RS60663B1 - Konjugati anti-cmet antitelo-lek i metodi za njihovu primenu - Google Patents

Konjugati anti-cmet antitelo-lek i metodi za njihovu primenu

Info

Publication number
RS60663B1
RS60663B1 RS20200927A RSP20200927A RS60663B1 RS 60663 B1 RS60663 B1 RS 60663B1 RS 20200927 A RS20200927 A RS 20200927A RS P20200927 A RSP20200927 A RS P20200927A RS 60663 B1 RS60663 B1 RS 60663B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
cmet
adc
antibody
antibodies
adcs
Prior art date
Application number
RS20200927A
Other languages
English (en)
Inventor
Edward B Reilly
Louie Naumovski
Christian B Allan
Jieyi Wang
Mark G Anderson
Daniel E Afar
Original Assignee
Abbvie Biotherapeutics Inc
Abbvie Inc
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Abbvie Biotherapeutics Inc, Abbvie Inc filed Critical Abbvie Biotherapeutics Inc
Publication of RS60663B1 publication Critical patent/RS60663B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6835—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site
    • A61K47/6851—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a determinant of a tumour cell
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6835—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site
    • A61K47/6849—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a receptor, a cell surface antigen or a cell surface determinant
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6835—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site
    • A61K47/6871—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting an enzyme
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/495—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with two or more nitrogen atoms as the only ring heteroatoms, e.g. piperazine or tetrazines
    • A61K31/505—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim
    • A61K31/517—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim ortho- or peri-condensed with carbocyclic ring systems, e.g. quinazoline, perimidine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K45/00—Medicinal preparations containing active ingredients not provided for in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K45/00—Medicinal preparations containing active ingredients not provided for in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A61K45/06—Mixtures of active ingredients without chemical characterisation, e.g. antiphlogistics and cardiaca
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6801—Drug-antibody or immunoglobulin conjugates defined by the pharmacologically or therapeutically active agent
    • A61K47/6803—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates
    • A61K47/68031—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates the drug being an auristatin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6801—Drug-antibody or immunoglobulin conjugates defined by the pharmacologically or therapeutically active agent
    • A61K47/6803—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates
    • A61K47/68035—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates the drug being a pyrrolobenzodiazepine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6801—Drug-antibody or immunoglobulin conjugates defined by the pharmacologically or therapeutically active agent
    • A61K47/6803—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates
    • A61K47/6811—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates the drug being a protein or peptide, e.g. transferrin or bleomycin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6835—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site
    • A61K47/6851—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a determinant of a tumour cell
    • A61K47/6857—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a determinant of a tumour cell the tumour determinant being from lung cancer cell
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2863—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against receptors for growth factors, growth regulators
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K2300/00—Mixtures or combinations of active ingredients, wherein at least one active ingredient is fully defined in groups A61K31/00 - A61K41/00

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Pulmonology (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)
  • Medicinal Preparation (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Oil, Petroleum & Natural Gas (AREA)

Description

Opis
1. OBLAST TEHNIKE
[0001] Ova prijava se, između ostalog, odnosi na konjugate anti-cMet antitelo-lek ("ADCs"), kompozicije koji sadrže ADCs, metode za dobijanje ADCs, metode za selekciju specifičnih populacija pacijenata za lečenje kancera sa anti-cMet ADC, i metode primene ADCs za lečenje kancera.
2. STANJE TEHNIKE
[0002] Onkogene protein kinaze, kao što je cMet, predstavljaju klasu biološki važnih ciljeva za kancersku intervenciju. cMet, dobro karakterisani receptor tirozin kinaze koji je kodiran pomoću MET proto-onkogena, je ćelijski površinski receptor za faktor rasta hepatocita (HGF; Gherardi E, Birchmeier W, Birchmeier C et al. Targeting MET in cancer: rationale and progress. Nat Rev Can.2012;12:89-103). Prekomerno izražavanje cMet se pojavljuje kod približno 30% - 50% čvrstih tumora, uključujući kancer pluća nemalih ćelija (NSCLC), kolorektalni kancer (CRC), i uznapredovali gastroezofagealni kancer (AGEC) (Spigel DR, Ervin TJ, Ramlau RA, et al.
Randomized Phase II trial of onartuzumab in combination with erlotinib in patients with advanced non-small-cell lung cancer. J Clin Oncol.2013;31(32):41054114; Resnick MB, Routhier J, Konkin T et al. Epidermal growth factor receptor, cMET, B-catenin, and p53 expression as prognostic indicators in stage II colon cancer: a tissue microarray study. Clin Can Res.2004;10:3069-3075; Lee HE, Kim MA, Lee HS, et al. MET in gastric carcinomas: comparison between protein express and gene copy number and impact on outcome. Br J Can.2012;107(2):325-333).
[0003] Prekomerno izražavanje cMet je povezano sa lošim ishodom po pacijenta. Shodno tome, postoji potreba za kancerskim terapeuticima koji ciljaju na čvrste tumorske kancere karakterisane prekomernim izražavanjem cMet.
[0004] US2015110815 opisuje konjugate sa lekom koji sadrže lek povezan sa humanim c-Met antitelom.
[0005] US2015071950 opisuje konjugat jedinjenja-bioaktivnog materijala koji cilja na c-Met.
[0006] Doronina et al., (Nature Biotechnology, (20030701), vol.21, br.7) opisuju razvoj konjugata monoklonskog antitela auristatina za terapiju kancera.
[0007] Jeffrey et al., (Bioconjugate Chemistry, (20130717), vol.24, br.7) opisuje anti-CD70 konjugat antitelo-lek koji kombinuje dimerni pirolobenzodiazepinski lek sa mesno-specifičnom tehnologijom konjugacije.
[0008] Wang et al., (Clinical Cancer Research, (20160829), vol.23, br.4) opisuje konjugat antitelo-lek koji cilja c-Met i Met-amplifikujuće i c-Met-prekomerno izražavajuće tumore.
3. SUŠTINA PRONALASKA
[0009] Pronalaskom je realizovan konjugat anti-cMet antitelo-lek (ADC) za primenu u metodu lečenja kancera pluća nemalih ćelija (NSCLC) koji prekomerno izražava cMet, pri čemu taj metod sadrži administraciju ADC subjektu koji ima pomenuti NSCLC u količini i tokom vremenskog perioda koji je dovoljan da se ostvari terapeutska korist; pri čemu je
lek konjugata monometil auristatin E ("MMAE"); i
ADC ima sledeću strukturu:
pri čemu
n ima vrednost u opsegu od 2 do 8; i
Ab je anti-cMet antitelo koje sadrži VH lanac koji sadrži tri CDRs, odnosno VH CDR #1 (SEQ ID NO: 112), VH CDR #2 (SEQ ID NO:113) i VH CDR #3 (SEQ ID NO: 114); VL lanac koji sadrži tri CDRs, odnosno VL CDR #1 (SEQ ID NO: 115), VL CDR #2 (SEQ ID NO: 116) i VL CDR #3 (SEQ ID NO: 117); i modifikovani region zgloba sa SEQ ID NO: 170.
[0010] Takođe je realizovana kompozicija koja sadrži ADC prema pronalasku, za primenu u metodu lečenja kancera pluća nemalih ćelija (NSCLC) koji prekomerno izražava cMet, pri čemu taj metod sadrži administraciju ADC subjektu koji ima pomenuti NSCLC u količini i tokom vremenskog perioda koji je dovoljan da se ostvari terapeutska korist.
[0011] Ovde opisane terapije ciljaju na čvrste tumorske kancere u kojima je cMet prekomerno izražen kod najmanje 10% populacije pacijenata koji imaju kancer. cMet (faktor ćelijske mezenhimalno-epitelne tranzicije) je ćelijski površinski receptor tirozin kinaze koji prevodi signale iz ekstracelularne matrice u citoplazmu vezivanjem za faktor rasta hepatocita/HGF ligand. Ovaj ćelijski površinski receptor se izražava u epitelnim ćelijama mnogih organa, uključujući jetru, pankreas, prostatu, bubrege, mišiće i koštanu srž, i u toku embriogeneze i zrelog doba. cMet reguliše mnoge fiziološke procese, uključujući proliferaciju i preživljavanje, migraciju i rasejavanje ćelija (međusobno odbijanje ćelija), morfogenezu tkiva, regeneraciju organa i remodeliranje tkiva. Kod kancera i drugih patoloških procesa, cMet je često abnormalno aktiviran putem mutacije, amplifikacije, ili prekomernog izražavanja proteina.
[0012] Čvrsti tumorski kanceri kod kojih je cMet prekomerno izražen kod najmanje 10% populacije pacijenata obuhvataju kancer pluća, kolorektalni kancer, kancer glave i vrata, kancer pankreasa, kancer želuca, glioblastom, kancer jajnika, dojke, prostate, grlića materice i jednjaka. Ovde prezentovani podaci pokazuju, po prvi put, da su konjugati antitelo-lek ("ADCs") koji specifično ciljaju prekomerno izražavanje cMet ispoljili anti-tumorsku aktivnost kod pacijenata kojima je dijagnostikovan kancer pluća nemalih ćelija. Podaci koji pokazuju in vivo anti-tumorsku efikasnost anti-cMet ADCs davanih kao monoterapija ili kombinacija su dati u Primerima 10-14 i 16, i na slikama 8-12 i 14-18.
[0013] Prekomerno izražavanje cMet može biti definisano imunohistohemijskim (IHC) H-skorom većim od ili jednakim 150 kada se meri u skladu sa testom iz Primera 17. Ukratko, bio je razvijen protokol IHC bojenja za prekomerno izražavanje cMet korišćenjem Ventana cMet CONFIRM (SP44) kita. Uzorci tkiva su obojeni pomoću Ventana antitela, a onda su ocenjeni određivanjem procenata obojenosti ćelija ciljnog tkiva u različitim nivoima intenziteta od niskog do visokog. Slika 20 prikazuje reprezentativne H-skorove korišćenjem testa opisanog u Primeru 17.
[0014] Alternativno tome, tumorsko tkivo prekomerno izražava cMet korišćenjem IHC skora od 0 do 3+ kao što je opisano u Primeru 17. Slike 19 i 21 prikazuju reprezentativne IHC skorove korišćenjem testa opisanog u Primeru 17.
[0015] Anti-cMet ADCs se mogu davati kao jedini terapeutski agensi (monoterapija) ili adjunktivno sa ili pored drugih anti-kancerskih tretmana i/ili terapeutskih agenasa, obično, ali ne nužno onih koji su korišćeni za lečenje tipa kancera koji se tretira. Zaista, ovde prezentovani podaci pokazuju da tumori koji ispoljavaju rezistenciju na druge ciljne ili neciljne hemoterapije zadržavaju senzibilnost na anti-cMet ADCs (vidi, npr. Primer 14 i slike 12A-C). Shodno tome, ovde opisani anti-cMet ADCs obezbeđuju značajne koristi u odnosu na aktuelne ciljne i neciljne pristupe prema lečenju čvrstih tumorskih kancera koji prekomerno izražavaju cMet. Adjunktivne terapije i/ili terapeutski agensi će se obično primenjivati u svojoj odobrenoj dozi, načinu primene i učestanosti primene, ali se mogu primeniti u manjim dozama i/ili manje učestalo. Kada se daju kao monoterapija, anti-cMet ADC će se obično davati po rasporedu koji obezbeđuje terapeutsku korist. Smatra se da će anti-cMet ADCs administracija jednom nedeljno, jednom svake dve nedelje, jednom svake tri nedelje, jednom svake četiri nedelje, jednom svakih pet nedelja, jednom svakih šest nedelja, jednom svakih sedam nedelja ili jednom svakih osam nedelja obezbediti terapeutsku korist, mada više ili manje učestala administracija može biti korisna. Kada se daje adjunktivno sa ili pored druge terapije i/ili agensa, anti-cMet ADC se može davati pre, posle ili istovremeno sa drugom terapijom ili agensom.
[0016] Anti-cMet ADCs se mogu davati različitim načinima ili putevima primene, uključujući, ali bez ograničavanja na intravensku infuziju i/ili injekciju i subkutanu injekciju. Data količina će zavisiti od načina primene, rasporeda doziranja, tipa kancera koji se leči, stadijuma kancera koji se leči, i drugih parametara kao što su starost i težina pacijenta, kao što je dobro poznato iz odgovarajuće oblasti. Specifični ilustrativni rasporedi doziranja za koje se očekuje da obezbeđuju terapeutsku korist su dati u Detaljnom opisu pronalaska. Generalno, očekuje se da će količina anti-cMet ADC u opsegu od oko 0.005 do 15 mg/kg kada se daje intravenski na nedeljnoj bazi od jednom nedeljno i uključujući jednom svakih osam nedelja obezbedi terapeutsku korist.
[0017] Shodno tome, prema jednom aspektu, predmetnim otkrivanjem su realizovani ADCs koji se specifično vezuju za cMet ("anti-cMet ADCs"). Anti-cMet ADCs sadrže citotoksične i/ili citostatičke agense povezane pomoću linkera sa antigen vezujućom grupom koja se specifično vezuje za cMet. Kao što je ovde opisano, antigen vezujuća grupa je antitelo i/ili antigen vezujući fragment.
[0018] Antitela i/ili vezujući fragmenti anti-cMet ADCs generalno sadrže teški lanac koji sadrži varijabilni region (VH) koji ima tri regiona koja određuju komplementarnost ("CDRs"), koji su ovde navedeni kao (po N→C redosledu) VH CDR#1, VH CDR#2, i VH CDR#3, i laki lanac koji sadrži varijabilni region (VL), koji ima tri regiona koji određuju komplementarnost koji su ovde navedeni kao (po N→C redosledu) VL CDR#1, VL CDR#2, i VL CDR#3. Ovde su obezbeđene aminokiselinske sekvence ilustrativnih CDRs, kao i aminokiselinska sekvenca VH i VL regiona teškog i lakog lanca ilustrativnih anti-cMet antitela i/ili vezujućih fragmenata koji mogu sačinjavati anti-cMet ADCs. Specifični anti-cMet ADCs obuhvataju, ali nisu ograničeni na ABT-700 i STI-0602.
[0019] Za terapeutske primene može biti poželjno da se koriste anti-cMet ADCs koji se vezuju za cMet sa afinitetom od najmanje 100 nM. Shodno tome, u nekim primerima izvođenja, anti- cMet ADCs sadrže anti- cMet i/ili anti- cMet vezujući fragment koji se vezuje za cMet sa afinitetom od najmanje oko 100 nM, ili čak većim, na primer, najmanje oko 90 nM, 80 nM, 70 nM, 60 nM, 50 nM, 40 nM, 30 nM, 25 nM, 20 nM, 15 nM, 10 nM, 7 nM, 6 nM, 5 nM, 4 nM, 3 nM, 2 nM, 1 nM, 0.1 nM, 0.01 nM, ili većim. Afinitet anti- cMet antitela i/ili vezujućih fragmenata se može odrediti korišćenjem tehnika koje su dobro poznate u odgovarajućoj oblasti ili su ovde opisane, kao što su, na primer, ELISA, izotermalna titraciona kalorimetrija (ITC), površinska plazmonska rezonanca, protočna citometrija, ili fluorescentni polarizacioni test. U nekim primerima izvođenja, afinitet se odnosi na očigledne afinitetne EC50 vrednosti, mereno u skladu sa Primerom 5. U jednom primeru izvođenja, antitelo ima očiglednu afinitetnu EC50 vrednost koja je manja od oko 10 nanomol/L, a prvenstveno od oko 1 picomol/L do 10 nanomol/L, a prvenstveno oko 0.3 nanomol/L, kao što je određeno u skladu sa Primerom 5.
[0020] Antitela mogu biti u obliku antitela cele dužine, bispecifičnih antitela, antitela sa dualnim varijabilnim domenom, višelančanih ili jednolančanih antitela, surotela (uključujući konstrukt surogatnog lakog lanca), antitela sa samo jednim domenom, kamilizovana antitela, scFv-Fc antitela, i sličnih. Ona mogu biti ili poticati od bilo kog izotipa, uključujući, na primer, IgA (npr. IgA1 ili IgA2), IgD, IgE, IgG (npr. IgG1, IgG2, IgG3 ili IgG4), IgM, ili IgY. U nekim primerima izvođenja, anti-cMet antitelo je IgG (npr. IgG1, IgG2, IgG3 ili IgG4). Antitela mogu biti humanog ili nehumanog porekla. Primeri nehumanog porekla obuhvataju, ali nisu ograničeni na sisarsko poreklo (npr. majmuni, glodari, koze i zečevi) ili ptičije poreklo (npr. pilići). U specifičnim primerima izvođenja, antitela anti- cMet ADCs su podesna za administraciju ljudima, kao što su, na primer, humanizovana antitela i/ili potpuno humana antitela.
[0021] Antigen vezujući fragmenti anti- cMet ADCs mogu sadržati bilo koji fragment antitela koji je sposoban za specifično vezivanje za cMet. Specifični primeri vezujućih fragmenata antitela koji mogu biti uključeni u anti- cMet ADCs obuhvataju, ali nisu ograničeni na Fab, Fab’, (Fab’)2, Fv i scFv.
[0022] Antitela i/ili vezujući fragmenti u anti-cMet ADCs mogu sadržati modifikacije i/ili mutacije koje menjaju svojstva antitela i/ili fragmenata, kao što su one koje povećavaju poluživot, povećavaju ili smanjuju ADCC, itd., kao što je poznato u odgovarajućoj oblasti.
[0023] Citotoksični i/ili citostatički agensi u anti-cMet ADCs mogu biti bilo koji agensi za koje je poznato da inhibiraju rast i/ili replikaciju i/ili da ubijaju ćelije. Brojni agensi koji imaju citotoksična i/ili citostatička svojstva su poznati iz literature.
Neograničavajuće klase citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa obuhvataju, kao primer, a ne kao ograničenje, modulatore ćelijskog ciklusa, regulatore apoptoze, inhibitore kinaze, inhibitore sinteze proteina, alkilujuće agense, DNK umrežavajuće agense, interkalirajuće agense, inhibitore mitohondrija, inhibitore nuklearnog eksporta, inhibitore topoizomeraze I, inhibitore topoizomeraze II, RNK/DNK antimetabolite i antimitotičke agense.
[0024] Prema specifičnom aspektu, citotoksični i/ili citostatički agens u anti-cMet ADC je antimitotički agens koji prodire u ćeliju, kao što je, na primer, auristatin.
Specifični primeri auristatina koji prodiru u ćeliju obuhvataju, ali nisu ograničeni na dolastatin-10 i monometil auristatin E ("MMAE"). Prema sledećem specifičnom aspektu, citotoksični i/ili citostatički agens u anti-cMet ADC je DNK umrežavajući agens koji prodire u ćeliju, kao što je DNK umrežavajući agens koji prodire u ćeliju vezujući se u malim kanalima. Specifični primeri DNK agenasa koji prodiru u ćeliju vezujući se u malim kanalima obuhvataju, ali nisu ograničeni na pirolobenzodiazepine ("PBD") i PBD dimere.
[0025] Linkeri koji povezuju citotoksične i/ili citostatičke agense sa antigen vezujućom grupom anti-cMet ADC mogu biti dugi, kratki, fleksibilni, kruti, hidrofilni ili hidrofobni po prirodi, ili mogu sadržati segmente koji imaju različite karakteristike, kao što su segmenti fleksibilnosti, segmenti krutosti, itd. Linker može biti hemijski stabilan u ekstracelularnim okruženjima, na primer, hemijski stabilan u krvotoku, ili može sadržati veze koje nisu stabilne i oslobađaju citotoksične i/ili citostatičke agense u ekstracelularnom okruženju. U nekim primerima izvođenja, linkeri obuhvataju veze koje su prilagođene za oslobađanje citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa posle internalizacije anti- cMet ADC unutar ćelije. U nekim specifičnim primerima izvođenja, linkeri sadrže veze koje su prilagođene za cepanje i/ili kidanje ili neko drugačije razaranje specifično ili nespecifično unutar ćelija. Široki spektar linkera koji su korisni za vezivanje lekova za antigen vezujuće grupe, kao što su antitela u kontekstu ADCs je poznat u odgovarajućoj oblasti. Bilo koji od ovih linkera, kao i drugi linkeri, može se koristiti za vezivanje citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa za antigen vezujuću grupu ovde opisanih anti- cMet ADCs.
[0026] Broj citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa vezanih za antigen vezujuću grupu anti- cMet ADC može varirati (zvani "odnos lek prema antitelu" ili "DAR"), i biće ograničen samo broj raspoloživih mesta vezivanja na antigen vezujućoj grupi i brojem agenasa vezanih za samo jedan linker. Obično, linker će vezivati samo jedan citotoksični i/ili citostatički agens za antigen vezujuću grupu anti- cMet ADC. Kada anti- cMet ADC sadrži više od jednog citotoksičnog i/ili citostatičkog agensa, svaki agens može biti isti ili različit. Sve dok anti-cMet ADC ne ispoljava neprihvatljive nivoe agregacije pod uslovima primene i/ili čuvanja, razmatraju se anti-cMet ADCs sa DARs od dvadeset ili čak većim. U nekim primerima izvođenja, ovde opisani anticMet ADCs mogu imati DAR u opsegu od oko 1-10, 1-8, 1-6, ili 1-4. U izvesnim specifičnim primerima izvođenja, anti-cMet ADCs mogu imati DAR od 2, 3, ili 4. U drugim specifičnim primerima izvođenja, anti-cMet ADCs može imati prosečni DAR od 3.1.
4. KRATKI OPIS SLIKA NACRTA
[0027] Spis patenta ili prijave sadrži najmanje jednu sliku nacrta prikazanu u boji. Kopije ovog patenta ili objave prijave patenta sa slikom, odnosno slikama nacrta u boji Zavod će obezbediti na zahtev i uz plaćanje propisane takse.
slike 1A-E prikazuju aminokiselinske sekvence nekoliko cMet antitela.
slike 2A-B: ilustruju ABBV-399 Proces 1.
slike 3 A-B ilustruju ABBV-399 Proces 2.
slike 4 A-B prikazuju ABBV-399 citotoksičnost kod ćelijskih linija koje izražavaju cMet.
slika 5 prikazuje rezultate inhibicije proliferacije sa ABBV-399 i ABT-700 PBD.
slike 6A-B prikazuju in vitro aktivnost ABT-700 PBD kod ćelijskih linija kolorektalnog kancera.
slika 7 prikazuje in vitro aktivnost ABT-700 PBD kod ćelijskih linija kancera mozga.
slika 8 prikazuje ABT-700 PBD aktivnost kod SW48 ksenografta.
slike 9 A-C prikazuju aktivnost ABT-700 PBD i ABBV-399 kod ksenografta NSCLC pacijenata.
slike 10 A-B prikazuju aktivnost ABBV-399 kod ksenografta NSCLC pacijenata korišćenjem Kaplan-Majerovih dijagrama.
slike 11 A-B upoređuju aktivnost ABT-700 prema ABBV-399 kod humanih tumorskih ksenografta; slika 11C prikazuje aktivnost ABBV-339, samog ili u kombinaciji sa FOLFIRI.
slike 12 A-C prikazuju aktivnost ABBV-399 u modelima humanog ksenografta refraktornog na ABT-700.
slika 13 prikazuje šemu povećanja doze ABBV-399 za monoterapijsku fazu I ispitivanja.
slika 14 prikazuje "waterfall" dijagram koji prikazuje najbolju procentualnu promenu u ciljnim lezijama.
slika 15 prikazuje "waterfall" dijagram koji prikazuje najbolju procentualnu promenu u ciljnim lezijama/cMet nivoima sa ABBV-399 monoterapijom.
slika 16 prikazuje broj nedelja pre kliničke progresije kod 16 pacijenata tretiranih sa ABBV-399.
slika 17 prikazuje "waterfall" dijagram koji prikazuje najbolju procentualnu promenu u ciljnim lezijama za kombinaciju ABBV-399 sa erlotinibom.
slika 18 prikazuje broj nedelja pre kliničke progresije kod 6 pacijenata tretiranih sa ABBV-399 i erlotinibom.
slika 19 prikazuje metodologiju za određivanje Ventana SP44 skora.
slika 20 prikazuje izbor pacijenata na bazi prekomernog izražavanja cMet.
slika 21 prikazuje ilustrativne IHC skorove korišćenjem metoda iz Primera 17.
5. DETALJNI OPIS PRONALASKA
5.1. Skraćenice
[0028] Antitela, vezujući fragmenti, ADCs i polinukleotidi koji su ovde opisani su opisani pomoću njihovih odgovarajućih polipeptidnih ili polinukleotidnih sekvenci. Osim ako nije drugačije naznačeno, polipeptidne sekvence su date u N→C orijentaciji; polinukleotidne sekvence u 5’→3’ orijentaciji. Za polipeptidne sekvence, mogu se koristiti uobičajene tro- ili jednoslovne skraćenice za genetski kodirane aminokiseline, kao što je navedeno u TABELI 1, dole.
[0029] Izvesne sekvence su definisane strukturnim formulama koje specifikuju aminokiselinske ostatke koji pripadaju izvesnim klasama (npr. alifatične, hidrofobne, itd.). Različite klase kojima pripadaju genetski kodirane aminokiseline koje se ovde koriste su navedene u TABELI 2, dole. Neke aminokiseline mogu spadati u više od jedne klase. Cistein, koji sadrži sulfhidril grupu, i prolin, koji je konformaciono ograničen, nisu dodeljeni klasama.
5.2. Definicije
[0030] Osim ako ovde nije drugačije definisano, naučni i tehnički izrazi koji se koriste u vezi predmetnog otkrivanja će imati značenja koja bi im obično dali oni koji su prosečni stručnjaci iz odgovarajuće oblasti.
5.3. Konjugati antitelo-lek koji se vezuju za cMet i test za prekomerno izražavanje cMet
[0031] Predmetno otkrivanje se odnosi na konjugate antitelo-lek koji se specifično vezuju za humani cMet, kompozicije koje sadrže ADCs, anti-cMet antitela i/ili vezujuće fragmente koji mogu sadržati ADCs, polinukleotide koji kodiraju anti-cMet antitela i/ili vezujuće fragmente koji sadrže ADCs, ćelije domaćine koje mogu da proizvode antitela i/ili vezujuće fragmente, metode i kompozicije koji su korisni za pravljenje antitela, vezujućih fragmenata i ADCs, i različite metode primene ADCs u lečenju kancera.
[0032] Ovde dobijeni podaci pokazuju, po prvi put, da konjugati antitelo-lek ("ADCs") koji specifično ciljaju cMet ispoljavaju potentne antitumorske efekte, i sami, i u kombinaciji sa drugim ciljnim i neciljnim antitumorskim terapijama, protiv čvrstih tumora kod kojih je prekomerno izražen cMet, a naročito onih sa IHC-skorom od 2+ i 3+ kada se meri imunohistohemijski sa SP44 antitelom. Podaci koji pokazuju in vivo anti-tumorsku efikasnost ABBV-399 davanog kao monoterapija su dati u Primerima.
[0033] Za svrhe ove prijave, uključujući patentne zahteve, specifični test koji je korišćen u ovde opisanoj studiji se naziva "cMet ABBV-ADC protokol bojenja". Ovaj protokol je detaljno opisan u Primeru 17, a rezultati su izraženi u vidu H-skora i takođe mogu biti izraženi u vidu IHC skora ili nekog drugog sistema za ocenjivanje koji je dobro poznat u odgovarajućoj oblasti.
[0034] Pristup sa H-skorom obezbeđuje optimalnu rezoluciju podataka za određivanje varijacije intenziteta i procenta bojenja tumora u okviru i među tipovima tumora. On takođe predstavlja dobru alatku za određivanje donje granice za pozitivno bojenje. U ovom metodu je ostvaren procenat ćelija (0-100) unutar tumora sa intenzitetima bojenja u opsegu od 0-3+. Ovaj protokol rezultuje bojenjem cMet proteina i u citoplazmi, i na ćelijskoj površini/membrani. Određuje se intenzitet bojenja za svaku ćeliju u fiksnoj oblasti (obično, 100 ćelija) obrađivane biopsije tumora, a pojedinačna vrednost se dodeljuje svakoj ćeliji kao što sledi, u zavisnosti od bojenja ćelijske površine/membrane:
0 = bez bojenja
1+ = slabo bojenje
2+ = umereno bojenje
3+ = jako bojenje
[0035] Da bi se dobio H-skor, procenti tumorskih ćelija se množe sa svakim intenzitetom i međusobno sabiraju. Maksimalni H-skor je 300 ako je 100% tumorskih ćelija označeno 3+ intenzitetom. H-skor se izračunava kao što sledi:
H-skor = [1 x (% ćelija 1+) 2 x (% ćelija 2+) 3 x (% ćelija 3+)]
[0036] Ovaj protokol rezultuje i citoplazmatičnim, i membranskim cMet bojenjem. Za ovde navedena izračunavanja H-skora, bilo je korišćeno membransko bojenje.
Finalni tumorski H-skor (0-300) skor daje veću relativnu težinu većem intenzitetu membranskog bojenja (3+ ćelija > 2+ ćelija > 1+ ćelija). Slika 20 prikazuje ilustrativne rezultate bojenja za različite tumorske H-skorove (15, 90, 180, i 290) dobijene "cMet ABBV-ADC protokolom bojenja".
[0037] Svakom tumoru takođe može biti dodeljen IHC skor od IHC 0, IHC 1+, IHC 2+, ili IHC 3+. Iako i IHC, i H skorovi obuhvataju 0, 1+, 2+, i 3+ vrednosti, ne treba ih mešati. Za H-skor, 0, 1+, 2+, i 3+ vrednosti se odnose na intenzitet bojenja pojedinačne ćelije. Za IHC skor, 0, 1 , 2+, i 3+ vrednosti se odnose na ukupno bojenje specifične oblasti tumorskog uzorka. Slika 21 prikazuje ilustrativne rezultate bojenja za različite tumore IHC0/1+/2+/3+ skorove dobijene "cMet ABBV-ADC protokolom bojenja".
[0038] Za svrhe ovog otkrivanja i praćenjem ovde opisanog protokola, ako nijedna od ćelija u fiksnom polju nije bila obojena, onda je vrednost dodeljena tumoru IHC 0. Ako je ukupni nivo bojenja u fiksnom polju bio nizak, onda je dodeljena vrednost IHC 1+. Ako je većinu ćelija u fiksnom polju odlikovalo umereno bojenje, onda je dodeljena vrednost IHC 2+. Ako je većinu ćelija u fiksnom polju odlikovalo jako bojenje, onda je dodeljena vrednost IHC 3+.
[0039] Za svrhe ovog otkrivanja i praćenjem ovde opisanog protokola, ako nijedna od ćelija u fiksnom polju nije bila obojena, onda je vrednost dodeljena tumoru IHC 0. Ako je ukupni nivo bojenja u fiksnom polju bio nizak, onda je dodeljena vrednost IHC 1+. Ako je najmanje 15% ćelija u fiksnom polju odlikovalo umereno bojenje, onda je dodeljena vrednost IHC 2+. Ako je najmanje 15% ćelija u fiksnom polju odlikovalo jako bojenje, onda je dodeljena vrednost IHC 3+.
[0040] Za svrhe ovog otkrivanja, H-skor između 150 i 224 je ekvivalentan IHC skoru od 2+, a H-skor od 225 i veći je ekvivalentan IHC skoru od 3+.
[0041] Shodno tome, prema jednom aspektu, predmetnim otkrivanjem su realizovani ADCs koji se specifično vezuju za cMet ("anti-cMet ADCs"). Anti-cMet ADCs sadrže citotoksične i/ili citostatičke agense vezane pomoću linkera za antigen vezujuću grupu koja se specifično vezuje za cMet. U slučaju ABBV-399, antigen vezujuća grupa (ABT-700) se vezuje za cMet na IPT domenu 1 humanog cMet. Kod drugih anti-cMet ADCs, antigen vezujuća grupa može biti bilo koja grupa koja može da se specifično vezuje za cMet. Prema nekim aspektima, antigen vezujuća grupa je antitelo i/ili antitelo vezujući fragment.
[0042] Prema specifičnom aspektu, citotoksični i/ili citostatički agens anti-cMet ADC je antimitotički agens koji prodire u ćeliju, kao što je, na primer, auristatin. Specifični primeri auristatina koji prodire u ćeliju obuhvataju, ali nisu ograničeni na dolastatin-10 i monometil auristatin E ("MMAE"). Prema sledećem aspektu, citotoksični i/ili citostatički agens anti-cMet ADC je DNK umrežavajući agens koji prodire u ćeliju, kao što je DNK umrežavajući agens koji prodire u ćeliju vezujući se u malim kanalima. Specifični primeri DNK agenasa koji prodiru u ćeliju vezujući se u malim kanalima obuhvataju, ali nisu ograničeni na pirolobenzodiazepine ("PBD") i PBD dimere.
[0043] Kao što će shvatiti stručnjaci iz odgovarajuće oblasti, antitela i/ili vezujući fragmenti su po prirodi "modularni". U opisu su opisani "moduli" antitela i/ili vezujućih fragmenata. Opisani su ilustrativni VH CDRs, VH lanci, VL CDRs i VL lanci. Smatra se da svi specifični aspekti mogu da se međusobno kombinuju, mada je svaka specifična kombinacija bila eksplicitno opisana pojedinačno.
[0044] Ovde opisani ADCs su takođe "modularni" po prirodi. U opisu su opisani "moduli" ADCs. Opisana su ilustrativna antitela, linkeri, i citotoksični i/ili citostatički agensi koji mogu sačinjavati ADCs. Smatra se da svi specifični aspekti mogu da se međusobno kombinuju, mada je svaka specifična kombinacija bila eksplicitno opisana pojedinačno.
[0045] Takođe će stručnjaci iz odgovarajuće oblasti shvatiti da različiti ovde opisani ADCs mogu biti u obliku soli, kao što su farmaceutski prihvatljive soli. ADCs prema otkrivanju koji poseduju dovoljno kisele, dovoljno bazne ili obe funkcionalne grupe, mogu reagovati sa bilo kojim brojem neorganskih baza i neorganskih i organskih kiselina da bi se formirale soli. Alternativno tome, jedinjenja koja su inherentno naelektrisala, kao što su ona sa kvaternarnim azotom, mogu formirati so sa podesnim suprotnim jonom, npr. halid, kao što su bromid, hlorid ili fluorid.
[0046] Kiseline koje se obično koriste za formiranje kiselih adicionih soli su neorganske kiseline kao što su hlorovodonična kiselina, bromovodonička kiselina, jodovodonična kiselina, sumporna kiselina, fosforna kiselina, i slično, i organske kiseline, kao što su p-toluensulfonska kiselina, metansulfonska kiselina, oksalna kiselina, p-bromofenilsulfonska kiselina, ugljena kiselina, ćilibarna kiselina, limunska kiselina, itd. Bazne adicione soli obuhvataju one koje potiču od neorganskih baza, kao što su hidroksidi, karbonati, bikarbonati i slično amonijuma i alkalnih ili zemnoalkalnih metala.
5.4. Antitela za cMet
[0047] Ovde opisana antigen vezujuća grupa je antitelo ili antigen vezujući fragment.
[0048] Kada se ovde koristi, izraz "antitelo" (Ab) se odnosi na imunoglobulinski molekul koji se specifično vezuje, ili je imunološki reaktivan sa specifičnim antigenom – koji je ovde, cMet. Antitela sadrže regione koji određuju komplementarnost (CDRs), takođe poznate kao hipervarijabilni regioni, u varijabilnim domenima i lakog lanca, i teškog lanca. Više veoma očuvanih delova varijabilnih domena se nazivaju okvir (FR). Kao što je poznato u odgovarajućoj oblasti, aminokiselinska pozicija/granica koja određuje hipervarijabilni region antitela može varirati, u zavisnosti od konteksta i različitih definicija poznatih u odgovarajućoj oblasti. Neke pozicije unutar varijabilnog domena se mogu posmatrati kao hibridne hipervarijabilne pozicije, pošto se može smatrati da se ove pozicije nalaze unutar hipervarijabilnog regiona prema jednoj grupi kriterijuma, dok se smatra da se nalaze izvan hipervarijabilnog regiona prema drugačijoj grupi kriterijuma. Jedna ili više ovih pozicija se takođe može nalaziti u proširenim hipervarijabilnim regionima. Svaki od varijabilnih domena prirodnih teških i lakih lanaca sadrži četiri FR regiona, koji uglavnom usvajaju konfiguraciju β-ploča, povezanu sa tri CDRs, koji formiraju petlje koje spajaju, a u nekim slučajevima formiraju deo strukture β-ploča. CDRs u svakom lancu se drže zajedno u neposrednoj blizini pomoću FR regiona i, sa CDRs iz drugog lanca, doprinose formiranju antigen vezujućeg mesta antitela. Vidi Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest (National Institute of Health, Betezda, Md.1987). Kada se ovde koristi, numeracija aminokiselinskih ostataka u imunoglobulinu se vrši prema sistemu numeracije Kabat et al. za aminokiselinske ostatke u imunoglobulinu, osim ako nije drugačije naznačeno.
[0049] Antitela i/ili vezujući fragmenti anti-cMet ADCs generalno sadrže teški lanac koji sadrži varijabilni region (VH) koji ima tri regiona koja određuju komplementarnost ("CDRs") koji se ovde nazivaju (po N→C redosledu) VH CDR#1, VH CDR#2, i VH CDR#3, i laki lanac koji sadrži varijabilni region (VL) koji ima tri regiona koja određuju komplementarnost koji se ovde nazivaju (po N→C redosledu) VL CDR#1, VL CDR#2, i VL CDR#3. Ovde su opisane aminokiselinske sekvence ilustrativnih CDRs, kao i aminokiselinska sekvenca VH i VL regiona teškog i lakog lanca ilustrativnih anti-cMet antitela i/ili vezujućih fragmenata koji mogu biti uključeni u antigen vezujuće grupe anti-cMet ADCs. Ilustrativni anti-cMet ADCs obuhvataju, ali nisu ograničeni na one koji sadrže antitela i/ili vezujuće fragmente koji sadrže ove ilustrativne CDRs i/ili VH i/ili VL sekvence, kao i antitela i/ili vezujuće fragmente koji se nadmeću za vezivanje za cMet sa takvim antitelima i/ili vezujućim fragmentima.
[0050] Antitela mogu biti u obliku antitela cele dužine, bispecifičnih antitela, antitela sa dualnim varijabilnim domenom, antitela sa više lanaca ili samo jednim lancem, surotela (koja sadrže surogatni konstrukt lakog lanca), antitela sa samo jednim domenom, kamilizovana antitela, scFv-Fc antitela, i slično. Ona mogu biti ili poticati od bilo kog izotipa, uključujući, na primer, IgA (npr. IgA1 ili IgA2), IgD, IgE, IgG (npr. IgG1, IgG2, IgG3 ili IgG4), IgM, ili IgY. U nekim primerima izvođenja, anti-cMet antitelo je IgG (npr. IgG1, IgG2, IgG3 ili IgG4). Antitela mogu biti humanog ili nehumanog porekla. Primeri nehumanog porekla obuhvataju, ali nisu ograničeni na sisarsko poreklo (npr. majmuni, glodari, koze i zečevi) ili ptičije poreklo (npr. pilići). U specifičnim primerima izvođenja, antitela anti-cMet ADCs su podesna za administraciju ljudima, kao što su, na primer, humanizovana antitela i/ili potpuno humana antitela.
[0051] Antitela anti-cMet ADCs mogu biti poliklonska, monoklonska, dobijena genetskim inženjeringom, i/ili na neki drugi način modifikovana po prirodi, uključujući bez ograničavanja na himerična antitela, humanizovana antitela, humana antitela, primatizovana antitela, jednolančana antitela, bispecifična antitela, antitela sa dualnim varijabilnim domenom, itd. U različitim primerima izvođenja, antitela sadrže sve ili deo konstantnog regiona antitela. U nekim primerima izvođenja, konstantni region je izotip izabran između: IgA (npr. IgA1 ili IgA2), IgD, IgE, IgG (npr. IgG1, IgG2, IgG3 ili IgG4), IgM, i IgY. U specifičnim primerima izvođenja, antitela u anti-cMet ADC sadrže konstantni region izotipa IgG1.
[0052] Izraz "monoklonsko antitelo" kada se ovde koristi nije ograničen na antitela proizvedena tehnologijom hibridoma. Monoklonsko antitelo potiče od samo jednog klona, uključujući bilo koji eukariotski, prokariotski ili fagni klon, pomoću bilo kog sredstva koje je raspoloživo ili poznato u odgovarajućoj oblasti. Monoklonska antitela koja su korisna sa predmetnim otkrivanjem se mogu dobiti korišćenjem širokog spektra tehnika koje su poznate u odgovarajućoj oblasti uključujući korišćenje tehnologije hibridoma, rekombinantne tehnologije, i tehnologije prikazivanja na fagima ili njihove kombinacije. Kod mnogih primena aktuelnog otkrivanja, uključujući in vivo korišćenje ADCs koja sadrže anti-cMet antitela kod ljudi, mogu se podesno koristiti himerična, primatizovana, humanizovana ili humana antitela.
[0053] Izraz "himerično" antitelo kada se ovde koristi se odnosi na antitelo koje ima varijabilne sekvence koje potiču od nehumanog imunoglobulina, kao što je pacovsko ili mišje antitelo, i humane imunoglobulinske konstantne regione, koji su tipično izabrani iz humanog imunoglobulinskog obrasca. Metode za proizvodnju himeričnih antitela su poznate u odgovarajućoj oblasti. Vidi, npr. Morrison, 1985, Science 229(4719):1202-7; Oi et al., 1986, BioTechniques 4:214-221; Gillies et al., 1985, J. Immunol. Methods 125:191-202; US. pat. br.5,807,715; 4,816,567; i 4,816,397.
[0054] "Humanizovani" oblici nehumanih (npr. mišjih) antitela su himerični imunoglobulini koji sadrže minimalne sekvence koje potiču od nehumanog imunoglobulina. Generalno, humanizovano antitelo će sadržati u suštini sve od najmanje jednog, a tipično dva varijabilna domena, u kojima svi ili u suštini svi CDR regioni odgovaraju onima od nehumanih imunoglobulina, a svi ili u suštini svi FR regioni su oni od humane imunoglobulinske sekvence. Humanizovano antitelo takođe može sadržati bar deo imunoglobulinskog konstantnog regiona (Fc), tipično onaj od humane imunoglobulinske konsenzusne sekvence. Metode humanizacije antitela su poznate u odgovarajućoj oblasti. Vidi, npr. Riechmann et al., 1988, Nature 332:323-7; US patente br: 5,530,101; 5,585,089; 5,693,761; 5,693,762; i 6,180,370 izdate Queen et al.; EP239400; PCT objavu WO 91/09967; US patent br.5,225,539; EP592106; EP519596; Padlan, 1991, Mol. Immunol., 28:489-498; Studnicka et al., 1994, Prot. Eng.7:805-814; Roguska et al., 1994, Proc. Natl. Acad. Sci.91:969-973; i US patent br.5,565,332.
[0055] "Humana antitela" su antitela koja imaju aminokiselinsku sekvencu humanog imunoglobulina i obuhvataju antitela koja su izolovana iz biblioteka humanih imunoglobulina ili iz životinja koje su transgenske za jedan ili više humanih imunoglobulina i koje ne izražavaju endogene imunoglobuline. Humana antitela mogu biti napravljena mnoštvom metoda koje su poznate u odgovarajućoj oblasti, uključujući metode prikazivanja na fazima korišćenjem biblioteka antitela koja potiču od humanih imunoglobulinskih sekvenci. Vidi US patente br.4,444,887 i 4,716,111; i PCT objave WO 98/46645; WO 98/50433; WO 98/24893; WO 98/16654; WO 96/34096; WO 96/33735; i WO 91/10741. Humana antitela se takođe mogu proizvesti korišćenjem transgenskih miševa koji nisu sposobni za izražavanje funkcionalnih endogenih imunoglobulina, ali koji mogu izražavati humane imunoglobulinske gene. Vidi, npr. PCT objave WO 98/24893; WO 92/01047; WO 96/34096; WO 96/33735; US patenti br.5,413,923; 5,625,126; 5,633,425; 5,569,825; 5,661,016; 5,545,806; 5,814,318; 5,885,793; 5,916,771; i 5,939,598. Pored toga, kompanije kao što su Medarex (Princeton, NJ), Astellas Pharma (Deerfield, IL), Amgen (Thousand Oaks, CA) i Regeneron (Tarrytown, NY) mogu biti angažovane za obezbeđivanje humanih antitela usmerenih protiv izabranog antigena korišćenjem tehnologije koja je slična onoj gore opisanoj. Potpuno humana antitela koja prepoznaju izabrani epitop se mogu generisati korišćenjem tehnike koja se naziva "vođena selekcija". Prema ovom pristupu, izabrano nehumano monoklonsko antitelo, npr. mišje antitelo, se koristi za vođenje selekcije potpuno humanog antitela koje prepoznaje isti epitop (vidi, Jespers et al., 1988, Biotechnology 12:899-903).
[0056] "Primatizovana antitela" sadrže majmunske varijabilne regione i humane konstantne regione. Metode za proizvodnju primatizovanih antitela su poznate u odgovarajućoj oblasti. Vidi, npr. US patente br.5,658,570; 5,681,722; i 5,693,780.
