RS55481B1 - Sistemi i postupci za upravljanje zaptivenim raspršivačem - Google Patents

Description

[0001]Pronalazak se odnosi na postupak i sistem za kontrolisanje vibriranja elementa nebulizera (raspršivača) u skladu sa preambulama patentnih zahteva 1 i 10.

TEHNIČKI PROBLEM

[0002]Karakteristike iz preambula patentnih zahteva 1 i 10 su poznate iz US 2005/0224076 A1. US 2005/0224076 A1 otkriva uređaj za proizvodnju aerosola koji sadrži membranu sposobnu da osciluje radi nebulizacije (raspršivanja) tečnosti koja ima prvu zakrivljenu oblast i barem drugu oblast koja je okružena prvom oblašću i pri čemu prva oblast i druga oblast imaju različito zakrivljenje. Time se utiče na oscilovanje membrane tako da manje tečnosti prijanja na aerosolnu stranu membrane. Dodatne mere za sprečavanje prijanjanja kapljica tečnosti, kao što je stvaranje negativnog pritiska u sredstvu za čuvanje tečnosti, nisu potrebne.

[0003]US 3,819,961 A otkriva aranžman za stvaranje ultrazvučnih oscilacija koji može da bude odgovarajuće prilagođen za izvođenje velikog broja različitih radnji kao što su zavarivanje, bušenje, čišćenje.

[0004]US 2002/0129813 A1 opisuje postupak za aerosolizaciju tečnosti koji obuhvata generator aerosola koji ima ploču sa mnoštvom otvora i piezoelektrični element za vibriranje ploče. Energetski nivo je podešen da u toku aerosolizacije tečnosti vibrira ploču na njenoj trenutnoj rezonantnoj učestanosti.

[0005]JP H05 261324 A otkriva kompaktan ultrazvučni, male težine i niske cene, uređaj za proizvodnju izmaglice koji može da se pokreće upotrebom niskonaponskog napajanja sa superiornom efikasnošću napajanja i upravljačkim kolom jednostavne strukture.

[0006]US 6,569,109 B2 se odnosi na ultrazvučni radni sistem sa kontrolnom radnjom zaključavanja izlazne učestanosti na rezonantnoj učestanosti ultrazvučnog transduktora (pretvarač) da bi pogonio ultrazvučni pretvarač na rezonantnoj učestanosti.

[0007]US 2007/0152081 A1 opisuje postupak za moduliranje rezonantne učestanosti mikro sprej sistema i uređaj za podešavanje rezonantne učestanosti u realnom vremenu.

[0008]US 6,978,779 B2 otkriva raspršivač koji utvrđuje pritisak i smer protoka prijemnog gasa za atomiziranje tečnosti.

[0009]Realizacije predmetnog pronalaska se odnose na raspršivače. Preciznije, predmetni pronalazak se odnosi na upotrebu upravljača, sa promenljivim naponom i učestanošću, za raspršivač koji ima zaptiven rezervoar za tečni lek sposoban da održava negativni unutrašnji predpritisak.

[0010]Predložen je veliki izbor raznovrsnih postupaka za isporuku leka pacijentu. U nekim postupcima za isporuku leka on je tečan i isporučuje se u obliku finih kapljica tečnosti za pacijentovo inhaliranje. Pacijent može da inhalira lek radi njegovog apsorbovanja kroz plućno tkivo. Dalje, može da bude potrebno da kapljice koje stvaraju atomiziranu izmaglicu budu veoma male da bi prošle kroz male disajne puteve u plućima. Takva izmaglica može da se stvori raspršivačem.

KRATAK PREGLED

[0011]Raznovrsni sistemi, postupci i uređaji su opisani za upravljanje raspršivačem upotrebom upravljačke jedinice. Raspršivač može da obuhvata zaptiveni rezervoar za lek, tako da prilikom odvođenja tečnosti iz rezervoara za lek u njemu može da se stvori negativan predpritisak. Dok se negativni predpritisak menja, rezonantna učestanost elementa za raspršivanje može da se promeni. Upravljač može da se uptrebi da upravlja elementom za raspršivanje i da izaziva njegovo vibriranje. Upravljač može da raspršivaču da izlazni signal u obliku talasa promenljive učestanosti i magnitude tako da element za raspršivanje vibrira rezonantnom, ili njoj bliskom, učestanošću i element raspršivača atomizuje tečnost stalnom, ili skoro stalnom, brzinom i veličinom kapljica.

[0012]U nekim realizacijama je opisan postupak za utvrđivanje rezonantne učestanosti elementa za raspršivanje sa rezervoarom za tečnost sa negativnim predpritiskom. Postupak može da obuhvati upravljanje raspršivačem korišćenjem električnog signala koji sadrži struju i napon. Postupak može da obuhvati merenje faznog pomaka između napona i struje električnog signala koji upravlja raspršivačem. Postupak može, takođe, da obuhvati, barem delimično zasnovano na faznom pomaku električnog signala koji upravlja raspršivačem, utvrđivanje rezonantne učestanosti elementa za raspršivanje.

[0013]U nekim realizacijama, postupak dalje obuhvata, barem delimično zasnovano na rezonantnoj učestanosti raspršivača određene upravljačem, utvrđivanje magnitude napona za električni signal. U nekim realizacijama, rezervoar za tečnost sa negativnim predpritiskom prouzrokuje promene rezonantne učestanosti elementa za raspršivanje kako se tečnost prazni iz rezervoara za tečnost sa negativnim predpritiskom. U nekim realizacijama, električni signal koji upravlja raspršivačem prouzrokuje vibriranje elementa za raspršivanje i time atomizaciju tečnosti smeštene u rezervoaru za tečnost sa negativnim predpritiskom. U nekim realizacijama, postupak dalje obuhvatai, barem delimično zasnovano na rezonantnoj učestanosti raspršivača određene upravljačem, utvrđivanje, upravljačem, negativnog predpritiska unutar rezervoara za tečnost sa negativnim predpritiskom raspršivača. U nekim realizacijama, postupak dalje obuhvata i podešavanje učestanosti električnog signala ka raspršivaču, pri čemu se održava približno stalan fazni pomak između napona i struje električnog signala. U nekim realizacijama, magnituda napona je određena upotrebom uskladištenog skupa vrednosti i uskladišteni skup vrednosti se menja u zavisnosti od tečnosti u rezervoaru za tečnost sa negativnim predpritiskom.

[0014]U nekim realizacijama je prisutan uređaj za upravljanje elementom za raspršivanje. Uređaj može da obuhvati pojačivač konfigurisan da proizvede izlazni signal talasnog oblika, izlazni signal talasnog oblika sadrži izlaznu struju i izlazni napon, pri čemu izlazni signal talasnog oblika pogoni element za raspršivanje na izlaznoj učestanosti. Uređaj može da obuhvati detektor faznog pomaka konfigurisan da utvrdi fazni pomak između izlazne struje i izlaznog napona izlaznog signala talasnog oblika. Uređaj može da obuhvati sistem za praćenje rezonantne učestanosti konfigurisan da proizvede ulazni signal talasnog oblika promenljive učestanosti za pojačavač, pri čemu je promenljiva učestanost podešena na osnovu faznog pomaka izlaznog signala talasnog oblika određenog modulom detektora faznog pomaka. Uređaj može da obuhvati profil napona konfigurisan da podesi izlazni napon izlaznog signala talasnog oblika proizveden pojačavačem na osnovu učestanosti signala talasnog oblika proizvedenog sistemom za praćenje rezonantne učestanosti.

[0015]U nekim realizacijama može da bude prisutan sistem za atomizaciju tečnosti smeštene u rezervoaru za tečnost sa negativnim predpritiskom. Sistem može da obuhvati raspršivač koji sadrži element i rezervoar za tečnost sa negativnim predpritiskom. Element može da se konfiguriše da vibrira da bi atomizovao tečnost izvučenu iz rezervoara za tečnost sa negativnim predpritiskom. Negativni predpritisak rezervoara sa negativnim predpritiskom može da se menja kako se izvlači tečnost smeštena u rezervoaru sa negativnim predpritiskom. Rezervoar za tečnost sa negativnim predpritiskom može da bude zaptiven tako da vazduh iz okruženja suštinski ne ulazi u rezervoar sa negativnim predpritiskom kako se izvlači tečnost smeštena u rezervoaru sa negativnim predpritiskom. Sistem može da obuhvati upravljač. Upravljač može da obuhvati detektor faznog pomaka konfigurisan da utvrdi fazni pomak između struje izlaznog signala talasnog oblika i napona izlaznog signala talasnog oblika. Upravljač može da obuhvati sistem za praćenje rezonantne učestanosti konfigurisan da proizvede izlazni talasni oblik koji podešava učestanost izlaznog signala talasnog oblika, pri čemu je učestanost podešena na osnovu faznog pomaka određenog modulom detektora faznog pomaka. Upravljač može da obuhvati profil napona konfigurisan da podesi napon izlaznog signala talasnog oblika na osnovu učestanosti izlaznog talasnog oblika proizvedenog sistemom za praćenje rezonantne učestanosti.

