RS52379B

RS52379B - Peptidni inhibitori jnk signalnog transdukcijskog puta koji su permeabilni za ćeliju

Info

Publication number: RS52379B
Application number: RS20120310A
Authority: RS
Inventors: Christophe Bonny
Original assignee: Xigen S.A.
Priority date: 2005-09-12
Filing date: 2006-09-12
Publication date: 2012-12-31
Also published as: ZA200800848B; DK1928903T3; ES2388076T3; KR20080052586A; SI2418217T1; ME02000B; BRPI0616824A2; PL1928903T3; HK1163712A1; SI1928903T1; JP2012095657A; WO2007031280A3; CA2621337A1; US20160264630A1; HRP20120598T1; EP2418217A1; EP2418217B1; HRP20160379T1; DK2418217T3; US20140200187A1

Abstract

JNK inhibitorna sekvenca, naznačena time, da se sastoji od neke D retro inverzo amino kiselinske sekvence u skladu sa SEQ ID NO: 2.Prijava sadrži još 15 patentnih zahteva.

Description

[0001]Ovaj pronalazak se odnosi na inhibitore protein kinaze, a specifičnije na inhibitore protein kinaze c-jun amino terminalne kinaze. Dodatno, ovaj pronalazak obezbeđuje JNK inhibitorne sekvence, himerne peptide, kao i farmaceutske kompozicije za tretman patofiziologija koje su povezane sa JNK signaliziranjem.

[0002]Pomenuta c-Jun amino terminalna kinaza (JNK) je član stresom-aktivisane grupe protein kinaza koje se aktivišu mitogenom (MAP). Ove kinaze imaju ulogu u kontrolisanju rasta i diferencijacije ćelija, i, opšte uzeto, u odgovoru ćelija na stimuluse iz okoline. Pomenuti JNK signalni transdukcijski put se aktiviše kao odgovor na okolišni stres i preko angažmana nekoliko klasa receptora sa površine ćelije. Ovi receptori mogu da uključuju citokinske receptore, serpentinske receptore i receptor tirozin kinaza. U ćelijama sisara, JNK je uključen u biološke procese poput onkogene transformacije i u pomaganju adaptivnih odgovora na okolišni stres. JNK je takođe povezan sa moduliranjem imuno odgovora, uključujući sazrevanje i diferencijacija imuno ćelija, kao i sa programiranom smrti ćelija kod ćelija koje su identifikovane tokom destrukcije imuno sistema. Ova jedinstvena karakteristika čini JNK signaliziranje važnom metom za razvoj farmakološke intervencije. Među nekoliko neuroloških poremećaja, JNK signaliziranje je posebno implicirano kod ishemične kapi i Parkinson-ove bolesti.

[0003]Jedan pristup u borbi sa poremećajima, koji je jako povezan sa JNK signaliziranjem, je obezbeđivanje inhibitora JNK signalnog puta. Takvi inhibitori, kao šta je već poznato stanju tehnike, posebno uključuju na primer kinazne inhibitore gornjeg puta (na primer, CEP-1347), male hemijske inhibitore JNK (SP600125 i AS601245), koji direktno deluju na kinaznu aktivnost, na primer preko kompeticije za ATP-vezno mesto na samoj protein kinazi i peptidne inhibitore interakcije među JNK i njegovih supstrata (D-JNKI i I-JIP) (vidi na primer Kuan et al., Current Drug Targets - CNS & Neurological Dizorders, Februarv 2005, vol.4,br. l,str. 63-67(5)).

[0004]Kinazni inhibitor gornjeg puta CEP-1347 (KT7515) je neki semisintetički inhibitor kinazne familije mešane linje. CEP-1347 (KT7515) obezbeđuje neuronalno preživljavanje kod doza koje inhibiraju aktivisanje c-Jun amino-terminalnih kinaza (JNK) u primarnim embrionskim kulturama i diferenciranim PC 12 ćelijama nakon trofičkog povlačenja i kod miševa tretiranih sa 1 -metil-4-fenil tetrahidropiridinom. Dodatno, CEP-1347 (KT7515) može da promoviše dugotrajno preživljavanje ganglija dorzalnog korena, simpatičkih, cilijarnih i motornih neurona iz embriona kokoši u kulturi, (vidi na primer Borasio et al., Neuroreport. 9(7): 1435-1439, 11 maj 1998).

[0005]Mali hemijski JNK inhibitor SP600125 redukuje nivoe c-Jun fosforilacije sa ciljem da zaštiti dopaminergičke neurone od apoptoze i da delimično obnovi nivo dopamina u MPTP-induciranom PB kod C57BL/6N miševa (Wang et al., Neurosci Res. 2004 februara; 48(2); 195-202). Ovi rezultati dodatno pokazuju da je JNK put glavni medijator neurotoksičnih efekata MPTPin vivopa inhibiranje JNK aktivnosti može da predstavlja novu i efektivnu strategiju za tretman PB.

[0006]Dodatni primer malih hemijskih inhibitora je već pomenuti JNK-inhibitor AS601245. AS601245 inhibira put JNK signaliziranja i obezbeđuje preživljavanje nakon cerebralne ishemije.In vivo,AS601245 obezbeđuje značajnu zaštitu od zakašnjelog gubljenja hipokampalnih CA1 neurona u gerbilnom modelu prolazne globalne ishemije. Ovaj efekat se provodi preko JNK inhibicije pa prema tome preko c-Jun ekspresije i fosforilacije (vidi na primer Carboni et al., Pharmacol Exp Ther. 2004 jula; 310(l):25-32. Epub 26 februara 2004).

[0007]Treća klasa inhibitora JNK signalnog puta predstavljaju peptidni inhibitori interakcije među JNK i njegovih supstrata, kao šta je već pomenuto. Kao startna tačka za konstrukciju takvih JNK inhibitornih peptida može da se koristi alajniranje sekvenci od prirodnih JNK belančevina. Tipično, ove belančevine obuhvataju JNK vezne domene (JBD) pa se pojavljuju u brojnim belančevinama koje mogu da vežu insulin (IB), poput IB1 ili 1B2. Kao probni rezultati jednog takvog alajniranja može da se uzme na primer alajniranje sekvenci među JNK veznih domena iz IB1 [SEQ ID NO: 13], IB2 [SEQ ID NO: 14], c-Jun [SEQ ID NO: 15] i ATF2 [SEQ ID NO: 16] (vidi na primer SLI. 1A-1C). Jedno takvo alajniranje otkriva 8 delomično konzervisanih amino kiselinskih sekvenci (vidi na primer SL. 1 A). Uporedba JBD iz IB1 i IB2 dodatno otkriva dva bloka od sedam i tri amino kiselina koja su visoko konzervisana među dvema sekvencama.

[0008]Sekvence koje su konstruisane na bazi jednog takvog alajniranja su na primer razotkrivene u dokumentu WO 01/27268. Posebno, dokumenat WO 01/27268 razotkriva male peptide koji mogu da uđu u ćeliju (permeabilni su) i koji sadrže takozvanu TAT sekvencu za ulazak u ćeliju koja je izvedena iz sekvence za opšti ćelijski promet iz HIV-TAT belančevine i inhibitornu sekvencu iz IB1 sa minimalno 20 amino kiselina. Obe komponente su međusobno kovalentno spojene. Primeri takvih (a za sada i jedinih) inhibitora MAPK-JNK signalnog puta su razotkriveni u dokumentu WO 01/27268 i to su na primer L-JNKI1 (JNK-inhibitorni peptid koji sadrži L amino kiseline) ili D-JNKI1 peptidi otporni na proteaze (JNK-inhibitorni peptid koji sadrži ne-nativne D amino kiseline). Ovi JNK-inhibitorni (JNKI) peptidi su specifični za JNK (JNKI, JNK2 i JNK3). Kao kontrast na ove inhibitore od malih jedinjenja, kao šta je ovde opisano, inhibitorne sekvence iz dokumenta WO 01/27268, na primer JNKI1, inhibiraju interakciju među JNK i njegovog supstrata. Preko svoje sekvence za promet dobivene iz TAT, fuzioni peptid može da bude efektivno transportovan u ćelije. Zbog novih karakteristika koje se pojavljuju preko prometne komponente, fuzioni peptidi se aktivno transportuju u ćelije, gde ostaju efektivni sve do proteolitičke degradacije.

[0009]Međutim, peptidi u skladu sa dokumentom WO 01/27268 su još uvek meta fosforilaza (kinaza). Bilo koja amino kiselina nekog peptida koja služi kao meta kinazama i, prema tome, može da bude predmet fosforilacije, predstavlja važan faktor za inaktivisanje pomenutih peptida. Prema tome, prvi predmet ovoga pronalaska je da obezbedi nove inhibitorne sekvence za JNK signalni put, a koje zadržavaju svoje funkcionalne karakteristike peptida, kao Staje razotkriveno u dokumentu WO 01/27268, ali poseduju pojačanu stabilnost prema fosforilazama (kinazama).

[0010]Dodatno, inhibitorne sekvence u skladu sa dokumentom WO 01/27268 zahtevaju jedan značajan korak obnove i purifikacije, posebno ako se pripremaju u velikim količinama (na primer, za industrijsku proizvodnju). Tako, drugi predmet ovoga pronalaska je obezbeđivanje inhibitornih sekvenci koje dozvoljavaju lakšu i jeftiniju proizvodnju i obnovu u uporedbi sa sekvencama iz sadašnjeg stanja tehnike.

[0011]Ovi ciljevi su rešeni peko JNK inhibitorne sekvence koja sadrži amino kiselinsku sekvencu u skladu sa SEQ ID NO: 2.

[0012]Preferirano, inventivna JNK inhibitorna sekvenca veže JNK i/ili inhibira aktivisanje najmanje jednog JNK aktivisanog transkripcijskog faktora, kao c-Jun ili ATF2 (vidi na primer SEQ ID NO: 15 i 16) ili Elkl.

[0013]Inventivna JNK inhibitorna sekvenca je sastavljena isključivo od D-amino kiselina. JNK inhibitorna sekvenca koja sadrži D-amino kiseline je ne-nativna D retro-inverzo sekvenca (nativnih) JNK inhibitornih sekvenci. Termin "retro-inverzo sekvence" se odnosi na izomer neke linearne peptidne sekvence u kojoj je smer pomenute sekvence obrnut, a hiralnost svakog amino kiselinskog ostatka je invertna (vidi na primer Jameson et al., Nature, 368,744-746 (1994); Brady et al., Nature, 368,692-693 (: 994)). Prednost od kombinovanja D-enantiomera i reverzne sinteze je ta da su pozicije karbonila i amino grupa u svakoj amidnoj vezi promenjene, dok su pozicije grupa iz bočnih lanaca na svakom alfa karbonu sačuvane. Osim ako je navedeno drugačije, pretpostavlja se da bilo koja L-amino kiselinska sekvenca ili peptid u skladu sa ovim pronalaskom može da se konvertuje u D retro-inverzo sekvencu ili peptid uz pomoć sinteze reverzne sekvence ili peptida za odgovarajuću nativnu L-amino kiselinsku sekvencu ili peptid.

[0014]D retro-inverzo sekvence, kao šta su opisne gore, imaju brojne korisne karakteristike. Na primer, inventivne D retro-inverzo sekvence ulaze u ćeliju podjednako efikasno kao i L-amino kiselinske sekvence u skladu sa ovim pronalaskom, ali su inventivne D retro-inverzo sekvence stabilnije u uporedbi sa odgovarajućim L-amino kiselinskim sekvencama.

[0015]Pomenuta inventivna JNK inhibitorna sekvenca se sastoji od D retro-inverzo sekvence u skladu sa amino kiselinskom sekvencom NH.2-DQSRPVQPFLNLTTPR.KPR-COOH [SEQ ID NO: 2].

[0016]Pomenuta inventivna JNK inhibitorna sekvenca, kao šta je ovde opisano, je predstavljena u Tabeli 1 (SEQ ID NO: 2). Tabela predstavlja ime pomenute inventivne JNK inhibitorne sekvence, kao i njen identifikacioni broj, njenu dužinu i amino kiselinski sastav. Dodatno, sekvence iz prethodnog stanja tehnike u skladu sa dokumentom WO 01/27268 (SEQ ID NO: 17-26) su takođe predstavljen u svrhu uporedbe. Sekvence iz prethodnog stanja tehnike nisu ovde razotkrivene kao inventivne JNK inhibitorne sekvence ili inventivni himerni peptidi pa prema tome su eksplicitno isključene iz okvira ovoga pronalaska uz pomoć izjave o odricanju.

[0017] JNK inhibitorne sekvence u skladu sa SEQ ID NO: 1, 3 i 4 se ne nalaze u sklopu ovoga pronalaska.

[0018]Bilo koji od peptida koji su ovde razotkriveni može da bude modifikovan na svojem kraju, C- ili N-terminusu ili na oba. C-terminus može preferirano da bude modifikovan preko bilo koje amidne modifikacije, dok N-terminus može da bude modifikovan preko bilo koje prikladne NH2-zaštitne grupe, poput na primer acilacije.

[0019] "Modifikovana amino kiselina" u ovom smislu može da bude bilo koja amino kiselina koja je promenjena, na primer preko različitih tipova glikozilacije u različitim organizmima, preko fosforilacije ili preko označavanje specifičnih amino kiselina. Takva oznaka se tada tipično bira iz grupe oznaka koja obuhvata: (i) radioaktivne oznake, na primer radioaktivna fosforilacija ili neka radioaktivna oznaka sa sumporom, vodonikom, ugljenikom, azotom i si.; (ii) obojene boje (na primer, digoksigenin i si.); (iii) fluorescentne grupe (na primer, fluorescein i si.); (iv) hemoluminescentne grupe; (v) grupe za imobilizaciju neke krute faze (na primer, His-oznaka, biotin, strep-oznaka, flag-oznaka, antitela, antigen i si.); i (vi) neku kombinaciju dve ili više od oznaka koje su ovde pomenute od (i) do (v).