[0057] Anti-cMet ADCs može sadržati molekule (intaktnog) antitela cele dužine, kao i antigen vezujuće fragmente koji su sposobni za specifično vezivanje za cMet.
Primeri antitelo vezujućih fragmenata obuhvataju kao primer, a ne kao ograničenje Fab, Fab’, F(ab’)2, Fv fragmente, jednolančane Fv fragmente i fragmente sa samo jednim domenom.
[0058] Fab fragment sadrži konstantni domen lakog lanca i prvi konstantni domen (CH2) teškog lanca. Fab’ fragmenti se razlikuju od Fab fragmenata po dodavanju nekoliko ostataka na karboksi terminusu CH2 domena teškog lanca koji sadrži jedan ili više cisteina iz regiona zgloba antitela. F(ab’) fragmenti se proizvode cepanjem disulfidne veze na cisteinima zgloba proizvoda pepsinske digestije F(ab’)2. Dodatna hemijska kuplovanja fragmenata antitela su poznata prosečnim stručnjacima iz odgovarajuće oblasti. Fab i F(ab’)2 fragmentima nedostaje Fc fragment intaktnog antitela, koji nestaje brže iz cirkulacije životinja i može imati manje nespecifično vezivanje za tkivo od intaktnog antitela (vidi, npr. Wahl et al., 1983, J. Nucl. Med. 24:316).
[0059] "Fv" fragment je minimalni fragment antitela koji sadrži kompletno mesto za prepoznavanje cilja i vezivanje. Ovaj region se sastoji od dimera od po jednog varijabilnog domena teškog lanca i jednog lakog lanca u čvrstoj, nekovalentnoj asocijaciji (VH-VL dimer). U ovoj konfiguraciji tri CDRs svakog varijabilnog domena sadejstvuju da bi definisali antigen vezujuće mesto na površini VH-VL dimera. Često šest CDRs prenose antigen vezujuću specifičnost na antitelo. Međutim, u nekim slučajevima čak i samo jedan varijabilni domen (ili polovina Fv koja sadrži samo tri CDRs specifična za cilj) može imati sposobnost da prepoznaje i vezuje se za antigen, mada sa manjim afinitetom nego celo vezujuće mesto.
[0060] "Jednolančani Fv" ili "scFv" vezujući fragmenti antitela sadrže VH i VL domene antitela, gde su ovi domeni prisutni u samo jednom polipeptidnom lancu. Generalno, Fv polipeptid dalje sadrži polipeptidni linker između VH i VL domena koji omogućava da scFv formira željenu strukturu za vezivanje antigena.
[0061] Antitela i/ili vezujući fragmenti anti-cMet ADCs mogu sadržati modifikacije i/ili mutacije koje menjaju svojstva antitela i/ili fragmenata, kao što su ona koja povećavaju poluživot, povećavaju ili smanjuju ADCC, itd., kao što je poznato u odgovarajućoj oblasti.
[0062] "Antitela sa samo jednim domenom" su sačinjena od samo jednog VH ili VL domena koji ispoljava dovoljni afinitet za cMet. Prema specifičnom aspektu, antitelo sa samo jednim domenom je kamilizovano antitelo (Vidi, npr. Riechmann, 1999, Journal of Immunological Methods 231:25-38).
[0063] Antitela u anti-cMet ADCs takođe mogu biti bispecifična antitela. Bispecifična antitela su sačinjena od monoklonskih, često humanih ili humanizovanih, antitela koja imaju specifičnosti vezivanja za dva različita epitopa na istom ili različitim antigenima. U predmetnom otkrivanju, jedna od specifičnosti vezivanja može biti usmerena na cMet, dok druga može biti bilo koji drugi antigen, npr. za protein sa ćelijske površine, receptor, deo receptora, antigen specifičan za tkivo, protein koji potiče od virusa, protein kodiran omotačem virusa, protein koji potiče od bakterije, ili protein sa površine bakterije, itd.
[0064] Antitela u anti-cMet ADCs mogu biti derivatizovana. Derivatizovana antitela su tipično modifikovana glikozilacijom, acetilacijom, pegilacijom, fosforilacijom, amidacijom, derivatizacijom poznatim zaštitnim/blokirajućim grupama, proteolitičkim cepanjem, vezivanjem za ćelijski ligand ili drugi protein. Bilo koja od brojnih hemijskih modifikacija može biti izvedena poznatim tehnikama, uključujući, ali bez ograničavanja na specifično hemijsko cepanje, acetilaciju, formilaciju, metaboličku sintezu tunikamicina, itd. Pored toga, derivat može sadržati jednu ili više neprirodnih aminokiselina, npr. korišćenjem ambrx tehnologije. Vidi, npr. Wolfson, 2006, Chem. Biol. 13(10):1011-2.
[0065] Antitela ili vezujući fragmenti u anti-cMet ADCs mogu biti antitela ili fragmenti čije sekvence su modifikovane da bi se promenila najmanje jedna biološka efektorska funkcija posredovana konstantnim regionom. Na primer, u nekim primerima izvođenja, anti-cMet antitelo može biti modifikovano tako da se redukuje najmanje jedna biološka efektorska funkcija posredovana konstantnim regionom u odnosu na nemodifikovano antitelo, kao što je npr. smanjeno vezivanje za Fc receptor (FcγR). FcγR vezivanje se može redukovati mutacijom segmenta imunoglobulinskog konstantnog regiona antitela na specifičnim regionima neophodnim za FcγR interakcije (Vidi, npr. Canfield i Morrison, 1991, J. Exp. Med.
173:1483-1491; i Lund et al., 1991, J. Immunol.147:2657-2662). Smanjenje FcγR vezivanja takođe može redukovati druge efektorske funkcije koje se oslanjaju na FcγR interakcije, kao što su opsonizacija, fagocitoza i antigen-zavisna ćelijska citotoksičnost ("ADCC").
[0066] Antitela uključena u anti-cMet ADCs mogu imati niske nivoe, ili nedostatak fukoze. Antitela kojima nedostaje fukoza su korelisana sa povećanom ADCC aktivnosti, a naročito za niske doze antitela. Vidi Shields et al., 2002, J. Biol. Chem.
277:26733-26740; Shinkawa et al., 2003, J. Biol. Chem.278:3466-73. Metode dobijanja antitela bez fukoze obuhvataju rast u pacovskim mijeloma YB2/0 ćelijama (ATCC CRL 1662). YB2/0 ćelije izražavaju niske nivoe FUT8 mRNK, koja kodira α-1,6-fukoziltransferazu, enzim koji je neophodan za fukozilaciju polipeptida.
[0067] Antitela ili vezujući fragmenti u anti-cMet ADCs mogu sadržati modifikacije koje povećavaju ili smanjuju njihove afinitete za vezivanje za neonatalni Fc receptor, FcRn, na primer, mutacijom segmenta imunoglobulinskog konstantnog regiona u specifičnim regionima uključenim u FcRn interakcije (vidi, npr. WO 2005/123780). U specifičnim primerima izvođenja, anti-cMet antitelo IgG klase se mutira tako da se najmanje jedan od aminokiselinskih ostataka 250, 314, i 428 konstantnog regiona teškog lanca supstituiše sam, ili u bilo kojim njihovim kombinacijama, kao što je na pozicijama 250 i 428, ili na pozicijama 250 i 314, ili na pozicijama 314 i 428, ili na pozicijama 250, 314, i 428, sa supstitucijom na pozicijama 250 i 428 koja je specifična kombinacija. Za poziciju 250, supstituišući aminokiselinski ostatak može biti bilo koji aminokiselinski ostatak različit od treonina, uključujući, ali bez ograničavanja na alanin, cistein, asparaginsku kiselinu, glutaminsku kiselinu, fenilalanin, glicin, histidin, izoleucin, lizin, leucin, metionin, asparagin, prolin, glutamin, arginin, serin, valin, triptofan, ili tirozin. Za poziciju 314, supstituišući aminokiselinski ostatak može biti bilo koji aminokiselinski ostatak različit od leucina, uključujući, ali bez ograničavanja na alanin, cistein, asparaginsku kiselinu, glutaminsku kiselinu, fenilalanin, glicin, histidin, izoleucin, lizin, metionin, asparagin, prolin, glutamin, arginin, serin, treonin, valin, triptofan, ili tirozin. Za poziciju 428, supstituišući aminokiselinski ostaci mogu biti bilo koji aminokiselinski ostatak različit od metionina, uključujući, ali bez ograničavanja na alanin, cistein, asparaginsku kiselinu, glutaminsku kiselinu, fenilalanin, glicin, histidin, izoleucin, lizin, leucin, asparagin, prolin, glutamin, arginin, serin, treonin, valin, triptofan, ili tirozin.
Specifične kombinacije podesnih aminokiselinskih supstitucija su identifikovane u TABELI 1 iz US patenta br.7,217,797. Takve mutacije povećavaju vezivanje za FcRn, koji štiti antitelo od degradacije i povećava njegov poluživot.
[0068] Anti-cMet antitelo i/ili vezujući fragment mogu imati jednu ili više aminokiselina umetnutih u jedan ili više njegovih hipervarijabilnih regiona, na primer, kao što je opisano u Jung & Plückthun, 1997, Protein Engineering 10:9, 959-966; Yazaki et al., 2004, Protein Eng. Des Sel.17(5):481-9; i US pat. prij. br.
2007/0280931.
[0069] Anti-cMet antitela i/ili vezujući fragmenti sa visokim afinitetom za cMet mogu biti poželjni za terapeutske primene. Shodno tome, predmetno otkrivanje razmatra ADCs koji sadrže anti-cMet antitela i/ili vezujuće fragmente koji imaju visoki afinitet vezivanja za cMet. U specifičnim primerima izvođenja, antitela i/ili vezujući fragmenti se vezuju za cMet sa afinitetom od najmanje oko 100 nM, ali mogu ispoljiti viši afinitet, na primer, najmanje oko 90 nM, 80 nM, 70 nM, 60 nM, 50 nM, 40 nM, 30 nM, 25 nM, 20 nM, 15 nM, 10 nM, 7 nM, 6 nM, 5 nM, 4 nM, 3 nM, 2 nM, 1 nM, 0.1 nM, 0.01 nM, ili čak viši. U nekim primerima izvođenja, antitela se vezuju za cMet sa afinitetom u opsegu od oko 1 pM do oko 100 nM, ili afinitetom u opsegu između bilo kojih gore navedenih vrednosti.
[0070] Afinitet antitela i/ili vezujućih fragmenata za cMet se može odrediti korišćenjem tehnika koje su dobro poznate u odgovarajućoj oblasti ili su ovde opisane, kao što su, na primer, ali bez ograničavanja, ELISA, izotermska titraciona kalorimetrija (ITC), površinska plazmonska rezonanca, testovi protočnom citometrijom ili fluorescentnom polarizacijom. U jednom primeru izvođenja, afinitet se odnosi na vrednosti očiglednog afiniteta EC50 izmerene u skladu sa Primerom 5.
[0071] U kontekstu ovog otkrivanja, anti-cMet antitela mogu služiti za najmanje dve različite svrhe. Anti-cMet antitela se mogu koristiti za dijagnostičke svrhe, pomaganju i vođenju selekcije pacijenata. Na primer, ova anti-cMet antitela se mogu koristiti za imunohistohemijske testove tumorskih biopsija dobijenih od pacijenata koji treba da budu lečeni ili se leče. Prosečan stručnjak iz odgovarajuće oblasti je upoznat sa tehnikama za izbor specifičnog antitela za dijagnostičke svrhe za testiranje nivoa ekspresije cMet proteina u tumorskim biopsijama. Tipično, uzorci se ocenjuju prema jednoj ili više metodologija za ocenjivanje, uključujući IHC skorove od 0/1+/2+/3+ ili H-skorove. Otkrivanje detaljno daje jedan primer takvog dijagnostičkog testa koji se može komercijalno nabaviti od firme Ventana. Ventana antitelo SP44 i antitela sa sličnim svojstvima se mogu napraviti ili nabaviti od drugih ponuđača i protokol prilagoditi tako da metod ima istu ili bolju dijagnostičku snagu kao Ventana test. Pored toga, anti-cMet antitela drugačija od SP44 se takođe mogu koristiti za ovu svrhu. Prosečan stručnjak iz odgovarajuće oblasti bi znao kako da pravilno prilagodi protokol za novo antitelo da bi dobio dijagnostički test za nivoe ekspresije cMet. Prateće dijagnostike postoje za mnoštvo drugih tretmana za kancer odobrenih od strane FDA i one se nalaze u okviru nivoa prosečnog stručnjaka. FDA održava listu pratećih dijagnostičkih testova odobrenih od strane FDA, na primer, na www.fda.gov/.
[0072] Primeri anti-cMet antitela koja se mogu koristiti obuhvataju, na primer, dijagnostička antitela koja su opisana u US patentu br.8,673,302 (224D10 i 221C9) i US patentu br.9,120,852 (227D3 i 205A5). Prema jednom aspektu otkrivanja antitelo je 227D3.
[0073] 227D3 izlučuje hibridoma koji je deponovan kod CNCM 18. novembra 2009, pod brojem I-4247.
[0074] Prema drugim aspektima, anti-cMet antitela se daju za svrhe lečenja, bilo kao komponente konjugata antitelo-lek (ADCs), ili pre/posle/istovremeno sa administracijom ADCs.
5.6.1 ABT-700 i srodna antitela za svrhe lečenja
[0075] Za svrhe antitela u ovoj sekciji, CDRs su identifikovani prema IMGT sistemu numeracije.
[0076] ABBV-399 je ADC koji sačinjava cMet ciljajuće antitelo ABT-700 (PR-1266688, h224G11) konjugovano sa potentnim citotoksinom MMAE preko valincitrulinskog (vc) linkera. ADC se vezuje za cMet na površini tumorskih ćelija, internalizuje se, a onda oslobađa MMAE, što dovodi do inhibicije funkcije mikrotubula i prekida kritičnih ćelijskih procesa i smrti. ABBV-399 je potentni citotoksin za kancerske ćelije koje prekomerno izražavaju cMet ili amplifikuju MET i ispoljava antitumorsku aktivnost u humanim tumorskim ksenograftima. Aktivnost ABBV-399 protiv ABT-700-refraktornih tumora je takođe pokazana (vidi npr. Primer 14).
ABT-700
[0077] ABT-700 je humanizovana verzija mišjeg monoklonskog antitela 224G11, koje je prvo otkriveno u US patentu br.8,329,173. ABT-700 je "humanizovani" rekombinantni IgG1κ (opisan kao 224G11 [TH7 Hz3] u US patentu br.8,741,290) koji cilja na jedinstveni epitop cMet lociran u okviru homologog domena 1 imunoglobulinsko-pleksinskog-transkripcionog faktora (IPT), što rezultuje blokadom i HGF-zavisne, i HGF-nezavisne cMet signalizacije. ABT-700 se nadmeće za vezivanje za cMet sa antitelima usmerenim protiv SEMA lopatice 5 (i obratno), ali ne sa antitelima usmerenim protiv lopatica 1-3 ili IPT 2-3. Nasuprot tome, 5D5 (bivalentni progenitor jednokrakog onartuzumaba, razmotren dole) se vezuje za lopatice 5 SEMA domena.
[0078] cMet-ADCs iz ovog otkrivanja obuhvataju bilo koje antitelo koje sadrži teški lanac koji sadrži CDRH1, CDR-H2 i CDR-H3 koji sadrže, respektivno, aminokiselinske sekvence SEQ ID Nos.1, 2 i 3; i laki lanac koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 koji sadrže, respektivno, aminokiselinske sekvence SEQ ID Nos.
5, 6, i 7, prema US patentu br.8,741,290. Ovo su CDRs originalnog mišjeg 224G11 antitela, koji su definisani na bazi IMGT sistema numeracije.
[0079] Kao što je definisano po IMGT nomenklaturi, CDR sekvence ABT-700 sadrže sledeće sekvence:
CDR-H1: GYIFTAYT (SEQ ID NO: 72)
CDR-H2: IKPNNGLA (SEQ ID NO: 73)
CDR-H3: ARSEITTEFDY (SEQ ID NO: 74)
CDR-L1: ESVDSYANSF (SEQ ID NO: 75)
CDR-L2: RAS (SEQ ID NO: 76)
CDR-L3: QQSKEDPLT (SEQ ID NO: 77)
[0080] U jednom primeru izvođenja, varijabilni region teškog lanca 224G11 [TH7 Hz3] sadrži SEQ ID No.4 iz US patenta br.8,741,290:
i varijabilni region lakog lanca sadrži SEQ ID No.10 iz US patenta br.8,741,290: DIVMTQSPDSLAVSLGERATINCKSSESVDSYANSFLHWYQQKPGQPPKLLIYRAS TRESGVPDRFSGSGSGTDFTLTISSLQAEDVAVYYCQQSKED PLTFGGGTKVEIKR
(SEQ ID NO: 79).
[0081] Prema sledećem primeru izvođenja, varijabilni region teškog lanca 224G11 [TH7 Hz3] sadrži:
i varijabilni region lakog lanca sadrži:
[0082] Prema sledećem primeru izvođenja, antitelo [224G11] [TH7 Hz3] sadrži kompletan teški lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID No.37 iz US patenta br.8,741,290 i kompletan laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID No.40 iz US patenta br.8,741,290. Modifikovani region zgloba ima sekvencu SEQ ID NO:170.
[0083] U nekim primerima izvođenja, anti-cMet antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca koji sadrži SEQ ID No.4 iz US patenta br.8,741,290:
QVQLVQSGAEVKKPGASVKVSCKASGYIFTAYTMHWVRQAPGQGLEWMG
WIKPNNGLANYAQKFQGRVTMTRDTSISTAYMELSRLRSDDTAVYYCAR
SEITTEFDYWGQGTLVTVSS (SEQ ID NO: 78) vezan za bilo koji konstantni region teškog lanca;
i varijabilni region lakog lanca koji sadrži SEQ ID No.10 iz US patenta br.
8,741,290:
DIVMTQSPDSLAVSLGERATINCKSSESVDSYANSFLHWYQQKPGQPPK
LLIYRASTRESGVPDRFSGSGSGTDFTLTISSLQAEDVAVYYCQQSKED PLTFGGGTKVEIKR (SEQ ID NO: 79) vezan za bilo koji konstantni region lakog lanca. Primeri podesnih konstantnih regiona teškog i lakog lanca su dati dole.
[0084] U nekim primerima izvođenja, anti-cMet antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca koji sadrži SEQ ID No.4 iz US patenta br.8,741,290:
QVQLVQSGAEVKKPGASVKVSCKASGYIFTAYTMHWVRQAPGQGLEWMG
WIKPNNGLANYAQKFQGRVTMTRDTSISTAYMELSRLRSDDTAVYYCAR
SEITTEFDYWGQGTLVTVSS (SEQ ID NO: 80) vezan za bilo koji konstantni region teškog lanca;
i varijabilni region lakog lanca koji sadrži:
DIVMTQSPDSLAVSLGERATINCKSSESVDSYANSFLHWYQQKPGQPPK
LLIYRASTRESGVPDRFSGSGSGTDFTLTISSLQAEDVAVYYCQQSKED
PLTFGGGTKVEIK (SEQ ID NO: 81) vezan za bilo koji konstantni region lakog lanca. Primeri podesnih konstantnih regiona teškog i lakog lanca su dati dole.
[0085] U nekim primerima izvođenja, anti-cMet antitelo i/ili vezujući fragment anticMet ADC je IgG1.
[0086] U nekim primerima izvođenja, anti-cMet antitelo anti-cMet ADC sadrži teški lanac koji ima konstantni region koji sadrži ili se sastoji od:
[0087] U nekim primerima izvođenja, anti-cMet antitelo anti-cMet ADC sadrži laki lanac koji ima konstantni region koji sadrži ili se sastoji od:
[0088] U nekim primerima izvođenja, anti-cMet antitelo anti-cMet ADC sadrži teški lanac koji ima konstantni region koji sadrži ili se sastoji od:
i laki lanac koji ima konstantni region koji sadrži ili se sastoji od:
[0089] U nekim primerima izvođenja, teški lanac anti-cMet antitela (ABT-700) anticMet ADC sadrži ili se sastoji od (konstantni regioni su podebljani; CDRs su podvučeni (Kabat-numerisane CDR sekvence koje su opisane kao SEQ ID NOS 112-114, respektivno, po redosledu pojavljivanja)):
i laki lanac sadrži ili se sastoji od (CDR sekvence koje su opisane kao SEQ ID NOS 115-117, respektivno, po redosledu pojavljivanja):
[0090] U nekim primerima izvođenja, teški lanac anti-cMet antitela anti-cMet ADC sadrži ili se sastoji od varijabilnog regiona (aminokiseline 1 -118 u SEQ ID NO: 88), konstantnog regiona (prikazan podebljano) i CDRs (podvučene: CDR sekvence koje su opisane kao SEQ ID NOS 118-120. respektivno, po redosledu pojavljivanja):
i laki lanac sadrži ili se sastoji od varijabilnog regiona (aminokiseline 1-110 u SEQ ID NO: 89), konstantnog regiona (prikazan podebljano), i CDR sekvenci (podvučene i opisane kao u SEQ ID NOS 121-123, respektivno, po redosledu pojavljivanja):
[0091] U jednom primeru izvođenja, antitelo je ABT-700 i teški lanac je kodiran sledećom nukleotidnom sekvencom (sekvenca cele dužine opisana kao u SEQ ID NO: 90):
[0092] Sekretorni signalni peptid podebljanim VELIKIM slovima.
sadrži finalni stop kodon (TGA)
konstantni region je podebljan
CDRs su podvučeni (CDR sekvence su opisane kao u SEQ ID NOS 124-126, respektivno, po redosledu pojavljivanja)
[0093] U jednom primeru izvođenja, antitelo je ABT-700 i laki lanac je kodiran sledećom nukleotidnom sekvencom (sekvenca cele dužine je opisana kao SEQ ID NO: 91):
[0094] Sekretorni signalni peptid podebljanim VELIKIM slovima.
sadrži finalni stop kodon (tga)
konstantni region je podebljan
CDRs su podvučeni (CDR sekvence su opisane kao SEQ ID NOS 127-129, respektivno, po redosledu pojavljivanja)
[0095] U jednom primeru izvođenja, koji je ovde označen sa ABBV399, sekvenca teškog lanca antitela je predstavljena sa SEQ ID NO:88, sekvenca lakog lanca je predstavljena sa SEQ ID NO:89 konjugovanom sa monometil auristatinom E (MMAE) preko valin- citrulinskog (vc) linkera.
[0096] Sekvenca ABT-700 PBD, koja sadrži sekvencu ABT-700 koje nosi S238C mutaciju (takođe ovde je označena sa ABT-700 (S238C)-PBD) prema Kabat numeraciji, je kao što sledi (CDRs su podvučeni; sistem numeracije je Kabat; i S238C mutacija je prikazana sa C (podebljano, italik, i podvučeno):
Aminokiselinska sekvenca (10 AA po grupi, 5 grupa po liniji)
[0097] Teški lanac (SEQ ID NO: 171) (podvučene CDR sekvence su opisane kao SEQ ID NOS 173-175, respektivno, po redosledu pojavljivanja):
[0098] Laki lanac (SEQ ID NO:172) (podvučene CDR sekvence su opisane kao SEQ ID NOS 176-178, respektivno, po redosledu pojavljivanja):
[0099] Shodno tome, antitelo ABT-700 PBD sadrži dva PBD lek-linker molekula konjugovana sa mAb ABT-700 (S238C) dobijenim cys inženjeringom i ima teški lanac sa SEQ ID NO: 171 i laki lanac sa SEQ ID NO:172.
[0100] U jednom primeru izvođenja, C-terminalna lizinska aminokiselina na teškom lancu 224G11 [TH7 Hz3] je bila izbačena inženjeringom da bi se eliminisala heterogenost na C-terminusu zbog nepotpunog cepanja lizina. U ABT-700, teški lanac je post-translaciono modifikovan dodavanjem N-vezanih glikana asparaginu-296. Većina glikana su fukozilovani biantenarni oligosaharidi koji sadrže nula, jedan ili dva galaktozna ostatka. Pored toga, na N-terminusu teškog lanca je glutaminski ostatak, koji može biti podložan spontanoj ciklizaciji da bi se formirao piroglutamatni ostatak.
[0101] Originalno mišje 224G11 antitelo je bilo dalje himerizovano i humanizovano. Procesi himerizacije i humanizacije su detaljno opisani u US patentu br.8,741,290. U toku procesa humanizacije mišjeg 224G11 antitela, himerični oblik 224G11 Mab (224G11chim/IgG1), koji označava varijabilni domen (VH+VL) iz m224G11 kombinovan sa humanim konstantnim domenom IgG1/kapa daje jaku (17 % maksimalnog HGF efekta) agonističku aktivnost povezanu sa smanjenom antagonističkom efikasnosti (54 % inhibicije HGF maksimalnog efekta u poređenju sa m224G11 koje daje 75% inhibicije HGF maksimalnog efekta). Tri humanizovana oblika 224G11 Mab, [224G11]Hz1/IgG1, [224G11]Hz2/IgG1 i [224G11]Hz3/IgG1, takođe konstruisana na IgG1/kapa strukturi, takođe su obezbedila smanjenu antagonističku efikasnost i značajnu agonističku aktivnost (11 do 24 % maksimalnog HGF nivoa) u poređenju sa mišjim 224G11.
[0102] Zglobovi nekih humanizovanih oblika 224G11 antitela su bili modifikovani, kao što je detaljno opisano u US patentu br.8,741,290. Rezultujuća antitela, čiji ADCs se takođe nalaze u okviru ovog otkrivanja, sadržala su 224G11 [TH7Hz3].
[0103] Antitelo h224G11/ABT-700 se odnosi na humanizovani oblik 224G11 [TH7 Hz3]. Ovo antitelo predstavlja ABT-700 antitelo koje je deo ABBV-399 prema ovom otkrivanju. Biološke aktivnosti antitela ABT-700, ili h224G11, su bile opsežno karakterisane u US patentu br.8,741,290.
[0104] Ilustrativne verzije drugih himerizovanih i humanizovanih verzija konjugati 224G11 antitela-leka koji su obuhvaćeni okvirom ovog otkrivanja su oni koji su u US patentu br.8,741,290 navedeni kao antitela [224G11] [IgG2Hz1], [224G11] [IgG2Hz2]; [224G11] [IgG2Hz3]; [224G11] [TH7Hz1]; [224G11] [TH7z2]; [224G11] [TH7Hz3]; [224G11] [IgG2chim]; [224G11] [TH7chim]; [224G11] [C1]; [224G11] [C2];
[224G11] [C3]; [224G11] [C5]; [224G11] [C6]; [224G11] [C7]; [224G11] [C8]; i [224G11] [C9].
[0105] Drugi primeri obuhvataju antitela [224G11] [Δ1-3]; [224G11] [C7Δ6];[224G11] [C6Δ9];[224G11] [C2Δ5-7]; [224G11] [C5Δ2-6];[224G11] [C9Δ2-7]; [224G11] [Δ5-6-7-8];[224G11] [IgG1/IgG2];[224G11] [IgG2Hz1];[224G11] [IgG2Hz2];[224G11] [IgG2Hz3];[224G11] [TH7Hz1];[224G11] [TH7Hz2];[224G11] [TH7Hz3]; [224G11] [TH7chim]; [224G11] [MHchim];[224G11] [MUP9Hchim]; i [224G11] [MMCHchim].
[0106] Kod oba ova niza antitela, prva zagrada se odnosi na ime antitela koje je modifikovano (tj.224G11), dok druga zagrada identifikuje specifičnu modifikaciju antitela, od kojih većina odgovara promenama u regionu zgloba, prema IMGT jedinstvenoj numeraciji za C-domene. Simbol Δ označava deleciju. Specifični detalji svake modifikacije se mogu naći u US patentu br.8,741,290.
[0107] Ovde su opisani anti-cMet ADCs koji sadrže anti-cMet antitelo i/ili vezujući fragment koji su podesni za administraciju ljudima. U specifičnom primeru izvođenja, anti-cMet antitelo je humanizovano.
[0108] U nekim primerima izvođenja, anti-cMet antitela i/ili vezujući fragmenti koje sadrži anti-anti-cMet ADC se nadmeću za vezivanje za cMet na ćelijama koje izražavaju cMet, ili homologiju imunoglobulinsko-pleksinskog-transkripcionog faktora (IPT) humanog cMet, ili za Met-Fc ili inženjeringom dobijeni/rekombinantni cMet u čvrstoj fazi, u in vitro testovima sa referentnim antitelom. Referentno antitelo može biti bilo koje antitelo koje se specifično vezuje za homologiju imunoglobulinskopleksinskog-transkripcionog faktora (IPT) humanog cMet. Referentno antitelo može biti mišje 224G11. Referentno antitelo može biti ABT-700.
[0109] Testovi za nadmetanje obuhvataju, ali nisu ograničeni na radioaktivnim materijalom obeleženi imunotest (RIA), enzimski imunosorbentni test (ELISA), sendvič ELISU, testove protočnom citometrijom i testove površinskom plazmonskom rezonancom. Poželjni metod je onaj koji je opisan u Basilico C, Hultberg A, Blanchetot C, de Jonge N, Festjens E, Hanssens V, Osepa SI, De Boeck G, Mira A, Cazzanti M, Morello V, Dreier T, Saunders M, de Haard H, Michieli P. Four individually druggable MET hotspots mediate HGF-driven tumor progression. J Clin Invest.2014 jul;124(7):3172-86. doi: 10.1172/JCI72316. Epub 2014 maj 27.
[0110] U testu nadmetanja antitela između referentnog antitela i testiranog antitela (nezavisno od vrste ili izotipa), prvo se može obeležiti referenca sa detektabilnim markerom, kao što je fluorofor, biotin ili enzimskim, ili radioaktivnim markerom da bi se omogućila sledstvena detekcija. U ovom slučaju, ćelije koje izražavaju cMet ili ekstracelularni domen cMet (ili njegov deo), se inkubiraju sa neobeleženim testiranim antitelom, pa se doda obeleženo referentno antitelo, i onda se meri intenzitet vezanog markera. Ako se testirano antitelo nadmeće sa obeleženim referentnim antitelom vezivanjem za isti, susedni ili preklapajući epitop, intenzitet detekcionog signala će biti smanjen u odnosu na kontrolnu reakciju izvedenu bez testiranog antitela.
[0111] U jednom testu nadmetanja antitela, prvo se određuje koncentracija obeleženog referentnog antitela koja daje 80% maksimalnog vezivanja ("konc80%") pod uslovima testiranja (npr. specifikovana gustina ćelija ili specifikovana koncentracija cMet/cMet ekstracelularnog domena ili njegovog dela), i test nadmetanja se izvodi sa 10X koncentracijom80% neobeleženog testiranog antitela i konc80% obeleženog referentnog antitela.
[0112] U sledećem ilustrativnom primeru izvođenja testa nadmetanja protočnom citometrijom, ćelije koje izražavaju cMet su inkubirane sa titracionim serijama antitela sa rastućim koncentracijama neobeleženog testiranog antitela prema fluorescentno obeleženom anti- cMet referentnom antitelu. Obeleženo referentno anti- cMet antitelo je korišćeno u fiksnoj koncentraciji X (na primer, X = 1 μg/ml), a neobeleženo testirano antitelo je korišćeno u opsegu koncentracija (na primer, od 10<-4>X do 100X). Ćelije ili cMet/cMet ekstracelularni domen ili njegov deo se inkubiraju i sa neobeleženim testiranim antitelom, i sa obeleženim referentnim antitelom istovremeno. Podaci od protočne citometrije su normalizovani u odnosu na samo fluorescentno obeleženo referentno antitelo, gde se intenzitetu fluorescencije uzorka bez neobeleženog testiranog antitela dodeljuje 100% vezivanja. Ako se testirano antitelo nadmeće za vezivanje za cMet sa obeleženim referentnim antitelom, onda će test izveden sa jednakim koncentracijama svakog (na primer, 1 μg/mL neobeleženog testiranog antitela i 1 μg/mL obeleženog referentnog antitela) dovesti do približno 50% smanjenja intenziteta fluorescencije u poređenju sa 100% kontrole, što ukazuje na približno 50% vezivanja. Korišćenje obeleženog referentnog antitela u koncentraciji X i neobeleženog testiranog antitela koje se nadmeće za vezivanje za cMet u koncentraciji 10X bi dovelo približno do 90% smanjenja vezivanja u poređenju sa 100% kontrole, što ukazuje na približno 10% vezivanja.
[0113] Inhibicija može biti izražena kao konstanta inhibicije, ili Ki, koja se izračunava prema sledećoj formuli:
Ki= IC50/ (1 [referentna Ab koncentracija]/Kd),
gde je IC50 koncentracija testiranog antitela koja daje 50% smanjenja vezivanja referentnog antitela i Kd je konstanta disocijacije referentnog antitela, mera afiniteta za cMet. Antitela koja se nadmeću sa referentnim cMet antitelima mogu imati Ki od 10 pM do 100 nM pod ovde opisanim uslovima testiranja.
[0114] Prema različitim aspektima, za testirano antitelo se smatra da se nadmeće sa referentnim antitelom ako smanji vezivanje referentnog antitela za ćelije koje izražavaju cMet ili cMet/cMet ekstracelularni domen ili njegov deo za najmanje oko 20% ili više, na primer, za najmanje oko 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95% ili čak još više, ili za procenat koji se nalazi u opsegu između bilo koje od gore navedenih vrednosti, za koncentraciju referentnog antitela koja je 80% maksimalnog vezivanja pod specifičnim upotrebljenim uslovima testiranja, i koncentraciju testiranog antitela koja je 10-struko veća od koncentracije referentnog antitela.
[0115] Prema različitim aspektima testa nadmetanja protočnom citometrijom, smatra se da se testirano antitelo nadmeće sa referentnim antitelom ako smanjuje vezivanje referentnog antitela za ćelije koje izražavaju cMet za najmanje oko 20% ili više, na primer, za najmanje oko 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95% ili čak još više, ili za procenat u opsegu između bilo koje od gore navedenih vrednosti, za koncentraciju testiranog antitela koja je 10X veća od one referentnog antitela.
[0116] Detekcija ekspresije cMet generalno obuhvata dovođenje u kontakt biološkog uzorka (ćelija, tkiva ili telesnog fluida pojedinca) sa jednim ili više anti-cMet antitela (opciono konjugovanih sa detektabilnom grupom), i detekciju da li je uzorak pozitivan ili ne za cMet ekspresiju, ili da li je izmenjen (npr. smanjena ili povećana) ekspresija uzorka u poređenju sa kontrolnim uzorkom. Metodi za izvođenje ovoga su dobro poznati prosečnom stručnjaku iz odgovarajuće oblasti, uključujući one koji su opisani u Primerima.
5.6.2. Neka druga ilustrativna cMet antitela
[0117] Jedno drugo anti-cMet antitelo koje se može koristiti u skladu sa ovim otkrivanjem je nazvano 227H1, a sadrži teški lanac koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 koji sadrže, respektivno, aminokiselinske sekvence SEQ ID Nos.4, 5 i 6; i laki lanac koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 koji sadrže, respektivno, aminokiselinske sekvence SEQ ID Nos.13, 11 i 14 iz US patenta br.8,329,173 (SEQ ID NOS 4, 5, 6, 13, 11 i 14, respektivno, iz ove prijave). Ova antitela su detaljno opisana u US patentu br.8,329,173. Spisak sekvenci koji je podnet istovremeno sa ovom prijavom sadrži SEQ ID NOS 1-71 iz US patenta 8,329,173 kao SEQ ID NOS 1-71.
[0118] Antitelo 227H1 sadrži teški lanac koji sadrži aminokiselinske sekvence SEQ ID No.19 i laki lanac koji sadrži aminokiselinske sekvence SEQ ID No.22 iz US patenta br.8,329,173 (SEQ ID NOS 19 i 20, respektivno, iz ove prijave). Ova antitela su detaljno opisana u US patentu br.8,329,173.
[0119] Sledeće anti-cMet antitelo koje se može koristiti prema ovom otkrivanju je nazvano 223C4, a sadrži teški lanac koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 koji sadrže, respektivno, aminokiselinske sekvence SEQ ID Nos.7, 8 i 9; i laki lanac koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 koji sadrže, respektivno, aminokiselinske sekvence SEQ ID Nos.15, 16 i 17 iz US patenta br.8,329,173 (SEQ ID NOS 7, 8, 9, 15, 16 i 17, respektivno, iz ove prijave). Ova antitela su detaljno opisana u US patentu br.8,329,173.
[0120] Antitelo 223C4 sadrži teški lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID No.20 i laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID No.23 iz US patenta br.8,329,173 (SEQ ID NOS 20 i 23, respektivno). Ova antitela su detaljno opisana u US patentu br.8,329,173.
[0121] Sledeće anti-cMet antitelo koje se može koristiti prema ovom otkrivanju je nazvano 11E1, a sadrži teški lanac koji sadrži CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3 koji sadrže, respektivno, aminokiselinske sekvence SEQ ID Nos.56, 57 i 58; i laki lanac koji sadrži CDR-L1, CDR-L2 i CDR-L3 koji sadrže, respektivno, aminokiselinske sekvence SEQ ID Nos.59, 60 i 61 iz US patenta br.8,329,173 (SEQ ID NOS 56, 57, 58, 59, 60 i 61, respektivno). Ova antitela su detaljno opisana u US patentu br.
8,329,173.
[0122] U jednom primeru izvođenja, antitelo 11E1 sadrži teški lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID No.62 i laki lanac koji sadrži aminokiselinske sekvence SEQ ID No.63 iz US patenta br.8,329,173 (SEQ ID NOS 62 i 63, respektivno). Ova antitela su detaljno opisana u US patentu br.8,329,173.
[0123] Ova prva monoklonska antitela koja su opisana gore, ili jedan od njihovih funkcionalnih fragmenata ili derivata, su karakterisana time što pomenuta antitela izlučuje hibridom koji je deponovan kod Collection Nationale de Cultures de Microorganismes (CNCM, Nacionalna kolekcija kultura mikroorganizama) (Institut Pasteur, Pariz, Francuska) dana 03/14/2007 pod brojevima CNCM 1-3724 (koji odgovara 11E1), 1-3731 (koji odgovara 224G11), 1-3732 (koji odgovara 227H1) i dana 07/06/2007 pod brojem 1-3786 (koji odgovara 223C4). Ovi hibridomi se sastoje od mišjih hibridoma koji su nastali ćelijskom fuzijom imunizovanih mišjih splenocita sa mijeloma ćelijskom linijom (Sp20 Agl4).
[0124] Ova prva antitela, od kojih su sva bila originalno opisana u US patentu br. 8,329,173, i koja su zaštićena sa nekoliko patenata, su rezimirana kao što sledi (SEQ ID NOs su isti u ’173 patentu i u ovoj prijavi):
224G11 I-3731 227H1 I-3732 223C4 I-3786 11E1 I-3724
Prot. Nukl. Prot. Nukl. Prot. Nukl. Prot. Nukl.
SEQ SEQ SEQ SEQ SEQ SEQ SEQ SEQ
ID NO: ID NO: ID NO: ID NO: ID NO: ID NO: ID NO: ID NO: CDRH1 1 24 4 27 7 30 56 64 CDRH2 2 25 5 28 8 31 57 65 CDRH3 3 26 6 29 9 32 58 66 T. lanac 18 41 19 42 20 43 62 70 CDRL1 10 33 13 36 15 38 59 67 CDRL2 11 34 11 34 16 39 60 68 CDRL3 12 35 14 37 17 40 61 69 L. lanac 21 44 22 45 23 46 63 71
[0125] Antitela 224G11, 227H1, i 223C4 se ne vezuju za SEMA domen cMet receptora.11E1 je u stanju da se vezuje za SEMA domen.
[0126] Ovde opisano anti-cMet antitelo sadrži CDRs antitela STI-D0602 ili STI-0602 (Sorrento Therapeutics). Ovde opisano anti-cMet antitelo je STI-D0602 ili STI-0602, kao što je opisano u Lingna Li, Cathrine Fells, Julia Guo, Pia Muyot, Edwige Gros, Yanliang Zhang, Yingqing Sun, Hong, Zhang, Yanwen Fu, Tong Zhu, Jian Cao, Gunnar Kaufmann, Gang Chen, Zhenwei Miao, A novel cMet targeting antibody drug conjugate for NSCLC, apstrakt br.3897, AACR Annual Meeting, 16-20. april, Nju Orleans, USA.
[0127] Ovde opisano anti-cMet antitelo sadrži CDRs antitela 5D5 (Genentech) ili jednokraki (monovalentni) derivat onartuzumaba. Ovde opisano anti-cMet antitelo je antitelo 5D5 (Genentech) ili jednokraki (monovalentni) derivat onartuzumaba (slika 1B). Dodatne informacije o onartuzumabu su kao što sledi:
[0128] Ovde opisano anti-cMet antitelo sadrži CDRs antitela emibetuzumab/LY2875358. Ovde opisano anti-cMet antitelo je emibetuzumab/ LY2875358 (Eli Lilly and Company, CAS broj 1365287-97-3) (slika 1A). Dodatne informacije o emibetuzumabu su kao što sledi:
[0129] Ovde opisano anti-cMet antitelo sadrži CDRs antitela AbF46 ili SAIT301 (Samsung Electronics). Ovde opisano antitelo je AbF46 (slika 1C). Prema sledećem primeru izvođenja, anti-cMet antitelo je SAIT301 (slika 1E).
[0130] Ovde opisano anti-cMet antitelo sadrži CDRs antitela ARGX-111 (36C4) (arGEN-XBV). Ovde opisano anti-cMet antitelo je ARGX-111 (slika 1D).
[0131] Ovde opisano anti-cMet antitelo sadrži CDRs jednog od antitela u Sym015 (Hu9006, Hu9338) (Symphogen A/S). Ovde opisano anti-cMet antitelo je Hu9006. Ovde opisano anti-cMet antitelo je Hu9338. Aminokiselinske sekvence ovih antitela, uključujući i njihove CDRs su opisane u WO2016042412.
5.5. Ekspresioni sistemi i metodi za pravljenje antitela
[0132] Anti-cMet antitela se mogu pripremiti rekombinantnom ekspresijom gena imunoglobulinskog lakog i teškog lanca u ćeliji domaćinu metodama koje su dobro poznate prosečnim stručnjacima iz odgovarajuće oblasti. Da bi se antitelo izrazilo rekombinantno, ćelija domaćin se transfektuje sa jednim ili više rekombinantnih ekspresionih vektora koji nose DNK fragmente koji kodiraju imunoglobulinski laki i teški lanac antitela tako da se laki i teški lanac izraze u ćeliji domaćinu i, opciono, se izlučuju u medijum u kome se ćelije domaćini kultivišu, a iz kog medijuma se mogu izdvojiti antitela. Standardne metodologije rekombinantne DNK se koriste za dobijanje gena teškog i lakog lanca antitela, inkorporiranje ovih gena u rekombinantne ekspresione vektore i uvođenje vektora u ćelije domaćine, kao što su one koje su opisane u Molecular Cloning; A Laboratory Manual, drugo izdanje (Sambrook, Fritsch and Maniatis (eds), Cold Spring Harbor, N. Y., 1989), Current Protokols in Molecular Biology (Ausubel, F.M. et al., eds., Greene Publishing Associates, 1989) i u US patentu br.4,816,397.
[0133] Da bi se generisale nukleinske kiseline koje kodiraju takva anti-cMet antitela, prvo se dobijaju DNK fragmenti koji kodiraju varijabilne regione lakog i teškog lanca.
Ove DNKs se mogu dobiti amplifikacijom i modifikacijom germinativne linije DNK ili cDNK koja kodira varijabilne sekvence lakog i teškog lanca, na primer, korišćenjem polimerazne lančane reakcije (PCR). DNK sekvence germinativne linije za gene varijabilnih regiona humanog teškog i lakog lanca su poznate u odgovarajućoj oblasti (Vidi, npr. "VBASE" human germline sequence database; vidi takođe Kabat et al., 1991, Sequences of Proteins of Immunological Interest, peto izdanje, U.S.
Department of Health and Human Services, NIH Publication br.91-3242; Tomlinson et al., 1992, J. Mol. Biol.22T:116-198; i Cox et al., 1994, Eur. J. Immunol.24:827-836). Nukleotidi koji kodiraju antitela 224G11, 227H1, 223C4, i 11E11 su detaljno opisani u US patentu br.8,329,173.
[0134] Kada se jednom dobiju DNK fragmenti koji kodiraju VH i VL segmenti koji su povezani sa anti-cMet antitelom, ovim DNK fragmentima se može dalje manipulisati standardnim tehnikama rekombinantne DNK, na primer, da bi se geni varijabilnog regiona pretvorili u gene antitela sa celim lancem, u gene Fab fragmenata ili u scFv gen. Pri ovim manipulacijama, DNK fragment koji kodira VL ili VH je operativno povezan sa drugim DNK fragmentom koji kodira drugi protein, kao što je konstantni region antitela ili fleksibilni linker. Izraz "operativno povezan" kada se koristi u ovom kontekstu treba da znači da su dva DNK fragmenta povezana tako da aminokiselinske sekvence koje kodiraju dva DNK fragmenta ostaju u okviru.
