RS57634B1

RS57634B1 - Postupak za određivanje parametara za skidanje kablovske izolacije

Info

Publication number: RS57634B1
Application number: RS20180991A
Authority: RS
Inventors: Harald Müllers
Original assignee: Komax Holding Ag
Priority date: 2014-03-11
Filing date: 2014-03-11
Publication date: 2018-11-30
Also published as: JP6752545B2; EP2919340A1; US20150263494A1; CN104917037B; EP2919340B1; CN104917037A; JP2015173590A; US9906004B2

Description

OPIS

Pronalazak se odnosi na postupak automatizovanog određivanja parametara za skidanje izolacije sa kabla koji obuhvata neki provodnik.

Uređaji i postupci za skidanje izolacije sa kablova su odavno poznati. Kako bi se došlo do dobrih rezultata skidanja izolacije, važno je da se kabl zaseče što je moguće bliže provodniku. Pored dubine useka, kao prvog parametra kod skidanja izolacije, često je poželjno da se sečiva za skidanje izolacije, nakon što zaseku kabl, mogu lako udaljiti od kabla jednim pokretom unazad tj. da se mogu lako otvoriti. Ovaj pokret unazad je u stručnim krugovima, takođe, poznat i rasprostranjen kao pojam „wayback“.

Patent WO 2012/015062 A1 opisuje uređaj za skidanje izolacije sa kablova, zajedno sa uređajem za detektovanje koji beleži dolazak u kontakt sa provodnikom pomoću sečiva za skidanje izolacije. Pre samog procesa skidanja izolacije korisnik mašine mora podesiti oba parametra za skidanje izolacije, dubinu useka kao i pokret unazad tj. otvaranje sečiva (wayback). Procedura podešavanja je komplikovana, iziskuje dosta vremena i pod određenim okolnostima nije naročito pouzdana. Neuvežbane osobe ili one bez iskustva koje su zadužene za dotične radne stanice, mogu imati poteškoća u podešavanju optimalnih parametara za skidanje izolacije. Patent US 2014/0041486 A1 prikazuje još jedan uređaj za skidanje izolacije sa kablova uključujući i uređaj za detektovanje kontakta sa provodnikom pomoću sečiva za skidanje izolacije. Nakon š to zaseku kabl, sečiva za skidanje izolacije se neznatno povuku (wayback), zatim se pomeranjem sečiva za skidanje izolacije skida zasečena izolacija. Za vreme procesa uklanjanja, pomoću uređaja za detektovanje može se utvrditi da li su sečiva za skidanje izolacije došla u kontakt sa provodnikom. Kontakti sa provodnikom se zatim predstavljaju na ekranu pri čemu je kabl, sa koga treba skinuti izolaciju, predstavljen kao virtualni model na ekranu.

Prema patentu DE 4033315 C1, poznate su mašine za skidanje izolacije kod kojih se dubina useka podešava ručno, a kvalitet skidanja izolacije se ispituje nasumičnim testiranjem. U slučaju da se provodnik ošteti zbog datog pozicioniranja sečiva, položaj sečiva se ručno podešava sve dok dubina useka ne bude na zadovoljavajućem nivou.

Iz patenta JP 2008061460 A je poznat uređaj i postupak utvrđivanja dubine useka, pri čemu se za utvrđivanje optimalne dubine useka koriste senzori sile. U slučaju da se zasecanjem sečiva za skidanje izolacije zabeleži suviše niska vrednost sile u odnosu na određenu graničnu vrednost, pri sledećem zasecanju dubina useka se povećava.

Patent JP 2007 151289 A prikazuje postupak skidanja izolacije sa kablova, pri č emu se za utvrđivanje dubine useka uzimaju u obzir različiti useci na tri mesta na kablu.

Zbog toga se zadatak ovog pronalaska sastoji u tome da se izbegnu nedostaci poznatih pronalazaka, a naročito da se osmisli postupak određivanja barem jednog parametra za skidanje izolacije sa kablova koji obuhvataju neki provodnik, pomoću koga se jednostavno i pouzdano mogu utvrditi parametri za skidanje izolacije.