[0020] JNK-inhibitorne sekvence u skladu sa ovim pronalaskom mogu da se dobiju ili proizvedu uz pomoć metoda koje su dobro poznate stanju tehnike, na primer preko hemijske sinteze ili preko metoda genetičkog inženjeringa kao šta je opisano ispod. Na primer, peptid u skladu sa jednim delom neke inventivne JNK inhibitorne sekvence uključuje željeni region pomenute JNK inhibitorne sekvence ili pomenuto dovodi do željene aktivnostiin vitroiliin vivo,može da se sintetiše uz pomoć peptidnog sintisajzera.

[0021] U skladu sa jednim drugim aspektom, ovaj pronalazak obezbeđuje himerni peptid koji obuhvata prvi domen i drugi domen, pri čemu prvi domen obuhvata prometnu sekvencu, dok drugi domen obuhvata inventivnu JNK inhibitornu sekvencu kao šta je definisano pre, a gde je prvi domen spojen na C-terminus drugog domena.

[0022] Tipično, himerni peptidi u skladu sa ovim pronalaskom imaju dužinu od najmanje 25 amino kiselinskih ostataka, na primer 25 do 250 amino kiselinskih ostataka, bolje 25 do 200 amino kiselinskih ostataka, još bolje 25 do 150 amino kiselinskih ostataka, 25 do 100 i najbolje 25 do 50 amino kiselinskih ostataka.

[0023] Kao prvi domen pomenuti inventivni himerni peptid preferirano obuhvata prometnu sekvencu, koja je tipično izabrana iz bilo koje sekvence amino kiselina koja usmerava neki peptid (u kojem je prisutna) na neku željenu ćelijsku destinaciju. Tako, pomenuta prometna sekvenca, kao šta se ovde koristi, tipično usmerava pomenuti peptid kroz plazma membranu, na primer iz prostora koji je spolja ćeliji, preko plazma membrane u citoplazmu. Alternativno, ili dodatno, pomenuta prometna sekvenca može da usmeri pomenuti peptid na željenu lokaciju unutar ćelije, na primer u jedro, u ribozom, u endoplazmatski retikulum (ER), u lizozom ili u peroksizom, preko na primer kombinovanja dve komponente (na primer, jedna komponenta za ćelijsku permeabilnost, a druga za jedrinu lokaciju) ili preko jedne jedine komponente koja ima na primer karakteristike transporta kroz ćelijsku membranu i ciljanjem na primer intranuklearnog transporta. Pomenuta prometna sekvenca može dodatno da obuhvata i drugu komponentu, koja je sposobna da se veže na neku citoplazmatsku komponentu ili na bilo koju drugu komponentu ili kompartiment u ćeliji (na primer, endoplazmatski retikulum, mitohondriji, glum-aparata, lizozomskih vezikula). Prema tome, pomenuta prometna sekvenca iz prvog domena i JNK inhibitorna sekvenca iz drugog domena može da bude lokalizovana u citoplazmi ili u bilo kojem kompartimentu ćelije. Ovo dozvoljava da se nakon uzimanja himerni peptid lokalizuje u ćeliji.

[0024] Preferirano, prometna sekvenca (koja je uključena u prvom domenu iz inventivnog himernog peptida) ima dužinu od 5 do 150 amino kiselina, bolje dužinu od 5 do 100, a najbolje dužinu od 5 do 50, 5 do 30 ili čak 5 do 15 amino kiselina.

[0025] Još bolje, pomenuta prometna sekvenca (koja se nalazi u prvom domenu iz inventivnog himernog peptida) može da se pojavi kao kontinuirana amino kiselinska sekvenca prisutna u prvom domenu. Alternativno, prometna sekvenca u prvom domenu može da se pocepa u dva ili više fragmenata, pri čemu svi ovi fragmenti sklapaju celu prometnu sekvencu i mogu da budu odvojeni jedan od drugoga sa 1 do 10, preferirano 1 do 5 amino kiselina, pod pretpostavkom da pomenuta prometna sekvenca, kao takva, zadržava svoje karakteristike, kao šta je već opisano. Ove amino kiseline koje odvajaju pomenute fragmente prometne sekvence mogu, na primer da budu izabrani iz amino kiselinske sekvence koja se razlikuje od pomenute prometne sekvence. Alternativno, prvi domen može da sadrži neku prometnu sekvencu koja obuhvata više od jedne komponente, a svaka komponenta poseduje svoju funkciju tokom transporta kargo JNK inhibitorne sekvence iz drugog domena u, na primer neki specifični ćelijski kompartiment.

[0026]Pomenuta prometna sekvenca, kao šta je već definisano, može da se sastoji od L-amino kiselina, D-amino kiselina ili od neke njihove kombinacije. Preferirano, pomenuta inventivna prometna sekvence obuhvata najmanje 1, preferirano najmanje 3, bolje 6 i najbolje 10 L-amino kiselina i/ili D-amino kiselina, dok pomenute D- i/ili L-amino kiseline mogu da budu aranžirane u pomenutoj inventivnoj JNK prometnoj sekvenci u blokovima, bez blokova ili na neki drugi alternativni način.

[0027]U skladu sa jednom alternativnom izvedbom, pomenuta prometna sekvenca iz inventivnog himernog peptida može da potpuno bude sastavljena od L-amino kiselina. Još bolje, pomenuta prometna sekvenca iz inventivnog himernog peptida obuhvata ili se sastoji od najmanje jedne "nativne" prometne sekvence, kao šta je već definisano. U ovom kontekstu, termin "nativan" se odnosi na ne-promenjenu prometnu sekvencu, koja je u potpunosti sastavljena od L-amino kiselina.

[0028]U skladu sa drugom alternativnom izvedbom, pomenuta prometna sekvenca iz inventivnog himernog peptida može da potpuno bude sastavljena od D-amino kiselina. Još bolje, pomenuta prometna sekvenca iz inventivnog himernog peptida može da obuhvata neki D retro-inverzo peptid sa sekvencom kao šta je već predstavljeno.

[0029]Pomenuta prometna sekvenca iz prvog domena iz inventivnog himernog peptida može da se dobije iz prirodnih izvora ili može da bude proizvedena uz pomoć tehnika genetičkog inženjerstva ili uz pomoć hemijske sinteze (vidi, na primer Sambrook, J., Fritsch, E. F., Maniatis, T. (1989) Molecular cloning: A laboratorv manual. 2 izdanje. Cold Spring Harbor Laboratorv Press, Cold Spring Harbor, N.Y.).

[0030]Izvori za prometnu sekvencu iz prvog domena mogu da budu, uključujući i, na primer nativne belančevine poput, na primer TAT belančevina (na primer, kao šta je opisano u Američkim patentima Br. 5,804,604 i 5,674,980, VP22 (opisano, na primer u dokumentu WO 97/05265; Elliott i O'Hare, Cell 88 : 223-233 (1997)), ne-viralne belančevine (Jackson et al, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 89: 10691-10695 (1992)), prometne sekvence koje su izvedene iz Antenapedija (na primer, sekvenca nosilac antenapedija) ili iz baznih belančevina, na primer peptida koji imaju dužinu od 5 do 15 amino kiselina, preferirano 10 do 12 amino kiselina i koji se sastoje od najmanje 80%, bolje 85% ili čak 90% baznih amino kiselina, poput na primer arginina, lizina i/ili histidina. Dodatno, varijante, fragmenti i derivati jedne od nativnih belančevina, koji se koriste kao prometne sekvence ovde su dodatno razotkriveni. U odnosu na varijante, fragmente i derivate treba da se pozovemo na definiciju koja je već navedena u odnosu na JNK inhibitorne sekvence. Varijante, fragmenti kao i derivati su odgovarajuće definisani onako kao staje već navedeno za JNK inhibitorne sekvence. Posebno, u kontekstu pomenute prometne sekvence, neka varijanta ili fragment ili derivat može da se definiše kao sekvenca koja ima sličnost sekvence sa nekom od pomenutih nativnih belančevina, koje se koriste kao prometne sekvence, kao šta je već definisano, od najmanje 30%, 50%, 70%, 80%, 90%, 95%, 98% ili čak 99%.

[0031]U jednoj preferiranoj izvedbi pomenutog inventivnog himernog peptida, prometna sekvenca iz prvog domena obuhvata ili se sastoji od sekvence koja je izvedena iz TAT belančevine iz virusa humane imunodificijencije (HIV)l, a posebno sadrži neke ili svih 86 amino kiselina koje čine TAT belančevinu.

[0032]Za jednu inventivnu prometnu sekvencu, delomična sekvenca TAT belančevine pune dužine može da se koristi tako da se stvori funkcionalno efektivni fragment neke TAT belančevine, kao TAT belančevina koja uključuje region koji omogućava ulazak i primanje u ćelije. Šta se tiče toga dali je takva sekvenca neki funkcionalno efektivan fragment pomenute TAT belančevine može da se odredi uz pomoć poznatih tehnika (vidi na primer Franked et al., Proc. Natl. Acad. Sci, USA 86: 7397-7401 (1989)). Tako, pomenuta prometna sekvenca iz prvog domena iz inventivnog himernog peptida može da se odredi iz funkcionalno efektivnog fragment ili dela neke sekvence iz TAT belančevine koja obuhvata manje od 86 amino kiselina i koja pokazuje mogućnost primanja u ćeliju, a ponekad i primanja u jedro ćelije. Još bolje, delomične sekvence (fragmenti) iz TAT, koje bi mogle da se koriste kao nosioci sa ciljem da pomažu u permeaciji himernog peptida kroz ćelijske membrane, predviđeno je da obuhvataju bazni region (amino kiseline 48 do 57 ili 49 do 57) iz TAT belančevine pune dužine.

[0033]U skladu sa jednom boljom izvedbom, pomenuta inventivna prometna sekvenca može da obuhvata ili da se sastoji od sekvenci amino kiselina koje sadrže TAT ostatke 48-57 ili 49 do 57, a još bolje neku generičku TAT sekvencu NH2-Xn<b->RKKRRQRRR-Xn<b->COOH [SEQ ID NO: 7], gde Xn<b>je kao šta je definisano pre. Alternativno, pomenuta inventivna prometna sekvenca može da obuhvata ili da se sastoji od nekog peptida koji sadrži, na primer, amino kiselinsku sekvencu NH2-GRKKRRQRRR-COOH [SEQ ID NO: 5].

[0034] U skladu sa drugom, boljom izvedbom, pomenuta inventivna prometna sekvenca može da obuhvata neki D retro-inverzo peptid sa sekvencom kao šta je pre predstavljeno, na primer D retro-inverzo sekvenca iz generičke TAT sekvence koja sadrži sekvencu NH2-Xn<b->RRRQRRKKR-Xn<b->COOH [SEQ ID NO: 8]. Takođe kao i pre, Xn<b>je kao šta je već definisano (preferirano predstavlja D amino kiseline). Dodatno, broj "Xn<b>" ostataka u bilo kojom od sekvenci SEQ ID NO: 7-8 nije ograničen na onaj koji je prikazan i može da varira kao šta je već opisano. Još bolje, pomenuta inventivna prometna sekvenca može da obuhvata pomenutu D retro-inverzo sekvencu NH2-RRRQRRKKRG-COOH [SEQ ID NO: 6].

[0035] U skladu sa drugom izvedbom, pomenuta inventivna prometna sekvenca može da obuhvata ili da se sastoji od varijante pomenute prometne sekvence kao staje već definisano. Neka "varijanta neke prometne sekvence" je preferirano neka sekvenca derivirana iz neke prometne sekvence kao šta je već definisano, gde pomenuta varijanta obuhvata neku modifikaciju, na primer, adiciju, (interna) deleciju (koja dovodi do pojave fragmenata) i/ili supstituciju od najmanje jedne amino kiseline koja je prisutna u pomenutoj sekvenci kao šta je definisano pre. Takva (a) modifikacija(e) tipično obuhvataju) 1 do 20, preferirano 1 do 10, bolje 1 do 5 supstitucija, adicija i/ili delecija amino kiselina. Dodatno, pomenuta varijanta preferirano ima identičnost svoje sekvence sa pomenutom prometnom sekvencom kao šta je već definisano, bolje sa bilo kojom od sekvenci SEQ ID NO: 5 do 8, od najmanje oko 30%, 50%, 70%, 80%, 90%, 95%, 98% ili čak 99%.

[0036] Preferirano, takva modifikacija pomenute prometne sekvence dovodi do pojave prometne sekvence sa povećanom ili smanjenom stabilnosti. Alternativno, varijante pomenute prometne sekvence mogu da se dizajniraju tako da moduliraju intraćelijsko lokalizovanje pomenutog inventivnog himernog peptida. Kada se dodaju egzogeno, takve varijante su, kao šta je ovde definisano, tipično dizajnirane tako da je zadržana sposobnost pomenute prometne sekvence da uđe u ćeliju (na primer, ulazak pomenute varijante prometne sekvence u ćeliju je značajno sličan onom kada nativna belančevina koristi neku prometnu sekvencu). Na primer, alternacija baznog regiona, za kojeg se smatra da je važan za jedrino lokalizovanje (vidi, na primer Dang i Lee, J. Biol. Chem. 264 : 18019-18023 (1989); Hauber et al., J. Virol. 63; 1181-1187 (1989); et al., J. Virol. 63: 1-8 (1989)), može da rezultuje u neku citoplazmatsku lokaciju ili delomično citoplazmatsku lokaciju pomenute prometne sekvence i prema tome, u JNK inhibitornu sekvencu kao komponentu pomenutog inventivnog himernog peptida. Dodatno, druge modifikacije mogu da se uvedu u pomenutu varijantu, na primer uz pomoć spajanja, na primer holesterola ili drugih masnih ostataka na pomenutu prometnu sekvencu sa ciljem da se proizvede neka prometna sekvenca koja ima povećanu membransku rastvorljivost. Bilo koja od do sada razotkrivenih varijanata pomenute inventivne prometne sekvence može da se proizvede uz pomoć tehnika koje su tipično poznate stručnjaku (vidi, na primer Sambrook, J., Fritsch, E. F., Maniatis, T. (1989) Molecular cloning: A laboratorv manual. 2 izdanje. Cold Spring Harbor Laboratorv, Cold Spring Harbor, N.Y.)