[0135] Izolovana DNK koja kodira VH region može biti pretvorena u gen teškog lanca cele dužine operativnim povezivanjem VH-kodirajuće DNK sa drugim DNK molekulom koji kodira konstantne regione teškog lanca (CH1, CH2, CH3 i, opciono, CH4). Sekvence gena humanog konstantnog regiona teškog lanca su poznate u odgovarajućoj oblasti (Vidi, npr. Kabat et al., 1991, Sequences of Proteins of Immunological Interest, peto izdanje, U.S. Department of Health i Human Services, NIH Publication br.91-3242) i DNK fragmenti koji obuhvataju ove regione se mogu dobiti standardnom PCR amplifikacijom. Konstantni region teškog lanca može biti konstantni region IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA, IgE, IgM ili IgD, ali u izvesnim primerima izvođenja je konstantni region IgG1 ili IgG4. Za gen teškog lanca Fab fragmenta, VH-kodirajuća DNK može biti operativno povezana sa drugim DNK molekulom koji kodira samo CH1 konstantnog regiona teškog lanca.
[0136] Izolovana DNK koja kodira VL region se može pretvoriti u gen lakog lanca cele dužine (kao i gen lakog lanca Fab) operativnim povezivanjem VL-kodirajuće DNK sa drugim DNK molekulom koji kodira konstantni region lakog lanca, CL.
Sekvence gena konstantnog regiona humanog lakog lanca su poznate u odgovarajućoj oblasti (Vidi, npr. Kabat et al., 1991, Sequences of Proteins of Immunological Interest, peto izdanje, U.S. Department of Health and Human Services, NIH Publication br.91-3242) i DNK fragmenti koji obuhvataju ove regione se mogu dobiti standardnom PCR amplifikacijom. Konstantni region lakog lanca može biti kapa ili lambda konstantni region, ali u izvesnim primerima izvođenja je kapa konstantni region. Da bi se kreirao scFv gen, VH- i VL-kodirajući DNK fragmenti su operativno povezani sa drugim fragmentom koji kodira fleksibilni linker, npr. koji kodira aminokiselinsku sekvencu (Gly4<Ser)3 (SEQ ID NO:97), tako da se VH i VL sekvence mogu izraziti kao susedni jednolančani protein, sa VL i VH regionima povezanim fleksibilnim linkerom (Vidi, npr. Bird et al., 1988, Science 242:423-426; Huston et al., 1988, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85:5879-5883; McCafferty et al., 1990, Nature 348:552-554).
[0137] Da bi se izrazila anti-cMet antitela, DNKs koje kodiraju lake i teške lance delimične ili cele dužine, dobijene kao što je opisano gore, se umeću u ekspresione vektore, tako da su geni operativno povezani sa transkripcionim i translacionim kontrolnim sekvencama. U ovom kontekstu, izraz "operativno povezani" treba da znači da je gen antitela ligatiran u vektor tako da transkripcione i translacione kontrolne sekvence unutar vektora služe svojoj namenjenoj funkciji regulacije transkripcije i translacije gena antitela. Ekspresioni vektor i ekspresione kontrolne sekvence se biraju tako da budu kompatibilne sa upotrebljenom ekspresionom ćelijom domaćinom. Gen lakog lanca antitela i gen teškog lanca antitela mogu biti umetnuti u posebne vektore ili, tipičnije, oba gena se umeću u isti ekspresioni vektor.
[0138] Geni antitela se umeću u ekspresioni vektor standardnim metodima (npr. ligacijom komplementarnih restrikcionih mesta na genu fragmenta antitela i vektoru, ili ligacijom na otvorenom kraju ako nisu prisutna restrikciona mesta). Pre insercije u sekvence vezane za laki ili teški lanac anti-cMet antitela, ekspresioni vektor već može nositi sekvence konstantnog regiona antitela. Na primer, jedan pristup pretvaranju VH i VL sekvenci vezanih za anti-cMet monoklonsko antitelo u gene antitela cele dužine je da se one umetnu u ekspresione vektore koji već kodiraju konstantni region teškog lanca i konstantni region lakog lanca, respektivno, tako da je VH segment operativno povezan sa CH segmentom, odnosno segmentima unutar vektora i da je VL segment operativno povezan sa CL segmentom unutar vektora.
Dodatno ili alternativno tome, rekombinantni ekspresioni vektor može kodirati signalni peptid koji olakšava izlučivanje lanca antitela iz ćelije domaćina. Gen lanca antitela se može klonirati u vektor tako da je signalni peptid povezan u okviru sa amino terminusom gena lanca antitela. Signalni peptid može biti imunoglobulinski signalni peptid ili heterologi signalni peptid (tj. signalni peptid neimunoglobulinskog proteina).
[0139] Pored gena lanca antitela, rekombinantni ekspresioni vektori nose regulatorne sekvence koje kontrolišu ekspresiju gena lanca antitela u ćeliji domaćinu. Izraz "regulatorna sekvenca" treba da obuhvati promotere, pojačavače i druge ekspresione kontrolne elemente (npr. poliadenilacione signale) koji kontrolišu transkripciju ili translaciju gena lanca antitela. Takve regulatorne sekvence su opisane, na primer, u Goeddel, Gene Expression Technology: Methods in Enzymology 185, Academic Press, San Diego, CA, 1990. Stručnjaci iz odgovarajuće oblasti će shvatiti da dizajn ekspresionog vektora, uključujući selekciju regulatornih sekvence može zavisiti od takvih faktora kao što su izbor ćelije domaćina koja treba da bude transformisana, nivoa ekspresije željenog proteina, itd. Podesne regulatorne sekvence za ekspresiju sisarske ćelije domaćina obuhvataju virusne elemente koji diriguju visokim nivoima ekspresije proteina u sisarskim ćelijama, kao što su promoteri i/ili pojačavači koji potiču od citomegalovirusa (CMV) (kao što je CMV promoter/pojačavač), Simijan Virus 40 (SV40) (kao što je SV40 promoter/pojačavač), adenovirus, (npr. adenovirusni glavni kasni promoter (AdMLP)) i polioma. Za dalji opis virusnih regulatornih elemenata, i njihovih sekvenci, vidi, npr. US patent br.
5,168,062 koji je dobio Stinski, US patent br.4,510,245 koji su dobili Bell et al., i US patent br.4,968,615 koji su dobili Schaffner et al.
[0140] Rekombinantni ekspresioni vektori prema otkrivanju, pored gena lanca antitela i regulatornih sekvenci, mogu nositi sekvence kao što su sekvence koje regulišu replikaciju vektora u ćelijama domaćinima (npr. porekla replikacije) i gene selektabilnog markera. Geni selektabilnog markera olakšavaju selekciju ćelija domaćina u koje je bio uveden vektor (Vidi, npr. US. patente br.4,399,216, 4,634,665 i 5,179,017, svi izdati Axel et al.). Na primer, tipično gen selektabilnog markera prenosi rezistenciju na lekove, kao što su G418, higromicin ili metotreksat, na ćeliju domaćina u koju je vektor bio uveden. Podesni geni selektabilnog markera obuhvataju gen dihidrofolat reduktazu (DHFR) (za primenu u DHFR ćelijama domaćinima za selekciju/amplifikaciju metotreksatom) i neo gen (za G418 selekciju).
Za ekspresiju lakog i teškog lanca, ekspresioni vektor, odnosno vektori koji kodiraju teški i laki lanac se transfektuju u ćeliju domaćina standardnim tehnikama. Različiti oblici izraza "transfekcija" treba da obuhvate široki spektar tehnika koje se obično koriste za uvođenje egzogene DNK u prokariotsku ili eukariotsku ćeliju domaćina, npr. elektroporaciju, lipofekciju, kalcijum-fosfatno taloženje, DEAE- dekstransku transfekciju i slično.
[0141] Moguće je da se izraze anti-cMet antitela anti- cMet ADCs bilo u prokariotskim ili eukariotskim ćelijama domaćinima. Ovde opisana ekspresija antitela se izvodi u eukariotskim ćelijama, npr. sisarskim ćelijama domaćinima, optimalnim izlučivanjem pravilno savijenog i imunološki aktivnog antitela. Ilustrativne sisarske ćelije domaćini za izražavanje rekombinantnih antitela prema otkrivanju obuhvataju jajne ćelije kineskog hrčka (CHO ćelije) (uključujući DHFR- CHO ćelije, opisane u Urlaub i Chasin, 1980, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 77:4216-4220, koje se koriste sa DHFR selektabilnim markerom, npr. kao što je opisano u Kaufman i Sharp, 1982, Mol. Biol.159:601-621), NS0 mijeloma ćelije, COS ćelije i SP2 ćelije. Kada se rekombinantni ekspresioni vektori koji kodiraju gene antitela uvedu u sisarske ćelije domaćine, antitela se proizvode kultivacijom ćelija domaćina tokom vremenskog perioda dovoljnog da se omogući izražavanje antitela u ćelijama domaćinima ili izlučivanje antitela u medijum za kultivaciju u kome se kultivišu ćelije domaćini. Antitela se mogu izdvojiti iz medijuma za kultivaciju korišćenjem standardnih metoda za prečišćavanje proteina. Ćelije domaćini se takođe mogu koristiti za proizvodnju delova intaktnih antitela, kao što su Fab fragmenti ili scF molekuli. Podrazumeva se da se varijacije gornje procedure nalaze u okviru predmetnog otkrivanja. Na primer, može biti poželjno da se ćelija domaćin transfektuje sa DNK koja kodira laki lanac ili teški lanac (ali ne oba) anti-cMet antitela.
[0142] Tehnologija rekombinantne DNK se takođe može koristiti za uklanjanje nekih ili svih DNK koje kodiraju jedan ili oba, i laki, i teški lanac koji nije neophodan za vezivanje za cMet. Molekuli koji se izražavaju od takvih skraćenih DNK molekula su takođe obuhvaćeni antitelima prema otkrivanju.
[0143] Za rekombinantnu ekspresiju anti-cMet antitela, ćelija domaćin može biti kotransfektovana sa dva ekspresiona vektora, pri čemu prvi vektor kodira polipeptid koji potiče od teškog lanca, dok drugi vektor kodira polipeptid koji potiče od lakog lanca. Dva vektora mogu sadržati identične selektabilne markere, ili svaki od njih može sadržati poseban selektabilni marker. Alternativno tome, može se koristiti samo jedan vektor koji kodira polipeptide i od teškog, i od lakog lanca.
[0144] Kada se jednom dobije nukleinska kiselina koja kodira jedan ili više delova anti-cMet antitela, u kodirajuću sekvencu mogu biti uvedene naredne izmene ili mutacije, na primer, da bi se generisale nukleinske kiseline koje kodiraju antitela sa različitim CDR sekvencama, antitela sa smanjenim afinitetom za Fc receptor, ili antitela različitih potklasa.
[0145] Antitela i/ili vezujući fragmenti anti- cMet ADCs se takođe mogu proizvesti hemijskom sintezom (npr. metodama opisanim u Solid Phase Peptide Synthesis, 2. izd., 1984 The Pierce Chemical Co., Rockford, Ill.). Varijantna antitela se takođe mogu generisati korišćenjem platforme bez ćelija, Vidi, npr. Chu et al., Biochemia Br.
2, 2001 (Roche Molecular Biologicals) i Murray et al., 2013, Current Opinion in Chemical Biology, 17:420-426.
[0146] Kada se anti-cMet antitelo i/ili vezujući fragment jednom proizvedu rekombinantnom ekspresijom, oni mogu biti prečišćeni bilo kojim metodom koji je poznat u odgovarajućoj oblasti za prečišćavanje imunoglobulinskog molekula, na primer, hromatografijom (npr. jonoizmenjivačkom, afinitetnom, i kalibracionom kolonskom hromatografijom), centrifugiranjem, pomoću diferencijalne rastvorljivosti, ili bilo kojom drugom standardnom tehnikom za prečišćavanje proteina. Dalje, anticMet antitela i/ili vezujući fragmenti se mogu fuzionisati sa ovde opisanim heterologim polipeptidnim sekvencama ili drugima za koje je u odgovarajućoj oblasti poznato da olakšavaju prečišćavanje.
[0147] Kada se jednom izoluje, anti-cMet antitelo i/ili vezujući fragment, ako je poželjno, može se dalje prečistiti, npr. kolonskom hromatografijom. (vidi, npr. Fisher, Laboratory Techniques In Biochemistry And Molecular Biology, Work i Burdon, eds., Elsevier, 1980), ili gel filtracionom hromatografijom na Superdex™ 75 koloni (Pharmacia Biotech AB, Upsala, Švedska).
5.6. Specifični konjugati anti-cMet antitelo-lek
[0148] Kao što je navedeno, anti-cMet ADCs generalno sadrže anti-cMet antigen vezujuću grupu, kao što je anti-cMet antitelo i/ili vezujući fragment, koja ima jedan ili više citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa, koji mogu biti isti ili različiti, vezani za njih pomoću jednog ili više linkera, koji takođe mogu biti isti ili različiti. Mnoštvo različitih citotoksičnih/citostatičkih agenasa može biti vezano za svako Ab da bi se napravio ADC. Ovi agensi mogu ciljati na dva ili više puteva da bi ubili ili zaustavili rast tumorskih ćelija, mogu ciljati na mnoštvo čvorova na istom putu, ili dvostruko na isti cilj (tj. da bi inhibirali rast i/ili ubili ćelije pomoću dva ili više različitih mehanizama).
[0149] Anti-cMet ADCs su jedinjenja strukturne formule (I):
(I) [D-L-XY]n-Ab
ili njihove soli, gde svako "D" predstavlja, nezavisno od drugih, citotoksični i/ili citostatički agens ("lek"); svako "L" predstavlja, nezavisno od drugih, linker; "Ab" predstavlja anti-cMet antigen vezujuću grupu, kao što je anti-cMet antitelo ili vezujući fragment; svako "XY" predstavlja vezu formiranu između funkcionalne grupe R<x>na linkeru i "komplementarne" funkcionalne grupe R<y>na antigen vezujućoj grupi; i n predstavlja broj lekova vezanih za Ab u ADC.
[0150] Specifični primeri izvođenja različitih antitela ili vezujućih fragmenata (Ab) koji mogu sačinjavati ADCs strukturne formule (I) obuhvataju različite primere izvođenja anti-cMet antitela i/ili vezujućih fragmenata koji su opisani gore.
[0151] U specifičnim ADCs ili solima strukturne formule (I), svako D je isto i/ili svako L je isto.
[0152] Citotoksični i/ili citostatički agensi (D) i linkeri (L) koji mogu sačinjavati anticMet ADCs, kao i broj citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa vezanih za anti-cMet ADCs su detaljnije opisani dole.
[0153] Ovde su opisani anti-cMet ADCs strukturne formule (I) u kojoj je svako "D" isto i ono je auristatin koji prodire u ćelije (na primer, dolastatin-10 ili MMAE) ili DNK umrežavajući agens koji prodire u ćeliju vezujući se u malim kanalima (na primer, PBD ili PBD dimer); svako "L" je isto i ono je linker koji se može iseći pomoću lizozomskog enzima; svako "XY" je veza formirana između maleimida i sulfidril grupe; "Ab" je antitelo koje sadrži šest CDRs koji odgovaraju šest CDRs antitelima ABT-700 (224G11), ili antitelo koje se nadmeće za vezivanje za cMet sa takvim antitelom; i n je 2, 3 ili 4. U ilustrativnom anti-cMet ADC strukturne formule (I), "Ab" je humanizovano antitelo, na primer, humanizovano antitelo koje sadrži VH i VL lance koji odgovaraju VH i VL lancima antitela 5D5. U sledećem ilustrativnom anti-cMet ADC strukturne formule (I), Ab je antitelo STI-D0602 (Sorrento).
[0154] Realizovano je jedinjenje strukturne formule (I) sa strukturom formule (IIa):
[0155] U jednom primeru izvođenja, Ab u jedinjenju formule (IIa) je ABT-700.
[0156] Realizovano je jedinjenje strukturne formule (I) sa sledećom strukturom:
ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu n ima prosečnu vrednost u opsegu od 2-4, i Ab je anti-cMet antitelo cele dužine.
[0157] U specifičnom primeru izvođenja, Ab u jedinjenju ove specifične formule je ABT-700.
[0158] U specifičnom primeru izvođenja, n ima prosečnu vrednost u opsegu od 2-4 i Ab je anti-cMet antitelo cele dužine.
5.6.1. Citotoksični i/ili citostatički agensi
[0159] Citotoksični i/ili citostatički agensi mogu biti bilo koji agensi za koje je poznato da inhibiraju rast i/ili replikaciju i/ili da ubijaju ćelije, a naročito kancerske i/ili tumorske ćelije. Brojni agensi koji imaju citotoksična i/ili citostatička svojstva su poznati iz literature. Neograničavajući primeri klasa citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa obuhvataju, kao primer, a ne kao ograničenje, radionuklide, alkilujuće agense, DNK umrežavajuće agense, DNK interkalirajuće agense (npr. umrežavajući vezujući, kao što su agensi koji se vezuju u malim kanalima), modulatore ćelijskog ciklusa, regulatore apoptoze, inhibitore kinaze, inhibitore sinteze proteina, inhibitore mitohondrija, inhibitore nuklearnog eksporta, inhibitore topoizomeraze I, inhibitore topoizomeraze II, RNK/DNK antimetabolite i antimitotičke agense.
[0160] Specifični neograničavajući primeri agenasa u okviru izvesnih ovih različitih klasa su opisani dole.
[0161] Alkilujući agensi: azalej (L-Leucin, N-[N-acetil-4-[bis-(2-hloroetil)amino]-DL-fenilalanil]-, etil estar); AZQ (1,4-cikloheksadien-1,4-dikarbaminska kiselina, 2, 5-bis(1-aziridinil)-3,6-diokso-, dietil estar); BCNU (N,N’-bis(2-hloroetil)-N-nitrozourea); busulfan (1,4-butandiol dimetansulfonat); (karboksiftalato)platina; CBDCA (cis-(1,1-ciklobutandikarboksilato)diaminplatina(II))); CCNU (N-(2-hloroetil)-N’-cikloheksil-N-nitrozourea); CHIP (iproplatin; NSC 256927); hlorambucil; hlorozotocin (2-[[[(2-hloroetil) nitrozoamino]karbonil]amino]-2-deoksi-D-glukopiranoza); cis-platina (cisplatin); klomezon; cijanomorfolinodoksorubicin; ciklodizon; dianhidrogalaktitol (5,6-diepoksidulcitol); fluorodopan ((5-[(2-hloroetil)-(2-fluoroetil)amino]-6-metil-uracil); hepsulfam; hikanton; indolinobenzodiazepin dimer DGN462; melfalan; metil CCNU ((1-(2-hloroetil)-3-(trans-4-metilcikloheksan)-1-nitrozourea); mitomicin C; mitozolamid; azotni iperit ((bis(2-hloroetil) metilamin hidrohlorid); PCNU ((1-(2-hloroetil)-3-(2,6-diokso-3-piperidil)-1-nitrozourea)); piperazin alkilator ((1-(2-hloroetil)-4-(3-hloropropil)-piperazin dihidrohlorid)); piperazindion; pipobroman (N,N’-bis(3-bromopropionil) piperazin); porfiromicin (N-metilmitomicin C); spirohidantoin iperit; teroksiron (triglicidilisocijanurat); tetraplatin; tio-tepa (N,N’,N"-tri-1,2-etandiiltio fosforamid); trietilenmelamin; uracil azotni iperit (desmetildopan); Yoshi-864 ((bis(3-meziloksi propil)amin hidrohlorid).
[0162] Agensi slični DNK alkilujućim: cisplatin; karboplatin; nedaplatin; oksaliplatin; satraplatin; triplatin tetranitrat; prokarbazin; altretamin; dakarbazin; mitozolomid; temozolomid.
[0163] Alkilujući antineoplastični agensi: karbokvon; karmustin; hlornafazin; hlorozotocin; duokarmicin; evofosfamid; fotemustin; glufosfamid; lomustin; manosulfan; nimustin; fenantriplatin; pipobroman; ranimustin; semustin; streptozotocin; tioTEPA; treosulfan; triazikvon; trietilenmelamin; triplatin tetranitrat.
[0164] Inhibitori DNK replikacije i reparacije: altretamin; bleomicin; dakarbazin; daktinomicin; mitobronitol; mitomicin; pingiangmicin; plikamicin; prokarbazin; temozolomid; ABT-888 (veliparib); olaparib; KU-59436; AZD-2281; AG-014699; BSI-201; BGP-15; INO-1001; ONO-2231.
[0165] Modulatori ćelijskog ciklusa: paklitaksel; nab-paklitaksel; docetaksel; vinkristin; vinblastin; ABT-348; AZD-1152; MLN-8054; VX-680; Aurora A-specifični inhibitori kinaze; Aurora B-specifični inhibitori kinaze i pan-Aurora inhibitori kinaze; AZD-5438; BMI-1040; BMS-032; BMS-387; CVT-2584; flavopiridol; GPC-286199; MCS-5A; PD0332991; PHA-690509; seliciklib (CYC-202, R-roskovitin); ZK-304709; AZD4877, ARRY-520; GSK923295A.
[0166] Regulatori apoptoze: AT-101 ((-)gosipol); G3139 ili oblimersen (Bcl-2-ciljajući antisensni oligonukleotid); IPI-194; IPI-565; N-(4-(4-((4’-hloro(1,1’-bifenil)-2-il)metil)piperazin-1-ilbenzoil)-4-(((1R)-3-(dimetilamino)-1-((fenilsulfanil)metil)propil)amino)-3-nitrobenzensulfonamid); N-(4-(4-((2-(4-hlorofenil)-5,5-dimetil-1-cikloheks-1-en-1-il)metil)piperazin-1-il)benzoil)-4-(((1R)-3-(morfolin-4-il)-1-((fenilsulfanil)metil)propil)amino)-3-((trifluorometil)sulfonil)benzensulfonamid; GX-070 (Obatoclax®; 1H-indol, 2-(2-((3,5-dimetil-1H-pirol-2-il)metilen)-3-metoksi-2H-pirol-5-il)-)); HGS1029; GDC-0145; GDC-0152; LCL-161; LBW-242; venetoklaks; agensi koji ciljaju TRAIL ili receptore smrti (npr. DR4 i DR5), kao što su ETR2-ST01, GDC0145, HGS-1029, LBY-135, PRO-1762; lekovi koji ciljaju kaspaze, regulatori kaspaze, članovi BCL-2 porodice, proteini domena smrti, članovi porodice TNF, članovi porodice Toll, i/ili NF-kapa-B proteini.
[0167] Inhibitori angiogeneze: ABT-869; AEE-788; aksitinib (AG-13736); AZD-2171; CP-547,632; IM-862; pegaptamib; sorafenib; BAY43-9006; pazopanib (GW-786034); vatalanib (PTK-787, ZK-222584); sunitinib; SU-11248; VEGF zamka; vandetanib; ABT-165; ZD-6474; DLL4 inhibitori.
[0168] Inhibitori proteazoma: bortezomib; karfilzomib; epoksomicin; iksazomib; salinosporamid A.
[0169] Inhibitori kinaze: afatinib; aksitinib; bosutinib; krizotinib; dasatinib; erlotinib; fostamatinib; gefitinib; ibrutinib; imatinib; lapatinib; lenvatinib; mubritinib; nilotinib; pazopanib; pegaptanib; sorafenib; sunitinib; SU6656; vandetanib; vemurafenib; CEP-701 (lezaurtinib); XL019; INCB018424 (ruksolitinib); ARRY-142886 (selemetinib); ARRY-438162 (binimetinib); PD-325901; PD-98059; AP-23573; CCI-779; everolimus; RAD-001; rapamicin; temzirolimus; ATP-kompetitivni TORC1/TORC2 inhibitori uključujući PI-103, PP242, PP30, Torin 1; LY294002; XL-147; CAL-120; ONC-21; AEZS-127; ETP-45658; PX-866; GDC-0941; BGT226; BEZ235; XL765.
[0170] Inhibitori sinteze proteina: streptomicin; dihidrostreptomicin; neomicin; framicetin; paromomicin; ribostamicin; kanamicin; amikacin; arbekacin; bekanamicin; dibekacin; tobramicin; spectinomicin; higromicin B; paromomicin; gentamicin; netilmicin; sizomicin; izepamicin;verdamicin; astromicin; tetraciklin; doksiciklin; hlortetraciklin; klomociklin; demeklociklin; limeciklin; meklociklin; metaciklin; minociklin; oksitetraciklin; penimepiciklin; rolitetraciklin; tetraciklin; glicilciklini; tigeciklin; oksazolidinon; eperezolid; linezolid; posizolid; radezolid; ranbezolid; sutezolid; tedizolid; inhibitori peptidil transferaze; hloramfenikol; azidamfenikol; tiamfenikol; florfenikol; pleuromutilini; retapamulin; tiamulin; valnemulin; azitromicin; klaritromicin; diritromicin; eritromicin; fluritromicin; josamicin; midekamicin; miokamicin; oleandomicin; rokitamicin; roksitromicin; spiramicin; troleandomicin; tilozin; ketolidi; telitromicin; cetromicin; solitromicin; klindamicin; linkomicin; pirlimicin; streptogramini; pristinamicin; kvinupristin/dalfopristin; virginiamicin.
[0171] Inhibitori histon deacetilaze: vorinostat; romidepsin; hidamid; panobinostat; valproinska kiselina; belinostat; mocetinostat; abeksinostat; entinostat; SB939 (prakinostat); resminostat; givinostat; kvizinostat; tioureidobutironitril (Kevetrin™); CUDC-10; CHR-2845 (tefinostat); CHR-3996; 4SC-202; CG200745; ACY-1215 (rocilinostat); ME-344; sulforafan.
[0172] Inhibitori topoizomeraze I: kamptotecin; različiti derivati i analozi kamptotecina (na primer, NSC 100880, NSC 603071, NSC 107124, NSC 643833, NSC 629971, NSC 295500, NSC 249910, NSC 606985, NSC 74028, NSC 176323, NSC 295501, NSC 606172, NSC 606173, NSC 610458, NSC 618939, NSC 610457, NSC 610459, NSC 606499, NSC 610456, NSC 364830, i NSC 606497); morfolinizoksorubicin; SN-38.
[0173] Inhibitori topoizomeraze II: doksorubicin; amonafid (benzizokvinolindion); m-AMSA (4’-(9-akridinilamino)-3’-metoksimetansulfonanilid); derivat antrapirazola ((NSC 355644); etopozid (VP-16); pirazoloakridin ((pirazolo[3,4,5-kl]akridin-2(6H)-propanamin, 9-metoksi-N, N-dimetil-5-nitro-, monometansulfonat); bisantren hidrohlorid; daunorubicin; deoksidoksorubicin; mitoksantron; menogaril; N,N-dibenzil daunomicin; oksantrazol; rubidazon; tenipozid.
[0174] DNK interkalirajući agensi: antramicin; hikamicin A; tomajmicin; DC-81; sibiromicin; derivat pirolobenzodiazepina; SGD-1882 ((S)-2-(4-aminofenil)-7-metoksi-8-(3-(((S)-7-metoksi-2-(4-metoksifenil)-5-okso-5,11a-dihidro-1H-benzo[e]pirolo[1,2-a][1,4]diazepin-8-il)oksi)propoksi)-1H-benzo[e]pirolo[1,2-a][1,4]diazepin-5(11aH)-on); SG2000 (SJG-136; (11as,11a’S)-8,8’-(propan-1,3-diilbis(oksi))bis(7-metoksi-2-metilen-2,3-dihidro-1H-benzo[e]pirolo[1,2-a][1,4]diazepin-5(11aH)-on)).
[0175] RNK/DNK antimetaboliti: L-alanozin; 5-azacitidin; 5-fluorouracil; acivicin; aminopterinski derivat N-[2-hloro-5-[[(2, 4-diamino-5-metil-6-kvinazolinil)metil]amino]benzoil] L-asparaginske kiseline (NSC 132483); aminopterinski derivat N-[4-[[(2, 4-diamino-5-etil-6-kvinazolinil)metil]amino]benzoil] L-asparaginska kiselina; aminopterinski derivat N-[2-hloro-4-[[(2, 4-diamino-6-pteridinil)metil] amino]benzoil] L-asparaginske kiseline monohidrat; antifolat PT523 ((N<α>-(4-amino-4-deoksipteroil)-N<γ>-hemiftaloil-L-ornitin)); Bejkerov rastvorljivi antifol (NSC 139105); dihloralil lozon ((2-(3, 3-dihloroalil)-3-hidroksi-1,4-naftokvinon); brekvinar; ftorafur ((pro-lek; 5-fluoro-1-(tetrahidro-2-furil)-uracil); 5,6-dihidro-5-azacitidin; metotreksat; metotreksatni derivat (N-[[4-[[(2, 4-diamino-6-pteridinil)metil]metilamino]-1-naftalenil]karbonil] L-glutaminska kiselina); PALA ((N-(fosfonoacetil)-L-aspartat); pirazofurin; trimetreksat.
[0176] DNK antimetaboliti: 3-HP; 2’-deoksi-5-fluorouridin; 5-HP; α-TGDR (α-2’-deoksi-6-tiogvanozin); afidikolin glicinat; ara C (citozin arabinozid); 5-aza-2’-deoksicitidin; β-TGDR (β-2’-deoksi-6-tiogvanozin); ciklocitidin; gvanazol; hidroksiurea; inozin glikodialdehid; makbecin II; pirazoloimidazol; tiogvanin; tiopurin.
[0177] Inhibitori mitohondrija: pankratistatin; fenpanstatin; rodamin-123; edelfozin; d-alfa-tokoferol sukcinat; jedinjenje 11β; aspirin; elipticin; berberin; cerulenin; GX015-070 (Obatoclax®; 1H-indol, 2-(2-((3,5-dimetil-1H-pirol-2-il)metilen)-3-metoksi-2H-pirol-5-il)-); celastrol (tripterin); metformin; briljantno zelena; ME-344.
[0178] Antimitotički agensi: alokolhicin; auristatini, kao što su MMAE (monometil auristatin E) i MMAF (monometil auristatin F); halihondrin B; cemadotin; kolhicin; holhicinski derivat (N-benzoil-deacetil benzamid); dolastatin-10; dolastatin-15; majtanzin; majtanzinoidi, kao što je DM1 (N2’-deacetil-N2’-(3-merkapto-1-oksopropil)-majtanzin); rozoksin; paklitaksel; derivat paklitaksela ((2’-N-[3-(dimetilamino)propil]glutaramat paklitaksel); docetaksel; tiokolhicin; tritil cistein; vinblastin sulfat; vinkristin sulfat.
[0179] Inhibitori nuklearnog eksporta: kalistatin A; delaktonmicin; KPT-185 (propan-2-il (Z)-3-[3-[3-metoksi-5-(trifluorometil)fenil]-1,2,4-triazol-1-il]prop-2-enoat); kazusamicin A; leptolstatin; leptofuranin A; leptomicin B; ratjadon; verdineksor ((Z)-3-[3-[3,5-bis(trifluorometil)fenil]-1,2,4-triazol-1-il]-N’-piridin-2-ilprop-2-enhidrazid).
[0180] Hormonske terapije: anastrozol; eksemestan; arzoksifen; bikalutamid; cetroreliks; degareliks; deslorelin; trilostan; deksametazon; flutamid; raloksifen; fadrozol; toremifen; fulvestrant; letrozol; formestan; glukokortikoidi; dokserkalciferol; sevelamer karbonat; lazofoksifen; leuprolid acetat; megesterol; mifepriston; nilutamid; tamoksifen citrat; abareliks; prednizon; finasterid; rilostan; buserelin; luteinizirajući hormon oslobađajući hormon (LHRH); histrelin; trilostan ili modrastan; fosrelin; goserelin.
[0181] Bilo koji od ovih agenasa koji sadrže, ili koji može biti modifikovan da sadrži mesto vezivanja za antitelo i/ili vezujući fragment može biti uključen u anti-cMet ADC.
[0182] Stručnjaci iz odgovarajuće oblasti će takođe shvatiti da gornji mehanizmi dejstva nisu međusobno isključujući i da u u nekim primerima izvođenja može biti poželjno da se koriste anti-cMet ADCs koji su sposobni da izvršavaju antitumorsku aktivnost protiv cMet izražavajućih tumora (koji se ovde nazivaju cMet+ tumori) ili cMet prekomerno izražavajućih tumora preko više od jednog mehanizma dejstva. Kao specifični primer, takav anti-cMet ADC može sadržati citotoksični i/ili citostatički agens koji prodire u ćeliju koji je citotoksičan i/ili citostatički i za cMet+/prekomerno izražavajuće tumore i za cMet-negativne tumorske ćelije povezane sa anti-cMet antitelom pomoću cepajućeg linkera.
[0183] Shodno tome, u nekim primerima izvođenja, citotoksični i/ili citostatički agensi koji su uključeni u anti-cMet ADC će posle cepanja ADC biti sposobni da prođu kroz ćelijske membrane ("citostatički i/ili citotoksični agensi koji mogu da prođu kroz ćelijske membrane"). Specifični citotoksični i/ili citostatički agensi od interesa, i/ili proizvodi cepanja ADCs koji sadrže takve agense, mogu biti testirani u pogledu sposobnosti da prolaze kroz ćelijske membrane korišćenjem rutinskih metoda koje su poznate stručnjacima iz odgovarajuće oblasti. Permeabilnost (P) molekula kroz membranu može biti izražena kao P = KD/Δx, gde je K particioni koeficijent, D je difuzioni koeficijent i Δx je debljina ćelijske membrane. Difuzioni koeficijent (D) je mera brzine ulaska u citoplazmu koja zavisi od molekulske težine ili veličine molekula. K je mera rastvorljivosti supstance u lipidima. Mala vrednost K opisuje molekul kao što je voda koji nije rastvorljiv u lipidu. Grafički, očekuje se da će se permeabilnost (P) kao funkcija particionog koeficijenta (K) linearno povećati kada su D i Δx konstante. (Walter & Gutknecht, 1986, "Permeability of small nonelectrolytes through lipid bilayer membranes", Journal of Membrane Biology 90:207-217; Diamond & Katz, 1974, "Interpretation of nonelectrolyte partition coefficients between dimyristoyl lecithin and water", Journal of Membrane Biology 17:121-154).
[0184] Prema predmetnom pronalasku, citotoksični i/ili citostatički agens je antimitotički agens koji može prodreti u ćeliju.
[0185] Ovde opisani citotoksični i/ili citostatički agens je auristatin koji može prodreti u ćeliju, kao što su, na primer, dolastatin-10 ili MMAE.
[0186] Ovde opisani citotoksični i/ili citostatički agens je DNK umrežavajući agens koji prodire u ćeliju vezujući se u malim kanalima, kao što je, na primer, pirolobenzodiazepin ("PBD") dimer.
5.6.2. Linkeri
[0187] U ovde opisanim anti-cMet ADCs citotoksični i/ili citostatički agensi su povezani sa antigen vezujućom grupom pomoću linkera. Linkeri mogu biti kratki, dugi, hidrofobni , hidrofilni, fleksibilni ili kruti, ili mogu biti sačinjeni od segmenata, pri čemu svaki nezavisno ima jedno ili više gore navedenih svojstava, tako da linker može sadržati segmente koji imaju različita svojstva. Linkeri mogu biti polivalentni, tako da oni kovalentno povezuju više od jednog agensa sa samo jednim mestom na antitelu, ili monovalentni, tako da oni kovalentno povezuju samo jedan agens sa samo jednim mestom na antitelu.
[0188] Kao što će shvatiti stručnjaci iz odgovarajuće oblasti, linkeri povezuju citotoksične i/ili citostatičke agense sa antigen vezujućom grupom formiranjem kovalentne veze sa citotoksičnim i/ili citostatičkim agensom na jednoj lokaciji i kovalentne veze sa antigen vezujućom grupom na drugoj. Kovalentne veze se formiraju reakcijom između funkcionalnih grupa na linkeru i funkcionalnih grupa na agensima i antigen vezujućoj grupi. Kada se ovde koristi, izraz "linker" treba da obuhvati (i) nekonjugovane oblike linkera koji obuhvataju funkcionalnu grupu koja može da kovalentno poveže linker sa citotoksičnim i/ili citostatičkim agensom i funkcionalnu grupu koja može da kovalentno poveže linker sa antigen vezujućom grupom, kao što je antitelo; (ii) delimično konjugovane oblike linkera koji obuhvataju funkcionalnu grupu koja može da kovalentno poveže linker sa antigen vezujućom grupom, kao što je antitelo i koja je kovalentno povezana sa citotoksičnim i/ili citostatičkim agensom, ili obratno; i (iii) potpuno konjugovane oblike linkera koji kovalentno povezuju i citotoksični i/ili citostatički agens i antigen vezujuću grupu, kao što je antitelo. Kod nekih ovde opisanih linkera i ADCs, kao i kod sintona koji se koriste za konjugovanje linkera-agenasa sa antitelima, grupe koje sadrže funkcionalne grupe na linkeru i kovalentne veze koje su formirane između linkera i antitela su specifično ilustrovane kao R<x>i XY, respektivno.
[0189] Linkeri koji povezuju citotoksične i/ili citostatičke agense sa antigen vezujućom grupom anti-cMet ADC mogu biti dugi, kratki, fleksibilni, kruti, hidrofilni ili hidrofobni po prirodi, ili mogu sadržati segmente koji imaju različite karakteristike, kao što su segmenti fleksibilnosti, segmenti krutosti, itd. Linker može biti hemijski stabilan u ekstracelularnim okruženjima, na primer, hemijski stabilan u krvotoku, ili može sadržati veze koje nisu stabilne i oslobađaju citotoksične i/ili citostatičke agense u ekstracelularnom okruženju. U nekim primerima izvođenja, linkeri sadrže veze koje su dizajnirane za oslobađanje citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa posle internalizacije u anti-cMet ADC unutar ćelije. U nekim specifičnim primerima izvođenja, linkeri obuhvataju veze koje su dizajnirane za cepanje i/ili se kidaju ili na drugi način razdvajaju specifično ili nespecifično unutar ćelija. Široki spektar linkera korisnih za vezivanje lekova za antigen vezujuće grupe, kao što su antitela u kontekstu ADCs, poznat je u odgovarajućoj oblasti. Bilo koji od ovih linkera, kao i drugi linkeri, mogu se upotrebiti za vezivanje citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa za antigen vezujuću grupu u ovde opisanim anti-cMet ADCs.
[0190] Broj citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa vezanih za antigen vezujuću grupu anti-cMet ADC može varirati (što se naziva "odnos lek prema antitelu", ili "DAR"), i biće ograničen samo brojem raspoloživih mesta vezivanja na antigen vezujućoj grupi i brojem agenasa vezanih za samo jedan linker. Tipično, linker će povezivati samo jedan citotoksični i/ili citostatički agens za antigen vezujuću grupu anti-cMet ADC. U primerima izvođenja anti-cMet ADCs koji sadrže više od samo jednog citotoksičnog i/ili citostatičkog agensa, svaki agens može biti isti ili različit. Sve dok anti-cMet ADC ne odlikuju neprihvatljivi nivoi agregacije pod uslovima primene i/ili čuvanja, razmatraju se anti-cMet ADCs sa DARs od dvadeset ili čak većim. U nekim primerima izvođenja, ovde opisani anti-cMet ADCs mogu imati DAR u opsegu od oko 1-10, 1-8, 1-6, ili 1-4. U izvesnim specifičnim primerima izvođenja, anti-cMet ADCs mogu imati DAR od 2, 3 ili 4. U izvesnim primerima izvođenja, anti-Cmet ADC ima prosečni DAR od 3.1.
[0191] Linkeri su prvenstveno, ali ne moraju nužno biti hemijski stabilni u uslovima izvan ćelije i mogu biti dizajnirani za cepanje, kidanje i/ili drugačiju specifičnu degradaciju unutar ćelije. Alternativno tome, mogu se koristiti linkeri koji nisu dizajnirani za specifično cepanje ili degradaciju unutar ćelije. Izbor stabilnog prema nestabilnom linkeru može zavisiti od toksičnosti citotoksičnog i/ili citostatičkog agensa. Široki spektar linkera korisnih za vezivanje lekova za antitela u kontekstu ADCs je poznat u odgovarajućoj oblasti. Bilo koji od ovih linkera, kao i drugi linkeri, mogu se koristiti za vezivanje citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa za antitelo ovde opisanih ADCs.
[0192] Ilustrativni polivalentni linkeri koji se mogu koristiti za vezivanje mnogih citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa za samo jedan molekul antitela su opisani, na primer, u WO 2009/073445; WO 2010/068795; WO 2010/138719; WO 2011/120053; WO 2011/171020; WO 2013/096901; WO 2014/008375; WO 2014/093379; WO 2014/093394; WO 2014/093640. Na primer, Fleksimer linker tehnologija, koju su razvili Mersana et al. ima potencijal da omogući visoki DAR ADCs sa dobrim fizičkohemijskim svojstvima. Kao što je dole prikazano, Mersana tehnologija je bazirana na inkorporiranju molekula leka u solubilizirajući poli-acetalni skelet preko niza estarskih veza. Ova metodologija obezbeđuje visoko opterećene ADCs (DAR do 20) uz zadržavanje dobrih fizičko-hemijskih svojstava.
[0193] Dodatni primeri dendritskog tipa linkera se mogu naći u US 2006/116422; US 2005/271615; de Groot et al (2003) Angew. Chem. Int. Ed.42:4490-4494; Amir et al (2003) Angew. Chem. Int. Ed.42:4494-4499; Shamis et al (2004) J. Am. Chem. Soc.
126:1726-1731; Sun et al (2002) Bioorganic & Medicinal Chemistry Letters 12:2213-2215; Sun et al (2003) Bioorganic & Medicinal Chemistry 11:1761-1768; King et al (2002) Tetrahedron Letters 43:1987-1990.
[0194] Ilustrativni monovalentni linkeri koji se mogu koristiti su opisani, na primer, u Nolting, 2013, Antibody-Drug Conjugates, Methods in Molecular Biology 1045:71-100; Kitson et al., 2013, CROs/CMOs - Chemica Oggi - Chemistry Today 31(4):30-38; Ducry et al., 2010, Bioconjugate Chem.21:5-13; Zhao et al., 2011, J. Med.
Chem.54:3606-3623; US patentu br.7,223,837; US patentu br.8,568,728; US patentu br.8,535,678; i WO2004010957.
[0195] Kao primer, a ne kao ograničenje, neki od cepajućih i necepajućih linkera koji mogu biti uključeni u ovde opisane anti-cMet ADCs su opisani dole.
5.6.2.1. Cepajući linkeri
[0196] U izvesnim primerima izvođenja, izabrani linker je cepajući in vivo. Cepajući linkeri mogu obuhvatiti hemijski ili enzimski nestabilne ili degradabilne veze.
Cepajući linkeri generalno se oslanjaju na procese unutar ćelije da bi oslobodili lek, kao što su redukcija u citoplazmi, izlaganje kiselim uslovima u lizozomu, ili cepanje specifičnim proteazama ili drugim enzimima unutar ćelije. Cepajući linkeri generalno inkorporiraju jednu ili više hemijskih veza koje se mogu cepati hemijski ili enzimski, dok ostatak linkera nije cepajući. Prema izvesnim aspektima, linker sadrži hemijski labilnu grupu, kao što su hidrazon i/ili disulfidne grupe. Linkeri koji sadrže hemijski labilne grupe iskorišćavaju diferencijalna svojstva između plazme i nekih citoplazmatičnih kompartmenata. Intracelularni uslovi za oslobađanje leka za linkere koji sadrže hidrazon su kiselo okruženje endozoma i lizozoma, dok se linkeri koji sadrže disulfid redukuju u citozolu, koji sadrži visoke koncentracije tiola, npr. glutation. U izvesnim primerima izvođenja, stabilnost linkera koji sadrži hemijski labilnu grupu u plazmi može biti povećana uvođenjem prostorne prepreke korišćenjem supstituenata u blizini hemijski labilne grupe.
[0197] Kiselinski-labilne grupe, kao što je hidrazon, ostaju intaktne u toku sistemske cirkulacije u neutralnom pH okruženju krvi (pH 7.3-7.5) i podvrgavaju se hidrolizi i oslobađaju lek kada se ADC internalizuje u blago kiselim endozomskim (pH 5.0-6.5) i lizozomskim (pH 4.5-5.0) kompartmentima ćelija. Ovaj mehanizam oslobađanja koji je zavisan od pH je povezan sa nespecifičnim oslobađanjem leka. Da bi se povećala stabilnost hidrazon grupe linkera, linker se može izmeniti hemijskom modifikacijom, npr. supstitucijom, što omogućava podešavanje kako bi se ostvarilo efikasnije oslobađanje u lizozomu uz minimalizovani gubitak u cirkulaciji.
[0198] Linkeri koji sadrže hidrazon mogu sadržati dodatna mesta cepanja, kao što su dodatna kiselo-labilna mesta cepanja i/ili enzimski labilna mesta cepanja. ADCs koji sadrže ilustrativne linkere koji sadrže hidrazon sadrže sledeće strukture:
[0199] Pri čemu D i Ab predstavljaju citotoksični i/ili citostatički agens (lek) i antitelo, respektivno, i n predstavlja broj lekova-linkera vezanih za antitelo. Kod izvesnih linkera kao što je linker (Ig), linker sadrži dve cepajuće grupe - disulfidnu i hidrazonsku grupu. Za takve linkere, efektivno oslobađanje nemodifikovanog slobodnog leka zahteva kiseli pH ili disulfidnu redukciju i kiseli pH. Linkeri kao što su (Ih) i (Ii) su se pokazali kao efektivni sa samo jednim hidrazonskim mestom cepanja.