Prema ovom pronalasku, zadatak se rešava postupkom prikazanim u zahtevu 1. Nakon postavljanja kabla koji se pruža uzdužnim pravcem i koji se sastoji od jednog električnog provodnika (npr. obične ili lak žice) i izolacije koja okružuje provodnik, najpre se izolacija zaseca barem jednim nožem za skidanje izolacije do određene dubine (CD) (korak a)). Na početku postupka se za dubinu useka uzima inicijalna dubina (CD1) (CD1=CD), kod koje se garantuje da je barem jedno od sečiva došlo u konkat sa provodnikom. Inicijalna dubina (CD1) useka se može odrediti računanjem na osnovu npr. tehničkih podataka o kablu koje je dostavio proizvođač kabla. Takođe je, kao alternativa, moguće da se iskoriste dubine useka, poznate iz ranijih postupaka utvrđivanja. Nakon koraka a) zasečena izolacija se uklanja pomeranjem barem jednog sečiva za skidanje izolacije uzdužnim pravcem u odnosu na kabl (korak b)). Pod ovim relativnim kretanjem u cilju uklanjanja izolacije se podrazumeva, na primer, pomeranje sečiva za skidanje izolacije dok je kabl statičan ili pomeranje kabla dok je sečivo za skidanje izolacije statično. Postupak, kao sledeći korak, obuhvata konstatovanje kontakta sa provodnikom za vreme procesa zasecanja (korak c)). Pri dolasku u kontakt sa provodnikom, izolacija se još jednom zeseca, pri čemu se sada dubina useka smanjuje za dostavljenu vrednost (DCD) useka. Dubina useka (CD) iznosi stoga u drugom ciklusu postupka (tj. u drugom koraku) CD1 – DCD. Zatim se još jednom uklanja izolacija i ponovo konstatuje tj. ispituje da li je došlo do kontakta sa provodnikom prilikom zasecenja. Ako se ustanovi da prilikom zasecenja nije došlo do kontakta sa provodnikom, dubina useka se još jednom smanjuje za dostavljenu vrednost (DCD) useka. U trećem ciklusu postupka, koji zatim sledi, aktuelna dubina useka onda iznosi CD = CD1 – DCD – DCD. Koraci u postupku a) – c) se ponavljaju, pri čemu se dubina useka smanjuje za po jednu dobijenu vrednost (DCD) useka, sve dok se ne kostatuje da nema dolaska u kontakt sa provodnikom prilikom zasecanja, čime se dobija, u fazi utvrđivanja parametra, dubina (CD2) useka za skidanje izolacije. Nakon svakog procesa uklanjanja izolacije tj. između ciklusa postupka, komad kabla sa čijeg kraja je skinuta izolacija se može odvojiti od kabla. Teoretski je takođe moguće da se tek nakon drugog ili više ciklusa postupka izvrši skraćivanje. Postupak je moguće jednostavno automatizovati i sprovesti na stanici za obradu kablova. Tako dobijena dubina (CD2) useka za skidanje izolacije može nakon toga da se iskoristi za masovnu proizvodnju kablova koje treba izraditi po narudžbini. Ovaj postupak ispunjava kriterijume visoke pouzdanosti.

U procesu uklanjanja izolacije, barem jedno sečivo se jednim pokretom unazad (WB) udaljava od kabla. Pokret unazad ili otvaranje sečiva (wayback WB) predstavlja drugi parametar za skidanje izolacije koji treba odrediti.

