RS60158B1 - Uredjaj za poboljšanje binokularnog vizuelnog polja - Google Patents

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na instalaciju za poboljšanje binokularnog vidnog polja.

[0002] U pogledu na strukturalne mogućnosti i sukturalne elemente uopšte, binokularni vid je delimično pokriven i ometan najvećim delom ograničenjem očiju. Posebno, širina pokrivenog dela vida je obrnuto proporcionalna rastojanju vertikalnog vidnog polja očiju.

[0003] Ovaj nedostatak je posebno opasan u oblasti saobraćaja uopšte i posebno u automobilskom sektoru. U tom pogledu, vertikalne strukturalne konstrukcije vozila delimično ometaju bočni vid, čime sprečavaju vozača da bude svestan prisustva oblika malih dimenzija (poput pešaka, biciklista i motociklista), uz rizik da izazovu nesreće i / ili sudare.

[0004] Štaviše, tokom poslednjih decenija, iz bezbednosnih razloga koji su uglavnom usmereni na smanjenje posledica u slučaju prevrtanja motornih vozila, vertikalni uspravni otvori u prostorima za putnike su naknadno ojačavani što je neminovno dovelo do prisustva sve širih zona u kojima je ometan normalan binokularni vid.

[0005] U skladu s tim, u oblasti građevinarstva, konstrukcijski elementi koji podržavaju zgradu, zajedno sa vratima i prozorima, smanjuju spoljašnji vid i osvetljenje unutrašnjih prostorija. Konkretno, vertikalni ili spojni deo koji je smešten između dva prozirna elementa generalno definiše vizuelni prekid, tako da ugrožava vizuelni utisak predmeta koji posmatramo.

[0006] Dokumenat GB 1493244 opisuje metodu za indikaciju odstupanja poravnanja između referentne tačke ili referentne ose u odnosu na fiksnu osu.U posebnom slučaju je opisana upotreba afokalnog optičkog sistema koji sadrži raspored sočiva oko zajedničke optičke ose, za određivanje grešaka pozicioniranja radnog stola u odnosu na radnu reznu glavu.

[0007] Dokumenat US 7280283 opisuje endoskopski optički sistem objektiva koji se sastoji od niza različitih grupa sočiva koja su raspoređena u nizu. U posebnom slučaju, ovaj sistem je veoma složen i sadrži četiri grupe sočiva: prva grupa koja sadrži konveksno meniskusno sočivo, druga grupa koja sadrži pozitivna sočiva, treća grupa sočiva koja sadrži najmanje jednu konkavnu refraktivnu površinu i ima pozitivnu ukupnu snagu refrakcije i četvrta grupa sočiva koja ima pozitivnu snagu refrakcije i sadrži negativna meniskusna sočiva i dvostruko konveksna sočiva. Pored toga, predviđena je dijafragma između prve i druge grupe sočiva.

[0008] Dokumenat US 4892399 opisuje monokularni prikazivač vida koji se postavlja u vrata kako bi posmatrač mogao da vidi osobe koje su postavljene ispred vrata. Ovaj prikazivač sadrži složen optički sistem koji je formiran od dve prizme koje su postavljene horizontalno jednu na drugu, konveksnog prednjeg sočiva, srednjeg plano-konveksnog sočiva i konveksnog zadnjeg sočiva.

[0009] Dokumenat US 4257670 opisuje monokularni prikazivač vida koji se postavlja na vrata. U ovoj varijanti se sastoji od optičkog sistema koji se sastoji od tri grupe sočiva, a posebno prva grupa sočiva se sastoji od meniskusnog sočivo i dvostruko konveksnog sočiva, druga grupa sočiva se sastoji od pet plano-konveksnih sočiva koja su postavljena podjednako udaljeni jedan od drugog i treća grupa sočiva koja se sastoji od plano-konveksnog sočiva.

[0010] Cilj ovog pronalaska je obezbediti uređaj koji, u prisustvu prepreka koje ometaju vidno polje, omogućava poboljšanje binokularnog vida bez izazivanja bilo kakve optičke aberacije.

[0011] Sledeći cilj pronalaska je stvaranje uređaja koji omogućava da se vidni deo koji je prekriven preprekama u vidnom polju smanji, eliminiše i / ili učini neuticajnim.