[0200] Druge kiselo-labilne grupe koje mogu biti uključene u linkere obuhvataju linkere koji sadrže cis-akonitil. Hemija cis-akonitila koristi karboksilnu kiselinu postavljenu pored amidne veze da bi se ubrzala hidroliza amida pod kiselim uslovima.
[0201] Cepajući linkeri takođe mogu sadržati disulfidnu grupu. Disulfidi su termodinamički stabilni na fiziološkom pH i dizajnirani su za oslobađanje leka posle internalizacije unutar ćelija, pri čemu citozol obezbeđuje znatno više redukujuće okruženje u poređenju sa ekstracelularnim okruženjem. Sečenje disulfidnih veza generalno zahteva prisustvo citoplazmatičnog tiol kofaktora, kao što je (redukovani) glutation (GSH), tako da linkeri koji sadrže disulfid, koji su prihvatljivo stabilni u cirkulaciji, selektivno oslobađaju lek u citozol. Intracelularni enzimski protein disulfid izomeraza, ili slični enzimi koji mogu da cepaju disulfidne veze, takođe mogu doprineti preferencijalnom cepanju disulfidnih veza unutar ćelija. Navedeno je da je GSH prisutan u ćelijama u opsegu koncentracija od 0.5-10 mM u poređenju sa znatno nižom koncentracijom GSH ili cisteina, najprisutnijeg tiola male molekulske težine, u cirkulaciji od približno 5 μM. Tumorske ćelije, gde neregularni dotok krvi dovodi do hipoksijskog stanja, dovode do povećanja aktivnosti reduktivnih enzima i zbog toga do viših koncentracija glutationa. Prema izvesnim aspektima, in vivo stabilnost linkera koji sadrži disulfid može biti povećana hemijskom modifikacijom linkera, npr. korišćenjem prostornih prepreka u blizini disulfidne veze.
[0202] ADCs koji sadrže ilustrativne linkere koji sadrže disulfid obuhvataju sledeće strukture:
[0203] Pri čemu D i Ab predstavljaju lek i antitelo, respektivno, n predstavlja broj lekova-linkera vezanih za antitelo, i R je nezavisno izabran za svako pojavljivanje između vodonika ili alkila, na primer. Prema izvesnim aspektima, povećanje prostorne prepreke u blizini disulfidne veze povećava stabilnost linkera. Strukture kao što su (Ij) i (Il) ispoljavaju povećanje in vivo stabilnosti kada su jedna ili više R grupa izabrane između nižeg alkila kao što je metil.
[0204] Sledeći tip cepajućeg linkera koji se može koristiti je linker koji specifično cepa enzim. Takvi linkeri su tipično bazirani na peptidu ili sadrže peptidne regione koji deluju kao supstrati za enzime. Linkeri bazirani na peptidu teže da budu stabilniji u plazmi i ekstracelularnom okruženju od hemijski labilnih linkera. Peptidne veze generalno imaju dobru serumsku stabilnost, pošto lizozomski proteolitički enzimi imaju veoma malu aktivnost u krvi zbog endogenih inhibitora i nepovoljno visoke pH vrednosti krvi u poređenju sa lizozimima. Oslobađanje leka iz antitela se dešava specifično zbog dejstva lizozomskih proteaza, npr. katepsina i plazmina. Ove proteaze mogu biti prisutne u povišenim nivoima u izvesnim tumorskim ćelijama.
[0205] Ilustrativni cepajući peptidi su izabrani između tetrapeptida kao što su Gly-Phe-Leu-Gly (SEQ ID NO:98), Ala-Leu-Ala-Leu (SEQ ID NO:99) ili dipeptida kao što su Val-Cit, Val-Ala, Met-(D)Lys, Asn-(D)Lys, Val-(D)Asp, Phe-Lys, IleVal, Asp-Val, His-Val, NorVal-(D)Asp, Ala-(D)Asp, Met-Lys, Asn-Lys, Ile-Pro, Me3Lys-Pro, FenilGly-(D)Lys, Met-(D)Lys, Asn-(D)Lys, Pro-(D)Lys, Met-(D)Lys, Asn-(D)Lys, Met-(D)Lys, Asn-(D)Lys. Dipeptidi su poželjni u odnosu na duže polipeptide zbog hidrofobnosti dužih peptida.
[0206] Opisano je mnoštvo cepajućih linkera baziranih na dipeptidu i korisnih za vezivanje lekova kao što su doksorubicin, mitomicin, kampototecin, talisomicin i auristatin/članovi porodice auristatina za antitela (vidi, Dubowchik et al., 1998, J. Org. Chem.67:1866-1872; Dubowchik et al., 1998, Bioorg. Med. Chem. Lett.8(21):3341-3346; Walker et al., 2002, Bioorg. Med. Chem. Lett.12:217-219; Walker et al., 2004, Bioorg. Med. Chem. Lett.14:4323-4327; i Francisco et al., 2003, Blood 102:1458-1465, Dornina et al., 2008, Bioconjugate Chemistry 19:1960-1963). Svi ovi dipeptidni linkeri, ili modifikovane verzije ovih dipeptidnih linkera, mogu se koristiti u ovde opisanim ADCs. Drugi dipeptidni linkeri koji se mogu koristiti obuhvataju one koji se nalaze u ADCs kao što su Seattle Genetics-ov Brentuximab Vendotin SGN-35 (Adcetris™), Seattle Genetics-ov SGN-75 (anti-CD-70, Val-Cit-MMAF), Celldex Therapeutics-ov glembatumumab (CDX-011) (anti-NMB, Val-Cit-MMAE), i Cytogen PSMA-ADC (PSMA-ADC-1301) (anti-PSMA, Val-Cit-MMAE).
[0207] Enzimski cepajući linkeri mogu sadržati samokidajući spejser za prostorno razdvajanje leka od mesta enzimskog cepanja. Direktno vezivanje leka za peptidni linker može dovesti do proteolitičkog oslobađanja aminokiselinskog adukta leka, što umanjuje njegovu aktivnost. Primena samokidajućeg spejsera omogućava eliminaciju potpuno aktivnog, hemijski nemodifikovanog leka posle hidrolize amidne veze.
[0208] Jedan samokidajući spejser je bifunkcionalna para-aminobenzil alkoholna grupa, koja je vezana za peptid pomoću amino grupe, formirajući amidnu vezu, dok lekovi koji sadrže amin mogu biti vezani preko karbamatnih funkcionalnosti za linker sa benzilskom hidroksilnom grupom (PABC). Rezultujući prolekovi se aktiviraju posle proteazom posredovanog cepanja, što dovodi do 1,6-eliminacione reakcije koja oslobađa nemodifikovani lek, ugljendioksid, i ostatke linkerske grupe. Sledeća šema prikazuje fragmentaciju p-amidobenzil etra i oslobađanje leka:
pri čemu X-D predstavlja nemodifikovani lek.
[0209] Takođe su bile opisane heterociklične varijante ove samokidajuće grupe. Vidi na primer, US 7,989,434.
[0210] Prema nekim aspektima, enzimski cepajući linker je linker baziran na βglukuronskoj kiselini. Lako oslobađanje leka se može realizovati cepanjem βglukuronidne glikozidne veze pomoću lizozomskog enzima β-glukuronidaze. Ovaj enzim je obilno prisutan unutar lizozima i prekomerno je izražen kod nekih tipova tumora, dok je aktivnost enzima izvan ćelije mala. Linkeri bazirani na β-glukuronskoj kiselini se mogu koristiti za zaobilaženje tendencije ADC da bude izložen agregaciji usled hidrofilne prirode β-glukuronida. U nekim primerima izvođenja, linkeri bazirani na β-glukuronskoj kiselini su poželjni kao linkeri za ADCs povezane sa hidrofobnim lekovima. Sledeća šema prikazuje oslobađanje leka iz ADC koji sadrži linker baziran na β-glukuronskoj kiselini:
[0211] Opisano je mnoštvo cepajućih linkera baziranih na β-glukuronskoj kiselini korisnih za vezivanje lekova kao što su auristatini, kamptotecin i analozi doksorubicina, CBI koji se vezuju u malim kanalima, i psimberina za antitela (vidi, vidi Nolting, Poglavlje 5 "Linker Technology in Antibody-Drug Conjugates", In:
Antibody-Drug Conjugates: Methods in Molecular Biology, vol.1045, str.71-100, Laurent Ducry (Ed.), Springer Science & Business Medica, LLC, 2013; Jeffrey et al., 2006, Bioconjug. Chem.17:831-840; Jeffrey et al., 2007, Bioorg. Med. Chem. Lett.
17:2278-2280; i Jiang et al., 2005, J. Am. Chem. Soc.127:11254-11255). Svi ovi linkeri bazirani na β-glukuronskoj kiselini se mogu koristiti u ovde opisanim anti-cMet ADCs.
[0212] Pored toga, citotoksični i/ili citostatički agensi koji sadrže fenol grupu mogu biti kovalentno vezani za linker preko fenolnog kiseonika. Jedan takav linker, koji je opisan u WO 2007/089149, oslanja se na metodologiju u kojoj se diaminoetanski "SpaceLink" koristi zajedno sa tradicionalnim samorazarajućim grupama baziranim na "PABO" za isporuku fenola. Cepanje linkera je šematski prikazano dole, gde D predstavlja citotoksični i/ili citostatički agens koji ima fenolnu hidroksilnu grupu.
[0213] Cepajući linkeri mogu sadržati necepajuće delove ili segmente, i/ili cepajući segmenti ili delovi mogu biti uključeni u inače necepajući linker da bi se on učinio cepajućim. Samo kao primer, polietilen glikol (PEG) i srodni polimeri mogu sadržati cepajuće grupe u polimernom skeletu. Na primer, polietilen glikol ili polimerni linker mogu sadržati jednu ili više cepajućih grupa kao što su disulfid, hidrazon ili dipeptid.
[0214] Druge degradabilne veze koje se mogu koristiti u linkerima obuhvataju, ali nisu ograničene na estarske veze formirane reakcijom PEG karboksilnih kiselina ili aktiviranih PEG karboksilnih kiselina sa alkoholnim grupama na biološki aktivnom agensu, pri čemu se takve estarske grupe generalno hidrolizuju pod fiziološkim uslovima da bi oslobodile biološki aktivni agens. Hidrolitički degradabilne veze obuhvataju, ali nisu ograničene na karbonatne veze; imin veze koje nastaju usled reakcije amina i aldehida; fosfatno estarske veze formirane reakcijom alkohola sa fosfatnom grupom; acetal veze koje su proizvod reakcije aldehida i alkohola; ortoestarske veze koje su proizvod reakcije formata i alkohola; i oligonukleotidne veze formirane fosforamiditnom grupom, koje sadrže bez ograničavanja na kraj polimera i 5’-hidroksilnu grupu oligonukleotida.
[0215] Prema izvesnim aspektima, linker sadrži enzimsku cepajuću peptidnu grupu, na primer, linker koji ima strukturnu formulu (IVa), (IVb), (IVc), ili (IVd):
ili njegovu so, pri čemu:
peptid predstavlja peptid (ilustrovan C→N i ne pokazuje karboksi i amino "terminuse") koji cepa lizozomski enzim;
T predstavlja polimer koji sadrži jednu ili više etilen glikol jedinica ili alkilenski lanac, ili njihove kombinacije;
R<a>je izabran između vodonika, alkila, sulfonata i metil sulfonata;
p je ceo broj u opsegu od 0 do 5;
q je 0 ili 1;
x je 0 ili 1;
y je 0 ili 1;
predstavlja tačku vezivanja linkera za citotoksični i/ili citostatički agens; i
* predstavlja tačku vezivanja za ostatak linkera. ;;[0216] U izvesnim primerima izvođenja, lizozomski enzim je izabran između katepsina B i β-glukoronidaze. ;[0217] Prema izvesnim aspektima, peptid je izabran između tripeptida ili dipeptida. U specifičnim primerima izvođenja dipeptid je izabran između: Val-Cit; Cit-Val; Ala-Ala; Ala-Cit; Cit-Ala; Asn-Cit; Cit-Asn; Cit-Cit; Val-Glu; Glu-Val; Ser-Cit; Cit-Ser; Lys-Cit; Cit-Lys; Asp-Cit; Cit-Asp; Ala-Val; Val-Ala; Phe-Lys; Val-Lys; Ala-Lys; Phe-Cit; Leu-Cit; Ile-Cit; PheArg; i Trp-Cit. Prema izvesnim aspektima, peptid je izabran između: Val-Cit; Cit-Val; Ala-Ala; Ala-Cit; Cit-Ala; Asn-Cit; CitAsn; Cit-Cit; Val-Glu; Glu-Val; Ser-Cit; Cit-Ser; Lys-Cit; Cit-Lys; Asp-Cit; Cit-Asp; Ala-Val; i Val-Ala i njihovih soli. ;[0218] Ilustrativni linkeri prema strukturnoj formuli (IVa) koji mogu biti uključeni u ovde opisane ADCs obuhvataju dole ilustrovane linkere (kao što je ilustrovano, linkeri sadrže grupu koja je podesna za kovalentno vezivanje linkera za antitelo): ; ;;; [0219] Ilustrativni linkeri prema strukturnoj formuli (IVb) koji mogu biti uključeni u ovde opisane ADCs obuhvataju dole ilustrovane linkere (kao što je ilustrovano, linkeri sadrže grupu koja je podesna za kovalentno vezivanje linkera za antitelo): ; ; ; ;;; [0220] Ilustrativni linkeri prema strukturnoj formuli (IVc) koji mogu biti uključeni u ovde opisane ADCs obuhvataju dole ilustrovane linkere (kao što je ilustrovano, linkeri sadrže grupu koja je podesna za kovalentno vezivanje linkera za antitelo): ; ;; [0221] Ilustrativni linkeri prema strukturnoj formuli (IVd) koji mogu biti uključeni u ovde opisane ADCs obuhvataju dole ilustrovane linkere (kao što je ilustrovano, linkeri sadrže grupu koja je podesna za kovalentno vezivanje linkera za antitelo): ; ; ;;; [0222] Prema izvesnim aspektima, linker koji sadrži strukturnu formulu (IVa), (IVb), (IVc), ili (IVd) dalje sadrži karbonatnu grupu koja se cepa izlaganjem kiselom medijumu. Prema specifičnim aspektima, linker je vezan pomoću kiseonika za citotoksični i/ili citostatički agens. ;;5.6.2.2. Necepajući linkeri ;[0223] Mada cepajući linkeri mogu obezbediti izvesne prednosti, linkeri ovde opisanog ADC ne moraju biti cepajući. Za necepajuće linkere, oslobađanje leka ne zavisi od diferencijalnih svojstava između plazme i nekih citoplazmatičkih kompartmenata. Pretpostavlja se da se oslobađanje leka dešava posle internalizacije ADC putem antigenom-posredovane endocitoze i oslobađanja u lizozomski kompartment, gde se antitelo degradira do nivoa aminokiselina putem intracelularne proteolitičke degradacije. Ovaj proces oslobađa derivat leka koji formira lek, linker, i aminokiselinski ostatak za koji je linker bio kovalentno vezan. Metaboliti aminokiselina leka iz konjugata sa necepajućim linkerima su hidrofilniji i generalno manje prodiru kroz membranu, što dovodi do manjih "bystander" efekata i manjih nespecifičnih toksičnosti u poređenju sa konjugatima sa cepajućim linkerom. Generalno, ADCs sa necepajućim linkerima imaju veću stabilnost u cirkulaciji od ADCs sa cepajućim linkerima. Necepajući linkeri mogu biti alkilenski lanci, ili mogu biti polimerni po prirodi, kao što su, na primer, oni koji su bazirani na polialkilen glikolnim polimerima, amidnim polimerima, ili mogu sadržati segmente alkilenskih lanaca, polialkilen glikola i/ili amidnih polimera. ;[0224] Opisano je mnoštvo necepajućih linkera koji se primenjuju za vezivanje lekova za antitela. Vidi, Jeffrey et al., 2006, Bioconjug. Chem.17;831-840; Jeffrey et al., 2007, Bioorg. Med. Chem. Lett.17:2278-2280; i Jiang et al., 2005, J. Am.Chem. Soc. 127:11254-11255. Svi ovi linkeri mogu biti uključeni u ovde opisane ADCs. ;[0225] Prema izvesnim aspektima, linker je necepajući in vivo, na primer, linker prema strukturnoj formuli (VIa), (VIb), (VIc) ili (VId) (kao što je ilustrovano, linkeri sadrže grupu koja je podesna za kovalentno vezivanje linkera za antitelo: ; ;;; ili njihove soli, pri čemu: ;;R<a>je izabran između vodonika, alkila, sulfonata i metil sulfonata; ;;R<x>je grupa koja sadrži funkcionalnu grupu koja je sposobna za kovalentno vezivanje linkera za antitelo; i ;;predstavlja mesto vezivanja linkera za citotoksični i/ili citostatički agens. ;;[0226] Ilustrativni linkeri prema strukturnoj formuli (VIa)-(VId) koji mogu biti uključeni u ovde opisane ADCs obuhvataju dole prikazane linkere (kao što je ilustrovano, linkeri sadrže grupu koja je podesna za kovalentno vezivanje linkera za antitelo, i " " predstavlja mesto vezivanja za citotoksični i/ili citostatički agens): ;; ; ;;; 5.6.2.3. Grupe koje se koriste za vezivanje linkera za antitela ;;[0227] Mnoštvo grupa se može koristiti za vezivanje sintona linker-lek za antitela da bi se dobili ADCs. Vezujuće grupe mogu biti elektrofilne po prirodi i obuhvataju: maleimidne grupe, aktivirane disulfide, aktivne estre, kao što su NHS estri i HOBt estri, haloformate, kisele halide, alkil i benzil halide, kao što su haloacetamidi. Kao što je dole razmotreno, takođe postoje nastajuće tehnologije koje se odnose na "samo-stabilišuće" maleimide i "premošćavajuće disulfide" koji se mogu primeniti u skladu sa otkrivanjem. Specifična grupa koja se koristi će zavisiti, delimično, od mesta vezivanja za antitelo. ;[0228] Jedan primer "samo-stabilišuće" maleimidne grupe koja se spontano hidrolizuje pod uslovima konjugacije antitela da bi se dobile ADC vrste poboljšane stabilnosti je šematski prikazan dole. Vidi US20130309256 A1; takođe Lyon et al., Nature Biotech published online, doi:10.1038/nbt.2968). ; ;;; [0229] Polytherics je opisao metod za premošćavanje para sulfhidril grupa koje potiču od redukcije prirodne disulfidne veze zgloba. Vidi, Badescu et al., 2014, Bioconjugate Chem.25:1124-1136. Reakcija je šematski prikazana dole. Prednost ove metodologije je sposobnost da se sintetizuju homogena DAR4 ADCs potpunom redukcijom IgGs (da bi se dobila 4 para sulfhidrila), praćenom reakcijom sa 4 ekvivalenta alkilujućeg agensa. ADCs koji sadrže "premošćavajuće disulfide" su takođe otelotvoreni da bi imali povećanu stabilnost. ;; ; [0230] Slično tome, kao što je prikazano dole, bio je razvijen maleimidni derivat (1, dole) koji je sposoban za premošćavanje para sulfhidrila. Vidi WO2013/085925. ;;; ;;; 5.6.2.4. Razmatranja u vezi selekcije linkera ;;[0231] Kao što je poznato stručnjacima iz odgovarajuće oblasti, na linker izabran za specifični ADC može uticati mnoštvo faktora, uključujući, bez ograničavanja mesto vezivanja za antitelo (npr. Lys, Cys ili drugi aminokiselinski ostaci), strukturna ograničenja farmakofore leka i lipofilnosti leka. Specifični linker izabran za ADC bi trebao da pronađe balans između ovih različitih faktora za specifičnu kombinaciju antitelo/lek. Za pregled faktora koji utiču na izbor linkera u ADCs, vidi Nolting, Poglavlje 5 "Linker Technology in Antibody-Drug Conjugates", u: Antibody-Drug Conjugates: Methods in Molecular Biology, vol.1045, str.71-100, Laurent Ducry (Ed.), Springer Science & Business Medica, LLC, 2013. ;[0232] Na primer, anti-cMet ADCs može uticati na ubijanje prisutnih cMet-negativnih tumorskih ćelija koje su prisutne u blizini cMet-izražavajućih kancerskih ćelija. ;Mehanizam ubijanja prisutnih ćelija pomoću ADCs je ukazao da metabolički proizvodi koji su formirani u toku intracelularne prerade ADCs mogu igrati ulogu. Citotoksični i/ili citostatički metaboliti koji mogu da prodru u ćelije generisani metabolizmom ADCs u cMet-izražavajućim ćelijama izgleda da igraju ulogu u ubijanju prisutnih ćelija, dok metaboliti koji ne mogu da prodru u ćelije, a koji nisu sposobni da prođu kroz ćelijsku membranu i da se difunduju u medijumu ne mogu da utiču na ubijanje prisutnih. Prema izvesnim aspektima, linker se bira tako da utiče, pojača ili poveća efekat ubijanja prisutnih u anti-cMet ADCs. ;[0233] Svojstva linkera takođe mogu uticati na agregaciju ADC pod uslovima primene i/ili čuvanja. Tipično, ADCs navedeni u literaturi ne sadrže više od 3-4 molekula leka po antigen-vezujućoj grupi, na primer, po molekulu antitela (vidi, npr. Chari, 2008, Acc Chem Res 41:98-107). Pokušaji da se dobiju veći odnosi lekantitelo ("DAR") su često neuspešni, a naročito ako su i lek, i linker hidrofobni, zbog agregacije ADC (King et al., 2002, J Med Chem 45:4336-4343; Hollander et al., 2008, Bioconjugate Chem 19:358-361; Burke et al., 2009 Bioconjugate Chem 20:1242-1250). U mnogim slučajevima, DARs veći od 3-4 bi mogli biti korisni kao sredstvo za povećanje potencije. U slučajevima gde su citotoksični i/ili citostatički agens hidrofobni po prirodi, može biti poželjno da se izaberu linkeri koji su relativno hidrofilni kao sredstvo za smanjenje ADC agregacije, a naročito u slučajevima gde su poželjni DARS veći od 3-4. Shodno tome, prema izvesnim aspektima, linker sadrži hemijske grupe koje smanjuju agregaciju ADCs u toku čuvanja i/ili primene. Linker može sadržati polarne ili hidrofilne grupe, kao što su naelektrisane grupe ili grupe koje postaju naelektrisane pod fiziološkim pH da bi se smanjila agregacija ADCs. Na primer, linker može sadržati naelektrisane grupe kao što su soli ili grupe koje deprotonuju, npr. karboksilate, ili protonat, npr. amine, na fiziološkom pH. ;[0234] Ilustrativni polivalentni linkeri za koje je navedeno da daju DARs veličine od 20 koji se mogu koristiti za vezivanje brojnih citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa za antitelo su opisani u WO 2009/073445; WO 2010/068795; WO 2010/138719; WO 2011/120053; WO 2011/171020; WO 2013/096901; WO 2014/008375; WO 2014/093379; WO 2014/093394; WO 2014/093640. ;[0235] Prema specifičnim aspektima, agregacija ADCs u toku čuvanja ili primene je manja od oko 10% što je određeno dimenziono ekskluzionom hromatografijom (SEC). Prema specifičnim aspektima, agregacija ADCs u toku čuvanja ili primene je manja od 10%, kao što je manja od oko 5%, manja od oko 4%, manja od oko 3%, manja od oko 2%, manja od oko 1%, manja od oko 0.5%, manja od oko 0.1%, ili čak manja, što je određeno dimenziono ekskluzionom hromatografijom (SEC). ;;5.6.3. ABBV-399 ;;[0236] Kao što je opisano u ovom opisu, ABBV-399 je ADC koji sadrži cMet ciljajuće antitelo ABT-700 (PR-1266688, h224G11) koje je konjugovano sa potentnim citotoksinom monometil auristatinom E (MMAE) preko valin citrulinskog (vc) linkera. ABBV-399 je korišćen u Fazi 1 kliničkih ispitivanja (vidi Primer 16) sa DAR od 3.1. ;[0237] U varijantnim primerima izvođenja, ABBV-399 se može koristiti u odnosu 1:1 E2/E4, koji odgovara prosečnom DAR od 3.0. Drugim rečima, ABBV-399 se koristi kao kompozicija koja ima 1:1 odnos E2 i E4 prečišćenih frakcija antitelo-lek konjugata. ;;5.6.4. ABT-700 PBD ;;[0238] ABT-700 (S238C)-PBD (Kabat numeracija) je isto kao ABT-700 (S239C)-PBD (Eu numeracija) i sadrži dva molekula PBD lek-linker konjugovana sa cys genetskim inženjeringom dobijenim mAb ABT-700. Proces konjugacije se sastoji od kvantitativne redukcije inženjeringom dobijenih i međulančanih disulfida. Redukciona smeša se onda prečišćava da bi se odstranio višak reagensa i njegovi nusproizvodi, što je praćeno kvantitativnom oksidacijom međulančanih disulfida, a zatim konjugacijom sa viškom PBD lek-linker. Posle gašenja, reakciona smeša se prečišćava i zamenjuje pufer da bi se dobio ABT-700 (S238C)-PBD. Identifikovani su parametri reakcije za dobijanje konjugata sa >80% DAR2 opterećenja lekom. ;[0239] Sekvenca ABT-700 PBD, koja nosi S238C mutaciju (Kabat numeracija) (ekvivalentna S239C mutaciji u Eu numeraciji), je kao što sledi (CDRs su podvučeni; sistem numeracije je Kabat; i S238C mutacija je predstavljena sa C (podebljano, podvučeno i italik): ;;Aminokiselinska sekvenca (10 AA po grupi, 5 grupa po liniji) ;;[0240] ; ;;; 5.7. Metodi za dobijanje konjugata anti-cMet antitelo-lek ;;[0241] Ovde opisani ADCs se mogu sintetizovati korišćenjem hemija koje su dobro poznate. Izabrane hemije će zavisiti, između ostalog, od identiteta citotoksičnog i/ili citostatičkog agensa, odnosno agenasa, linkera i grupe upotrebljenih za vezivanje linkera za antitelo. Generalno, ADCs prema formuli (I) se mogu dobiti prema sledećoj šemi: ;;D-L-R<x>+Ab-R<y>→ (I) [D-L-XY]n-Ab ;;gde su D, L, Ab, XY i n onakvi kao što je prethodno definisano, i R<x>iR<y>predstavljaju komplementarne grupe koje su sposobne za formiranje kovalentnih veza jedna sa drugom, kao što je gore razmotreno. ;[0242] Identiteti grupa R<x>i R<y>će zavisiti od hemije upotrebljene za vezivanje sintona D-L-R<x>za antitelo. Generalno, upotrebljena hemija ne bi trebalo da promeni integritet antitela, na primer, njegovu sposobnost da se vezuje za svoj cilj. Prvenstveno, svojstva vezivanja konjugovanog antitela će jako nalikovati onima nekonjugovanog antitela. Mnoštvo hemija i tehnika za konjugaciju molekula za biološke molekule kao što su antitela je poznato u odgovarajućoj oblasti, a naročito su dobro poznati za antitela. Vidi, npr. Amon et al., "Monoclonal Antibodies For Immunotargeting Of Drugs In Cancer Therapy", u: Monoclonal Antibodies And Cancer Therapy, Reisfeld et al. Eds., Alan R. Liss, Inc., 1985; Hellstrom et al., "Antibodies For Drug Delivery", u: Controlled Drug Delivery, Robinson et al.Eds., Marcel Dekker, Inc., 2. izd.1987; Thorpe, "Antibody Carriers Of Cytotoxic Agents In Cancer Therapy: A Review", u: Monoclonal Antibodies ’84: Biological And Clinical Applications, Pinchera et al.,Eds., 1985; "Analysis, Results, and Future Prospective of the Therapeutic Use of Radiolabeled Antibody In Cancer Therapy", u: Monoclonal Antibodies For Cancer Detection And Therapy, Baldwin et al., Eds., Academic Press, 1985; Thorpe et al., 1982, Immunol. Rev.62:119-58; PCT objava WO 89/12624. Bilo koje od ovih hemija mogu se koristiti za vezivanje sintona za antitelo. ;[0243] Poznato je više funkcionalnih grupa R<x>i hemija koje su korisne za vezivanje sintona za dostupne lizinske ostatke, i one obuhvataju, kao primer, a ne kao ograničenje, NHS-estre i izotiocijanate. ;[0244] Poznato je više funkcionalnih grupa R<x>i hemija koje su korisne za vezivanje sintona za dostupne cisteinske ostatke, i one obuhvataju, kao primer, a ne kao ograničenje, haloacetile i maleimide. ;[0245] Međutim, hemije konjugacije nisu ograničene na raspoložive grupe bočnog lanca. Bočni lanci kao što su amini se mogu konvertovati u druge korisne grupe, kao što su hidroksilne, vezivanjem podesnog malog molekula za amin. Ova strategija se može primeniti za povećanje broja raspoloživih mesta vezivanja na antitelu konjugacijom multifunkcionalnih malih molekula za bočne lance dostupnih aminokiselinskih ostataka antitela. Funkcionalne grupe R<x>koje su podesne za kovalentno vezivanje za sintone u ove "konvertovane" funkcionalne grupe su onda sadržane u sintonima. ;[0246] Antitelo takođe može biti podvrgnuto inženjeringu da bi sadržalo aminokiselinske ostatke za konjugaciju. Jedan pristup inženjeringu antitela tako da sadrže negenetički kodirane aminokiselinske ostatke koji su korisni za konjugaciju lekova u kontekstu ADCs je opisan od strane Axup et al., 2012, Proc Natl Acad Sci U S A.109(40):16101-16106, kao što su hemije i funkcionalne grupe koje su korisne za vezivanje sintona za nekodirane aminokiseline. ;[0247] Tipično, sintoni su vezani za bočne lance aminokiselinskih ostataka antitela, koji sadrže, na primer, primarnu amino grupu dostupnih lizinskih ostataka ili sulfhidril grupu dostupnih cisteinskih ostataka. Slobodne sulfhidril grupe se mogu dobiti redukcijom međulančanih disulfidnih veza. ;[0248] Za veze gde je R<y>sulfhidril grupa (na primer, kada je R<x>maleimid), antitelo se generalno prvo potpuno ili delimično redukuje da bi se raskinuli međulančani disulfidni mostovi između cisteinski ostataka. Specifični cisteinski ostaci i međulančani disulfidni mostovi koji mogu biti redukovani radi vezivanja sintona leklinker sadrže grupu koja je podesna za konjugaciju sa sulfhidril grupom za ilustrativno antitelo ABT-700, obuhvataju kao primer, a ne kao ograničenje, ostatke C221, C223, C225, i C228 na teškom lancu humanog IgG1, i ostatak C218 na lakom lancu humanog Ig kapa ovde opisanog ABT-700. ;[0249] Cisteinski ostaci za vezivanje sintona koji ne učestvuju u disulfidnim mostovima mogu biti inženjeringom uvedeni u antitelo mutacijom jednog ili više kodona. Ovi neupareni cisteini obezbeđuju sulfhidril grupu koja je podesna za konjugaciju. Poželjne pozicije za inkorporiranje cisteina inženjeringom obuhvataju, kao primer, a ne kao ograničenje, pozicije S112C, S113C, A114C, S115C, A176C, S180C, S252C, V286C, V292C, S357C, A359C, S398C, S428C (Kabat numeracija) na teškom lancu humanog IgG1 i pozicije V110C, S114C, S121C, S127C, S168C, V205C (Kabat numeracija) na lakom lancu humanog Ig kapa (vidi, npr. US patent br. ;7,521,541, US patent br.7,855,275 i US patent br.8,455,622). ;[0250] Kao što će shvatiti stručnjaci iz odgovarajuće oblasti, broj citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa vezanih za molekul antitela može varirati, tako da dobijanje ADC može biti heterogeno po prirodi, gde neka antitela u dobijanju sadrže jedan vezani agens, neka dva, neka tri, itd. (i neka nijedan). Stepen heterogenosti će zavisiti, između ostalih stvari, od hemija koje se koriste za vezivanje citotoksičnih i/ili citostatičkih agenasa. Na primer, kada su antitela redukovana da bi se dobile sulfhidril grupe za vezivanje, onda se često proizvode heterogene smeše antitela koje imaju nula, 2, 4, 6 ili 8 vezanih agenasa po molekulu. Pored toga, ograničavanjem molskog odnosa vezanog jedinjenja, onda se često proizvode antitela koja imaju nula, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 ili 8 vezanih agenasa po molekulu. Shodno tome, treba shvatiti da u zavisnosti od konteksta, navedeni odnosi lek-antitelo (DARs) mogu biti proseci za kolekciju antitela. Na primer, "DAR4" se odnosi na ADC preparat koji nije bio podvrgnut prečišćavanju da bi se izolovali specifični DAR pikovi i sadrži heterogenu smešu ADC molekula koji imaju različit broj citostatičkih i/ili citotoksičnih agenasa vezanih po antitelu (npr.0, 2, 4, 6, 8 agenasa po antitelu), ali ima prosečni odnos lek-antitelo od 4. Slično tome, "DAR8" se odnosi na heterogeni ADC preparat u kome je prosečan odnos lek prema antitelu 8. ;[0251] Heterogeni ADC preparati se mogu prerađivati, na primer, hidrofobnom interakcionom hromatografijom ("HIC") da bi se dobili preparati obogaćeni sa ADC koji ima specifikovani DAR od interesa (ili smeša dva ili više specifikovanih DARS). Tako obogaćeni preparati su ovde označeni sa "EX", gde "E" označava da je ADC preparat bio prerađen i da je obogaćen sa ADC koji ima specifični DAR i "X" predstavlja broj citostatičkih i/ili citotoksičnih agenasa vezanih za ADC molekul. ;Preparati obogaćeni smešom ADCs koji imaju dva specifična DARs su označeni sa "EX/EY", tri specifična DARs "EX/EY/EZ" itd., gde "E" označava da je ADC preparat bio prerađen da bi se obogatio specifikovanim DARs i "X", "Y" i "Z" predstavljaju obogaćujuće DARs. Kao specifični primeri, "E2" se odnosi na ADC preparat koji je bio obogaćen tako da primarno sadrži ADCs koji imaju dva citostatička i/ili citotoksična agensa vezana po ADC molekulu. "E4" se odnosi na ADC preparat koji je bio obogaćen tako da primarno sadrži ADCs koji imaju četiri citostatička i/ili citotoksična agensa vezana po ADC molekulu. "E2/E4" se odnosi na ADC preparat koji je bio obogaćen tako da primarno sadrži dve ADC populacije, jednu koja ima dva citostatička i/ili citotoksična agensa vezana po ADC molekulu i drugu koja ima četiri citostatička i/ili citotoksična agensa vezana po ADC molekulu. ;[0252] Kada se ovde koriste obogaćeni "E" preparati će generalno biti najmanje oko 80% čisti u navedenim DAR ADCs, mada se mogu dobiti i poželjni su i viši nivoi čistoće, kao što su čistoće od najmanje oko 85%, 90%, 95%, 98%, ili čak veće. Na primer, "EX" preparat će biti generalno najmanje oko 80% čist u ADCs koji imaju X citostatičkih i/ili citotoksičnih agenasa vezanih po ADC molekulu. Za "viši red" obogaćenih preparata, kao što su, na primer, "EX/EY" preparati, ukupna suma ADCs koji imaju X i Y citostatičke i/ili citotoksične agense vezane po ADC molekulu će generalno sadržati najmanje oko 80% ukupnih ADCs u preparatu. Slično tome, u obogaćenom "EX/EY/EZ" preparatu, ukupna suma ADCs koji imaju X, Y i Z citostatičke i/ili citotoksične agense vezane po ADC molekulu će sadržati najmanje oko 80% ukupnih ADCs u preparatu. ;[0253] Čistoća se može odrediti različitim metodama, kao što je poznato u odgovarajućoj oblasti. Kao specifični primer, ADC preparat može biti analiziran pomoću HPLC ili neke druge hromatografije, a čistoća može biti određena analizom oblasti ispod krivih rezultujućih pikova. Specifični hromatografski metodi koji se mogu koristiti za određivanje čistoće ADC prerada su dati u Primeru 6. ;[0254] Slika 2 prikazuje Proces I, koji se koristi za dobijanje DAR od 3.1. Slika 3 prikazuje Proces II, koji se koristi za dobijanje 1:1 E2/E4 odnosa. ;[0255] Specifični metodi za dobijanje heterogenih smeša ADCs koje sadrže humanizovano antitelo huM25 koje ima prosečni DAR od 4, kao i visoko prečišćene preparate koji sadrže 2 i 4 vezana agensa su dati u delu sa Primerima. Ovi specifični metodi mogu biti modifikovani korišćenjem rutinske stručnosti da bi se dobili heterogeni i/ili homogeni ADCs koji sadrže druga anti-cMet antitela, linkere i/ili citotoksične i/ili citostatičke agense. ;[0256] Posle konjugacije vcMMAE sa ABT-700, jedan dodatni procesni korak se koristi za smanjenje prosečnog odnosa lek-antitelo (DAR) sa približno 5 na približno 3, što rezultuje homogenijim lekovitim proizvodom sa manje MMAE molekula konjugovanih sa antitelom. Ova strategija je bila implementirana za smanjenje broja molekula leka vezanih za ABBV-399, što može poboljšati njegovu tolerabilnost, pošto molekuli leka visokog reda mogu doprineti disproporcionalno njegovog toksičnosti. ;;5.8. Kompozicije ;;[0257] Ovde opisani ADCs mogu biti u obliku kompozicija koje sadrže ADC i jedan ili više nosača, ekscipijenasa i/ili razređivača. Kompozicije mogu biti formulisane za specifične primene, kao što su veterinarske primene ili farmaceutske primene kod ljudi. Oblik kompozicije (npr. suvi prašak, tečna formulacija, itd.) i ekscipijensi, razređivači i/ili nosači koji se koriste će zavisiti od ciljnih primena antitela i/ili ADC i, za terapeutske primene, načina primene. ;[0258] Za terapeutske primene, kompozicije mogu biti obezbeđene kao deo sterilne, farmaceutske kompozicije koja sadrži farmaceutski prihvatljivi nosač. Ova kompozicija može biti u bilo kom podesnom obliku (u zavisnosti od željenog metoda njene administracije pacijentu). Farmaceutska kompozicija se može davati pacijentu raznovrsnim putevima, kao što je oralno, transdermalno, subkutano, intranazalno, intravenski, intramuskularno, intratumoralno, intratekalno, topički ili lokalno. ;Najpodesniji način primene u bilo kom datom slučaju će zavisiti od specifičnog antitela i/ili ADC, subjekta, i prirode i ozbiljnosti bolesti i fizičkog stanja subjekta. Tipično, farmaceutska kompozicija će se davati intravenski ili subkutano. ;[0259] Farmaceutske kompozicije se mogu podesno prezentovati u jediničnim doziranim oblicima koji sadrže prethodno određene količine antitela i/ili ovde opisanog ADC po dozi. Količina antitela i/ili ADC uključena u jediničnu dozu će zavisiti od bolesti koja treba da se leči, kao i od drugih faktora koji su dobro poznati u odgovarajućoj oblasti. Takve jedinične doze mogu biti u obliku liofilizovanog suvog praška koji sadrži količinu antitela i/ili ADC koja je podesna za pojedinačnu administraciju, ili u obliku tečnosti. Jedinični dozirani oblici suvog praška mogu biti zapakovani u kitu sa špricem, podesnom količinom razređivača i/ili drugim komponentama koje su korisne za administraciju. Jedinične doze u tečnom obliku mogu biti podesno obezbeđene u obliku šprica prethodno napunjenog količinom antitela i/ili ADC koja je podesna za pojedinačnu administraciju. ;[0260] Farmaceutske kompozicije takođe mogu biti obezbeđene u rasutom obliku koji sadrži količine ADC koje su podesne za višestruke administracije. ;[0261] Farmaceutske kompozicije se mogu pripremiti za čuvanje kao liofilizovane formulacije ili vodeni rastvori mešanjem antitela i/ili ADC koji imaju željeni stepen čistoće sa opcionim farmaceutski-prihvatljivim nosačima, ekscipijensima ili stabilizatorima koji se tipično primenjuju u odgovarajućoj oblasti (od kojih su svi ovde označeni kao "nosači"), tj. puferima, stabilizatorima, konzervansima, izotonifikatorima, nejonskim deterdžentima, antioksidansima, i drugim različitim aditivima. Vidi, Remington’s Pharmaceutical Sciences, 16. izdanje (Osol, ed.1980) i Remington: The Science and Practice of Pharmacy, 22. izdanje (uredili Allen, Loyd V. Jr., 2012). Takvi aditivi bi trebali da budu netoksični za primaoca u primenjenim dozama i koncentracijama. ;[0262] Puferi pomažu održavanje pH u opsegu koji stabilizuje protein. Oni mogu biti prisutni u širokom spektru koncentracija, ali će tipično biti prisutni u koncentracijama u opsegu od oko 2 mM do oko 50 mM. Podesni puferi za primenu sa predmetnim otkrivanjem obuhvataju i organske, i neorganske kiseline i njihove soli, kao što su citratni puferi (npr. smeša mononatrijum citrata-dinatrijum citrata, smeša limunske kiseline-trinatrijum citrata, smeša limunske kiseline-mononatrijum citrata, itd.), sukcinatni puferi (npr. smeša ćilibarne kiseline-mononatrijum sukcinata, smeša ćilibarne kiseline-natrijum hidroksida, smeša ćilibarne kiseline-dinatrijum sukcinata, itd.), tartratni puferi (npr. smeša vinske kiseline-natrijum tartrata, smeša vinske kiseline-kalijum tartrata, smeša vinske kiseline-natrijum hidroksida, itd.), fumaratni puferi (npr. smeša fumarne kiseline-mononatrijum fumarata, smeša fumarne kiselinedinatrijum fumarata, smeša mononatrijum fumarata-dinatrijum fumarata, itd.), glukonatni puferi (npr. smeša glukonske kiseline-natrijum glukonata, smeša glukonske kiseline-natrijum hidroksida, smeša glukonske kiseline-kalijum glukonata, itd.), oksalatni pufer (npr. smeša oksalne kiseline-natrijum oksalata, smeša oksalne kiseline-natrijum hidroksida, smeša oksalne kiseline-kalijum oksalata, itd.), laktatni puferi (npr. smeša mlečne kiseline-natrijum laktata, smeša mlečne kiseline-natrijum hidroksida, smeša mlečne kiseline-kalijum laktata, itd.) i acetatni puferi (npr. smeša sirćetne kiseline-natrijum acetata, smeša sirćetne kiseline-natrijum hidroksida, itd.). Pored toga mogu se koristiti fosfatni puferi, histidinski puferi i trimetilaminske soli, kao što je Tris. ;[0263] Konzervansi mogu biti dodati da bi se usporio rast mikroba, i mogu biti dodati u količinama koje se nalaze u opsegu od oko 0.2%-1% (w/v). Podesni konzervansi za primenu sa predmetnim otkrivanjem obuhvataju fenol, benzil alkohol, meta-krezol, metil paraben, propil paraben, oktadecildimetilbenzil amonijum hlorid, benzalkonijum halide (npr. hlorid, bromid, i jodid), heksametonijum hlorid, i alkil parabene, kao što su metil ili propil paraben, katehol, resorcinol, cikloheksanol, i 3-pentanol. ;Izotonifikatori koji su ponekada poznati kao "stabilizatori" mogu biti dodati da bi se obezbedila izotoničnost tečnih kompozicija prema predmetnom otkrivanju i obuhvataju polihidroksilne šećerne alkohole, na primer, trihidroksilne ili više šećerne alkohole, kao što su glicerin, eritritol, arabitol, ksilitol, sorbitol i manitol. Stabilizatori se odnose na široku kategoriju ekscipijenasa koja po funkciji može da varira od punilaca do aditiva koji solubilizuje terapeutski agens ili pomaže sprečavanje denaturacije ili prianjanja za zid kontejnera. Tipični stabilizatori mogu biti polihidroksilni šećerni alkoholi (navedeni gore); aminokiseline, kao što su arginin, lizin, glicin, glutamin, asparagin, histidin, alanin, ornitin, L-leucin, 2-fenilalanin, glutaminska kiselina, treonin, itd., organski šećeri ili šećerni alkoholi, kao što su laktoza, trehaloza, stahioza, manitol, sorbitol, ksilitol, ribitol, mioinozitol, galaktitol, glicerol i slično, uključujući ciklitole, kao što je inozitol; polietilen glikol; aminokiselinski polimeri; redukujući agensi koji sadrže sumpor, kao što su urea, glutation, alfa lipoinska kiselina, natrijum tioglikolat, tioglicerol, α-monotioglicerol i natrijum tiosulfat; polipeptidi male molekulske težine (npr. peptidi od 10 ostataka ili manje); proteini kao što su humani serumski albumin, goveđi serumski albumin, želatin ili imunoglobulini; hidrofilni polimeri, kao što je polivinilpirolidon, monosaharide, kao što su ksiloza, manoza, fruktoza, glukoza; disaharidi, kao što su laktoza, maltoza, saharoza i trehaloza; i trisaharidi, kao što je rafinoza; i polisaharidi, kao