kada se vrata 754 otvore i zatvore, da bi se ponovo pripremio za funkciju ventil.

Uređaj 750 sadrži još regulator protoka 784 koji ograničava protok vazduha kroz cev 762 na određenu vrednost. Regulator 784 se sastoji od koničnog otvora 786 u koji se uvlači kuglica 780, kada poraste vakuum koji stvara korisnik. Opruga 785 kontroliše vrednost vakuuma potrebnu da se zatvori otvor sa kuglicom 776. Dakle, ukoliko protok postane suviše velik, pomoću kuglice 78 se zatvara paralelni protočni put 788, koji vodi nazad u cev 762. Na taj način, vazduh koji prolazi jedino kroz cev 762, mora proći kroz prihvatni sud 760, kao što je ranije opisano. Ovaj protočni put ima dovoljnu otpornost, tako da je protok ograničen na željenu vrednost. Ukoliko korisnik ne stvara dovoljan vakuum da se zatvori protočni put 788, protok vazduha se dozvoljava kroz dva paralelna protočna puta.

Uređaj 750 sadrži još i integrator protoka 790 koji dozvoljava povećani protok kada prođe određeno vreme, tako da korisnik može lagodno da ispuni pluća, nakon što je protok bio regulisan tokom određenog vremena. Integrator protoka 790 se sastoji od dijafragme za kuplovanje 792, na kojoj se nalazi kalem 794. Kalem 794 je predviđeno da može da rotira preko torzione opruge 796. Na taj način, kada se dijafragma 792 odvoji od kalema 794, kalem 794 rotira sve dok se otvor (nije pokazan) u kalemu 794 ne poravna sa otvorom 798 (videti Sliku 76) u cevi 762. U tom trenutku, okolni vazduh je u stanju da ulazi kroz paralelni protočni put u cev 762, dozvoljavajući korisniku da lagodno ispuni pluća vazduhom.

Dijafragma 792 je dizajnirana tako da spuštanjem oslobađa kalem 794, usled vakuuma stvorenog u protočnom putu 788, kada korisnik inhalira kroz pisak 758, kao što je ranije opisano. Brzina rotacije kalema (a time i vreme koje se zahteva za otvaranje paralelenog protočnog puta) je određena preko prigušnog rezervoara 800, koji sadrži prigušnu mast. Fiksirani element 802, koji pasuje u rezervoar 800, služi za regulisanje brzine rotacije kalema, pošto element 802 trenjem pokreće prigušnu mast. lako nije pokazano, uređaj 750 može da sadrži polugu za vraćanje u početno stanje kalema 794, posle upotrebe.

Slike 79-83 ilustruju drugu realizaciju uređaja za raspršivanje u obliku aerosola 850, koji se sastoji od donjeg kućišta 852 i gornjeg kućišta 854 i rotacionog piska 856. Kao što najbolje pokazuje Slika 80, donje kućište 852 se može odvojiti od gornjeg kućištaa 854, kako bi se dozvolilo da se prihvatni sud 858 koji sadrži lek umetne u uređaj 850. U donjem kućištu je reza 855 koja ograničava kretanje kućišta 852 u odnosu na gornje kućište 854.

Popreko u donjem kućištu 852 je postavljena membrana 862 koja ima otvor 864. Kroz otvor 864 prolazi vodica 866 koja ima kuglicu 868. Ispod vodice 866 je rupa 890 u donjem kućištu 852. U uređaju 850 ova konfiguracija predstavlja pokretački ventil. Na taj način, kada korisnik inhalira kroz pisak 856, u cevi 860 i u prostoru iznad membrane 862 se stvara vakuum. Kada korisnik napravi dovoljan vakuum, kuglica 868 biva povučena kroz otvor 864 u membrani 862, dopuštajući spoljašnjem vazduhu da poteče kroz rupu 890, kroz otvor 864, kroz prihvatni sud 858, pa nagore kroz cev 860, gde lek izlazi kroz pisak 856, raspršen u obliku aerosola.

