RS51878B - Primena inhibitora 1kb-kinaze u terapiji bola - Google Patents

Description

Pronalazak se odnosi na primenu inhibitora IicB-kinaze za lečenje bolova.

U patentnim prijavama WO 01/00610, WO 01/30774 i WO 01/68648 opisana su jedinjenja koja mogu da moduliraju NFkB.

NFkB je heterodimerni transkripcioni faktor, koji može da aktivira veliki broj gena, koji između ostalog kodiraju za proinflamatorne citokine kao što su IL-1, IL-2, TNFa ili IL-6. NFkB se nalazi u citoplazmi ćelija kompleksiran sa prirodnim inhibitorom IkB. Stimulacija ćelija, primera radi pomoću citokina, vodi ka fosforilaciji na koju se nadovezuje proteolitička razgradnja IkB. Ova proteolitička razgradnja dovodi do aktiviranja NFkB, koji se potom seli u jezgro ćelije i tamo aktivira mnoštvo proinflamatornih gena.

U obolenjima kao što su reumatoidni artritis (pri zapaljenju), osteoartritis, astma,

srčani infarkt, alzheimerove bolesti ili ateroskleroza je NFkB aktiviran iznad normalne mere. Sputavanje NFkB je isto tako korisno i u terapiji kancera, pošto se tamo upotrebljava radi pojačanja citostatičkog lečenja. Moglo je da se pokaže, da Iekovi kao što su glukokortikoidi, salicilati ili soli zlata, koji se koriste pri lečenju reume, na različitim mestima u NFkB aktivirajućem signalnom lancu se mešaju inhibirajući ili direktno interferiraju sa transkripcijom gena.

Prvi korak u navedenoj signalnoj kaskadi je razgradnja IkB. Ova fosforilizacija se reguliše pomoću specifične iKB-kinaze.

Pri lečenju akutnih i hroničnih bolova koriste se lekovi mnogobrojnih različitih grupa supstanci. Lečenje bolova uprkos tome nije ni danas još uvek na zadovoljavajući način rešeno. Razlog je pre svega u nedovoljnoj jačini dejstva analgetika koji se nalaze na tržištu.

U težnji da se dobiju jedinjenja koja su delotvorna pri lečenju bolova, sada je pronađeno, da inhibitori IKB-kinaze mogu da se koriste u tu svrhu. Naročito je u primenjenim modelima mogla da bude pokazana jačina dejstva, koja jasno prevazilazi jačinu dejstva klasičnih nesteroidnih sredstava protiv zapaljenja.

Pronalazak se stoga odnosi na primenu inhibitora IicB-kinaze za proizvodnju lekova za lečenje od bolova.

Pod pojmom "bolovi" podrazumevaju se akutni bolovi i hronični bolovi. Primeri za hronične bolove su:

hronična mišićno skeletna obolenja kao bol u leđima,

bolovi pri menstruacijama,

bolovi kod osteoartroze ili reumatskog artritisa,

bolovi pri zapaljenju creva,

bolovi pri zapaljenju srčanog mišića,

bolovi pri multiploj sklerozi,

bolovi kod neuritisa,

bolovi kod karcinoma i sarkoma,

bolovi kod AIDS-a,

bolovi pri hemoterapiji,

bolovi pri amputacijama,

trigeminus - neuralgija,

bolovi u glavi kao bolovi usled migrene, ili

neuropatski bolovi kao postherpersna zosterneuralgija.

Primeri za akutne bolove su:

bolovi posle povređivanja,

postoperativni bolovi,

bolovi pri akutnom napadu gihta ili

akutni bolovi posle hirurških zahvata u vilici.

Inhibitori IicB-kinaze su primera radi derivati indola ili benzimidazola kako su oni opisani u patentnim prijavama WO 01/00610 i WO 01/30774.

Pronalazak se odnosi nadalje na primenu jedinjenja formule I

i/ili jednog stereoizomernog oblika jedinjenja formule I i/ili jedne fiziološki prihvatljive soli jedinjenja formule I,

za proizvodnju lekova za lečenje bolova, pri čemu

E stoji na mestu za N-atom ili za ostatak -C(R<19>)-,

pri tome R<19>st<o>ji na mestu za atom vodonika ili za ostatak R<9>,

jedan od supstituenataR<1>,R<2>,R<3>i R<4>stoji umesto jednog ostatka formule II,

u kojoj D stoji umesto -C(0>, -S(O)- ili -S(0)2)

R ft stoji na mestu za atom vodonika ili -(Ci-C4)-alki•l,

R<9>stoji na mestu za

1. karakteristični ostatak jedne aminokiseline,

2. aril, pri čemu aril nije supstituisan ili je supstituisan, 3. heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu, pri tome heteroaril nije supstituisan ili je supstituisan, 4. heterocikl sa 5 do 12 članova u prstenu, pri tome

heterocikl nije supstituisan ili je supstituisan,

5. (CrC6)-alkil, pri tome je alkil linearan ili razgranat i nije

supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nezavisno jedno od drugog supstituisan sa supstituentom

5.1 aril, pri čemu aril nije supstituisan ili je supstituisan, 5.2 heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu, pri tome heteroaril nije supstituisan ili je supstituisan,

5.3 heterocikl sa 5 do 12 članova u prstenu, pri tome heterocikl nije supstituisan ili je supstituisan,

5.4 -O-R<11>,

5.5 =0,

5.6 halogen,

5.7 -CN,

5.8 -CF3,

5.9 -S(0)x-R<n>, pri tome je x ceo broj nula, 1 ili 2, 5.10 -C(0)-0-R<n>,

5.11 -C(0)-N(R<n>)2>5.12 -C(0)-R]1,

5.13 -N(R<ll>)2,

5.14 -(C3-C6)-cikloalkil,

5.15 ostatak iz formule

ili 5.16 ostatak iz formule

u kojoj

R<11>stoji za a) atom vodonika,

b) (CrC6)-alkil, u kojem alkil nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta supstituisan sa supstituentom 1. aril, pri tome aril nije supstituisan ili je supstituisan,

2. heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu,

3. heterocikl sa 5 do 12 članova u prstenu,

4. halogen,

5. -N-(CrC6)n-alkil, pri tome n označava ceo broj nula, 1 ili 2 i alkil nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nezavisno jedno od drugog supstituisan sa halogenom ili sa -C(0)-OH,

6. -0-(C,-C6)-alkil ili

7. -C(0)-OH,

c) aril, pri čemu aril nije supstituisan ili je supstituisan,

d) heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu ili

e) heterocikl sa 5 do 12 članova u prstenu i

u slučaju (R<n>)2ima R<11>nezavisno jedno od drugog značenje od a) do e)

Z stoji za 1. aril, pri tome aril nije supstituisan ili je supstituisan,

2. -heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu, pri tome heteroaril nije

supstituisan ili je supstituisan,

3. heterocikl sa 5 do 12 članova u prstenu, pri tome heterocikl nije

supstituisan ili je supstituisan,

4. -(CrC6)-alkil, gde je alkil supstituisan ili nije supstituisan,

5. -C(0)-R<n>,

6. -C(0)-0-R<n>ili

7. -C(0)-N(R<n>)2,ili

R<8>i R<9>zajedno sa azotovim atomom i ugljenikovim atomom, na koji su oni uvek povezani, stvaraju jedan heterociklični prsten formule Ha,

pri tome su D i Z definisani isto kao u formuli II,

A stoji za atom azota ili za ostatak -CH2-,

B stoji za atom kiseonika, atom sumpora, atom azota ili za ostatak -CH2-, X stoji za atom kiseonika, atom sumpora, atom azota ili za ostatak -CH2-, Y ne dostaje ili stoji na mestu za atom kiseonika, atom sumpora, atom azota ili za ostatak -CH2-, ili

X i Y zajedno stvaraju jedan ostatak fenila, 1,2-diazina, 1,3-diazina ili 1,4-diazina,

pri tome prstenov sistem, koji je napravljen od N, A, X, Y, B i atoma ugljenika, ne sadrži više od jednog atoma kiseonika, X ne predstavlja atom kiseonika, atom sumpora ili atom azota, kada je A atom azota ne sadrži više od jednog atoma sumpora, sadrži 1,2,3 ili 4 atoma azota i pri tome nisu prisutni

istovremeno jedan atom kiseonika i atom sumpora,

pri čemu prstenov sistem, koji je napravljen od N, A, X, Y, B i atoma ugljenika, nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta supstituisan sa (CrC8)-alkil, pri tome alkil nije supstituisan ili je supstituisan sa supstituentom 1.1. -OH,

1.2. -(CrC8)-alkoksi,

1.3. halogen,

1.4. -N02,

1.5. -NH2,

1.6. -CF3,

1.7. metilendioksil,

1.8. -C(O),

1.9. -C(0)-CH3,

1.10. -(C,-C4)-alkoksikarbonil,

1.11. -CN,

1.12. -C(0)-OH,

1.13. -C(0)-NH2,

1.14. tetrazolil,

1.15. fenil,

1.16. fenoksi,

1.17. benzil ili

1.18. benziloksi ili

R<9>i Z zajedno sa atomima ugljenika na koji su uvek vezani stvaraju jedan heterociklični prsten formule IIc,

pri tome su D, R<8>i R<11>definisani isto kao u formuli II,

T stoji za atom kiseonika, atom sumpora, atom azota ili za ostatak~CH2-W stoji za atom kiseonika, atom sumpora, atom azota ili za ostatak -CH2-

V ne dostaje ili stoji na mestu za atom kiseonika, atom sumpora, atom azota ili za ostatak -CH2-, ili

T i V ili V i W zajedno stvaraju jedan ostatak fenila, 1,2-diazina,

1,3-diazina ili 1,4-diazina,

pri tome prstenasti sistem napravljen od N, T, V, W i dva atoma ugljenika ne sadrži više od jednog atoma kiseonika, ne sadrži više od jednog atoma sumpora i sadrži 1, 2, 3 ili 4 atoma azota, pri tome nisu prisutni istovremeno jedan atom kiseonika i atom sumpora, i pri tome prstenasti sistem, koji je napravljen od N, T, V, W i dva atoma ugljenika, nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nazavisno jedno od drugog supstituisan sa supstituentima koji su gore definisani pod 1.1 do 1.18, i uvek drugi od supstituentaR<1>, R<2>, R<3>i R<4>nezavisno jedni od drugih stoje za

1. atom vodonika,

2. halogen,

3. -(C,-C6)-alkil,

4. heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu, pri tome heteroaril nije

supstituisan ili je supstituisan,

5. heterocikl sa 5 do 12 članova u prstenu, gde heterocikl nije supstituisan ili je supstituisan,

6. -NOz,

7. -CN,

8. -0-(Co-C4)-alkil-aril,

9. -0-(CrC4)-alkil,

10. -OR<n>,

11. -N(R<n>)2,

12. -S(0)r-R<n>, gde je r ceo broj nula, 1 ili 2, ili

13. -CF3,

R<5>stoji za 1. atom vodonika,

2. -OH ili

3. =0, i

R<6>stoji za 1. aril, pri tome aril nije supstituisan ili je supstituisan,

2. fenil, jednom ili dva puta supstituisan sa 2.1 -CN,

2.2 -N02,

2.3 -0-(CrC4)-alkilom,

2.4 -N(R<H>)2,

2.5 -NH-C(0)-R<n>,

2.6 -S(0)s-R<n>, pri tome je s ceo broj nula, 1 ili 2,

2.7 -C(0)-R<n>ili

2.8 -(CrC4)-alkil-NH2,

3. heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu, nesupstituisan ili supstituisan

jednom, dva ili tri puta, ili

4. heterocikl sa 5 do 12 članova u prstenu, nesupstituisan ili jednom, dva ili tri puta supstituisan.

Ovaj pronalazak nadalje se odnosi na primenu jedinjenja formule I, definisanu prema ovom pronalasku, pri čemu

E stoji na mestu za N-atom ili za ostatak -C(R<19>)-,

pri tome R<19>stoji<n>a mestu za atom vodonika ili za ostatakR<9>,

jedan od supstituenata R<1>, R<2>, R<3>iR<4>stoji umesto jednog ostatka formule II, u kojoj D stoji umesto -C(O)-, -S(0> ili -S(0)2,

R<8>stoji na mestu za atom vodonika ili -(C]-C4)-alkil,

R<9>stoji na mestu za

1. karakteristični ostatak neke aminokiseline, koji može da se izvede od

jedne oc-aminokiseline, prisutne u prirodi, iz grupe alanin, valin, Ieucin, izoleucin, fenilalanin, tirozin, triptofan, serin, treonin, cistein, metionin, asparagin, glutamin, lizin, histidin, arginin, glutaminska kislina i asparaginska kiselina,

2. karakteristični ostatak neke aminokiseline, koji se dobij a od neke

aminokiseline koja nije prisutna u prirodi kao 2-aminoadipinske kiseline, 2-amino-buterne kiseline, 2-amino-izobuterne kiseline, 2,4-diamino-

buterne kiseline, 2,3-diamino-propionske kiseline, 1,2,3,4-tetrahidro-

izohinolin-l-karboksilna kiselina, l,2,3,4-tetrahidro-izohinolin-3-karboksilna kiselina, 2-amino-pimelinska kiselina, 3-(2-tienil)-alanin, 3-(3-tienil)-alanin, sarkozin, pipekolinska kiselina, 2-amino-heptanska

kiselina, hidroksilizin, N-metilizoleucin, 6-N-metillizin, norleucin, N-metilvalin, norvalin, ornitin, alo-izoleucin, 4-hidroksi-prolin, alo-hidroksi-lizin, alo-treonin, 3-hidroksi-prolin, 3-(2-naftil)-alanin, 3-(l-naftilalanin), homocistein, homofenilalanin, homocisteinska kiselina, 2-amino-3-fenilaminoetilpropionska kiselina, 2-amino-3-fenilamino-propionska kiselina, homotriptofan, cisteinska kiselina, 3-(2-piridil)-alanin, 3-(3-piridiI)-alanin, 3-(4-piridil)-alanin, fosfinotricin, 4-fluor-fenilalanin, 3-fluorfenilalanin, 2-fluorfenilalanin, 4-hlorfenilalanin, 4-nitrofenilalanin, cikloheksilalanin, 4-aminofenilalanin, citrulin, 5-fluortriptofan, 5-metoksitriptofan, metionin-sulfon, metionin-sulfoksid ili -NH-NR<11->CON(R<11>)2, pri tome je Rn defmisan isto kao dole,

