RS50681B - Kombinacija taksana i ciklin-zavisne kinaze - Google Patents

Abstract

Farmaceutska kompozicija koja ima terapeutski sinergizam u lečenju neoplastičnog oboljenja, naznačena time, što obuhvata Taxotere® i flavopiridol. Prijava sadrži još 4 patentna zahteva.

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na kombinaciju Taxol®-a, Taxotere® i njihovih analoga i drugih jeđinjenja koja su terapeutski korisna u tretmanu neoplastičnih oboljenja. Još preciznije, pronalazak se odnosi na kombinaciju Taxol®-a, Taxotere® i njihovih analoga sa ciklin-zavisnim kinazama.

Taksani i Taksoidi čine familiju prirodno dobijenih jeđinjenja diterpena, uključujući potentni antitumorni lek, paklitaksel. Pokazano je daje paklitaksel (Taxol®), prvobitno izolovan iz kore drveta pacifičke tise( Tcvcus brevifolia),visoko efikasan u pomoćnoj i neo-pomoćnoj terapiji kod pacijenata sa kancerom dojke i ovarijuma. Od nedavno, otkriveno je da i njegov polusintetički analog, docetaksel (Taxotere®), takođe pokazuje efikasnost u hemoterapiji kancera dojke, što je povećalo broj oboljenja koja reaguju na ovu grupu antiramornih lekova, uključujući kancere pluća i debelog creva. I Taxol® (paklitaksel) i Taxotere® (docetaksel) se vezuju za tubulin, inhibiraju razdvajanje mikrotubula i sprečavaju mitoze i na taj način blokiraju progresiju u M fazi ćelijskog ciklusa čime omogućavaju apoptoze.

Uprkos nesumljivom ukupnom kliničkom uspehu taksoida, neki tumori pokazuju rezistentnost na ove lekove. Ova rezistentnost na lek može da bude posledica prirodne karakteristike tumora, ili može da se razvije u tumoru u toku vremena. Zabeležena su tri glavna mehanizma rezistencije na lek: (i) tačka mutacije tubulin gena, (ii) selekcija izooblika tubulina sa manjom sposobnošću vezivanja za taksane i (iii) ispoljavanje fenotipa rezistencije na veći broj lekova (MDR) čiji je posrednik pumpa za izlivanje P-glikoproteina (P-gp), koja je kodirana samdrlgenom. Mehanizam (iii) može da objasni prirodnu rezistentnost na Taxol® i Taxotere® u tumorima koji često inherentno ispoljavaju P-gp, kao što su kanceri debelog creva i bubrega.

Kombinacije ili asocijacije u skladu sa pronalskom omogućavaju da se izbegne ili odloži fenomen pleiotropične rezistencije ili "rezistencije na veliki broj lekova".

Izrada Taxol®-a, Taxotere® i njihovih derivata predstavlja predmet, na primer, evropskih patenata EP 0,253,738 i EP 0,253,739 i internacionalne prijave PCT WO 92/09,589.

Sada je otkriveno i ovo predstavlja predmet ovog pronalaska, da efikasnost Taxol®-a, Taxotere® i njihovih analoga može da bude znatno poboljšana kada se primenjuju u kombinaciji sa najmanje jednom supstancom koja je terapeutski korisna u tretmanima kancera i koja ima mehanizam delovanja identičan ili različit od ovih taksana.

Između supstanci koje mogu da se koriste zajedno sa, ili u kombinaciji sa, Taxol®-om, Taxotere®-om ili njihovim analozima, mogu da se navedu enzimi, kao što su L-asparaginaza i ciklin-zavisne kinaze, kao što su flavopiridol, kvercitin i genistein. Takođe mogu da se koriste različita sredstva kao što su biološko odgovorni modifikatori ili inhibitori faktora rasta, kao što su interferoni ili interleukini.

Pošto delovanje proizvoda zavisi od upotrebljene doze, moguće je da se upotrebe veće doze i da se poveća delovanje dok se istovremeno smanjuje toksičnost ili odlaže početak toksičnosti kombinovanjem faktora rasta hematopoietičnog tipa, kao što su G-CSF ili GM-CSF ili nekih interleukina sa Taxol®, Taxotere®, njihovim analozima ili njihovim kombinacijama sa drugim terapeutski aktivnim supstancama.

Još preciznije, pronalazak se odnosi na kombinacije Taxol®, Taxotere® i njihovih analoga sa ciklin-zavisnom kinazom, flavopiridolom.