što je dekstran. Stabilizatori mogu biti prisutni u količinama u opsegu od 0.5 do 10 težinskih % po težini ADC. ;[0264] Nejonski surfaktanti ili deterdženti (takođe poznati i kao "agensi za vlaženje") mogu biti dodati da bi se smanjila adsorpcija na površinama i da bi se pomogla solubilizacija glikoproteina, kao i da bi se glikoprotein zaštitio od agregacije indukovane agitacijom, što takođe omogućava da formulacija bude izložena smicajnom površinskom naponu, a da ne dođe do denaturacije proteina. Podesni nejonski surfaktanti obuhvataju polisorbate (20, 80, itd.), poloksamere (184, 188 itd.), i pluronske poliole. Nejonski surfaktanti mogu biti prisutni u opsegu od oko 0.05 mg/mL do oko 1.0 mg/mL, na primer, od oko 0.07 mg/mL do oko 0.2 mg/mL. ;[0265] Dodatni različiti ekscipijensi obuhvataju punioce (npr. skrob), helatirajuće agense (npr. EDTA), antioksidanse (npr. askorbinsku kiselinu, metionin, vitamin E), i korastvarače. ;[0266] Ilustrativne vodene kompozicije koje su podesne za administraciju putem intravenske infuzije sadrže 20 mg/mL anti-cMet ADC, 10 mM histidinskog pufera, pH 6.0, 7% (w/v) saharoze, 0.03% (w/v) polisorbata 80. Kompozicija može biti u obliku liofilizovanog praška koji jeposle rekonstitucije sa 5.2 mL sterilne vode ili drugim rastvorom podesan za injekciju ili infuziju (na primer, 0.9% slani rastvor, Ringerov rastvor, laktatni Ringerov rastvor, itd.), obezbeđuje gornju vodenu kompoziciju. Ta ili druge kompozicije, takođe mogu biti u obliku šprica ili druge naprave podesne za injekciju i/ili infuziju prethodno napunjene sa količinom kompozicije podesnom za pojedinačnu administraciju anti-cMet ADC. ;[0267] Prema jednom aspektu, kompozicija sadrži ABBV-399 u 1:1 odnosu prečišćenih E1 i E4 frakcija. Takve frakcije se mogu dobiti bilo kojim metodom koji je poznat za prečišćavanje ADCs u odgovarajućoj oblasti, uključujući metod iz Primerima 2 i 3. Prema jednom aspektu, kompozicija sadrži ABBV-399 sa DAR u opsegu od 0-10. Prema sledećem aspektu, kompozicija sadrži ABBV-399 sa DAR u opsegu od 1-4. Prema sledećem aspektu, kompozicija sadrži ABBV-399 sa DAR u opsegu od 2-4. Prema sledećem aspektu, kompozicija sadrži ABBV-399 sa DAR od oko 3.1. Prema sledećem aspektu, kompozicija sadrži ABBV-399 sa DAR od oko 3.0. ;;5.9. Metodi primene ;;[0268] Kao što je prethodno razmotreno, za raznovrsne čvrste tumore, cMet je izražen/prekomerno izražen. Ovde obezbeđeni podaci pokazuju da anti-cMet ADCs ispoljava potentnu anti-tumorsku aktivnost protiv ovih cMetizražavajućih/prekomerno izražavajućih tumora in vivo. Shodno tome, ADCs i/ili farmaceutske kompozicije koje sadrže ADCs se mogu koristiti terapeutski za lečenje cMet-izražavajućih (tj. cMet+ tumora) i cMet-prekomerno izražavajućih tumora (tj. cMet+/prekomerno izražavajućih tumora). ;[0269] Generalno, metode obuhvataju administraciju humanom pacijentu koji ima cMet-izražavajući ili cMet-prekomerno izražavajući tumor količine anti-cMet ADC koja je efektivna za obezbeđivanje terapeutske koristi. Može se koristiti bilo koji metod koji je poznat prosečnom stručnjaku iz odgovarajuće oblasti za određivanje prisustva i/ili nivoa ekspresije receptora cMet proteina u ćeliji. U jednom primeru izvođenja, nivoi cMet su membranski. Prema sledećem primeru izvođenja, nivoi cMet su citoplazmatični. Prema sledećem primeru izvođenja, meri se celokupni nivo ekspresije cMet. Poželjni metod za određivanje nivoa ekspresije cMet je detaljno opisan u Primeru 17 i ovde se naziva "cMet ABBV-ADC protokol bojenja". H-skorovi (0-300) i IHC skor (0, 1+, 2+, i 3+) se određuju na bazi metoda poznatih patologu sa prosečnim znanjem iz odgovarajuće oblasti. U jednom primeru izvođenja, pacijenti sa H-skorovima < 150 i/ili IHC skorovima 0 i 1+ se biraju za lečenje. U jednom primeru izvođenja, pacijenti sa H-skorovima ≥ 150 i/ili IHC skorovima 2+ i 3+ se biraju za lečenje. ;[0270] Pacijenti izabrani za ADC lečenje prema otkrivanju obuhvataju one sa cMetizražavajućim i one sa cMet-prekomerno izražavajućim tumorima, koji obuhvataju, ali nisu ograničeni na bilo koji čvrsti tumor (uključujući one koji takođe prekomerno izražavaju HGF i/ili imaju abnormalnu aktivaciju HGF/cMet signalizacije ili ekspresije). Specifičniji primeri obuhvataju: kancere pluća; kancere dojke (npr. invazivni duktalni karcinom); kancere glave i vrata; kancere pankreasa; stomačne karcinome; kolorektalne kancere (uključujući metastaze u pluća kolorektalnog kancera); kancere jajnika (npr. ozbiljni adenokarcinom); želudačne kancere; kancere bubrega (npr. kancer bubrežnih ćelija, kao što je papilarni karcinom bubrežnih ćelija, kancere bistrih ćelija, nasledne papilarne karcinome bubrežnih ćelija); kancere nadbubrežnih žlezda; gastro/ezofagusne kancere; meduloblastome; gliome; kancere jetre (npr. hepatocelularne karcinome (uključujući uznapredovali, neresektabilni HCC)); kancer prostate (metastatički ili nemetastatički); melanome; tumore pljuvačnih žlezda; sarkome; kancere grlića materice; miksoidne liposarkome; adenokarcinome paratiroidnih žlezda; kancere endometrijuma; epitelioidne mezoteliome; karcinome slepog creva; karcinome peharastih ćelija; metastatički adenokarcinom želuca difuznog tipa sa odlikama pečatnog prstena; anaplastični limfom velikih ćelija (ALCL); bilo koji uznapredovali malignitet uključujući, ali bez ograničavanja na uznapredovale, povraćene, refraktorne subtipove ovde navedenih kancera. ;[0271] Kancer pluća se može klasifikovati korišćenjem različitih sistema. Prema jednom sistemu kancer pluća obuhvata adenokarcinom (mešoviti, acinarni, papilarni, čvrsti, mikropapilarni, lepidni nemukozni i lepidni mukozni), karcinom skvamoznih ćelija, karcinom velikih ćelija (npr. kancer pluća nemalih ćelija ili NSCLC (npr. uznapredovali ili neuznapredovali, LCNEC, LCNEM, NSCLC-ne drugačije specifikovani (NOS)/adenoskvamozni karcinom, sarkomatoidni karcinom, adenoskvamozni karcinom, i neuroendokrini karcinom velikih ćelija); i kancer/karcinom pluća malih ćelija ili SCLC)). ;[0272] Alternativno tome, prema drugačijem sistemu, kancer pluća se može klasifikovati u preinvazivne lezije, minimalno invazivni adenokarcinom, i invazivni adenokarcinom (invazivni mukozni adenokarcinom, mukozni BAC, koloidni, fetalni (niskog i visokog stepena), i enterični). ;[0273] Još češće, kancer se može kategorizovati bilo kao kancer pluća malih ćelija ("SCLC") ili kancer pluća nemalih ćelija ("NSCLC"). NSCLCs se može dalje kategorizovati kao skvamozni ili neskvamozni. Primer neskvamoznog NSCLC je adenokarcinom. ;[0274] Kancer može biti novodijagnostikovani i prethodno nelečen, ili povraćen, refraktorni ili povraćen i refraktorni ili metastaza ili metastatički oblik cMetizražavajućih ili cMet-prekomerno izražavajućih tumora. Kao što je pokazano u Primeru 14 ovog opisa, cMet-prekomerno izražavajući tumori koje odlikuje rezistencija na druge ciljane ili neciljane hemoterapije, zadržavaju osetljivost na ABBV-399. ;[0275] Pored toga, kao što je prikazano na slici 12C, cMet-prekomerno izražavajući tumor koji konačno ponovo raste posle lečenja anti-cMet antitelom ABT-700 ostaje osetljiv na ponovno lečenja sa anti-cMet ADC, ABBV-399. Shodno tome, ovde opisani anti-cMet ADCs obezbeđuju značajne koristi u odnosu na aktuelne ciljane i neciljane pristupe lečenju cMet-prekomerno izražavajućih tumora. ;[0276] Anti-cMet ADCs se mogu davati sami (monoterapija) ili adjunktivno, ili sa drugim anti-kancerskim terapijama i/ili ciljanim ili neciljanim anti-kancerskim agensima. Kada se daju kao anti-cMet ADC monoterapija, mogu se koristiti jedan ili više anti-cMet ADCs. U izvesnim primerima izvođenja, anti-cMet ADC se daje zajedno sa anti-cMet antitelom koje prepoznaje različiti epitop na cMet od onog koji prepoznaje ADC. Ovo bi moglo biti izvedeno, na primer, da bi se stimulisala internalizacija cMet receptora. Alternativno tome, ABT-700 može biti dat pre ABBV-399 (ili drugog anti-cMet ADC) da bi se "blokirao" endogeni cMet na normalnim tkivima da bi se smanjila moguća toksičnost povezana sa aktivnošću ABBV-399 na normalna tkiva. ;[0277] Prema sledećem primeru izvođenja, anti-cMet ADC prepoznaje dva različita nepreklapajuća epitopa unutar cMet. Takvi ADCs, koji su takođe poznati kao ADCs koji nose bivalentno biparatopsko antitelo, mogu imati nekoliko prednosti u odnosu na monovalentna antitela. Na primer, oni mogu indukovati grupisanje cMet receptora, koje može dalje stimulisati robusnu internalizaciju, lizozomski trefiking, i degradaciju, čime se poboljšava oslobađanje lekovitog dela ADC u citoplazmu, kao i raspoloživost za efekat prisutnosti. ;[0278] Bilo da se daje kao monoterapija ili adjunktivno, ili sa drugim terapijama ili agensima, daje se količina anti-cMet ADC koja je takva da celokupni terapijski režim obezbeđuje terapeutsku korist. Pod terapeutskom koristi se podrazumeva da primena anti-cMet ADCs za lečenje kancera kod pacijenata rezultuje bilo kakvom pokazanom kliničkom koristi u poređenju sa odsustvom terapije (kada je podesno) ili poznatim standardom nege. Klinička korist se može odrediti bilo kojim metodom koji je poznat prosečnom stručnjaku iz odgovarajuće oblasti. U jednom primeru izvođenja, klinička korist se određuje na osnovu objektivnog stepena reakcije (ORR) (određenog korišćenjem RECIST verzija 1.1), trajanja reakcije (DOR), preživljavanja bez progresije (PFS), i/ili ukupnog preživljavanja (OS). U nekim primerima izvođenja, potpuna reakcija ukazuje na terapeutsku korist. U nekim primerima izvođenja, delimična reakcija ukazuje na terapeutsku korist. U nekim primerima izvođenja, stabilna bolest ukazuje na terapeutsku korist. U nekim primerima izvođenja, povećanje ukupnog preživljavanja ukazuje na terapeutsku korist. U nekim primerima izvođenja, terapeutsku korist može činiti poboljšanje vremena do progresije bolesti i/ili poboljšanje simptoma ili kvaliteta života. U drugim primerima izvođenja, terapeutska korist se ne mora preneti na povećanje perioda kontrole bolesti, već na značajno smanjeno opterećenje simptomima koje rezultuje poboljšanim kvalitetom života. Kao što će biti očigledno stručnjacima iz odgovarajuće oblasti, terapeutska korist može biti opservirana korišćenjem anti-cMet ADCs samog (monoterapija) ili adjunktivno, ili sa drugim anti-kancerskim terapijama i/ili ciljanim ili neciljanim antikancerskim agensima. Poželjne metode za određivanje terapeutske koristi su detaljno opisane u Primerima, gde su korišćene u Fazi 1 kliničkih ispitivanja sa ABBV-399. ;[0279] Tipično, terapeutska korist se određuje standardnim kliničkim testovima koji su dizajnirani za merenje reakcije na novo lečenje kancera. Da bi se odredile terapeutske koristi u ovde opisanim anti-cMet ADCs, može se primeniti jedan ili kombinacija sledećih testova: (1) Kriterijumi za određivanje reakcije kod čvrstih tumora (engl. Response Evaluation Criteria In Solid Tumors, skr. RECIST) verzija 1.1 (za detalje, vidi Primer 16), (2) the Eastern Cooperative Oncology Group (ECOG) status performansi, (3) imuno-povezani kriterijumi reakcije (irRC), (4) bolest koja se može proceniti određivanjem tumorskih antigena, (5) validirane stope izveštaja o rezultatima pacijenata, i/ili (6) Kaplan-Majerove procene za ukupno preživljavanje i preživljavanje bez progresije. ;[0280] ECOG Skala statusa performansi, koja je prikazana u TABELI 3, se koristi za opisivanje nivoa funkcionalnosti pacijenata u pogledu njihove sposobnosti da se staraju o sebi, dnevne aktivnosti i fizičke sposobnosti. Skalu je razvila Eastern Cooperative Oncology Group (ECOG), sada deo ECOG-ACRIN Cancer Research Group, a objavljena je 1982. ;; ; 5 ;; [0281] Određivanje promene tumorskog opterećenja je važna karakteristika kliničke evaluacije kancerskih terapeutika. I smanjivanje tumora (objektivna reakcija) i vreme do razvoja progresije bolesti su važni ciljevi u kliničkim ispitivanjima kancera. ;Standardizovani kriterijumi reakcije, poznati kao RECIST (Response Evaluation Criteria in Solid Tumors), su bili publikovani 2000. Jedno ažuriranje (RECIST 1.1) je bilo pušteno 2009. RECIST kriterijumi se tipično koriste u kliničkim ispitivanjima gde je objektivna reakcija primarni cilj studije, kao i u ispitivanjima gde se preduzimaju analize evaluacije stabilne bolesti, progresije tumora ili vremena progresije, jer su ova merila ishoda bazirana na proceni anatomskog tumorskog opterećenja i njegove promene u toku ispitivanja. TABELA 4 obezbeđuje definicije kriterijuma reakcije korišćenih za određivanje objektivne tumorske reakcije na ispitivani lek, kao što su ovde opisani anti-cMet ADCs. ;; ;;; [0282] Sekundarna merila ishoda koja se mogu koristiti za određivanje terapeutske koristi ovde opisanih anti-cMet ADCs obuhvataju Objektivnu stopu reakcije (ORR), Preživljavanje bez progresije (PFS), Trajanje ukupne reakcije (DOR), i Dubinu reakcije (DpR). ORR je definisan kao udeo učesnika koji su ostvarili potpunu reakciju (CR) ili delimičnu reakciju (PR). PFS je definisan kao vreme od prve date doze anticMet ADCs bilo do progresije bolesti ili smrti, do čega prvo dođe. DOR je definisan kao vreme od učesnikovog inicijalnog CR ili PR do vremena progresije bolesti. DpR je definisan kao procenat smanjenja tumora uočen u tački maksimalne reakcije u poređenju sa početnim tumorskim opterećenjem. Klinički ishodi i za ORR, i za PFS se mogu odrediti na bazi gore opisanih RECIST 1.1 kriterijuma. ;[0283] Sledeća grupa kriterijuma koja se može koristiti za potpunu karakterizaciju i određivanje reakcije na imunoterapeutske agense, kao što su kancerske terapije na bazi antitela, su imuno-povezani kriterijumi reakcije (irRC), koji su razvijeni za merenje čvrstih tumora 2009, i ažurirani su 2013 (Wolchok, et al. Clin. Kancer Res. ;2009; 15(23): 7412-7420 i Nishino, et al. Clin. Cancer Res.2013; 19(14): 3936-3943). Ažurirani irRC kriterijumi se tipično koriste za određivanje efekta imunoterapeutskog agensa (npr. anti-PDl antitela), i definišu reakciju prema TABELI 5. ;; ; [0284] Tumorski antigeni koji se mogu koristiti za evaluaciju terapeutske koristi ovde opisanih anti-cMet ADCs obuhvataju ApoE, CD11c, CD40, CD45 (PTPRC), CD49D (ITGA4), CD80, CSF1R, CTSD, GZMB, Ly86, MS4A7, PIK3AP1, PIK3CD, CD74, CCL5, CCR5, CXCL10, IFNG, IL10RA1, IL-6, ACTA2, COL7A1, LOX, LRRC15, MCPT8, MMP10, NOG, SERPINE1, STAT1, TGFBR1, CTSS, PGF, VEGFA, C1QA, C1QB, ANGPTL4, EGLN, ANGPTL4, EGLN3, BNIP3, AIF1, CCL5, CXCL10, CXCL11, IFI6, PLOD2, KISS1R, STC2, DDIT4, PFKFB3, PGK1, PDK1, AKR1C1, AKR1C2, CADM1, CDH11, COL6A3, CTGF, HMOX1, KRT33A, LUM, WNT5A, IGFBP3, MMP14, CDCP1, PDGFRA, TCF4, TGF, TGFB1, TGFB2, CD11b, ADGRE1 (EMR1, F4/80), CD86, CD68, MHC-klase II, CD3, HLA-DR, CD4, CD3, CD5, CD19, CD7, CD8, CD16, TCRαβ, TCRγδ, PD-1, PDL-1, CTLA-4, kiselu fosfatazu, ACTH, alkalnu fosfatazu, alfa-fetoprotein CA-125, CA15-3, CA19-9, CA-195, C-212, CA-549, kalcitonin, kateholamine, katepsin-D, CEA, ERBB2 (HER2/neu), hromagranin-A, c-Myc, EGFR, ERA (test estrogenskog receptora), feritin, gastrin, 5-HIAA, hCG, alfa-HCG, beta-HCG, HVA, LDH1-5, NSE (neuronsku specifičnu enolazu), pankreasni polipeptid, PLAP, PLP, PRA (progesteronski receptor A), proinsulinski C-peptid, PSA, SMA, SCC, tiroglobulin, TDT, TPA, i alfa-TSH. Ovi antigeni se mogu odrediti na nivou DNK, RNK ili proteina korišćenjem tehnika sekvenciranja DNK, tehnika sekvenciranja RNK, genskog čipa "microarray", metodama na bazi PCR, protočnom citometrijom ili imunohistohemijskim metodama, kao što je poznato ekspertima u odgovarajućoj oblasti. ;[0285] Jedna ilustrativna terapeutska korist koja nastaje usled primene ovde opisanih anti-cMet ADCs za lečenje cMet-izražavajućih i cMet-prekomerno izražavajućih tumora, bilo da se daju kao monoterapija ili adjunktivno, ili sa drugim terapijama ili agensima, je potpuna reakcija. Sledeća ilustrativna terapeutska korist koja nastaje od primene ovde opisanih anti-cMet ADCs na cMet-prekomerno izražavajuće tumore, bilo da se daju kao monoterapija ili adjunktivno, ili sa drugim terapijama ili agensima, je delimična reakcija. ;[0286] Validirane stope izveštaja o rezultatima pacijenata se takođe mogu koristiti za označavanje reakcije ostvarene kod svakog pacijenta putem specijalnog sistema izveštavanja. Umesto fokusiranja na bolest, takve stope rezultata se odnose na zadržane funkcije, uz održavanje hroničnog stanja. Jedan neograničavajući primer validirane stope izveštaja o rezultatima pacijenata je PROMIS® (Patient Reported Outcomes Measurement Information System) od United States National Institutes of Health. Na primer, PROMIS® Physical Function Instrument za odrasle pacijente sa kancerom može evaluirati samostalno opisane sposobnosti funkcionisanja gornjih ekstremiteta (npr. spretnost), donjih ekstremiteta (npr. hodanje ili mobilnost), i centralnih regiona (npr. mobilnost vrata, leđa), a takođe sadrži rutine dnevnih aktivnosti, kao što je obavljanje nabavki. ;[0287] Kaplan-Majerove krive (Kaplan i Meier, J. Am. Stat. Assoc.1958; 53(282): 457-481) se takođe mogu koristiti za procenu ukupnog preživljavanja i preživljavanja bez progresije kod pacijenata sa kancerom koji su podvrgnuti terapiji sa anti-cMet antitelom ili ADC terapiji u poređenju sa standardnom negom. ;;5.9.1. Adjunktivne terapije ;;[0288] Anti-cMet ADCs se mogu primenjivati, ili sa drugim agensima ili terapijama koje imaju anti-kancerska svojstva. Kada se primenjuju adjunktivno, anti-cMet i drugi agens, odnosno agensi mogu biti formulisani zajedno u pojedinačnoj farmaceutskoj formulaciji, ili mogu biti formulisani i davani posebno, bilo u samo jednom koordinisanom režimu doziranja ili u različitim režimima doziranja. Agensi davani adjunktivno sa anti-cMet ADCs će tipično imati komplementarne aktivnosti sa anticMet ADCs, tako da ADCs i drugi agensi ne utiču nepoželjno jedni na druge. ;[0289] Agensi koji se mogu primeniti adjunktivno sa anti-cMet ADCs obuhvataju, ali nisu ograničeni na alkilujuće agense, inhibitore angiogeneze, antitela, antimetabolite, antimitotike, antiproliferative, antiviroike, inhibitore aurora kinaze, inhibitore ALK kinaze (na primer, krizotinib (XALKORI®), ceritinib (ZYKADIA®), i alektinib (ALECENSA®), promotere apoptoze (na primer, inhibitore Bcl-2 familije), aktivatore puta receptora smrti, inhibitore Bcr-Abl kinaze, BiTE (bi-specifični zahvatači T ćelija) antitela, konjugate antitelo-lek, modifikatore bioloških reakcija, ciklin-zavisne inhibitore kinaze, inhibitore ćelijskog ciklusa, inhibitore ciklooksigenaze-2, DVDs, inhibitore receptor onkogenog homologa virusne leukemije (ErbB2), inhibitore faktora rasta, inhibitore proteina toplotnog šoka (HSP)-90, inhibitore histon deacetilaze (HDAC), hormonske terapije, imunologike, inhibitore inhibitora apoptotičkih proteina (IAPs), interkalirajuće antibiotike, inhibitore kinaze, inhibitore kinezina, Jak2 inhibitore, inhibitore sisarskog ciljnog rapamicina, mikroRNKs, inhibitore mitogenomaktivirane ekstracelularne signalno-regulisane kinaze, multivalentno vezujuće proteine, nesteroidalne anti-zapaljenske lekove (NSAIDs), inhibitore poli ADP (adenozin difosfat)-ribozne polimeraze (PARP), platinske hemoterapeutike, inhibitore polo-slične kinaze (Plk), inhibitore fosfoinozitid-3 kinaze (PI3K), inhibitore proteazoma, analoge purina, analoge pirimidina, inhibitore receptora tirozin kinaze, retinoidne/deltoidne biljne alkaloide, male inhibitorne ribonukleinske kiseline (small inhibitory ribonucleic acids, skr. siRNKs), inhibitore topoizomeraze, inhibitore ubikvitin ligaze, i slično, kao i kombinacije jednog ili više od ovih agenasa. ;[0290] BiTE antitela su bispecifična antitela koja usmeravaju T-ćelije da napadaju kancerske ćelije istovremenim vezivanjem dve ćelije. T-ćelija onda napada ciljnu kancersku ćeliju. Primeri BiTE antitela obuhvataju adekatumumab (Micromet MT201), blinatumomab (BLINCYTO®, Amgen i Onyx Pharmaceuticals) i slično. Bez želje za vezivanjem za neku teoriju, jedan od mehanizama kojim T-ćelije pobuđuju apoptozu ciljnih kancerskih ćelija je egzocitozom citolitičkih granulastih komponenata, koje sadrže perforin i granzim B. ;[0291] SiRNKs su molekuli koji imaju endogene RNK baze ili hemijski modifikovane nukleotide. Modifikacije ne poništavaju ćelijsku aktivnost, već pre prenose povećanu stabilnost i/ili povećanu ćelijsku potenciju. Primeri hemijskih modifikacija obuhvataju fosforotioatne grupe, 2’-deoksinukleotid, ribonukleotide koji sadrže 2’-OCH3, 2’-F-ribonukleotide, 2’-metoksietil ribonukleotide, njihove kombinacije i slično. siRNK može imati različite dužine (npr.10-200 bps) i strukture (npr. ukosnice, jednostruki/dvostruki lanci, ispupčenja, procepi/praznine, nepodudaranja) i prerađuje se u ćelijama da bi se obezbedilo utišavanje aktivnog gena. Dvolančana siRNK (dsRNK) može imati isti broj nukleotida na svakom lancu (tupi krajevi) ili asimetrične krajeve (prepuste). Prepust od 1-2 nukleotida može biti prisutan na sensnom i/ili antisensnom lancu, kao što može biti prisutan na 5’- i/ili 3’-krajevima datog lanca. ;[0292] Multivalentni vezujući proteini su vezujući proteini koji sadrže dva ili više antigen vezujućih mesta. Multivalentno vezujući proteini su podvrgnuti inženjeringu da bi imali tri ili više antigen vezujućih mesta i generalno nisu antitela koja se pojavljuju prirodno. Izraz "multispecifični vezujući protein" označava vezujući protein koji je sposoban za vezivanje za dva ili više srodnih ili nesrodnih ciljeva. Dualni varijabilno-domenski (DVD) vezujući proteini su tetravalentni ili multivalentni vezujući proteini, vezujući proteini koji sadrže dva ili više antigen vezujućih mesta. Takvi DVDs mogu biti monospecifični (tj. sposobni za vezivanje za jedan antigen) ili multispecifični (tj. sposobni za vezivanje za dva ili više antigena). DVD vezujući proteini koji sadrže dva teška lanca DVD polipeptida i dva laka lanca DVD polipeptida se nazivaju DVD Ig’s. Svaka polovina DVD Ig sadrži teški lanac DVD polipeptida, laki lanac DVD polipeptida, i dva antigen vezujuća mesta. Svako vezujuće mesto sadrži varijabilni domen teškog lanca i varijabilni domen lakog lanca sa ukupno 6 CDRs uključenih u vezivanje antigena za antigen vezujuće mesto. ;[0293] Alkilujući agensi obuhvataju, ali nisu ograničeni na altretamin, AMD-473, AP-5280, apazikvon, bendamustin, brostalicin, busulfan, karbokvon, karmustin (BCNU), hlorambucil, CLORETAZINE® (laromustin, VNP 40101M), ciklofosfamid, dakarbazin, estramustin, fotemustin, glufosfamid, ifosfamid, KW-2170, lomustin (CCNU), mafosfamid, melfalan, mitobronitol, mitolaktol, nimustin, azotni iperit N-oksid, ranimustin, temozolomid, tiotepa, TREANDA® (bendamustin), treosulfan, i trofosfamid. ;[0294] Inhibitori angiogeneze obuhvataju, ali nisu ograničeni na inhibitore endotelijalno-specifičnog receptora tirozin kinaze (Tie-2), inhibitore receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR), inhibitore receptora insulinskog faktora rasta-2 (IGFR-2), inhibitore matrične metaloproteinaze-2 (MMP-2), inhibitore matrične metaloproteinaze-9 (MMP-9), inhibitore receptora faktora rasta koji potiču od trombocita (PDGFR), analoge trombospondina, i inhibitore vaskularnog endotelijalnog receptora faktora rasta tirozin kinaze (VEGFR). ;[0295] Antimetaboliti obuhvataju, ali nisu ograničeni na ALIMTA® (pemetreksovani dinatrijum, LY231514, MTA), 5-azacitidin, XELODA® (kapecitabin), karmofur, LEUSTAT® (kladribin), klofarabin, citarabin, citarabin okfosfate, citozin arabinozid, decitabin, deferoksamin, doksifluridin, eflornitin, EICAR (5-etinil-1-β -D-ribofuranozilimidazol-4-karboksamid), enocitabin, etnilcitidin, fludarabin, 5-fluorouracil sam ili u kombinaciji sa leukovorinom, GEMZAR® (gemcitabin), hidroksiureu, ALKERAN® (melfalan), merkaptopurin, 6-merkaptopurin ribozid, metotreksat, mikofenolnu kiselinu, nelarabin, nolatreksed, okfosfat, pelitreksol, pentostatin, raltitreksed, ribavirin, triapin, trimetreksat, S-1, tiazofurin, tegafur, TS-1, vidarabin, i UFT. ;[0296] Antiviroici obuhvataju, ali nisu ograničeni na ritonavir, aciklovir, cidofovir, ganciklovir, foskarnet, zidovudin, ribavirin, i hidroksihlorokvin. ;[0297] Inhibitori aurora kinaze obuhvataju, ali nisu ograničeni na ABT-348, AZD-1152, MLN-8054, VX-680, inhibitore Aurora A-specifične kinaze, inhibitore Aurora B-specifične kinaze i inhibitore pan-Aurora kinaze. ;[0298] Inhibitori Bcl-2 proteina obuhvataju, ali nisu ograničeni na AT-101 ((-)gosipol), GENASENSE® (G3139 ili oblimersen (Bcl-2-ciljajući antisensni oligonukleotid)), IPI-194, IPI-565, N-(4-(4-( hloro(1,1’-bifenil)-2-il)metil)piperazin-1-il)benzoil)-4-(((1R)- ;3-(dimetilamino)-1-((fenilsulfanil)metil)propil)amino)-3-nitrobenzensulfonamid), N-(4-(4-((2-(4-hlorofenil)-5,5-dimetil-1-cikloheks-1-en-1-il)metil)piperazin-1-il)benzoil)-4-(((1R)-3-(morfolin-4-il)-1-((fenilsulfanil)metil)propil)amino)-3-((trifluorometil)sulfonil)-benzensulfonamid, venetoklaks i GX-070 (obatoklaks). ;[0299] Inhibitori Bcr-Abl kinaze obuhvataju, ali nisu ograničeni na DASATINIB® (BMS-354825) i GLEEVEC® (imatinib). ;[0300] CDK inhibitori obuhvataju, ali nisu ograničeni na AZD-5438, BMI-1040, BMS-032, BMS-387, CVT-2584, flavopiridol, GPC-286199, MCS-5A, PD0332991, PHA-690509, seliciklib (CYC-202, R-roskovitin), i ZK-304709. ;[0301] COX-2 inhibitori obuhvataju, ali nisu ograničeni na ABT-963, ARCOXIA® (etorikoksib), BEXTRA® (valdekoksib), BMS347070, CELEBREX® (celekoksib), COX-189 (lumirakoksib), CT-3, DERAMAXX® (derakoksib), JTE-522, 4-metil-2-(3,4-dimetilfenil)-1-(4-sulfamoilfenil-1H-pirol), MK-663 (etorikoksib), NS-398, parekoksib, RS-57067, SC-58125, SD-8381, SVT-2016, S-2474, T-614, i VIOXX® (rofekoksib). ;[0302] EGFR inhibitori obuhvataju, ali nisu ograničeni na afatinib (GILOTRIF®), ABX-EGF, anti-EGFR imunolipozome, EGF-vakcinu, EMD-7200, ERBITUX® (cetuksimab), HR3, IgA antitela, IRESSA® (gefitinib), TARCEVA® (erlotinib ili OSI-774), TP-38, EGFR fuzioni protein, PORTRAZZA® (necitumumab), TAGRISSO® (osimertinib), TYKERB® (lapatinib), TARCEVA® (erlotinib), i TAGRISSO® (osimertinib). ;[0303] ErbB2 receptor inhibitori obuhvataju, ali nisu ograničeni na CP-724-714, CI-1033 (kanertinib), HERCEPTIN® (trastuzumab), TYKERB® (lapatinib), OMNITARG® (2C4, pertuzumab), TAK-165, GW-572016 (jonafarnib), GW-282974, EKB-569, PI-166, dHER2 (HER2 vakcina), APC-8024 (HER-2 vakcina), anti-HER/2neu bispecifično antitelo, B7.her2IgG3, AS HER2 trifunkcionalna bispecifična antitela, mAB AR-209, i mAB 2B-1. ;[0304] Inhibitori histon deacetilaze obuhvataju, ali nisu ograničeni na depsipeptid, LAQ-824, MS-275, trapoksin, suberoilanilid hidroksaminsku kiselinu (SAHA), TSA, i valproinsku kiselinu. ;[0305] HSP-90 inhibitori obuhvataju, ali nisu ograničeni na 17-AAG-nab, 17-AAG, CNF-101, CNF-1010, CNF-2024, 17-DMAG, geldanamicin, IPI-504, KOS-953, MYCOGRAB® (humano rekombinantno antitelo za HSP-90), NCS-683664, PU24FCl, PU-3, radicikol, SNX-2112, STA-9090, i VER49009. ;[0306] Inhibitori proteina apoptoze obuhvataju, ali nisu ograničeni na HGS1029, GDC-0145, GDC-0152, LCL-161, i LBW-242. ;[0307] Aktivatori puta receptora smrti obuhvataju, ali nisu ograničeni na TRAIL, antitela ili druge agense koji ciljaju na TRAIL ili receptore smrti (npr. DR4 i DR5), kao što su Apomab, konatumumab, ETR2-ST01, GDC0145 (leksatumumab), HGS-1029, LBY-135, PRO-1762 i trastuzumab. ;[0308] Inhibitori kinezina obuhvataju, ali nisu ograničeni na Eg5 inhibitore, kao što su AZD4877, ARRY-520; i CENPE inhibitore, kao što je GSK923295A. ;[0309] JAK-2 inhibitori obuhvataju, ali nisu ograničeni na CEP-701 (lesaurtinib), XL019 i INCB018424. ;[0310] MEK inhibitori obuhvataju, ali nisu ograničeni na ARRY-142886, ARRY-438162, PD-325901, PD-98059, i trametinib. ;[0311] mTOR inhibitori obuhvataju, ali nisu ograničeni na AP-23573, CCI-779, everolimus, RAD-001, rapamicin, temzirolimus, ATP-kompetitivne TORC1/TORC2 inhibitore, uključujući PI-103, PP242, PP30, i Torin 1. ;[0312] Nesteroidni anti-zapaljenski lekovi obuhvataju, ali nisu ograničeni na AMIGESIC® (salsalat), DOLOBID® (diflunizal), MOTRIN® (ibuprofen), ORUDIS® (ketoprofen), RELAFEN® (nabumeton, FELDENE® (piroksikam), ibuprofen krem, ALEVE® (naproksen) i NAPROSYN® (naproksen), VOLTAREN® (diklofenak), INDOCIN® (indometacin), CLINORIL® (sulindak), TOLECTIN® (tolmetin), LODINE® (etodolak), TORADOL® (ketorolak), i DAYPRO® (oksaprozin). ;[0313] PDGFR inhibitori obuhvataju, ali nisu ograničeni na C-451, CP-673 i CP-868596. ;[0314] Platinski hemoterapeutici obuhvataju, ali nisu ograničeni na cisplatin, ELOXATIN® (oksaliplatin) eptaplatin, lobaplatin, nedaplatin, PARAPLATIN® (karboplatin), satraplatin, i pikoplatin. ;[0315] Inhibitori polo-slične kinaze obuhvataju, ali nisu ograničeni na BI-2536. ;[0316] BRAF inhibitori su vemurafenib, dabrafenib, kobimetinib. ;[0317] Inhibitori fosfoinozitid-3 kinaze (PI3K) obuhvataju, ali nisu ograničeni na vortmanin, LY294002, XL-147, CAL-120, ONC-21, AEZS-127, ETP-45658, PX-866, GDC-0941, BGT226, BEZ235, i XL765. ;[0318] Analozi trombospondina obuhvataju, ali nisu ograničeni na ABT-510, ABT-567, ABT-898, i TSP-1. ;[0319] VEGFR inhibitori obuhvataju, ali nisu ograničeni na AVASTIN® (bevacizumab), ABT-869, AEE-788, ANGIOZYME™ (ribozim koji inhibira angiogenezu (Ribozyme Pharmaceuticals (Boulder, CO) i Chiron (Emeryville, CA)), aksitinib (AG-13736), AZD-2171, CP-547,632, IM-862, MACUGEN® (pegaptamib), NEXAVAR® (sorafenib, BAY43-9006), pazopanib (GW-786034), vatalanib (PTK-787, ZK-222584), SUTENT® (sunitinib, SU-11248), VEGF zamku, i ZACTIMA™ (vandetanib, ZD-6474), kabozantanib (VEGFR2 i cMet inhibitor), ramucirumab (anti-VEGFR2 inhibitorno mAb). ;[0320] Antibiotici obuhvataju, ali nisu ograničeni na interkalirajuće antibiotike aklarubicin, aktinomicin D, amrubicin, anamicin, adriamicin, BLENOXANE® (bleomicin), daunorubicin, CAELYX® ili MYOCET® (lipozomski doksorubicin), elzamitrucin, epirbucin, glarbuicin, ZAVEDOS® (idarubicin), mitomicin C, nemorubicin, neokarzinostatin, peplomicin, pirarubicin, rebekamicin, stimalamer, streptozocin, VALSTAR® (valrubicin), i zinostatin. ;[0321] Inhibitori topoizomeraze obuhvataju, ali nisu ograničeni na aklarubicin, 9-aminokamptotecin, amonafid, amsakrin, bekatekarin, belotekan, BN-80915, CAMPTOSAR® (irinotekan hidrohlorid), kamptotecin, CARDIOXANE® (deksrazoksin), diflomotekan, edotekarin, ELLENCE® ili PHARMORUBICIN® (epirubicin), etopozid, eksatekan, 10-hidroksikamptotecin, gimatekan, lurtotekan, mitoksantron, Onivyde™ (lipozomski irinotekan), oratecin, pirarbucin, piksantron, rubitekan, sobuzoksan, SN-38, taflupozid, i topotekan. ;[0322] Antitela obuhvataju, ali nisu ograničena na AVASTIN® (bevacizumab), CD40-specifična antitela, chTNT-1/B, denosumab, ERBITUX® (cetuksimab), HUMAX-CD4® (zanolimumab), IGF1R-specifična antitela, lintuzumab, PANOREX® (edrekolomab), RENCAREX® (WX G250), RITUXAN® (rituksimab), ticilimumab, trastuzumab, pertuzumab, VECTIBIX® (panitumumab) i CD20 antitela tipovi I i II. ;[0323] Hormonske terapije obuhvataju, ali nisu ograničene na ARIMIDEX® (anastrozol), AROMASIN® (eksemestan), arzoksifen, CASODEX® (bikalutamid), CETROTIDE® (cetroreliks), degareliks, deslorelin, DESOPAN® (trilostan), deksametazon, DROGENIL® (flutamid), EVISTA® (raloksifen), AFEMA™ (fadrozol), FARESTON® (toremifen), FASLODEX® (fulvestrant), FEMARA® (letrozol), formestan, glukokortikoide, HECTOROL® (dokserkalciferol), RENAGEL® (sevelamer karbonat), lasofoksifen, leuprolid acetat, MEGACE® (megesterol), MIFEPREX® (mifepriston), NILANDRON™ (nilutamid), NOLVADEX® (tamoksifen citrat), PLENAXIS™ (abareliks), prednizon, PROPECIA® (finasterid), rilostan, SUPREFACT® (buserelin), TRELSTAR® (oslobađajući hormon luteinizirajućeg hormona (LHRH)), VANTAS® (histrelin implant), VETORYL® (trilostan ili modrastan), XTANDI® (enzalutamid), ZOLADEX® (fosrelin, goserelin), i ZYTIGA® (abiratenon). ;[0324] Deltoidi i retinoidi obuhvataju, ali nisu ograničeni na seokalcitol (EB1089, CB1093), leksakalcitrol (KH1060), fenretinid, PANRETIN® (aliretinoin), ATRAGEN® (lipozomski tretinoin), TARGRETIN® (beksaroten), i LGD-1550. ;[0325] PARP inhibitori obuhvataju, ali nisu ograničeni na ABT-888 (veliparib), olaparib, KU-59436, AZD-2281, AG-014699, BSI-201, BGP-15, INO-1001, i ONO-2231. ;[0326] Biljni alkaloidi obuhvataju, ali nisu ograničeni na vinkristin, vinblastin,vindezin, i vinorelbin. ;[0327] Inhibitori proteazoma obuhvataju, ali nisu ograničeni na VELCADE® (bortezomib), KYPROLIS® (karfilzomib), MG132, NPI-0052, i PR-171. ;[0328] Primeri imunologika obuhvataju, ali nisu ograničeni na interferone, inhibitore imunih kontrolnih tačaka, kostimulatorne agense, i druge agense koji povećavaju imunitet. Interferoni obuhvataju interferon alfa, interferon alfa-2a, interferon alfa-2b, interferon beta, interferon gama-1a, ACTIMMUNE® (interferon gama-1b) ili interferon gama-nl, njihove kombinacije i slično. Inhibitori imunih kontrolnih tačaka obuhvataju antitela koja ciljaju na PD-1 (npr. pembrolizumab, nivolumab i pidilizumab), PD-L1 (npr. durvalumab, atezolizumab, avelumab, MEDI4736, MSB0010718C i MPDL3280A), i CTLA4 (citotoksični limfocitni antigen 4; npr. ipilimumab, tremelimumab). Ko-stimulatorni agensi obuhvataju, ali nisu ograničeni na antitela protiv CD3, CD40, CD40L, CD27, CD28, CSF1R, CD137 (npr. urelumab), B7H1, GITR, ICOS, CD80, CD86, OX40, OX40L, CD70, HLA-DR, LIGHT, LIGHT-R, TIM3, A2AR, NKG2A, TIGIT (imunoreceptor T ćelija sa Ig i ITIM domenima), VISTA (supresor aktivacije V-domena Ig T ćelija), B7-H3, B7-H4, CD47, CD73, CD39, KIR (npr. lirilumab), TGF-β (npr. frezolimumab) i njihove kombinacije. ;[0329] Drugi agensi obuhvataju, ali nisu ograničeni na ALFAFERONE® (IFN-α), BAM-002 (oksidirani glutation), BEROMUN® (tazonermin), BEXXAR® (tozitumomab), CAMPATH® (alemtuzumab), dakarbazin, denileukin, epratuzumab, GRANOCYTE® (lenograstim), lentinan, leukocitni alfa interferon, imikvimod, melanoma vakcinu, mitumomab, molgramostim, MYLOTARG™ (gemtuzumab ozogamicin), NEUPOGEN® (filgrastim), OncoVAC-CL, OVAREX® (oregovomab), pemtumomab (Y-muHMFG1), PROVENGE® (sipuleucel-T), sargaramostim, sizofilan, teceleukin, THERACYS® (Bacillus Calmette-Guerin), ubenimeks, VIRULIZIN® (imunoterapeutik, Lorus Pharmaceuticals), Z-100 (specifična supstanca marujama (SSM)), WF-10 (tetrahlorodekaoksid (TCDO)), PROLEUKIN® (aldesleukin), ZADAXIN® (timalfasin), ZINBRYTA® (daklizumab proces visokog prinosa), i ZEVALIN® (<90>Y-ibritumomab tiuksetan). ;[0330] Modifikatori bioloških reakcija su agensi koji modifikuju odbrambene mehanizme živih organizama ili biološke reakcije, kao što su preživljavanje, rast ili diferencijacija tkivnih ćelija da bi se one usmerile tako da imaju anti-tumorsku aktivnost i obuhvataju, ali nisu ograničeni na krestin, lentinan, sizofiran, picibanil PF-3512676 (CpG-8954), i ubenimeks. ;[0331] Analozi pirimidina obuhvataju, ali nisu ograničeni na citarabin (ara C ili arabinozid C), citozin arabinozid, doksifluridin, FLUDARA® (fludarabin), 5-FU (5-fluorouracil), floksuridin, GEMZAR® (gemcitabin), TOMUDEX® (ratitreksed), i TROXATYL™ (triacetiluridin troksacitabin). ;[0332] Analozi purina obuhvataju, ali nisu ograničeni na LANVIS® (tiogvanin) i PURI-NETHOL® (merkaptopurin). ;[0333] Antimitotički agensi obuhvataju, ali nisu ograničeni na batabulin, epotilon D (KOS-862), N-(2-((4-hidroksifenil)amino)piridin-3-il)-4-metoksibenzensulfonamid, iksabepilon (BMS 247550), TAXOL® (paklitaksel), TAXOTERE® (docetaksel), PNU100940 (109881), patupilon, XRP-9881 (larotaksel), vinflunin, i ZK-EPO (sintetički epotilon). ;[0334] Inhibitori ubikvitin ligaze obuhvataju, ali nisu ograničeni na MDM2 inhibitore, kao što su nutlini, i NEDD8 inhibitore, kao što je MLN4924. ;[0335] Inhibitori tirozin kinaze obuhvataju imatinib (GLEEVEC®), dasatinib (SPRYCE®), nilotinib (TASIGNA®), bosutinib (BOSULIF®), ponatinib (ICLUSIG®), afatinib (GIOTRIF®), aksitinib (INLYTA®), krizotinib (XALKORI®), erlotinib (TARCEVA®), gefitinib (IRESSA®), lapatinib (TYVERB®), nilotinib (TASIGNA®), pazopanib (VOTRIENT®), regorafenib (STIVARGA®), sorafenib (NEXAVAR®), sunitinib (SUTENT®), toceranib (PALLADIA®), vatalanib, i radotinib (SUPECT®). ;[0336] Anti-cMet ADCs se takođe mogu koristiti za povećanje efikasnosti zračne terapije. Primeri zračne terapije obuhvataju zračnu terapiju eksternim snopom, internu zračnu terapiju (tj. brahiterapiju) i sistemsku zračnu terapiju. ;[0337] Anti-cMet ADCs se mogu davati adjunktivno ili sa drugim hemoterapeutskim agensima, kao što su ABRAXANE™ (ABI-007), ABT-100 (inhibitor farnezil transferaze), ADVEXIN® (Ad5CMV-p53 vakcina), ALTOCOR® ili MEVACOR® (lovastatin), AMPLIGEN® (poli I: poli C12U, sintetička RNK), APTOSYN® (eksisulind), AREDIA® (pamidronska kiselina), arglabin, L-asparaginaza, atamestan (1-metil-3,17-dion-androsta-1,4-dien), AVAGE® (tazaroten), AVE-8062 (derivat kombreastatina) BEC2 (mitumomab), kahektin ili kaheksin (faktor nekroze tumora), kanvaksin (vakcina), CEAVAC® (vakcina protiv kancera), CELEUK® (celmoleukin), CEPLENE® (histamin dihidrohlorid), CERVARIX® (vakcina protiv humanog papiloma virusa), CHOP® (C: CYTOXAN® (ciklofosfamid); H: ADRIAMYCIN® (hidroksidoksorubicin); O: vinkristin (ONCOVIN®); P: prednizon), CYPAT™ (ciproteron acetat), kombrestatin A4P, DAB(389)EGF (katalitički i translokacioni domeni difterija toksina fuzionisani preko His-Ala linkera sa humanim faktorom epidermalnog rasta) ili TransMID- 107R™ (difterija toksini), dakarbazin, daktinomicin, 5,6-dimetilksantenon-4-sirćetna kiselina (DMXAA), eniluracil, EVIZON™ (skvalamin laktat), DIMERICINE® (T4N5 lipozomski losion), diskodermolid, DX-8951f (eksatekan mezilat), enzastaurin, EPO906 (epitilon B), GARDASIL® (kvadrivalentna rekombinantna vakcina protiv humanog papiloma virusa (tipovi 6, 11, 16, 18)), GASTRIMMUNE®, GENASENSE®, GMK (gangliozidna konjugatna vakcina), GVAX® (vakcina protiv kancera prostate), halofuginon, histrelin, hidroksikarbamid, ibandronska kiselina, IGN-101, IL-13-PE38, IL-13-PE38QQR (cintredekin besudotoks), IL-13-pseudomonas eksotoksin, interferon-a, interferon-γ, JUNOVAN™ ili MEPACT™ (mifamurtid), lonafarnib, 5,10-metilentetrahidrofolat, miltefozin (heksadecilfosfoholin), NEOVASTAT®(AE-941), NEUTREXIN® (trimetreksat glukuronat), NIPENT® (pentostatin), ONCONASE® (ribonukleazni enzim), ONCOPHAGE® (vakcina za lečenje melanoma), ONCOVAX® (IL-2 vakcina), ORATHECIN™ (rubitekan), OSIDEM® (ćelijski lek na bazi antitela), OVAREX® MAb (mišje monoklonsko antitelo), paklitaksel, PANDIMEX™ (aglikonski saponini iz ginsenga koji sadrže 20(S)protopanaksadiol (aPPD) i 20(S)protopanaksatriol (aPPT)), panitumumab, PANVAC®-VF (vakcina protiv kancera koja se ispituje), pegaspargaza, PEG Interferon A, fenoksodiol, prokarbazin, rebimastat, REMOVAB® (katumaksomab), REVLIMID® (lenalidomid), RSR13 (efaproksiral), SOMATULINE® LA (lanreotid), SORIATANE® (acitretin), staurosporin (Streptomyces staurospores), talabostat (PT100), TARGRETIN® (beksaroten), TAXOPREXIN® (DHA-paklitaksel), TELCYTA® (kanfosfamid,TLK286), temilifen, TEMODAR® (temozolomid), tesmilifen, talidomid, THERATOPE® (STn-KLH), timitak (2-amino-3,4-dihidro-6-metil-4-okso-5-(4-piridiltio)hinazolin dihidrohlorid), TNFERADE™ (adenovektor: DNK nosač koji sadrži gen za faktore nekroze tumora-α), TRACLEER® ili ZAVESCA® (bozentan), tretinoin (Retin-A), tetrandrin, TRISENOX® (arsen trioksid), VIRULIZIN®, ukrain (derivat alkaloida iz biljke ruse), vitaksin (anti-alfavbeta3 antitelo), XCYTRIN® (moteksafin gadolinijum), XINLAY™ (atrasentan), XYOTAX™ (paklitaksel poliglumeks), YONDELIS® (trabektedin), ZD-6126, ZINECARD® (deksrazoksan), ZOMETA® (zolendronska kiselina), i zorubicin, kao i kombinacije bilo kojih od ovih agenasa. ;[0338] Adjunktivne terapije i/ili terapeutski agense će tipično biti primenjeni u svojoj odobrenoj dozi, načinu primene, i učestanosti primene, ali se mogu primeniti u manjim dozama i/ili manje često. Kada se daje kao monoterapija, anti-cMet ADC će tipično biti davan po rasporedu koji generiše terapeutsku korist. Smatra se da će davanje anti-cMet ADCs jednom nedeljno, jednom svake dve nedelje, jednom svake tri nedelje, jednom svake četiri nedelje, jednom svakih pet nedelja, jednom svakih šest nedelja, jednom svakih sedam nedelja ili jednom svakih osam nedelja obezbediti terapeutsku korist, mada više ili manje učestala primena može biti korisna. Kada se daje adjunktivno ili sa drugom terapijom i/ili agensom, anti-cMet ADC se može davati pre tretmana, posle tretmana ili istovremeno sa tretmanom drugom terapijom ili agensom. ;;5.10. Doziranje i načini primene ;;[0339] Količina anti-cMet ADC koja će biti davana zavisi od mnoštva faktora, uključujući bez ograničavanja na specifični tip tretiranih cMet+/prekomerno izražavajućih tumora, stadijuma cMet+/prekomerno izražavajućih tumora koji se tretiraju, načina primene, učestanosti primene, željene terapeutske koristi, leka kao komponente ADC (npr. MMAE prema PBD) i drugih parametara kao što su uzrast, težina i karakteristike pacijenta, itd. Određivanje doza efektivnih za obezbeđivanje terapeutske koristi za specifične načine i učestanosti primene se nalazi u okviru sposobnosti onih koji su stručnjaci iz odgovarajuće oblasti. ;[0340] Doziranje koje je efektivno za obezbeđivanje terapeutske koristi može se proceniti inicijalno na osnovu in vivo životinjskih modela ili klinički. Podesni životinjski modeli za široki spektar bolesti su poznati u odgovarajućoj oblasti. ;[0341] Anti-cMet ADCs se mogu davati bilo kojim putem koji je podesan za stanje koje treba da se tretira. Anti-cMet ADC će se tipično davati parenteralno, tj. infuzijom, subkutano, intramuskularno, intravenski (IV), intradermalno, intratekalno, bolusom, intratumorskom injekcijom ili epiduralno ((Shire et al., 2004, J. Pharm. Sciences 93(6):1390-1402)). U jednom primeru izvođenja, anti-cMet ADC je realizovan kao liofilizovani prašak u bočici. Bočice mogu sadržati, na primer, 0.5 mg, 1 mg, 5 mg, 10 mg, 50 mg, 100 mg, ili 200 mg anti-cMet ADC. U jednom primeru izvođenja, pre administracije, liofilizovani prašak se rekonstituiše sa sterilnom vodom za injekcije (SWFI) ili drugim podesnim medijumom da bi se dobio rastvor koji sadrži 20 mg/mL anti-cMet ADC. Rezultujući rekonstituisani rastvor se dalje razređuje sa slanim rastvorom ili drugim podesnim medijumom i daje se putem IV infuzije jednom svakih 7 dana, jednom svakih 14 dana, jednom svakih 21 dan, ili jednom svakih 28 dana. U nekim primerima izvođenja, za prvi ciklus, infuzija traje preko 180 minuta, a sledeće infuzije preko 90 minuta. U drugim primerima izvođenja, infuzija traje preko 60 minuta. U nekim primerima izvođenja, sve infuzije za svaki ciklus traju preko 30 minuta. ;[0342] U jednom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se daje jednom svakih 14 dana sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.6 mg/kg, 1.8 mg/kg, 1.9 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.2 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, ili 6.0 mg/kg subjektove telesne težine. U jednom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se daje jednom svakih 14 dana sa 1.6 mg/kg. U jednom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se daje jednom svakih 14 dana sa 1.9 mg/kg. U jednom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se daje jednom svakih 14 dana sa 2.2 mg/Kg. U jednom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se daje jednom svakih 14 dana sa 2.5 mg/Kg. U jednom primeru izvođenja, administracija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili neprihvatljive toksičnosti. ;[0343] U jednom primeru izvođenja, kancer je NSCLC adenokarcinom, anti-cMet ADC je ABBV-399, daje se sa 1.6 ili 1.9 mg/kg svakih 14 dana, i pacijent ima H-skor od 225 i veći ili IHC skor od 3+. Prema sledećem primeru izvođenja, kancer je NSCLC karcinom skvamoznih ćelija, anti-cMet ADC je ABBV-399, daje se sa 1.6 ili 1.9 mg/kg svakih 14 dana, i pacijent ima H-skor između 150 i 224 ili IHCskor od 2+. ;[0344] U sledećem ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se daje jednom svakih 7 dana sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.45 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, ili 3.0 mg/kg. U jednom primeru izvođenja, administracija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili neprihvatljive toksičnosti. ;[0345] U sledećem ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se daje jednom svakih 28 dana sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg. U jednom primeru izvođenja, administracija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili neprihvatljive toksičnosti. ;[0346] U sledećem ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se daje jednom svakih 28 dana sa 2.7 mg/kg. U jednom primeru izvođenja, administracija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili neprihvatljive toksičnosti. ;[0347] U sledećem ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se daje jednom svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg. U jednom primeru izvođenja, administracija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili neprihvatljive toksičnosti. ;[0348] U sledećem ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. U jednom primeru izvođenja, administracija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili neprihvatljive toksičnosti. U jednom primeru izvođenja, kancer je NSCLC adenokarcinom, anticMet ADC je ABBV-399, daje se sa 2.7 mg/kg svakih 21 dan, i pacijent ima H-skor od 225 i veći ili IHC skor od 3+. Prema sledećem primeru izvođenja, kancer je NSCLC karcinom skvamoznih ćelija, anti-cMet ADC je ABBV-399, daje se sa 2.7 mg/kg svakih 21 dan, i pacijent ima H-skor od najmanje 150 ili veći i IHCskor od najmanje 2+. ;[0349] U sledećem ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet PBD ADC (npr. ABT-700 PBD) se daje jednom svakih 14 dana, jednom svakih 21 dan, ili jednom svakih 28 dana, u dozi između 1.0 μg/kg do 1.0 mg/kg, 1.0 μg/kg do 500.0 μg/kg, ili 5.0 μg/kg do 200.0 μg/kg subjektove telesne težine. Za bilo koji drugi ADC, doziranje zavisi, na primer, od učestanosti primene, stanja pacijenta i reakcije na prethodni tretman, ako je postojao. Koncentracija ADC u tečnoj formulaciji može biti npr.0.01-10 mg/ml, kao što je 1.0 mg/ml. ;[0350] U jednom primeru izvođenja, anti-cMet PBD ADC (npr. ABT-700 PBD) se daje jednom svakih 14 dana, jednom svakih 21 dan, ili jednom svakih 28 dana sa 10 μg/kg, 50 μg/kg, 75 μg/kg, 100 μg/kg, 110 μg/kg, 120 μg/kg, 130 μg/kg, 140 μg/kg, 150 μg/kg, 160 μg/kg, 170 μg/kg, 180 μg/kg, 190 μg/kg, 200 μg/kg, 250 μg/kg, 300 μg/kg, 350 μg/kg, 400 μg/kg, 450 μg/kg, ili 500 μg/kg. U jednom primeru izvođenja, anti-cMet PBD ADC (npr. ABT-700 PBD) se daje sa 100 μg/kg. U jednom primeru izvođenja, anti-cMet PBD ADC (npr. ABT-700 PBD) se daje sa 200 μg/kg. U jednom primeru izvođenja, anti-cMet PBD ADC (npr. ABT-700 PBD) se daje sa 300 μg/kg. U jednom primeru izvođenja, anti-cMet PBD ADC (npr. ABT-700 PBD) se daje sa 400 μg/kg. ;[0351] Kada se daje adjunktivno, ili sa drugim agensima, kao što su drugi hemoterapeutski agensi, ADCs se mogu davati po istom rasporedu kao drugi agens, odnosno agensi, ili po različitom rasporedu. Kada se daje po istom rasporedu, ADC se može davati pre, posle ili istovremeno sa drugim agensom. U nekim primerima izvođenja gde se ADC daje adjunktivno, ili sa, standardnom negom, ADC može biti iniciran pre početka standardne terapije, na primer, jedan dan, nekoliko dana, nedelju dana, nekoliko nedelja, jedan mesec ili čak nekoliko meseci pre početka terapije standardnom negom. ;[0352] Prema jednoj grupi ilustrativnih primera izvođenja, dodatni anti-kancerski agens je izabran iz grupe koja se sastoji od kabazitaksela, kolcemida, kolhicina, kriptoficina, demokolcina, docetaksela, nokodazola, paklitaksela, takalonolida, taksana i vinblastina. ;[0353] U jednom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa afatinibom (GILOTRIF®) za lečenje NSCLC. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. GILOTRIF® se daje sa 40 mg oralno jednom dnevno sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. U jednom primeru izvođenja, pacijenti se biraju za početno lečenje metastatičkog NSCLC sa GILOTRIF® na bazi prisustva mutacija EGFR delecije egzona 19 ili supstitucije egzona 21 (L858R) u uzorcima tumora. ;[0354] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa TARCEVA® (erlotinib) za lečenje kancera pluća nemalih ćelija (NSCLC). Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena doza i raspored za erlotinib je 150 mg oralno, jednom dnevno. ;Adjunktivna anti-cMet ADC/erlotinib terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0355] U jednom primeru izvođenja, kancer je NSCLC, anti-cMet ADC je ABBV-399, daje se sa 2.7 mg/kg svakih 21 dan, i erlotinib se daje sa 150 mg oralno, jednom dnevno. Adjunktivna anti-cMet ADC/erlotinib terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. U jednom primeru izvođenja, kancer je NSCLC EGFR-mutirani adenokarcinom, anti-cMet ADC je ABBV-399, daje se sa 2.7 mg/kg svakih 21 dan, erlotinib se daje sa 150 mg oralno, jednom dnevno, i pacijent ima H-skor od 225 i veći ili IHC skor od 3+. ;[0356] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa IRESSA® (gefitinib) za lečenje kancera pluća nemalih ćelija (NSCLC). Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena doza i raspored za gefitinib su 250 mg oralno, jednom dnevno. ;Adjunktivna anti-cMet ADC/gefitinib terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0357] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa afatinibom za lečenje kancera pluća nemalih ćelija (NSCLC). Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena doza i raspored za afatinib su 40 mg oralno, jednom dnevno. ;Adjunktivna anti-cMet ADC/afatinib terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0358] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa OPDIVO® (nivolumab) za lečenje kancera pluća nemalih ćelija (NSCLC). Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Nivolumab se daje intravenskom infuzijom sa 3 mg/kg preko 60 minuta svake dve nedelje. Adjunktivno anti-cMet ADC/nivolumab lečenje se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0359] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa OPDIVO® (nivolumab) i YERVOY® (ipilimumab) za lečenje kancera pluća nemalih ćelija (NSCLC). Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg, za četiri doze sa ipilimumabom, a onda svakih 14 dana sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, bez ipilimumaba. Nivolumab se daje kao intravenska infuzija sa 3 mg/kg preko 60 minuta svake dve nedelje. Ipilimumab se daje intravenski sa 3 mg/kg preko 90 minuta svake tri nedelje u prve četiri doze. Adjunktivno anti-cMet ADC/nivolumab lečenje se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0360] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se može primeniti adjunktivno sa pembrolizumabom (KEYTRUDA®) za lečenje NSCLC. AnticMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Pembrolizumab se daje kao intravenska infuzija sa 2 mg/kg preko 30 minuta svake 3 nedelje. ;Adjunktivna anti-cMet ADC i pembrolizumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0361] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa cisplatinom za lečenje NSCLC. Anti-cMet ADC (npr. ;ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Cisplatin se daje sa 20 mg/m<2>ili više, jednom svakih 3 do 4 nedelje. Adjunktivna anti-cMet ADC/cisplatin terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0362] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa karboplatinom za lečenje NSCLC. Anti-cMet ADC se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg. Karboplatin se daje sa 300 mg/m<2>ili više, jednom svakih 4 nedelje. Adjunktivna anti-cMet ADC/karboplatin terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0363] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa veliparibom za lečenje NSCLC. Anti-cMet ADC (npr. ;ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Veliparib se daje oralno, dva puta dnevno. Adjunktivna anti-cMet ADC/veliparib terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0364] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa veliparibom i pemetreksedom za lečenje NSCLC. AnticMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Veliparib se daje oralno, dva puta dnevno. Pemetreksed se daje sa 500 mg/m<2>intravenski svakih 21 dan. Adjunktivna anti-cMet ADC/veliparib/pemetreksed terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0365] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa cetuksimabom za lečenje NSCLC. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Cetuksimab se daje sa inicijalnom dozom od 400 mg/m<2>preko 120-minuta intravenskom infuzijom praćenom sa 250 mg/m<2>nedeljnom infuzijom preko 60 minuta. Adjunktivna anti-cMet ADC/cetuksimab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0366] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa ipilimumabom (YERVOY®) za lečenje NSCLC. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Ipilimumab se daje sa 3 mg/kg intravenski preko 90 minuta svake 3 nedelje tokom 3 meseca. Anti-cMet ADC terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0367] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa zračenjem za lečenje NSCLC. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Tipično, terapija eksternim snopom zračenja se primenjuje tokom nekoliko minuta do 5 dana nedeljno od 5 do 7 nedelja, ali će ovo varirati u zavisnosti od tipa terapije eksternim snopom zračenja koji se primenjuje. Adjunktivna anti-cMet ADC/zračna terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0368] U još jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa AVASTIN®-om (bevacizumab) za lečenje NSCLC. AnticMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena doza i raspored za bevacizumab su 10 mg/kg svakih 14 dana ili 15 mg/kg svakih 21 dan. Adjunktivna anti-cMet ADC/bevacizumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0369] U jednom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa gemcitabinom (GEMZAR®) za NSCLC kancer. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Gemcitabin se daje intravenskom infuzijom u dozi od 1000 mg/m<2>preko 30 minuta u danima 1, 8, i 15 prema rasporedu svake 4 nedelje. Cisplatin se daje intravenski sa 100 mg/m<2>na dan 1 posle infuzije gemcitabina. Prema sledećem primeru izvođenja, gemcitabin se daje intravenskom infuzijom u dozi od 1250 mg/m<2>preko 30 minuta u danima 1 i 8 prema rasporedu svake 3-nedelje. Cisplatin se daje intravenski sa 100 mg/m<2>na dan 1 posle infuzije gemcitabina. Ukoliko se uoči mijelosupresija, mogu biti primenjene modifikacije doze kao što je predviđeno u informacijama za propisivanje gemcitabina. Adjunktivna anti-cMet ADC/gemcitabinska terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0370] U jednom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa gemcitabinom (GEMZAR®) za lečenje kancera pankreasa, jajnika, dojke ili NSCLC kancera. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Za lečenje kancera pankreasa, gemcitabin se daje intravenskom infuzijom u dozi od 1000 mg/m<2>preko 30 minuta jednom nedeljno do 7 nedelja, što je praćeno sa pauzom tretmana u trajanju od nedelju dana. Posle nedelje 8: nedeljno doziranje u danima 1, 8, i 15 je u ciklusima od 28 dana. Za lečenje kancera jajnika, gemcitabin se daje intravenskom infuzijom u dozi od 1000 mg/m<2>preko 30 minuta u danima 1 i 8 svakog ciklusa od 21 dana, u kombinaciji sa karboplatinom AUC 4 intravenski posle administracije gemzara u danu 1 svakog ciklusa od 21 dana. ;Konsultovati informacije o propisivanju karboplatina za dodatne informacije. Za lečenje kancera dojke, gemcitabin se daje intravenskom infuzijom u dozi od 1250 mg/m<2>intravenski preko 30 minuta u danima 1 i 8 svakog ciklusa od 21 dana koji sadrži paklitaksel. Paklitaksel bi trebao da se daje sa 175 mg/m2 u danu 1 kao 3-časovna intravenska infuzija pre administracije gemzara. Ukoliko se uoči mijelosupresija, mogu biti primenjene modifikacije doze kao što je predviđeno u informacijama za propisivanje gemcitabina. Sledeći ciklusi bi trebalo da se sastoje od infuzija jednom nedeljno tokom 3 uzastopne nedelje od svake 4 nedelje. ;Adjunktivna anti-cMet ADC/gemcitabinska terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0371] U sledećem ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa formulacijom paklitaksela u obliku stabilizovanih nanočestica vezanih za albumin (ABRAXANE®) za lečenje kancera dojke ili pluća. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena doza i raspored za formulaciju paklitaksela u obliku stabilizovanih nanočestica vezanih za albumin je 125 mg/m<2>koje se daju intravenskom infuzijom preko 30-40 minuta u danima 1, 8, i 15 svakog ciklusa od 28 dana. Adjunktivna anti-cMet ADC/ABRAXANE® terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0372] U sledećem ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa formulacijom paklitaksela u obliku stabilizovanih nanočestica vezanih za albumin (ABRAXANE®) plus gemcitabinom (GEMZAR®) za lečenje kancera pankreasa. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena doza i raspored za formulaciju paklitaksela u obliku stabilizovanih nanočestica vezanih za albumin je 125 mg/m<2>koje se daju kao intravenska infuzija preko 30-40 minuta u danima 1, 8, i 15 svakog ciklusa od 28 dana. Gemcitabin se daje intravenskom infuzijom u dozi od 1000 mg/m<2>preko 30 minuta jednom nedeljno do 7 nedelja (ili do doze za smanjenje toksičnosti ili održavanje), što je praćeno jednom nedeljom pauze lečenja. Sledeći ciklusi bi trebalo da se sastoje od infuzija jednom nedeljno tokom 3 uzastopne nedelje od svake 4 nedelje. Adjunktivna anticMet ADC/ABRAXANE®/GEMZAR® terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0373] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa AVASTIN®-om (bevacizumab) za lečenje kolorektalnog kancera ili kancera pluća ili jajnika. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena doza i raspored za bevacizumab su 10 mg/kg svakih 14 dana ili 15 mg/kg svakih 21 dan. Adjunktivna anti-cMet ADC/bevacizumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0374] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa FOLFIRINOX-om (ili FOLFIRI ili FOLFOX-om ili irinotekanom ili 5-FU ili kapecitabinom) za lečenje kolorektalnog kancera. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. FOLFIRINOX je kombinacija četiri hemoterapeutika: fluorouracila [5-FU], leukovorina, irinotekana i oksaliplatina. U nekim primerima izvođenja, FOLFIRINOX se daje kao što sledi: oksaliplatin, 85 mg/m<2>; irinotekan, 180 mg/m<2>; leukovorin, 400 mg/m<2>; i fluorouracil, 400 mg/m<2>dati kao bolus, što je praćeno sa 2400 mg/m<2>datim kao 46-časovna kontinualna infuzija, svake 2 nedelje. Adjunktivna anti-cMet ADC/FOLFIRINOX terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0375] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa Onivyde®-om za lečenje kancera pankreasa. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Onivyde® je lipozomska formulacija irinotekana. U nekim primerima izvođenja, Onivyde® se daje sa 70 mg/m<2>intravenskom infuzijom preko 90 minuta svake 2 nedelje. Adjunktivna anticMet ADC/Onivyde® terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0376] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa Onivyde®-om, fluorouracilom, i leukovorinom za lečenje kancera pankreasa. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Onivyde® je lipozomska formulacija irinotekana. U nekim primerima izvođenja, Onivyde® se daje sa 70 mg/m<2>intravenskom infuzijom preko 90 minuta svake 2 nedelje, sa 400 mg/m<2>leukovorina i 2400 mg/m<2>fluorouracila, preko 46 sati svake 2 nedelje. Adjunktivna anti-cMet ADC/Onivyde®/leukovorin/fluorouracil terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0377] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa nivolumabom (OPDIVO®) za lečenje kancera pluća i drugih kancera gde se primenjuje nivolumab. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Nivolumab se daje intravenskom infuzijom sa 3 mg/kg preko 60 minuta svake dve nedelje. Adjunktivna anti-cMet ADC/nivolumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0378] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se može primeniti adjunktivno sa pembrolizumabom (KEYTRUDA®) za lečenje kolorektalnog kancera. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Pembrolizumab se daje kao intravenska infuzija sa 2 mg/kg preko 30 minuta svake 3 nedelje. ;Adjunktivna anti-cMet ADC/pembrolizumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0379] U jednom primeru izvođenja, kancer je kancer pankreasa, anti-cMet ADC je ABBV-399, daje se sa 2.7 mg/kg svakih 21 dan, i erlotinib se daje sa 150 mg oralno, jednom dnevno. Adjunktivna anti-cMet ADC/erlotinib terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0380] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa doksorubicinom za lečenje kancera dojke. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Kada se primenjuje adjunktivno sa drugim lekovima, najčešće se primenjuje doza doksorubicina od 40 do 60 mg/m<2>koja se daje kao samo jedna intravenska injekcija svakih 21 do 28 dana. Adjunktivna anti-cMet ADC/doksorubicin terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0381] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa AVASTIN®-om (bevacizumab) za lečenje kancera dojke. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena doza i raspored za bevacizumab su 10 mg/kg svakih 14 dana ili 15 mg/kg svakih 21 dan. Adjunktivna anti-cMet ADC/bevacizumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0382] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa gemcitabinom za lečenje kancera dojke. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Gemcitabin se daje intravenskom infuzijom u dozi od 1000 mg/m<2>preko 30 minuta jednom nedeljno do 7 nedelja (ili do doze za smanjenje toksičnosti ili održavanje), praćenom jednom nedeljom pauze lečenja. Sledeći ciklusi bi trebalo da se sastoje od infuzija jednom nedeljno tokom 3 uzastopne nedelje od svake 4 nedelje. Adjunktivna anti-cMet ADC/gemcitabinska terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0383] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa trastuzumabom (HERCEPTIN®) za lečenje kancera dojke. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena inicijalna početna doza za trastuzumab je 4 mg/kg koja se daje kao 90-minutna infuzija. Preporučena nedeljna doza za održavanje za trastuzumab je 2 mg/kg, koja se može davati kao 30 minutna infuzija, ako je inicijalna početna doza bila dobro tolerisana. Adjunktivna anti-cMet ADC/trastuzumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0384] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa kapecitabinom (XELODA®) za lečenje kancera dojke. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Kapecitabin se može davati sa 1250 mg/m<2>dva puta dnevno tokom 2 nedelje, što je praćeno jednonedeljnim periodom pauze u ciklusima od 3 nedelje. Adjunktivna anti-cMet ADC/kapecitabinska terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0385] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa nivolumabom (OPDIVO®) za lečenje kancera dojke. AnticMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Nivolumab se daje intravenskom infuzijom sa 3 mg/kg preko 60 minuta svake dve nedelje. Adjunktivna anti-cMet ADC/nivolumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0386] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se može primeniti adjunktivno sa pembrolizumabom (KEYTRUDA®) za lečenje kancera dojke. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Pembrolizumab se daje kao intravenska infuzija sa 2 mg/kg preko 30 minuta svake 3 nedelje. ;Adjunktivna anti-cMet ADC/pembrolizumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0387] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa TARCEVA® (erlotinib) za lečenje kancera glave i vrata. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena doza i raspored za erlotinib su 150 mg oralno, jednom dnevno. Adjunktivna anti-cMet ADC/erlotinib terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0388] U jednom primeru izvođenja, kancer je kancer glave i vrata, anti-cMet ADC je ABBV-399, daje se sa 2.7 mg/kg svakih 21 dan, i erlotinib se daje sa 150 mg oralno, jednom dnevno. Adjunktivna anti-cMet ADC/erlotinib terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0389] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa zračenjem za lečenje kancera glave i vrata. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Tipično, zračna terapija eksternim snopom se primenjuje tokom nekoliko minuta do 5 dana nedeljno tokom 5 do 7 nedelja, ali će ovo varirati u zavisnosti od toga koji tip zračne terapije eksternim snopom se primenjuje. Adjunktivna anti-cMet ADC/zračna terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0390] U još jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa AVASTIN®-om (bevacizumab) za lečenje kancera glave i vrata. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena doza i raspored za bevacizumab su 10 mg/kg svakih 14 dana ili 15 mg/kg svakih 21 dan. Adjunktivna anti-cMet ADC/bevacizumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0391] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa cetuksimabom za lečenje kancera glave i vrata. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Cetuksimab se daje sa inicijalnom dozom od 400 mg/m<2>putem 120-minutne intravenske infuzije praćene nedeljnom infuzijom od 250 mg/m<2>preko 60 minuta. Adjunktivna anti-cMet ADC/cetuksimab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0392] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa karboplatinom za lečenje kancera glave i vrata. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Karboplatin se daje sa 300 mg/m<2>ili više, jednom svake 4 nedelje. Adjunktivna anti-cMet ADC/karboplatin terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0393] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa nivolumabom (OPDIVO®) za lečenje kancera glave i vrata. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Nivolumab se daje intravenskom infuzijom sa 3 mg/kg tokom 60 minuta svake dve nedelje. Adjunktivna anti-cMet ADC/nivolumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0394] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se može primeniti adjunktivno sa pembrolizumabom (KEYTRUDA®) za lečenje kancera glave i vrata. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Pembrolizumab se daje kao intravenska infuzija sa 2 mg/kg tokom 30 minuta svake 3 nedelje. ;Adjunktivna anti-cMet ADC/pembrolizumab terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0395] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa cisplatinom za lečenje kancera glave i vrata. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Adjunktivna anti-LRRC15 ADC/cisplatin terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0396] U jednom drugom ilustrativnom primeru izvođenja, anti-cMet ADC se primenjuje adjunktivno sa TARCEVA® (erlotinib) za lečenje kancera glave i vrata. Anti-cMet ADC (npr. ABBV-399) se daje putem IV infuzije jednom svakih 14 dana ili svakih 21 dan sa 0.15 mg/kg, 0.3 mg/kg, 0.6 mg/kg, 0.9 mg/kg, 1.2 mg/kg, 1.5 mg/kg, 1.8 mg/kg, 2.1 mg/kg, 2.4 mg/kg, 2.7 mg/kg, 3.0 mg/kg, 3.3 mg/kg, 3.6 mg/kg, 3.9 mg/kg, 4.2 mg/kg, 4.5 mg/kg, 4.8 mg/kg, 5.1 mg/kg, 5.4 mg/kg, 5.7 mg/kg ili 6.0 mg/kg, a prvenstveno jednom svakih 21 dan sa 2.7 mg/kg. Preporučena doza i raspored za erlotinib su 150 mg oralno, jednom dnevno. Adjunktivna anti-cMet ADC/erlotinib terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0397] U jednom primeru izvođenja, kancer je kancer glave i vrata, anti-cMet ADC je ABBV-399, daje se sa 2.7 mg/kg svakih 21 dan, i erlotinib se daje sa 150 mg oralno, jednom dnevno. Adjunktivna anti-cMet ADC/erlotinib terapija se nastavlja sve do pojave progresije bolesti ili do prestanka tolerancije od strane pacijenta. ;[0398] Stručnjaci iz odgovarajuće oblasti će shvatiti da može biti potrebno da se preporučene doze za različite gore opisane agense podese da bi se optimizovala reakcija pacijenta i maksimizirala terapeutska korist. ;[0399] U varijantnim primerima izvođenja, svi brojevi koji izražavaju količine sastojaka, % čistoće i tako dalje koji se upotrebljavaju u ovom opisu su modifikovani izrazom "oko". ;;5.11. Selekcija pacijenata ;;[0400] Pacijenti koji su izabrani za ADC tretmane prema ovom otkrivanju obuhvataju one sa cMet-izražavajućim tumorima i one sa cMet-prekomerno izražavajućim tumorima, koji obuhvataju, ali nisu ograničeni na bilo koji čvrsti tumor (uključujući takođe one koji prekomerno izražavaju HGF i/ili imaju abnormalnu aktivaciju HGF/cMet signalizacije ili ekspresije). Pacijenti mogu biti izabrani za lečenje ADC tretmanima prema ovom otkrivanju na osnovu njihovog nivoa cMet, koji je klasifikovan u pogledu imunohistohemijskog (IHC) H-skora. Detalji kako se kvantifikuje i kvalifikuje nivo cMet prekomernog izražavanja su prezentovani u Detaljnom opisu (sekcija 5.3.) i u Primeru 17. cMet prekomerno izražavanje može biti definisano IHC H-skorom većim ili jednakim 150 kada se meri testom iz Primera 17 "cMet ABBV-ADC protokol bojenja". Ukratko, IHC protokol bojenja za cMet prekomerno izražavanje je bio razvijen korišćenjem Ventana cMet CONFIRM (SP44) kita. Uzorci tkiva su obojeni sa Ventana antitelom, a onda su ocenjeni određivanjem procenta obojenih ćelija ciljnog tkiva sa različitim intenzitetima nivoa od malog do velikog. Slika 20 prikazuje reprezentativne H-skorove za korišćenje testa opisanog u Primeru 17. Alternativno tome, cMet prekomerno izražavajuće tumorsko tkivo korišćenjem IHC skora od 0 do 3+ je opisano u Primeru 21. Slika 19 prikazuje reprezentativne IHC skorove korišćenjem testa opisanog u Primeru 21. ;[0401] Za svrhe ovog otkrivanja, H-skor između 150 i 224 je ekvivalentan IHC skoru od 2+ i H-skor od 225 i veći je ekvivalentan IHC skoru od 3+. U jednom primeru, pacijenti sa NSCLC karcinomom skvamoznih ćelija mogu biti izabrani za lečenje kada njihov kancer ima H-skor od najmanje između 150 i 224, ili IHC skor od 2+. U sledećem primeru, pacijenti sa NSCLC adenokarcinomom mogu biti izabrani za lečenje kada njihov kancer ima H skor od 225 i veći, ili IHC skor od 3+. ;[0402] Kancer može biti novodijagnostikovan i prethodno nelečen, ili se mogao ponovo vratiti, biti refraktoran, ili se mogao ponovo vratiti i biti refraktoran, ili metastaza ili metastazni oblik cMet-izražavajućeg tumora (koji se ovde nazivaju cMet+ tumori) ili cMet-prekomerno izražavajući tumor, tj. cMet+/prekomerno izražavajući tumori. Kao što je pokazano u Primerima u ovom opisu, cMet+/prekomerno izražavajući tumori koji ispoljavaju rezistenciju na druge ciljane ili neciljane hemoterapije, zadržavaju osetljivost na ABBV-399. ;[0403] Anti-cMet ADCs imaju mnoštvo primena, i u jednom primeru izvođenja su terapeutski korisni za lečenje cMet prekomerno izražavajućih tumora kod ljudi, tumora gde je MET gen bio amplifikovan; i tumora koji nose mutacije u ili oko egzona 14 MET gena, između ostalog. Prema sledećem primeru izvođenja, anti-cMet ADCs su terapeutski korisna za lečenje cMet izražavajućih tumora kod ljudi, gde cMet nije prekomerno izražen, ali je ipak izražen. ;[0404] Tumori koji nose EGFR delecije egzona 19 ili EGFR mutacije egzona 21 (L858R) se takođe nalaze u okviru ovog otkrivanja. Amplifikacija MET gena se smatra jednim od više zajedničkih uzroka stečene rezistencije kod EGFR-mutantnog NSCLC. ;[0405] Reakcija na ABBV-399 i druge cMet-ADCs koji su ovde opisani može biti korelisana sa ekspresijom cMet i na proteinskom, i na genomskom nivou (npr. amplifikacijom, mutacijama egzona 14). Poželjne metode za merenje oba ova biomarkera su opisane detaljno u Primerima. Međutim, prosečni stručnjak iz odgovarajuće oblasti bi znao kako da primeni druge metode da bi odredio iste i te metode se nalaze u okviru ovog otkrivanja. ;[0406] Ako različiti rezultati budu dobijeni različitim metodama, onda su rezultati dobijeni metodama opisanim u Primerima oni koji treba da se koriste za određivanje da li specifični primer izvođenja spada u okvir primera izvođenja. Na primer, za evaluaciju ekspresije cMet proteina bi se mogao koristiti "cMet ABBV-ADC protokol bojenja". Ako Ventana reagensi koji se koriste u ovom protokolu više nisu na raspolaganju, onda se može koristiti drugi protokol za određivanje nivoa cMet ekspresije odobren od strane FDA pomoću IHC. Za evaluaciju kopije MET gena broj jedan bi se mogao koristiti "metod MET/CEP7 cMET amplifikacije". ;[0407] MET je predmet alternativnog spajanja, odn. splajsovanja. Više MET transkripata različite veličine je bilo identifikovano u humanim ćelijskim linijama i tkivima. Najmanje tri 8-kb varijante su bile opisane i pretpostavlja se da su generisane alternativnim spajanjem. Bila je opisana cMet izoforma kojoj nedostaje 18 aminokiselina u ekstracelularnom regionu (egzon 10) i to je najčešća forma u mnoštvu tkiva i ćelijskih linija. Alternativno spajanje egzona 14 generiše sledeću varijantu koja ima deleciju od 47 aminokiseline u okviru u susednom membranskom citoplazmatičnom domenu receptora. Mogući mehanizam alternativnog spajanja bi mogao poticati od 85 kDa, N-terminalno skraćene forme MET koja se nalazi u malignim muskuloskeletnim tumorima, mada bi ova kratka forma mogla poticati takođe od alternativnog početka transkripcije ili proteolitičkog cepanja. ;[0408] Pokazano je da MET mutanti koji sadrže deleciju egzona 14 stabilizuju cMet receptor, što rezultuje dobijanjem funkcionalne aktivnosti. MET egzon 14 sadrži Cbl mesto ubikvitinskih ligaza na tirozinskom ostatku 1003 (Y1003), gde je ubikvitin inače normalno vezan za tirozinski ostatak i dovodi do lizozomske degradacije cMet proteina. Stoga, mutacija pogrešnog smisla Y1003 ostatka ili "preskakanje" proteinskog regiona koji je kodiran MET egzonom 14 rezultuje relativnom prekomernom ekspresijom MET proteina, povećanom cMet aktivacijom i sledstvenom onkogenezom. Inhibicija pomoću inhibitora MET tirozin kinaze (TKIs) može rezultovati kliničkom koristi bar kod NSCLC pacijenta koji imaju ove promene MET egzona 14. Pacijenti koji nose bilo koju od ovih mutacija mogu imati korist od ovde opisanih tretmana. ;[0409] Shodno tome, pacijenti takođe mogu biti izabrani za lečenje ako oni nose ćelije sa mutacijom egzona 14 MET gena, čiji rezultat je povećani nivo cMet proteina u tim kancerskim ćelijama. Primeri takođe obezbeđuju različite metode za ocenjivanje ovog biomarkera. ;[0410] MET amplifikacija se prepoznaje kao jedan od potencijalnih molekulskih mehanizama stečene rezistencije kod EGFR-mutiranih NSCLC na EGFR-TKIs. Odluka da li će konkretni pacijent biti izabran ili ne za lečenje sa ovde opisanim ADCs takođe može obuhvatiti određivanje da li pacijentov kancer nosi deleciju egzona 19 receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR), supstituciju egzona 21 (L858R), ili obe. Pacijenti čiji kancer nosi jednu ili obe od ovih genomskih promena u bar nekim od svojih ćelija se prvenstveno biraju za lečenje sa ABBV-399 ili bilo kojim drugim ovde opisanim ADC. Metode za određivanje ova dva biomarkera su navedene u Primerima dole. ;;6. PRIMERI ;;[0411] Sledeći Primeri, koji ističu izvesne karakteristike i svojstva ilustrativnih primera izvođenja anti-cMet ADCs i metoda primene ovih ADS za lečenje pacijenta su obezbeđeni za svrhe ilustracije, a ne ograničenja. ;;Primer 1. Dobijanje ABT-700 ;;[0412] ABBV-399 (ABT-700-vcMMAE) je konjugat antitelo-lek (ADC) koji se sastoji od antitela ABT-700 konjugovanog sa citotoksičnim inhibitorom mikrotubula monometilauristatinom E (MMAE) preko cepajućeg valin-citrulin (vc) linkera. ABT-700 je "humanizovani" rekombinantni imunoglobulin G kapa (IgG1κ) koji cilja na jedinstveni epitop cMet, što rezultuje blokadom i HGF-zavisne, i HGF-nezavisne cMet signalizacije. ;[0413] ABT-700 je humanizovano rekombinantno monoklonsko antitelo usmereno protiv cMet. Antitelo se sastoji od 2 identična teška lanca IgG1 od 445 aminokiselina uparenih sa 2 identična laka lanca od 218 aminokiselina. Teški lanac je bio podvrgnut inženjeringu da bi se uveo dodatni cistein na poziciji 223, kao i delecija lizinskog ostatka koji je prethodio Cys-223 i delecija 2 treoninska ostatka koji okružuju His-224. Pored toga, C-terminalna lizinska aminokiselina na teškom lancu je bila