3. aril, iz grupe antril, bifenilil, 2-bifenilil, 3-bifenilil, 4-bifenilil, fluorenil, naftil, 1-nafti 1, 2-naftil ili fenil, pri tome aril nije supstituisan ili je jedan put, dva ili tri puta supstituisan sa istim ili sa različitim ostacima iz niza C(0)-(CrC4)-alkil, -C(O), =0, -NH-(CrC4)-alkil, -NH-((C-C4)-alkil)2, -(CrC8)-alkil, -(Ci-C8)-alkoksi, halogen, nitro, amino, trifluormetil, hidroksil, -CF3, hidroksi-(C!-C4)-alkil kao hidroksimetil ili 1-hidroksietil ili 2-hidroksietil, metilendioksi, etilendioksi, formil, acetil,cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil, -(CrC4)-alkoksikarbonil, fenil, fenoksi, benzil, benziloksi, -S(0)x-R<n>, pri tome je x ceo broj nula, 1 ili 2, -0-(CrC4)-alkil, -C(0)-OH, -C(0)-0-(CrC4)-alkil, -NH-C(0)-(CrC4)-alkil ili tetrazolil, 4. heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu, pri tome heteroaril nije supstituisan ili je supstituisan, i izvodi se kao ostatak iz grupe azepin, azetidin, benzimidazol, benzodioksolan, 2-benzofuran, benzotiazol, benzotiofen, 2-benzotiofen, 2-benzoksazol, (3-karbolin, hinoksalin,

hinazolin, hinolin, 2-hinoksalin, cikloheptan[b]-5-pirol, diazepin,

dihidro-piridin, 3-hidroksipiro-2,4-dion, imidazol, 4-imidazol, imidazolidin, imidazolin, indazol, indol, izohinolin, izoindol, izotiazol, izotiazolidin, izoksazol, 2-izoksazolidin, izoksazolidin, izoksazolon, metil-imidazol, 3-(N-metil-pirolidin), morfolin, oksazol, 1,3,4-oksadiazol, oksadiazolidindionfoksadiazolon, 5-okso-4,5-dihidro-[l ,3,4]oksadiazol, 5-okso-1,2,4-tiadiazol, 1,2,3,5-okatiadiazol-2-oksid, 1 -okso-1,2-dihidro-3-izohinol, fenilpirol, 5-fenil-2-pirol, ftalazin, piperazin, piperidin, pirazin, pirazol, pirazolin, pirazolidin, pirazolin, piridazin, pirimidin, piridin, piridil-N-oksid, 2-pirol, 3-pirol, pirolidin, pirolin, 4,5,6,7-tetrahidro-2-indol, tetrahidrotienil, tetrazol, tiadiazol, tiazol, tiomorfolin, tiofen, triazol, triazolon ili triazol,

gde heteroaril nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta supstituisan sa istim ili različitim ostacima koji se izvode iz niza -C(O) -(Ci-C4)-alkil,

-C(O), =0, -NH-(CrC4)-alkil, NH-((CrC4)-alkil)2, -(C,-C8)-alkil, -(C,-Cg)-alkoksi, halogen, nitro, amino, trifluormetil, hidroksil, -CF3, hidroksi-(CrC4)-alkil kao hidroksimetil ili 1-hidroksietil ili 2-hidroksietil, metilendioksi, etilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil, -(CrC4)-alkoksikarbonil, fenil, fenoksi, benzil, benziloksi, -S(0)x-R<n>, pri čemu je x ceo broj nula, 1 ili 2, 0-(C!-C4)-alkil, -C(0)-OH, -C(0)-0-(C,-C4)-alkil, -NH-C(0)-(CrC4)-alkil ili tetrazolil, 5. -(CrC6)-alkil, pri čemu je alkil linearan ili razgranat i nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nezavisno jedno od drugog supstituisan sa 5.1 arilom, pri čemu je aril definisan isto kao gore,

5.2 heteroarilom sa 5 do 14 članova u prstenu, pri tome je heteroaril

definisan isto kao gore,

5.3 -(C3-C6)-cikloalkilom,

5.4 -O-R<11>,

5.5 =0,

5.6 halogenom,

5.7 -CN,

5.8 -CF3,

5.9 -S(0)x-R11, pri tome je x ceo broj nula, 1 ili 2, 5.10 -C(0)-0-R<n>,

5.11 -C(0)-N(R<U>)2,

5.12 -C(0)-R<n>,

5.13 -N(R<n>)2,

5.14 ostatkom iz formule

ili 5.15 ostatkom iz formule

u kojoj stoji

R<11>za a) atom vodonika,

b) (Ci-C6)-alkil, pri čemu alkil nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta supstituisan sa 1. arilom, pri tome je aril definisan isto kao gore, 2. heteroarilom sa 5 do 14 članova u prstenu, pri čemu je heteroaril definisan isto kao gore,

3. halogenom,

4. -N-(Ci-C6)n-alkilom, pri tome n označava ceo broj nula, 1 ili 2 i alkil nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nezavisno jedno od drugog supstituisan sa halogenom ili sa -C(0)-OH,

5. -0-(CrC6)-alkilom ili

6. -C(0)-OH,

c) aril, pri čemu je aril definisan isto kao gore, ili

d) heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu, pri tome je heteroaril

definisan isto kao gore

u slučaju (RH)2 ima R<11>nezavisno jedno od drugog značenje od a) do d)

Z stoji za 1. aril, pri tome je aril definisan isto kao gore,

2. heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu, i heteroaril je definisan kao gore, 3. -(C rC6)-alkil, pri tome je alkil linearan ili razgranat i supstituisan je jednom ili dva puta sa fenolom ili -OH,

4. -C(0)-0-Rn ili

5. -C(0)-N(R<n>)2,i

uvek drugi od supstituenta R<1>, R<2>, R3 f R4 nezavisno jedni od drugih stoje za

1. atom vodonika,

2. halogen,

3. -(C,-C4)-aIkil,

4. heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu, pri tome je heteroaril definisan isto kao gore,

5. -(C,-C6)-alkil,

6. -N02,

7. -CN,

8. -O-(C0-C4)-alkil-aril, pri tome je aril definisan isto kao gore,

9. -0-(CrC4)-alkil,

10. -OR<11>,

11. -N(R<n>)2,

12. -S(0)x-R<n>, pri tome je x ceo broj nula, 1 ili 2, ili

13. -CF3,

R<5>stoji za

1. atom vodonika,

2. -OH ili

3. =0, i

R<6>stoji za 1. Aril, iz grupe naftil, 1-naftil, 2-naftil, fenil, bifenilil, 2-bifenilil, 3-bifenilil, 4-bifenilil, antril ili fluorenil,

pri tome aril nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta supstituisan sa istim ili sa različitim ostacima iz niza -C(0)-(CrC4)-alkil, -C(O), =0, -NH-(C,-C4)-alkil, -NH-((C-C4)-alkil)2, -(CrC8)-alkil, -(C,-Cg)-alkoksi, halogen, nitro, amino, trifluormetil, hidroksil, -CF3, hidroksi-(CrC4)-alkil kao

hidroksimetil ili 1-hidroksietil ili 2-hidroksietil, metilendioksi, etilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil, -(Ci-C4)-alkoksikarbonil, fenil, fenoksi, benzil, benziloksi, -S(0)x-R<n>, pri tome je x ceo broj nula, 1 ili 2,

-0-(C,-C4)-alkil, -C(0)-OH, -C(0)-0-(CrC4)-alkil, -NH-C(0)-(CrC4)-alkil ili tetrazolil, ili

2. heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu, pri tome je heteroaril definisan isto kao gore i

gde heteroaril nije supstituisan ili je supstituisan jednom, dva ili tri puta sa istim ili sa različitim ostacima iz niza -C(0)-(C]-C4)-alkil, -C(O), =0, -NH-(Cr C4)-alkil, -NH-((C-C4)-alkil)2, -(CrC8)-alkil, -(CrC8)-alkoksi, halogen, nitro, amino, trifluormetil, hidroksil, -CF3, hidroksi-(Cj-C4)-alkil kao hidroksimetil ili 1-hidroksietil ili 2-hidroksietil, metilendioksi, etilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil, -(CrC4)-alkoksikarbonil, fenil, fenoksi, benzil, benziloksi, -S(0)x-R<n>, pri tome je x ceo broj nula, 1 ili 2, -0-(Ci-C4)-alkil, -C(0)-OH, -C(0)-0-(CrC4)-alkil, -NH-C(0)-(C,-C4)-alkil ili tetrazolil.

Pronalazak se nadalje odnosi na primenu jedinjenja formule I, definisanu prema ovom pronalasku, pri tome

E stoji na mestu za N-atom ili za ostatak -C(R<19>)-,

u kojem R<19>stoji umesto atoma vodonika,

jedan od supstituenata R<1>, R<2>, R<3>i R<4>stoji umesto jednog ostatka iz formule II, gde R<8>stoji na mestu za atom vodonika,

R<9>stoji za 1. karakteristični ostatak neke aminokiseline iz grupe histidin, serin,

triptofan, treonin, cistein, metionin, asparagin, glutamin, lizin, arginin, glutaminska kiselina i asparaginska kiselina ili

2. -(Ci-C6)-alkil, pri tome je alkil linearan ili razgranat i nije supstituisan ili je jednom ili dva puta supstituisan sa

a) fenilom

b) jednim ostatkom iz grupe azepin, azetidin, benzimidazol, benzotriazil, benzotiofen, diazepin, imidazol, indol, izotiazol, izoksazol,

morfolin, 1,3,4-oksadiazol, 5-okso-4,5-dihidro-[ 1,3,4]oksadiazol,

oksazol, piperidin, pirazin, pirazol, piridin, pirimidin, pirol, pirolidin, pirolin, tiazol, tiomorfolin, tiofen ili triazol,

c) -NH(R<U>),

d) -C(0)-R , gde R<1Z><oz>načava naftil, fenil, morfolinil ili pirimidinil, e) ,0-R<11>,

f) -N(R<12>)-fenil,<p>ri tome je R<12>definisano isto kao gore,

g) -S(0)x-R<12>, gde je x nula, 1 ili 2 i

h) -CN ili

i) -(C3-C6)-cikloalkil,

i ostaci koji su definisani pod a), b), d) i i) i R nisu supstituisani ili su jednom ili dva puta supstituisani sa -OH, -(Ci-C4)-alkilom, -CF3, halogenom, -0-(C,-C4)-alkilom, -COOH, -C(0)-0-(CrC4)-alkilom, -NH2ili NH-C(0)-(C,-C4)-alkilom,

Z stoji za 1. neki heteroarilni ostatak iz grupe 3-hidroksipiro-2,4-dion, imidazol,

imidazolidin, imidazolin, indazol, izotiazol, izotiazolidin, izoksazol, izoksazolidin, 2-izoksazolidin, izoksazolon, morfolin, 1,3,4-oksadiazol, oksadiazolidindion, oksadiazolon, l,2,3,5-oksatiadiazol-2-oksid, oksazol, 5-okso-4,5-dihidro-[l,3,4]oksadiazol, 5-okso-l,2,4-tiadiazol, piperazin, pirazin, pirazol, pirazolidin, pirazolin, piridazin, pirimidin, tetrazol, tiadiazol, tiazol, tiomorfolin, triazol ili triazolon, i

heteroarilni ostatak nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nezavisno jedno od drugog supstituisan sa

1.1 -C(0)-R<15>, gde R<15>označava atom vodonika ili -(CrC4)-alkil, 1.2 -(CrC4)-alkil,

1.3 -O-R<15>, u kojem R<15>stoji namesto atoma vodonika ili -(CrC4)-alkil, 1.4-N(R1<5>)-R<16>, pri čemu R<15>i R<16>nezavisno jedan od drugog stoje

umesto atoma vodonika ili -(CpC4)-alkila,

1.5 halogenom ili

1.6 keto- ostatkom,

2. -C(0)-R<15>, u kojem R<15>označava atom vodonika ili -(CrC4)-alkil,

3. -C(0)-OR<15>, gde R<15>označava atom vodonika ili -(C,-C4)-alkil,

4. -C(O) -N(R<15>)-R<16>, pri čemuR15i R<16>nezavisno jedan od drugog stoje umesto atoma vodonika ili -(CrC4)-alkila,