Ciklin-zavisne kinaze (CDKs) su važni regulatori koji kontrolišu vreme i koordinaciju ćelijskog ciklusa. CDKs grade reverzibilne komplekse sa svojim određenim ciklin partnerima da bi kontrolisali tranziciju kroz glavne spojeve u ćelijskom ciklusu. Na primer. aktivirani CDK4-ciklin D1 kompleks kontroliše progresiju u toku Gl faze, dok CDKl-ciktin BI kompleks kontroliše pristup u mitotičku fazu ćelijskog ciklusa. Poznato je da endogeni proteini kao inhibitori ciklin zavisne kinaze (CDKIs) vezuju ili CDK ili ciklinsku komponentu i inhibiraju delovanje kinaze. U mnogim tumorima, kao što su melanomi, kanceri pankreasa i ezofagusa, ili nema ovih prirodnih CDKIs ili su izmenjeni. Prema tome, može da se pokaže da su selektivni inhibitori CDK efikasna hemoterapeutska sredstva.

Flavopiridol (cis-5,7-dihiđroksi-2-(2-hlorofenil)-8-[4-(3-hidroksi-1 -metil)-piperidinil]-l-benzopiran-4-on) je sintetički flavon koji pokazuje antitumorno dejstvo na različite linije ćelija tumora, kao što su karcinom pluća kod ljudi, karcinom dojke, a takođe inhibira rast tumora u modelima ksenografta. Pokazano je da indukuju zaustavljanje u obe Gl i G2 faze ćelijskog ciklusa. Flavopiridol je potentni i selektivni inhibitor CDKs i njegovo antitumorno dejstvo je povezano sa njegovim inhibitornim delovanjem na CDK. Ispitivanja su pokazala da se njegovo inhibitorno delovanje na rast ćelije tumora događa na specifičan način u ćelijskom ciklusu. Videti Bioorg. & Med. Chem. Letters 10: 1037-1041 (2000).

Taxotere® i flavopiridol imaju različite mehanizme koji mogu da poboljšaju efikasnost svakog od njih. Poboljšana efikasnost kombinacije, prema ovom pronalasku, može da se pokaže određivanjem terapeutske sinergije. Kombinacija pokazuje terapeutsku sinergiju u koliko je terapeutski superiorna u odnosu na jedan ili drugi konstituent koji se koristi u svojoj optimalnoj dozi (T. H. Corbett i saradnici, Cancer Treatment Reports. 66: 1187 (1982)).

Da bi se pokazala efikasnost kombinacije, potrebno je da se u odgovarajućoj studiji uporedi maksimalna tolerantna doza kombinacije sa maksimalnom tolerantnom dozom svakog pojedinačnog konstituenta. Ova efikasnost može da se izrazi, na primer, preko logiouništenih ćelija, koji je određen u skladu sa sledećom formulom:

logiouništene ćelije^T-C (dani) / 3.32 x Td

u kojoj T-C predstavlja vreme koje je potrebno za rast ćelija, koje predstavlja srednje vreme, izraženo u danima, za koje tumori tretirane grupe (T) i tumori tretirane grupe

(C) dostignu prethodno određene vrednosti (na primer, 1 g), a Tdpredstavlja vreme, izraženo u danima, koje je potrebno da se kod kontrolnih životinja zapremina tumora

udvostruči (T.H. Corbett i saradnici, Cancer, 40, 2660-2680 (1977); F. M. Schaberl i saradnici, Cancer Drug Development, Part B, Methods in Cancer Research, 17, 3-51, New York, Academic Press Inc. (1979)). Smatra se daje proizvod aktivan u koliko je logiouništenih ćelija veći od ili jednak 0.7. Smatra se daje proizvod vrlo aktivan u koliko je logiouništenih ćelija veći od 2.8.

Kombinacija, korišćena u vrednosti sopstvene maksimalno tolerantne doze, u kojoj je svaki konstituent prisutan u dozi koja generalno ne prelazi njegovu maksimalnu tolerantnu dozu, pokazuje terapeutsku sinergiju kada je logiouništenih ćelija veći od vrednosti logiouništenih ćelija najboljeg konstituenta kada se on sam primenjuje.

Efikasnost kombinacije na čvrstim tumorima može eksperimentalno da se odredi na sledeći način: Životinjama koje se koriste u eksperimentu, obično miševima, se nultog dana subkutano bilateralno ubaci 30-60 mg tumomog tkiva. Životinje sa tumorom se izmešaju pre nego što se podvrgnu različitim tretmanima i kontroloma. U slučaju tretmana uznapredovanih tumora, ostavi se da tumori dostignu željenu veličinu, dok se životinje koje nemaju dovoljno uznapredovane tumore eliminišu. Izabrane životinje se nasumice podvrgavaju tretmanima i kontrolama. Životinje koje nemaju tumore mogu takođe da se podvrgnu istim tretmanima kao i životinje koje imaju tumore da bi mogao da se izdvoji toksični efekat od specifičnog efekta na tumoru. Hemoterapija uobičajeno počinje od 3 do 22 dana nakon ubacivanja tkiva tumora, u zavisnosti od tipa tumora, a životinje se posmatraju svaki dan. Različite grupe životinja se mere 3 ili 4 puta nedeljno dok se ne postigne maksimum gubitka težine, a nakon toga se grupe mere najmanje jedanput nedeljno, do kraja ispitivanja.