Kada se lek rasprši u obliku aerosola, reguliše se protok vazduha kroz uređaj 850 tako da bude manji od neke određene vrednosti, defom korišćenjem ventila sa pačjim kljunom od elastomera 892. Preciznije, vazduhu se dozvoljava da protiče kroz dva protočna puta, tj. kroz ventil 892 i kroz prihvatni sud 858, pod uslovom da je protok ispod određene vrednosti. Kako raste protok vazduha, ventil 892 počinje da se zatvara, sprečavajući vazduh da teče kroz ovaj protočni put. Tada je jedini prisutpačan vazdušni put kroz prihvatni sud 858, koji predstavlja dovoljnu otpornost za organičavanje protoka na određenu vrednost.

Vezan za ekscentar 893 vodice 866 je ekspander obilaska 894, koji je u vezi sa graničnikom 896. Ekspander 894 je povezan sa oprugom 897, a takođe može da klizi unutar obilaznog ventila sa pačjim kljunom 898. Kako korisnik nastavlja sa inhaliranjem kroz pisak 856, ekscentar 893 vodice 866 pomera ekspander 894 sve dalje od graničnika 896. Ovo izaziva istezanje opruge 897, kao što pokazuje slika 82, i sabijanje mehova 900, i širenje ventila 898, koji je normalno zatvoren. Na taj način, posle izvesnog perioda vremena, ventil 898 se otvara, dajući još jedan protočni put, tako da još okolnog vazduha može da poteče kroz uređaj 850 kroz rupu 890. Na taj način se korisniku dozvoljava da lagodno ispuni pluća, nakon početka oslobađanja leka. Brzina sabijanja mehova 900 se kontroliše popunjavanjem mehova 900 sa poznatom zapreminom gasa i stavljanjem malog otvora u mehovima 900. Na taj način se brzina sabijanja kontroliše preko vremena potrebnog da se istisne vazduh kroz otvor, kada se ekspander 894 oslobodi od graničnika 896.

Slike 84-87 ilustruju drugu realizaciju uređaja za raspršivanje u obliku aerosola 910, koja se sastoji od donjeg kućišta 912, središnjeg kućišta 914, gornjeg kućišta 916 i piska 918. Donje kućište je pokretno u odnosu na središnje kućište 914, što dozvaljava da se umetne prihvatni sud 920 koji sadrži lek, kao što ilustruje Slika 85. Sa piskom 918 je povezana cev 922 koja je oblikovana tako da probije prihvatni sud 920 pružajući pristup leku.

Središnje kućište 914 ima membranu 924 koja ima otvor 926. Ventilski deo 928 ima kuglicu 930, a postavljen je unutar donjeg kućišta 912 i funkcioniše kao pokretački ventil, kako bi obezbedio dovoljno vakuuma nastalog kada korisnik počne da inhalira lek. Pri radu, korisnik inhalira preko piska 918, stvarajući vakuum unutar cevi 922 i u prostoru iznad membrane 924. Kada se stvori dovoljno vakuuma, kuglica 930 biva povučena kroz otvor 926, dozvoljavajući okolnom vazduhu da ulazi u donje kućište 912 kroz rupu 932, kroz otvor 926, kroz prihvatni sud 920, kroz cev 922 i napolje kroz pisak 918. Pri tome, lek se ekstrahuje iz prihvatnog suda 920 i prenosi korisniku.

Uređaj 910 je dizajniran još i da reguliše protok vazduha kroz uređaj 910, posle povlačenja kuglice 930 kroz membranu 924. Ovo se obavlja delom koristeći ventil sa pačjim kljunom od elastomera 934 u gornjem kućištu 916. Kako korisnik nastavlja da inhalira, okolni vazduh ulazi kroz rupu 932, prolazeći takođe kroz otvor 926, a zatim kroz ventil 934. Ovaj vazduh zatim ide kroz otvor 936, otvor 938 i u pisak 918. Međutim, ukoliko protok postane suviše velik, zatvara se ventil 934 da bi sprečio protok vazduha kroz ovaj protočni put. Kao rezultat toga, vazduh može da protiče samo kroz prihvatni sud 920 i cev 922, koji zbog njihovih ograničenih dimenzija, regulišu protok vazduha unutar unapred određene vrednosti, dozvoljavajući leku raspršenom u obliku aerosola da stigne u pluća korisnika.