[0012] Sledeći cilj pronalaska je da se obezbedi uređaj koji, kada je prisutno delimično spajanje između dva prozirna elementa, omogućava uklanjanje vizuelne percepcije opažene zone koja je definisana pomenutim delom, tako da se stvara kontinuitet vida između dva prozirna elementa.

[0013] Sledeći cilj pronalaska je da se obezbedi uređaj koji je jednostavan, brz i sa malim troškovima proizvodnje.

[0014] Sledeći cilj pronalaska je da se obezbedi uređaj koji se takođe može lako i brzo primeniti na već postojeće konstrukcije.

[0015] Sledeći cilj ovog pronalaska je da obezbedi uređaj koji ne uzima u obzir samo monokularni vid i / ili koji ne zahteva od posmatrača da dovede neposredno u kontakt oko sa samim uređajem, kao što je to zahtevano od gledaoca.

[0016] Svi ovi predmeti kao i drugi, što je vidljivo iz sledećeg opisa, prema pronalasku se nalaze u konstrukciji uređaja koji je sa karakteristikama koje su navedene u zahtevu 1. Dodatna ostvarenja su definisana u zavisnim patentnim zahtevima.

[0017] Predmetni pronalazak je u daljem tekstu razjašnjen u odnosu na neke poželjne realizacije istog, s referencom na prateće crteže, na kojima:

Slika 1 šematski prikazuje binokularni vid kada je prisutan čvrsta strukturna uspravna prepreka, u skladu sa poznatimm stanjem tehnike,

Slika 2 šematski prikazuje binokularni vid kada postoji uređaj prema pronalasku, Slika 3 prikazuje horizontalni presek kroz komponente uređaja prema pronalasku, Slika 4 prikazuje vertikalni presek kroz prvo ostvarenje strukturalnog elementa uređaja prema pronalasku,

Slika 5 prikazuje binokularni vid predmeta kroz otvor (dijafragmu) uspravno bez optičkog sistema uređaja prema pronalasku,

Na slici 6 prikazan je binokularni vid istog predmeta kao na slici 5 koji se vidi kroz otvor (dijafragma) uspravnog dela, u koji je ugrađen optički sistem uređaja prema pronalasku, Slika 7 prikazuje drugo ostvarenje konstrukcijskog elementa uređaja prema pronalasku, koji je prikazan u istom prikazu kao i Slika 4,

Slika 8 prikazuje treću realizaciju istog, prikazanu u istom prikazu kao i Slika 4, Slika 9 je vertikalni presek kroz uređaj prema pronalasku, koji se vidi bočno, sa strukturnim elementom koji je pod određenim uglom,

Slika 10 je pogled u pravcu linije X - X koja je prikazana na slici 9 i

Slika 11 je pogled u pravcu linije XI - XI koja je prikazana na slici 9.

[0018] Kao što se može videti na Slici 1, prisustvo vertikalne strukturalne uspravne prepreke 2 unutar vizuelnog polja ometa zonu istog, pa se tako stvara takozvana slepa zona 4. Konkretno, u prisustvu vertikalne prepreke 2 koja je u obliku jednodelne prepreke, slepa zona 4 se dobija ako poprečni presek 5 vertikalne prepreke 2 bude veći od udaljenosti 6 između posmatračkih očiju 8 'i 8 ". Pri tome, širina slepe zone 4 zavisi od poprečnog preseka 5 vertikalne prepreke 2, razmaka 10 između posmatračkih očiju 8 'i 8 "i vertikalne prepreke 2 i projekcije 12 među-zeničnog rastojanja ako se gleda u pravcu vertikalnog rastojanja.

[0019] Kao što se može videti na slikama od 2 do 8, uređaj 50 prema pronalasku sadrži strukturalni element 52, na primer vertikalnu ili nagnutu prepreku, koja ima prolazne otvore (ili dijafragmu) 54, na kome je postavljen optički sistem 56, pri čemu se ovaj sistem sastoji od dva konvergentna sočiva 58, 62, između kojih je na sredini postavljeno divergentno sočivo 60.

[0020] Konkretno, strukturalni element 52, na primer vertikalna ili nagnuta prepreka, je takvog tipa da ometa posmatračko vidno polje kada leži na udaljenosti od posmatrača koja je jednaka ili veća od rastojanja 6 koje je između posmatračkih očiju 8 ', 8 ".