R11 stoji za 1. -(C,-C4)-alkil,

2. R<13>ili

3. -N(R<13>)2,

gde R<13>nezavisno jedno od drugog označava

a) atom vodonika,

b) -(CrC6)-alkil,

c) -(Ci-C4)-alkil-0-(C,-C4)-alkil,

d) -(Ci-C6)-alkil-N(R<15>)2, pri tome je R<15>definisan isto kao gore, ili e) -(C0-C4)-alkil, jednom ili dva puta supstituisan sa imidazolilom,

morfolinilom ili fenilom, ili

R i R zajedno sa atomom azota i atomom ugljenika na koji su oni vezani stvaraju jedan prsten formule Ha iz grupe pirol, pirolin, pirolidin, piridin, piperidin, piperilen, piridazin, pirimidin, pirazin, piperazin, pirazol, imidazol, pirazolin, imidazolin, pirazolidin, imidazolidin, oksazol, izoksazol, 2-izoksazolidin, izoksazolidin, morfolin, izotiazol, tiazol, tetrazol, l,2,3,5-oksatiazol-2-oksid, oksadiazolon, izoksazolon, triazolon, oksadiazolidindion, triazol, koji su sa F, CN, CF3ili COO-(CrC4)-alkilom supstituisani, 3-hidroksipiro-2,4-dione, 3-okso-l,2,4-triadiazol, 1,3,4-oksadiazoI, izotiazolidin, tiomorfolin, indazol, tiadiazol, benzimidazol, hinolin, triazol, ftalazin, hinazolin, hinoksalin, purin,

pteridin, indol, tetrahidrohinolin, tetrahidroizohinolin i izohinolin, ili

R<9>i Z zajedno sa atomima ugljenika na koji su oni vezani stvaraju jedan prsten formule IIc iz grupe pirol, pirolin, pirolidin, piridin, piperidin, piperilen, piridazin, pirimidin, pirazin, piperazin, pirazol, imidazol, pirazolin, imidazolin, piradolidin, imidazolidin, oksazol, izoksazol, 2-izoksazolidin, izoksazolidin, morfolin, izotiazol, tiazol, izotiazolidin, tiomorfolin, indazol, tiadiazol, benzimidazol, hinolin, triazol, ftalazin, hinazolin, hinoksalin, purin, pteridin, indol, tetrahidrohinolin, tetrahidroizohinolin, izohinolin, tetrazol, 1,2,3,5-oksatiazol-2-oksid, oksadiazolon, izoksazolon, triazolon, oksadiazolidindion, triazol, koji su sa F, CN, CF3ili COO-(Ci-C4)-alkilom supstituisani, 3-hidroksipiro-2,4-dione, 1,3,4-oksadiazol i 5-okso-l,2,4-tiadiazol i

uvek drugi od supstituenata R<1>, R<2>, R<3>i R<4>nezavisno jedni od drugih stoje za 1. atom vodonika,

2. halogen,

3. -(C,-C4)-alkil,

4. -CN,

5. -N02,

6. O-(C0-C4)-alkil-fenil,

7. -0-(C,-C4)-alkil,

8. N-(C0-C4)-alkil-fenil,

9. -N-(Ci-C4)-alkil ili

10. -CF3,

R<5>stoji za 1. atom vodonika

2. -OH ili

3. =0, i

R<6>stoji za 1. fenil, koji je jednom ili dva puta supstituisan sa

1.1 -CN,

1.2 -N02,

1.3 -0-(CrC4)-alkil ili

1.4 -NH2ili

2. piridin ili pirimidin,

pri čemu piridin i pirimidin nisu supstituisani ili su jednom, dva ili tri puta supstituisani sa istim ili različitim ostacima iz niza -C(0)-(C!-C4)-alkil, -C(O), =0, -NH-(CrC4)-alkil, -NH-((CrC4)-alkil)2, (C,-Cg)-alkil, (CrC8)-alkoksi, halogen, nitro, amino, trifluormetil, hidroksil, -CF3, hidroksi-(CrC4)-alkil kao hidroksimetil ili 1-hidroksietil ili 2-hidroksietil, metilendioksi, etilendioksi, formil, fenoksi, benzil, benziloksi, -S(0)x-R<n>, pri čemu je x ceo broj nula, 1 ili

2, -0-(C,-C4)-alkil, -C(0)-OH, -C(0)-0-(C,-C4)-alkil, -NH-C(0)-(CrC4)-alkil ili tetrazolil.

Pronalazak se nadalje odnosi na primenu jedinjenja formule I, definisanu prema ovom pronalasku, pri tome

E stoji za ostatak -C(R<19>)-,

u kojem R<19>stoji umesto atoma vodonika iliR<9>,

jedan od supstituenata R1, R<2>, R<3>i R<4>stoji umesto jednog ostatka iz formule II, gde D stoji umesto -C(O)-,

R<8>stoji na mestu za atom vodonika,

Z stoji za 5-okso-4,5-dihidro-[l,3,4]oksadiazol, -C(0)-OH ili -C(0)-NH2,

R<9>stoji za 1. -(Ci-C4)-alkil, pri tome je alkil linearan ili razgranat i supstituisan je jednom ili dva puta nezavisno jedno od drugog sa 1.1 -S(0)-R<u>, gde je R<11>isto kao stoje dole definisan,

1.2 -N(RJ !)2, pri čemu je R<11>kao što je dole definisan,

1.3 pirol, ili

2. karakteristični ostatak neke aminokiseline iz grupe histidin, serin, triptofan, treonin, cistein, metionin, asparagin, glutamin, lizin, arginin, glutaminska kiselina i asparaginska kiselina,

R<11>st<o>ji za a) atom vodonika,

b) -(Ci-C6)-alkil, pri čemu alkil nije supstituisan ili je supstutuisan jednom do tri puta nezavisno jedno od drugog sa halogenom, ili c) fenil, pri čemu fenil nije supstituisan ili je jednom do trostruko nezavisno jedno od drugog supstituisan sa halogenom ili -(CrC4)-alkilom,

svaki put drugi od supstituenataR<1>,R2, R<3>i R<4>nezavisno jedni od drugih stoje za atom vodonika,

R<5>stoji za atom vodonika, i

R<6>stoji za fenil, piridin ili pirimidin,

pri čemu fenil, piridin i pirimidin nisu supstituisani ili su jednom, dva ili tri puta supstituisani sa istim ili različitim ostacima iz niza -C(0)-(C]-C4)-alkil, -C(O),

=0, -NH-(CrC4)-alkil, -NH-((CrC4)-alkil)2, -(C,-C8)-alkil, -(CrC8)-alkoksi, halogen, nitro, amino, trifluormetil, hidroksil, -CF3, hidroksi-(CrC4)-alkil kao hidroksimetil ili 1-hidroksietil ili 2-hidroksietil, metilendiokdi, etilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil, -(Ci-C4)-alkoksi-. karbonil, fenil, fenoksi, benzil, benziloksi, -S(0)x-R<H>, pri čemu je x ceo broj nula, 1 ili 2, -0-(CrC4)-alkil, -C(0)-OH, -C(0)-0-(C,-C4)-alkil,

-NH-C(0)-(C,-C4)-alkil ili tetrazolil.

Ovaj pronalazak nadalje se odnosi na primenu prema ovom pronalasku jedinjenja formule Ia

i/ili nekog stereoizomernog oblika jedinjenja formule Ia i/ili jedne fiziološki prihvatljive soli jedinjenja formule Ia, pri čemu

E i M mogu da budu isti ili različiti i nezavisno jedan od drugog da stoje za N-atom ili

CH,

R21 i R31 su isti ili različiti i nezavisno jedan od drugog stoje za

1. atom vodonika,

2. halogen,

3. -(C,-C4)-alkil,

4. -CN,

5. -CF3,

6. -OR<15>, gde R<15>označava atom vodonika ili -(CrC4)-alkil,

7. -N(R<15>)-R16, pri<č>emu R<15>i R16nezavisno jedan od drugog stoje umesto atoma vodonika ili -(CrC4)-alkila,

8. -C(0)-R<15>, gde R<15>označava atom vodonika ili -(Ci-C4)-alkil, ili

9. -S(0)x-R<15>, gde x označava ceo broj nula, 1 ili 2, i R<15>označava atom vodonika ili -(Ci-C4)-alkil,

R22 stoji za 1. neki heteroarilni ostatak iz grupe 3-hidroksipiro-2,4-dion, imidazol,

imidazolidin, imidazolin, indazol, izotiazol, izotiazolidin, izoksazol, 2-izoksazolidin, izoksazolidin, izoksazolon, morfolin, 1,3,4-oksadiazol, oksadiazolidindion, oksadiazolon, l,2,3,5-oksatiadiazol-2-oksid, 5-okso-4,5-dihidro-[l,3,4]oksadiazol, 5-okso-l,2,4-tiadiazol, piperazin, pirazin, pirazol, pirazolin, pirazolidin, piridazin, pirimidin, tetrazol, tiadiazol, tiazol, tiomorfolin, triazol ili triazolon, i

heteroarilni ostatak nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nezavisno

jedno od drugog supstituisan sa

1.1 -C(0)-R<15>, gdeR15ozna<č>ava atom vodonika ili -(C]-C4)-alkil,

1.2 -(C,-C4)-alkil,

1.3 -O-R<15>, u kojem R<15>stoji za atom vodonika ili -(CrC4)-alkil,

1.7-N(R1<5>)-R<16>, pri čemu R<15>i R<16>nezavisno jedan od drugog stoje

umesto atoma vodonika ili -(Ci-C4)-alkila,

1.8 halogenom ili

1.9 keto- ostatkom,

2. -C(0)-R<15>, u kojem R<15>označava atom vodonika ili -(CrC4)-alkil,

3. -C(0)-OR<15>, gde R<15>označava atom vodonika ili -(CrC4)-alkil, ili

4. -C(O) -N(R<17>)-R18, pri<č>emu R<17>i R18nezavisno jedan od drugog stoje

za atom vodonika ili -(Ci-C4)-alkil,

R23 stoji za atom vodonika ili -(CrC4)-alkil,

R24 stoji za 1. neki heteroarilni ostatak iz grupe pirol, furan, tiofen, imidazol, pirazol,

oksazol, izoksazol, tiazol, izotiazol, tetrazol, l,2,3,5-oksatiadiazol-2-oksid, triazolon, oksadiazolon, izoksazolon, oksadiazolidindion, triazol, 3-hidroksipiro-2,4-dion, 5-okso-l,2,4-tiadiazol, piridin, pirazin, pirimidin, indol, izoindol, indazol, ftalazin, hinolin, izohinolin, hinoksalin, hinazolin, kinolin, (5-karbolin i ciklopenta- ili cikloheksa derivati ovih heteroarilnih ostataka pripojeni benzenu,

pri čemu heteroarilni ostatak nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nezavisno jedno od drugog supstituisan sa supstituentom iz niza -(CrC5)-

alkil, -(Cj-C5)-alkoksi, halogen, nitro, amino, trifluormetil, hidroksil, hidroksi-(Ci-C4)-alkil, metilendioksi, etilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil ili -(CrC4)-alkoksikarbonil, ili

2. neki arilni ostatak iz grupe fenil, neftil, 1-naftil, 2-naftil, bifenilil, 2-bifenilil, 3-bifenilil i 4-bifenilil, antril ili fluorenil, i

arilni ostatak nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nezavisno jedno od drugog supstituisan sa supstituentom iz niza -(CrC5)-alkil, -(CrC5)-alkoksi, halogen, nitro, amino, trifluormetil, hidroksil, hidroksi-(Ci-C4)-alkil, metilendioksi, etilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil ili -(Ci-C4)-alkoksikarbonil.

Ovaj pronalazak nadalje se odnosi na prema ovom pronalasku primenu jedinjenja formule Ia, pri čemu

E i M mogu da budu isti ili različiti i nezavisno jedan od drugog da stoje za N-atom ili

CH,

R21 i R31 su isti ili različiti i nezavisno jedan od drugog imaju značenja koja su definisana gore pod 1. do 9.,

R22 stoji za 1. neki heteroarilni ostatak iz grupe imidazol, izotiazol, izoksazol, 2-izoksazolidin, izoksazolidin, izoksazolon, 1,3,4-oksadiazol, oksadiazolidindion, 1,2,3,5-oksatiadiazolon, oksazol, 5-okso-4,5-dihidro-[l,3,4]oksadiazol, tetrazol, tiadiazol, tiazol, triazol ili triazolon, i heteroarilni ostatak nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nezavisno jedno od drugog supstituisan sa

1.1 keto- ostatkom,

1.2 halogenom ili

1.3 -(C,-C2)-alkilom, ili

2. -C(O) -N(R<17>)-R<18>, pri čemuR17i R<18>nezavisno jedan od drugog stoje

za atom vodonika ili -(C,-C4)-alkil-OH, -0-(CrC4)-alkil ili -(C,-C4)-alkil, R23 stoji za atom vodonika, metil ili etil,

R24 stoji za 1. neki heteroarilni ostatak iz grupe nezasićenih, delimično zasićenih ili potpuno zasićenih prstenova koji se dobijaju od piridina, pirazina, pirimidina, piridazina, pirola, furana, tiofena, imidazola, pirazola, oksazola, izoksazola, tiazola, triazolon ili izotiazola,

pri čemu heteroarilni ostatak nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nezavisno jedno od drugog supstituisan sa supstituentom iz niza -(CrC4)-alkil, -(CrC4)-alkoksi, F, Cl, J, Br, nitro, amino, trifluormetil, hidroksil, hidroksi-(Ci-C4)-alkil, metilendioksi, etilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil ili -(CrC4)-alkoksikarbonil, ili

2. fenil, i fenil nije supstituisan ili je jednom, dva ili tri puta nezavisno jedno od drugog supstituisan sa F, Cl, J, Br, CF3, -OH, -(CrC4)-alkil ili

-(C,-C4)-alkoksi.

Pronalazak se odnosi nadalje na prema ovom pronalasku primenu jedinjenja 2-(2-metilamino- pirimidin-4il)-lH-indol-5-karboksilna kiselina [(S)-2-difenilamino -l-(5-okso-4,5-dihidro-[l,3,4]oksadiazol-2-il)-etil]-amid ili 2-(2 -metilamino- pirimidin-4-il)-lH-benzoimidazol-5-karboksilna kiselina ((S)-karbamoil-2-difenilamin-etil)-amid.