podvrgnuta inženjeringu da bi se eliminisala heterogenost na C terminusu zbog nekompletnog cepanja lizina. Antitelo je glikozilovano na asparaginu 296 na svakom teškom lancu. ;[0414] Teški lanac sadrži 12 cisteinskih ostataka i laki lanac sadrži 5 cisteinskih ostataka. Svaki teški lanac sadrži 4 međulančana disulfidna mosta i svaki laki lanac sadrži 2 međulančana disulfidna mosta. Pored toga, 2 teška lanca su kovalentno povezana pomoću 3 međulančana disulfidna mosta. Svaki laki lanac učestvuje u 1 disulfidnoj vezi sa teškim lancem. ;[0415] ABT-700 za in vitro studije koji je dole opisan je bio pripremljen rutinskim tehnikama, u suštini kao što je opisano u US patentu br.8,741,290. Ukratko, HEK293 EBNA ćelije (InVitrogen, US) prilagođene suspenziji su bile rutinski kultivisane u balonima od 250 ml u 50 ml medijuma Excell 293 bez seruma (SAFC Biosciences) kome je bilo dodato 6 mM glutamina na orbitalnom šejkeru (110 rpm brzina obrtanja). Prolazna transfekcija je bila izvedena sa 2 x 10<6>ćelija/ml uz korišćenje linearnog 25 kDa polietilenimina (PEI) (Polysciences) pripremljenog u vodi u finalnoj koncentraciji od 1 mg/ml mešanjem i plazmidne DNK (finalna koncentracija od 1.25 μg/ml za plazmidni odnos teškog prema lakom lancu od 1:1).4 sata posletransfekcije, kultura je bila razređena sa jednom zapreminom svežeg medijuma za kultivaciju da bi se ostvarila finalna gustina ćelija od 10<6>ćelija/ml. Proces kultivacije je bio praćen na bazi vijabilnosti ćelija i produkciji Mab. Tipično, kulture su bile održavane od 4 do 5 dana. ABT-700 je bilo prečišćeno primenom uobičajenog hromatografskog pristupa na Protein A smoli (GE Healthcare, US). ;[0416] ABT-700 za dole opisane kliničke studije je bio pripremljen u suštini kao što će biti dalje opisano. Prvo je bio konstruisan plazmid pConPlusγ1fΔK/κhz224G11[TH7] za visoki nivo ekspresije ABT-700 monoklonskog antitela u CHO ćelijama uz korišćenje Glutamin Sintetaza GS-CHO tehnologije. Sekvence teškog i lakog lanca su bile klonirane u vektore pConPlusγ1fΔK-hz224G11/TH7VH0 i pConPlusκ2-hz224G11/VL4(4-39-84), respektivno, stvarajući pojedinačne genske vektore (SGVs). SGVs koji su sadržali gene teškog lanca i lakog lanca su onda bilo kombinovani zajedno sa Glutamin Sintetaza (GS) selekcionim genom da bi se generisao finalni dvostruki genski vektor (DGV): pConPlusγ1fΔK/κ-[0417] hz224G11[TH7]. Glavne komponente pConPlusγ1fΔK/κ-hz224G11[TH7] obuhvataju sledeće gene ili regulatorne elemente po sledećem redosledu: hCMV-MIE promoter, 5’ UTR sa intronom, kodirajuća sekvenca lakog lanca ABT-700 ;[224G11 (HzVL)], SV40 poliadenilaciona sekvenca, hCMV-MIE promoter, 5’ UTR sa intronom, kodirajuća sekvenca teškog lanca ABT-700 [224G11 (HzVH)], SV40 poliadenilaciona sekvenca, plazmidno poreklo replikacije, beta-laktamaza, i Glutamin Sintetaza cDNK sa svojim regulatornim sekvencama. ;[0418] Ekspresioni sistem koji je korišćen za proizvodnju ABT-700 lekovite supstance je vlasništvo Lonza Biologics Glutamin Sintetaza (GS) Genski Ekspresioni sistem u jajnim ćelijama kineskog hrčka (engl. Chinese Hamster Ovary, skr. CHO). Ćelijska linija domaćin je poticala iz CHO-K1SV banke radnih ćelija domaćina označenih sa 269-W3 (pripremljenih iz banke matičnih ćelija domaćina 269-M). ;[0419] Vektor sa dva gena pConPlusγ1fΔK/κ-hz224G11[TH7] je bio transfektovan u CHO-K1SV ćelije elektroporacijom, a onda je distribuiran u ploče sa 96 bunarčića. Ćelije koje izražavaju GS, i koje zato sadrže ekspresioni vektor su bile izabrane kultivacijom u medijumu bez proteina i glutamina. Ploče su bile inkubirane sve dok nisu počeli da se pojavljuju fokusi transfektovanih ćelija. Samo ćelijske linije koje potiču iz bunarčića koji su sadržali pojedinačne kolonije (što je određeno vizuelnom procenom) su napredovale.Supernatanti kultura iz bunarčića koji su sadržali pojedinačne kolonije su bili podvrgnuti skriningu za proizvedeno antitelo korišćenjem ELISE za sastavljeno antitelo. Nekoliko klonski ćelijskih linija je bilo uspostavljeno, a jedna koja je ispoljila najkonzistentnije performanse je bila izabrana za proizvodnju ABT-700. Ćelije su bile testirane da bi se potvrdio kvalitet mRNK i vernost kodirajućih transkripata. ;[0420] Samo jedna zamrznuta bočica ćelija je ekspandovana bilo kultivisanjem na šejkeru ili u kesama za ćelije. Veća zapremina medijuma za kultivaciju je bila inokulisana ekspandovanim kulturama, pa su kulture ekspandovane dalje u bioreaktoru (koji je sadržao medijum za kultivaciju kome je bio dodat metionin sulfoksimid) u 5% CO2, na 36°C u inkubatoru. Kulture su bile sakupljene, pa su isfiltrirane radi odstranjivanja ćelija i otpada. ABT-700 je prečišćeno preko Protein A kolone, što je bilo praćeno anjonsko-izmenjivačkom membranskom hromatografijom, katjonsko-izmenjivačkom kolonskom hromatografijom, virusnom filtracijom, ultrafiltracijom, i finalnom zajedničkom filtracijom. Svi rastvori su bili pripremljeni u skladu sa cGMP. ;;Primer 2. Dobijanje heterogenih DAR ABT700-vcMMAE ADCs ;;[0421] ABBV-399 je ADC koji je sačinjen od ABT-700 (anti-cMet IgG1 antitela) konjugovanog sa MMAE preko vc linkera. ;[0422] ABBV399 potiče od konjugacije vcMMAE za međulančane disulfidne veze u ABT-700 posle blage redukcije na sulfhidril grupe. Posle dodatnog procesnog koraka za odstranjivanje DAR vrsta višeg reda, prosečni DAR za ABBV-399 je približno 3. ;[0423] Dva različita procesa, Proces I (slika 2A i 2B) i Proces II (slika 3A i 3B) su bila upotrebljena za dobijanje ABBV-399 heterogenih DAR kompozicija. ;[0424] ABBV399 kompozicija sa heterogenim DAR je bila pripremljena dvostepenim hemijskim procesom: disulfidnom redukcijom ABT-700, praćenom alkilacijom (konjugacijom) sa maleimidokaproil valin-citrulin ("val-cit") para-aminobenzil alkoholom ("PABA") monometil auristatinom E (ovde je označen sa "vcMMAE"), koja je prikazana dole: ;[0425] U prvom koraku se ograničeni broj međulančanih disulfidnih veza ABT700 redukuje sa tris(2-karboksietil) fosfinom ("TCEP") (≥ 0.8 ekviv). Delimično redukovano ABT700 se onda konjuguje sa vcMMAE (≥ 1.8 ekviv) u DMSO. ;Rezidualni neizreagovali vcMMAE se gasi sa N-acetil-L-cisteinom. ;[0426] Slike 2A i 3A prikazuju hromatografske rezolucije rezultujućih sirovih ADC preparata dobijenih iz Procesa I (slika 2A) ili Procesa II (slika 3A). Kao što se može videti, rezultujuće dobijeno ADC dobijanje je heterogena smeša koja sadrži antitela koja imaju nula MMAE vezanih molekula ("E0" pik), dva MMAE vezana molekula ("E2" pik), četiri MMAE vezana molekula ("E4" pik), šest MMAE vezanih molekula ("E6" pik), osam MMAE vezanih molekula ("E8" pik), i deset MMAE vezanih molekula ("E10" pik). Za proces I, prosečni DAR dobijenog sirovog proizvoda je približno 4.3. Za proces II, prosečni DAR dobijenog sirovog proizvoda je približno 3.2. ;;Primer 3. Dobijanje ABT700-vcMMAE ADCs obogaćenih sa DAR3.1 i ABBV-399 obogaćenih u 1:1 E2/E4 odnosu ;;Dobijanje ABBV-399 obogaćenih sa DAR 3.1 korišćenjem Procesa I ;;[0427] Da bi se dobio prosečni DAR od 3.1, kao što je prikazano na slici 2B, bio je korišćen šaržni hromatografski proces. Rastvor sirovog proizvoda ABBV-399 (slika 2A) je razređen sa kalijum fosfatnim puferom, pa je tretiran HIC smolom da bi se DAR smanjio na približno 3. HIC smola je odstranjena filtracijom, pa je isprana fosfatnim puferovanim slanim rastvorom, a ispirak je opciono sjedinjen sa rastvorom ABBV-399 DAR 3.1 proizvoda. ;[0428] Slika 2B prikazuje analitički HIC hromatogram finalnog proizvoda iz procesa I posle prerade sa HIC smolom (kao što se može videti, rezultujući ADC proizvod je heterogena smeša koja sadrži antitela koja imaju nula MMAE vezanih molekula ("E0" pik), dva MMAE vezana molekula ("E2" pik), četiri MMAE vezana molekula ("E4" pik), i šest MMAE vezanih molekula ("E6" pik), i ima prosečni DAR od 3.1. ;;Dobijanje ABBV-399 obogaćenog u 1:1 E2/E4 odnosu ;[0429] Da bi se dobio 1:1 E2/E4 odnos, kao što je prikazano na slici 2B, bio je korišćen kolonski hromatografski proces. Rastvor sirovog proizvoda ABBV-399 (Slika 3A) je razređen sa amonijum sulfatnim/natrijum fosfatnim rastvorom do ciljne koncentracije za vezivanje. Ovaj materijal je stavljen na kolonu i vezuje se za HIC smolu. Eluiranje sa stepenastim gradijentom uz korišćenje amonijum sulfatnog/natrijum fosfatnog pufera je korišćeno za obogaćivanje konjugata antitelolek i izolaciju ADC vrsta sa dva ili četiri vezana vcMMAE molekula. Ovi su eluirani iz kolone u jednom piku. ;[0430] Slika 3B prikazuje analitički HIC hromatogram finalnog proizvoda iz Procesa II posle obogaćivanja korišćenjem HIC hromatografske kolone. Kao što se može videti, rezultujući ADC proizvod je heterogena smeša koja sadrži antitela koja imaju nula MMAE vezanih molekula ("E0" pik), dva MMAE vezana molekula ("E2" pik), i četiri MMAE vezana molekula ("E4" pik), i ima prosečni DAR od 3.0. ;[0431] Kao što će biti pokazano dole u Primeru 16, ABBV-399 je ispoljilo antikancerske efekte u Fazi I kliničkih ispitivanja u dozi od 2.7 mg/kg Q3W. Porast doze do 3 mg/kg je ovde takođe predložen radi identifikacije maksimalne tolerisane doze za Fazu II ispitivanja, imajući u vidu da su brentuksimab vedotin i DCDT2980S (MMAE ADC ciljajući CD22) tolerisani za 1.8 i 2.4 mg/kg, ali ne i za 2.7 ili 3.2 mg/kg, respektivno. Na bazi razmatranja odnosa lek-antitelo (DAR; MMAE opterećenje po molekulu antitela), ABBV-399 sa DAR od 3.1 može biti potencijalno više tolerisan od brentuksimab vedotina koji ima približno DAR od 4. ;;Primer 4. Dobijanje ABT700-PBD konjugata antitelo-lek ;;[0432] ABT-700 (S238C)-PBD sačinjavaju dva molekula PBD lek-linker konjugovana sa cys inženjeringom mAb ABT-700. PBD sinton vaPBD je bio konjugovan sa ABT-700 antitelom (S238C ako se koristi Kabat, S239C ako se koristi EU sistem numeracije). Proces konjugacije se sastoji od kvantitativne redukcije inženjeringu podvrgnutih i međulančanih disulfida. Ovo se odvija putem redukcije međulančanih disulfida, kvantitativne oksidacije, i konjugacije sa viškom PBD leka linkera. ;Redukciona smeša se onda prečišćava da bi se odstranio višak reagensa i njeni nusproizvodi, što je praćeno kvantitativnom oksidacijom međulančanih disulfida, a zatim konjugacijom sa viškom PBD leka-linkera. Posle gašenja, reakciona smeša je prečišćena i puferom izmenjena da bi se dobio ABT-700 (S238C)-PBD. ;Identifikovani su reakcioni parametri za dobijanje konjugata sa >80% DAR2 opterećenjem lekom. ;;; ;;; Primer 5. ABBV-399 se vezuje za rekombinantni i ćelijski cMet in vitro vezujućoj ELISI, testu vezivanja ćelija i analizi fluorescencijom aktiviranim sortiranjem ćelija (FACS) ;;[0433] Ploče sa 96 bunarčića (Costar #3369) su bile obložene sa 100 μL/bunarčiću mišjeg anti-His antitela (Invitrogen #37-2900) sa 1 μg/mL u PBS pH7.4 na 4 °C preko noći, a zatim su blokirane uz korišćenje Superblock-a (Pierce, #37535) tokom jednog sata na sobnoj temperaturi. Ploče su bile isprane 4 puta sa PBST, pa su onda inkubirane sa 100 μL rekombinantnog humanog cMet ekstracelularnog domena (rhcMet ECD-6His) ("6His" je opisan kao SEQ ID NO:100) sa 2 μg/mL u 10 % Superblock-a u PBST tokom 1 h na sobnoj temperaturi. Ploče su bile isprane 4 puta sa PBST, a zatim su inkubirane sa ABT-700 ili kontrolnim humanim IgG u serijskim razređenjima u 10 % Superblock-a u bunarčićima u triplikatu na sobnoj temperaturi tokom 1 h. Ploče su bile isprane 4 puta sa PBST i onda su inkubirane sa 100 μL of 1:15,000 kozjeg anti-humanog IgG-HRP (Thermo-scientific Pierce, Cat#31412) na sobnoj temperaturi tokom 1 h. Ploče su bile isprane 4 puta u PBST i bilo je dodato 100 μL TMB (Pierce, #34028) u svaki bunarčić, a onda su inkubirane na sobnoj temperaturi sve dok se nije razvila boja (približno 10 min). Reakcije su bile zaustavljene dodavanjem 2N sumporne kiseline (Mallinckrodt chemicals, Cat#H381-05), pa je bila očitana optička gustina (OD) na 450 nm. ;[0434] Vezivanje ABBV-399 za površinu cMet na panelu humanih kancerskih ćelija je bilo određeno analizom fluorescencijom asistiranog sortiranja ćelija (FACS). Za studije ćelijskog cMet vezivanja, ćelije su bile sakupljene iz balona kada su bile približno 80% konfluentne uz korišćenje pufera za disocijaciju ćelija (Invitrogen #13151-014 ili #13150-016). Ćelije su bile isprane jednom u PBS/1% FBS (FACS pufer), pa su resuspendovane sa 1.5-2 x 106 ćelija/mL u FACS puferu i prenete su u ploču sa 96 bunarčića sa okruglim dnom (BD Falcon #3910) sa 100 μL/bunarčiću. Deset μL 10x koncentracije ABT-700, ABBV-399, ili kontrola je bilo dodato, pa su ploče bile inkubirane na 4°C tokom dva sata. Bunarčići su bili isprani dva puta sa FACS puferom i resuspendovani u 50 μL 1:500 anti-humanog IgG Ab (AlexaFluor 488, Invitrogen #11013) razređenog u FACS puferu. Ploče su bile inkubirane na 4°C tokom jednog sata, pa su isprane dva puta sa FACS puferom. Ćelije su bile resuspendovane u 100 μL PBS/1% formaldehida i analizirane su na Becton Dickinson LSRII protočnom citometru. ;[0435] ABBV-399 je reaktivno sa rekombinantnim oblikom humanog cMet ekstracelularnog domena (ECD, ostaci 25 - 932), što je određeno enzimski vezanim imunosorbentnim testom (ELISA), uz korišćenje rutinskog metoda za merenje očiglednog afiniteta, što je poznato i raspoloživo prosečnom stručnjaku iz odgovarajuće oblasti. ABBV-399 se vezuje za humani cMet ECD sa očiglednim afinitetom (EC50) od 0.30 nM (TABELA 6), slično sa ABT-700 (EC50 od 0.22 nM) (TABELA 6). ;[0436] ABBV-399 ispoljava afinitet vezivanja od 0.2 do 1.5 nM (TABELA 6) za tumorske ćelije uključujući NCI-H441, NCI-H292, i NCI-H1650 ćelije kancera pluća i Hs746T, IM-95, i SNU-5 linije kancera želuca. Ovaj test je bio izveden rutinom za merenje očiglednog afiniteta, koja je poznata i raspoloživa prosečnom stručnjaku iz odgovarajuće oblasti. ;; ; ;; Primer 6. In Vitro potencija ABBV-399 protiv tumorskih ćelijskih linija ;;Test citotoksičnosti ;;[0437] Tumorske ćelije su bile zasejane sa 2000-5000 ćelija/bunarčiću u 180 μL medijuma za kultivaciju koji je sadržao 10% FBS u ploče sa 96 bunarčića, i kultivisane su na 37°C u ovlažujućem inkubatoru sa 5% CO2. Sledećeg dana su bile dodate titracije antitela ili ADCs u 20 μL, pa su ćelije bile inkubirane tokom 6 dana. Vijabilnost ćelija je bila određena korišćenjem CellTiter-Glo Luminescent Cell Viability Testa (Promega) prema instrukcijama proizvođača. Nevezujuće, irelevantno negativno kontrolno ADC konjugovano sa MMAE je takođe bilo uključeno u sve testove da bi se potvrdilo da je ubijanje ćelija bilo antigen zavisno. ;[0438] ABBV-399 je inhibiralo proliferaciju kancerskih ćelija koje prekomerno izražavaju cMet, uključujući MET-amplifikovane ćelijske linije Hs746T i SNU-5 želudačne kancerske ćelije (slika 4). Kao poređenje, ABT-700 je inhibiralo proliferaciju ćelija sa MET amplifikacijom (slika 4A i slika 4B), ali ne i ćelijskih linija bez MET amplifikacije, tj. NCI-H820 i NCI-H441 (slika 4C i slika 4D). ;;Određivanje gustine receptora ;[0439] Površinska gustina cMet ćelija (antigen vezujući kapacitet po ćeliji) je bio određen indirektnim imunofluorescentnim bojenjem antigena površine ćelija na kultivisanim ćelijama uz korišćenje QIFIKIT (Dako). Ukratko, ćelije su bile izdvojene iz balona za kultivaciju kao što je gore opisano za FACS analizu, pa su dodate u ploču sa 96 bunarčića sa okruglim dnom sa 100 μL/bunarčiću i inkubirane su na 4°C sa 3 μg/mL cMet antitela m224G11. Bunarčići, tretirani sa irelevantnim mišjim monoklonskim antitelom istog izotipa mIgG1 sa 3 μg/mL, bili su uključeni kao kontrole. Posle jednog sata inkubacije sa primarnim antitelom, ćelije su bile centrifugirane 3 minuta na 300 x g, pa su isprane dva puta sa FACS puferom, i inkubirane su jedan sat na 4°C sa 100 μL QIFIT-snabdevenim FITC konjugovanim antitelom razređenim 1:50 u FACS puferu. Ćelije su centrifugirane 3 minuta na 300 x g, pa su isprane dva puta sa FACS puferom i fiksirane su sa 100 μL/bunarčiću 1% formaldehida u PBS. Za indirektno imunofluorescentno bojenje QIFIKIT perli, 100 μL resuspendovanih perli iz Bočice 1 i Bočice 2 je bilo dodato u posebne bunarčiće, pa je centrifugirano 3 min na 300 x g, te je isprano jednom sa FACS puferom i fiksirano sa 100 μL/bunarčiću 1% formaldehida u PBS. Podaci su prikupljeni na Becton Dickinson LSRII protočnom citometru, a geometrijske srednje vrednosti za 5 populacija perli su bile zabeležene i korišćene za izračunavanje standardne krive na bazi lota molekula specifičnog antitela po perli. Standardna kriva je bila korišćena za dodeljivanje ABC (Antibody Binding Capacity ili broja receptora) uzorcima obojenih ćelija. ;[0440] ABBV-399 je citotoksično za kancerske ćelije koje prekomerno izražavaju cMet. Da bi se odredila korelacija nivoa ekspresije cMet sa senzitivnošću prema ABBV-399, in vitro analiza je bila ekspandovana tako da uključi panel od 16 ćelijskih linija. Ove su obuhvatale 6 NSCLC linija (A549, NCI-H1573, NCI-H820, NCI-H441, i NCI-H1650, 4 gastro-ezofagusnih kancerskih linija (Hs746T, SNU-5, SNU-620, i IM-95), 2 CRC linija (SW-48 i HT-29), 2 linije kancera dojke (MDA-MB-231 i MCF-7), KP4 liniju kancera pankreasa, i U-87 MG kancersku liniju glioblastoma. Dodatne NSCLC ćelijske linije (EBC-1, NCI-H226, SW900, HCC15, SK-MES-1, i NCI-H1702) su takođe bile testirane i prikazane su u Tabeli 7A. ;;Tabela 7A ; ;; [0441] FACS analiza pokazala je da ove ćelijske linije poseduju područje nivoa cMet ekspresije, kao što je kvantifikovano putem kapaciteta vezivanja cMet antitela koji predstavlja broj cMet molekula na površini ćelije (TABELA 7B). Senzitivnost na ABBV-399 u testu proliferacije ćelija je bila kvantifikovana kao maksimalno ubijanje i IC50 (TABELA 7B). Ovi podaci sugerišu da postoji granični nivo cMet ekspresije koji je potreban za značajno ubijanje pomoću ABBV-399. Izuzeci od ovoga su bile ćelijske linije za koje je poznato da imaju autokrinu HGF petlju, kao što su IM 95, KP4, i U-87 MG, u kojima su manji nivoi cMet ekspresije bili dovoljni da ABBV-399 ispolji značajnu citotoksičnost. ;;TABELA 7B. cMet ekspresija na tumorskim ćelijama in vitro i senzitivnost na ; ;;; Primer 7. ABT700-PBD ADC inhibira proliferaciju tumorskih ćelija u širokom panelu ćelijskih linija ;;[0442] Tumorske ćelije su bile zasejane sa 2000-5000 ćelija/bunarčiću u 180 μL medijuma za kultivaciju koji je sadržao 10% FBS u pločama sa 96 bunarčića, i kultivisane su na 37°C u ovlažujućem inkubatoru sa 5% CO2. Sledećeg dana su bile dodate titracije ADCs u 20 μL, pa su ćelije bile inkubirane 6 dana. Vijabilnost ćelija je bila određena korišćenjem CellTiter-Glo Luminescent Cell Viability Testa (Promega) prema instrukcijama proizvođača. Nevezujuće, irelevantno negativno kontrolno ADC konjugovano sa MMAE takođe je bilo uključeno u sve testove da bi se potvrdilo da je ubijanje ćelija bilo antigen-zavisno. ;[0443] Rezultati su prikazani na slici 5. Oba cMet ADCs su bila aktivna protiv raznovrsnog panela tipova tumora, sa različitim nivoima cMet ekspresije (visoki/niski) i amplifikacije gena (amp). MMAE/PBD kolona pokazuje koliko više MMAE ADC je potrebno da bi se dobila ista citotoksična aktivnost kao ona koja je ostvarena sa PBD ADC. U većini ćelijskih linija, PBD ADC je znatno potentnije od MMAE konjugata. ;;Primer 8. ABT700-PBD ADC je aktivno in vitro protiv humanih kolorektalnih kancerskih ćelijskih linija ;;[0444] Tumorske ćelije su bile zasejane sa 2000-5000 ćelija/bunarčiću u 180 μL medijuma za kultivaciju koji je sadržao 10% FBS u pločama sa 96 bunarčića, i kultivisane na 37°C u ovlažujućem inkubatoru sa 5% CO2. Sledećeg dana su bile dodate titracije ADCs i slobodni lek (PBD i MMAE) u 20 μL, pa su ćelije bile inkubirane 6 dana. Vijabilnost ćelija je bila određena korišćenjem a CellTiter-Glo Luminescent Cell Viability Testa (Promega) prema instrukcijama proizvođača. ;Nevezujuće, irelevantno negativno kontrolno ADC konjugovano sa MMAF (Ab095 MMAF) je takođe bilo uključeno u sve testove da bi se potvrdilo da je ubijanje ćelija bilo antigen-zavisno. Cetuksimab-MMAE ADC je pozitivna kontrola. Nivoi gustine receptora su bili izračunati kao što je opisano u Primeru 6. ;[0445] Rezultati su prikazani na slikama 6A i 6B. ABT700-PBD je aktivan protiv različitih kolorektalnih kancerskih ćelijskih linija, koje obuhvataju one sa niskim nivoima cMet receptora na površini ćelija (npr. SW48, slika 6B). cMet genomamplifikovana ćelijska linija je u proseku imala 200-300K receptora po ćeliji. ;Aktivnost ABBV-399 ADC je takođe pokazana za komparativne svrhe. Tamo gde nisu uneti rezultati, nije bila uočena aktivnost. Generalno, ABT700-PBD je aktivnije od ABBV-300 u kolorektalnim kancerskim ćelijskim linijama. ;;Primer 9. ABT700-PBD ADC je aktivno in vitro protiv humanih ćelijskih linija kancera mozga ;;[0446] Tumorske ćelije su bile zasejane sa 2000-5000 ćelija/bunarčiću u 180 μL medijuma za kultivaciju koji je sadržao 10% FBS u pločama sa 96 bunarčića, i kultivisane na 37°C u ovlažujućem inkubatoru sa 5% CO2. Sledećeg dana su bile dodate titracije ADCs i slobodni lek (PBD i MMAE) u 20 μL, pa su ćelije bile inkubirane 6 dana. Vijabilnost ćelija je bila određena korišćenjem CellTiter-Glo Luminescent Cell Viability Testa (Promega) prema instrukcijama proizvođača. Nevezujuće, irelevantno negativno kontrolno ADC konjugovano sa MMAF (Ab095 MMAF) je takođe bilo uključeno u sve testove da bi se potvrdilo da je ubijanje ćelija bilo antigen-zavisno. Nivoi gustine receptora su bili izračunati kao što je opisano u Primeru 6. cMet genom-amplifikovan ćelijska linija je prosečno imala 200-300K receptora po ćeliji. ;[0447] Rezultati su prikazani na slici 7. ABT700-PBD je aktivno protiv različitih ćelijskih linija kancera mozga, uključujući one sa niskim nivoima cMet receptora na površini ćelija (npr. SW48, slika 6B). Aktivnost ABBV-399 ADC je takođe pokazana za komparativne svrhe. Tamo gde nisu uneti rezultati, nije bila uočena aktivnost. Generalno, ABT700-PBD je aktivnije od ABBV-300 u ćelijskim linijama kancera mozga. ;;Primer 10. ABT700-PBD ADC je aktivno in vivo protiv ksenografta humanog kolorektalnog tumora ;[0448] In vivo efikasnost ABT-700, ABBV-399 i ABT-700 PBD je bila određena kod miševa kojima su bile transplantirane sa SW-48 kolorektalnim ćelijama (cMet IHC 1+). Eksperimenti su bili izvedeni u suštini kao što je opisano u Primeru 13 dole. ;[0449] ADCs ili antitela su bili davani svakih sedam dana u prikazanim dozama (mg/kg). ABT-700 PBD je superiorno u odnosu na ABBV-399 u SW-48 ksenograftima sa niskom cMet ekspresijom. Vidi sliku 8. ;;Primer 11. ABBV-399 i ABT700-PBD ADCs su aktivni in vivo protiv ksenografta koji potiču od humanih NSCLC pacijenata ;;[0450] Efikasnost ABBV-399 ABT700-PBD ADCs je bila određena u ksenograftima koji su poticali od pacijenata sa kancerom pluća nemalih ćelija i kolorektalnim kancerom. Tumorski fragmenti od 3 do 5 mm<3>iz prolaza 3 (P3) su bili implantirani subkutano u desni zadnji bok NSG miševa (The Jackson Laboratory) sa trohejom. ABBV-399 i ABT-700 PBD su bili davani svakih sedam dana u ukupno šest doza. Brojevi u zagradama predstavljaju dozu davanu u mg/kg. Za sve grupe, zapremine tumora su bile prikazane samo za trajanje koje je omogućilo da cela grupa životinja ostane u studiji. Ako su životinje morale da budu isključene iz studije, preostale životinje su bile nadzirane u pogledu rasta tumora sve dok nisu dostigle definisane krajnje trenutke. Rezultati odlaganja rasta tumora (TGD) su prikazani u Tabeli 8. ;; ; ;; [0451] Prikazani su dijagrani za tri različita humana tumorska ksenografta sa relativnom niskim (CTG-0363), srednjim (CTG-0159), i visokim (CTG-0170) nivoima ekspresije cMet mRNK, surogatom za nivoe cMet proteina na površini ćelije (slike 9A, 9B, i 9C, respektivno). Reakcija tumora na svaki ADC je zavisna od cMet nivoa. ABT700-PBD ADC je aktivniji od ABBV-399, sa oko 1/10 doze. ;;Primer 12. ABBV-399 su aktivni in vivo protiv ksenografta koji potiču od humanih NSCLC pacijenata ;;[0452] Za modele LG0703 i LG1049 ksenografta koji potiču od pacijenata (The Jackson Laboratory, Sakramento, CA), efikasnost ABBV-399 je bila određena u ksenograftima koji su poticali od pacijenata sa kancerom pluća nemalih ćelija. ;Tumorski fragmenti od 3 do 5 mm<3>iz prolaza 3 (P3) su bili implantirani subkutano u desni zadnji bok NSG miševa (The Jackson Laboratory) sa trohejom. Za sve grupe, zapremine tumora su bile planirane samo za trajanje koje je omogućilo da cela grupa životinja ostane u studiji. Ako su životinje morale da budu isključene iz studije, preostale životinje su bile nadzirane u pogledu rasta tumora sve dok nisu dostigle definisane krajnje trenutke. Efikasnost je prikazana na Kaplan-Majerovom dijagramu za (A) LG0703 i (B) LG1049 modele kao udele koje su dostigle zapremine naznačenih tumora posle terapije. U oba modela, ABBV-399 i kontrolni agensi su bili davani svaka četiri dana u ukupno šest doza. U LG1049 modelu, ABT-700 je bilo davano svakih sedam dana u ukupno šest doza. Brojevi u zagradama predstavljaju datu dozu u mg/kg. ;[0453] ABBV-399 ADC je aktivniji nego samo ABT-700. Vidi sliku 10. ;;Primer 13. ABBV399, sam i u kombinaciji, inhibira rast tumora u tumorima koji prekomerno izražavaju cMet u životinjskim modelima ;;[0454] ABBV-399 je ispoljio robusne i reproduktibilne antitumorske efekte u mnoštvu modela ksenografta uključujući modele kancera želuca, NSCLC i glioblastoma multiforme. Aktivnost u tumorima je delimično bazirana na oslobađanju MMAE citotoksičnog korisnog opterećenja. Pored toga, ABBV-399 takođe može imati antitumorsku aktivnost putem inhibicije i HGF-zavisne, i -nezavisne cMet signalizacije i antitelom posredovane efektorske funkcije. ;[0455] In vivo efikasnost ABBV-399 je bila evaluirana kod miševa kojima su bile transplantirane (slika 11A) kancerske ćelije Hs746T kancera želuca, (slika 11B) NCIH441 kancera pluća i (slika 11C) SW-40 kolorektalne kancerske ćelije. Ženke SCID, SCID-Beige i bezdlakih miševa su bile dobijene od Charles River (Wilmington, MA) i smeštene su u kaveze i to po deset miševa. Telesna težina posle dolaska je bila 20-22 g. Hrana i voda su bile raspoložive ad libitum. Miševi su se aklimatizovali na smeštaj za životinje tokom perioda od najmanje jedne nedelje pre početka eksperimenata. Životinje su bile testirane po rasporedu faza svetlosti od 12-h svetlosti: 12-h tame (svetlost od 06:00 sati). Svi eksperimenti su bili izvedeni u skladu sa AbbVie’s Institutional Animal Care and Use Committee and the National Institutes of Health Guide for Care and Use of Laboratory Animals Guidelines in a facility accredited by the Association for the Assessment and Accreditation of Laboratory Animal Care. ;[0456] Da bi se generisali ksenografti, suspenzija vijabilnih tumorskih ćelija pomešanih sa jednakom količinom Matrigela (BD Biosciences) bila je ubrizgana subkutano u bok 6- do 8-nedelja starih miševa. Zapremina injekcije je bila 0.2 mL, a sastojala se od 1:1 smeše S-MEM i Matrigela (BD Biosciences). Veličine tumora su prilagođene približno na 200-250 mm3, osim ako nije drugačije naznačeno. Terapija je počela na dan ili 24 h posle prilagođavanja veličine tumora. Miševi su težili približno 25 g na početku terapije. Svaka eksperimentalna grupa je sadržala 8-10 životinje. Tumori su bili mereni dva do tri puta nedeljno. Merenja dužine (L) i širine (W) tumora su bila dobijena pomoću elektronskih šestara, a zapremina je bila izračunata prema sledećoj jednačini: V = L x W2/2. Miševi su bili usmrćeni kada je zapremina tumora dostigla maksimum od 3,000 mm3 ili posle prezentacije kožnih ulceracija ili drugih morbiditeta, zavisno šta se prvo desilo. Za Hs746T, ABT-700 je bilo davano svakih sedam dana, dok je ABBV-399 bio davan svaka četiri dana. Za NCI-H441 ksenografte, i ABT-700, i ABBV-399 su bili davani svaka četiri dana u ukupno šest doza. Brojevi u zagradama predstavljaju date doze u mg/kg, a strelice označavaju dane administracije. Kod oba tipa kancera, ABBV-399 ADC je aktivniji od samog ABT-700, i efekat je zavisan od doze (slike 11A i 11B). ;[0457] (slika 11C) Kombinovana efikasnost ABBV-399 i FOLFIRI je bila određena korišćenjem ksenografta SW-48 humanog kolorektalnog kancera.5-Fluorouracil (APP Pharmaceuticals, Schaumburg, IL), irinotekan (Hospira, Lake Forest, IL) su bili dobijeni kao rastvori i razređeni su sa 0.9% natrijum hlorida za injekcije (USP), a leukovorin kalcijum (Fluka Chemical Corp., Milwoki, WI) je bio dobijen kao so i rekonstituisan je sa slanim rastvorom pre doziranja. Agensi 5- fluorouracil (50 mg/kg), i irinotekan (30 mg/kg) za standardnu negu su bili davani intravenski, a leukovorin (25 mg/kg) je bio davan oralno u Q7Dx5 režimu (FOLFIRI). IgG kontrola, Ig MMAE i ABBV-399 su bili davani intraperitonealno svakih sedam dana. Brojevi u zagradama predstavljaju datu dozu u mg/kg, a strelice označavaju dane administracije. Kombinacija ABBV-399 FOLFIRI je efektivna kod ksenografta SW-48 kancera kolona. ;;Primer 14. ABBV-399 efikasnost protiv modela ksenografta humanih tumora refraktornih za ABT-700 ;;[0458] Efikasnost ABBV-399 je bila evaluirana na miševima kojima su transplantirani ksenografti samo sa roditeljskim Hs746T (slika 12B) ili posle relapsa posle tretmana sa ABT-700 (slike 12A i 12B). Slika 12C evaluira ABBV=399 efikasnost posle relapsa posle tretmana sa ABT-700 kod miševa sa ksenograftima kojima su transplantirani ksenografti EBC-1 tumora. Brojevi u zagradama predstavljaju datu dozu u mg/kg, a strelice označavaju dane administracije. Zapremine tumora su prikazane kao srednja vrednost ± S.E.M. ;[0459] Efikasnost ABBV-399 je bila evaluirana u modelu želudačnog karcinoma (Hs746T) i modelu karcinoma skvamoznih ćelija pluća (EBC-1) koje su učinjene refraktornim na ABT-700 ponavljanim izlaganjem antitelu in vivo (Hs746T ABT-700R i EBC-1 ABT-700R). Inicijalno, tretiranje ksenografta koji su poticali od roditeljskih Hs746T sa ABT-700 rezultovalo je tumorskom stazom praćenom relapsom (slika 12A; plava linija). Tretman ovih relapsiranih tumora (crvena linija) sa ABBV-399 je doveo do regresije (slika 12A, crvena linija). Nasuprot tome, Hs746T ABT-700R ksenografti su bili refraktorni na ABT-700 tretman sa brzim izrastanjem tumora pri terapiji (slika 12B; plava linija). Kada su ovi refraktorni tumori dostigli srednju vrednost kohorte od približno 1,000 mm<3>, tretman sa ABBV-399 je rezultovao regresijom tumora (slika 12B; crvena linija) praćenom konačnim izrastanjem. ;Tretman sa Hs746T ABT-700R od približno 300 mm<3>sa ABBV-399 je rezultovao potpunom regresijom tumora (slika 12B). Slični rezultati su bili uočeni posle tretmana ABT-700-rezistentne ćelijske linije EBC-1 sa ABT-700 praćenim ABBV-399. Ovi rezultati sugerišu da je efikasnost ABBV-399 nezavisna od reakcije na ABT-700, bar za ćelijske linije sa amplifikovanim cMet. ;Primer 15. Formulacija ABBV-399 za kliničku primenu ;;[0460] ABBV-399 lekoviti proizvod je bio obezbeđen kao sterilni liofilizovani prašak za rekonstituciju. Svaka bočica je sadržala 100mg ABBV-399. Posle rekonstitucije sa 5.0 mL sterilne vode za injekcije, finalna koncentracija ABBV-399 je 20 mg/mL. Pored ABBV-399, formulacija sadrži saharozu, polisorbat 80, i u histidinskom puferu je. Pre administracije, ABBV-399 je dalje razređen u normalnom slanom rastvoru do opsega koncentracija između 1-10 mg/mL, u zavisnosti od težine subjekta. ;;Primer 16. Faza I otvorene studije ABBV-399, konjugata antitelo-lek (ADC) koji cilja cMet, sa rastućim dozama i ekspanzijom, na pacijentima (pts) sa uznapredovalim čvrstim tumorima ;;16.1. Rezime ;;[0461] Tekuća Faza 1/1b otvorene studije je evaluacija bezbednosti, farmakokinetike (PK), i preliminarne efikasnosti ABBV-399 kod subjekata u uznapredovalim čvrstim tumorima. Studija se sastoji od dve faze: (1) Faza sa povećanjem/ekspanzijom doze (monoterapija) i Faza kombinovane terapije. Subjekti sa uznapredovalim čvrstim tumorima sa cMet prekomernim izražavanjem, mutacijom MET egzona 14 ili MET amplifikacijom koji opciono obuhvataju, bez ograničavanja na NSCLC, ezofagusni/želudačni kancer, CRC ili kancer glave i vrata mogu biti uključeni u faze studije sa terapijom sa ekspanzijom doza i kombinovanom terapijom. ;[0462] Faza studije sa monoterapijom evaluirala je bezbednost i farmakokinetički profil ABBV-399 kada se daje intravenski približno 24 do 42 subjekata prema sledećoj šemi sa povećanjem doze koja je prikazana na slici 13. ABBV-399 je davano sa rastućim nivoima doza polazeći od 0.15 mg/kg u 21-dnevnim ciklusima doziranja. Bazirano na bezbednosti i PK podacima od doziranja svakih 21 dan, ABBV-399 će takođe biti davan svakih 14 dana po 28-dnevnom rasporedu. Tri do 6 subjekata će biti uključena u svaku kohortu i biće dozirani jednom svakih 21 (jedna doza po 21-dnevnom ciklusu) ili 14 (2 doze po 28-dnevnom ciklusu) dana sve do pojave progresije bolesti ili neprihvatljive toksičnosti da bi se odredila maksimalna tolerisana doza (MTD) ili maksimalno davana doza (MAD). Definicije doze koja ograničava toksičnost (DLT) će biti korišćene za donošenje odluka u vezi povećanja doze. Na bazi raspoloživih podataka o bezbednosti, PK, i farmakodinamici (PDx), do 40 subjekata će biti uključeno u ekspanziju kohorte koja će dalje evaluirati ABBV-399 u nivou doza koji je na ili ispod MTD ili MAD. Za ekspanziju doza će biti uključeni subjekti sa uznapredovalim čvrstim tumorima sa cMet prekomernim izražavanjem, mutacijom MET egzona 14 ili MET amplifikacijom. ;[0463] U fazu kombinovane terapije će biti uključeno do 18 subjekata u svaku od grupacija kombinovane terapije kao što je opisano dole: ;;• Kombinovana kohorta A: Subjekti koji su kvalifikovani da prime ABBV-399 plus erlotinib ;;• Kombinovana kohorta B: Subjekti koji su kvalifikovani da prime ABBV-399 plus cetuksimab ;;• Kombinovana kohorta C: Subjekti koji su kvalifikovani da prime ABBV-399 plus bevacizumab ;;• Kombinovana kohorta D: Subjekti koji su kvalifikovani da prime ABBV-399 plus nivolumab ;;[0464] Svi subjekti će biti evaluirani u pogledu bezbednosti i tolerabilnosti režima, PK profila ABBV-399 i preliminarne evidencije efikasnosti. U grupacije kombinovane terapije mogu biti uključeni subjekti sa uznapredovalim čvrstim tumorima sa cMet prekomernim izražavanjem, mutacijom MET egzona 14 ili MET amplifikacijom. ;Subjektima u grupacijama kombinovane terapije A, B ili C će biti dodeljen 14-dnevni ili 21-dnevni raspored doziranja ABBV-399, dok će subjekti u grupaciji D primiti ABBV-399 po 14-dnevnom rasporedu koji se podudara sa nivolumabom za svako 14-dnevno doziranje. ;[0465] Arhivsko tumorsko tkivo je potrebno za uključivanje u ovu studiju. Tumorsko tkivo će biti analizirano u vezi cMet proteina, broju MET kopija i drugih biomarkera. Ekspresija cMet će biti određena imunohistohemijskim testom; amplifikacija MET će biti određena fluorescencijom in situ hibridizacijom (FISH) ili DNK sekvenciranjem tumora ili cirkularne tumorske DNK. ;16.2. Selekcija pacijenata: dijagnoza i glavni kriterijumi za uključivanje/isključivanje ;;[0466] Neki od kriterijuma za uključivanje u povećanje/ekspanziju doze ABBV-399 monoterapije: ;;• Subjekt mora imati starost ≥ 18 godina ;;• Subjekt sa uznapredovalim čvrstim tumorom, uključujući, bez ograničavanja na kancer pluća nemalih ćelija (NSCLC), kolorektalni kancer, kancer dojke, jajnika, ezofagusa/želuca i kancer glave i vrata. ;;• Subjekt mora imati uznapredovali čvrsti tumor koji nije podoban za hiruršku resekciju ili druge odobrene terapeutske opcije koje su ispoljile kliničku korist. ;°Za ekspanziju doze: Subjekt mora imati tumor sa cMet prekomernim izražavanjem, mutacijom MET egzona 14 ili MET amplifikacijom. ;;• Subjekt ima Eastern Cooperative Oncology Group (ECOG) status performansi od 0 do 2. ;;• Subjekt mora imati merljivu bolest prema RECIST verziji 1.1 ;;[0467] Dodatni kriterijumi za uključivanje subjekata uključenih u fazu kombinovane terapije ;;• Subjekti u grupacijama kombinacione terapije moraju da ispune gornje kriterijume za uključivanje i da budu kvalifikovani za primanje erlotiniba, cetuksimaba, bevacizumaba ili nivolumaba prema najaktuelnijim informacijama za propisivanje, ili po diskreciji ispitivača. ;;Glavni kriterijumi za isključivanje: ;;Za sve kohorte: ;• Subjekt je primio antikancersku terapiju uključujući hemoterapiju, imunoterapiju, zračnu terapiju, imunoterapiju, biološku, ili bilo koju eksperimentalnu terapiju u toku perioda od 21 dan, ili biljnu terapiju u toku 7 dana pre prve doze ABBV-399. ;;• Palijativna zračna terapija za bolne metastaze na kostima, koži ili subkutane za 10 frakcija ili manje nije podvrgnuta terapijskoj pauzi. ;;• Za odobrene ciljajuće male molekule, terapijska pauza od 5 poluživota je adekvatna (nije potrebna terapijska pauza za subjekte koji su trenutno na erlotinibu). ;;• Poznato je da subjekt ima nekontrolisane metastaze na centralnom nervnom sistemu (CNS). Subjekti sa metastazama na mozgu su kvalifikovani posle definitivne terapije uz uslov da su asimptomatski od steroida i antikonvulziva najmanje 2 nedelje pre prve doze ABBV-399. ;;• Subjekt ima očita klinički značajna neželjena dejstva ≥ stepena 2 od prethodne antikancerske terapije izuzev alopecije ili anemije. ;;• Subjekt je imao hiruršku intervenciju u toku 21 dana pre prve doze ABBV-399. ;;Dodatni kriterijumi za isključivanje za subjekte uključene u fazu sa kombinovanom terapijom ;;[0469] ;;• Subjekti uključeni u fazu sa kombinovanom terapijom moraju zadovoljiti gornje kriterijume za isključivanje, a takođe i sledeće: ;°Subjekti ne smeju primati ABBV-399 u kombinaciji sa erlotinibom, cetuksimabom, bevacizumabom ili nivolumabom ako imaju bilo koje medicinsko stanje koje po mišljenju ispitivača za subjekta predstavlja neprihvatljivo visok rizik od toksičnosti zbog kombinacije. ;;• Subjekti ne smeju primati cetuksimab ako imaju K-ras mutaciju. ;;• Subjekti ne smeju primati bevacizumab ako imaju skvamozni NSCLC. ;;[0470] Takođe je planirano da, u izvesnim studijama i za buduću kliničku primenu ovde opisanih anti-cMet ADCs, pacijenti budu izabrani na bazi svojih nivoa cMet ekspresije (genska amplifikacija, membranski cMet) i mutacije MET egzona 14. Metode za evaluaciju svakog od ovih markera su date dole. ;;16.3. Režim doziranja ;;Faza povećanja doze/ekspanzije: ;;[0471] ABBV-399 je davan kao intravenska infuzija jednom svakih 21 dan sve do