[0016]U nekim realizacijama je prisutan postupak za aerosolizaciju tečnosti. Postupak može da obuhvati zaptivanje tečnosti unutar rezervoara. Postupak može, takođe, da obuhvati stvaranje izlaznog signala talasnog oblika i vibriranje elementa za raspršivanje da bi aerosolizovao tečnost. Negativan pritisak može da se proizvede unutar rezervoara kako se tečnost aerosolizuje. Izlazni signal talasnog oblika može da prouzrokuje vibriranje elementa za raspršivanje. Postupak može da obuhvati utvrđivanje faznog pomaka između struje izlaznog signala talasnog oblika i napona izlaznog signala talasnog oblika. Postupak može da obuhvati podešavanje učestanosti izlaznog signala talasnog oblika barem delimično zasnovano na faznom pomaku. Dalje, postupak može da obuhvati podešavanje napona izlaznog signala talasnog oblika barem delimično zasnovano na učestanosti izlaznog signala talasnog oblika.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0017]Dalje razumevanje prirode i prednosti predmetnog pronalaska može se ostvariti pozivanjem na sledeće crteže. Na priloženim slikama slične komponente ili karakteristike mogu da imaju iste pozivne oznake. Dalje, razne komponente iste vrste mogu da se razlikuju tako što pozivnu oznaku prati druga pozivna oznaka koja se razlikuje kod sličnih komponenti. Ako se u specifikaciji koristi samo prva pozivna oznaka, opis može da se primeni na bilo koju od sličnih komponenti koje imaju istu prvu pozivnu oznaku nezavisno od druge pozivne oznake.

Slika 1A ilustruje pojednostavljenu realizaciju raspršivača.

Slika 1B ilustruje pojednostavljenu realizaciju raspršivača sa upravljačkom jedinicom.

Slika 1C ilustruje pojednostavljenu realizaciju ručnog raspršivača sa integrisanom upravljačkom jedinicom.

Slika 1D ilustruje raspršivač sa integrisanim ventilatorom.

Slika 2 ilustruje pojednostavljenu realizaciju upravljača spregnutu sa raspršivačem.

Slika 3 ilustruje postupak upravljanja raspršivačem pomoću upravljača.

Slika 4 ilustruje postupak početnog utvrđivanja rezonantne učestanosti elementa za raspršivanje.

Slika 5 ilustruje pojednostavljeni postupak podešavanja izlazne učestanosti upravljačem koji koristi sistem za praćenje rezonantne učestanosti da bi se održalo vibriranje elementa za raspršivanje na njegovoj tenutnoj rezonantnoj učestanosti.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0018]Opisani su uređaji, sistemi i postupci za implementiranje nove arhitekture za upravljanje raspršivačem. Pronalazak obezbeđuje razne načine za upravljanje raspršivačima na njihovim rezonantnim učestanostima, posebno raspšivačima sa zaptivenim rezervoarima za lek sposobnim da, dok se tečnost izvlači iz rezervoara za lek, razviju negativni predpritisak (znači da je pritisak unutar rezervoara manji nego pritisak van rezervoara).

[0019]Stvaranjem negativnog predpritisaka, čime mu se omogućava da ostvari veće brzine protoka tečnosti sa manjim kapljicama ujednačenije veličine, unutar rezervoara za lek na raspršivaču, može da se poveća efikasnost raspršivača u odnosu na uslove bez negativnog predpritisaka. Takav negativni predpritisak može da se stvori zaptivanjem rezervoara za lek. Negativan predpritisak može da se razvije dok se tečnost izvalači iz rezervoara za lek (uz ulaženje malo ili nimalo vazduha da zameni zapreminu leka). Dok negativan predpritisak može da pomogne pri održavanju izmaglice od kapljica ujednačene veličine, kako negativan predpritisak raste, brzina protoka tečnosti iz raspršivača može da se poveća

[0020]Povećana brzina protoka prouzrokovana negativnim predpritiskom može da dovede do pogrešne doze leka koji se isporučuje pacijentu i/ili stvaranja kapljica neodogovarajuće veličine. Takve kapljice neodgovarajuće veličine mogu da izmene način apsorbovanja kapljica u ljudsko telo. Na primer, ako pacijent inhalira prevelike kapljice, one možda neće moći da prodru u duboko plućno tkivo pacijenta nego će radije da se skupljaju u pacijentovim većim disajnim putevima. Ovo može da spreči pacijentovu pravilnu apsorpciju kapljica.

[0021]Kapljice mogu elementom za raspršivanje da budu stvorene od uskladištene količine tečnosti u rezervoaru za lek. Element za raspršivanje može da bude ploča sa otvorima koja sadrži veći broj malih rupa. Kad se električni signal, kao što je talasni oblik, primeni na element za raspršivanje on može da vibrira na ili blisko učestanosti primljenog talasnog oblika. Dok vibrira, element za raspršivanje može da omogući jednoj količini tečnosti da prođe kroz element i stvori kapljice u vazduhu. Element za raspršivanje može da efikasnije radi i proizvodi ujednačene kapljice kad vibrira na ili blisko svojoj rezonantnoj učestanosti.

[0022]Međutim, dok se menja negativan predpritisak unutar rezervoara za lek (na primer, stvara se veća razlika između pritiska unutar rezervoara za lek i okolnog pritiska van rezervoara za lek) rezonantna učestanost elementa za raspršivanje može da se promeni. Da bi se održalo vibriranje elementa za raspršivanje na njegovoj (trenutnoj) rezonantnoj učestanosti, može da bude potrebno da se promeni učestanost talasnog oblika upotrebljenog za pogonjenje elementa za raspršivanje.

[0023]Prema tome, ako se negativan predpritisak održava u rezervoaru za lek, da bi se održao efikasan rad elementa za raspršivanje, uključujući održavanje ujednačenog doziranja tečnog leka i ujednačene veličine kapljica, učestanost i magnituda talasnog oblika upotrebljenog za upravljanje elementom za raspršivanje treba da se menjaju kako se negativan predpritisak unutar rezervoara za lek menja.

[0024]Da razjasnimo, zaptiveni rezervoar se odnosi na rezervoar koji sprečava vazduh da uđe u rezervoar dok se tečnost prazni iz rezervoara za lek. Međutim, i dalje može da bude moguće da vazduh ulazi kroz rupe u elementu za raspršivanje. Što je veći negativni predpritisak (to jest, što je veća razlika između pritiska spoljašnjeg okruženja i pritiska unutar rezervoara za lek) to vazduh može brže da uđe kroz element za raspršivanje.

[0025]Slika 1A ilustruje realizaciju mogućeg raspršivača 100-a. Raspršivač 100-a može da obuhvati element 110 za raspršivanje, rezervoar 120 za lek, čeoni prostor 130, interfejs 140 i poklopac 150. Element 110 za raspršivanje može da se sastoji od piezoelektričnog prstena koji kad je izložen električnom naponu može da se širi i skuplja. Element 110 za raspršivanje može da bude vibrirajuća ploča sa otvorima. Piezoelektrični prsten može da bude prikačen na perforiranu membranu. Takva perforirana membrana može da ima veći broj rupa koje prolaze kroz nju. Kad je električni napon primenjen na piezoelektrični prsten to može da prouzrokuje pomerenja i/ili naprezanje membrane. Takvo pomeranje membrane dok je u kontaktu sa tečnošću može da prouzrokuje atomizaciju (alternativno nazvana aerosolizacija) tečnosti.