Pod pojmom "halogen" podrazumeva se fluor, hlor, brom ili jod. Pod pojmovima "-(C,-C8)-alkil", "-(Ci-C6)-alkil" ili "-(CrC4)-alkil" podrazumevaju se ostaci ugljovodonika, čiji su ugljenični lanci ili linearni ili razgranati i sadrže 1 do 8, 1 do 6 odnosno 1 do 4 atoma ugljenika, kao što su metil, etil, propil, butil, t.-butil, pentil, heksil, heptil ili oktil. Pod pojmom "-(C0)-alkil" podrazumeva se kovalentna veza. Ciklični alkilni ostaci su na primer 3- do 6-člani monocikli kao što su ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil ili cikloheksil.

Pod pojmom "R<8>i R<9>zajedno sa atomom azota i atomom ugljenika na koji su vezani stvaraju neki heterocikličan prsten Formule Ha" podrazumevaju se ostaci koji potiču od pirola, pirolina, pirolidina, imidazola, pirazola, oksazola, izoksazola, tetrazola, izoksazolina, izoksazolidina, morfolina, tiazola, izotiazola, izotiazolina, purina, izotiazolidina, tiomorfolina, piridina, piperidina, pirazina, piperazina, pirimidina, piridazina, indola, izoindola, indazola, benzimidazola, ftalazina, hinolina, izohinolina, hinoksalina, hinazolina, kinolina, pteridina, triazolona, tetrazola, 1,2,3,5-oksatiadiazol-2-oksida, oksadiazolona, izoksazolona, oksadiazolidindiona, triazola, koji su sa F, - CN, -CF3ili sa -C(0)-0-(Ci-C4)-alkilom supstituisani, 3-hidroksipiro-2,4-diona, 5-okso-l,2,4-tiadiazola, imidazolidina, -karbolina i derivati izvedeni od ovih heterocikla vezivanjem benzola.

Pod pojmom "R<9>i Z zajedno sa atomima ugljenika na koji su oni vezani stvaraju neki heterocikličan prsten Formule IIc" podrazumevaju se ostaci koji potiču od pirola, pirolina, pirolidina, piridina, piperidina, piperilena, piridazina, pirimidina, pirazina, piperazina, pirazola, imidazola, pirazolina, imidazolina, pirazolidina, imidazolidina, oksazola, izoksazola, 2-izoksazolidina, izoksazolidina, morfolina, tiazola, izotiazola, izotiazolidina, tiomorfolina, indazola, tiadiazola, benzimidazola, hinolina, triazola, ftalazina, hinazolina, hinoksalina, purina, pteridina, indola, tetrahidrohinolina, tetrahidroizohinolina, izohinolina, tetrazola, l,2,3,5-oksatiadiazol-2-oksida, oksadiazolona, izoksazolona, triazolona, 3-hidroksipiro-2,4-diona, 1,3,4-oksadiazola i 5-okso-l,2,4-tiadiazola, oksadiazolidindiona, triazola, koji nisu supstituisani ili su supstituisani sa F, -CN, -CF3ili sa -C(0)-0-(Ci-C4)-alkilom.

Pod pojmom "heteroarilni ostatak iz grupe nezasićenih, delimično zasićenih ili potpuno zasićenih prstenova, koji se dobijaju od piridina, pirazina, piramidina, piridazina, pirola, furana, tiofena, imidazola, pirazola, oksazola, izoksazola, tiazola, izotiazola" podrazumevaju se primera radi jedinjenja kao piperazin, pirazolin, imidazolin, pirazolidin, imidazolidin, tetrahidropiridin, izoksazolin, izoksazolidin, morfolin, izotiazolin, izotiazolidin, tetrahidro-l,4-tiazin ili piperidin.

Pod pojmom "aril" podrazumevaju se ostaci aromatičnih ugljenika sa 6 do 14 atoma ugljenika u prstenu. -(C6-Ci4)-arilni ostaci su primera radi fenil, naftil, na primer 1-naftil, 2-naftil, bifenilil, na primer 2-bifenilil, 3-bifenilil i 4-bifenilil, antril ili fluorenil. Bifenililni ostaci, naftilni ostaci i naročito fenilni ostaci su prioritetni arilni ostaci. Arilni ostaci, naročito fenilni ostaci, mogu da budu jednostruko ili višestruko, prvenstveno jedan put, dva ili tri puta supstituisani sa istim ili različitim ostacima, prvenstveno sa ostacima iz niza -(Ci-Cg)-alkil, naročito -(CrC4)-alkil, -(CrC8)-alkoksi, naročito -(CrC4)-alkoksi, halogen, nitro, amino, trifluormetil, hidroksi, hidroksi-(C!-C4)-alkil kao što je hidroksimetil ili 1-hidroksietil ili 2-hidroksietil, metilendioksi, etilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil, -

(Ci-C4)-alkoksikarbonil, fenil, fenoksi, benzil, benziloksi, tetrazolil.

Odgovarajuće važi primera radi i za ostatke kao što su arilalkil ili arilkarbonil. Arilalkilni ostaci su naročito benzil, isto tako i 1- i 2-naftilmetil, 2-,3- i 4-bifenil-ilmetil i 9-fluorenilmetil. Supstituisani arilalkilni ostaci su primera radi sa jednim ili sa više -(CrC8)-alkilnih ostataka, naročito sa -(C1-C4)- alkilnim ostatkom u afilnom delu supstituisani benzil-ostaci i naftilmetil-ostaci, na primer 2-, 3- i 4-metilbenzil, 4-izobutilbenzil, 4-t.-butilbenzil, 4-oktilbenzil, 3,5-dimetilbenzil, pentametilbenzil, 2-, 3-, 4-, 5-, 6-, 7- i 8-metil-l-naftilmetil, 1-, 3-, 4-, 5-, 6-, 7- i 8-metil-2-naftilmetil, sa jednim ili sa više -(CrC8)-alkoksi ostataka, naročito sa -(CrC4)-alkoksi ostatkom, u arilnom delu supstituisani benzil-ostaci i naftilmetil-ostaci, na primer 4-metoksibenzil, 4-neopentiloksibenzil, 3,5-dimetiloksibenzil, 3,4-metilen-dioksibenzil, 2,3,4-trimetoksibenzil, nitrobenzilni ostaci, na primer 2-, 3- i 4-nitrobenzil, halogenbenzin-ostaci, na primer 2-, 3- i 4-hlor i 2-, 3- i 4-fluorbenzil, 3,4-dihlorbenzil, pentafluor-benzil, trifluormetilbenzil-ostaci, kao na primer 3- i 4- trifluormetilbenzil ili 3,5-bis(trifluormetil)benzil.

U jednostruko supstituisanim fenilnim ostacima može supstituent da se nalazi u 2-poziciji, 3-poziciji ili 4-poziciji. Dvostruko supstituisani fenil može da bude supstituisan u 2,3-poziciji, 2,4-poziciji, 2,5-poziciji, 2,6-poziciji, 3,4-poziciji ili u 3,5-poziciji. U trostruko supstituisanim fenilnim ostacima mogu se supstituenti da nalaze u 2,3,4-poziciji, 2,3,5-poziciji, 2,4,5-poziciji, 2,4,6-poziciji, 2,3,6-poziciji ili 3,4,5-poziciji.

Objašnjenja data za arilne ostatke važe odgovarajuće za arilen-ostatke, na primer za fenilen ostatke, koji na primer mogu da budu prisutni u obliku 1,4-fenilen ili 1,3-fenilen. Fenilen-(CrC6)-alkil je naročito fenilenmetil (-C6H4-CH2-) i fenilenetil, (Cr C6)-alkilen-fenil je naročito metilenfenil (-CH2-C6H4-). Fenilen-(C2-C6)-alkenil je naročito fenilenetenil i fenilenpropenil.

Pojam "heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu" označava ostatak nekog mono-cikličnog ili policikličnog aromatskog sistema sa 5 do 14 članova u prstenu, koji sadrži 1,2, 3, 4 ili 5 heteroatoma kao članove prstena. Primeri za heteroatome su N, O i S. Ako sadrži više heteroatoma, oni mogu da budu isti ali i različiti. Heteroarilni ostaci mogu isto tako da budu jednom ili višestruko, prvenstveno jednom, dvostruko i trostruko supstituisani sa istim ili različitim ostacima iz niza —(Ci-Cg)-alkil, naročito -

(CrC4)-alkil, -(Ci-Cg)-alkoksi, naročito -(CrC4)-alkoksi, halogen, nitro, -N(R<10>)2, "trifluormetil, hidroksi, hidroksi-(Ci-C4)-alkil kao što su hidroksimetil ili 1-hidroksietil ili 2-hidroksietil, metilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil, -(Ci-C4)-alkoksikarbonil, fenil, fenoksi, benzil, benziloksi, tetrazolil. Prioritet za monociklični ili biciklični aromatski ostatak ima heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu, koji sadrži 1, 2, 3 ili 4, naročito 1, 2 ili 3 ista ili različita heteroatoma iz niza N, O i S i koji može da bude supstituisan sa 1, 2, 3 ili 4, naročito 1 do 3, ista ili različita supstituenta iz niza -(CrC6)-alkiI, -(CrC6)-alkoksi, fluor, hlor, nitro, - N(R<10>)2, trifluormetil, hidroksi, hidroksi-(Cj-C4)-alkil, -(CrC4)-alkoksikarbonil, fenil, fenoksi, benziloksi i benzil. Naročiti prioritet ima heteroaril koji se odnosi na monociklični ili biciklični aromatski ostatak sa 5 do 10 članova u prstenu, osobito za 5-to člani i 6-to člani monocikličan aromatski ostatak, koji sadrži 1, 2 ili 3, naročito 1 ili 2, ista ili različita heteroatoma iz niza N, O i S i može da bude supstituisan sa 1 ili 2 ista ili različita supstituenta iz niza -(CrC4)-alkil, halogen, hidroksi, -N(R10)2, -(Cr C4)-alkoksi, fenil, fenoksi, benziloksi i benzil.

Pojam "heterocikl sa 5 do 12 članova u prstenu" odnosi se na monocikličan ili bicikličan 5-to člani do 12-to člani heterociklični prsten, koji može da bude delimično zasićen ili potpuno zasićen. Primeri za heteroatome su N, O i S. Heterocikličan prsten nije supstituisan ili je supstituisan najednom ili više ugljeničnih atoma ili najednom ili više heteroatoma sa istim ili različitim supstituentima. Ovi substituenti su definisani gore kod ostataka heteroarila. Od značaja je heterociklični prsten supstituisan jednom ili višestruko, na primer jednom, dvostruko, trostruko ili četvorostruko na atomima ugljenika sa istim ili različitim ostacima iz niza -(Ci-Cg)-alkil, na primer -(CrC4> alkil, -(Ci-Cg)-alkoksi, na primer -(CrC4)-alkoksi kao što je metoksi, fenil-(CrC4> alkoksi, na primer benziloksi, hidroksi, okso, halogen, nitro, amino ili trifluormetil i/ili je on na atomu ili na atomima azota koji se nalaze u heterocikličnom prstenu supstituisan sa -(Ci-Cg)-alkil, na primer sa -(Ci-C4)-alkil kao što su meti ili etil, a u datom slučaju sa supstituisanim fenil ili fenil-(Ci-C4)-alkil, na primer benzil ostatkom. Azotovi heterociklični prstenovi mogu da se nalazei i kao N-oksidi ili kvaternerne soli. Primeri za pojmove heteroaril sa 5 do 14 članova u prstenu ili heterociklični prsten sa 5 do 12 članova u prstenu su ostaci koji potiču od pirola, furana, tiofena, . imidazola, pirazola, oksazola, Izoksazola, tiazola, izotiazola, tetrazola, 1,2,3,5-oksatiadiazol-2-oksida, triazolona, oksadiazolona, izoksazolona, oksadiazolidindiona, triazola, koji su sa F, CN, -CF3ili -C(0)-0-(Ci-C4)-alkilom supstituisani, 3-hidroksipiro-2,4-diona, 5-okso-l,2,4-tiadiazola, piridina, pirazina, pirimidina, indola, izoindola, indazola, ftalazina, hinolina, izohinolina, hinoksalina, hinazolina, kinolina, - karbolina i benzo-adiranih, ciklopenta-, cikloheksa- ili ciklohepta-adiranih derivata ovih heterocikličnih prstenova. Naročito se daje prednost ostatku 2- ili 3-pirolila, fenilpirolila kao od 4- ili 5-fenil-2-pirolila, 2-furila, 2-tienila, 4-imidazolila, metil-imidazolila, na primer l-metil-2-, -4- ili -5-imidazolila, l,3-tiazol-2-il, 2-piridila, 3-piridila, 4-piridila, 2-. 3- ili 4-piridil-N-oksida, 2-pirazinila, 2-, 4- ili 5-pirimidinila, 2-, 3- ili 5-indolila, supstituisanog 2-indolila, na primer 1-metil-, 5-metil, 5-metoksi-, 5-benziloksi-, 5-hlor- ili 4,5-dimetil-2-indolila, l-benzil-2- ili -3-indolila, 4,5,6,7-tetrahidro-2-indolila, ciklohepta[b]-5-pirolila, 2-, 3- ili 4-hinolila, 1-, 3- ili 4-izohinolila, l-okso-l,2-dihidro-3-izohinolila, 2-hinoksalinila, 2-benzofuranila, 2-benzotienila, 2-benz-oksazolila ili benzotiazolila ili dihidropiridinila, pirolidinila, na primer 2- ili 3-(N-metilpirolidinila), piperazinila, morfolinila, tiomorfolinila, tetrahidrotienila ili benzodioksolanila.

Opšta strukturna formula a-amino kiseline je sledeća:

ct-Amino kiseline razlikuju se međusobno po ostatku R, koji se u okviru ove prijave označava kao "karakterističan ostatak" neke amino kiseline.