Prema ovom pronalasku, osim dubine useka potrebno je, takođe, odrediti i optimalan pokret unazad. On usleđuje na analogni način kao kod određivanja dubine useka: nakon zasecanja u skladu sa prethodno opisanim korakom a) barem jedno sečivo se udaljava od kabla pokretom unazad (WB). Prilikom dolaska u kontakt sa provodnikom, koraci od a) do c) se ponavljaju kao i koraci udaljavanja sečiva, pri čemu se u fazi utvrđivanja parametra pokret unazad između ciklusa postupka uvećava za dobijenu vrednost (DWB) pokreta unazad, sve dok se ne detektuje nikakav kontakt sa provodnikom za vreme procesa uklanjanja izolacije, pri čemu se dobija pokret unazad (WBF) za skidanje izolacije.

Ovako se mogu na efikasan način odrediti oba važna parametra za skidanje izolacije. Nadalje, može biti povoljno ako se sa kraja kabla, sa koga je skinuta izolacija, dubinom (CD2) useka i pokretom unazad (WBF) još jednom skine izolacija kako bi se ogolilo mesto useka. Poželjno je da se ovaj korak u postupku sprovede na istom uređaju na kome se prethodno završila i faza utvrđivanja parametara. Teoretski bi takođe bilo moguće da se sa kraja kabla, sa koga je bila skinuta izolacija, ručno ili specijalnim, odvojenim uređajem skine izolacija. Posebno je poželjno da se kabl optički ispita (na primer mikroskopom) na oštećenja u predelu ogoljenog mesta useka. Na ovaj način se može garantovati da je kabl zaista ostao neoštećen, čime se još više povećava sigurnost proizvoda.

Drugi način realizacije se odnosi na postupak sa prethodno opisanom fazom utvrđivanja parametara koja u idealnom slučaju prethodi prvoj fazi. Prva faza se odlikuje sledećim koracima u postupku: e) zasecanje izolacije do unapred određene dubine (CDN) na kablu koji se pruža uzdužnom osom pomoću barem jednog sečiva za skidanje izolacije; f) konstatovanje pomoću uređaja za detektovanje da li je barem jedno sečivo došlo u kontakt sa provodnikom; g) u slučaju da se nije konstatovao dodir sa provodnikom, kabl se pomera za jednu deonicu u odnosu na barem jedno sečivo za skidanje izolacije uzdužnom osom u pravcu u kom se kreće kabl; h) ponavljanje koraka od e) do g), opisanih u ovom odeljku, pri čemu se dubina useka povećava za po jednu dobijenu vrednost (DCD) useka, sve dok se ne konstatuje dolazak u kontakt sa provodnikom, čime se u prvoj fazi dobija inicijalna dubina useka. U koraku g) kabl se može pomerati pomoću nekog uređaja za transport dok je barem jedno sečivo za skidanje izolacije statično. Kao alternativa, takođe je moguće da je kabl statičan, a da se barem jedno sečivo za skidanje izolacije pokreće.

Posebno je poželjno ako se inicijalne dubine (CD1) useka koriste kao početne veličine za fazu utvrđivanja parametara. To rezultira postupkom koji se suštinski sastoji iz dve faze: prve faze za utvrđivanje inicijalne dubine i druge faze koja odgovara fazi utvrđivanja parametara kod koje se sa kabla delimično skida izolacija u cilju određivanja krajnje vrednosti dubine useka.

Postupak se odvija efikasno, ako su dobijene vrednosti (DCD) useka za prvu fazu veće od dobijenih vrednosti (DCD) za sledeću fazu utvrđivanja parametara. Posebno je poželjno ako su dobijene vrednosti useka za prvu fazu najmanje dvostruko veće, a u idealnom slučaju, petostruko veće od dobijenih vrednosti useka za fazu utvrđivanja parametara. Nadalje, dobijena vrednost useka za prvu fazu može iznositi otprilike 0,1 mm, a dobijena vrednost useka za fazu utvrđivanja parametara između 0,01 i 0,02 mm. Naredni aspekt pronalaska može da se odnosi na uređaj za sprovođenje prethodno opisanog postupka.