[0021] Konkretno, optički sistem 56 sadrži sledeće optičke elemente u nizu:

- plano-konveksno prvo sočivo 58 koje ima konveksnost koja je okrenuta prema spolja;

- dvostruko konkavno centralno drugo sočivo 60;

- plano-konveksno treće sočive 62, koje ima konveksnost koja je okrenuta prema spolja i kao slika u ogledalu u odosu na prvo sočivo 58.

[0022] Optički sistem 56 je pravilno podešen tako da ima ugao polja (definisan u odnosu na središte centralnog drugog sočiva 60) od približno 30 ° do 90 °, poželjno oko 40 °.

[0023] Kao što je prikazano na slici 3, u daljem tekstu izraz „aksijalna dužina 40“ optičkog sistema 56 označava rastojanje duž optičke ose između spoljnih vrhova prvog sočiva 58 i trećeg sočiva 62.

[0024] Poželjno je da prvo sočivo 58 ima poluprečnik zakrivljenosti koji je jednak polovini aksijalne dužine 40 optičkog sistema 56.

[0025] Poželjno je da drugo sočivo 60 ima odgovarajuće simetrične zakrivljenosti koje su sferične ili asferične (to jest određuju površinski profil koji se ne odnosi na deo sfere ili cilindar sa kružnom osnovom).

[0026] Poželjno, treće sočivo 62 ima poluprečnik zakrivljenosti koji je jednak onom kao kod prvog sočiva 58.

[0027] Pobliže rečeno, ravan deo prvog sočiva 58 i trećeg sočiva 62 imaju dimenzije koje u osnovi odgovaraju dimenzijama strukturalnog elementa 52.

[0028] Strukturalni element 52 je podeljen na dva dela koja su međusobno odvojena međuprostorom (ili dijafragmom) 54, u koji je ubačeno i smešteno navedeno dvostruko konkavno drugo sočivo 60. Prvo sočivo 58 i treće sočivo 62 su pravilno postavljeni na način da zatvaraju suprotne strane međuprostora 54.

[0029] Poželjno, prvo sočivo 58 i treće sočivo 62 imaju indekse prelamanja (nd) koji je u granicama između 1,43 i 1,63, poželjno je da bude oko 1,53, i Abbeov broj (Vd) u granicama između 37 i 67, poželjno je da bude oko 52. Poželjno, treće sočivo 60 ima indeks prelamanja (nd) koji se kreće u granicama između 1,64 i 1,84, poželjno je da bude oko 1,74, i Abbe-ov broj (Vd) u granicama između 27 i 57, poželjno je da bude oko 42.

[0030] Svetlosni zraci koji prolaze kroz optički sistem 56 napravljeni su da se konvergiraju i prenose se pomoću plano-konveksnog trećeg sočiva 62 prema drugom dvostrukom konkavnom sočivu 60 koje je smešteno u središnjem delu međuprostora 54 strukturalnog elementa 52 kod koga je optički sistem primenjen. To omogućava posmatraču da kroz otvor blende (dijafragma) 54 ostvari dvostruko binokularno vidno polje, tako da se na taj način dobije binokularni vid 8 ', 8 "bez slepih zona 4.

[0031] Pobliže rečeno, povećanje prividnog binokularnog vidnog polja postiže se prividnim uvećanjem međuprostora ili dijafragme 54 za ulazak svetlosti koju stvara plano-konveksno sočivo 62. Drugim rečima, kao što je prikazano na Slici 3, pravi otvor 42 dijafragme 54 se uvećava, tako da se na taj način dobija prividni (ili virtuelni) otvor 44.

[0032] Povoljno je da je odnos stvarnog otvora 42 dijafragme 54 i aksijalne dužine 40 optičkog sistema 56 bude u granicama 0,3-0,5, poželjno da bude oko 0,4, dok je odnos prividnog (ili virtuelnog) otvora 44 dijafragme. 54 prema aksijalnoj dužini 40 uglavnom u granicama 0,5-0,7, poželjno da bude oko 0,6.

[0033] Dvostruko konkavno centralno drugo sočivo 60 poništava konvergenciju zraka koji su bili koncentrisani pomoću sočiva 62, tako što razdvaja snop ulaznih zraka u jednakoj meri, ali sa suprotnim znakom u žiži sočiva 58 optičkog sistema 56. Zbog toga je svetlosni snop koji napušta optički sistem 56 paralelan i jednakih dimenzija sa ulaznim snopom, ali su ugaone vrednosti ovog poslednjeg veće za 50% nego one od svetlosnog snopa koji bi ušao u dijafragmu 54 koja bi bila bez optičkog sistema 56.