[0026]Zaliha tečnosti, obično tečni lek, može da se drži u rezervoaru 120 za lek. Kao što je ilustrovano, rezervoar za lek je delimično napunjen tečnim lekom. Kako se lek atomizuje, količina tečnog leka preostalog u rezervoaru 120 za lek može da opadne. U zavisnosti od količine tečnog leka u rezervoaru 120 za lek, samo deo rezervoara može da bude napunjen tečnim lekom. Preostali deo rezervoara 120 za lek može da bude napunjen gasom kao što je vazduh. Ovaj prostor se uobičajeno naziva čeoni prostor 130. Interfejs 140 može da posluži za prebacivanje količina tečnog leka između rezervoara 120 za lek i elementa 110 za raspršivanje.

[0027]Raspšivači i tehnike povezane sa takvim raspršivačima su generalno opisani u U.S. Patentima broj: 5,164,740; 5,938,117; 5,586,550; 5,758,637; 6,014,970; 6,085,740; 6,235,177; 6,615,824; 7,322,349.

[0028]Raspršivač sa zaptivenim rezervoarom za lek može da bude deo većeg sistema. Realizacija sa slike 1B ilustruje takav sistem 100-b. Slika 1B ilustruje raspršivač 151 sa zaptivenim rezervoarom za lek povezan na upravljač 152. Zaptiveni raspršivač prikazan na slici 1B može da bude raspršivač sa slike 1A, ili može da predstavlja neki dugi raspršivač. Upravljač 152 može da kontroliše stopu i magnitudu vibracija elementa 151 za raspršivanje na raspršivaču. Upravljač 152 može da se poveže putem kabla 153 na element 151 za raspršivanje. Upravljač 152 može da reguliše napon i učestanost signala obezbeđenog elementu 151 za raspršivanje raspršivača. Regulisanje napona i učestanosti signala može da bude zasnovano na rezonantnoj učestanosti elementa 151 za raspršivanje raspršivača. Takav signal može da se menja u zavisnosti od magnitude negativnog pritiska.

[0029]U nekim drugim realizacijama raspršivača, upravljač može da bude ugrađen u ručnu jedinicu sa raspršivačem. Raspšivač 100-c sa slike 1C ilustruje realizaciju ručnog raspršivača sa integrisanim upravljačem. Raspšivač 100-c može da obuhvati kućište 155, usni nastavak 160, pokretačko dugme 165 i električni priključak 170. Kućište 155 može da sadrži neke ili sve elemente koji mogu da se nađu u drugim realizacijama raspršivača (kao što je raspršivač 100-a sa slike 1A) i upravljača (kao što je upravljač 152 sa slike 1B). Prema tome, kućište 155 može da u sebi sadrži zaptiveni rezervoar za lek i/ili uređaj sposoban da proizvede električni signal sa magnitudom napona i učestanosti kako bi vibrirao element koji atomizuje tečnost uskladištenu u rezervoaru za lek. Osoba koja prima atomizovani tečni lek može da postavi svoja usta na usni nastavak 160 i udahne. Dok udiše, osoba koja prima atomizovani tečni lek može da pritisne pokretačko dugme 165 da bi pokrenula element da počne da aerosolizuje tečnost. U nekim realizacijama, raspršivač 100-c može da sadrži senzor koji otkriva kad osoba udiše i pokreće element da vibrira bez potrebe za pokretačkim dugmetom 165.

[0030]Raspršivač 100-c može, takođe, da obuhvati električni priključak 170. Električni priključak 170 može da bude povezan na priključak za struju da bi pokretao raspršivač 100-c. Raspršivač 100-c može da sadrži bateriju time omogućavajući da električni priključak 170, kad raspršivač 100-c nije u upotrebi, bude povezan na priključak za struju omogućavajući punjenje baterije. Alternativno, u nekim realizacijama raspršivača 100-c, može da bude potrebno da električni priključak 170 bude povezan na priključak za struju dok osoba koristi raspršivač 100-c. U nekim realizacijama raspršivač 100-c može da koristi zamenjive baterije kao svoj izvor napajanja.

[0031]U nekim realizacijama, raspršivač može da radi u sprezi sa ventilatorom. Sistem 100-d ilustruje raspršivač 178 koji putem ventilatora 170 isporučuje osobi 176 atomizovani tečni lek. Ventilator 170 može da osobu 176 snabdeva vazduhom pogodnim za disanje. Ventilator 170 osobi 176 može da pomogne pri disanju tako što ubacuje vazduh u pluća osobe 176 i potom oslobađa vazduh da bi oponašao disanje. Dok osoba 176 koristi ventilator 170 može da bude potrebno da se osobi 176 obezbedi atomizovana tečnost kao što je tečni lek.

[0032]Raspršivač 178 može da bude povezan sa rezervoarom 186 za lek koji je zaptiven poklopcem 180. Rezervoar 186 za lek može da sadrži količinu tečnog leka 182. Ovaj tečni lek može da se isporuči raspršivaču 178 kako se tečni lek atomizuje raspršivačem 178. Kako se tečni lek atomizuje tako tečni lek 182 može da se izvlači iz rezervoara 186 za lek time povećavajući čeoni prostor 184. Čeoni prostor 184 može da sadrži vazduh. čeoni prostor 184 može da zapreminski poraste, ali može, kako se tečni lek 182 izvlači, da mu padne pritisak zato što rezervoar 186 nimalo ili minimalno pušta vazduh u čeoni prostor 184.

[0033]Upravljač 172, koji može da predstavlja isti upravljač kao upravljač 152 sa slike 1B (ili može da predstavlja neki drugi upravljač), može da isporuči signal raspršivaču 178. Ovaj signal može da kontroliše vibracije elementa raspršivača 178. Raspršivač 178 može da bude prikačen na cev 179 upotrebljenu za isporučivanje vazduha i atomizovanog tečnog leka pacijentu 176. Cev 179 može da se završava maskom 174 koja prekriva usta i/ili nos osobe 176. Vazduh i atomizovani tečni lek mogu potom da uđu u disajne puteve osobe 176.

[0034]Raspršivač, kao što su oni prikazani na slikama 1A-1D, može da bude povezan sa upravljačem kao što je prikazano na slici 2. Slika 2 ilustruje pojednostavljen blok dijagram upravljačke jedinice 200 raspršivača. Raspršivač 260 može da bude raspršivač 100-a sa slike 1A ili on može da bude neki drugi raspršivač kao Što su oni opisani u navedenim prijavama ili slikama 1B-1D. Raspršivač može da se putem kabla 270 poveže na upravljač. Upravljač 210 može da bude upravljač 151 sa slike 1B, ili može da bude neki drugi upravljač. Kabl 270 može upravljaču 210 da omogući emitovanje elektičnog signala talasnog oblika promenljive učestanosti i magnituda (napona) kroz kabl 270 da bi upravljao raspršivačem 260.

[0035]Upravljač 210 može da obuhvati pojačivač 230, detektor 240 faznog pomaka struje, sistem 220 za praćenje rezonantne učestanosti i profil napona 250. Na osnovu faznog pomaka između struje isporučene raspršivaču 260 i pojačivačem 230 proizvedenog napona, može da se utvrdi rezonantna učestanost elementa za raspršivanje. Iz rezonantne učestanosti može da se odredi negativan predpritisak unutar rezervoara za lek raspršivača i može da se podesi učestanost i/ili magnituda električnog signala talasnog oblika koji upravlja raspršivačem 260.

[0036]Utvrđivanje rezonantne učestanosti može da se ostvari upotrebom detektora 240 faznog pomaka struje. Detektor 240 faznog pomaka struje prati fazni pomak između faze izlaznog signala struje pojačavača 230 prema raspršivaču 260 i faze napona izlaznog signala pojačavača 230 ka raspršivaču 260. Na osnovu detektorom 240 faznog pomaka struje uočenog faznog pomaka između napona i struje sistem 220 za praćenje rezonantne učestanosti prosleđuje izlazni talasni oblik pojačavaču 230 tako da pojačavao 230 proizvodi električni signal talasnog oblika sa stalnim ili gotovo stalnim faznim pomakom između napona i struje električnog signala talasnog oblika koji upravlja elementom raspršivača 260.

[0037]Dok se tečnost atomizuje i predpritisak u rezervoaru za lek menja, rezonantna učestanost može da se promeni. Dalje, faktori pored predpritisaka unutar zaptivenog rezervoara za lek raspršivača 260 mogu da promene rezonantnu učestanost elementa za raspršivanje. Na primer, temperatura elementa za raspršivanje, višak tečnosti na elementu za raspršivanje i/ili oštećenje na elementu za raspršivanje mogu da prouzrokuju premene u rezonantnoj učestanosti elementa za raspršivanje. Međutim, može da bude opšteprihvaćeno da se, tokom rada, promene rezonantne učestanosti elementa za raspršivanje dešavaju uglavnom zbog promena u predpritisku unutar rezervoara za lek raspršivača.