Tumori se mere dva ili tri puta nedeljno, dok tumor ne postigne aproksimativno 2 g ili dok životinja ne ugine, u koliko do toga dođe pre nego što tumor dostigne težinu od 2 g. Nakon žrtvovanja, životinje se podvrgnu autopsiji.

Antitumorno delovanje se određuje u skladu sa različitim parametrima koji su zabeleženi u Tabelama I i II.

Za ispitivanje kombinacija na leukemijama, životinjama se ubaci određeni broj ćelija i antitumorno delovanje se određuje produženjem vremena preživljavanja tretiranog miša u odnosu na kontrolnu grupu. Smatra se da proizvod deluje u koliko je produženje vremena preživljavanja veće od 27%, a smatra se da proizvod veoma deluje u koliko je to vreme veće od 75% u slučaju P388 leukemija.

U Primerima koji slede, miševima je ubačen mamarni adenokarcinom MA 13/C i lečeni su sa kombinacijom Taxotere® i fiavopiridola uz različite rasporede primene i različite načine primene. I Taxol® i Taxotere®, kao i flavopiridol, mogu da se primenjuju oralno kao i intravenski. Neki od ovih rasporeda pokazuju jasan terapeutski sinergizam.

Dodatni predmeti i prednosti pronalaska će delimično biti izloženi u delu opisa koji sledi i delimično će biti jasni iz opisa, ili mogu da se nauče primenom pronalaska u praksi. Predmeti i prednosti pronalaska biće realizovani i postignuti pomoću elemenata i kombinacije koje su posebno naglašeni u dodatim patentnim zahtevima.

Jasno je da su i prethodno dat opšti opis i detaljni opis koji sledi samo primeri i objašnjenja i ne ograničavaju pronalazak kako je dat u pratentnim zahtevima.

Primer1

Da bi se odredila aktivnost svakog konstituenta kombinacije, Taxotere® i flavopiridol se pojedinačno daju miševima koji imaju MA 13/C. Taxotere® se primenjuje intravenski 15-og i 21-og dana; doza oba dana je 30 mg/kg do ukupne doze od 60 mg/kg. Upotrebljeni pojedinačno, ovom dozom se postiže logio uništenih ćelija od 4.7 što je zadovoljavajući odgovor kod svih 5 miševa koji su tretirani na ovaj način. Primenom samo fiavopiridola 15-og i 21-og dana u dozi od 6 mg/kg svakog od tih dana ili ukupnom dozom od 12 mg/kg dobijeni odgovor nije zadovoljavajući kod 5 miševa koji su ispitivani.

Jeđinjenja se nakon toga kombinuju na dva načina i ispituju po naizmeničnom rasporedu. U prvoj kombinaciji, prvo se daje flavopiridol 15-og i 20-og dana (ukupna doza 9 mg/kg), a Taxotere® se daje 16-og i 2 I-og dana (ukupna doza 45 mg/kg). Kada se daju na ovaj način, logiouništenih ćelija je 5.5 i rezultat je zadovoljavajući kod 5 od 5 miševa tretiranih na taj način. Ovaj naizmenični raspored daje logiouništenih ćelija bolji nego kada se Taxotere® daje pojedinačno i još uvek dovodi do zadovoljavajućih odgovora u 5 od 5 slučajeva, uprkos činjenici daje u ovoj kombinaciji primenjeno 25% manje Taxotere® i 25% manje fiavopiridola nego u kontrolnoj grupi.

Kada se konstituenti u kombinaciji zamene i prvo se daje Taxotere® 15-og i 20-og dana, a flavopiridol se daje 16-og i 2l-og dana u istim količinama, log10uništenih ćelija je malo manji nego kada se daje samo Taxotere®, ali i dalje postoji zadovoljavajući odgovor u 5 od 5 slučajeva. U tabeli 1 su ilustrovani ovi rezultati i pokazano je da kombinacija fiavopiridola i Taxotere®, kada se primenjuje u 25% manjoj količini, ima efikasnost koja je slična kao kada se daje samo Taxotere®.