U slučaju, da R<9>označava karakteristični ostatak neke amino kiseline, podrazumevaju se prvenstveno karakteristični ostaci sledećih a-amino kiselina, koje se pojavljuju u prirodi, glicina, alanina, valina, leucina, izoleucina, fenilalanina, tirozina, triptofana, serina, treonina, cisteina, metionina, asparagina, glutamina, lizina, histidina, arginina, glutaminske kiseline i asparaginske kiseline. Naročito su značajni histidin, triptofan, serin, treonin, cistein, metionin, asparagin, glutamin, lizin, arginin, glutaminska kiselina i asparaginska kiselina. Dalje su podesni da se ugrađuju kao ostatak R<9>i karakteristični ostaci od nekih amino kiselina koje se ne pojavljuju u prirodi kao što su 2-aminoadipinska kiselina, 2-aminobuterna kiselina, 2-amino-izobuterna kiselina, 2,3-diaminopropionska kiselina, 2,4-diaminobuterna kiselina, 1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-l-karboksilna kiselina, l,2,3,4-tetrahidro-izohinolin-3-karboksilna kiselina, 2-aminopimelinska kiselina, fenilglicin, 3-(2-tienil)-alanin, 3-(3-tienil)-alanin, 2-(2-tienil)-glicin, 2-amino-heptanska kiselina, pipekolinska kiselina, hidroksilizin, sarkozin, N-metilizoleucin, 6-N-metil-lizin, N-metilvalin, norvalin, norleucin, ornitin, alo-izoleucin, alo-treonin, alo-hidroksilizin, 4-hidroksiprolin, 3-hidroksiprolin, 3-(2-naftil)-alanin, 3-(l-naftil-alanin), homofenilanin, homocistein, homocisteinska kiselina, homotriptofen, cisteinska kiselina, 3-(2-piridil)-alanin, 3-(3-piridil)-alanin, 3-(4-piridil)-alanin, 2-amino-3-fenil-amino-propionska kiselina, 2-amino-3-fenil-amino-etil-propionska kiselina, fosfinotricin, 4-fluor-fenilalanin, 3-fluor-fenilalanin, 2-fluor-fenilalanin, 4-hlor-fenilalanin, 4-nitro-fenilalanin, 4-amino-fenilalanin, cikloheksilalanin, citrulin, 5-fiuor-triptofana, 5-metoksitriptofan, metionin-sulfon, metionin-sulfoksid ili -NH-NR<n->C(0)N(R<u>)2, koji su u ovom slučaju i supstituisani. Kod aminokiselina koje se pojavljuju u prirodi, ali i kod onih sintetskih, koje sadrže neku funkcionalnu grupu kao što je amino, hidroksi, karboksi, merkapto, guanidil, imidazolil ili indolil, mogu ove grupe isto tako da budu zaštićene.

Kao podesne zaštitne grupe koriste se u tu svrhu prvenstveno N-zaštitne grupe koje se upotrebljavaju u herniji peptida, primera radi zaštitne grupe tipa uretana, benziloksikarbonil (Z), t-butiloksikarbonil (Boe), 9-fluoreniloksikarbonil (Fmoc), aliloksikarbonil (Aloc) ili tipa amida kiselina naročito formil, acetil ili trifluoracetil isto tako i tipa alkila primera radi benzil. U slučaju kada je u R ostatak imidazol onda, primera radi, kao zaštitna grupa imidazolovog azota služi derivat sulfonske kiseline Formule IV dodat radi stvaranja sulfonamida, koji može naročito u prisustvu baza, kao što je natrijum-hidroksid, da se opet otcepi.

Proizvodnja jedinjenja formule I i Ia odvija se na način koji je opisan u patentnim prijavama WO 01/00610 i WO 01/30774. Polazne supstance za hemijske konverzije su poznate ili mogu lako da se proizvedu po metodama poznatim u literaturi.

Na osnovu farmakoloških svojstava inhibitora IKB-kinaze, primenjenih prema ovom pronalasku, u primenjenim modelima vidi se, da su navedeni inhibitori podesni za korišćenje kod svih oblika bola, naročito kod bola, kod kojih zapaljenski procesi igraju određenu ulogu.

Doziranje lekova definisanih ovim pronalaskom može da se odvija preko oralne, inhalativne, rektalne ili transdermalne aplikacije ili preko subkutane, intraatikularne, intraperitonealne ili intravenozne injekcije. Prednost se daje oralnoj ili intraartikularnoj aplikaciji.

Pronalazak se odnosi i na postupak za proizvodnju lekova, koji je naznačeni time, što se najmanje jedno jedinjenje formule I ili Ia zajedno sa nekim farmaceutski podesnim i fiziološki upotrebljivim nosačem i u datom slučaju sa drugim aktivnim supstancama, dodacima i pomoćnim sredstvima oblikuje u formu pogodnu za doziranje.

Podesni čvrsti ili galenski oblici preparata u kojima se lek priprema su granulati, prašak, dražeje, tablete, (mikro)kapsule, supozitoriji, sirupi, sokovi, suspenzije, emulzije, kapi ili ubrizgljivi rastvori (za injekcije) kao i preparati sa razblaženom aktivnom supstancom za slobodno davanje, pri čijoj proizvodnji se primenjuju uobičajena pomoćna sredstva, kao što su noseći materijal, sredstva za lako razarenje tableta, veziva, prelivna sredstva, sredstvo za bubrenje, sredstva za poboljšanje klizavosti ili maziva, supstance koje daju ukus, zasladivači i rastvarački posrednici. Kao najčešće primenjivana pomoćna sredstva mogla bi da budu navedena magnezijum-karbonat, titan-dioksid, laktoza, manit i drugi šećeri, talk, mlečne belančevine, želatin, škrob, celuloza i njeni derivati, životinjska i biljna ulja kao što su riblje ulje, suncokretovo ulje, orahovo ulje ili susamovo ulje, polietilenglikol i rastvarači kao što je sterilna voda ili jedno- ili višefunkcionalni alkoholi kao što je glicerin. Farmaceutski preparati se prevashodno proizvode u dozirajućim jedinicama spremnim za davanje, pri čemu svaka jedinica sadrži kao aktivnu komponentu određenu količinu jedinjenja formule I, koje je u skladu sa ovim otkrićem. Kod čvrstih lekova, kao što su to tablete, kapsule, dražeje ili supozitoriji, ova jedinična doza može da iznosi i do 1000 mg, ali prednost imaju količine od oko 50 do 300 mg, a u slučaju rastvora koji se daju injekcijama u jednoj ampuli može da bude i do oko 300 mg, ali su optimalne količine od 10 do 100 mg. Za lečenje odrasle osobe, npr. jednog pacijenta sa težinom od 70 kg, u zavisnosti od aktivnosti jedinjenja naznačenog formulom I, dnevne doze mogu biti od oko 20 mg do 1000 mg aktivne supstance, ali prednost su pokazale doze od 100 do 500 mg. Pod specifičnim okolnostima moguće je da se ipak daju kako veće, tako i manje dnevne dose. Doziranje dnevne doze je moguće ostvariti kako sa jednim davanjem u obliku pojedinačne doze ili pak sa više manjih jediničnih doza, kao i davanjem delova podeljene doze u više navrata u određenim intervalima vremena.

Krajnji produkti se po pravilu određuju primenom spektrofotometrijskih metoda (FAB, ESI-MS). Temperatura se navodi u stepenima celzijusa, RT označava sobnu temperaturu (22 °C do 26 °C). Primenjene skraćenice su ili već razjašnjene ili odgovaraju uobičajenim konvencijama.

U daljem tekstu je pomoću primera bliže objašnjen pronalazak.

Primeri proizvodnje

A.l.) Sinteza aminokiseline ((S)-2-amino-3-difenilamino-propionska kiselina-metilestar (5))

N-benziloksi-karbonil-L-serin-P-lakton (2)

Napravljena je suspenzija od 54,8 g (0,209 mol) trifenilfosfina u 600 mL acetonitrila i u odsustvu vlage ohlađena je na temperaturu -35 °C do -45 °C. Pri toj temperaturi u toku od 50 minuta ukapano je 36,4 g (0,209 mol) azodikarboksilne kiseline-dietilestra. Još je mešano u toku 15 min pri temperaturi -35 °C. U ovu smešu ukapanje tada polako rastvor od 50 g (0,209 mol) N-benziloksikarbonil-L-serina u 500 mL acetonitrila, tako da temperatura smeše ne pređe iznad -35 °C. Potom je mešano u toku 12 h pri temperaturi 5 °C. U cilju prekida reakcije reakcioni rastvor je pri smanjenom pritisku oslobođen od rastvarača i sirovi produkt je prečišćen pomoću hromatografije srednjeg pritiska na silika gelu. (DCM/AcCN : 25/1). Po udaljavanju rastvarača dobijeno je 20,8 g N-benziloksi-karbonil-L-serin-P-laktona (2); Prinos 45 %; (videti i Org. Synth. 1991 (70) lff.) u obliku finih iglica.

Bruto formula CiiHuN04; Molar. masa = 221,2; MS (M + H) 222,1;<*>H NMR (DMSO-d6) 4,30 (m, IH), 4,45 (m, IH), 5,10 (s, 2H), 5,22 (m, 2H), 7,45 (m, 5H), 8,20 (d, J = 9,8 Hz, IH)

(S)-2-benziloksikarbonilamino-3-difenilamino-propionska kiselina (3)

Pomešano je 5,0 g (22,6 mmol) serinlaktona (2) sa 20 g (118,2 mmol) difenilamina i u toku 2 h zagrevano je pri temperaturi 100 °C. Sirovi produkt je prečišćen pomoću hromatografije srednjeg pritiska na silika gelu. (DCM/metanol: 9/1, potom EE/n-heptan : 4/1). Po uklanjanju rastvarača dobijeno je 3,65 g (prinos 42 %) čiste (S)-2-benziloksikarbonilamino-3-difenilamino-propionske kiseline (3).

Bruto formula C23H22N2O4; Molar. masa = 390,44; MS (M + H) 391,2; { U NMR (DMSO-d6) 3,85 (m, IH), 4,18 (m, IH), 4,3 (m, IH), 4,9 (m, 2H), 6,9 (m, 5H), 7,25 (m, 10H)

(S)-2-benziloksikarbonilamino-3-difenilamino-propionske kiseline-metilestar (4)

U 75 mL metanola pri temperaturi -5 °C ukapano je 6,5 mL (89,1 mmol) tionil-hlorida i mešano je u toku 15 minuta. Zatim je dodato 3,6 g (9,22 mmol) 2-benzil-oksi-karbonilamino-3-difenilamino-propionske kiseline (3) rastvorene u 75 mL metanola i još u toku 3 sata (h) je mešano pri sobnoj temperaturi. Posle odparavanja rastvarača ostatak je pomešan sa estrom sirćetne kiseline i ekstrahovan je primenom rastvora natrijum-karbonata. Prečišćavanje pomoću Flash-hromatografije (n-heptan/estar sirćetne kiseline : 7/3) dalo je 2,76 g (prinos 50 %) 2-benziloksikarbonilamino-3-difenilamino-propionske kiseline-metilestra (4).

Bruto formula C24H24N2O4; Molar. masa = 404,47; MS (M + H) 405,2;<*>H NMR (DMSO-d6) 3,58 (s, 3H), 3,95 (m, IH), 4,18 (m, IH), 4,4 (m, IH), 4,95 (m, 2H), 6,9 (m, 6H), 7,3 (m, 9H), 7,85 (d, J = 9,8 Hz, IH).

(S)-2-amino-3-difeniIamino-propionske kiseline-metilestar (5)

U cilju otcepljenja Z-zaštitne grupe rastvoreno je 2,7 g (6,68 mmol) Z-zaštićenog derivata (4) u 500 mL metanola i u zaštitnoj atmosferi pod azotom dodato je 100 mg katalizaora (10 % Pd(OH)2-C). Potom je inertni gas zamenjen u velikom višku sa vodonikom i u toku 2 h mućkano je u atmosferi vodonika. Da bi se prekinula reakcija katalizator je udaljen filtriranjem i filtrat je ugušćen. Dobijeno je 1,65 g (prinos 91 %) 2-amino-3-difenilamino-propionske kiseline-metilestra (5).

Bruto formula C16Hi8N202; Molar. masa = 270,32; MS (M + H) 271,2;<!>H NMR (DMSO-d6) 3,45 (s, 3H), 3,58 (m, IH), 3,8 (m, IH), 3,95 (m, IH), 6,9 (m, 6H), 7,3 (m, 4H).

A.2.) Sinteza heterocikličnog osnovnog skeleta (2-(2-metilamino-pirimidin-4-il)-lH-indol-5-karboksilna kiselina (10)

1 -dimetilamino-4,4-dimetoksi-pent-1 -en-3-on (8)

Mešano je 100 g (0,76 mol) 3,3-dimetiloksi-2-butanona sa 90,2 g (0,76 mol) N,N-dimetilformamid-dimetilacetala pri temperaturi 120 °C. Metanol koji nastaje u toku reakcije neprestano je udaljavan iz reakcionog rastvora putem destilacije. Pri hlađenju rastvora nastajala je spontana kristalizacija, koja je uz dodatak malo heptana bila potpuna. Dobijeno je tako 128,24 g sirovog produkta 8 (prinos 90 %), koji se bez dodatnog prečišćavanja dalje koristio za konverzije.

Bruto formula C9H17NO3; Molar. masa = 187,24; MS (M + H) 188,2;<!>H NMR (DMSO-d6) 1,22 (s, 3H), 2,80 (s, 3H), 3,10 (s, 9H), 5,39 (d, J = 15 Hz, IH), 7,59 (d, J - 15 Hz, IH).