[0038]Rezonantna učestanost i/ili izmerena promena u rezonantnoj učestanosti može da se, pomoću sistema 220 za praćenje rezonantne učestanosti, prenese u profil napona 250. Profil napona 250 može da se upotrebi da odredi odgovarajuću magnitudu napona za primenu na elementu za raspršivanje na određenoj rezonantnoj učestanosti da bi se održala ujednačena veličina kapljica i doziranje atomizirane tečnosti. U nekim realizacijama profil napona 250 može da obuhvati tabelu sa empirijski prikupljenim podacima. U takvim realizacijama, rezonantna učestanost može da se pronađe u tabeli sa odgovarajućim analognim ili digitalnim signalom koji se šalje pojačavaču 230 koji specificira odgovarajuću magnitudu napona koju pojačavač 230 treba da proizvede. Na primer, tabela može da obuhvati unapred određenu magnitudu koja može da bude dostavljena pojačavaču 230 kad je modulom sistema 220 za praćenje rezonantne učestanosti izmerena određena rezonantna učestanost. Profil napona 250 može, takođe, da se izrazi kao grafik vrednosti gde je x-osa učestanost talasnog oblika proizvedenog sistemom 220 za praćenje rezonantne učestanosti i y-osa predstavlja odgovarajuću magnitudu koja treba da se isporuči pojačavaču 230 tako da pojačavač 230 proizvodi električni signal ispravne magnitude.

[0039]Grub opis jednog skupa mogućih vrednosti za profil napona 250 je da kako rezonantna učestanost elementa za raspršivanje raste tako će željene amplitude izlaznog električnog signala da se smanjuju. Na određenoj graničnoj vrednosti, kako rezonantna učestanost nastavlja da raste, napon će profilom napona 250 da se drži na minimalnom nivou. U nekim realizacijama profila napona 250, izlazni signali ka pojačavaču 230 su određeni na osnovu izračunavanja korišćenjem rezonantne učestanosti obezbeđene sistemom 220 za praćenje rezonantne učestanosti.

[0040]Može da bude potrebno da se profil napona modifikuje ili podesi da bi se prilagodio svojstvima {kao što je površinski napon) različitih tečnosti unutar rezervoara za lek raspršivača. U nekim realizacijama se korist tečni lek kao što je Amikasin. U drugim realizacijama se koristi različit tečni lek ili tečnost. U nekim realizacijama, profili napona potreban za veći broj tečnosti ili tečnih tekova može da bude dovoljno sličan tako da samo jedan profil napona treba da se koristi za više tečnosti ili tečnih lekova. Modifikovanje ili zamena profila napona 250 može da uključi obabir drugačije tečnosti putem interfejsa na upravljaču 210 ili unošenje drugog softvera, firmvera i/ili hardvera u upravljaču 210.

[0041]Sistem 220 za praćenje rezonantne učestanosti može pojačavaču 230 da odašilje talasni oblik na, ili bliskoj, trenutno utvrđenoj rezonantnoj učestanosti elementa za raspršivanje. Profil napona 250 može pojačavaču 230 da odašilje signal koji ukazuje na željenu amplitudu napona koja treba da se proizvede pojačavačem 230. Ovaj signal iz profila napona 230 može da posluži za kontolisanje snage pojačavača 230. Na osnovu ulaznog talasnog oblika iz sistema 220 za praćenje rezonantne učestanosti i željene amplitude napona dobijene iz profila napona 250, pojačavač 230 proizvodi izlazni električni signal koji može da bude upotrebljen da upravlja dijafragmom raspršivača. Pojačavač 230 može da bude linearni pojačavač sa promenljivim pojačanjem snage. U nekim realizacijama može da se upotrebi pojačavač snage sa fiksnim pojačanjem u sprezi sa pojačavačem snage sa promenljivim pojačanjem ili potenciometrom. Dalje, razna druga kola zasnovana na pojačavačima ili pojačavaču mogu da budu upotrebljena da bi proizvela izlazni električni signal za upravljanje raspršivačem 260.

[0042]Detektor 240 faznog pomaka struje može da stvori povratnu petlju ka sistemu 220 za praćenje rezonantne učestanosti. Detektor 240 faznog pomaka struje može da utvrdi fazni pomak struje koja je izlaz iz pojačavača 230. Takav fazni pomak može da bude prosleđen sistemu 220 za praćenje rezonantne učestanosti čime se sistemu 220 za praćenje rezonantne učestanosti omogućava da ili nastavi sa signalom iste učestanosti (ako se faza nije pomakla), poveća učestanost ili smanji učestanost izlaznog signala kao odgovor na promene rezonantne učestanosti elementa za raspršivanje s promenom predpritisaka unutar zaptivenog rezervoara za lek. Povratna petlja detektora 240 faznog pomaka struje može da upravljaču 210 omogući da, dok se tečnost atomizuje, periodično ili neprekidno podešava magnitudu i učestanost električnog signala poslatog elementu za raspršivanje. Ovo može da omogući da upravljačem može neprekidno da se podešava za bilo kakvu promenu u predpritisaku u rezervoaru za tečnost.

[0043]Upravljač, kao što je upravljač 210 sa slike 2, može da upravlja elementom za raspršivanje u skladu sa postupkom kao što je postupak 300 sa slike 3. Alternativno, postupak 300 može da se izvede upotrebom nekog drugog upravljača. Postupak 300 može da koristi razne različite raspršivače, kao što su raspršivači sa slika 1A-1D i slike 2. U bloku (koraku) 310, upravljač može električnim signalom da upravlja elementom (takođe označen kao dijafragma) raspršivača. Ovaj električni signal može da bude talasnog oblika sa odeređenom učestanošću i magnitudom.

[0044]U koraku 320, može da se izmeri fazni pomak između napona električnog signala poslatog raspršivaču i struje električnog signala. Korišćenjem ovog faznog pomaka, u koraku 330, može da se odredi rezonantna učestanost elementa za raspršivanje. Kao što je prethodno pomenuto ova rezonantna učestanost može da se pomera kako se menja negativan predpritisak unutar rezervoara za tečnost raspršivača. U koraku 340 može iz rezonantne učestanosti da se odredi predpritisak unutar rezervoara za tečnost. U nekim realizacijama negativan predpritisak nije određen.

[0045]U koraku 350, može da se odredi magnituda napona električnog signala upotrebljenog da pokreće element za raspršivanje. Magnituda može da se odredi korišćenjem rezonantne učestanosti određene u koraku 330 i/ili negativnog predpritisaka određenog u koraku 340. Rezonantna učestanost i/ili negativan predpritisak mogu da se upotrebe za konsultovanje tabele vrednosti. Ova tabela vrednosti može da specifira odgovarajuću magnitudu napona koji će se koristiti za električni signal koji upravlja elementom za raspršivanje. Alternativno, rezonantna učestanost i/ili negativan predpritisak mogu da budu upotrebljeni za izračunavanje odgovarajuće magnitude napona za pokretanje elementa za raspršivanje. Odgovarajući napon može da odgovara magnitudi koja održava stalnu brzinu doziranja i veličinu kapljica tečnosti koja se raspršuje iz raspršivača. Izračunavanja ili tabela se menjaju u zavisnosti od svojstava tečnosti koja se raspršuje.

[0046]U koraku 360, električni signal talasnog oblika koji upravlja elementom za raspršivanje može da se podesi u skladu sa učestanošću određenom u koraku 330 i/ili magnitudom određenom u koraku 350. Ako se rezonantna učestanost elementa za raspršivanje nije promenila učestanost i/ili magnituda električnog signala koji upravlja elementom za raspršivanje ne mora da se menja. Postupak 300 može da se ponavlja sve dok upravljač upravlja elementom za raspršivanje.

[0047]Sistem za praćenje rezonantne učestanosti, kao što je sistem 220 za praćenje rezonantne učestanosti sa slike 2, može da prati razne postupke da bi utvrdio i održavao izlaz na ili blisko rezonantnoj učestanosti elementa za raspršivanje, kao što je raspršivač 260 sa slike 2. Slika 4 ilustruje pojednostavljen grafikon profila 400 toka za početno utvrđivanje rezonantne učestanosti elementa za raspršivanje i podešavanje izlaznog električnog signala koji upravlja elementom za raspršivanje na osnovu faznog pomaka između napona i struje električnog signala koji upravlja elementom za raspršivanje otkrivenog detektorom faznog pomaka struje. Postupak 300 sa slike 3 može da se sprovede korišćenjem sistema 220 za praćenje rezonantne učestanosti sa slike 2 ili može da se sprovede korišćenjem nekog drugog sistema za praćenje rezonantne učestanosti, može da se uvrsti u softver, firmver i/ili hardver.