[0034] Malo detaljnije, kad ne bi bilo optičkog sistema 56, posmatrač bi objekt 100 video kroz otvor (ili dijafragmu) 54, kao što je vidljivo na Slici 5, to jest sa bočnim delovima koji su pokriveni strukturalnim elementom 52; za razliku od toga, ukoliko postoji optički sistem 56 (koji je prisutan, ali nije prikazan na Slici 6), omogućava se udvostručenje binokularnog vidnog polja tako da se predmet 100 vidi kroz otvor (ili dijafragmu) 54 u celosti ( kao što je prikazano na Slici 6) od strane posmatrača, koji se nalazi na udaljenosti od strukturalnog elementa koja je jednaka ili veća od rastojanja između zenica posmatrača.

[0035] Sočiva 58, 60 i 62 optičkog sistema 56 su postavljena tako da je čitav sistem neutralnog afokalnog tipa, to jest sistem 56 nema fokusnu ravan stvarne ili virtualne konvergencije svetlosnih zraka, slika objekata, koji se vide kroz niz sistemskih sočiva 58, 60 i 62, koja su nepromenjena u pogledu položaja i vidljivih dimenzija. To omogućava da dođe do povećanja širine binokularnog vidnog polja, dok istovremeno ima i manje optičkih aberacija.

[0036] Ako je otvor 54 definisanog strukturalnog elementa 52 kružnog oblika, optički sistem 56 formiran je kao sferna verzija (vidi sliku 7). Konkretno, u ovoj verziji, konture tri sočiva 58, 60 i 62 imaju u osnovi kružni profil. Uređaj 50 prema pronalasku može sadržavati i strukturalni element 52, koji je opremljen nizom zasebnih kružnih otvora 54, od kojih je svaki predviđen za smeštanje odgovarajućeg optičkog sistema 56 u sfernoj verziji (vidi Sliku 8).

[0037] Ako je otvor 54 koji je definisan u strukturalnom elementu 52 izduženog pravougaonog oblika, optički sistem 56 je formiran kao cilindrična verzija (vidi Sliku 4). Naročito, u ovoj verziji, sočiva 58, 60 i 62 su izduženog oblika u pravcu u kojem se pruža pravougaoni otvor 54, pri čemu su zakrivljene površine cilindrične umesto sferne.

[0038] Cilindrična verzija optičkog sistema 56 je poželjno primenljiva na strukturne elemente ili prepreke 52 koje su vertikalne ili imaju nagib koji je jednak ili manji od 30 ° prema položaju posmatrača, jer izvan ovog ugla, kosi deo sistema koji je u cilindričnoj verziji, gubi svoju neutralnost.

[0039] Za strukturalne elemente ili vertikalne prepreke 52 koji su nagnuti na pravac posmatranja, na primer za 45 ° (vidi Sliku 9), optički sistem 56 je na odgovarajući način istegnut duž nagnute razvojne ose strukturalnog elementa ili vertikalne prepreke 52. Konkretno, horizontalni presek (vidi Sliku 10) optičkog sistema 56 strukturalnog elementa 52 koji je nagnut odgovara onom preseku koji je predviđen za vertikalni strukturalni element 52, dok je deo optičkog sistema 56 koji je formiran u ravni koja je vertikalna na osu pomeranja / nagiba, prikazan na Slici 11.

[0040] Povoljno je da optički sistem 56 može biti ubačen u kružni otvor (ili dijafragmu) 54 koja je oblika luka. To omogućava povećanje binokularnog vidnog polja za 50% bez izazivanja optičkih distorzija što bi rezultiralo promenom oblika, pri čemu bi istovremeno došlo do smanjenja dimenzije otvora.