Posle određenog perioda vremena, uređaj 910 je oblikovan tako da dozvoli povećan protok vazduha kroz uređaj 910, tako da korisnik može lagodno da ispuni pluća vazduhom. Ovo se obavlja upotrebom klipa 940, povezanog sa gornjim kućištem 916 preko para kliznih zaptivki 942 i 944. Klip 940 sadrži još i rupu 946, koja se posle nekog vremena pomeri između zaptivki 942 i 944. Kada dospe u ovaj položaj, okolni vazduh protiče kroz otvor 932, a takođe kroz otvor 946, kroz rupu 936 i u pisak 918. Na ovaj način se daje dodatni protočni put koji dozvoljava korisniku da lagodno ispuni pluća, nakon početnog oslobađanja leka.

Klip 940 se pomera usled razlike pritisaka između prostora 950, iznad klipa 940, i prostora 952, ispod klipa 940. Ova razlika pritisaka se stvara usled vakuuma koji se stvara u prostoru 950, kada korisnik počne da inhalira, zahvaljujući ispušnoj rupi 954 koja je u vezi sa prostorom 950. Veličina ispušne rupe 954 je dizajnirana tako da kontroliše vakuum nastao u prostoru 950, a time i brzinu pomeranja klipa 940 nagore.

Mogu se koristiti razne tehnike da se osigura da korisnik ispravno postavi usta na pisak za vreme dok upotrebljava uređaj za raspršivanje u obliku aerosola iz ovog pronalaska. Na primer, na pisku može da postoji zaštita za usne koja dozvoljava korisniku da postavi njegove usne uz zaštitnik za usne. Kao drugi primer, pisak može da ima mesto gde se zagrize ili druge oznake. Alternativno, može se dati jedna ili više bočnih rupa na pisku. Ove rupe se moraju prekriti usnama da bi se napravio dovoljan vakuum za rad uređaja. Kao sledeći primer, pisak može da ima profil od kružnog do eliptičnog. Eliptični deo moraju prekriti pacijentova usta da bi se napravio dovoljan vakuum. Opciono, može se takođe koristiti pritiskivač za jezik, da bi se pritisnuo jezik pacijenta kada se inhalira kroz pisak.

Pozivajući se na Sliku 88 biće opisana jedna realizacija piska 1000. Pisak 1000 se sastoji od cevastog elementa 1002 koji ima zadnji deo 1004 koji je tako oblikovan da se može povezati sa uređajem za raspršivanje u obliku aerosola, i otvoreni prednji kraj 1006. Zadnji deo 1004 ima kružni poprečni profil, dok prednji deo 1006 ima zakrivljen ili eliptičan porečni profil, Na taj način, korisnik mora staviti usta iznad piska 1000 sve dok njegove usne ne dostignu kružni deo, da bi se napravio vakuum potreban za rad uređaja za raspršivanje u obliku aerosola. Drugi izum za postvljanje usta na pisak 1000 je par rupa 1008, koje moraju biti prekrivene usnama korisnika da bi se mogao napraviti zahtevani vakuum. Kao sledeća alternativa, pisak 1000 može da ima oznake za zagrižaj 1010, za prednje zube korisnika. Slične oznake za zagrižaj se mogu dati i za donje zube korisnika.