[4-( 1,1 -dimetoksi-etil)-pirimidin-2-il]-metil-amin (9)

Rastvoreno je 1,22 g (53 mmol) natrijuma u 100 mL apsolutnog etanola. Tome je dodato uz mešanje 5,8 g (53 mmol) metilgvanidinhidro-hlorida i 10 g (53 mmol) jedinjenja l-dimetilamino-4,4-dimetoksi-pent-l-en-3-on (8) i u toku 4 h zagrevano je pri temperaturi ključanja. Da bi se prekinula reakcija odestilisan je etanol. Tako dobijeni produkt (9) bez dodatnog prečišćavanja korišćen je za sledeću reakciju. Prinos: 11,5 g (58 mmol, kvantitativan).

Bruto formula C9H15N3O2; Molar. masa = 197,24; MS (M + H) 198,2;<!>H NMR (DMSO-d6) I, 45 (s, 3H), 2,78 (s, 3H), 3,10 (s, 6H), 6,75 (d, J = 3 Hz, IH), 7,0 - 7,1 (s(b), IH), 8,30 (d, J = 3 Hz, IH).

2-(2-metilamino-pirimidin-4-il)- lH-indol-5-karboksilna kiselina (10)

U 150 mL 50 % sumporne kiseline pri sobnoj temperaturi dodato je uz mešanje 5 g (25 mmol) [4-(l,l-dimetoksi-etil)-pirimidin-2-il]-metil-amina (9) i 3,85 g4-hidrazinobenzoeve kiseline i u toku 4 h zagrevano je pri temperaturi 130 °C. Metanol koji nastaje u toku reakcije neprestano je udaljavan iz reakcionog rastvora putem destilacije. Posle hlađenja na temperaturu 10 °C reakciona smeša je sipana na 200 mL leda i primenom koncentrovanog rastvora natrijum-hidroksida podešena je pH vrednost na oko 5,5. Talog koji je pri tome nastao od natrijum-sulfata i smeše produkta je odfiltriran i ostatak na filtru je više puta ekstrahovan pomoću metanola. Objedinjeni metanolni ekstrakti su ugušćeni i produkt je prečišćen pomoću Flash-hromatografije (DCM/metanol: 9/1). Prinos: 0,76 g (11 %).

Bruto formula C14H13N4O2; Molar. masa = 268,28; MS (M + H) 405,2;<*>H NMR (DMSO-d6) 2,95 (s, 3H), 6,90 - 7,10 (s(b), IH), 7,18 (d, J = 3 Hz, IH), 7,4 (s, IH), 7,58 (d, J = 4,5 Hz, IH), 7,8 (d, J - 4,5 Hz, IH), 8,30 (s, IH), 7,8 (d, J = 4,5 Hz, IH), 8,38 (d, J = 3 Hz, IH), II, 85 (s, IH), 12,40 - 12,60 (s(b), IH).

A.3.) Svođenje podlo<g>e i sinteza jedinjenja (2-(2-metilamino-pirimidin-4-il)-lH-indol-5-karboksilna kiselina [(S)-2-difenilamino-l-(5-okso-4,5-dihidro-[l,3,4]oksadiazol-2-il)-etil]-amid (13)

3-difenilamino-2-{[2-(2-metilamino-pirimidin-4-il)-lH-indol-5-karbonil] (S)-amino}-propionska kiselina (11)

Rastvoreno je 5,0 g (18,64 mmol) 2-(2-metilamino-pirimidin-4-il)-lH-indol-5-karboksilne kiseline (10) u 1,2 L DMF ijedno za drugim dodato je 7,9 g (24,08 mmol) TOTU i 7,9 mL (46,45 mmol) etildiizopropilamina. Mešano je u toku 20 min pri temperaturi 5 °C i u taj rastvor dodato je 0,73 g (3,28 mmol) (S)-2-benziloksi-karbonilamino-3-difenilamino-propionska kiselina (3). Posle mešanja koje je trajalo 15 sati ugušćen je rastvor pri sniženom pritisku, ostatak je izmešan u n-butanolu i u cilju razdvajanja od sporednih produkata izvršena je ekstrakcija organske faze sa zasićenim rastvorom natrijumhidro-karbonata. Posle sušenja pomoću MgS04i ugušćivanja organske faze primenom Flash-hromatografije na silika gelu (DCM : MeOH = 19 : 1) izolovan je metilestar jedinjenja navedenog u naslovu. Prinos: 4,3 g (98 %).

Bruto formula C3oH2gN603; Molar. masa = 520,22; MS (M + H) 521,3;

<*>H NMR (DMSO-d6) 2,95 (s(b), 3H), 3,60 (s, 3H), 4,19 - 4,58 (m, 2H), 4,85 (q, IH), 6,90 - 7,10 (m, 7H), 7,18 (d, J = 3 Hz, IH), 7,25 - 7,40 (m, 5H), 7,50 (d, J = 4,5 Hz, IH), 7,65 (d, J = 4,5 Hz, IH), 8,05 (s, IH), 8,35 (d, J = 3 Hz, IH), 8,70 (d, J = 3,75 Hz, IH), 11,85 (s, IH).

2-(2-metilamino-pirimidin-4-il)-lH-indol-5-karboksilna kiselina ((S)-2-difenilamin-1 - hidrazin-karbonil-etil)-amid (12)

1,0 g (1,92 mmol) 3-difenilamino-2-{[2-(2-metilamin-pirimidin-4-il)-lH-indol-5-karbonil]- (S)-amino}-propionske kiseline (11) je rastvoreno u 10 mL metanola, dodato je 0,48 g (9,95 mmol) hidrazinhidrata i u toku 15 h-mešano je pri sobnoj temperaturi. Staloženi produkt (0,3 g) odvojen je filtriranjem od preostalog rastvora. Iz uparenog preostalog rastvora primenom Flash-hromatografije na silika gelu (DCM : MeOH =19:1) izolovan je preostali hidrazon (12) (0,1 g). Prinos: 0,4 g (40 %).

Bruto formula C29H28Ng02; Molar. masa = 520,6; MS (M + H) 521,4;<*>H NMR (DMSO-d6) 2,95 (s(b), 3H), 4,02 - 4,58 (m, 2H), 4,4 (s, 2H), 4,85 (q, IH), 6,90 - 7,10 (m, 7H), 7,18 (d, J = 3 Hz, IH), 7,20 - 7,45 (m, 5H), 7,50 (d, J = 4,5 Hz, IH), 7,62 (d, J = 4,5 Hz, IH), 7,99 (s, IH), 8,25 (d, J = 3 Hz, IH), 8,35 (s(b), IH), 9,30 (s, IH), 11,70 (s, IH).

2-(2-metilamin-pirimidin-4-il)-lH-indol-5-karboksilna kiselina [(S)-2-difenilamin-1-(5-okso-4,5-dihidro-[l,3,4]oksadiazol -2-il)-etil]-amid (13)

Napravljena je suspenzija od 200 mg (0,384 mmol) 2-(2-metilamin-pirimidin-4-il)-lH-indol-5-karboksilna kiselina ((S)-2-difenilamin-l-hidrazin-karbonil-etil)-amid (12) u 20 mL metilen-hlorida i pri temperaturi 0 °C ukapanje uz mešanje rastvor 20 % fosgena u toluenu (0,398 mmol). Mešano je još u toku 15 h pri sobnoj temperaturi potom je rastvarač uparen. Oksadiazolon 13 je na kraju izdvojen primenom Flash-hromatografije na silika gelu (DCM : MeOH = 9:1). Prinos: 160 mg (76 %).

Bruto formula Cso^NgOs; Molar. masa = 546,6; MS (M + H) 547,3; 'H NMR (DMSO-d6) 2,95 (s(b), 3H), 4,02 - 4,58 (m, 2H), 4,85 (q, IH), 6,90 - 7,10 (m, 7H), 7,15 (d, J = 3 Hz, IH), 7,20 - 7,40 (m, 6H), 7,52 (d, J - 4,5 Hz, IH), 7,68 (d, J = 4,5 Hz, IH), 8,10 (s, IH), 8,92 (d, J = 3 Hz, IH), 11,78 (s, IH), 12,15 - 12,40 (s(b), IH).

B.) Primer benzimidazol IkB kinaza - inhibitor

B.l) Sinteza aminokiseline ((S)-2-amino-3-difenilamino-propionske kiseline-metilestar (5)) isto kako je opisano pod A. 1.

B.2.) Sinteza heterociklične osnovne strukture (2-(2-metilamino-pirimidin-4-il)-lH-benzimidazol-5-karboksilna kiselina (19)

4-dimetilamin-l,l-dimetoksi-but-3-en-2-on (16)

300 g (307 mL, 2,54 mol) metilglioksaldimetilacetala zajedno sa 303 g (337 mL, 2,54 mol) N,N-dimetilformamid-dimetilacetala je mešano pri temperaturi 110 °C u toku 4 sata.Metanol koji se stvara u toku reakcije je neprestano udaljavan putem destilacije iz reakcionog rastvora. Posle hlađenja rastvor je ekstrahovan primenom heptana i rastvarač je otparen. Dobijeno je tako 303 g sirovog produkta 16 (prinos 70 %) koji je bez dodatnog prečišćavanja korišćen za sledeće reakcije.

Bruto formula C8Hi5N03; Molar. masa = 173,21; MS (M + H) 174,1;

<*>HNMR (DMSO-d6) 2,10 (s, IH), 2,80 (3, 3H), 3,10 (s, 3H), 3,25 (s, 3H), 3,3 (s, 3H), 4,42 (s, IH), 5,19 (d(b), J = 12,8 Hz, IH), 7,60 (d, J = 15 Hz, IH).

(4-dimetoksimetil-pirimidin-2-il)-metil-amin (17)

0,33 g (14,4 mmol) natrijuma je rastvoreno u 50 mL absolutnog etanola. U to je dodano uz mešanje 1,57 g (14,4 mmol) metilgvanidinhidro-hlorida i 2,48 g (14,4 mmol) jedinjenja 4-dimetilamin-l,l-dimetoksi-but-3-en-2-on (16) i u toku 3 h zagrevano je pri temperaturi ključanja. U cilju prekida reakcije etanol je otparen. Tako dobijeni produkt 17 korišćen je bez dodatnog prečišćavanja. Prinos 2,6 g (kvantitativan).

Bruto formula CgH^C^; Molarna masa = 183,21; MS (M + H) 184,1;

<l>H NMR (DMSO-d6) 2,78 (s, 6H), 3,10 (s, 3H), 5,02 (s, IH), 6,62 (d, J = 3 Hz, IH), 8,30 (d, J = 3Hz, IH).

2-metilarnin-pirimidin-4-karbaldehid(18)

10 g (54 mmol) (4-dimetoksimetil-pirimidin-2-il)-metil-amina (17) je rastvoreno u 54 mL 2N sumporne kiseline i uz mešanje zagrevan je rastvor u toku 3 h pri temperaturi 80 °C. Posle hlađenja reakcioni rastvor je pažljivo primenom čvrstog Na2C03podešen na pH oko 9 i primenom etanola tri puta je ekstrahovan. Od objedinjenih osušenih ekstrakta posle odparavanja rastvarača dobijen je aldehid navedenli naslovu 18 sa prinosom od 60 % (4,47 g).

Bruto formula C6H7N30; Molarna masa - 137,12; MS (M + H) 138,2;

<l>HNMR (DMSO-d6) 2,6 - 2,80 (s(B), 3H), 6,95 (d, J = 3 Hz, IH), 7,40 - 7,60 (s(b), IH), 8,55 (d, J = 3 Hz, IH).

2-(2-metilamin-pirimidin-4-il)-lH-benzoimidazol-5-karboksilna kiselina (19)

4,3 g (31,3 mmol) 2-metilamin-pirimidin-4-karbaldehida (18) i 4,8 g 31,1 mmol) 3,4-diamino-benzoeve kiseline u 300 mL nitrobenzena zagrevano je u toku 2 h pri temperaturi 150 °C. Posle hlađenja na temperaturu 0 °C talog benzimidazola je odvojen primenom filtriranja od nitrobenzena i produkt je prečošćen pomoću Flash-hromatografije (DCM/metanol = 4:1). Prinos: 2,66 g (32 %).

Bruto formula Ci3HiiN502; Molarna masa = 269,28; MS (M + H) 270,2;

<*>HNMR (DMSO-d6) 2,95 (s, 3H), 7,50 (d, J = 3 Hz, IH), 7,75 (d, J = 4,5 Hz, IH), 7,90 (d, J = 4,5 Hz, IH), 8,35 (s, IH), 8,55 (d, J = 3 Hz, IH), 8,70 - 9,05 (s(b), IH).

B.3.) Spajanje osnovnih strukturnih elemenatajLsinteza jedinjenja 2-2-metilamino-pirimidin-4-il)- lH-benzoimidazol-5-karboksilna kiselina ((S)-1 -karbamoil-2-difenilamin-etil)-amid (22)

3-difenilamino-2-{[2-(-metilamino-pirimidin-4-il)-lH-benzimidazoL (S)-amino}- propionska kiselina (21) 2,6 g (9,6 mmol) 2-(2-metilamin-pirimidin-4-il)-lH-benzoimidazol-5-karboksilne kiseline (20) je rastvoreno u 300 mL DMF ijedno za drugim dodato je 3,17 g (9,6 mmol) TOTTJ i 1,6 mL (11,6 mmol) etildiiaopropilamina. Mešano je u toku 20 min pri temperaturi 5 °C i dodato je u taj rastvor 2,6 g (9,6 mmol) (S)-2-benziloksikarbonilamin-3-difenilamin-propionske kiseline (5). Posle mešanja u trajanju od 16 h uparen je rastvor pri smanjenom pritisku, na kraju je metilestar 21 izdvojen primenom Flash-hromatografije na silika gelu (DCM: MeOH = 9:1). Prinos: 1,61 g (32%). Bruto formula C29H27N7O3; Molarna masa = 521,58; MS (M + H) 522,3;<l>H NMR (DMSO-de) 2,95 (s(b), 3H), 3,60 (s, 3H), 4,19 - 4,40 (m, 2H), 4,90 (q, IH), 6,90 - 7,10 (m, 6H), 7,25 - 7,35 (m, 6H), 7,40 (d, J = 4,5 Hz, IH), 7,60 - 7,80 (d(b), IH), 8,05 - 8,25 (d(b), IH), 8,45 (d, J =3 Hz, IH), 8,90 (s(b), IH), 11,85 (s(b), IH). 2-(2-metilamino-pirimidin-4-il)- lH-benzoimidazol-5-karboksilna Kiselina ((S)-1 - karbamoil-2-difenilamin-etil)amid (22) 50 mL metanola (absolutni) zasićeno je sa amonijakom pri temperaturi 0 °C. U to je dodato 0,5 g (0,959 mmol) 3-difenilamino-2-{[2-(-metilamino-pirimidin-4-il)-lH-benzimidazol-5-karbonil]- (S)-amino}- propionske kiseline (21) i u toku 24 h mešano je pri sobnoj temperaturi. Posle otparavanja rastvarača i preostalog amonijaka izolovan je amid 22 primenom Flash-hromatografije na silika gelu (DCM: MeOH = 19:1). Prinos: 0,43 g (89 %).