[0048]Ako rezonantna učestanost nije utvrđena ili „ugledana" sistemom za praćenje rezonantne učestanosti, sistem za praćenje rezonantne učestanosti da sprovede postupak 400. Sistem za praćenje rezonantne učestanosti može i da ne bude zaključan na rezonantnu učestanost ako je, na primer, upravljač tek uključen ili aktiviran, novi raspršivač prikačen na upravljačku jedinicu, element za raspršivanje je ometen ili je element za raspršivanje oštećen.

[0049]U koraku 411 sistem za praćenje rezonantne učestanosti može da primeni filter sa beskonačnim impulsnim odzivom („IIR filter") na fazni signal primijen od detektora faznog pomaka struje. IIR filter može da se uvrsti korišćenjem analognih i/ili digitalnih komponenti. Iz ovoga može da se dobije profiltrirana vrednost faze.

[0050]Korišćenjem profiltrirane vrednosti faze u koraku 412 može da se odredi greška između profiltrirane faze i željene zadate fazne tačke. Željena fazna tačka može da ukaže na fazu neophodnu da prouzrokuje vibriranje elementa za raspršivanje na rezonantnoj učestanosti. Ova utvrđena vrednost greške može potom u koraku 413 da se upotrebi da se utvrdi da li greška ima manju vrednost nego zadata tačka za više od sekunde. U nekim realizacijama, koristi se različita dužina vremena.

[0051]Ako je greška manja nego zadata tačka za više od jedne sekunde trenutna učestanost izlaznog signala ka raspršivaču se u koraku 414 skladišti. Dalje, može da se postavi upozorenje da je u koraku 415 rezonantna učestanost zaključana sistemom za praćenje rezonantne učestanosti. Povratak na korak 413, ako greška nije bila manja od zadate tačke za više od sekunde postupak prelazi na korak 430.

[0052]U koraku 430, ako je prosečna struja manja od neke granične vrednosti struje, izlazni napon može da se postavi na početnu vrednost u koraku 432. U koraku 434, rezonantna učestanost određena sistemom za praćenje rezonantne učestanosti može da se vrati na početnu vrednost. Ako prosečna struja nije manja od granične vrednosti struje koraci 432 i 434 ne moraju da budu izvedeni. Postupak 400 može da se ponavlja sve dok je upozorenje koje ukazuje na rezonantnu učestanost elementa za raspršivanje zaključano na njemu.

[0053]Kad je rezonantna učestanost određena i zaključana, što može da uključi to što je u koraku 414 postavljeno upozorenje na rezonantnu učestanost, može se ispratiti drugi postupak. Postupak 500 predstavlja postupak za podešavanje učestanosti koji koristi sistem za praćenje rezonantne učestanosti da bi održavao vibriranje elementa za raspršivanje na njegovoj trenutnoj rezonantnoj učestanosti. Greška između trenutne učestanosti i rezonantne učestanosti može da se odredi u koraku 521. Iz ovoga može da se dobije vrednost greške.

[0054]Utvrđivanje da li je trenutna učestanost signala proizvedenog sistemom za praćenje rezonantne učestanosti veća nego rezonantna učestanost elementa za raspršivanje može da se izvede u koraku 522. Ako jeste, u koraku 523, izlazni napon može da se smanji brzinom opadanja pomnoženom stepenom greške određenim u koraku 521 i izlazni napon može da bude ograničen na krajnji napon u koraku 524. Ovo može da spreči da izlazni napon pređe neku maksimalnu i/ili minimalnu graničnu vrednost. Zatim postupak prelazi na korak 530. Ako u koraku 522 za trenutnu učestanost nije utvrđeno da je veća nego rezonantna učestanost izlazni napon se u koraku 525 postavlja na početnu vrednost i postupak prelazi na korak 530.

[0055]U koraku 530 se vrši utvrđivanje da li je struja manja nego granična vrednost struje. Ako je tako, izlazni napon se u koraku 532 postavlja na početni napon i u koraku 534 rezonantna učestanost se vraća na početnu vrednost.

[0056]lako širok spektar lekova, tečnosti, tečnih lekova i lekova rastvorenih u tečnosti može da bude aerosolizovan, sledeći tekst obezbeđuje obimnu listu primera šta može da bude aerosolizovano. Dodatni primeri su obezbeđeni u U.S. patentnoj prijavi broj 12/341,780. Gotovo svaki antibiotik protiv gram negativnih bakterija, antibiotik protiv gram pozitivnih bakterija ili njihove kombinacije mogu da budu upotrebljene. Pored toga, antibiotici mogu da obuhvataju one koji imaju širok spektar dejstva ili mešovit spektar dejstva. Antifungali, kao što su polienski materijali, preciznije, amfotericin B, su takođe odgovarajući za primenu u pronalasku. Primeri antibiotika koji deluju na gram negativne bakterije ili njihovih soli uključuju, ali nisu ograničeni na, aminoglikozide ili njihove soli. Primeri aminoglikozida ili njihovih soli obuhvataju gentamicin, amikacin, kanamicin, streptomicin, neomicin, netilmicin, paramecin, tobramicin, njihove soli i njihove kombinacije. Na primer, gentamicin sulfat je sulfatna so ili smeša takvih soli antibiotskih supstanci proizvedenih rastomMicromonospora purpurea.Gentamicin sulfat, USP, može da se nabavi odFujian Fukang Pharmaceutical Co., LTD, Fuzhou, China.Amikacin se po pravilu isporučuje kao sulfatna so i može da se nabavi, na primer, odBristot- Myers Squibb.Amikacin može da obuhvati povezane supstance kao što je kanamicin.

[0057]Primeri antibiotika protiv gram pozitivnih bakterija ili njihovih soli uključuju, ali nisu ograničeni na, makrolide ili njihove soli. Primeri makrolida ili njihovih soli uključuju, ali nisu ograničeni na, vankomicin, eritromicin, klaritomicin, azitromicin, njihove soli i njihove kombinacije. Na primer, vankomicin hidrohlorid je hidrohloridna so vankomicina, antibiotik proizveden određenim sojemAmycolatopsis orientalis,ranije nazivanStreptomyces orientalis.Vankomicin hidrohlorid je smeša povezanih supstanci koja se principijelno sastoji od monohidrohlorid vankomicina B. Kao svi glikopeptidni antibiotici, vankomicin hidrohlorid sadrži heptapeptidno centralno jezgro. Vankomicin hidrohlorid, USP, mogu da budu nabavljeni odAtpharma, Copenhagen, Denmark,

[0058]U nekim realizacijama, kompozicija sadrži antibiotik i jedan ili više dodatnih aktivnih agenasa. Dodatni ovde opisani aktivni agens obuhvata agens, lek ili jedinjenje koje obezbeđuje neko farmakološko, uglavnom korisno, dejstvo. Ovo obuhvata hranu, dodatke ishrani, hranljive materije, lekove, vakcine, vitamine i druge korisne agense. Kako se ovde koriste izrazi „dalje" obuhvataju bilo koju fiziološki ili farmakološki aktivnu supstancu koja ima lokalizovano ili sistemsko dejstvo na pacijenta. Aktivni agens za uvrštavanje u ovde opisanu farmaceutsku formulaciju može da bude neorgansko ili organsko jedinjenje, uključujući bez ograničenja lekove koji deluju na: periferne nerve, adrenergičke receptore, holinergičke receptore, skeletne mišiće, kardiovaskularni sistem, glatke mišiće, sistem krvotoka, sinoptična mesta, mesta muskarinske aktivnosti, endokrine i hormonske sisteme, imunološki sitem, reproduktivni sistem, skeletni sistem, autakoidne sisteme, sisteme za varenje i izlučivanje, histaminski sistem i centralni nervni sistem.

[0059]Primeri dodatnih aktivnih agenasa obuhvataju, ali nisu ograničeni na, protivupalne agense, bran hod ilatatore i njihove kombinacije.