Primer2

Povećanje broj dana u kojima se daje flavopiridol i otkriveno je da kada se miševi oboleli od MA 13C izlože sličnim dozama fiavopiridola koje se daju preko 8 dana u ciklusu od 10 dana, dok se Taxotere® daje prvog i poslednjeg dana ciklusa od 10 dana, postiže jasna sinergija. U niže datoj Tabeli 2 su prikazane najveće netoksične ukupne doze svake pojedinačne komponente - 96.8 mg/kg Taxotere® i 23.2 mg/kg fiavopiridola. Kada se konstituenti primenjuju u kombinaciji, uz davanje Taxotere® 14-og i 23-eg dana a fiavopiridola 14- 17-og dana i 20- 23-eg dana, tri kombinacije su jasno sinergične, a četvrta je ista po efikasnosti sa samom Taxotere®. Sve četiri kombinacije dovode do zadovoljavajućih odgovora u 6 od 6 slučajeva; to jest, 100% zadovoljavajući odgovori.

Trostruko ispitivanje odgovora na dozu se izvodi na C3H/HeN miševima koji imaju na početku terapije izmerene tumore (230 mg). Izabrani model je mišji sisarni adenokarcinom MA13/C, izabran na osnovu svoje hemoosetljivosti na docetaksel. Miševi se tretiraju sa Flavo (to jest, jedanput dnevno 14- 17-og dana i 20- 23-eg dana nakon implantacije tumora) ili sa docetakselom (to jest, 14-og i 23-eg dana), ili njihovom kombinacijom. Rezultati: pri najvećoj netoksičnoj dozi (HNDT, 2.9 mg/kg/doza, ukupna doza od 23.2 mg/kg), kada se Flavo primenjuje IV, kao pojedinačno sredstvo, je neaktivno sa rezultatom od -0.4 log neto uništenih ćelija (log neto uništenih ćelija - odložen rast tumora - vreme trajanja tretmana/3.32 x vreme za koje se udvostruči tumor) i nema zadovoljavajuće regresije (CR). Konstatovano je da HNDT samog docetaksela (48.1 mg/kg/injekcija, ukupna doza od 96.8 mg/kg) ima dobro dejstvo (3 log neto uništenih ćelija, 6/6 CR). Jasna sinergija se postiže kombinacijom najvećih netoksičnih doza (Flavo od 1.93 mg/kg/doza, a docetaksel od 53.2 mg/kg/injekcija) uz 7.6 log neto uništenih ćelija i 6/6 CR. Ova kombinacija se dobro toleriše i dovodi do najmanje 13% gubitka telesne težine u toku 6 dana nakon poslednjeg tretmana. Sinergizam se zadržava i pri 2 dodatne niže vrednosti doza u poređenju sa HNDT docetaksela. Ovaj sinergizam je takođe primećen kada se Flavo primenjuje oralno.

Td = 2.2 dana; kontrolno vreme da se dostigne 1 g = 17.8 dana; srednja težina na početku terapije = 210-260 mg

CR = zadovoljavajući odgovor; IV = intravenski; bwl = najmanja izgubljena telesna težina; (DT) = ukupna doza; HNDT = najveća netoksična doza; lek = logiouništenih ćelija

Primer 3

Taksotera se daje preko IV injekcije 14-og i 25-og dana nakon implantacije tumora. Flavo se daje oralno jedanput dnevno od 14-og do 18-og i od 21-og do 25-og dana.

=320 mg - težina tumora 14-og dana

(BCM- 1252) -broj eksperimenta

Kao i u Primeru 2, konstatovano je daje kombinacija docetaksela i dnevno ponavljanje fiavopiridola aktivnije nego oba pojedinačna sredstva, pri dozama koje su jednake toksičnim dozama. Sinergizam je pokazan povećanjem log 4 uništenih ćelija.

Drugi aspekti pronalaska biće jasni stručnjacima u praksi iz razmatranja ovde

otkrivene specifikacije i praktične primene pronalaska. Namera je da se specifikacija i primeri razmatraju samo kao ilustracija, dok je pravi okvir i duh pronalaska naznačen u patentnim zahtevima koji slede.

Claims (5)

1. Farmaceutska kompozicija koja ima terapeutski sinergizam u lečenju neoplastičnog oboljenja, naznačena time, što obuhvata Taxotere© i flavopiridol.

2. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 1, naznačena time, što su sastavni delovi kombinacije adminsitrirani odvojeno i u različitim vremenskim intervalima.

3. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 1, naznačena time, što je neoplastično oboljenje, rak dojke.

4. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 1, naznačena time, što je noplastično oboljenje, rak pluća .

5. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 1, naznačena time, što jc flavopiridol administeriran oralno.