Slika 89 ilustruje drugu realizaciju piska 1012, koja se sastoji od cevastog elementa 1014 koji ima zadnji kraj 1016, koji može da klizi preko cevastog ispusta 1018, koji se povezuje sa uređajem za raspršivanje u obliku aerosola. Na taj način, korisnik može da podešava rastojanje između prednjeg kraja 1020 cevastog elementa 1014 relativno prema uređaju za raspršivanje u obliku aerosola. U skladu sa jednom realizacijom ovaj uređaj je spreman za upotrebu kada je cevasti ispust 1018 u pacijentovim ustima, a pacijent upotrebom sile na ispust 1018, gurne ispust 1018 napred, prema uređaju, pripremajući uređaj za funkcionisanje. Takođe, cevasti element 1014 ima pritiskač jezika 1022, koji pritiskuje jezik pacijenta za vreme inhalacije, kako bi se olakšao prolaz praha u obliku aerosola pored jezika korisnika i uđe u pluća.

Uređaji predmetnog pronalaska se mogu koristiti i sa tečnim i sa praškastim farmaceutskim formulacijama. Količina aktivnog sastojka u formulaciji je ona koja je neophodna da se oslobodi terapeutski efikasna količina aktivnog sastojka za postizanje željenog rezultata. U praksi, ovo će široko varirati, zavisno od posebnog sredstva, ozbiljnosti stanja i željenog terapeutskog efekta. U skladu sa poželjnom realizacijom za ordiniranje praškastih formulacija, pulmonarno oslobađanje se obično praktikuje za aktivne agense koji se moraju oslobađati u dozama od 0,001 mg/dan do 100 mg/dan, poželjno 0,01 mg/dan do 50 mg/dan.

Paškaste formulacije podesne za upotrebu u ovom pronalasku su suvi prahovi i čestice koje su suspendovane ili rastvorene u propelantu. Praskaste formulacije imaju veličinu čestica koja se bira tako da dozvoli penetraciju u alveole pluća, a to je, poželjno da su manje od 10 pm medijane prečnika mase (MMD), poželjno manje od 7,5 pm, a najpoželjnije manje od 5 pm, a obično je u opsegu prečnika od 0,1 pm do 5 pm. Emitovana doza (ED) ovih prahova je >30%, obično >40%, poželjno >50%, a često >60%, a raspodela veličine čestica aerosola je oko 1,0-5,0 pm za medijanu aerodinamičkog prečnika mase (MMAD), obično 1,5-4,5 pm MMAD, a poželjno 1,5-4,0 pm MMAD. Ovi suvi prahovi imaju sadržaj vlage ispod 10 mas%, obično ispod 5 mas%, a poželjno ispod oko 3 mas%. Ovakvi prahovi su opisani u WO 95/24183, WO 96/32149 i WO 99/15419.

Prihvatni sudovi iz ovog pronalaska mogu se podesno oblikovati tako da imaju poklopac kroz koji se može proći probijanjem, a probijaju se sa jednim ili više šiljastih struktura kada radi uređaj za raspršivanje u obliku aerosola. Primeri takvih prihvatnih sudova su opisani u U.S. Patent No. 5,740,754 i 5,785,049.

Ovaj pronalazak može da koristi različite mehanizme za deaglomeraciju, da bi se farmaceutska formulacija deaglomerizovala, nakon što se izvuče iz prihvatnog suda. Na primer, protočni put gasova može da ima jednu ili više promena pravca, da se farmaceutska formulacija natera da se sudari sa zidovima protočnog puta radi deaglomeracije formulacije. Protočni put može takođe da ima različita suženja ili prepreke koje zahtevaju da se farmaceutska formulacija sudara sa zidovima protočnog puta radi deaglomeracije formulacije. U sledećem primeru, protočni put može da sadrži jednu ili više prigušnica ili prepreka koje služe da u njih udara farmaceutska formulacija dok prolazi kroz protočni put. U skladu sa poželjnom realizacijom, prečnik mehanizma za deaglomeraciju je veći od prečnika protočnog puta.

Ovaj pronalazak je detaljno opisan radi jasnoće i razumevanja. Međutim, podrazumeva se da se unutar obima priključenih zahteva mogu načiniti izvesne promene i modifikacije.