[0060]Primeri bronhodilatatora obuhvataju, ali nisu ograničeni na, beta agoniste, anti muskarinske agense, steroide i njihove kombinacije. Na primer, može da sadrži albuterol kao što je albuterol sulfat.

[0061]Aktivni agensi mogu da sadrže, na primer, hipnotike i sedative, psihičke energizatore, sredstva za smirenje, respiratorne lekove, antikonvulzante, mišićne relaksante, antiparkinson agensi (dopamin antagnonisti), analgetike, antiinflamatore, lekove protiv anksioznosti (anksiolitici), suzbijače apetita, agense protiv migrene, mišićne kontraktore, dodatne antiinfektive (anitvirusne, antifungale, vakcine), antiartritike, antimalarike, antiemetike, antieptileptike, citokine, faktore rasta, antikancer agense, agense protiv tromboze, antihipertenzive, kardiovaskularne lekove, antiaritmike, antioksidante, agense protiv astme, hormonske agense uključujući kontraceptive, simpatomimetike, diuretike, agense za regulaciju lipida, antiandrogene agense, antikoagualante, neoplastike, antineoplastike, hipoglikemik, hranljive agense i suplemente, suplemente rasta, agense protiv enteritisa, vakcine, antitela, dijagnostičke agense i kontrastne agense. Aktivni agens kad se administrira inhaliranjem može da deluje lokalno ili sistemski.

[0062]Aktivni agens može da spada u jednu od strukturalnih klasa, uključujući ali se neograničavajući na male molekule, peptide, polipeptide, proteine, polisaharide, steroide, proteine sposobne da izazovu fiziološko dejstvo, nukleotide. oligonukleotide, polinukleotide, masti, elektrolite i slično.

[0063]Primeri aktivnih agenasa pogodnih za korišćenje u ovom pronalasku uključuju ali nisu ograničeni na jedan ili više od sledećih: kalcitonin, amfotericin B, eritropoetin (EPO), faktor VIII, faktor IX, algluceraza-placentarna glukocerebrozidaza{ ceredase),cerezim, ciklosporin, faktor stimulacije rasta granulocitne kolonije (GCSF), trombopoetin (TPO), alfa-1 inhibitor proteaze, elkatonin, faktor stimulacije rasta granulocitno-makrofagne kolonije (GMCSF), hormon rasta, humani hormon rasta (HGH), oslobađajući hormon hormona rasta (GHRH), heparin, heparin male molekulske mase (LMVVH), interferon alfa, interferon beta, interferon gama, interleukin-1 receptor, interleukin-2, antagonist interleukin-1 receptora, interleukin-3, interleukin-4, interleukin-6, oslobađajući hormon lutenizing hormona (LHRH), faktor IX, insulin, pro-insulin, analozi insulina (na primer, monoacilovani insulin kao što je opisano u U.S. patentu broj 5,922,675), amilin, C-peptid, somatostatin, analozi somatostatina uključujući oktreotid, vazopresin, folikulostimulirajući hormon (FSH), faktor rasta nalik insulinu (IGF), insulintropin, faktor stimulacije rasta makrofag kolonija (M-cSF), faktor rasta nerava (NGF), faktori rasta tkiva, faktor rasta keratinocita (KGF), glijalni faktor rasta (GGF), faktor nekroze tumora (TNF), endotelijalni faktori rasta, paratiroidni hormon (PTH), peptid timozin alfa 1 nalik glukagonu, llb/llla inhibitor, alfa-1 antitripsin, jedinjenja fosfodiesteraze (PDE), VLA-4 inhibitori, bisfosfonati, antitela respiratornog sincicijalnog virusa, gene regulator transmembranske provodIjivosti u cističnoj fibrozi (CFTR), dezoksiribonukleaza (Dnaza), protein koji povećava batericidnost/propustljivost (BPI), anti-cMV antitelo, 1 3-cis retinoična kiselina, oleandomicin, troleandomicin, roksitromicin, klaritromicin, davercin, azitromicin, fluritromicin, diritromicin, josamicin, spiromicin, midekamicin, leukomicin, miokamicin, rokitamicin, andazitromicin i svinolid A; fluorohinolone kao što su ciprofloksacin, ofloksacin, levofloksacin, trovafloksacin, alatrofloksacin, moksifloksicin, norfloksacin, enoksacin, grepafloksacin, gatifloksacin, lomefloksacin, sparfloksacin, temafloksacin, pefloksacin, amifloksacin, fleroksacin, tosufloksacin, prulifloksacin, irloksacin, pazufloksacin, klinafloksacin i sitafloksacin, teikoplanin, rampolanin, mideplanin, colistin, daptomicin, gramicidin, kolistimetat, polimiksini kao što je polimiksin B, kapreomicin, bacitracin, penemi; penicilini uključujući agense osetljive na penicilinazu kao što su penicilin G, penicilin G, penicilin V, agense rezistentne na penicilnazu kao što su meticilin, oksacilin, kloksacilin, dikloksacilin, floksacilin, nafciiin; agensi protiv gram negativnih mikroorganizama kao što su ampicilin, amoksicilin i hetacilin, cilin i galampicilin; penicilini kao što su karbenicilin, tikarcilin, azlocilin, mezlocilin i piperacilin; cefalosporini kao što su cefpodoksim, cefprozil, ceftuten, ceftizoksim, ceftriakson, cefalotin, cefapirin, cefaleksin, cefradrin, cefoksitin, cefamandol, cefazolin, cefaloridin, cefaklor, cefadroksil, cefaloglicin, cefuroksim, ceforanid, cefotaksim, cefatrizin, cefacetril, cefacetril, cefepim, cefiksim, cefonicid, cefoperazon, cefotetan, cefinetazol, ceftazidim, lorakarbef i moksalaktam, monobaktami kao što je aztreonam; i karbapenemi kao što su imipenem, meropenem, pentamidin izetiouat, lidokain, metaproterenol sulfat, beklometazon diprepionat, triamcinolon acetamid, budesonid acetonid, flutikazon, ipratropijum bromid, flunisolid, kromolln natrijum, ergotamin tartarat i gde je primenjivo analozi, agonisti, antagonisti, inhibitori i farmaceutski prihvatljive soli prethodno pobrojanih. Misleći na peptide i proteine, namera pronalaska je da obuhvati sintetičke, prirodne, glikozilovane, neglikozilovane, pegilovane oblike i njihove biološki aktivne fragmente, derivate i analoge.

[0064]Aktivni agensi za upotrebu u pronalasku dalje obuhvataju nukleinske kiseline, kao ogoljene molekule nuklenske kiseline, vektore, povezane virusne čestice, plazmid DNK ili RNK ili druge konstrukcije nukleinske kiseline tipa odgovarajućeg za transfekciju ili transformaciju ćelija, to jest, odgovarajućeg za gensku terapiju uključujući antisens. Dalje, akrivni agens može da sadrži oslabljene žive ili mrtve viruse odgovarajuće za upotrebu kao vakcine. Drugi korisni lekovi obuhvataju one nabrojane unutarPhysician' s Desk Reference(najskorije izdanje).

[0065]Količina antibiotika ili drugog aktivnog agensa u farmaceutskoj formulaciji će biti ona količina koja je potrebna da po jediničnoj dozi isporuči terapeutski ili profilaktički delotvornu količinu aktivnog agensa da bi se ostvarilo željeno dejstvo. U praksi će se ovo široko menjati u zavisnosti od određenog agensa. Njegove aktivnosti, ozbiljnosti tretiranog stanja, populacije pacijenta, uslova doziranja željenog terapijskog dejstva. Kompozicija će generalno da sadrži oko 1 wt % do oko 99 wt %, kao što je od oko 2 wt % do oko 95 wt %, ili od oko 5 wt % do 85 wt %, akivnog agensa i takođe će zavisiti od relativne količine aditiva sadržanih u kompoziciji. Kompozicije pronalaska su naročito korisne za aktivne agense koji se isporučuju u dozama 0,001 mg/dan do 100 mg/dan, kao što su doze od 0.01 mg/dan do 75 mg/dan ili u dozama od 0,10 mg/dan do 50 mg/dan. Podrazumeva se da više od jednog aktivnog agensa može da se uvrsti u ovde opisane formulacije i da upotreba izraza „agens" ni na koji način ne isključuje upotrebu dva ili više takvih agenasa.

[0066]Generalno, kompozicije su oslobođene od prekomernih ekscipijenasa. U jednoj ili više realizacija, vodena kompozicija se sastoji samo od antibiotika koji deluje na gram negativne bakterije, kao što su amikacin ili gentamicin ili oba i/ili njihove soli i vode.