[0037]Kao drugi domen, pomenuti inventivni himerni peptid tipično obuhvata neku inventivnu JNK inhibitornu sekvencu kao šta je definisano pre.

[0038]Oba domena, prvi i drugi domen iz pomenutih inventivnih himernih peptida, mogu da budu spojeni tako da formiraju neku funkcionalnu jedinicu. Bilo koji metod za spajanje prvog i drugog domena koji je, opšte uzeto, poznat stanju tehnike može da se primeni.

[0039]U skladu sa jednom izvedbom, prvi i drugi domen iz pomenutog inventivnog himernog peptid se spajaju preko kovalentne veze. Kovalentna veza, kao šta je ovde definisana, može da bude, na primer, neka peptidna veza, koja može da se dobije uz pomoć eksprimiranja pomenute inventivne himerne belančevine kao fuzionu belančevinu. Fuzione belančevine, kao šta su ovde opisane, mogu da se formiraju i da se koriste na načine koji su analogni ili su lako dostupni iz standardnih tehnika rekombinantne DNK, kao šta je već opisano. Međutim, oba domena mogu takođe da se spoje preko bočnih lanaca ili mogu da se spoje preko nekog hemijskog linkerskog ostataka.

[0040]Prvi i/ili drugi domen iz pomenutog inventivnog himernog peptida mogu da se javljaju u jednoj ili više kopija u pomenutom inventivnom himernom peptidu. Ukoliko su oba domena prisutna u jednoj kopiji, prvi domen je spojen na C-terminus drugog domena. Drugi domen može da bude prisutan u više kopija, na primer, dve, tri ili više kopija, a prvi domen može da bude u jednoj kopiji.

[0041]Preferirano, prvi i drugi domen(i) mogu da budu direktno spojeni i bez linkera. Alternativno, pomenuti mogu da budu spojeni preko neke linkerske sekvence koja obuhvata 1 do 10, preferirano 1 do 5 amino kiselina. Amino kiseline koje formiraju pomenutu linkersku sekvencu su preferirano izabrane iz glicina ili prolina kao amino kiselinski ostaci. Još bolje, prvi i drugi domen(i) mogu da budu razdvojeni međusobno preko zgloba od dva, tri ili više prolinska ostatka među prvog i drugog domena (drugih domena).

[0042]Pomenuti inventivni himerni peptid, kao šta je ovde defmisan, se sastoji od prvog i drugog domen i može da bude sastavljen od D-amino kiselina ili kombinacije oba. Tako, prvi domen od L- i D-amino kiselina (kao i korišćeni linkeri) može da bude sastavljen od L-amino kiselina, D-amino kiselina ili njihovih kombinacija (na primer, D-TAT i L-IB1 (s) ili L-TAT i D-IB1 (s) i si.). Preferirano, pomenuti inventivni himerni peptid obuhvata najmanje 1, preferirano najmanje 3, bolje najmanje 6, a najbolje najmanje 10 L-amino kiselina i/ili D-amino kiselina, dok D- i/ili L-amino kiselina može da bude aranžirano u pomenutom inventivnom himernom peptidu u blokovima, bez blokova ili na neki alternativni način.

[0043]U skladu sa jednom specifičnom izvedbom, pomenuti inventivni himerni peptid obuhvata ili se sastoji od D-amino kiselina iz himerinih peptida u skladu sa TAT-IB1 peptidom [NH2-DQSRPVQPFLNLTTPRKPRPPRRRQRRKKRG-COOH, SEQ ID NO. 11]. Međutim, deo koji spaja prvi i drugi domen (mesto PP) može da se sastoji od -Xn<a->Xn<b->, koji su već definisani.

[0044]Pomenuti prvi i drugi domen(i) iz inventivnog himernog peptida, kao šta su ovde definisani, mogu da budu međusobno spojeni uz pomoć hemijske ili biohemijske veze, koja se postiže na način koji je poznat stanju tehnike, na primer preko uspostavljanja peptidne veze među prvog i drugog domen (drugih domena), na primer preko eksprimiranja prvog i drugog domen (drugih domena) kao fuzione belančevine ili na primer preko ukrštanja prvog i drugog domena (drugih domena) iz pomenutog inventivnog himernog peptida.

[0045]Veliko deo poznatih hemijskih metoda za ukrštanje nije specifično, odnosno pomenute ne usmeravaju tačku spajanja na neko posebno mesto u transportnom polipeptidu ili kargo makro molekulu. Kao rezultat, upotreba ne-specifičnih agenasa za ukrštanje može da deluje na funkcionalna mesta ili da sterički blokira pomenuta aktivna mesta, šta može da dovede to toga da konjugirane belančevine postanu biološki neaktivne. Tako, preferirano se koriste takvi metodi za ukrštanje, koji dozvoljavaju specifičnije spajanje prvog i drugog domena (drugih domena).

[0046]Jedan način za povećavanje specifičnosti spajanja je direktno hemijsko spajanje na neku funkcionalnu grupu koja je prisutna samo jednom ili svega nekoliko puta u jednom ili oba, prvi i drugi domen (drugih domena) koji treba da se ukrste. Na primer, cistein, koja je jedina amino kiselina koja sadrži tiolnu grupu, se javlja u puno belančevina i to svega nekoliko puta. Takođe, na primer, ako neki polipeptid ne sadrži lizinske ostatke, agens za ukrštanje, koji je specifičan za primarne amine, će pokazivati selektivnost za amino terminus pomenutog polipeptida. Uspešno korišćenje ovoga pristupa sa ciljem da se poveća specifičnost vezanja zahteva da pomenuti polipeptid poseduje prikladno retke i reaktivne ostatke u delovima molekula koji mogu da budu promenjeni bez gubitka biološke aktivnosti pomenutog molekula.

[0047]Cisteinski ostaci mogu da se zamene kada se javljaju u delovima polipeptidne sekvence gde njihova participacija u reakciji ukrštanja može lako da utiče na biološku aktivnost. Kada je zamenjen neki cisteinski ostatak, tipično je poželjno da se minimizuju nastale promene u foldingu polipeptida. Promene u foldingu polipeptida se minimizuju kada je zamena hemijski i sterički slična cisteinu. Zbog ovih razloga, serin se preferira kao zamena za cistein. Kao staje demonstrirano u primerima ispod, cisteinski ostatak može da se uvede u neku polipeptidnu amino kiselinsku sekvencu zbog ukrštanja.

[0048]Kada se uvodi cisteinski ostatak, preferirano je njegovo uvođenje na ili blizu od amino ili karboksi terminusa. Za takve modifikacije amino kiselinskih sekvenci su dostupni konvencionalni metodi, u kojima se polipeptid od interesa proizvodi uz pomoć hemijske sinteze preko ili uz pomoć ekspresije rekombinantne DNA.

[0049]Spajanje prvog i drugog domena (drugih domena) takođe može da se postigne uz pomoć agenasa za spajanje ili konjugiranje. Postoji nekoliko reagenasa za intermolekularno ukrštanje koji mogu da se koriste (vidi na primer, Means i Feenev, CHEMICAL MODIFICATION OF PROTEINS, Holden-Day, 1974, str. 39-43). Među njima su, na primer, N-sukcinimidil 3-(2-priridilditio) propionat (SPDP) ili N,N'-(l,3-fenilen) bimaleimid (oba su visoko specifična za sulfhidrilne grupe i stvaraju ireverzibilne spojeve); N,N'-etilen-bi-

(jodoacetamid) ili drugi takvi reagensi koji imaju 6 do 11 ugljenik etilen mostova (koji su relativno specifični za sulfhidrilne grupe); i l,5-difluoro-2,4-dinitrobenzen (koji formira ireverzibilne spojeve sa amino i tirozin grupama). Drugi reagensi za ukrštanje korisni za pomenutu svrhu uključuju: p,p'-difluoro-m,m'-dinitrodifenilsulfon koji formira ireverzibilna ukrštanja sa amino i fenolnim grupama); dimetil adipimidat (koji je specifičan za amino grupe); fenol-1,4 disulfonilhlorid (koji reaguje prvenstveno sa amino grupama); heksametilendiizocijanat ili diizotiocijanat ili azofenil-p-diizocijanat (koji reaguje prvenstveno sa amino grupama); glutaraldehid (koji reaguje sa nekoliko različitih bočnih lanaca) i didiazobenzidin (koji reaguje prvenstveno sa tirozinom i histidinom).

[0050] Reagensi za ukrštanje mogu da budu homobifunkcionalni, odnosno mogu da imaju dve funkcionalne grupe koje prolaze kroz istu reakciju. Preferirani homobifunkcionalni reagens za ukrštanje je bimaleimidoheksan ("BMH"). BMH sadrži dve maleimidne funkcionalne grupe, koje reaguju specifično sa jedinjenjima koje sadrže sulfhidril u blagim uslovima (pH 6.5-7.7). Dve pomenute maleimidne grupe su spojene preko ugljenikovodoničnog lanca. Prema tome, BMH je koristan za ireverzibilno ukrštanje polipeptida koji sadrže cisteinske ostatke.

[0051] Reagensi za ukrštanje mogu takođe da budu heterobifunkcionalni. Heterobifunkcionalni agensi za ukrštanje imaju dve različite funkcionalne grupe, na primer jednu amin-reaktivnu grupu i jednu tiol-reaktivnu grupu, koje mogu da ukrste dve belančevine koje imaju slobodne amine i tiole.

[0052] Primeri za heterobifunkcionalne agense za ukrštanje su sukcinimidil 4-(N-maleimidometil)cikloheksan-1 -karboksilat ("SMCC"), m-maleimidobenzoil-N-hidroksisukcinimid ester ("MBS") i sukcinimid 4-(p-maleimidofenil)butirat ("SMPB"), analog MBS sa produženim lancem. Pomenuta sukcinimidilna grupa ovih reagenasa za ukrštanje reaguje sa primarnim aminom, a pomenuti tiol-reaktivni maleimid formira kovalentnu vezu sa tiolom iz cisteinskog ostatka.

[0053] Reagensi za ukrštanje često imaju nisku rastvori)ivost u vodi. Hidrofilni ostatak, poput neke sulfonatne grupe, može da se doda u reagens za ukrštanje sa ciljem da se poboljša njegova rastvorljivost u vodi. U tom smislu, Sulfo-MBS i Sulfo-SMCC su primeri reagenasa za ukrštanje koji su modifikovani u odnosu na rastvorljivost u vodi, a koji mogu da se koriste u skladu sa ovim pronalaskom.

[0054]Mnogi reagensi za ukrštanje dovode do konjugata koji esencijalno ne može da se pocepa u ćelijskim uslovima. Međutim, neki reagensi za ukrštanje sadrže kovalentnu vezu, poput nekog disulfida, koja može da se pocepa u ćelijskim uslovima. Na primer, Traut-ov reagens, ditiobi(sukcinimidilpropionat) ("DSP") i N-sukcinimidil 3-(2-piridilditio)propionat ("SPDP") su dobro poznati reagensi za ukrštanje koji mogu da se pocepaju. Upotreba nekog reagensa za ukrštanje koji može da se pocepa omogućava da kargo ostatak bude odvojen od transportnog polipeptida nakon dostavljanja u ciljnoj ćeliji. Direktno disulfidno spajanje može takođe da bude korisno.

[0055]Brojni reagensi za ukrštanje, uključujući i one koji su ovde pomenuti, su komercijalno dostupni. Detaljne instrukcije za njihovu upotrebu mogu lako da se nabave preko komercijalnih dobavljača. Opšta referenca o ukrštanju belančevina i pripremi konjugata je: Wong, CHEMISTRY OF PROTEIN CONJUGATION AND CROSSLINKING, CRC Press (1991).

[0056]Hemijsko ukrštanje može da uključuje upotrebu spejsera. Spejser obezbeđuje intramolekularnu fleksibilnost ili podešava intramolekularne razmake među konjugiranim ostacima i prema tome pomaže da se očuva biološka aktivnost. Spejser može da bude u formi nekog polipeptidnog ostatka koji uključuje spejserske amino kiseline, na primer prolin. Alternativno, spejser može da bude deo nekog agensa za ukrštanje, poput "SPDP dugog-lanca" (Pierce Chem. Co., Rockford, IL., kat. Br. 21651 H).

[0057]JNK inhibitorne sekvence i/ili inventivni himerni peptidi, kao i njihovi fragmenti, varijante ili derivati, mogu da se koriste kao imunogeni sa ciljem da se generišu antitela koja mogu da imunospecifično vežu pomenute peptidne komponente. Takva antitela uključuju, na primer poliklonalna, monoklonalna, himerna, jedno-lančana, Fab fragmente i neku Fab ekspresijsku biblioteku. Brojne procedure, koje su poznate stanju tehnike, mogu da se koriste za proizvodnju pomenutih antitela.

[0058]Pomenute inventivne JNK inhibitorne sekvence, himerni peptidi iz ovoga pronalaska mogu da budu formulisani u farmaceutskim kompozicijama, koje su ovde takođe obuhvaćene. Ove kompozicije mogu da obuhvataju, osim jedne od pomenutih supstancija, neki farmaceutski prihvatljivi ekscipijent, nosilac, pufer, stabilizator ili druge materije koje su dobro poznate stručnjacima u području, Takvi materijali ns smeju da budu toksični i ne smeju da deluju na efikasnost pomenutog aktivnog sastojaka. Precizna priroda pomenutog nosilaca ili drugog materijala može da zavisi o ruti administracije, na primer oralna, intravenozna, kutana ili subkutana, nazalna, intramuskularna, intraperitonealna ili ruta sa nalepnicama.