Na kraju, pronalazak se odnosi i na kompjuterski program prikazan u zahtevu 12. Ostale pojedinačne karakteristike i prednosti ovog pronalaska proizlaze iz opisa načina realizacije koji se nalazi u daljem tekstu i crtežima. Prikazane su:

Slika 1A: veoma pojednostavljen prikaz kabla i jedinice za skidanje izolacije sa dva sečiva za skidanje izolacije u početnom položaju,

Slika 1B: kabl nakon zasecanja izolacije na kablu,

Slika 1C: kabl sa otvorenim sečivima za skidanje izolacije pomerenim za jedan pokret unazad,

Slika 1D: kabl za vreme procesa uklanjanja,

Slika 2: blago uvećani prikaz kabla sa krajem sa koga je skinuta izolacija,

Slika 3: dijagram toka koji predstavlja postupak određivanja parametara za skidanje izolacije prema ovom pronalasku, i

Slika 4: još jedan uređaj pomoću koga se postupak, prema ovom pronalsku, može sprovesti.

Uređaj na slici 1, označen brojem 1, sa jedinicom za skidanje izolacije sa električnog kabla 3 obuhvata jedan par sečiva 4 i 4' za skidanje izolacije koji su usmereni jedan prema drugom. Kako bi zasekli izolaciju, noževi se mogu kretati u radijalnom pravcu prema provodniku 2 kabla 3. Slika 1 prikazuje pojedinačne korake u postupku skidanja izolacije sa kabla, koji su sami po sebi već poznati. Prilikom zasecanja sečivima za skidanje izolacije, usek sečiva u izolaciju 5 bi trebalo da bude što dublji, a da pritom ne zaseče jedan ili više lak žica provodnika 3, napravljenih od bakra ili aluminijuma. Prilikom uklanjanja, dubina useka se obično malo redukuje kako, s jedne strane, sečiva ne bi grebala po lak žicama. S druge strane, međutim, sečiva za skidanje izolacije bi trebalo da imaju još toliko natkrivenog sloja kako bi izolacioni omot mogao bezbedno da se svuče. Dolazak u kontakt sa kablom prilikom uklanjanja može dovesti do toga da se, usled redukovane bakarne mase, paket lak žica ne može više dovoljno komprimovati, na primer, prilikom nekog narednog presovanja ili da lak žice koje štrče prouzrokuju kratak spoj sa drugim električnim elementima. Useci mogu da dovedu do toga i da se lak žice prilikom presovanja ili kasnije usled mehaničkog opterećenja polome i da se tako smanji provodni presek i mehanička čvrstoća spoja. Specifičnost postupka, opisanog u daljem tekstu, jeste specijalno povezivanje ovih koraka u postupku i međusobne usklađenosti sa ciklusima postupka za određivanje oba parametra za skidanje izolacije – dubine useka i otvaranja sečiva tj. pokreta unazad (wayback).

Na slici 1A se nalaze sečiva 4, 4' za skidanje izolacije na uređaju 1 u početnom položaju. Sečiva 4, 4' se zatim pokreću jedan prema drugom i izolacija kabla 2 se zaseca sa obe strane. Sečiva 4, 4' za skidanje izolacije mogu da raspolažu vrhovima sečiva u obliku slova V. Svakako, sečiva za skidanje izolacije mogu da poseduju i prava sečiva tj. ivičasta sečiva ili druga geometrijska rešenja (npr. sa nekim iskrivljenjem). Dubina useka je označena sa CD. Proces zasecanja je prikazan na slici 1B. Pre uklanjanja izolacije, sečiva 4, 4' za skidanje izolacije se blago otvaraju.

Pokret unazad ili otvaranje noževa ja predstavljeno na slici 1C oznakom WB. U ovom radijalnom položaju (CD – WB), zasečena izolacija se skida relativnim kretanjem između sečiva 4, 4' za skidanje izolacije i kabla 3. Izolacija 5 se uklanja u x pravcu od kabla 3. Uređajem za detektovanje (koji ovde nije predstavljen) konstatuje se da li su sečiva 4, 4' prilikom zasecanja (slika 1B) ili uklanjanja (slika 1D) došla u dodir sa provodnikom 2. U slučaju da se utvdri dolazak u kontakt sa provodnikom, jedinica za procenu (koja nije predstavljena) izdaje komandu da se skidanje izolacije ponovi još jednom, pri č emu se, zavisno od situacije, prilagođavaju dubina (CD) useka i pokret unazad (WB). Tačan tok postupka će se detaljnije objasniti na slici 3 u daljem tekstu.