[0067] Dalje, u jednoj ili više realizacija, vodena kompozicija je bez konzervanasa. S ovim u vezi, vodena kompozicija može da bude bez metilparabena i/ili propilparabena. Dodatno, vodena kompozicija može da bude bez fiziološkog rastvora.

[0068]U jednoj ili više realizacija kompozicije sadrži antiinfektiv i ekscipijens. Kompozicija može da sadrži farmaceutski prihvatljiv ekscipijens ili nosač koji može da se unese u pluća bez značajnog neželjenog toksikološkog dejstva na subjekat i naročito na subjektova pluća. Pored aktivnog agensa, farmaceutska formulacija može da uključi jedan ili više farmaceutskih ekscipijenasa koji su odgovarajući za plućnu administraciju. Ovi ekscipijensi, ako ih ima, uglavnom u kompoziji prisutni u količinama dovoljnim da ispune njima namenjenu ulogu, kao što je stabilnost, modifikacija površine, poboljšanje delotvornosti ili isporuke kompozicije ili slično. Dakle, ako ga ima, ekcipijens može da se kreće u rasponu od oko 0.01 wt % do oko 95 wt %, kao što je od oko 0.5 wt % do oko 80 wt %, od oko 1 vrt % do oko 60 wt %. Poželjno je da takav ekscipijens bar delimično posluži da dalje poboljša karakteristike kompozicije aktivnog agensa, na primer, obezbeđivanjem efikasnije i ponovljive isporuke aktivnog agensa i/ili olakšavanjem proizvodnje. Jedan ili više ekscipijenasa mogu, takođe, da budu obezbeđeni da posluže kao sredstva za bubrenje kad se želi da se smanji koncentracija aktivnog agensa u formulaciji.

[0069]Na primer, kompozicije mogu da obuhvate jedan ili više regulatora osmolalnosti kao što je natrijum hlorid. Na primer, natrijum hlorid može da se doda u rastvor vankomicin hidrohlorida da bi podesio osmolalnost rastvora. U jednoj ili više realizacija, vodena kompozicija se suštinski sastoji od antibiotika koji deluje na gram pozitivne bakterije kao što je vankomicin hidrohlorid, regulatora osmolalnosti i vode.

[0070]Farmaceutski ekscipijensi i aditivi korisni u predmetnoj farmaceutskoj formulaciji obuhvataju ali nisu ograničeni na amino kiseline, peptide, proteine, nebiološki polimer, biološki polimer, ugljene hidrate kao što su šećer, derivatizovani šećeri kao što su alditoli. aldonske kiseline, esterifikovani šećeri i šećerni polimeri, koji mogu da budu prisutni pijedinačno ili u kombinaciji.

[0071]Primeri protenskih ekscipijenasa obuhvataju albumine kao što su humani serum albumin (HSA), rekombinantni humani albumin (rHA), želatin, kazein, hemoglobin i slično. Odgovarajuće amino kiseline (van dileucil-peptida pronalaska), koje takođe mogu da funkcionišu kao puferi, obuhvataju alanin, glicin, arginin, betain, histidin, glutaminsku kiselinu, asparaginsku kiselinu, cistein, lizin, leucin, izoleucin, valin, metionin, fenilalanin, aspartam, tirozin, triptofan i slično. Naznačene su amino kiseline i polipeptidi koji funkcionišu kao agensi raspršavanja. Amino-kiseline koje spadaju u ovi kategoriju obuhvataju hidrofobne amino-kiseline kao što su leucin, valin, izoleucin, triptofan, alanin, metionin, fenilalanin, tirozin, histidin i prolin.

[0072]Ugljenohidratni ekscipijensi odgovarajući za upotrebu u pronalasku obuhvataju, na primer, monosaharide kao što su fruktoza, maltoza, galaktoza, glukoza, D-manoza, sorboza i slično; disaharide kao što su laktoza, saharoza, trehaloza, celobioza i slično; polisaharide kao što su rafinoza, melezitoza, maltodekstrini, dekstrani, škrobovi i slično; i alditole kao što su manitol, ksilitol, maltitol, laktitol, ksilitol sorbitol (glucitol), piranozil sorbitol, mioinozitol i slično.

[0073]Farmaceutska formulacija može, takođe, da sadrži pufer ili agens za podešavanje pH, po pravilu so dobijunu od organske kiseline ili baze. Reprezentativni puferi sadrže soli organskih kiselina, limunske kiseline, askorbinske kiseline, glukonske kiseline, ugljene kiseline, vinske kiseline, ćilibarne kiseline, sirćetne kiseline ili ftalne kiseline, Tris, trometamin hidrohlorid ili fosfatne pufere.

[0074]Farmaceutska formulacija može, takođe, da obuhvati polimerne ekscipijense/aditive, na primer, polivinilpirolidone, celuloze i derivate celuloze kao što su hidroksimetilceluloza, hidroksietilceluloza i hidroksipropilmetilceluloza, fikole (polimerni šećer), hidroksietilskrob, dekstrate (na primer, ciklodekstrini kao što su 2-hidroksipropil-beta-ciklodekstrin i sulfobutiletar-beta-ciklodekstrin), polietilen glikole i pektin.

[0075]Farmaceutska formulacija može dalje da obuhvati agense za aromu,agensi za maskiranje ukusa, neorganske soli (na primer, natrijum hlorid), antimikrobne agense (na primer, benzalkonijum hlorid), zaslađivače, antioksidanse, antistatičke agense, surfaktante (na primer, polisorbati kao što su „TVVEEN 20" i „TVVEEN 80"), estre sorbitana, lipide (na primer, fosfolipidi kao što je lecitin i drugi fosfatidilholini, fosfatidiletanolamini), masne kiseline i estre masti, steroide (na primer holesterol) i helirajuće agense (na primer EDTA, cink i druge takve odgovarajuće katjone). Ostali farmaceutski ekscipijensi i/ili aditivi odgovarajući za upotrebu u kompozicijama u skladu sa pronalaskom su nabrojani u

„ Remington: The Science & Practice of Pharmacy", 19. sup. th ed., Williams & Williams,

(1995) i u,, Physician' s Desk Reference", 52. sup. nd ed., Medica! Economics, Montvale, NJ.(1998).

[0076] Treba napomenuti da su prethodno razmotreni postupci, sistemi i uređaji namenjeni samo da budu primeri. Mora se naglasiti da razne realizacije mogu po potrebi da izostave, zamene ili dodaju razne procedure ili komponente. Na primer, treba razumeti da u alternativnim realizacijama postupci mogu da budu izvedeni po redosledu koji je drugačiji od onog opisanog i da razni koraci mogu da budu dodati, izostavljeni ili kombinovani. Takođe, karakteristike opisane u vezi sa određenim realizacijama mogu da budu kombinovane u raznim drugim realizacijama. Različiti aspekti i elementi realizacija mogu da budu kombinovani na sličan način. Takođe, treba naglasiti da se tehnologija razvija i samim tim mnogi elementi su primeri i ne reba ih tumačiti da ograničavaju oblast pronalaska.

[0077]U opisu su dati spcifični detalji da bi se obezbedilo temeljno razumevanje realizacija. Međutim, prosečan stručnjak u tehnici će razumeti da realizacije mogu da budu praktikovane bez ovih specifičnih detalja. Na primer, dobro poznati postupci, algoritmi, strukture i tehnike su prikazane bez nepotrebnih detalja sa ciljem da se izbegne nejasnost realizacije. Ovaj opis obezbeđuje samo primere i nije namenjen da ograniči oblast, primenjivost ili konfiguraciju pronalaska. Radije će prethodni opis realizacija prosečnom stručnjaku u tehnici da obezbedi opis koji omogućava implementiranje realizacija pronalaska. Razne promene mogu da budu napravljene u radu i rasporedu elemenata bez udaljavanja iz okvira pronalaska.

[0078]Dalje, prethodni opis generalno detaljno opisuje aerosolizaciju tečnih lekova. Međutim, podrazumeva se da tečnosti pored tečnih lekova mogu da budu aerosolizovane upotrebom sličnih uređaja i postupaka.

[0079]Takođe je primećeno da realizacije mogu da budu opisane kao postupak koji je prikazan kao dijagram toka ili blok dijagram. Mada svaki može da opisuje radnje kao redosledni proces, mnoge od radnji mogu da budu izvedene paralelno ili istovremeno. Pored toga, redosled radnji može da se reorganizuje. Postupak može da ima dodatne korake koji nisu uključeni na slici.