[0041] Iz prethodnog je vidljivo da je uređaj prema pronalasku posebno povoljan, po tome što: - omogućava smanjivanje i / ili uklanjanje slepe zone,

- omogućava da se robusnost strukturalnog elementa održava nepromenjenom, pri čemu se istovremeno omogućava da se njegove dimenzije mogu praktično smanjiti; naročito ovo omogućava da se obezbedi binokularni vid kroz otvor (ili dijafragmu) koja je dimenzija koje su veće od stvarnih dimenzija za 50%,

- ako je strukturalni element uređaja vertikalna prepreka motornog vozila, to omogućava da binokularni vid vozača (ili putnika) ne bude ometen od pomenute vertikalne prepreke, a da slike, koje su dobijene kroz vetrobransko staklo ili bočni prozor, moraju biti percipirane kao kontinualne,

- omogućava da dođe do povećanja binokularnog vidnog polja bez izazivanja optičkih distorzija, što je posebno korisno u vojnom i vazduhoplovnom sektoru, kod kojih su metalni strukturalni elementi, na primer kod izviđačkog aviona ili kod zemaljskog oklopnog vozila posebno neprozirni.

[0042] Konkretno, za razliku od ovog pronalaska, dokumenat GB1493244 i dokumenat US7280283 niti predlažu, niti na bilo koji način sugerišu upotrebu neutralnog afokalnog sistema da bi se poboljšalo vidno polje koje je u okolini strukturalnog elementa.

[0043] Malo detaljnije, za razliku od ovog pronalaska, dokumenat GB 1493244 predlaže da se upotrebe tanka sočiva u kojima se na osnovu odnosa debljine i žižne dužine korišćenih sočiva procena konjugacione tačke može pojednostaviti ako se koristi sintetička optička formula koja zanemaruju efekat debljine materijala; naročito uslovi koji su potrebni za primenu ovih formula nisu pogodni za ovaj pronalazak, u kome je ukupna debljina sočiva jednaka veća od 50% ukupne dužine sistema.

[0044] Opet detaljnije, za razliku od ovog pronalaska, redosled četiri grupe sočiva koja su posmatrana u dokumentu US 7280283 služi za ispravljanje i promenu vrste snopa, ako se ima u vidu da nagnuti i divergentni ulazeći snop izlazi kao konvergentan i sa drugačijeg otvora. Drugim rečima, to znači da sistem sočiva koji je primenjen u dokumentuUS 7280283 nije afokalan i nije neutralan. Čak štaviše, s obzirom na to da su otvori u koje su ugrađena sočiva treće grupe identični, a posebno činjenica da za centralni negativni element nije predviđeno sužavanje prečnika / otvora, jasno pokazuje da ova sočiva ni na koji način nisu predviđena da bi se poboljšalo binukularno vidno polje u okolini strukturalnog elementa.

[0045] Dalje, kako dokumenat US 4892399 tako i dokumenat US 4257670 odnose se na vizir na vratima, pri čemu je ovo kontekst aplikacije koji je potpuno različit od onoga koji je predviđen za ugradnju prema ovom pronalasku; u tom pogledu, u kontekstu vizira na vratima, posmatrač mora mnogo više da dovede u dodir oko sa rupom koja se nalazi u vratima i u koju je ugrađen optički sistem za gledanje, i čak štaviše, ovo poslednje pomenuto omogućava samo monokrularni vid, koji zahteva od posmatrača da zatvori drugo oko, to jest ono oko koje se ne nalazi ispred vizira na vratima.

Claims (15)

Zahtevi

1. Uređaj (50) koji sadrži strukturalni element (52), pri čemu je uređaj namenjen za poboljšanje binokularnog vidnog polja u prisustvu strukturalnog elementa (52) koji je smešten na udaljenosti od posmatrača koja je jednaka ili veće od razmaka zenica posmatrača, karakteriše se time što je navedeni strukturalni element (52) vertikalna ili pod uglom prepreka koja je smeštena između dve prozirne površine i ima najmanje jedan prolazni otvor (54) u kome je postavljen optički sistem (56) koji sadrži dva konvergentna sočiva (58, 62), između kojih jedivergentno sočivo (60) postavljenoi u središnjem položaju, udaljenost između svakog od navedenih konvergentnih sočiva (58, 62) i pomenutog centralnog divergentnog sočiva (60) je takva da se formira navedeni optički sistem (56) koji spada u kategoriju neutralnog afokalnog tipa.

2. Uređaj prema patentnom zahtevu 1, karakteriše se time što navedeni strukturalni element (52) sadrži dva dela koja su međusobno odvojena pomoću otvora (54).

3. Uređaj prema jednom ili više prethodnih zahteva, karakteriše se time što je centralno divergentno sočivo (60) u osnovi koplanarno sa navedenim otvorom (54), pri čemu je otvor (54) zatvoren na dva svoja suprotna kraja pomoću navedena dva konvergentna sočiva (58, 62).