Bruto formula C29H28Ng02; Molarna masa = 506,57; MS (M + H) 507,2;

'H NMR (DMSO-de) 2,95 (s(b), 3H), 4,02 - 4,35 (m, 2H), 4,85 (q, IH), 6,80 - 7,10 (m, 6H), 7,15 - 7,25 (m, 5H), 7,40 (d, J = 4,5 Hz, IH), 7,58 (s(b), IH), 7,68 (s(b), IH), 8,06 - 8,19 (d(b), IH), 8,40 - 8,58 (m, 2H), 13,10 (s, IH).

Farmakološki primeri

IkB-kinaza ELISA:

Aktivnost IkB-kinaze je određena pomoću ELISA, koja se sastoji od jednog biotinovanog peptidnog supstrata, koji sadrži u proteinu IkB sekvence aminokiselina serina 32 do 36, i jednog specifično poli- ili monoklonalnog antitela ( npr. iz New England Biolabs, Beverlv, MA, USA, Kat.: 9240), koje se vezuje samo na fosforilovan oblik peptida IkB. Ovaj kompleks se imobilizuje na jednu ploču sposobnu da veže antitela (presvučena sa proteinom A) i detektuje se pomoću jednog konjugata od proteina koji vezuje biotin i HRP ( npr. streptavidin-HRP). Bilo je moguće da se preko standardne krive sa fosfopeptidnim supstratom kvantitativno odredi aktivnost.

zvođenje:

Da bi se napravio kompleks kinaze razblaženo je 10 mL HeLa S3- ćelijskog ekstrakta S100 sa 40 mL 50 raM HEPES, pH 7,5, preneto je na 50% amonijum-sulfat i izvršena je inkubacija na ledu u toku 30 minuta. Staložena pastila je rastvorena u 5 mL SEC pufera (50 mM HEPES, pH 7,5, 1 mM DTT, 0,5 raM EDTA, 10 mM 2-glizerofosfat), pri 20,000 x g je centrifugirano u toku 15 minuta i profiltrirano kroz filter od 0,22 um. Uzorak je nanet na FPLC punjenje kolone od 320 mL Superose-6 (Amersham Pharmacia Biotech AB, Uppsala, Švedska), koje je bilo uravnoteženo sa SEC puferom i radilo se pri zapreminskoj brzini od 2 mL/min pri temperaturi od 4°C. Frakcije, koje su imale isto vreme protoka kao što je imao standard molarne mase od 670 kDa sakupljene su za aktivaciju. Aktivacija je postignuta 45-minutnom inkubacijom sa 100 nM MEKK1A, 250 uM MgATP, 10 mM MgCl2, 5 mM ditiotreitol (DTT), 10 mM 2-glizerofosfat, 2,5 fiM mikrocistin-LR pri temperaturi od 37°C. Aktivirani enzim je čuvan na -80°C.

Predinkubacija supstance za testiranje, koja je bila rastvorena u DMSO (2 uL), izvršena je u toku 30 minuta pri temperaturi od 25°C sa 43[ iLaktiviranog enzima (1:25 razblažen u reakcionom puferu 50 mM HEPES, pH 7,5, 10 mM MgCl2, 5 mM DTT, 10 mM (3-glicerofosfata, 2,5 uM mikrocistin-LR). Onda je dodato 5 uL peptidnog substrata (biotin-(CH2)6-DRHDSGLDSMKD-CONH2) (200 uM), jedan sat je vršena inkubacija, koja je onda naglo zaustavljena dodavanjem 150 uL 50 mM HEPES pH 7,5, 0,1 % BSA, 50 mM EDTA, antitela [1:200]. Po 100 uL reakcione smeše posle zaustavljanja inkubacije, odnosno jednog niza razblaženja standardnog fosforpeptida (biotin-(CH2)6-DRHDS[P03]GLDSMKD-CONH2) naneti su na ploču prevučenu proteinom A (Pierse Chemical Co., Rockford, IL, USA) i dva sata su inkubirani uz mućkanje. Posle trostrukog pranja sa PBS, dodato je lOOuL 0,5 u.g/mL Streptavidin-HRP (peroksidaza iz rena) (razblažen u 50 mM HEPES/ 0,1 % BSA) za 30 minuta. Posle petostrukog pranja sa PBS dodato je 100 uL TMB-substrata (Kirkegaard & Perry Laboratories, Gaithersburg, MD, USA) i dodavanjem 100 |iL 0. 18 M sumporne kiseline naglo je zaustavljen razvoj boje. Absorpcija je merena pri 450 nm. Standardna kriva je napravljena primenom linearne regresije koja odgovara zavisnosti 4-parametra količina- dejstvo. Na osnovu ove standardne krive određena je kvantitativno aktivnost enzima odnosno njihovo inhibiranje pod dejstvom testiranih supstanci.

IC50za 2-(2-metilamin-pirimidin-4-il)-lH-indol-5-karboksilna kiselina [(S)-2-difenil-amin-l-(5-okso-4,5-dihidro-[l,3,4]oksadiazol-2-il)-etil]-amid je iznosio 0,050 uM. IC50za 2-(2-metilamin-pirimidin-4-il)-lH-benzoimidazol-5-karboksilna kiselina ((S)l-karbamoil-2-difenilamin-etil)-amid je iznosio 0,045 uM.

Ispitivanje bola

Analgetičko i anti- nociceptivno dejstvo jedinjenja 2-(2-metilamin-pirimidin-4-il)-lH-indol-5-karboksilna kiselina [(S)-2-difenil-amin-1 -(5-okso-4,5-dihidro-[l,3,4]oksadiazol-2-il)-etil]-amid - u daljem tekstu označen kao jedinjenje 13 - dokazano je u dva sledeća modela: 1. Model: Zapaljenje šapa kod pacova indukovano zvmosanom;

Parametri: vreme izmicanja šapa ili prag osetljivosti izmicanja šapa pri termičkoj

ili mehaničkoj stimulaciji zadnjih šapa.

2. Model: Zapaljenje zgloba kolena kod pacova indukovano kaolin/carrageenanom;

Parametar: reakcija spinalnih neurona pri nadražaju kolena usled pritiska.

Model 1

Izvođenje opita: Pri kratkotrajnoj narkozi sa izofluranom opitnoj životinji je dat subkutano 1 mg zvmosana (u obliku suspenzije u 100 uL PBS (rastvor soli puferisan sa fosfatom) preko injekcije u sredinu ravne strane jedne zadnje šape. Priključeno na to određivanje kvantitativno pomoću dva različita testa razvoj preosetljivosti na bol. a) Određivanje vremena izmicanja šape pri termičkoj stimulaciji (Hargreaves Test). Opitna životinja je stavljena u jednu providnu plastičnu komoru sa staklenim podom.

Čim se opitna životinja posle faze izviđanja (oko 5 min) nije više kretala, pozicioniran je jedan izvor infracrvene svetlosti direktno ispod zadnjih šapa koje je trebalo da budu stimulisane i uključenje. Lampa je zračila fokusiranu infracrvenu svetlost pojačavajućeg intenziteta, tako da se temperatura kože zadnjih šapa približno linearno povećava. Čim je životinja izmakla šape, lampa se isključila. Temperatura šape u trenutku povlačenja šape je za životinju upravo baš neprijatna, govori se o pragu osetljivosti termičkog bola.

b) Određivanje praga osetljivosti izmicanja šapa pri mehaničkoj stimulaciji (von

Frey Test)

Opitna životinja je stavljana u jednu providnu plastičnu komoru, čiji se pod sastojao od žičane mreže. Pomoću kalibrisanih najlonskih niti, takozvanih von Frey Haare, stvaranje tačkasti pritisak definisanejačine. Najslabiji nadražujući pritisak, pri kojem životinja povčači noge, određuje mehanički prag osetljivosti bola.

Oko jedno pola sata pre i u različitim vremenskim intervalima posle davanja injekcije zvmosana određivani su pragovi osetljivosti termičkog i mehaničkog bola na levoj i desnoj zadnjoj šapi (videti tabele 1,2). Izračunato je tada smanjenje istostranog praga osetljivosti bola, izraženo u % od kontralateralnog praga osetljivosti bola (videti tabele 1,2). Što je veće ovo smanjenje, utoliko je izraženija preosetljivost na bol.

Injekcija zvmosana je indukovala u kontrolnoj grupi izraženu mehaničku i termičku preosetljivost na bol (vidi kontrolne podatke u tab. 1 i 2). Oko 15 minuta pre i 2,5 i 5,5 sati posle zvmosan injekcije drugoj grupi životinja pod kratkotrajnom narkozom sa izofluranom dato je gore navedeno jedinjenje 13 intraperitoneal (i.p.) preko injekcije (po 30 mg/kg i smeši polietilenglikol-voda (PEG-voda 1:1). Termička preosetljivost na bolje bila kod ovih životinja od dva sata posle zvmazin injekcije manje izražena nego u kontrolnoj grupi, posle trećeg doziranja supstance nije mogao da se uopšte više nađe neka razlika po stranama u izmicanju šapa (tabela 1). Ovaj efekat se zadržavao još i preko 18 sati posle poslednjeg doziranja supstance.

Mehanička preosetljivost na bol je primenom jedinjenja 13 isto tako značajno redukovana. Efekat je nastao 1 sat posle zvmosan injekcije i zadržao se još 18 sati posle poslednjeg doziranja supstance (vidi tabelu 2).

Dejstvo jedinjenja 13 je u oba modela testiranja vrlo jako. Uporedni podaci iz jedne" ranije izvedene studije pokazuju, da jedinjenje 13 znatno jače redukuje preosetljivost na termičku bol nego NSAID diklofenak.

Model 2

Izvođenje opita: kod pacova pri trapanal-narkozi otvorenje kičmeni kanal i identifikovani su neuroni kičmene moždine, koji prerađuju "impulse bola" iz zgloba kolena. Posle identifikacije izvršeno je dugotrajno odvođenje, u kojem je registrovana aktivnost nervnih ćelija pre i za vreme razvitka akutnog zapaljenja u zglobu kolena. Uz to su u jednom kontrolnom periodu pre indukcije zapaljenja i posle indukcije zapaljenja u toku više sati mereni odgovori na nadražaj na zglobu kolena koji nije opasan i koji je opasan po zdravlje.

Akutno zapaljenje indukovano je preko intraartikularne injekcije suspenzije kaolina i carrageenana (oko 150 uL). U kontrolnom eksperimentu nanet je samo rastvarač na površinu kičmene moždine, kako bi se prikazao razvoj preosetljivosti pod kontrolnim uslovima. Po pravilu odigravao se ovaj razvoj preosetljivosti u okviru od 2 do 4 sata, i ispoljavao se ujakom povećanju adgovora na nadražaje na zglobukolena koji nisu opasni i koji su opasni za zdravlje (tabela 3). U eksperimentima, u kojima je aplikovano jedinjenje 13, dozirana je supstanca na kičmenu moždinu oko 30 min pre indukovanja zapaljenja (oko 30 uL jednog 10 uM rastvora). Onda su dalje praćeni odgovori ćelija na nadražaj koji nije i koji je opasan po zdravlje kao i u kontrolnim eksperimentima.

Poređenje promena odgovora u obema grupama pokazuje, da je jedinjenje 13 u odnosu na kontrolu skoro potpuno potisnulo razvoj spinalne preosetljivosti (tabela 3). Dejstvo jedinjenja 13 na odgovore na štetne stimulacije zgloba kolena je bilo ukupno jače izraženo nego dejstvo indometacina, kako je proisteklo pri poređenju objavljenih podataka iz jedne ranije studije.

Tabela 3: Odgovori neurona pre i za vreme zapaljenja zgloba kolena (imp/15 s)

nadražaj na zglobu kolena štetan po zdravlje nadražaj na zglobu kolena koji nije štetan

Nadalje je u modelu 2 testirano dejstvo jedinjenja 2-(2-metilamino-pirimidin-4-il)-lH-benzoimidazol-5-karboksilna kiselina ((S)l-karbamoil-2-difenilamin-etil)-amid - u daljem tekstu naznačeno kao jedinjenje 22.

Kontrolni podaci: videti tabelu 3

nadražaj na zglobu kolena koji nije štetan

Podaci označavaju dobro dejstvo jedinjenja 22 u modelu 2.