[0059]Farmaceutske kompozicije za oralnu administraciju mogu da budu u formi tablete, kapsule, pudera ili tečne. Tableta može da uključuje neki kruti nosilac poput želatina ili neki dodatak. Tečne farmaceutske kompozicije, opšte uzeto, uključuju neki tečni nosilac poput vode, nafte, životinjskih ili biljnih ulja, mineralnog ulja ili sintetičkog ulja. Mogu da budu uključene i fiziološki slani rastvor, dekstroza ili drugi saharidni rastvori ili glikoli poput etilen glikola, propilen glikola ili polietilen glikola.

[0060]Za intravenoznu, kutanu ili subkutanu injekciju ili injekciju na mestu boli, aktivni sastojak će biti u formi nekog parenteralnog prihvatljivog vodenog rastvora koji je oslobođen od pirogena i ima prikladni pH, izotoničnost i stabilnost. Stručnjaci su dobro osposobljeni da pripreme prikladne rastvore koristeći, na primer, izotonične prenosnike poput injekcije natrijum hlorida, Ringer-ove injekcije, laktatne Ringer-ove injekcije. Prezervativi, stabilizatori, puferi, antioksidansi i/ili drugi aditivi mogu da budu uključeni, ako je potrebno. Bez razlike dali se radi o nekom polipeptidu, peptidu ili o molekulu nukleinske kiseline, drugom farmaceutski korisnom jedinjenju u skladu sa ovim pronalaskom, koje treba da se da pojedincu, administracija se preferirano provodi sa nekom "profilaktički efektivnom količinom" ili nekom "terapeutski efektivnom količinom" (što god može da bude), a koja je dovoljna da dovede do koristi za pojedinca. Aktualna količina koja se administrira, rata i vremenski interval administracije će zavisiti o prirodi i jačini stanja koje se tretira.

[0061]Prepisivanje tretmana, na primer odluke o doziranju i si., ostaje odgovornost doktora opšte prakse i drugih specijalnosti, ali tipično uzima u obzir sam poremećaj koji treba da se tretira, stanje pojedinog pacijenta, mesto dostave, metod administracije i druge faktore koji su već poznati lekarima. Primeri tehnika i protokola, koji su već pomenuti, mogu da se nađu u REMINGTON'S PHARMACEUTICAL SCIENCES, 16 izdanje, Osol, A. (ur.), 1980.

[0062]Alternativno, mogu da se koriste i terapije ciljanja za dostavu inventivnih JNK inhibitornih sekvenci i himernih peptida iz ovoga pronalaska, specifičnije u nekim tipovima ćelija, pri čemu se koriste sistemi za ciljanje poput (nekog ciljnog) antitela ili ćelijskih specifičnih liganada. Antitela koja se koriste za ciljanje su tipično specifična za belančevine sa površine ćelije, a koji su povezani sa bilo kojim od bolesti kao šta je definisano ispod. Samo kao primer, pomenuta antitela mogu da se usmere na antitela površine ćelije poput na primer površinskih belančevina koje su povezane sa B ćelijama, kao šta je MHC klasa II DR belančevina, CD18 (LFA-1 beta lanac), CD45RO, CD40 ili Bgp95 ili belančevina sa ćelijske površine izabranih iz na primer CD2. CD2, CD4, CD5, CD7, CD8, CD9, CD10, CD13, CD16, CD19, CD20, CD21, CD22, CD23, CD24, CD25, CD30, CD33, CD34, CD38, CD39, CD4, CD43, CD45, CD52, CD56, CD68, CD71, CD138 i si. Konstrukti za ciljanje mogu da se tipično pripreme uz pomoć kovalentnog spajanja pomenutih inventivnih JNK inhibitornih sekvenci i himernih peptida za neko antitelo koje je specifično za neku belančevinu sa površine ćelije ili uz pomoć vezanja na neki ćelijski specifični ligand. Belančevine mogu, na primer da se vežu na takvo antitelo ili mogu da budu spojene na njega preko neke peptidne veze ili preko hemijskog spajanja, ukrštanja i si. Pomenuta terapija ciljanja može tada da se provede preko administrirani a pomenutog ciljnog konstrukta u nekoj farmaceutski prihvatljivoj količini nekom pacijentu preko bilo koje rute administracije kao šta je opisano ispod, na primer intraperitonealno, nazalno, intravenozne, oralno i preko ruta koje koriste nalepnice za dostavu leka. Preferirano, pomenute inventivne JNK inhibitorne sekvence ili himerni peptidi iz ovoga pronalaska, koji su vezani na pomenuta ciljna antitela ili na ćelijske specifične ligande, kao šta je već definisano, mogu da budu oslobođenain vitroiliin vivo,na primer uz pomoć hidrolize pomenute kovalentne veze, uz pomoć delovanja peptidaza ili preko bilo kojeg drugog prikladnog metoda. Alternativno, ukoliko su pomenute inventivne JNK inhibitorne sekvence ili himerni peptidi iz ovoga pronalaska spojene na neki mali ćelijski specifični ligand, oslobađanje pomenutog liganda može da se izostavi. Ako su prisutne na ćelijskoj površini, pomenuti inventivni himerni peptidi mogu da uđu u ćeliju uz pomoć aktivnosti svoje prometne sekvence. Ciljanje može da bude poželjno zbog brojnih razloga; na primer ako su pomenute inventivne JNK inhibitorne sekvence i himerni peptidi iz ovoga pronalaska neprihvatljivo toksični ili ako ionako zahtevaju upotrebu prevelikih doza.

[0063]Pomenute inventivne JNK inhibitorne sekvence i/ili himerni peptidi mogu da se administriraju u nekoj prekursorskoj formi uz pomoć upotrebe nekog antitela ili nekog virusa. Pomenute inventivne JNK inhibitorne sekvence i/ili himerni peptidi mogu tada da budu kotivertovani u aktivnu formu preko nekog agensa za aktivisanje koji se proizvodi u, ili se cilja u, pomenute ćelije koje se tretiraju. Ovaj tip pristupa ponekad se naziva ADEPT (encimska terapija sa prolekom usmerena antitelom) ili VDEPT (encimska terapija sa prolekom usmerena virusom); pri čemu prvi pristup uključuje ciljanje agensa za aktivisanje u ćelije preko konjugiranja sa nekim ćelijskim specifičnim antitelom, dok druga uključuje proizvodnju pomenutog agensa za aktivisanje, na primer neke JNK inhibitorne sekvence ili himernog peptida u nekom vektoru uz pomoć ekspresije kodirajuće DNK iz nekog viralnog vektora (vidi for primer dokumente EP-A-415731 i WO 90/07936).

[0064]Ovaj pronalazak dodatno obuhvata upotrebu inventivnih JNK inhibitornih sekvenci i/ili inventivnih himernih peptida za pripremu neke farmaceutske kompozicije, na primer kao šta je pre definisano, za prevenciju i/ili tretman poremećaja koji uključuju proliferaciju ćelija, a koji su povezani sa aktivisanjem JNK u nekom subjektu ("poremećaj povezan sa JNK"). Tipično, takva farmaceutska kompozicija, korišćena u skladu sa ovim pronalaskom, kao aktivnu komponentu uključuje, na primer: (i) bilo koju ili više od pomenutih inventivnih JNK inhibitornih sekvenci i/ili inventivnih himernih peptida i/ili (ii) ćelije koja obuhvataju bilo koju ili više od pomenutih inventivnih JNK inhibitornih sekvenci i/ili inventivnih himernih peptida.

[0065]Prevencija i/ili tretman u skladu sa ovim pronalaskom tipično uključuje administraciju neke inventivne farmaceutske kompozicije, kao šta je definisano pre. Termin "modulira" uključuje supresiju ekspresije JNK kada je prekomerno eksprimiran. Takođe uključuje i supresiju fosforilacije c-jun, ATF2 ili NFAT4, na primer, uz pomoć nekog peptida izabranog iz bilo koje od sekvenci SEQ ID NO: 1-4 i/ili 9-12 kao kompetetivni inhibitor prirodnog c-jun, ATF2 i NFAT4 veznog mesta u ćeliji. Termin "modulira" takođe uključuje supresiju hetero- i homomernih kompleksa transkripcijskih faktora koji su načinjeni od c-jun, ATF2 ili NFAT4 i njihovih relevantnih partnera, poput na primer AP-1 kompleksa koji je sačinjen od c-jun, AFT2 i c-fos. Kada je poremećaj proliferacije ćelija povezan sa prekomernom ekspresijom JNK, pomenute supresivne JNK inhibitorne sekvence mogu da budu uvedene u ćeliju. U nekim slučajevima, "modulira" može da uključuje povećanje ekspresije JNK, na primer uz pomoć upotrebe nekog IB peptid-specifičnog antitela koje blokira vezanje nekog IB-peptida za JNK i na taj način sprečava JNK inhibiciju preko IB peptida.

[0066]Prevencija i/ili tretman nekog subjekta sa pomenutom inventivnom farmaceutskom kompozicijom, kao šta je ovde razotkriveno, može tipično da se postigne uz pomoć administrirani a( in vivo)neke ("terapeutski efektivne") količine pomenute farmaceutske kompozicije nekom subjektu, pri čemu pomenuti subjekt može da bude na primer bilo koji sisar, na primer čovek, primat, miš, pacov, pas, mačka, krava, konj ili svinja. Termin "terapeutski efektivna" označava da aktivno jedinjenje iz pomenute farmaceutske kompozicije pokazuje takvu kvalitetu tako da može da ublaži pomenuti poremećaj koji je povezan sa JNK.

[0067] Termin "poremećaj proliferacije ćelija" ili "poremećaj povezan sa JNK", kao šta se ovde koristi, tipično označava malignu, kao i ne-malignu, ćelijsku proliferacijuin vivoiin vitrokoja se često javlja tako da se morfološki i funkcionalno razlikuje od okolnog tkiva i koja je tipično karakterizovana sa aberantnim nivoima JNK. Neki "aberantni nivo JNK" treba da označava neko povećano ili smanjeno nivo JNK u delu nekog subjekta koji treba da se tretira u odnosu na nivo koji je prisutan u nekom analognom nezaraženom delu nekog subjekta koji ne pokazuje znakove pomenutog poremećaja.

[0068] Na primer, pomenute inventivne farmaceutske kompozicije mogu da budu korisne u sprečavanju i/ili tretmanu malignih pojava u brojnim organskim sistemima, u kojima je aktivisanje JNK često bilo pokazano, na primer pluća, dojke, limfoidni, gastrointestinalni i genito-urinarni trakt kao i kod adenokarcinoma koji uključuju maligne poremećaje poput najvećeg broja raka debelog creva, karcinoma bubrežnih ćelija, raka prostate, karcinoma velikih ćelija u plućima, raka tankog creva i raka ezofagusa. Leukemija, poremećaji ili patofiziologije koje su povezane sa onkogenom transformacijom kao i tipovi raka u kojima su prisutne Bcr-Abl onkogene transformacije, koji jasno zahtevaju aktivisanje JNK, su takođe uključeni.

[0069] Pomenute inventivne farmaceutske kompozicije su takođe primenjive kod prevencije i/ili tretmana ne-malignih ili imunoloških poremećaja proliferacije ćelija poput psorijaza,pemphigus vulgaris,Behcet-ovog sindroma, akutnog respiratornog stresnog sindroma (ARDS), ishemične bolesti srca, sindroma post-dijalize, reumatoidnog artritisa, sindroma stečene imunodificijencije, vaskulitisa, septičkog šoka i drugih tipova akutnog zapaljenja i lipidne histiocitoze. Posebno su preferirani imunopatološki poremećaji. U osnovi, bilo koji poremećaj, koji je etiološki povezan sa JNK kinaznom aktivnosti, se smatra prijemčivim prevenciji ili tretmanu, na primer poremećaji ili pathofiziologije povezane sa aktivisanjem JNK u nekoj ćeliji ili u nekim ćelijama kao šta je pre definisano, na primer restenoza, gubitak sluha, trauma uva, ishemija, kap i/ili poremećaji ili patofiziologije koje su povezane sa sazrevanjem i diferencijacijom imuno ćelija, reperfuzijske povrede, hipoksija, bolesti koje su povezane sa apoptozom (na primer, one koje se pojavljuju kod viralnih infekcija (na primer, SIDA), autoimune bolesti, neurodegenerativni poremećaji (na primer, kap, trauma mozga, povreda kičme, amiotrofička lateralna skleroza (ALS), Huntington-ova bolest, Alzheimer-ova bolest i Parkinson-ova bolest), kardiovaskularna bolest, osteoporoza i starenje), odgovor na stresne stimuluse i zbog sekundarnih efekata usled tretmana sa, na primer proinflamatornim citokinima. Pomenuta inventivna farmaceutska kompozicija može takođe da se koristi za tretman ili prevenciju efekata koji su povezani sa dijabetesom ili sa koplanarnim ćelijskim stresom, kao kod patoloških stanja koji se pojavljuju kod arterijalne hipertenzije, uključujući srčanu i kardijalnu hipertrofiju i arteriosklerotičnih lezija i kod bifurkacije krvnih sudova i si., uz pomoć jonizacijskog zračenja, koje se koristi kod radioterapije, i ultra-violetnog svetla (UV svetla), uz pomoć slobodnih radikala, agenasa koji oštećuju DNK, uključujući hemoterapeutske lekove, uz pomoć ozleda od ishemije/reperfuzije, preko hipoksije; i/ili hipo-i hipertermija. Konačno, u kontekstu već pomenutih bolesti, poremećaja ili patofiziologija, pomenuta inventivna farmaceutska kompozicija može da se koristi sa ciljem da se inhibira ekspresija gena čija se jačina povećava u prisutnosti aktivnog JNK polipeptida. Ovi geni i genski produkti tipično uključuju, na primer proinfiamatorne citokine. Takvi citokini su pronađeni u svim formama zapaljenja, auto-zapaljenja, imunih i auto-imunih poremećaja, degenerativnih bolesti, miopatija, kardiomiopatija i odbacivanje transplantata.