Slika 2 prikazuje ogoljeni kraj provodnika 2 kabla 3 i jedno sečivo 4, 4' za skidanje izolacije koje se u datom trenutku nalazi u uzdužnom položaju na x osi. Izolacija, koja je u obliku omota uklonjena delimičnim skidanjem izolacije, ovde nije predstavljena. Na ovde prikazanom primeru realizacije provodnik 2 je oštećen dolaskom sečiva u dodir sa provodnikom prilikom skidanja izolacije. Dva oštećena mesta su označena brojevima 24 i 25. Brojem 9 je naznačen uređaj za detektovanje kontakta sa provodnikom. Kao uređaj za detektovanje se može iskoristiti, na primer, uređaj opisan u patentu WO 2012/015062 A1 ili u DE 102007053825 A1. Kao uređaji za detektovanje naročito su pogodni oni kojima je moguće ustanoviti uzdužne položaje (x) sečiva za skidanje izolacije za vreme procesa uklanjanja. Postupak, prema ovom pronalasku, dozvoljava da se pogodnim ređanjem više procesa zasecanja i skidanja automatski odrede optimalne, unapred podešene vrednosti za dubinu useka i povlačenje (wayback). Pritom je moguće da senzor za dodir, zavisno od momenta kada se vrši procena, konstatuje mesto kontakta (prilikom zasecanja ili uklanjanja). Brojem 24 je označeno oštećeno mesto, koje je prouzrokovano dolaskom u kontakt sa provodnikom prilikom zasecanja; broj 25 se odnosi na dolazak u kontakt sa provodnikom prilikom uklanjanja. Kako bi se kontakti sa provodnikom zasigurno prepoznali, sa kabla 3 se još jednom skida izolacija u predelu naznačenim brojem 26, čime se ogoljuje oštećeno mesto 24 i tako se može posmatrati pod mikroskopom.

Na slici 3 je predstavljen, prema ovom pronalasku, tok postupka određivanja parametara za skidanje izolacije sa kablova koji obuhvataju neki provodnik. Kao što se vidi, postupak je podeljen u više faza. U prvoj fazi, na slici 3 naznačenoj kao „faza 1“, utvrđuje se inicijalna dubina useka. U narednoj, drugoj fazi, na slici 3 naznačenoj kao „faza 2“, definitivno se određuju parametri za skidanje izolacije. U cilju provere, može se sprovesti optičko ispitivanje krajeva provodnika sa kojih je skinuta izolacija. Faza na slici 3, naznačena kao „faza 3“ je, u svakom slučaju, opciona.

U prvoj fazi (faza 1) se određuje dubina (CD1) useka bez uklanjanja izolacije. Kabl 3 se zaseca sečivom na osnovu teoretski proračunate dubine (CDN) useka, oslanjajući se na prečnik kabla i geometriju sečiva (korak 10). U slučaju da senzor za dodir ili neki drugi uređaj za detektovanje ne zabeleži kontakt između kabla i sečiva za skidanje izolacije (12), par sečiva se otvara, kabl se kreće napred (korak 11) i ponovo se zaseca sa povećanom dubinom (13) useka (nazad na korak 10). Zasecanje i povećavanje dubine useka se obavlja sve dok senzor za dodir ne detektuje kontakt između sečiva i kabla (12: kontakt prilikom zasecanja? Da). Ukoliko se ne konstatuje dolazak u kontakt sa provodnikom prilikom zasecanja, poželjno je da se dubina useka poveća za prethodno određenu vrednost (DCD) i da se proces ponovi još jednom sa dubinom useka povećanom za jednu DCD. Dobijena vrednost DCD useka iznosi, na primer, 0,1 mm. Prilikom ponavljanja tj. u drugom ciklusu postupka dubina useka se računa kao CD = CDN DCD. U n-tom ciklusu postupka dubina useka se računa kao CD = CDN n DCD. Čim se konstatuje kontakt, poslednja vrednost za dubinu useka se primenjuje za sprovođenje faze utvrđivanja parametara „faze 2“. Ova poslednja vrednost za dubinu useka se označava kao inicijalna dubina CD1 useka. Sa CD1 kao početnom veličinom, se zatim ogledno skida izolacija sa kabla u fazi 2, koja odgovara toku postupka, prikazanom na slici 3.