3. Model: zapaljenje šapa kod miša indukovano zvmozanom;

Parametar: Vreme povlačenja šape pri termičkoj stimulaciji preosetljivosti. Izvođenje opita: Pri kratkotrajnoj narkozi sa izofluranom opitnoj životinji je u desnu zadnju šapu ubrizgano putem injekcije 25 uL suspenzije, koja sadrži 50 mg/mL zvmosana. Onda je praćen kvantitativno razvoj prenadraženosti na sledeći način: Određivanje vremena izmicanja šape pri termičkoj stimulaciji (Hargreaves Test). Opitna životinja je stavljena u jednu providnu plastičnu komoru sa staklenim podom. Čim se opitna životinja posle faze izviđanja (oko 5 min) nije više kretala, pozicioniran je jedan izvor infracrvene svetlosti direktno ispod zadnjih šapa koje je trebalo da budu stimulisane i uključenje. Lampa je ozračavala fokusiranu infracrvenu svetlost pojačavajućeg intenziteta, tako da temperatura kože zadnjih šapa se približno linearno povećava. Čim je životinja izmakla šape, lampa se isključila. Temperatura šape u trenutku povlačenja šape je za životinju upravo baš neprijatna, govori se o pragu osetljivosti termičkog bola.

Kratko vreme pre doziranja zvmosan-injekcije i tokom 7 do 14 dana posle injekcije određivanje prag termičke osetljivosti bola na desnoj i levoj zadnjoj šapi. Najzad je kao mera za preosetljivost određivan integral površine koja je stvorena iz krivih vreme povlačenja šape za zapaljenu i za nezapaljenu šapu (AUC, area between the curves, vidi tabele 5 i 6). Stoje veća ova vrednost, utoliko je izraženija preosetljivost na bol, i što je manja ova vrednost kod životinja, koji su dobili supstancu, utolikš je veći uspeh terapije.

U toku 7-dnevne studije indukovala je injekcija zvmozana u kontrolnoj grupi izraženu preosetljivost na termički bol (vidi rastvarač, tabela 5). U drugim grupama doziranje supstance je započeto jedan dan posle injekcije zvmozana, postoje već nastupila jasna preosetljivost na termički bol. Jedinjenje 13 je tada davano životinji oralno dva puta na dan u toku 7 dana, i to po 25 ili po 75 mg/kg u HEC/lipofundin (1 % HEC u lipofundinu). Vrednovanje vremena povlačenja šape za celokupno vreme studije (7 dana) pokazalo je da AUC pri doziranju supstance se smanjuje u zavisnosti od jačine doze. Pri dozama od 8,3 mg/kg pojedinačne doze bio je uspeh terapije značajniji u odnosu na grupu sa rastvaračem (tabela 5). Dejstvo jedinjenja 13 u testiranom modelu je vrlo jako. U jednoj grupi životinja, koja je paralelno ispitivana, davanje paracetamol u jednoj vrlo velikoj dozi isto tako dva puta na dan. Jedinjenje 13 je redukovalo preosetljivost na termički bol jače nego paracetamol (tabela 5).

U drugoj studiji na miševima upoređeno je dejstvo jedinjenja 13 sa specifičnim COX-2 inhibitorom celecoxib. Injekcija zvmosana i šema doziranja su bili identični sa onim u predhodno opisanoj studiji. Jedina razlika je bila u tome stoje nova studija trajala 14 dana.

Pomoću jedinjenja 13 moglo je opet da se u zavisnosti od jačine doze smanji preosetljivost na termički bol (tabela 6). Pri tome su bili efekti jedinjenja 13 i celecoxiba iste jačine pri visokim koncentracijama (tabela 6). 4. Model: Zapaljenje šape kod miša indukovano zvmosanom;

Parametar: Spontani kapacitet trčanja u točku bez pogona

Opitna životinja u svome kavezu ima pristup ka jednom točku bez pogona, čije se okretanje registruje elektronski. C57/B6 miševi koriste u noćnim satima spontano točak i pređu posle jedne jedno nedeljne faze privikavanja u prošeku 4100 M/noć. Posle injekcije zvmosana noćna staza trčanja je skraćena. Ovo smanjenje kapaciteta trčanja služi kao parametar za funkcionalno ograničenje koje je prouzrokovano zapaljenskim bolovima.

Izvođenje opita: Pretrčana staza/24 sata merena je posle faze privikavanja u toku jedne nedelje u cilju utvrđivanja bazne linije. Onda je opitnim životinjama pod kratkotrajnom narkozom sa izofluranom dato u desnu zadnju šapu putem injekcije 25uL jedne suspenzije, koja je sadržavala 50 mg/mL zvmosana. Potom je u toku sledećih sedam dana određivana pretrčana staza/24- sata. Pri vrednovanju određivana je površina ispod krive vrednosti pretrčane staze (AUC, tabela 7): što je manji AUC, utoliko je manji kapacitet trčanja u nedelji posle injekcije zvmosana. Jedinjenje 13 je dozirano oralno dva puta dnevno u toku 7 dana, i to po 25 mg/kg ili po 75 mg/kg u HEC/lipofundin (1 % HEC u lipofundinu). Doziranje supstance otpočelo je prvog dana posle injekcije zvmosana.

U jednoj studiji određivano je dejstvo jedinjenja 13 u poređenju sa paracetamolom na kapacitet trčanja posle injekcije zvmosana. Pokazalo se jedno u zavisnosti od doze povećanje pretrčane staze, koje je za obe veće doze bilo značajno u odnosu na grupu sa rastvaračem (tabela 7). Sa paracetamolom pri jednoj ekstremno visokoj dozi (isto tako 2 x dnevno) nasuprot ovome nije postignuto poboljšanje u odnosu na grupu sa rastvaračem (tabela 7).

Claims (6)

1. Upotreba jedinjenje formule Ia, i/ili stereoizomemog oblika jedinjenja formule Ia i/ili fiziološki podnošljive soli jedinjenja formule Ia za đobijanje lekova za lečenje bola, pri čemu E i M are isti ili različiti i, nezavisno jedan od drugog, su N atom ili CH, R21 i R3 1 su isti ili različiti i nezavisno jedan od drugog su: 1. atom vodonika, 2. halogen, 3. -(C,-C4)-alkil, 4. -CN, 5. -CF3, 6. -OR<15>, gde R15 je atom vodonika ili -(d-C4)-alkil, 7. -N(R,5)-R16, gdeR,<5>iR16su, nezavisno jedan od drugog, atom vodonika ili -(C,-C4)-alkil, 8. -C(0)-R<15>, gde R15 je atom vodonika ili -(C,-C4)-alkil, ili 9. -S(0)x-R<15>, gde x je broj: nula, 1 ili 2, i R15 je atom vodonika ili -(Q-C4)-alkil, R22 je 1. heteroaril radikal iz grupe 3-hidroksipiro-2,4-dion, imidazol, imidazolidin, imidazoline, indazol, izotiazol, izotiazolidin, izoksazol, 2-izoksazolidin, izoksazolidin, izoksazolon, morfolin, oksazol, 1,3,4-oksadiazol, oksadiazolidinedion, oksadiazolone, l,2,3,5-oksatiadiazol-2-oksid, 5-okso-4,5-dihidro-[ 1,3,4]oksadiazoI, 5-okso-1,2,4-tiadiazol, piperazin, pirazin, pirazol, pirazolin, pirazolidin, piridazin, pirimidin, tetrazol, tiadiazol, tiazol, tiomorfolin, triazol ili triazolon, i heteroaril radikal je nesupstituisan ili supstituisan jedan, dva ili tri puta, nezavisno jedan od drugog, sa 1.1 -C(0)-R<15>, gde R15 je atom vodonika ili -(Ci-C4)-alkil, 1.2-(C,-C4) -alkil, 1.3 -O-R15, gde R15 je atom vodonika ili -(Ci-C4)-alkil> 1.4 -N(R,<5>)-R,<6>>gde su R<15>i RN , nezavisno jedan od drugog, atom vodonika ili -(CrC4) -alkil, 1.5 halogen, ili 1.6 keto radikal, 2. -C(0)-R<15>, gde R15 je atom vodonika ili-(CrC4)-alkil, 3. -C(0)-OR<15>, gde R15 je atom vodonika ili -(C,-C4)-alkil, ili 4. -C(0)-N(R<l7>)-R18. gde su R<17>i R<lx>, nezavisno jedan od drugog, atom vodonika, -(C,-C4)-alkil-OH, -O- (C1-C4) -alkil ili -(C,-C4)-alkil, R23 je atom vodonika ili -(Ci-C4)-alkil, R24 je 1. heteroaril radikal iz grupe pirol, furan, tioden, imidazol, pirazol, oksazol, izoksazol, tiazol, izotiazol, tetrazol, l,2,3,5-oksatiadiazol-2-oksid, triazoloni, oksadiazoloni, izoksazoloni, oksadiazolidin-dion, triazol, 3-hidroksipiro-2,4-dion, 5-okso-1,2,4-tiadiazol, piridin, pirazin, pirimidin, indol, izoindol, indazol, ftalazin, hinolin, izohinolin, hinoksalin, hinazolin, cinolin, P-karbolin i benzo kondenzovan ciklopenta derivati ili cikloheksa derivati ovih heteroaril radikala, gde je heteroaril radikal nesupstituisan ili supstituisan, jedan, dva ili dri puta, nezavisno jedan od drugog , sa -(Ci-Cs)-alkil, -(C[-C5)-alkoksi, halogen, nitro, amino, trifluorometil, hidroksil, hidroksi-(C[-C4)-alkil, metilendioksi, etilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil ili -(Cj-C4)-alkoksikarbonil, ili 2. aril radikal iz grupe fenil, naftil, 1-naftil, 2-naftil, bifenilil, 2-bifenilil, 3-bifenilil i 4-bifenilil, antril ili fluorenil, i aril radikal je nesupstituisan ili supstituisan jedan, dva ili tri puta, nezavisno jedan od drugog, sa -(Ci-Cs)-alkil, -(C|-C5)-alkoksi, halogen, nitro, amino, trifluorometil, hidroksil, hidroksi-(Ci-C4)-alkil, metilendioksi, etilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil ili -(C|-C4)-alkoksikarbonil.

2. Upotreba jedinjenja formule Ia prema zahtevu 1, gde su E i M isti ili različiti i, nezavisno jedan od drugog su N atom ili CH, R21 i R3 1 su isti ili različiti i nezavisno jedan od drugog su kao što je definisnao u zahtevu 1 pod tačkom. 1. do 9., R22je 1. heteroaril radikal iz grupr imidazol, izotiazol, izoksazol, 2-izoksazolidin, izoksazolidin, izoksazolon, 1,3,4-oksadiazoI, oksadiazolidinedion, 1,2,3,5-oksadiazolon, oksazol, 5-okso-4,5-dihidro[l,3,4]oksadiazoI, tetrazol, tiadiazol, tiazol, triazol ili triazolon, i heteroaril radikal je nesupstituisan ili supstituisan jedan, dva ili tri puta nezavisno jedan od drugog, sa 1.1 keto radikal, 1.2 halogen ili 1.3 -(Ci-C2)-alkil, ili 2. -C(0)-N(R<l7>)-R18, gde su R<17>i R<18>, nezavisno jedan od drugog, atom vodonika, -(Cr C2)-alkil-OH, -0-(d-C2)-alkil ili -(C,-C4)-alkil, R23 je atom vodonika, metil ili etil, R24je 1. heteroaril radikal iz grupe nezaisćenih, delimično nezasićenih ili potpuno zasićenih prstenova koji su izvedeni od piridina, pirazina, pirimidina, piridazina, pirola, furana, tiofena, imidazola, pirazola, oksazola, izoksazola, tiazola, triazola ili izotiazola, gde je heteroaril radikal nesupstituisan ili supstituisan jedan, dva ili tri puta nezavisno jedan od drugog, sa -(Ci-C4)-alkil, -(Ci-C4)-aIkoksi, F, Cl, I, Br, nitro, amino, trifluorometil, hidroksil, hidroksi-(C|-C4)-alkil, metilendioksi, etilendioksi, formil, acetil, cijano, hidroksikarbonil, aminokarbonil or -(Ci-C4)-alkoksikarbonil, ili 2. fenil i fenil je nesupstituisan ili supstituisan jedan, dva ili tri puta nezavisno jedan od drugog, sa F, Cl, I, Br, CF3, -OH, -(C,-C4)-alkil ili -(Ci-C4)-alkoksi.

3. Upotreba jedinjenja formule Ia prema zahtevu 1, naznačena time, stoje upotrebljeno jedinjenje N-[(S)-2-difenilamino-l-(5-okso-4,5-dihidro[l,3,4]oksadiazol-2-il)etil]-2-(2-metilaminopirimidin-4-il)-lH-indole-5-karboksamid ili N-((S)-l-karbamoil-2-difenilaminoetil)-2-(2-metilaminopirimidin-4-il)-lH-benzimidazol-5-karboskamid.

4. Upotreba jedinjenja formule Ia prema jednom ili više zahteva 1 do 3 za dobijanje lleka za profilaksu ili lečenje akutnih bolova ili kroničnih bolova.

5. Upotreba prema zahtevu 4, naznačena time, što su hronični bolovi iz grupe mišićno skeletnih obolenja kao što su bolovi u leđima, bolovi povezani sa menstruacijama, bolovi povezani sa osteoartritisom ili reumatskim artritisom, bolovi povezani sa zapaljenjem creva, bolovi povezani sa zapaljenjem srčanog mišića, bolovi povezani sa multiplom sklerozom, bolovi povezani sa neuritisom, bolovi povezani sa karcinomima i sarkomima, bolovi povezani sa AIDS-om, bolovi povezani sa hemoterapijom, povezani sa amputacijama, trigeminus — neuralgija, glvobolje, na primer migrenska cefalagija, ili neuropatski bolovi kao postherper zoster neuralgija

6. Upotreba prema zahtevu 4, naznačena time, što su aktuni bolovi iz grupe bolova koji prate povrede, post-operativne bolove, bolove povezane sa akutnim napadom gihta ili akutni bolovi posle hirurških zahvata na viličnoj kosti.