[0070] Pomenute inventivne JNK inhibitorne sekvence ili inventivni himerni peptidi dodatno mogu da budu korišćeni u bilo kojoj situaciji u kojoj je poželjna inhibicija aktivnosti JNK, zbog toga šta JNK i sve njegove izoforme učestvuju u razvoju i uspostavljanju patoloških stanja ili u njihovim putevima. Takva upotreba može da uključujein vitroaplikacije,ex vivoiin vivoaplikacije.

[0071] U skladu sa jednom dodatnom izvedbom, pomenute inventivne JNK inhibitorne sekvence ili inventivni himerni peptidi mogu da se koriste u( in vitro)testovima (na primer, imuno-testovi) sa ciljem detektovanja, prognoze, dijagnoze ili praćenja različitih stanja, bolesti i/ili poremećaja kao šta je već definisano ili praćenja njihovog tretmana. Pomenuti imuno-test može da se provodi uz pomoć nekog metoda koji obuhvata stvaranje kontakta među primerka koji je dobiven iz nekog pacijenta sa nekim antitelom protiv neke inventivne JNK inhibitorne sekvence, protiv nekog inventivnog himernog peptida, pod uslovima u kojima se može dogoditi takvo imunospecifično vezanje, a nakon svega toga sledi otkrivanje ili merenje količine imunospecifičnog vezanja sa pomenutim antitelom. U jednoj specifičnoj izvedbi, neko antitelo koje je specifično za neku inventivnu JNK inhibitornu sekvencu ili za neki inventivni himerni peptid može da se koristi sa ciljem analize nekog primerka iz tkiva ili seruma uzetog od pacijenta, a sa ciljem da se ispita prisutnost JNK ili neke JNK inhibitorne sekvence; pri čemu aberantni nivo JNK pokazuje bolesno stanje. Pomenuti imuno-testovi koji mogu da se koriste uključuju, ali time nisu ograničeni, kompetetivne i ne-kompetetivne testne sisteme koji koriste tehnike poput Western Blot-a, radioimuno-testova (RIA), encimskog imunosorbentskog testa (ELISA), "sendvič" imuno-testova, imunoprecipitacijskih testova, precipitinskih reakcija, gel-difuzijskih precipitinskih reakcija, imunodifuzijskih testova, aglutinacionih testova, fluorescentnih imuno-testova, testova fiksacije komplementa, imunoradiometričkih testova i imuno-testova sa belančevinom A i si. Alternativno, mogu da se provedu( in vitro)testovi uz pomoć dostavljanja pomenutih inventivnih JNK inhibitornih sekvenca, inventivnih himernih peptida ili antitela za inventivne JNK inhibitorne sekvence ili za inventivne himerne peptide sa ciljem da se ciljaju ćelije koje su tipično izabrane iz, na primer životinjskih ćelija u kulturi, humanih ćelija ili mikroorganizama i sa ciljem da se prati odgovor ćelije uz pomoć bioloških metoda koji su tipično poznati stručnjaku. Pomenute ciljne ćelije, koje se tipično ovde koriste, mogu da budu ćelije u kulturi( in vitro)iliin vivoćelije, na primer ćelije iz organa ili tkiva živih životinja ili ljudi ili mikroorganizama koji su prisutni u živim životinjama ili ljudima.

[0072] Ovaj pronalazak dodatno obezbeđuje komplete hemikalija (kitove) za upotrebu u dijagnostici ili terapeutici koji uključuju jedan ili više kontejnera koji sadrže inventivne JNK inhibitorne sekvence ili inventivne himerne peptide, a ponekad i antitela protiv inventivnih JNK inhibitornih sekvenci ili protiv inventivnih himernih peptida, na primer neko antitelo protiv JNK inhibitorne sekvence i, ponekad, neki označeni vezni partner za pomenuto antitelo. Pomenuta oznaka, koja je inkorporisana u pomenuto antitelo može da uključuje, ali bez ograničenja, neki hemiluminescent, encimski, fluorescentni, kolorimetrijski ili radioaktivni ostatak. U jednoj drugoj specifičnoj izvedbi, kitovi za dijagnostičku upotrebu sadrže jedan ili više kontejnera koji sadrže nukleinske kiseline koje kodiraju ili alternativno, koje su komplement za, neku inventivnu JNK inhibitornu sekvencu i/ili neki inventivni himerni peptid, a ponekad je obezbeđen i neki označeni vezni partner za pomenute nukleinske kiseline. U jednoj alternativnoj specifičnoj izvedbi, pomenuti kit može da sadrži, u jednom ili više kontejnera, neki par oligonukleotidnih prajmera (na primer, svaki dužine 6-30 nukleotida) koji mogu da posluže kao prajmeri za amplifikaciju tokom lančane reakcije polimerazom (PCR; vidi na primer Innis et al., 1990. PCR PROTOCOLS, Academic Press, Inc., San Diego, CA), lančane reakcije ligazom, reakcije cikličke probe i slično ili kod drugih metoda poznatih stanju tehnike i koji se koriste u kontekstu inventivnih nukleinskih kiselina. Pomenuti kit može, ponekad, da dodatno sadrži neku oč pre određenu količinu pročišćene inventivne JNK inhibitorne sekvence, nekog inventivnog himernog peptida za upotrebu kao dijagnostički agens, standard ili kontrola u pomenutim testovima.

[0073]Ovaj pronalazak ne treba da bude ograničen u svojim okvirima preko specifičnih izvedba koje su ovde opisane. Tako, brojne modifikacije ovoga pronalaska zajedno sa onima koje su ovde opisane postati će vidljivi stručnjaku u području preko opisa i pratećih slika.

[0074]Osim ako je drugačije navedeno, sve tehnike i specifični termini koji se ovde koriste imaju ista značenja koja se podrazumevaju i koriste od strane stručnjaka u polju u kojemu ovaj pronalazak pripada. Mada metodi i materijali koji su slični i ekvivalentni onima koji su ovde opisani mogu da se koriste u praksi i testiranju ovoga pronalaska, ispod su opisani korišćeni prikladni metodi i materijali. U slučaju konflikta, sadašnja specifikacija, uključujući i definicije, imaju prednost. Dodatno, pomenuti materijali, metode i prajmeri su samo ilustrativni i ne ograničavaju ovaj pronalazak. Druge karakteristike i prednosti ovoga pronalaska će postati jasne iz sledećeg detaljnog opisa i iz zahteva.

OPIS SLIKA

[0075]SL. 1 A-C su dijagrami koji pokazuju alajniranje konzervisanih regiona JBD domena u navedenim transkripcijskim faktorima. JNK inhibitorne sekvence su identifikovane preko analize pomenutih alajniranja sekvenca. Rezultati ovoga alajniranja su prikazani na SL. 1A-1C. SL. 1A prikazuje region najveće homologije među JBD iz IB 1, IB2, c-Jun i ATF2. Panel B prikazuje amino kiselinsku sekvencu JBD iz L-IB1 (s) i L-IB1 radi kompariranja. Potpuno konzervisani ostaci su naznačeni sa zvezdama, dok ostaci promenjeni u Ala iz GFP-JBD23Mutvektora su označeni sa otvorenim krugovima. SL. 1C prikazuje amino kiselinsku sekvencu himernih belančevina koja uključuje neku JNK inhibitornu sekvencu i neku prometnu sekvencu. U prikazanom primeru, pomenuta prometna sekvenca je izvedena iz TAT polipeptida humanog virusa imunodificijencije (HIV), a JNK inhibitorna sekvenca je izvedena iz IB1 (s) polipeptida. Sekvence iz čoveka, miša i pacova su identične u Panelima B iC. SL. 2 je dijagram koji prikazuje sekvence generičkih TAT-IB fuzionih peptida iz čoveka, miša i pacova. SL. 3 prikazuje rezultate evaluacije neuroprotekcije protiv fokalne cerebralne ishemije u permanentnom MCAO modelu. Određivanje efikasnosti pomenute protekcije je provedeno kod različitih doza (vidi Sliku 3). Kao šta može da se vidi iz Slike 3, doze od 11 mg/kg, 3 mg/kg, 0.3 mg/kg i 0.03 mg/kg doprinose cerebralnoj protekciji. Najbolja protekcija je primećena kod doze od 0.03 mg/kg. SL. 4 ilustruje evaluaciju neuroprotekcije sa inventivnim himernim peptidom u skladu sa SEQ ID NO: 11 nakon i.v. administracije protiv fokalne cerebralne ishemije u prolaznom MCAO modelu. Nakon izazivanja ishemije kod odraslih miševa, životinje su bile žrtvovane nakon 48 h posle reperfuzije. Serijske kriostatne sekcije su bile pripremljene, a volumeni infarkta su bili izračunati. Kao šta može da se vidi sa Slike 4, inventivni himerni peptid obezbeđuje efikasnu neuroprotekciju. SL. 5 pokazuje rezultate testa na neuronalim kulturama provedenog uz pomoć merenja LDH oslobađanja nakon NMDA stimulisanja. Rezultati jasno pokazuju neuroprotektivni efekat inventivnog himernog D-JNKI1 peptida (SEQ ID NO: 11) budući da su degenerativne promene usled NMDA izlaganja bile potpuno inhibirane kao šta je indikativno zbog odsutnosti signifikantnog LDH oslobađanja većeg od kontrola. SL. 6 prikazuje rezultate inhibicije endogene JNK-aktivnosti u HepG2 ćelijama uz pomoć korišćenja inventivnih fuzionih peptida u skladu sa SEQ ID NO: 9 i 11 u pristupu jedna-rupica. Kao šta može da se vidi iz Slike 6, posebno iz panela d na Slici 6, D-TAT-IB1 (s) u skladu sa SEQ ID NO: 11 (ovde skraćen kao D-JNKI) efikasno inhibira JNK aktivnost, čak i bolje od L-TAT-IBl(s) u skladu sa SEQ ID NO: 9 (ovde skraćen kao L-JNKI). SL. 7 pokazuje zaštitni efekat D-TAT-IB 1 (s) Zaštita od permanentnog gubitka sluha. Promene u slušnom graničnom nivou (dB nivo zvučnog pritisak) kod zamoraca nakon zvučne traume (120 dB kod 6 kHz tokom 30 min) kod 8 kHz, maksimalna udarna frekvencija, mereno tokom 20 min (privremeni granični pomak, TTS, sivo) i 15 dana nakon izlaganja zvuku (permanentni granični pomak). Zamorci su primili D-TAT-IB 1 (s) u gelu od hijaluronske kiseline koji je bio nanesen na membranu kohlearnog kružnog otvora 30 min pre, 30 min nakon ili 4 h nakon zvučne traume; uši koje nisu tretirane su bili kontrola. TTS je izmeren 20 min nakon zvučne traume, dok PTS (crno), koji odgovara permanentnom gubitku sluha, je određen nakon 15 dana. Kao šta je prikazano, D-TAT-IB 1 (s) ne samo da značajno štiti od permanentnog gubitka sluha usled zvučne traume, ako se nanese preventivno pre izlaganju zvuku, već takođe i kada se u ovisnosti o vremenu nanosinakontraume. PTS kod tretiranih ušiju je značajno niži kod administracije D-TAT-IB 1 (s) 30 min i 4 h nakon traume u uporedbi sa netretiranim kontrolnim ušima.

PRIMERI

Primer 1; Identifikovanje INK inhibitornih sekvenci

[0076] Amino kiselinske sekvence važne za efikasnu interakciju sa JNK su identifikovane uz pomoć alajniranja sekvenci sa poznatim JBD. Uporedba sekvenci među JBD iz IB1 [SEQ ID NO: 13], IB2 [SEQ ID NO: 14], c-Jun [SEQ ID NO: 15] i ATF2 [SEQ ID NO: 16] definiše slabo konzervisanu sekvencu od 8 amino kiselina (SL. 1A). Budući da su JBD iz IB1 i IB2 približno 100 puta efikasnije od c-Jun ili ATF2 u vezanju JNK (Dickens et al. Science 277: 693 (1997), smatralo se da konzervisani ostaci među IB1 i IB2 mora da su važni za maksimalno vezanje. Uporedba među JBD iz IB1 i IB2 je definisala dva bloka od po sedam i tri amino kiselina koje su visoko konzervisane u obe sekvence.

[0077] Ova dva bloka se nalaze u peptidnoj sekvenci od 19 amino kiselina iz L-IB1 (s) [SEQ ID NO: 1], a takođe su prikazane iz komparativnih razloga u peptidnoj sekvenci od 23 aa koja je izvedena iz IB1 [SEQ ID NO: 17]. Ove sekvence su prikazane na SL. IB, crtice u L-IB1 sekvenci pokazuju prazninu u samoj sekvenci sa ciljem da se alajniraju konzervisani ostaci sa L-IB1 (s).

Primer 2: Priprema INK inhibitornih fuzionih belančevina

[0078] Inventivne JNK inhibitorne fuzione belančevine u skladu sa SEQ ID NO: 9 su sintetizovane uz pomoć kovalentnog vezanja C-terminusa iz SEQ ID NO: 1 na N-terminus peptida nosioca od 10 amino kiselina izvedenog iz HIV-TAT4g 57 (Vives et al., Biol. Chem. 272: 16010 (1997)) u skladu sa SEQ ID NO: 5 preko linkera koji sadrži dva prolinska ostatka. Ovaj linker je korišćen sa ciljem ostvarivanja maksimalne fleksibilnosti i da se spreče neželjene promene u sekundarnoj strukturi. Takođe su bili pripremljeni i bazni konstrukti koji su označeni kao L-IB1 (s) (SEQ ID NO: 1) i L-TAT [SEQ ID NO: 5]. Pomenuti sve-D retro-inverzo peptidi u skladu sa SEQ ID NO: 11 su sintetizovani na isti način. Pomenuti bazni konstrukti su takođe pripremljeni i označeni D-IB1 (s) [SEQ ID NO: 2] i D-TAT [SEQ ID NO: 6].