U drugoj fazi se najzad određuje definitivna dubina useka i pokret unazad za skidanje izolacije sa kablova kao sastavni deo procesa proizvodnje u konfekcioniranju kablova. U zavisnosti od rezultata senzora za dodir, dubina useka i otvaranje sečiva prilikom uklanjanja se postepeno prilagođavaju. Polazeći od poslednje dubine (CD1) useka iz faze 1, sa kabla se apsolutno skida izolacija. Radijalni položaj sečiva za skidanje izolacije ostaje nepromenjen prilikom uklanjanja. Pokret unazad tj. otvaranje sečiva (WB) je, prema tome, za prvi proces uklanjanja na početku faze 2 jednak nuli. Svakako je moguće da se još na početku uključi i pokret unazad i da se za njega prethodno utvrdi vrednost. Radni korak sa pokretom unazad je naznačen brojem 14 na slici 3. Sečiva za skidanje izolacije se dovode u otvoreni položaj (polazni položaj), dok se kabl kreće pomoću npr. trakastog ili valjkastog transportera u aksijalnom pravcu ka napred (korak 15). Od prednosti je ako se kabl skrati nakon završetka koraka 15. Ako jedinica za procenu ustanovi da je došlo do kontakta sa provodnikom prilikom zasecanja (korak 16), onda dolazi do ponovnog zasecanja izolacije (nazad na korak 14), pri č emu se dubina useka smanjuje za dobijenu vrednost (DCD) useka (korak 18 ili 19). Dubina useka iznosi tako u drugom ciklusu postupka CD1 – DCD. Onda se vrši uklanjanje i ponovo se proverava da li je došlo do kontakta sa provodnikom prilikom zasecanja. To se ponavlja, pri čemu se dubina useka smanjuje za po jednu dobijenu vrednost (DCD) useka, sve dok se ne konstatuje više nikakav kontakt sa provodnikom prilikom zasecanja, čime se u fazi utvrđivanja parametara dobija dubina (CD2) useka za skidanje izolacije.

Na početku faze 2, radijalni položaj sečiva za skidanje izolacije prilikom uklanjanja odgovara poslednjem položaju nakon završetka zasecanja (tj. WB = 0). Ukoliko jedinica za procenu u koraku 21 ustanovi kontakt sa provodnikom, ciklus postupka se onda sprovodi sa pokretom unazad u vrednosti DWB (nazad na korak 14). U fazi utvrđivanja parametara, pokret unazad se između ciklusa postupka povećava za po jednu dobijenu vrednost DWB za pokret unazad. Ovo se ponavlja sve dok se više ne konstatuje nikakav kontakt sa provodnikom za vreme procesa uklanjanja. Na ovaj način se jednostavno utvrđuje pokret unazad (WBF) za skidanje izolacije. Dokle god, međutim, dolazi do kontakta sa provodnikom prilikom zasecanja u koraku 16, a zatim se prilikom uklanjanja ne konstatuju kontakti sa provodnikom, onda se ciklus postupka još jednom sprovodi, u skladu sa slikom 3, sa umanjenom dubinom useka za jedan DCD i uvećanim pokretom unazad za jedan DWB, polazeći sa korakom 14. Dobijene vrednosti DCD useka u fazi 1 su po pravilu veće od dobijenih vrednosti DCD useka u fazi utvrđivanja parametara koja zatim sledi (faza 2). Naročito pogodne dobijene vrednosti za sečiva za skidanje izolacije nastaju kada DCD u fazi 1 iznosi 0,1 mm, a DCD u fazi 2 od 0,01 do 0,02 mm.