4. Uređaj prema jednom ili više prethodnih zahteva, karakteriše se time što navedeno centralno divergentno sočivo (60) ima simetrične sferne ili asferične zakrivljenosti i / ili je umetnuto i smešteno unutar navedenog otvora (54).

5. Instalacija prema jednom ili više prethodnih zahteva, karakteriše se time što:

- svako od pomenuta dva konvergentna sočiva podrazumeva ravno konveksno sočivo sa konveksnošću koja je okrenuta prema spolja,

- pomenuto centralno divergentno sočivo podrazumeva dvostruko konkavno sočivo (60).

6. Uređaj prema zahtevu 5, karakteriše se time što pomenuta dva konvergentna sočiva (58, 62) imaju radijus zakrivljenosti koji uglavnom odgovara polovini aksijalne dužine (40) pomenutog optičkog sistema (56), pomenuta osovinska dužina ( 40) koja odgovara udaljenosti duž optičke ose između spoljnih vrhova prvog sočiva (58) i trećeg sočiva (62).

7. Instalacija prema jednom ili više prethodnih zahteva, karakteriše se time što:

- pomenuta dva konvergentna sočiva (58, 62) imaju indekse prelamanja (nd) koji se kreće u granicama od 1,43-1,63 i Abbeov broj (Vd) koji se kreće u granicama od oko 37-67, i / ili

- navedeno centralno divergentno sočivo (60) ima indeks prelamanja (nd) koji se kreće u granicama od oko 1,64-1,84 i Abbeov broj (Vd) koji se kreće u granicama od oko 27-57.

8. Uređaj prema jednom ili više prethodnih zahteva, karakteriše se time što navedeni optički sistem (56) ima ugao polja koji je definisan u odnosu na središte pomenutog srednjeg divergentnog drugog sočiva (60), ovaj ugao se kreće u granicama od oko 30 ° -90. °

9. Uređaj prema jednom ili više prethodnih zahteva, karakteriše se time što navedeno konvergentno sočivo (62) kroz koje ulazi svetlosni snop izaziva uvećanje navedenog prolaznog otvora (54) od stvarne dimenzije (42) do prividne dimenzija (44), tako da se povećava pomenuto binokularno vidno polje.

10. Instalacija prema jednom ili više prethodnih zahteva, karakteriše se time što:

- odnos stvarne dimenzije (42) navedenog prolaznog otvora (54) i aksijalne dužine (40) optičkog sistema (56) je u granicama od oko 0,3-0,5,

- odnos prividne dimenzije (44), koja je definisana sa pomenutim konvergentnim sočivom (62), pomenutog prolaznog otvora (54), prema aksijalnoj dužini (40) optičkog sistema (56) je u granicama od oko 0,5-0,7.

11. Uređaj prema jednom ili više prethodnih zahteva, karakteriše se time što ravan deo navedenih plano-konveksnih sočiva (58, 62) ima dimenzije koje u značajnoj meri odgovaraju dimenzijama strukturalnog elementa (52).

12. Uređaj prema jednom ili više prethodnih zahteva, karakteriše se time što:

- pomenuti otvor (54) ima kružni oblik, pri čemu je pomenuti optički sistem (56) određen kao suštinski sferni oblik, i / ili

- pomenuti otvor (54) ima suštinski pravougaoni oblik, pri čemu pomenuti optički sistem (56) ima suštinski cilindrični oblik.

13. Uređaj prema jednom od prethodnih zahteva, karakteriše se time što je pomenuti strukturalni element (52) nagnut u pravcu posmatranja, a pomenuti optički sistem (56) je određen suštinski u cilindričnom obliku koji je istegnut duž nagnute ose pomenutog strukturalnog elementa ( 52).

14. Uređaj prema jednom ili više prethodnih zahteva, karakteriše se time što je navedeni optički sistem (56) umetnut u pomenuti otvor (54), koji je kružnog oblika i u osnovi ima oblik prozora.

15. Uređaj prema jednom ili više prethodnih zahteva, karakteriše se time što je navedeni strukturalni element (52) vertikalno ili nagnuta uspravna prepreka koja se nalazi na motornom vozilu i / ili vazduhoplovu i / ili na zidu i / ili na zgradi.