[0079] Svi inventivni D i L fuzioni peptidi u skladu sa SEQ ID NO: 9, 10, 11 i 12 su pripremljeni uz pomoć klasične F-mock sinteze, a dodatno su analizirani uz pomoć masene spektrometrije. Konačno su purifikovane uz pomoć HPLC. Sa ciljem da se odrede efekti pomenutog prolinskog linkera, dva tipa TAT peptida je proizvedeno, jedan sa i jedan bez dva pomenuta prolina. Dodavanje dva prolina nije modifikovalo ulazak i lokalizovanje TAT peptida unutar ćelije. Generički peptidi koji pokazuju konzervisane amino kiselinske ostatke su prikazani na SL. 2.

Primer 3: Inhibicija ćelijske smrti uz pomoć JBĐ19

[0080] Studirani su efekti JBD sekvence, duge 19 aa, iz IB1 (s) u odnosu na biološku aktivnost JNK. Pomenuta sekvenca od 19 aa je vezana na N-terminus zelene fluorescentne belančevine (GFP JBD 19 konstrukt), a efekt ovoga konstrukta na apoptozu p-ćelija iz pankreasa, koja je bila indukovana preko ILI, je bio evaluiran. Za ovaj mod apoptoze od pre se zna da može da bude blokiran sa JBD1.280dok specifični inhibitori ERK1/2 ili p38 nisu stvarali zaštitu (vidi Ammendrup et al., supra).

[0081] Oligonucleotidi koji odgovaraju JBD 19 i koji obuhvataju neku konzervisanu sekvencu od 19 amino kiselina, kao i neku sekvencu koja je mutirana u potpuno konzervisanim regionima su bili sintetizovani i direktno uvedeni uEcoRI iSalI mesta iz pEGFP-Nl vektora koji kodira zelenu fluorescentnu belančevinu (GFP) (preko Clontech-a). PTC-3 ćelije koje proizvode insulin su kultivirane u RPMI 1640 medijumu koji je bio obogaćen sa 10% fetalnim goveđim serumom, 100 (ig/mL streptomicina, 100 jedinica/mL penicilina i 2 mM glutaminom. (3TC-3 ćelije koje proizvode insulin su transfektovane sa navedenim vektorima pa je dodan IL-lp (10 ng/mL) u medijum za kulturu ćelija. Broj apoptotičkih ćelija je određen 48 h nakon dodavanja IL-lp uz pomoć invertnog fluorescentnog mikroskopa. Apoptotičke ćelije su razlikovane od normalnih ćelija preko karakterističnog "izbočenja" iz citoplazme, a prebrojani su nakon dva dana.

[0082] GFP je vektor za ekspresiju zelene fluorescentne belančevine koji je korišćen kao kontrola; JBD19 je vektor koji eksprimira himerni GFP koji je spojen na sekvencu od 19 aa koja je izvedena iz JBD iz IB1; JBD19Mut je isti vektorKao i GFP-JBD19, ali sadrži JBD mutirani u četiri konzervisana ostatka koja su prikazana na SL. IB; a JBDi^soje GFP vektor koji je spojen na celi JBD (aa 1-280). Pomenuti GFP-JBD19 ekspresijski konstrukt sprečava IL-1 p indukovanu apoptozu p-ćelija iz pankreasa podjednako efikasno kao i celi JBDi_28o.

[0083]Kao dodatne kontrole, sekvence mutirane u potpuno konzervisanim IBl(s) ostacima su pokazale snažno smanjenu sposobnost da spreče apoptozu.

Primer 4: Ćelijski import TAT- IBl( s) peptida

[0084]Sposobnost L- i D-enantiomernih forma TAT i inventivnih TAT-IBl(s) peptida ("TAT-IB peptidi") da uđu u ćelije je takođe evaluirana. L-TAT, D-TAT, inventivni L-TAT-IBl(s) i inventivni D-TAT-IBl(s) peptidi [SEQ ID NO: 5, 6, 9 i 12] su označeni preko N-terminalnog dodavanja glicinskog ostatka koji je bio konjugiran na fluorescein. Označeni peptidi (1 uM) su dodani u kulture ćelija PTC-3, koje su bile održavane kao staje opisano u Primeru 3. Tokom od pre određenih vremenskih tačaka, ćelije su oprane sa PBS i fiksirane tokom pet minuta u ledeno-hladnom metanol-acetonu (1:1) pre no su bile ispitane pod fluorescentnim mikroskopom. Kao kontrola je bio korišćen BSA označen sa fluoresceinom (1 uM, 12 mol/mol BSA). Rezultati pokazuju da svi pomenuti peptidi označeni sa fluoresceinom su efektivno i brzo (za manje od pet minuta) ušli u ćelije nakon dodavanja u medijum od kulture. Suprotno, kravlji serumski albumin označen sa fluoresceinom (1 uM BSA, 12 mol fluoresceina/mol BSA) nije ušao u ćelije.

[0085]Studija protoka vremena je pokazala da se intenzitet fluorescentnog signala za pomenute L-enantiomerne peptide smanjuje za 70% nakon perioda od 24 h. Malo ili nimalo signala je bilo prisutno nakon 48 h. Suprotno, D-TAT i inventivni D-TAT-IBl(s) su ekstremno stabilni unutar ćelija.

[0086]Fluorescentni signali iz ovih sve-D retro-inverzo peptida su još uvek veoma jaki čak i posle 1 nedelje, a signal je bio samo malo oslabljen nakon tretmana od 2 nedelje.

Primer 5 :In vitroinhibicija c- JUN, ATF2 i Elkl fosforilacije

[0087]Efekti pomenutih peptida na JNK-omogućenu fosforilaciju njihovih ciljnih transkripcijskih faktora su istraženiin vitro.Rekombinantni i ne-aktivisani JNKI, JNK2 i JNK3 su proizvedeni koristeći TRANSKRIPCIJA I TRANSLACIJA lizatni kit iz zečjih retikulocita (Promega), a korišćeni su u testovima kinaze krute faze sa c-Jun, ATF2 i Elkl, sami ili fuzionisani na glutation-S-transferazu (GST), kao supstrate. Studije odgovora na dozu su provedene tako da su inventivni L-TAT ili L-TAT-IBl(s) peptidi (0-25 uM) pomešani sa rekombinantnim JNKI, JNK2 ili JNK3 kinazama u reakcionom puferu (20 mM Tris-acetat, 1 mM EGTA, 10 mM p-nitrofenil-fosfat (pNPP), 5 mM natrijum pirofosfat, 10 mM p-glicerofosfat,l mM ditiotreitol) tokom 20 min. Kinazne reakcije su tada inicirane uz pomoć dodavanja 10 mM MgCl2i 5 pCi 33P-y-dATP i 1 ug GST-Jun (aa 1-89), GST-AFT2 (aa 1-96) ili GST-ELK1 (aa 307-428). GST-fuzione belančevine su nabavljene od Stratagene (La Jolla, CA).

[0088]Deset uE of glutation-agaroza kuglica je takođe dodano u pomenutu mešavinu. Reakcioni produkti si tada razdvojeni uz pomoć SDS-PAGE na denaturirajućem 10% poliakrilamidnom gelu. Gelovi su osušeni, a nakon toga izloženi filmovima zračenjem sa X-zrakama (Kodak). Gotovo kompletna inhibicija c-Jun, ATF2 i Elkl fosforilacije uz pomoć JNK je bila primećena kod doza inventivnog TAT-IB(s) peptida od svega 2.5 uM. Međutim, važna iznimka je bila odsutnost TAT-IB(s) inhibicije JNK3 fosforilacije preko Elkl.

[0089]Sve u svemu, pomenuti inventivni TAT-IBl(s) peptid je pokazao superiorne efekte u inhibiciji fosforilacije ciljnih transkripcijskih faktora JNK familije. Sposobnost D-TAT, inventivnih D-TAT-IBl(s) i inventivnih L-TAT-IBl(s) peptida (studija doziranja od 0-250 |iM) da inhibiraju GST-Jun (aa 1-73) fosforilaciju uz pomoć rekombinantnih JNKI, JNK2, i JNK3 je bila analizirana kao šta je već opisano. Sve u svemu, D-TAT-IB l(s) peptid smanjuje JNK-omogućenu fosforilaciju c-Jun, ali kod nivoa od otprilike 10-20 puta manje efikasno u uporedbi sa L-TAT-IBl(s).

Primer 6: Inhibicijac- JUNfosforilacije preko aktivisanih INK

[0090]Efekti L-TAT ili inventivnih L-TAT-IBl(s) peptida na JNK aktivisanih preko stresnih stimulusa su evaluirani uz pomoć GST-Jun sa ciljem da se izvuče JNK iz HeLa ćelija koje su bile ozračene sa UV-svetlom ili iz PTC ćelija koje su bile tretirane sa IL-1 p\ PTC ćelije su bile kultivirane kao šta je već opisano. HeLa ćelije su bile kultivirane u DMEM medijumu koji je bio obogaćen sa 10% fetalnim goveđim serumom, 100 ug/mL streptomicina, 100 jedinica/ml penicilina i 2 mM glutamina. Jedan čas pre no šta su ćelije bile korišćene za pripremu ćelijskog ekstrakta, PTC ćelije su bile aktivisane sa IL-1 P kao šta je već opisano, dok su HeLa ćelije bile aktivisane sa UV-svetlom (20 J/m<2>). Ćelijski ekstrakti su bili pripremljeni iz kontrole, ozračenih HeLa ćelija sa UV-svetlom i pTC-3 ćelija tretiranih sa IL-1 p uz pomoć struganja ćelijskih kultura u lizogenom puferu (20 mM Tris-acetat, 1 mM EGTA, 1% Triton X-100, 10 mM p-nitrofenil-fosfat, 5 mM natrijum pirofosfat, 10 mMP-glicerofosfat, 1 mM ditiotreitol). Ostaci su odstranjeni uz pomoć centrifugisanja tokom pet min na 15,000 rpm u SS-34 Beckman rotoru. Sto ug ekstrakta je inkubirano tokom jednog časa na sobnoj temperaturi sa jednim ug GST-jun (1-89 amino kiselina) i 10 uL of glutation-agaroznim kuglicama (Sigma). Nakon četiri ispiranja sa puferom za struganje, kuglice su bile resuspendovane u istom puferu koji je bio obogaćen sa L-TAT ili sa inventivnim L-TAT-IBl(s) peptidima (25 uM) tokom 20 min. Kinazne reakcije su tada bile pokrenute uz pomoć dodavanja 10 mM MgCl2i 5 pCi<33>P-y-dATP, a sve je bilo inkubirano tokom 30 min na 30°

C.

[0091] Reakcioni produkti su tada bili odvojeni uz pomoć SDS-PAGE na denaturirajućem 10% poliakrilamidnom gelu. Gelovi su bili osušeni, a nakon toga izloženi filmovima zračenjem sa X-zrakama (Kodak). Pomenuti inventivni TAT-IB(s) peptidi efikasno sprečavaju fosforilaciju c-Jun uz pomoć aktivisanih JNK u ovim eksperimentima.

Primer 7:In vivoinhibicija c- JUN fosforilacije uz pomoć inventivnih TAT- IB( s) peptida

[0092] Sa ciljem da se utvrdi da li pomenuti inventivni peptidi, koji mogu da uđu u ćeliju, mogu da blokiraju JNK signaliziranjein vivo,mi smo koristili heterologan GAL4 sistem. HeLa ćelije, kultivirane kao šta je već opisano, su ko-transfektovane sa 5xGAL-LUC reporter vektorom zajedno sa GAL-Jun ekspresijskim konstruktom (Stratagene) koji sadrži domen za aktivisanje iz c-Jun (1-89 amino kiselina) spojen na GAL4 DNA-vezni domen. Aktivisanje JNK je postignuto uz pomoć ko-transfekcije vektora koji eksprimiraju direktne uzvodne kinaze MKK4 i MKK7 (vidi Whitmarsh et al., Science 285: 1573 (1999)). Ukratko, 3xl0<5>ćelije su transfektovane sa plazmidima u sudovima od 3.5 cm koristeći DOTAP (Boehringer Mannheim) prema instrukcijama proizvođača. Za eksperimente koje uključuju GAL-Jun, 20 ng plazmida je transfektovano sa 1 ug reporter plazmida pFR-Luc (Stratagene) i 0.5 ug MKK4 ili MKK7 plazmida za ekspresiju. Tri časa nakon transfekcije, ćelijski medijumi su bili promenjeni pa su dodani TAT i TAT-IBl(s) peptidi (1 uM). Aktivnosti luciferaze su bile izmerene nakon 16 časova uz pomoć "Dual Reporter Svstem" iz Promega nakon normalizovanja prema sadržaju belančevina. Dodavanje TAT-IBl(s) peptida je blokiralo aktivisanje c-Jun nakon aktivisanja JNK omogućenog preko MKK4 i MKK7. Zbog toga šta HeLa ćelije eksprimiraju JNKI i JNK2 izoforme, ali ne i JNK3, mi smo ćelije transfektovali sa JNK3. Ponovo, TAT-IB(s) peptid je inhibirao aktivisanje c-Jun sa JNK2.

Primer8 ;Inhibicija IL- lp* indukovanc smrti ćelija B iz pankreasa uz pomoć TAT- IB

peptida

[0093]Mi smo istražili efekte inventivnih L-TAT-IB(s) peptida na promociju apoptoze (3-ćelija koja je potaknuta sa IL-1. (3TC-3 ćelijske kulture su bile inkubirane tokom 30 min sa 1 uM inventivnih L-TAT-IBl(s) peptida, a nakon toga sa 10 ng/mL IL-1. Drugo dodavanje peptida (1 uM) je izvedeno nakon 24 h. Apoptotičke ćelije su bile izbrojane nakon dva dana od inkubacije sa IL-1 (3 koristeći propidijum jodid (crveno obojene ćelije su mrtve ćelije) i Hoechst 33342 (plavo obojene ćelije su one ćelije koje imaju intaktnu plazma membranu) za bojanje jedra. Dodavanje inventivnih TAT-IB(s) peptida je inhibiralo IL-l-indukovanu apoptozu pTC-3 ćelija koje su bile kultivirane u prisutnosti IL-1 p tokom dva dana.