U određenim situacijama, takođe, je moguće da se ne sprovodi faza 1. Ukoliko su parametri za skidanje izolacije, na primer, poznati iz neke ranije proizvodnje, faza 1 se može izuzeti i direktno se može krenuti sa fazom 2. Pri tome se dubina useka, izabrana na početku postupka, može povećati u odnosu na onu iz ranije proizvodnje kako bi se sigurno otpočelo sa kontaktom prilikom zasecanja.

Pre nego što se proizvodnja aktivira sa utvrđenim parametrima za skidanje izolacije, optičko preispitivanje od strane korisnika bi trebalo da bude neophodno. U fazi 3 se radi o jednom takvom vizuelnom pregledu rezultata skidanja izolacije nakon pripreme mesta zasecanja. Kako bi se mesto na kablu gde se vrši zasecanje bolje ispitalo, sprovodi se dodatni proces skidanja izolacije sa povećanom dužinom skidanja (korak 22). Kabl, sa koga je „dvostruko skinuta izolacija“ spreman je za optičku verifikaciju pod mikroskopom ili sličnim uređajem za merenje (korak 23). Ukoliko rezultat skidanja izolacije odgovara postavljenim standardima, parametri (CD2, WBF) se mogu preuzeti u proizvodnji.

Kao što pokazuje slika 4, prethodno opisan postupak se može sprovesti, takođe, pomoću uređaja 1, koji poseduje dva para sečiva 4, 4' i 6, 6' za skidanje izolacije i jedan par sečiva 7, 7' za razdvajanje. Kod ovakve postavke ima smisla – zbog neravnomernog korišćenja sečiva ili neprecizne montaže – da se određivanje parametara za skidanje izolacije ponovi za deo 8 kabla kako bi se izbegla oštećenja na kablu. U ovom slučaju se prva faza (faza 1) najpre sprovodi na kraju 3 kabla (uporedi sa slikom 3.). Zatim se sprovodi faza utvrđivanja parametara (faza 2) za oba kraja 3 i 8. U fazi 3 se oba kraja kabla, takođe, ispituju.

Claims

Patentni zahtevi

1. Postupak automatizovanog određivanja parametara (CD, WB) za skidanje izolacije sa kabla (3) koji obuhvata provodnik (2) na stanici za obradu kablova, naznačen sledećim koracima:

a) Zasecanje izolacije (5) do određene dubine (CD) useka na kablu (3) koji se pruža uzdužnom osom (x), sa najmanje jednim sečivom (4, 4') za skidanje izolacije, pri čemu se na početku za dubinu useka uzima inicijalna dubina (CD) useka, kod koje se garantuje da će barem jedno sečivo (4, 4') za skidanje izolacije doći u kontakt sa provodnikom (2),

b) Uklanjanje zasečene izolacije (5) pomeranjem barem jednog sečiva (4, 4') za skidanje izolacije u uzdužnom pravcu (x) u odnosu na kabl (3), pri čemu se nakon zasecanja, barem za eventualni drugi ciklus postupka, barem jedno sečivo (4, 4') za skidanje izolacije udaljava od kabla (3) nasuprot dubini (CD) useka za jedan pokret unazad (WB), c) Otkrivanje pomoću uređaja (6) za detekciju prilikom procesa zasecanja i procesa uklanjanja da li je barem jedno sečivo (4, 4') za skidanje izolacije došlo u kontakt sa provodnikom (2) u koraku a) i koraku b),