Claims (18)

1. Uređaj (10) za raspršivanje aerosola, naznačen time, što se sastoji od kućišta (30) koje definiše vazdušni put, mehanizma za kuplovanje koji je podešen za vezivanje prihvatnog suda (12) koji sadrži farmaceutsku formulaciju za vazdušni put i ventila (14) za sprečavanje protoka respiratornih gasova kroz vazdušni put do prekoračenja praga nastalog vakuuma kada se ventil (14) otvara za prolaz respiratornih gasova kroz vazdušni put i ekstrahovanje farmaceutske formulacije iz prihvatnog suda (12) radi formiranja aerosola, pri čemu je prag nastalog vakuuma ventila (14) u opsegu od oko 1961 Pa do oko 5884 Pa.

2. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što sadrži i regulacioni sistem (18) za regulaciju protoka respiratornih gasova kroz vazdušni put i ograničavanje protoka na brzinu koja je manja od oko 15 L/min.

3. Uređaj prema zahtevu 2, naznačen time, što regulacioni sistem (18) sadrži membranu (314) od elastomera za modulaciju veličine vazdušnog puta.

4. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što sadrži i mehanizam (24) za deaglomeraciju ekstrahovane farmaceutske formulacije koji je postavljen u vazdušni put nizvodno od prihvatnog suda (12).

5. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što je ventil (14) prilagođen za postavljanje unutar prihvatnog suda (12).

6. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što je prihvatni sud (12) uklonjiv.

7. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što ventil (14) obuhvata savitljivu kupolu (406) koja je pokretna iz prvog stabilnog položaja u drugi stabilan položaj kada je prekoračen prag nastalog vakuuma.

8. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što je ventil (14) postavljen tako da je farmaceutska formulacija ekstrahovana nizvodno u odnosu na ventil (14).

9. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što obuhvata i prihvatni sud (12), pri čemu je farmaceutska formulacija u prihvatnom sudu (12) sprašeni lek ili tečnost.

10. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što obuhvata element (58) prilagođen za prodiranje u probojni deo prihvatnog suda (54) u cilju izlaganja farmaceutske formulacije.

11. Uređaj za raspršivanje (10) prema zahtevu 1, naznačen time, što sadrži mehanizam (24) za deaglomeraciju aerosolizovanog praha i pisak (32) sa pritiskivačem (1022) za jezik, pri čemu je farmaceutska formulacija raspršena tako da struji vazdušnim putem a zatim kroz pisak (32) do usta korisnika.

12. Uređaj za raspršivanje prema zahtevu 11, naznačen time, što je prihvatni sud (12) postavljen nizvodno od regulacionog sistema (18) za regulaciju protoka.

13. Uređaj za raspršivanje prema zahtevu 12, naznačen time, što regulacioni sistem (18) obuhvata ventil za regulaciju protoka sa otvorima (382) podesivih veličina.

14. Uređaj za raspršivanje prema zahtevu 12, naznačen time, što regulacioni sistem (18) za regulaciju protoka obuhvata podesiv restrikcioni mehanizam za promenu brzine protoka.

15. Uređaj za raspršivanje prema zahtevu 12, naznačen time, što regulacioni sistem (18) za regulaciju protoka obuhvata mehanizam povratne sprege.

16. Uređaj za raspršivanje prema zahtevu 12, naznačen time, što regulacioni sistem (18) obuhvata klip (468) za ograničavanje brzine protoka kroz vazdušni put na brzinu manju od 15L/min.

17. Uređaj za raspršivanje prema zahtevu 16, naznačen time, što je klip (468) napregnut oprugom (472) i što je u interaktivnom dejstvu sa konusnim kanalom (480).

18. Uređaj za raspršivanje prema zahtevu 11, naznačen time, što je kanal (22), koji izlazi iz prihvatnog suda (12), u vezi sa mehanizmom (24) za deaglomeraciju koji sadrži suženje u vazdušnom putu koje izaziva povećanje brzine protoka i promenu smera protoka vazdušnog puta, dok iz mehanizma (24) za deaglomeraciju vodi kanal (26).