[0094]Dugotrajna inhibicija IL-1 indukovane ćelijske smrti je ispitana uz pomoć tretmana PTC-3 ćelija kao šta je pre opisano, osim šta je inkubacija ćelija sa peptidima i IL-1 P održavana tokom 12 dana. Dodatni peptidi (luM) su dodavani tokom svakog dana, a dodatna količina IL-1 P (10 ng/mL) je dodavana svaka 2 dana. Pomenuti inventivni TAT-IB l(s) peptid pokazuje jaku zaštitu od apoptoze u ovim uslovima. Uzeti skupa, ovi eksperimenti obezbeđuju dokaz da su inventivni TAT-IB(s) peptidi biološki aktivni molekuli koji su sposobni da spreče efekte JNK signaliziran]a o sudbini ćelije.

Primer 9: Sinteza inventivnih sve- D retro- inverzo IB( s) peptida

[0095]Peptidi iz ovoga pronalaska mogu da budu sve-D amino kiselinski peptidi sintetizovani u obrnutom smeru sa ciljem sprečavanja prirodne proteolize (na primer, sve-D retro-inverzo peptidi). Neki sve-D retro-inverzo peptid iz ovoga pronalaska može da obezbedi peptid sa funkcionalnim karakteristikama koje su slične nativnom peptidu, dok će bočne grupe komponentnih amino kiselina da odgovaraju nativnom peptidnom alajniranju, ali će zadržati okosnicu koja je otporna na proteazu.

[0096]Retro-inverzo peptidi iz ovoga pronalaska su analozi koji su sintetizovani iz pomoć D-amino kiselina preko spajanja pomenutih amino kiselina u nekom peptidnom lancu tako da sekvenca amino kiselina u retro-inverzo peptidnom analogu je upravo suprotna od one kod izabranog peptida koji služi kao model. Radi ilustracije, ako prirodna TAT belančevina (formirana od L-amino kiselina) ima sekvencu GRKKRRQRRR [SEQ ID NO: 5], retro-inverzo peptidni analog ovoga peptida (formiran od D-amino kiselina) će imati sekvencu RRRQRRKKRG [SEQ ID NO: 6]. Procedure za sintezu lanca od D-amino kiselina sa ciljem formiranja retro-inverzo peptida su poznate stanju tehnike (vidi, na primer Jameson et al., Nature, 368,744-746 (1994); Brady et al., Nature, 368,692-693 (1994); Guichard et al., J. Med. Chem. 39,2030-2039 (1996)). Specifično, retro-peptidi su proizvedeni preko klasične F-mock sinteze, a dodatno analizirani preko masene spektrometrije. Konačno su bili purifikovani sa HPLC.

[0097] Budući da je inherentan problem sa nativnim peptidima degradacija uz pomoć prirodnih proteaza i inherentna imunogenost, heterobivalentna ili heteromultivalentna jedinjenja iz ovoga pronalaska mogu da se pripreme tako da uključuju pomenuti "retro-inverzo izomer" željenog peptida. Zaštita pomenutog peptid od prirodne proteolize prema tome treba da poveća efikasnost specifičnog heterobivalentnog ili heteromultivalentnog jedinjenja i to preko produžavanja polu-života i preko smanjenja siline imuno odgovora koji aktivno uništava pomenute peptide.

Primer 10: Dugotrajna biološka aktivnost inventivnih sve- D retro- inverzo IB( s) peptida

[0098] Dugotrajna biološka aktivnost je predviđena za heterokonjugat koji sadrži inventivni D-TAT-IB(s) retro-inverzo peptid u uporedbi sa analogom nativnih L-amino kiselina koji treba da zaštiti inventivni D-TAT-IB(s) peptid od uništavanja sa nativnim proteazama, kao šta je prikazano u Primeru 5.

[0099] Inhibicija IL-1 p indukovane smrti P-ćelija iz pankreasa uz pomoć inventivnog D-TAT-IBl(s) peptida je takođe analizirana.PTC-3 ćelije su bile inkubirane kao šta je pre opisano tokom 30 min uz jedno dodavanje navedenih peptida (1 uM), a tada je bio dodan i IL-1 (lOng/ml).

[0100] Apoptotičke ćelije su bile izbrojane nakon dva dana inkubacije sa IL-1 P uz pomoć bojanja jedra sa propidijum jodidom i Hoechst 33342. Minimum od 1,000 ćelija je izbrojano za svaki eksperimenat. Standardna greška srednje vrednosti (SEM) je takođe navedena, n=5. Pomenuti D-TAT-IB 1 peptid je smanjio IL-1 indukovanu apoptozu na slični nivo kao i L-TAT-IB peptidi.

[0101] Dugotrajna inhibicija IL-1P indukovane ćelijske smrti uz pomoć D-TAT-IB1 peptida je takođe bila analizirana. pTC-3 ćelije su inkubirane kao i pre tokom 30 min uz jedno dodavanje navedenih peptida (1 uM), a tada je dodan i IL-1 p (10 ng/ml), nakon čega je svaka dva dana dodavan citokin. Apoptotičke ćelije su tada izbrojane nakon 15 dana od inkubacije sa IL-1 uz pomoć bojanja jedra sa propidijum jodidom i Hoechst 33342. Treba da se primeti da jedno dodavanje pomenutog TAT-IB1 peptida ne dovodi do dugotrajne zaštite. Minimum od 1.000 ćelija je bilo izbrojano za svaki eksperimenat. Kao rezultat, inventivni D-TAT-IBl(s), ali ne i ne-inventivni L-TAT-IBl(s) peptid, je bio u stanju da dovede do dugotrajne zaštite (15 dana).

Primer 11: Inhibicijasmrti B- ćelija iz pankreasa, indukovane zračenjem, uz pomoć

TAT- IB( s) peptida

[0102]JNK se takođe aktiviše uz pomoć jonizacijskog zračenja. Sa ciljem da se utvrdi dali inventivni TAT-IB(s) peptidi mogu da obezbede zaštitu od JNK oštećenja koje je uzrokovano zračenjem, "WiDr" ćelije su bile ozračene (30 Gy) u prisutnosti ili odsutnosti D-TAT, inventivnih L-TAT-IBl(s) ili inventivnih D-TAT-IB l(s) peptida (1 uM je dodan 30 min pre radijacije). Kontrolne ćelije (CTRL) nisu bile ozračene. Ćelije su bile analizirane nakon 48 h uz pomoć bojanja sa PI i Hoechst 3342, kao šta je pre opisano. N = 3, SEM su navedeni. Inventivni L-TAT-IBl(s) i D-TAT-IB l(s) peptidi su bili u stanju da spreče apoptozu indukovanu zračenjem u pomenutoj liniji humanog raka debelog creva.

Primer 12: Radioprotekcijaod jonizacijskog zračenja uz pomoć inventivnih TAT- IB( s)

peptida

[0103] Sa ciljem da se utvrde radioprotektivni efekti inventivnih TAT-IB(s) peptida, C57B1/6 miševi (2 do 3 meseca stari) su bili ozračeni sa aparatom Phillips RT 250 R-ray kod dozne rate od 0.74 Gy/min (17 mA, 0.5 mm Cu filter). Trideset minuta pre zračenja, životinjama su i.p. bili injektirani TAT, inventivni L-TAT-IBl(s) ili inventivni D-TAT-IB l(s) peptidi (301 od 1 mM rastvora). Ukratko, miševi su bili ozračeni kako sledi: miševi su stavljeni u male plastične kutije tako da su im glave virile izvan kutija. Životinje su bile postavljene na leđa ispod aparata za zračenje, a vratovi su im bili fiksirani u malim plastičnim tunelima kako bi se njihove glave držale u pravilnoj poziciji. Tela su im bila zaštićena sa olovom.

[0104]Pre radijacije, miševi su bili držani na standardnoj mišjoj hrani (pelet), međutim, nakon zračenja miševi su bili hranjeni sa polu-tečnom hranom koja je bila obnavljana svaki dan.

[0105]Tada je bila procenjena reakcija usne mukoze pregledom od strane 2 nezavisna posmatrača u skladu sa sistemom ocenjivanja koji je bio razvijen od strane autora Parkins et al. (Parkins et al, Radiotherapv & Oncologv, 1: 165-173, 1983), a u kojem je ocenjen status eriteme, kao i prisutnost edema, đeskvamacije i lučenje. Dodatno, životinje su bile izvagane pre svakog beleženja statusa njihove eri teme/edema.

[0106] Rezultati ovih eksperimenata pokazuju da inventivni TAT-IB(s) peptidi mogu da zaštite od gubitka težine i od eriteme/edema koji su povezani sa jonizacijskim zračenjem.

Primer 13: Supresija JNK transkripcijskih faktora uz pomoć inventivnih L- TAT- IBl( s)

peptida

[0107] Testovi retardacije gela su bili provedeni sa dvostruko označenom probom AP-1 (5'-CGC TTG ATG AGT CAG CCG GAA-3' (SEQ ID. NO: 27). Jedrini ekstrakti iz HeLa ćelija su bili tretirani (ili ne) tokom jednog časa sa 5 ng/mlTNF-a, kao šta je navedeno. TAT i inventivni L-TAT-IBl(s) peptidi su dodani 30 min pre TNF-a. Prikazan je samo deo gela sa specifičnim AP-1 DNA kompleksom (kao šta je demonstrirano uz pomoć kompetetivnih eksperimenata sa ne-označenim specifičnim i ne-specifičnim kompetetorima).

[0108] Inventivni L-TAT-IBI(s) peptidi smanjuju formiranje AP-1 DNK vezni kompleks u prisutnosti TNF-a.

Primer 14: Evaluacija neuroprotekcije od fokalne cerebralne ishemije u permanentnom

MCAO modelu — Određivanje efikasnosti zaštite kod različitih doza, ( vidi Sliku 3)

[0109] Fokalna cerebralna ishemija je indukovana kod pacova starih 12 dana. Mladunci su bili anesteziram u sobi za indukovanje sa 2% izofluranom, a tokom operacije anestezija je bila održavana uz pomoć maske pod 2% izofluranom. MCAO je indukovan uz pomoć elektrokoaguliranja glavnog provoda srednje cerebralne arterije (MCA). Pacovi su ostavljeni na desnu stranu, a obavezni dermalni urez je bio načinjen među uva i oka. Nakon izrezivanja temporalnog mišića, kranijalna kost je odstranjena iz frontalne suture na nivo ispod zigomatičnog luka. Leva MCA, koja se pojavila nakon svojeg prikaza preko rinalne fisure, je permanentno elektrokoagulirana kod nivoa inferiorne cerebralne vene pre no se MCA razdvaja u frontalni i parietalni deo. Kranijalni kožni urez je tada zatvoren. Mladunci pacova su tada stavljeni u inkubatoru koji je držan na 37° C dok se nisu probudili, a tada su premešteni kod njihove majke. 6 h kasnije intraperitonealno je injektiran inventivni himerni D-TAT-IBl(s) peptid u skladu sa SEQ ID NO: 11. 24 h nakon koagulacije, pacovi su anestezirani sa hloral hidratom i perfuzovani kroz izlaznu aortu sa 4% paraformaldehidom u PBS. Tada su im odstranjeni mozgovi i držani tokom 2 h u istom rastvoru za fiksaciju, a nakon toga su stavljeni u gradijentu od 30% saharoze u PBS tokom oko 15 h na 4° C. Mozgovi su smrznuti u izopentanu (-40° C) i uskladišteni na -20° C. Koronarne kriostatske sekcije od 50 um su bile pripremljene na staklenim pločicama. Sekcije su bile obojene sa kristal violetovo. Svaka deseta sekcija je bila analizirana, a totalni volumen lezije je bio izračunat uz pomoć programa Neuroleucida. U kontrolnoj grupi A, srednji volumen lezije je bio 21.47 mm<3>. Sve tretirane grupe su pokazale manju srednju vrednost u odnosu na kontrolnu grupu. Značajna statistička razlika je primećena među grupe A i grupa C, E i F (jedno-repi t-test, p=0.030, p= 0.002, p=0.001). Rezultati su prikazani na Slici 4.

[0110] Kao rezultat, ovi podaci podupiru zaključak da pomenuti inventivni himerni D-TAT-IBl(s) peptid u skladu sa SEQ ID NO: 11, administriran kod doza od 11 mg/kg, 3 mg/kg, 0.3 mg/kg i 0.03 mg/kg, doprinosi cerebralnoj zaštiti. Rezultati kod doza od 1 mg/kg, 0.003 mg/kg i 0,0003 u uporedbi sa grupom sa slanim rastvorom sugerišu da totalni primerak nije bio dovoljno velik da dostigne značajnu razliku. Najbolja zaštita je primećena kod doze od 0.03 mg/kg.

Primer 15: Evaluacija neuroprotekcije od fokalne cerebralne ishemije uz pomoć inventivnih himernih peptida nakon i.v. administracije u prolaznom MCAO modelu (vidi Sliku 4).

[0111] Prolazna ishemija kod odraslih miševa. Koristeći mužjake ICR-CD1 miševa (6 nedelja starih; 18-37 g; Harlan), mi smo provocirali ishemiju uz pomoć uvođenja filamenta iz opšte karotidne arterije u unutrašnju karotidu i njegovog sprovođenja u arterijalni krug, šta dovodi do zatvaranja srednje cerebralne arterije. Mi smo izmerili regionalni cerebralni protok krvi uz pomoć laserskog Doppler-skog merenja, sa probom koja je bila fiksirana na lobanju tokom 10 min nakon reperfuzije. Rektalna temperatura je izmerena i održavana na 37° C. Miševi su bili žrtvovani 48 h nakon reperfuzije. Serijske kriostatske sekcije debele 20 um su bile praćene uz pomoć sistema kompjuter-mikroskop koji je bio podržavan od programa Neurolucida (MicroBrightField), a volumeni ishemičke površine celoga mozga su izračunati (blindovani) uz pomoć programa Neuroexplorer.