d) Ponavljanje koraka od a) do c), pri čemu se dubina (CD) useka smanjuje za po jednu dobijenu vrednost useka, sve dok se više ne konstatuje nikakav kontakt sa provodnikom, čime se u fazi utvrđivanja parametara dobija dubina useka za skidanje izolacije i š to se pri dolasku u kontakt sa provodnikom ponavljaju koraci od a) do c) uključujući i korak udaljavanja sečiva, pri čemu se u fazi određivanja parametara pokret unazad (WB) povećava između svakog koraka sekvence za po jednu dobijenu vrednost za pokret unazad, sve dok se više ne konstatuje nikakav kontakt sa provodnikom za vreme procesa uklanjanja, čime se dobija rastojanje za pokret unazad za skidanje izolacije.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se nakon svakog procesa uklanjanja deo kabla sa krajem sa koga je skinuta izolacija odvaja od kabla (3).

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se na početku postupka prvi proces uklanjanja (korak b) sprovodi bez pokreta unazad.

4. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što se nakon završetka faze utvrđivanja parametara sa kraja kabla, sa koga je skinuta izolacija u skladu sa dubinom useka i pokretom unazad, još jednom skida izolacija kako bi se ogolilo mesto useka.

5. Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se kabl vizuelno ispituje na oštećenja u predelu ogoljenog mesta useka.

6. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 5, sa sledećim koracima koji se odnose na prvu fazu:

e) zasecanje izolacije (5) do unapred određene dubine useka na kablu (3) koji se pruža uzdužnom osom (x) pomoću barem jednog sečiva (4, 4') za skidanje izolacije, f) otkrivanje pomoću uređaja (6) za detekciju da li je barem jedno sečivo (4, 4') došlo u kontakt sa provodnikom (2),

g) u odsustvu kontakta sa provodnikom, kabl (3) se pomera za jednu kratku deonicu (L) suprotno od barem jednog sečiva (4, 4') za skidanje izolacije uzdužnom osom (x) u pravcu transporta kabla,

h) ponavljanje koraka od e) do g), pri čemu se dubina (CD) useka povećava za po jednu dobijenu vrednost useka sve dok se ne utvrdi dolazak u kontakt sa provodnikom, čime se u prvoj fazi dobija inicijalna dubina useka.

7. Postupak prema zahtevu 6, naznačen time, što se inicijalna dubina (CD1) useka koristi kao početna vrednost za fazu određivanja parametara.

8. Postupak prema zahtevu 7, naznačen time, što su vrednosti podešavanja dubine useka za prvu fazu veće od vrednosti podešavanja dubine useka za sledeću fazu određivanja parametara.

9. Postupak prema zahtevu 8, naznačen time, što su vrednosti podešavanja dubine useka za prvu fazu barem dvostruko veće, a poželjno petostruko veće od vrednosti podešavanja dubine useka za fazu određivanja parametara.

10. Postupak prema zahtevu 7, 8 ili 9, naznačen time, što vrednost podešavanja dubine useka za prvu fazu je približno 0,1 mm u svakom slučaju i vrednosti podešavanja dubine useka za fazu određivanja parametara su između 0,01 mm i 0,02 mm.

11. Postupak prema bilo kom od zahteva 7 do 10, naznačen time, što se za postupak koriste uređaj (1) za skraćivanje i uređaj (1) za skidanje izolacije sa barem jednim sečivom (5, 5') za razdvajanje kabla, barem jednim prvim sečivom (4, 4') za skidanje izolacije sa zadnjeg kraja dela kabla, skraćenog pomoću barem jednog sečiva (5, 5') za razdvajanje i drugim sečivom (6, 6') za skidanje izolacije sa prednjeg dela ostatka kabla (8), pri čemu se prva faza sprovodi pomoću prvog sečiva (4, 4') za skidanje izolacije na skraćenom delu kabla ili pomoću drugog sečiva (6, 6') za skidanje izolacije na ostatku kabla i š to se faza određivanja parametara sprovodi na skraćenom delu kabla i na ostatku kabla (8).

12. Računarski program sa programskim kodom za izvođenje postupka prema bilo kom od zahteva 1 do 11, kada računarski program radi na računaru stanice za obradu kablova.