Claims (15)

1. Postupak za kontrolisanje vibracija elementa (110) raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260) koji ima zaptiveni rezervoar (120, 186) za lek sa negativnim predpritiskom pomoću električnog signala isporučenog upravljačem (152, 172, 210), postupak koji obuhvata: upravljanje upravljačem (152, 172, 210) elementom (110) raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260) korišćenjem električnog signala koji prouzrokuje vibriranje elementa (110) raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260) i atomizaciju tečnosti uskladištene u rezervoaru (120, 186) za tečnost sa negativnim predpritiskom, električni signaobuhvata struju i napon;naznačenmerenjem, detektorom faznog pomaka (240) upravljača (152, 172, 210), faznog pomaka između napona i struje električnog signala koji upravlja raspršivačem (100-a, 100-c, 151, 178, 260); utvrđivanjem, barem delimično zasnovanim na faznom pomaku električnog signala koji upravlja elementom (110) raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260) izmerenom pomoću detektora (240) faznog pomaka (240), sistemom (220) za praćenje rezonantne učestanosti upravljača (152, 172, 210), rezonantne učestanosti elementa (110) raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260) podešavanjem, upravljačem (152, 172, 210) učestanosti električnog signala ka raspršivaču (100-a, 100-c, 151, 178, 260), pri čemu se održava skoro stalan fazni pomak između napona i struje električnog signala i rezonantna učestanost elementa za raspršivanje se menja kako se tečnost atomizuje i negativan predpritisak unutar zaptivenog rezervoara (120, 186) za lek se menja; i utvrđivanjem, bar delimično zasnovanim na rezonantnoj učestanosti raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260) utvrđenoj sistemom (220) za praćenje rezonantne učestanosti upravljača (152, 172, 210), upotrebom profila (250) napona upravljača (152, 172, 210), magnitude napona za električni signal na određenoj rezonantnoj učestanosti da bi se održavala ujednačena veličina kapljica i doziranje atomizovane tečnosti.

2. Postupak iz patentnog zahteva 1, pri čemu rezervoar (120, 186) za tečnost sa negativnim predpritiskom prouzrokuje, kako se tečnost prazni iz rezervoara (120, 186) za tečnost sa negativnim predpritiskom, promene rezonantne učestanosti elementa (110) raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260).

3. Postupak iz patentnog zahteva 1, koji dalje obuhvata utvrđivanje, barem delimično zasnovano na rezonantnoj učestanosti raspršivača {100-a, 100-c, 151, 178, 260) određene upravljačem (152, 172, 210), negativnog predpritiska unutar rezervoara za tečnost sa negativnim predpritiskom (120, 186) raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260).

4. Postupak iz patentnog zahteva 1, pri čemu je magnituda napona određena korišćenjem uskladištenog skupa vrednosti i uskladišteni skup vrednosti se menja u zavisnosti od tečnosti u rezervoaru (120, 186) za tečnost sa negativnim predpritiskom.

5. Uređaj za upravljanje elementom (110) raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260) u skladu sa postupkom iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 4, uređaj koji sadrži: pojačavač (230) konfigurisan da proizvede izlazni signal talasnog oblika, a izlazni signal talasnog oblika sadrži izlaznu učestanost, izlaznu struju i izlazni napon, pri čemu izlazni signal talasnog oblika upravlja elementom (110) raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260) na izlaznoj učestanosti; detektor (140) za otkrivanje faznog pomaka konfigurisan da utvrdi fazni pomak između izlazne struje i izlaznog napona izlaznog signala talasnog oblika; sistem (220) za praćenje rezonantne učestanosti konfigurisan da proizvede signal talasnog oblika promenljive učestanosti koji je ulaz za pojačavač (230). pri Čemu: signal talasnog oblika kontroliše izlaznu učestanost, promenljiva učestanost je podešena na osnovu faznog pomaka izlaznog signala talasnog oblika određenog modulom detektora faznog pomaka; i profil (250) napona konfigurisan da na osnovu učestanosti signala talasnog oblika proizvedenog sistemom (220) za praćenje rezonantne učestanosti podesi izlazni napon izlaznog signala talasnog oblika proizvedenog pojačavačem (230).

6. Uređaj iz patentnog zahteva 5, pri čemu raspršivač (100-a, 100-c, 151, 178, 260) ima rezervoar (120, 186) za tečnost sa negativnim predpritiskom koji, kako se tečnost prazni iz rezervoara (120, 186) za tečnost sa negativnim predpritiskom, prouzrokuje promenu rezonantne učestanosti elementa (110) raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260).

7. Uređaj za upravljanje iz patentnog zahteva 5, pri čemu je izlazni napon pojačavača (230) određen korišćenjem uskladištenog skupa vrednosti i uskladišteni skup vrednosti se menja u zavisnosti od tečnosti uskladištene u rezervoaru (120, 186) za tečnost sa negativnim predpritiskom.

8. Uređaj za upravljanje iz patentnog zahteva 6, pri čemu je lek tečnost uskladištena u rezervoaru (120, 186) za tečnost sa negativnim predpritiskom.

9. Uređaj za upravljanje iz patentnog zahteva 5, pri čemu je uređaj za upravljanje spregnut sa raspršivačem (100-c) u ručnoj jedinici.

10. Sistem za kontrolisanje vibracija elementa raspršivača za atomizaciju tečnosti, sistem koji sadrži: rezervoar (120, 186) za tečnost koji je prilagođen da drži tečnost koja će da bude atomizovana; raspršivač (100-a, 100-c, 151, 178, 260) koji sadrži element (110) koji ima mnoštvo otvora, pri čemu: element (110) je konfigurisan da vibrira da bi atomizovao tečnost izvučenu iz rezervoara (120, 186) za tečnost pri čemu elementom upravlja pomoću izlaznog električnog signala talasnog oblika; negativni predpritisak rezervoara (120, 186) za tečnost se menja kako se izvlači tečnost uskladištena u rezervoaru za tečnost; i rezervoar (120, 186) za tečnost je zaptiven tako da vazduh iz okruženja suštinski ne ulazi u rezervoar za tečnost (120, 186) dok se tečnost uskladištena u rezervoaru (120, 186) za tečnost izvlači; i upravljač (152,172, 210), naznačen time, što upravljač (152, 172, 210) sadrži: pojačavač (230) odašiljanje izlaznog električnog signala talasnog oblika, detektor (240) faznog pomaka konfigurisan da utvrdi fazni pomak između struje izlaznog signala talasnog oblika i napona izlaznog signala talasnog oblika; sistem (220) za praćenje rezonantne učestanosti konfigurisan da proizvede talasni oblik koji je izlaz ka pojačavaču (230), talasni oblik koji podešava učestanost izlaznog signala talasnog oblika, pri čemu je učestanost podešena na osnovu faznog pomaka utvrđenog detektorom (240) faznog pomaka tako da pojačavač (230) izbacuje izlazni signal talasnog oblika sa skoro stalnim faznim pomakom između napona i struje izlaznog signala talasnog oblika i rezonantna učestanost elementa (110) raspršivača (100-a, 100-c, 151, 178, 260) se menja dok se tečnost atomizuje i predpritisak u rezervoaru (120, 186) za lek menja; i profil (250) napona konfigurisan da podesi napon izlaznog signala talasnog oblika na osnovu učestanosti talasnog oblika proizvedenog sistemom (220) za praćenje rezonantne učestanosti.

11. Sistem iz patentnog zahteva 10, pri Čemu je raspršivač (178) konfigurisan da bude spregnut sa ventilatorom.

12. Sistem iz patentnog zahteva 10, pri čemu je upravljač spregnut sa raspršivačem (100-c) u ručnoj jedinici.

13. Sistem iz patentnog zahteva 10, pri čemu je pojačavač (230) konfigurisan da proizvede izlazni signal talasnog oblika koristeći signale iz sistema (220) za praćenje rezonantne učestanosti (220) i profila (250) napona.

14. Sistem iz patentnog zahteva 10, pri čemu je izlazni napon pojačavača (230) određen korišćenjem uskladištenog skupa vrednosti i uskladišteni skup vrednosti se menja u zavisnosti od tečnosti smeštene u rezervoaru (120,186) za tečnost.

15. Sistem iz patentnog zahteva 14, pri čemu je tečnost iek.