XG-102 0.3= 0.3 mg/kg, XG-102 1= 1 mg/kg, XG-102 5= 5 mg/kg

[0112]Veličine volumena infarkta (mm<3>), nakon bolus i.v. administracije placeba i XG-102 0.3, 1,3 mg/kg 6 h nakon reperfuzije (30 min stezaljke) kod odraslih miševa, su iznosili kako sledi.

Primer 16: Test na neuronalnim kulturama uz pomoć merenja LDH oslobađan ja nakon

NMDA stimulacije ( vidi Sliku 5).

[0113]Neuroprotektivni efekt pomenutog D-TAT-IB (generički)(s)/D-JNKIl peptida (SEQ ID NO: 12) je evaluiran kod sestrinskih kultura koje su bile pre-tretirane tokom 30 min sa navedenim koncentracijama peptida ili MK-801 pre kontinuiranog izlaganja sa 100 uM NMDA. Nakon 12 h tretmana sa NMDA, u kulturama koje su bile pre-tretirane sa 5 uM D-TAT-IB (generički)(s)/D-JNKJl, degenerativne promene zbog NMDA izlaganja su potpuno inhibirane kao šta je vidljivo zbog odsutnosti značajnog LDH oslobađanja većeg od kontrola (SI. 5). Morfološka pojavnost, broj i distribucija neurona se nisu razlikovale od kontrolnih.

[0114]Kortikalna neuronalna kultura. Mi smo izrezali male delove korteksa iz mozgova mladunaca pacova starih dva dana, inkubirali smo ih sa 200 jedinica papaina tokom 30 min na 34° C, a tada smo nasadili neurone kod gustoće od otprilike 1x10<6>ćelija/ploči u sudovima koji su bili od pre prekriveni sa 100 ug/ml poli-D-lizina. Medijum koji je korišćen se sastojao od B27/Neurobasal (Life Technologies, Gaithersburg, MD) obogaćen sa 0.5 mM glutaminom, 100 U/ml penicilina i 100 ug/ml streptomicina.

[0115]Test citotoksičnosti laktat dehidrogenata (LDH). LDH oslobođen u medijum za ispiranje tokom 12, 24 i 48 h nakon NMDA administracije je bio izmeren uz pomoć testnog kita Cytotox 96 za ne-radioaktivnu citotoksičnost (Promega, VVT) (vidi SI. 5).

Primer 17: Inhibicija endogene JNK aktivnosti u HepG2 ćelijama uz pomoć pristupa

sve- u jednu rupicu ( vidi Sliku 6).

[0116] HepG2 ćelije su bile posejane kod gustoće od 3,000 ćelija/rupici jedan dan pre samog eksperimenta. Tada su dodavane sve veće koncentracije interleukina-1P [IL-iP(v)] ili faktora a nekroze tumora [TNFa (•)] (a) dodan je aktivisani INK tokom 30 min. Ćelije su bile lizirane u 20 mM Hepes, 0.5% Tvveen pH 7.4 i procesovane na AlphaScreen JNK. (b) Z' za JNK aktivnost indukovan uz pomoć 10 ng/ml IL-1 P i izmeren u pločici sa 384 rupica (n=96). (c) Inhibicija endogene IL-1 P-indukovane JNK aktivnosti sa hemijskim inhibitorima JNK [staurosporin (°) i SP600125 (•)]• (d) Efekt peptidnih inhibitora L-TAT-IBl(s) u skladu sa SEQ ID NO: 9 [ovde skraćeni kao L-JNKi (v)) i D-TAT-IB 1 (s) u skladu sa SEQ ID NO: 11 (ovde skraćeni kao D-JNKi (♦)) i JBDs (•) (odgovara L-JNKI bez TAT sekvence)] na IL-1 a zavisnu JNK aktivnost. Sve pločice predstavljaju skup tri nezavisna eksperimenta (n=3).

Metodi: AlphaScreen kinazni test

[0117] Princip: AlphaScreen je ne-radioaktivna tehnologija koja se bazira na kuglicama i koja se koristi da se studiraju biomolekularne interakcije u mikro-pločici. Skraćenica ALPHA označava Homogeni test amplifikovane luminiscentne bliskosti( Amplified Luminescence Proximity Homogenous Assay).Uključuje biološku interakciju koja približava kuglice "donora" i "akceptora" toliko blizu da kaskada hemijskih reakcija deluje tako da stvara amplifikovani signal. Nakon laserske eksitacije kod 680 nm, fotosenzitizer (ftalocijanin) u "donorskim" kuglicama konvertuje ambijentalni kiseonik u uzbuđeno singlet stanje. Tokom njegovog polu-života od 4 us, ovaj singlet molekula kiseonika može da difundira na udaljenost od približno 200 nm u rastvoru pa ako je akceptorska kuglica unutar tog prostora, singlet kiseonika reaguje sa tioksenskim derivatom u pomenutoj "akceptorskoj" kuglici, šta generiše hemiluminescenciju kod 370 nm koja dodatno aktiviše fluorofore koji se nalaze u istoj "akceptorskoj" kuglici. Uzbuđeni fluorofori nakon toga emituju svetio kod 520-620 nm. U odsutnosti akceptorske kuglice, singlet kiseonik pada na osnovno stanje pa se signal ne stvara.

[0118] Kinazni reagensi (B-GST-cJun, anti P-cJun antitelo i aktivni JNK3) se najpre razrede u kinaznom puferu (20 mM Tris-HCl pH 7.6, 10 mM MgCl2, 1 mM DTT, 100 uM Na3V04, 0.01%o Tween-20) pa se dodaju u rupice (15 ul). Reakcije se tada inkubiraju u prisutnosti 10 uM ATP tokom 1 h na 23° C. Detekcija je bila provedena uz pomoć dodavanja 10 ul mešavine sa kuglicama (Akceptor belančevina A 20 ug/ml i donor streptavidin 20 ug/ml), koja je bila razređena u puferu za detekciju (20 mM Tris-HCl pH 7.4, 20 mM NaCl, 80 mM EDTA, 0.3% BSA), a nakon toga je usledila inkubacija od jednog časa na 23° C u tami. Za merenje JNK endogene aktivnosti, provedeni su kinazni testovi kao šta je opisano pre uz iznimku da je aktivni JNK3 bio zamenjen sa ćelijskim lizatima, a komponente za reakcije kinazama su bili dodani nakon ćelijske lize. B-GST-cjun i P-cJun antitela su korišćena kod sitih koncentracija dok ATP je bio korišćen kod koncentracije od 50 uM umesto od 10 uM. AlphaScreen signal je analiziran direktno na aparatima Fusion ili En Vision.

Primer 18: Tretman slušne traume

[0119]D-TAT-IBl(s) je bio nanesen na membranu okruglog otvora kohlee u 3 grupe zamoraca (svaka grupa je sadržavala 6 životinja) u gelskoj formulaciji od 2 ul u 2.6% puferovanoj hijaluronskoj kiselim (Hvlumed, Genzvme Corp.) kod koncetracije od 100 uM tokom 30 min pre zvučne traume (120 dB kod 6 kHz tokom 30 min) ili 30 min ili 4 h nakon. Netretirane uši su služile kao kontrole. Pomaci slušnog praga su ustanovljeni uz pomoć merenja auditornog odgovora moždanog debla 20 min nakon zvučne traume (privremeni pomak praga, TTS) i 15 dana nakon traume (permanentni pomak praga, PTS). Administracija D-TAT-IBl(s) je dovodila do zaštite od permanentnog gubitka sluha čak i ako je peptid bio nanesen nakon izlaganja zvučnoj traumi u uporedbi sa ne-tretiranim ušima. Zaštitni efekat je bio jači čim je ranije D- TAT-IB l(s) bio administriran nakon zvučne traume. Tako, D-TAT-IB l(s) je veoma efektivno otoprotektivno jedinjenje u slučaju zvučne traume.

[0120]Iz ovog detaljnog opisa specifičnih izvedba ovoga pronalaska, treba da postane vidljivo da su ovde opisani jedinstveni bioaktivni himerni peptidi, koji mogu da ulaze u ćeliju, a takođe i JNK inhibitorne sekvence. Mada su pojedine izvedbe ovde razotkrivene detaljno, sve je načinjeno preko primera koji su služili za ilustrovanje i nemaju nameru da ograničavaju okvir navedenih zahteva koji slede. Posebno, pronalazač smatra da brojne supstitucije, alteracije i modifikacije mogu da se uvedu u ovaj pronalazak bez da se isti udalji od sadržaja i okvira samoga pronalaska kao šta je definisano sa njegovim zahtevima.

Claims

1. JNK inhibitorna sekvenca, naznačena time, da se sastoji od neke D retro inverzo amino kiselinske sekvence u skladu sa SEQ ID NO: 2.

2. JNK inhibitorna sekvenca iz zahteva 1, naznačena time, da pomenuta JNK inhibitorna sekvenca veže c-jun amino terminalnu kinazu (JNK).

3. JNK inhibitorna sekvenca iz bilo kojeg od zahteva od 1 do 2, naznačena time, da pomenuta JNK inhibitorna sekvenca inhibira aktivisanje najmanje jednog JNK ciljanog transkripcijskog faktora kada je pomenuta JNK inhibitorna sekvenca prisutna u ćeliji koja eksprimira JNK.

4. JNK inhibitorna sekvenca iz bilo kojeg od zahteva od 1 do 3, naznačena time, da pomenuti JNK ciljani transkripcijski faktor je izabran iz grupe koja se sastoji od c-Jun, ATF2 i Elkl.

5. JNK inhibitorna sekvenca iz bilo kojeg od zahteva od 1 do 4, naznačena time, da pomenuta JNK inhibitorna sekvenca menja JNK efekat kada je pomenuti peptid prisutan u ćeliji koja eksprimira JNK.

6. Himerni peptid, naznačen time, da se sastoji od prvog domena i od drugog domena koji su povezani sa kovalentnom vezom, pri čemu prvi domen obuhvata neku prometnu sekvencu, a drugi sadrži neku JNK inhibitornu sekvencu u skladu sa bilo kojim od zahteva od 1-5, gde je prvi domen vezan na C-terminus drugog domena.

7. Peptid iz zahteva 6, naznačen time, da pomenuta prometna sekvenca obuhvata amino kiselinsku sekvencu iz TAT polipeptida iz humanog virusa imunodificijencije.

8. Peptid iz bilo kojeg od zahteva od 6 do 7, naznačen time, da pomenuta prometna sekvenca obuhvata L amino kiselinsku sekvencu iz SEQ ID NO: 5 ili 7 ili D retro-inverzo sekvencu u skladu sa SEQ ID NO: 6 ili 8.

9. Peptid iz bilo kojeg od zahteva od 6 do 8, naznačen time, da pomenuta prometna sekvenca povećava ćelijsko ulaženje pomenutog peptida.

10. Peptid iz bilo kojeg od zahteva od 6 do 9, naznačen time, gde pomenuta prometna sekvenca usmerava jedrino lokalizovanje pomenutog peptida.

11. Peptid iz bilo kojeg od zahteva od 6 do 10, naznačen time, gde pomenuta JNK inhibitorna sekvenca obuhvata D retro-inverzo amino kiselinsku sekvencu u skladu sa SEQ IDNO: 11.

12. Peptid iz bilo kojeg od zahteva od 6 do 11, naznačen time, gde pomenuti peptid obuhvata ili se sastoji od D retro-inverzo amino kiselinske sekvence u skladu sa SEQ IDNO: 11.

13. Farmaceutska kompozicija, naznačena time, da obuhvata neku JNK inhibitornu sekvencu koja se sastoji od sekvence u skladu sa bilo kojem od zahteva od 1 do 5 ili neki himerni peptid u skladu sa bilo kojem od zahteva od 6 do 12 i nekog farmaceutski prihvatljivog nosioca.

14. Upotreba neke JNK inhibitorne sekvence u skladu sa bilo kojem od zahteva od 1 do 5 ili nekog himernog peptida u skladu sa bilo kojem od zahteva od 6 do 12, naznačena time, da se pomenuti primenjuju u pripremi neke farmaceutske kompozicije za tretman patofiziologije koja je izabrana iz malignih bolesti pluća, dojki, limfoidnog, gastrointestinalnog i genito-urinarnog trakta kao i iz adenokarcinoma, uključujući maligna stanja poput raka debelog creva, karcinoma renalnih ćelija, raka prostate, karcinoma velikih ćelija u plućima, raka tankog creva i raka ezofagusa, kao i leukemija, rakova sa Bcr-Abl onkogenim transformacijama, psorijaza,pemphigus vulgaris,Behcet-ovog sindroma, akutnog respiratornog stresnog sindroma (ARDS), ishemične bolesti srca, sindroma nakon dijalize, reumatoidnog artritisa, sindroma stečene imuno dificijencije, vaskulitisa, septičkog šoka, restenoze, gubitka sluha, trauma uva, ishemije, kapi; reperfuzijskih ozleda, hipoksije, sekundarnih efekata zbog tretmana sa proinflamatornim citokinima, dijabetičkog srca i kardijačne hipertrofije i arteriosklerotičnih lezija, patoloških stanja usled jonizacijske radijacije tokom radioterapije i zračenja sa ultravioletnim svetlom (UV svetla), patološka stanja inđukovana uz pomoć agenasa koji oštećuju DNK, uključujući hemoterapeutske lekove, hipo- i hipertermija, bolesti zapaljenja, auto-zapaljenja, imunih i auto-imunih bolesti, degenerativnih bolesti, miopatija, kardiomiopatija i odbacivanje transplantata.

15. Upotreba u skladu sa zahtevom 19,naznačena time,gde pomenuta farmaceutska kompozicija treba da se administrira preko neke rute za administraciju koja je izabrana iz grupe koja se sastoji od intraperitoneainih, nazalnih, intravenoznih, oralnih ruta i ruta za dostavu preko nalepnica.

16. Komplet hemikalija (kit),naznačen time,da obuhvata neku JNK inhibitornu sekvencu koja se sastoji od neke sekvence u skladu sa bilo kojem od zahteva od 1 do 5 i/ili nekog himernog peptida u skladu sa bilo kojem od zahteva od 8 do 16.