pojave progresije bolesti ili netolerišuće toksičnosti. Doziranje je počelo sa 0.15 mg/kg i povećano je na 0.3, 0.6, 1.2, 1.8, 2.4, 3.0 i 3.3 mg/kg u sledećim kohortama, u zavisnosti od tolerancije. Alternativne doze (intermedijerne ili više) ili rasporedi doziranja se mogu koristiti na osnovu podataka o kliničkoj bezbednosti i PK. Doza od 2.7 mg/kg je takođe bila korišćena na bazi podataka o kliničkoj bezbednosti i PK. Na bazi podataka o bezbednosti i PK od doziranja svakih 21 dan, ABBV-399 će takođe biti davan svakih 14-dana po 28-dnevnom rasporedu (početna doza od 1.6 mg/kg). ABBV-399 je davan preko 30 ± 10 minuta. On nije davan kao intravenski ubod ili bolus. ;;Faza sa kombinovanom terapijom: ;;[0472] ABBV-399 će biti kombinovan sa standardnim dozama erlotiniba, cetuksimaba, bevacizumaba ili nivolumaba polazeći od nivoa ABBV-399 doze nivoa nižeg od MTD ili MAD, a onda će se povećavati do ne više od MTD ili MAD koji su određeni povećanjem/ekspanzijom doze za monoterapiju. Definicije doze ograničene toksičnosti će biti primenjene na deo za povećanje doze u svakoj kombinaciji. ;; ; ;;; 16.4. Procene ;;[0473] Studijske vizite i evaluacije će biti izvršene pri Skriningu, i to bar nedeljno u toku prvog ciklusa i na Dan 1 svakog sledećeg ciklusa. Procene će obuhvatati ograničeno fizičko ispitivanje, hematološke i hemijske testove pre svih doziranja ispitivanog leka i na Finalnoj Viziti. ECGs će biti prikupljeni pri Skringu, Ciklusu 1 Dan 1, Ciklusu 2 Dan 1 i na Finalnoj Viziti. Neželjena dejstva, laboratorijski podaci i vitalni znaci će biti procenjeni u toku studije. ;[0474] Početne radiografske tumorske procene sa CT (ili MRI) glave, grudnog koša, stomaka i karlice će biti dobijene ne više od 28 dana pre Ciklusa 1 Dan 1. CT sken (ili MRI) će onda biti ponavljan približno svakih 6 nedelja posle početka terapije da bi se evaluirao obim tumorskog opterećenja. Radiografske procene tumora će se nastaviti sve do pojave progresije bolesti dokumentovane snimanjem, početka nove antikancerske terapije, smrti ili povlačenja saglasnosti. Evaluacija reakcije će biti bazirana na RECIST verziji 1.1. Pored toga, ispitivač će proceniti subjekta radi utvrđivanja dokaza o progresiji kliničke bolesti pri svakoj viziti. ;;16.4.1. Procena biomarkera ;;[0475] Arhivsko tumorsko tkivo (najskoriji uzorak je poželjan) je potrebno za uključivanje u ovu studiju. Ako subjekt ima podatke iz lokalne ili centralne laboratorije koji pokazuju cMet prekomerno izražavanje, mutaciju MET egzona 14 ili MET amplifikaciju i nemaju arhivsko tumorsko tkivo na raspolaganju, subjekt može biti podoban posle razmatranja sa Medicinskim nadzorom. Opciona biopsija pre i u toku tretmana (bilo kom trenutku posle početka terapije) se može dobiti od subjekata koji se dobrovoljno saglase, ako je bezbedno da se to uradi, po mišljenju ispitivača. Trebalo bi slediti institucionalne procedure za fiksiranje i smeštaj sveže uzetih tkiva u parafin. Tumorsko tkivo će biti analizirano u pogledu cMet proteina, broja kopija MET i drugih biomarkera. ;[0476] Ekspresija cMet će biti određena imunohistohemijskim testom (vidi Primer 17); amplifikacija MET će biti određena fluorescencijom in situ hibridizacijom (FISH) ili DNK sekvenciranjem tumora ili cirkularne tumorske DNK (vidi Primer 18). ;Biouzorci će biti uzeti u naznačenim vremenskim trenucima tokom studije da bi se sprovelo istraživanje sa namerom da se identifikuju biomarkeri povezani sa rezultatima subjekta ili za bolju karakterizaciju bolesti. ;;16.4.2 Kriterijumi za evaluaciju ;;[0477] ;; ; ;;; [0478] Efikasnost ;[0479] Sve analize efikasnosti su eksploratorne po prirodi. Eksploratorna efikasnost na kraju obuhvata objektivni stepen reakcije (ORR) (određen korišćenjem RECIST verzija 1.1) preživljavanja bez progresije (PFS), i trajanja reakcije (DOR). ;;Objektivni stepen reakcije ;;[0480] Objektivni stepen reakcije (ORR) je definisan kao udeo subjekata sa potvrđenom delimičnom ili potpunom reakcijom na tretman. ORR za svaku kohortu tretmana će biti određen za sva uzeta mesta.2-strani 80% intervali poverenja ORR, kao i CR i PR stepeni, biće obezbeđeni na bazi Clopper-Pearson (tačnog) metoda. ;;Preživljavanje bez progresije ;;[0481] Za svaki subjekt, PFS vreme je definisano kao vreme od subjektove prve doze ABBV-399 bilo do subjektove progresije bolesti ili smrti, šta god da se prvo dogodi. Ukoliko ne dođe ni do jedne od ovih situacija, PFS vreme će biti cenzorisano na datum poslednje procene bolesti. Svi subjekti će biti praćeni u pogledu progresije bolesti ili do 24 meseca za one koji nastave studiju leka. ;[0482] PFS vreme za kohorte tretmana će biti sumirano pomoću Kaplan-Majerovih procena. Srednje i medijansko vreme sa 2-stranim 80% intervalima poverenja će biti izračunato da bi se opisale raspodele događaja po vremenu. ;;Trajanje reakcije ;[0483] Trajanje reakcije (DOR) za subjekta je definisano kao vreme od subjektove inicijalne objektivne reakcije na terapiju lekom iz studije do progresije bolesti ili smrti, šta god da se prvo dogodi. Ako datumi progresije bolesti ili smrti nisu raspoloživi, DOR će biti cenzorisan na datum poslednje procene tumora. DOR će biti analiziran na isti način kao PFS. ;;Procene tumora ;;[0484] Početna radiografska procena tumora mora biti izvršena u okviru 28 dana pre Ciklusa 1 Dan 1 i sastojaće se od CT (ili MRI ili nekontrastnog CT kod subjekata koji ne mogu tolerisati kontrast) glave, grudnog koša, stomaka i karlice (i drugih regiona povezanih sa tumorom ako su klinički naznačeni). Generalno, snimanje u toku terapije sa ABBV-399 će se vršiti približno svakih 6 nedelja (snimanje može biti izvršeno do 7 dana pre sledeće doze leka). Za ABBV-399 kombinaciju sa nivolumabom, prvo planirano snimanje u toku terapije će biti izvršeno približno posle 9 nedelja sa sledećim snimanjem približno svakih 6 nedelja. Snimanje mora biti izvršeno pre administracije sledeće planirane doze ABBV-399. Subjekti koji ne nastave studiju leka iz bilo kog drugog razloga osim progresivne bolesti utvrđene snimanjem će biti praćeni sve dok imaju progresivnu bolest dokumentovanu snimanjem ili početka nove anti-kancerske terapije, smrti ili povlačenja saglasnosti. Snimanje će takođe biti izvršeno na Finalnoj Viziti za subjekte koji nisu imali dokumentovanu radiografsku progresiju na osnovu RECIST 1.1 kriterijuma, ako je klinički potvrđena. Snimanje takođe može biti izvršeno u neka druga vremena, ako ispitivač sumnja na progresiju tumora. Snimanje mozga u vezi metastatičke bolesti će biti ponovljeno, samo ako postoji klinička indikacija. Ista tehnika snimanja bi trebala da bude korišćena u toku studije, ako je moguće. Procena tumora izvršena na Skriningu će služiti kao osnova za kliničku procenu. Promene merljivih lezija u toku terapije će biti procenjene korišćenjem RECIST verzije 1.1, kao što je opisano dole. ;;RECIST (Verzija 1.1) kriterijumi za tumorsku reakciju ;[0485] Kriterijumi reakcije će biti procenjeni korišćenjem RECIST (verzija 1.1). Promene merljivih lezija u toku terapije moraju biti procenjene korišćenjem dole navedenih kriterijuma. ;;a. Kvalifikovanost ;;[0486] Subjekti sa merljivom bolesti na Početku mogu imati objektivnu tumorsku reakciju procenjenu pomoću RECIST kriterijuma. Merljiva bolest je definisana kao prisustvo najmanje jedne merljive lezije. Ako je merljiva bolest ograničena na samo jednu leziju, njena neoplastična priroda bi trebala da bude potvrđena citologijom/histologijom, ako je moguće. ;;b. Merljivost ;;[0487] ;; ; ;; [0488] Trebalo je izvršiti sva merenja i zabeležiti u metričkoj notaciji, uz korišćenje šestara, ako se klinički procenjuje. Sve početne evaluacije bi trebalo izvršiti što je moguće bliže početku merenja i ne više od 4 nedelje pre početka tretmana. ;[0489] Isti metod procene i istu tehniku bi trebalo koristiti za karakterizaciju svake identifikovane i navedene lezije na početku i u toku praćenja. ;[0490] Kliničke lezije će biti smatrane merljivim kada su one površinske (npr. kožni noduli i palpabilni limfni čvorovi) i imaju ≥ 10 mm prečnik određen korišćenjem šestara. Za slučaj kožnih lezija je preporučena dokumentacija kolor fotografijom koja sadrži lenjir da bi se procenila veličina lezije. ;;c. Metode merenja ;;[0491] Uobičajeni CT bi trebalo izvesti sa presecima od 5 mm ili manjom susednom debljinom preseka. Ovo važi za tumore grudnog koša i stomaka. Skala bi trebala da bude uključena u sva radiografska merenja. ;[0492] Citologija i histologija se mogu koristiti za diferencijaciju između delimične reakcije (PR) i potpune reakcije (CR) u retkim slučajevima. ;;d. Osnovna dokumentacija "ciljnih" i "neciljnih" lezija ;;[0493] Sve merljive lezije do maksimalno 2 lezije po organu i 5 lezija ukupno, koje su reprezentativne za sve uključene organe, trebalo bi da budu identifikovane kao ciljne lezije i zabeležene i izmerene na Početku. Tumorske lezije koje su smeštene u prethodno ozračenoj oblasti, ili u oblasti podvrgnutoj drugoj loko-regionalnoj terapiji, obično nisu smatrane merljivim osi ako nije bila demonstrirana progresija u leziji. ;[0494] Limfni čvorovi su vredni specijalnog pomena, pošto su oni normalne anatomske strukture koje se mogu videti snimanjem čak i kada nisu zahvaćene tumorom. Patološki čvorovi koji su definisani kao merljivi i mogu biti identifikovani kao ciljne lezije moraju zadovoljiti kriterijum da je kraća osa ≥ 15 mm na CT skenu. Samo kraća osa ovih čvorova će doprineti sumi na početku. Kraća osa čvora je prečnik koji radiolozi normalno koriste da prosude da li je čvor zahvaćen čvrstim tumorom. Veličina čvora se normalno navodi kao dve dimenzije u ravni u kojoj je snimak dobijen (za CT sken ovo je skoro uvek aksijalna ravan). Manja od ovih mera je kraća osa. Na primer, stomačni čvor koji je naveden kao 20 mm × 30 mm ima kraću osu od 20 mm i kvalifikuje se kao maligni, merljivi čvor. U ovom primeru bi trebalo zabeležiti 20 mm kao meru čvora. Sve druge patološke čvorove (one sa kraćom osom ≥ 10 mm, ali < 15 mm) bi trebalo smatrati za neciljne lezije. Čvorovi koji imaju kraću osu < 10 mm se smatraju nepatološkim i ne bi trebalo da budu zabeleženi ili praćeni. ;[0495] Suma prečnika svih ciljnih lezija će biti izračunata i navedena kao početna suma prečnika. Ako limfni čvorovi treba da budu uključeni u sumu, onda se, kao što je navedeno gore, samo kraća osa dodaje sumi. Početna suma prečnika će biti korišćena kao referenca pomoću koje se karakteriše objektivna tumorska reakcija. ;[0496] Sve druge lezije (ili mesta bolesti) uključujući patološke limfne čvorove bi trebale da budu identifikovane kao neciljne lezije i takođe bi trebale da budu zabeležene kao Početak. Merenja ovih lezija nisu potrebna, ali bi prisustvo (stabilno, povećavajuće ili smanjujuće) ili odsustvo svake trebalo da bude zabeleženo tokom praćenja. ;;e. Evaluacija ciljnih lezija ;;Potpuna reakcija (CR): ;;[0497] Nestanak svih ciljnih lezija. Bilo kakvi patološki limfni čvorovi (bilo ciljni ili neciljni) moraju imati smanjenje kraće ose do < 10 mm. ;;Delimična reakcija (PR): ;;[0498] Najmanje 30% smanjenje sume prečnika ciljnih lezija, uzimajući kao referencu početnu sumu prečnika. ;;Progresivna bolest (PD): ;[0499] Najmanje 20% povećanje sume prečnika ciljnih lezija, uzimajući kao referencu najmanju sumu prečnika zabeleženu od početka tretmana (početnu ili kasniju) ili pojavu jedne ili više novih lezija. Pored relativnog povećanja od 20%, suma takođe mora ispoljiti apsolutno povećanje od najmanje 5 mm. ;;Stabilna bolest (SD): ;;[0500] Ni dovoljno smanjenje da bi se kvalifikovala za PR, ni dovoljno povećanje da bi se kvalifikovala za PD, uzimajući kao referencu najmanju sumu prečnika od početka tretmana (početnu ili kasniju). ;;Procena ciljnih lezija: ;;[0501] Limfni čvorovi identifikovani kao ciljne lezije bi uvek trebalo da imaju zabeleženo merenje aktuelne kraće ose (mereno u istoj anatomskoj ravni kao pri početku ispitivanja), čak i ako čvorovi regresiraju do 10 mm u toku studije. Ovo znači da kada su limfni čvorovi uključeni kao ciljne lezije, onda ’suma’ lezija ne sme biti jednaka nuli čak i ako su zadovoljeni kriterijumi potpune reakcije, pošto je normalni limfni čvor definisan tako da ima kraću osu < 10 mm. Za PR, SD i PD, merenje aktuelne kraće ose čvorova treba da bude uključeno u sumu ciljnih lezija. ;[0502] Sve lezije (čvorne i nečvorne) zabeležene na Početku bi trebalo da imaju svoja aktuelna merenja zabeležena za svaku sledeću evaluaciju, čak i kada su veoma male (< 5 mm). Međutim, ponekada ciljne lezije ili limfni čvorovi postanu suviše mali za merenje. Ako je po mišljenju radiologa verovatno da je lezija nestala, merenje bi trebalo zabeležiti kao 0 mm. Ako se veruje da je lezija prisutna, ali previše mala za merenje, onda bi trebala da bude dodeljena difoltna vrednost od 5 mm (što je izvedeno od debljine od 5 mm CT preseka). Merenje ovih lezija je potencijalno nereproduktibilno; zato će predviđanje ove difoltne vrednosti sprečiti lažne reakcije ili progresije bazirane na grešci merenja. ;;f. Evaluacija neciljnih lezija ;;Potpuna reakcija (CR): ;[0503] Nestanak svih neciljnih lezija i normalizacija nivoa tumorskog markera. Svi limfni čvorovi moraju biti nepatološki po veličini (< 10 mm kraća osa). ;;NeCR/NePD: ;;[0504] Zadržavanje jedne ili više neciljnih lezija i/ili održavanje nivoa tumorskog markera iznad normalnih granica. ;;Progresivna bolest (PD): ;;[0505] Nedvosmislena progresija postojećih neciljnih lezija. ;[0506] U ovim okolnostima, da bi se ostvarila 'nedvosmislena progresija’ na bazi neciljne bolesti, mora postojati celokupni nivo suštinskog pogoršanja neciljne bolesti takav da se čak i u prisustvu SD ili PR ciljne bolesti, celokupno tumorsko opterećenje povećalo dovoljno da zavredi prekid terapije. Umereno 'povećanje' veličine jedne ili više neciljnih lezija obično nije dovoljno za kvalifikaciju statusa nedvosmislene progresije. Zato će određenje celokupne progresije isključivo na bazi promene neciljne bolesti nasuprot SD ili PR ciljne bolesti biti ekstremno retko. ;[0507] Napomena: Ako subjekt prekine tretman zbog simptomatskog pogoršanja, trebalo bi da bude učinjen svaki napor da se dokumentuje objektivna progresija čak i posle prekida tretmana. ;;Nove lezije ;;[0508] Pojava novih malignih lezija znači progresiju bolesti. Dok ne postoje specifični kriterijumi za identifikaciju novih radiografskih lezija, otkrića nove lezije bi trebala da budu nedvosmislena, tj. ne bi trebala da budu pripisana razlikama u tehnici skeniranja, tajmingu skeniranja, fazi administracije kontrasta, promeni modaliteta snimanja ili otkrića za koje se smatra da predstavlja nešto drugo, a ne tumor (npr. neke ’nove’ koštane lezije mogu biti jednostavno zaceljivanje ili razbuktavanje prethodno postojećih lezija). Lezija koja je identifikovana u pratećoj studiji na anatomskoj lokaciji koja nije bila skenirana na Početku se smatra novom lezijom i ukazivaće na progresiju bolesti. Primer ovoga je subjekt koji je imao visceralnu bolest na Početku i kome je u toku studije naložen CT ili MRI mozga koji je otkrio metastaze. Subjektove metastaze na mozgu se smatraju dokazom progresivne bolesti čak i ako on/ona nije imao snimanje mozga na Početku. ;[0509] Ako je nova lezija dvosmislena (tj. suviše mala za merenje), nastavljena terapija i prateća evaluacija će razjasniti da li ona zaista predstavlja novu bolest. Ako ponovljeni skenovi potvrde da postoji nova lezija, onda bi trebalo prijaviti progresiju korišćenjem podataka sa početnog skena. ;;16.5. REZULTATI ;;16.5.1. Faza sa monoterapijom ABBV-399 sa povećanjem/ekspanzijom doze (Faza 1): ;;[0510] U dizajnu 3+3 povećanja doze, ABBV-399 je bio davan u dozama u opsegu od 0.15 do 3.3 mg/kg jednom svakih 21 dan pacijent. sa metastatičkim čvrstim tumorima (NCT02099058). Kao što je prikazano na slici 13, ABBV-399 je bilo davano kao intravenska infuzija jednom svakih 21 dan sve do pojave progresije bolesti ili netolerabilne toksičnosti. Doziranje je počelo sa 0.15 mg/kg i povećano je na 0.3, 0.6, 1.2, 1.8, 2.4, 3.0 i 3.3 mg/kg u sledećim kohortama dok je tolerisano. Doza od 2.7 mg/kg ABBV-399 koja je davana svakih 21 dan je takođe procenjena i bazirana je na bezbednosti i PK, bila je izabrana kao doza za ekspanzionu kohortu. Bazirano na podacima o bezbednosti PK od doziranja svakih 21 dan, ABBV-399 će takođe biti davan svakih 14-dana po 28-dnevnom rasporedu (početna doza od 1.6 mg/kg do 2.5 mg/kg sa 0.3 mg/kg inkrementnim povećanjima, tj.1.6, 1.9, 2.2, i 2.5 mg/kg). Za administraciju na 14 ili 21 dana, ABBV-399 će biti davano preko 30 ± 10 minuta. On se ne daje kao intravenski ubod ili bolus. ;[0511] Od 31. marta 2016, 48 pacijent. je primilo najmanje 1 dozu ABBV-399. ;Povećanje površine ispod krive proporcionalno dozi za ABBV-399 i ukupno antitelo je bilo uočeno posle administracije samo jedne doze. Poluživoti ABBV-399 i ukupnog antitela su bili približno 2-4 dana. Toksičnost koja ograničava dozu febrilnom neutropenijom se pojavila kod jednog 1 pac za 3 mg/kg i 1 pac (sa septičnim šokom) za 3.3 mg/kg. Najbolja procentualna promena u ciljnim lezijama kod pacijenata sa najmanje 1 post-početnom procenom tumora je prikazana na slici 14. Kao što je prikazano na slici 14 (i na osnovu podataka koji nisu prikazani na slikama), najbolje reakcije na ABBV-399 monoterapiju kod svih tretiranih pacijenata su bile: 3/40 (7.5%) delimična reakcija, 20/40 (50%) pacijenata sa stabilnom bolesti, i 17/40 (42.5%) pacijenata sa progresivnom bolesti. RECIST podaci nisu bili raspoloživi za osam pacijenata zbog kliničke progresije (4), neželjenih efekata (2), povlačenja saglasnosti (1) i smrti usled pneumonije (1). Tri pacijenta sa delimičnom reakcijom su imali cMet prekomerno izražavajući kancer pluća nemalih ćelija (NSCLC). ;[0512] Doza od 2.7 mg/kg je bila izabrana za ekspanziju doze primarno na bazi bezbednosti i tolerabilnosti. Za uključivanje u ovu fazu studije, NSCLC subjekti su bili podvrgnuti skriningu u pogledu cMet prekomernog izražavanja korišćenjem IHC testa za koji se koristi CONFIRM anti-total cMet (SP44) Rabbit Monoclonal Primary Antibody kit nabavljen od firme Ventana (REF # 790-4430). Uzorci tkiva su bili ocenjeni određivanjem procenata bojenja ćelija ciljnog tkiva sa različitim nivoima intenziteta od niskog do visokog, tj. IHC skorom od 0, 1+, 2+ ili 3+ ili H-skorom od 0 do 149, 150-224, ili 225-300. Ocenjivanje može biti izvršeno ručno ili uz pomoć kompjutera. Detalji IHC testa i ocenjivanja su opisani u Primeru 17. Sledeća tabela prikazuje broj NSCLC pacijenata koji su bili potencijalno podvrgnuti skriningu i H-skor koji je bio korišćen za procenu cMet prekomernog izražavanja: ;; ;;; [0513] Nije bilo smrti povezanih sa tretmanom. Neželjeni efekti povezani sa tretmanom koji su se pojavili kod >10% pac (uključujući sve nivoe i sve stepene) su bili zamor (22.9%), nauzeja (20.8%), neuropatija (14.6%), smanjeni apetit (12.5%), povraćanje (12.5%) i hipoalbuminemija (10.4%). Među 16 pacijenata sa cMet+ NSCLC tretiranih sa ABBV-399, rezultati za 11 su prikazani na slici 15. Slika 15 je "waterfall" dijagram koji prikazuje najbolju procentualnu promenu ciljnih lezija kao reakciju na ABBV-399 monoterapiju na bazi radiografskih podataka. Kao što je prikazano na slici 15 (i na osnovu podataka koji nisu prikazani na slici) 3/16 tretiranih pacijenata je sa delimičnim reakcijama (19%), 6/16 tretiranih pacijenata sa stabilnom bolesti (37.5%), 2/16 tretiranih pacijenata sa radiografskom progresivnom bolesti (12.5%), i 5 pacijenata bez raspoloživih snimaka zbog kliničke progresije (3), povlačenja saglasnosti (1) i smrti zbog pneumonije (1). ;[0514] Slika 16 prikazuje broj nedelja koliko je 16 pacijenata bilo na studiji pre kliničke progresije. ;;16.5.2. Faza kombinovane terapije (Faza 1b): ;;[0515] Rezultati ispitivanja NSCLC kombinovane terapije uz korišćenje ABBV-399 sa 2.7 mg/kg jednom svakih 21 dan i erlotiniba sa 150 mg davanog oralno svaki dan su prikazani na slikama 17 i 18. Slika 17 je "waterfall" dijagram koji prikazuje najbolju procentualnu promenu ciljnih lezija za 6 pacijenata tretiranih sa ABBV-399 i erlotinibom. Kao što je prikazano na slici 17, 2/6 pacijenata su ostvarili delimičnu reakciju, 1/6 sa progresivnom bolesti koja je dokazana novim lezijama. Slika 18 prikazuje koliko nedelja je 6 pacijenata bilo na studiji pre kliničke progresije. ;;16.5.3. Selekcija pre tretmana pacijenata koji nose cMet+ tumore sa IHC2+/3+ skorovima ili H-skorovima ≥ 150 može značajno poboljšati ishod tretmana ;;[0516] Pre-klinički rezultati sa ćelijskim linijama i modelima ksenografta sugerišu da će oni sa cMet IHC2+/IHC3+ skorom biti reaktivniji od onih sa IHC 0/1+. Primena prateće dijagnostike kao pomoć u selekciji pre tretmana pacijenata sa kancerima sa cMet IHC2/3+ ili H-skorom >150 bi značajno poboljšala celokupne rezultate tretmana i poštedela pacijente tretmana za koji se predviđa da je neefikasan. Kada se ovde koristi, izraz cMet+ obuhvata sve tumore koji izražavaju cMet, bez obzira da li je ili ne cMet prekomerno izražen. U nekim cMet+ primerima izvođenja, cMet je prekomerno izražen. U nekim cMet+ primerima izvođenja cMet nije prekomerno izražen. ;[0517] Slično tome, rezultati ove tekuće Faze 1 kliničkih ispitivanja sugerišu da su H-skorovi od 150 i veći povezani sa i da mogu biti prediktivni za reakcije na lečenje sa anti-cMet ADC, koje uključuje ABBV-399. ;[0518] Bez vezivanja za bilo koju teoriju, preliminarni rezultati sugerišu da tumorska heterogenost može biti ograničavajući faktor u efikasnosti ABBV-399. Među onim cMet+ tumorima sa IHC2+ i IHC3+ skorovima, postoje kancerske ćelije koje ispoljavaju nikakvu do malu cMet ekspresiju. Od njih, bar neke od ćelija koje nisu ubijene "bystander efektom" bi mogle da budu repopulisane tumorom i remete tumorsku reakciju. ABBV-399 bi mogao biti kombinovan sa tretmanima standardne nege koji inhibiraju ili ubijaju tumorske ćelije koje malo izražavaju cMet, bez ograničenja na ciljne agense kao što su erlotinib i imunoterapije, kao što su nivolumab, ali takođe hemoterapiji standardnom negom, a prvenstveno sa nepreklapajućom toksičnosti. ;[0519] Tabela 9 prikazuje kliničke rezultate iz tekuće faze 1 ispitivanja koji su u korelaciji ukupnom reakcijom sa H skorom kod NSCLC pacijenata tretiranih sa ABBV-399 kao monoterapijom jednom svake dve (Q2W) ili tri (Q3W) nedelje ili sa ABBV-399 u kombinaciji sa erlotinibom. ;;;TABELA 9_ ;; ;;; [0520] Kao što je prikazano u Tabeli 9, četiri pacijenta sa NSCLC adenokarcinomima tretiranim sa 2.7 mg/kg ABBV-399 jednom svakih 3 nedelje (Q3W) i erlotinibom koji su imali IHC skorove od 225 ili veće ostvarila su delimične reakcije (PR). Dva pacijenta sa NSCLC adenokarcinomima tretirani jednom svakih dve nedelje sa ABBV-399 koji su imali IHC skorove od 225 ili veće ostvarili su delimičnu reakciju ili potpunu reakciju. Tri pacijenta sa NSCLC karcinomima skvamoznih ćelija tretirana sa 2.7 mg/kg ABBV-399 jednom svakih 3 nedelje koja su imala IHC skorove između 150 i 224 ostvarila su delimične reakcije. ;;Primer 17. cMet imunohistohemijski test i H-skor: "cMet ABBV-ADC protokol bojenja" ;;[0521] Postoje različiti raspoloživi metodi u odgovarajućoj oblasti za evaluaciju nivoa ekspresije cMet proteina imunohistohemijom (IHC). Prosečni stručnjak iz odgovarajuće oblasti bi rutinski znao kako da ih primeni i prilagodi svojoj specifičnoj studiji. Nekoliko ponuđača nude cMet bojenje kao plaćeni servis (vidi, npr. Flagship Biosciences L.L.C., ARUP Laboratories, PathGrupa Inc.). U ovoj Fazi I studije, nivoi cMet ekspresije su bili evaluirani korišćenjem SP44 anti-cMet mAb firme Ventana Medical Systems, preciznije Ventana CONFIRM® anti-total cMet zečjeg monoklonskog antitela (Ventana Medical Systems, Inc; kat br.790-4430), u kombinaciji sa Ventana® automatizovanim bojačem slajdova (BenchMark ULTRA®) i Ventana ultra View® Universal DAB kitom za detekciju (kat. br.760-500). Bojenja i rezultati su bili obrađeni od strane Flagship Biosciences L.L.C. u saradnji sa ARUP Laboratories. Tkiva za pozitivnu kontrolu su obuhvatala adenokarcinome kolona i adenokarcinom pluća. Tkiva za negativnu kontrolu su obuhvatala Dojka ER100 kontrolu, Dojka ER13781 kontrolu, i Hodžkinov limfom CD15-5 kontrolu. Za svrhe ove prijave, uključujući patentne zahteve, specifični test koji je korišćen u ovoj Fazi 1 studije se naziva "cMet ABBV-ADC protokol bojenja". ;[0522] Biopsije tumora pacijenata su bile fiksirane u formalinu u PBS i smeštene su u parafin. Slajdovi su bili isečeni na 4 mikrona, pa je ostavljeno da se osuše, a onda su pečeni 60 minuta na 60°C. Slajdovi su bili upotrebljeni u toku 2 nedelje od sečenja. Slajdovi su bili preneti u BenchMark ULTRA® instrument i bili su izabrani sledeći parametri: ;;Procedura: ultraView® DAB ;;Naziv: cMet CONFIRM® ;;Parafin [izabran] ;Deparafinizacija [izabrana] ;Kondicioniranje ćelija [izabrano] ;Kondicioner #1 [izabran] ;[kratko - 8 min kondicioniranja] ;Blago CC1 [izabrano] ;[jako - 95 min kondicioniranje] ;Temperature inkubacije Ab [izabrane] ;36°C Ab [izabrano] ;Antitelo [izabrano] ;PREP KIT # [4430] * 0 H 16 min
Kontrastno bojenje [izabrano]
HEMATOXILIN [2021] 4 minuta
Post kontrastno bojenje [izabrano]
BLUING REAGENS [2037] 4 minuta
[0523] Kada je bojenje bilo završeno, slajdovi su bili uklonjeni iz instrumenta i isprani su vodom iz slavine. Slajdovi su bili dehidrirani kao što sledi:
Potapanje slajdova u 70% etanola, 2 promene, 1-2 minuta svaka.
Potapanje slajdova u 95% etanola, 1-2 minuta.
Potapanje slajdova u 99% (ili apsolutni) etanol, 3-5 minuta.
Bistrenje sa ksilenom, 3 promene, 3-5 minuta svaka.
[0524] Posle dehidracije, slajdovi su bili pokriveni sa pokrivnim staklima sa nevodenim medijumom za postavljanje uz korišćenje staklenih pločica za pokrivanje.
[0525] Sledeći reagensi su bili korišćeni u ovom automatizovanom sistemu:
Ventana® cMet CONFIRM® kat. br.790-4430 (inkubacija približno 16 minuta na 36°C)
[0526] Jedan 5 ml dispenzator CONFIRM® anti-Total cMet sadrži približno 48.75 μg rekombinantnog zečjeg monoklonskog antitela SP44 (takođe se može nabaviti od drugih komercijalnih isporučilaca). Antitelo je razređeno u 0.05 M Tris-HCl sa 1% nosećeg proteina i 0.10% ProClin 300® (konzervans). Ukupna koncentracija proteina u reagensu je približno 10 mg/mL. Specifična koncentracija antitela je približno 9.75 μg/mL. Nije bilo poznate nespecifične reaktivnosti antitela uočene u ovom proizvodu.
Ventana Ultra CC1 pufer kat. br.950-224
[0527] Kondicioniranje ćelija u Ultra CC1 rastvoru je bilo vršeno na 64°C tokom 95 minuta.
Ventana ultraView® Universtal Detection Kit kat. br.760-500
Ventana Hematoxilin II kat. br.760-2021
Ventana Bluing Reagens kat. br.760-2037
Određivanja H-skora i IHC skora
[0528] Obrađeni slajdovi su bili analizirani od strane MD patologa sertifikovanog od strane odgovarajućeg odbora. Korišćena je metodologija za određivanje skora, koju je obezbedio proizvođač (vidi, npr. sliku 19).10-12 reprezentativnih oblasti svakog slajda je bilo korišćeno za određivanje skora. Posle evaluacije cMet bojenja, bilo je utvrđeno da bi pristup sa H-skorom bio najbolji za kvantifikaciju cMet ekspresije. Pristup sa H-skorom obezbeđuje optimalnu rezoluciju podataka za određivanje varijacija u intenzitetu i procentualnom bojenju tumora unutar i između drugih tipova tumora. Takođe on obezbeđuje dobar alat za određivanje graničnih vrednosti za pozitivno bojenje. U ovom metodu, dobijeni su procenti ćelija (0-100) unutar tumora sa intenzitetima bojenja koji se nalaze u opsegu od 0-3+. Ovaj protokol rezultuje bojenjem cMet proteina i u citoplazmi, i na ćelijskoj površini/membrani. Intenzitet bojenja za svaku ćeliju u fiksnom polju obrađene biopsije tumora je određen, pa je individualna vrednost dodeljena svakoj ćeliji kao što sledi, u zavisnosti od bojenja ćelijske površine/membrane:
0 = bez bojenja
1+ = slabo bojenje
2+ = umereno bojenje
3+ = jako bojenje
[0529] Da bi se dobio H-skor, procenti tumorskih ćelija su pomnoženi svakim intenzitetom i međusobno su sabrani. Maksimalni H-skor je 300 ako je 100% tumorskih ćelija označeno sa 3+ intenzitetom. H-skor je izračunat kao što sledi:
H-skor = [1 x (% ćelija 1+) 2 x (% ćelija 2+) 3 x (% ćelija 3+)]
[0530] Ovaj protokol rezultuje i citoplazmatičnim, i membranskim cMet bojenjem. Za izračunanja H-skorova koji se ovde navode bilo je korišćeno membransko bojenje. Finalni tumorski H-skor (0-300) skor daje veću relativnu težinu većem intenzitetu membranskog bojenja (3+ ćelija > 2+ ćelija > 1+ ćelija).
[0531] Slika 20 prikazuje ilustrativne rezultate bojenja za različite tumorske H-skorove (15, 90, 180, i 290) dobijene "cMet ABBV-ADC protokolom bojenja".
[0532] Svakom tumoru takođe može biti dodeljen IHC skor od IHC 0, IHC 1+, IHC 2+, ili IHC 3+. Mada oba IHC skora obuhvataju 0, 1+, 2+, i 3+ vrednosti, ne treba ih pobrkati. Za H-skor, 0, 1+, 2+, i 3+ vrednosti se odnose na intenzitet bojenja specifične individualne ćelije. Za IHC skor, 0, 1+, 2+, i 3+ vrednosti se odnose na ukupno bojenje specifične oblasti tumorskog uzorka. Slika 21 prikazuje ilustrativne rezultate bojenja za različite tumorske IHC0/1+/2+/3+ skorove dobijene "cMet ABBV-ADC protokolom bojenja".
[0533] Za svrhe ovog otkrivanja, ovde je opisan i sledeći protokol, ako nijedna od ćelija u fiksnom polju nije obojena, onda je vrednost dodeljena tumoru IHC 0. Ako je ukupni nivo bojenja u fiksnom polju mali, onda je dodeljena vrednost IHC 1+. Ako većina ćelija u fiksnom polju ispoljava umereno bojenje, onda je dodeljena vrednost IHC 2+. Ako većina ćelija u fiksnom polju ispoljava jako bojenje, onda je dodeljena vrednost IHC 3+.
[0534] Za svrhe ovog otkrivanja i praćenjem ovde opisanog protokola, ako nijedna od ćelija u fiksnom polju nije obojena, onda je vrednost dodeljena tumoru IHC 0. Ako je ukupni nivo bojenja u fiksnom polju mali, onda je dodeljena vrednost IHC 1+. Ako najmanje 15% ćelija u fiksnom polju ispoljava umereno bojenje, onda je dodeljena vrednost IHC 2+. Ako najmanje 15% ćelija u fiksnom polju ispoljava jako bojenje, onda je dodeljena vrednost IHC 3+.
Primer 18. Merenje amplifikacije broja kopija MET gena
[0535] Amplifikacija MET gena može poboljšati pacijentovu reakciju na cMet inhibitore, uključujući ovde opisane tretmane. Opisani su različiti metodi za merenje amplifikacije MET gena u odgovarajućoj oblasti. Vidi, npr. Cappuzzo F, Marchetti A, Skokan M, Rossi E, Gajapathy S, Felicioni L, et al. Increased MET gene copy number negatively affects survival of surgically resected non-small-cell lung cancer patients. J Clin Oncol 2009;27:1667-74; Koeppen H, Yu W, Zha J, Pandita A, Penuel E, Rangell L, et al. Biomarker analyses from a placebo-controlled phase II study evaluating erlotinib {+/-} onartuzumab in advanced non-small-cell lung cancer: MET expression levels are predictive of patient benefit. Clin Cancer Res 2014;20:4488-98.
[0536] Poželjni metod je opisan kao što sledi i ovde se naziva "metod MET/CEP7 cMET amplifikacije". Ukratko, formalinom fiksirani, u parafinu smešteni blokovi tkiva mogu biti podvrgnuti dualnim-kolor FISH testovima uz korišćenjem koktela MET/CEP7 proba pripremljenog sa MET DNK (RP 11-95120 BAC klon) probom, ili korišćenjem 319 kb probe konstruisane od klonova 3 bakterijska veštačka hromozoma (BAC) koji premošćavaju ceo MET gen na 7q31.1, označen sa SpectrumRed i SpectrumGreen CEP7 (Abbott Molecular). FISH testovi se mogu vršiti, na primer, prema protokolu koji je prethodno opisan (Cappuzzo F, Hirsch FR, Rossi E, et al. (2005) Epidermal growth factor receptor gene and protein and gefitinib sensitivity in non-small cell lung cancer. J Natl Cancer Inst 97:643-655), uključujući prethodni tretman sa 2× natrijum hloridnim-natrijum citratnim puferom na 75°C i digestiju sa proteinazom K tokom 7 do 15 minuta svaki, kodenaturaciju na 85°C tokom 15 minuta, hibridizaciju tokom približno 36 sati i brzu posthibridizaciju ispiraka sa 2× natrijum hloridnim-natrijum citratnim puferom/0.4 nonil-fenoksilpolietoksiletanolom. Signali su bili uočeni u najmanje 50 tumorskih nukleusa po jezgru, uz korišćenje epifluorescentnog mikroskopa sa setovima pojedinačnih interferentnih filtera za zeleno (FITC), crveno (Teksas crveno) i plavo (DAPI), kao i filterima sa dvostrukim (crveno/zeleno) i trostrukim (plavo, crveno, zeleno) propusnim opsezima. Za svako jezgro, srednje i standardno odstupanje broja kopija po ćeliji svake testirane DNK sekvence, procenat ćelija sa ≤ 2, 3, i ≥ 4 kopije MET gena, i odnos MET/CEP7 (gen lociran u blizini centrozoma istog hromozoma). Kada su bili detektovani heterogeni rezultati između tri testirana jezgra, onda je jezgro sa najvećim srednjim brojem kopija bilo upotrebljeno za predstavljanje pacijenata u statističkim analizama. Za dokumentaciju su bili snimljeni snimci korišćenjem CCD kamere, spojeni korišćenjem namenjenog softvera (CytoVision; Genetix USA, Boston, MA). MET se može smatrati amplifikovanim kada je odnos MET:CEP7 signala ≥ 2.0 ili kada je ovaj odnos < 2.0, ali postoji > 20 kopija MET signala u više od 10% izbrojanih tumorskih jezgara, prema kriterijumima koje je ustanovio MD Anderson Pathology Department na bazi ranijih studija. Zeng, ZS, Weiser MR, Kuntz E, Chen CT, Khan SA, Forslund A, et al. cMet gene amplification is associated with advanced stage colorectal cancer and liver metastases. Cancer Lett 2008;265:258-69. U nekim studijama je navedeno da je broj kopija MET gena u vezi sa CEP7 u opsegu od 2.05 do 16.14 (medijana 3.48).
[0537] Sledeći test cMET amplifikacije je test na bazi krvi. Ovo se može izvršiti bilo kojim od različitih komercijalno raspoloživih reagenasa, kao što su, na primer, Biocept Liquid Biopsy MET Amplication Test (Biocept), MET Detect-R ® (Personal Genome Diagnostics), i Guardant360® (Guardant Health®).
Primer 19. Procena prisustva mutacije na egzonu 14/preskakanje MET gena
[0538] MET egzon 14 sadrži mesto Cbl ubikvitin ligaza na tirozinskom ostatku 1003 (Y1003), gde je ubikvitin inače normalno vezan za tirozinski ostatak i dovodi do lizozomske degradacije cMet proteina. Stoga, mutacija pogrešnog smisla Y1003 ostatka ili "preskakanje" proteinskog regiona koji je kodiran MET egzonom 14 rezultuje relativnim prekomernim izražavanjem MET proteina, povećanom cMet aktivacijom i sledstvenom onkogenezom. Inhibicija pomoću Inhibitora MET tirozin kinaze (TKIs) može rezultovati kliničkom koristi bar kod NSCLC pacijenata koji imaju ove izmene MET egzona 14. Pacijenti koji nose bilo koju od ovih mutacija mogu imati korist od ovde opisanih tretmana.
[0539] Nekoliko metoda se nalazi na raspolaganju onome ko je ili je prosečan stručnjak iz odgovarajuće oblasti za detekciju mutacija u MET genu. Pošto je mutacija prisutna ili ne (tj. to je apsolutna vrednost i ne stvar stepena), njena detekcija ne zavisi od testa i bilo koji metod se može primeniti za njenu detekciju u uzorcima tumora. Opisane su višestruke mutacije u egzonu 14 MET gena, od kojih su mnoge rezimirane u Impaired cMet Receptor Degradation Mediated by MET Exon 14 Mutations in Non-Small-Cell Lung Cancer, Mark M. Awad JCO Mar 10, 2016:879-881; publikovanom onlajn 19. januara 2016; 10.1200/JCO.2015.64.2777. Ove metode se mogu primeniti za identifikaciju onih specifičnih mutacija u uzorcima kancera. Takođe, ovo otkrivanje je usmereno na bilo koju poznatu mutaciju u egzonu 14 gena i nije ograničeno na one koje su ovde date kao ilustracija.
[0540] Nekoliko splajsnih, odn. spajajućih mutacija egzona 14 je identifikovano kod pulmonarnog adenokarcinoma. Na primer: MET amplification, protein expression, and mutations in pulmonary adenocarcinoma. Park S, Koh J, Kim DW, Kim M, Keam B, Kim TM, Jeon YK, Chung DH, Heo DS. Lung Cancer.2015 Dec;90(3):381-7. doi: 10.1016/j.lungcan.2015.10.022. Epub 27 okt 2015. PMID: 26791796. Ove metode se mogu koristiti za identifikaciju tih specifičnih mutacija u uzorcima kancera.
[0541] Responses to the multitargeted MET/ALK/ROS1 inhibitor crizotinib and cooccurring mutations in lung adenocarcinomas with MET amplification or MET exon 14 skipping mutation. Jorge SE, Schulman S, Freed JA, VanderLaan PA, Rangachari D, Kobayashi SS, Huberman MS, Costa DB. Lung Cancer. dec 2015;90(3):369-74. doi: 10.1016/j.lungcan.2015.10.028. Epub 31 okt 2015. Ove metode se mogu koristiti za identifikaciju tih specifičnih mutacija u uzorcima kancera.
[0542] Dodatne mutacije na egzonu 14 u NSCLC se mogu detektovati metodama koje su opisane u sledećim referencama:
[0543] Next-Generation Sequencing of Pulmonary Sarcomatoid Carcinoma Reveals High Frequency of Actionable MET Gene Mutations Exon 14 Xuewen Liu, Yuxia Jia, Mark B. Stoopler, Yufeng Shen, Haiying Cheng, Jinli Chen, Mahesh Mansukhani, Sanjay Koul, Balazs Halmos, i Alain C. Borczuk, JCO mar 10, 2016:794-802; publikovano onlajn 27 jula 2015. Ove metode se mogu koristiti za identifikaciju tih specifičnih mutacija u uzorcima kancera.
[0544] MET Exon 14 Mutations in Non-Small-Cell Lung Cancer Are Associated With Advanced Age and Stage-Dependent MET Genomic Amplification and cMet Overexpression. Awad MM, Oxnard GR, Jackman DM, Savukoski DO, Hall D, Shivdasani P, Heng JC, Dahlberg SE, Jänne PA, Verma S, Christensen J, Hammerman PS, Sholl LM. J Clin Oncol.2016 mar 1;34(7):721-30. doi:
10.1200/JCO.2015.63.4600. Epub 4. jan 2016. Ove metode se mogu koristiti za identifikaciju tih specifičnih mutacija u uzorcima kancera.
[0545] Sledeća delecija MET egzona 14 je pomenuta kod gastrointestinalnih maligniteta. Oncotarget.29 sep 2015;6(29):28211-22. doi:
10.18632/oncotarget.4721. Gastrointestinal malignancies harbor actionable MET exon 14 deletions. Lee J, Ou SH3, Lee JM, Kim HC5, Hong M6, Kim SY1, Jang J1, Ahn S6, Kang SY6, Lee S1, Kim ST1, Kim B4, Choi J4, Kim KA4, Lee J, Park C Park SH, Park JO, Lim HY, Kang WK, Park K, Park YS, Kim KM. Ove metode se mogu koristiti za identifikaciju tih specifičnih mutacija u uzorcima kancera.
Primer 20. Procena prisustva delecija egzona 19 i supstitucija egzona 21 (L858R) u EGFR genu pacijenata sa kancerom
[0546] Dve najčešće uobičajene EGFR somatske mutacije, delecije egzona 19 i L858R drugačije smislene mutacije su povezane sa in vitro i in vivo senzitivnošću na tretman inhibitorima EGFR tirozin kinaze (EGFR-TKI) gefitinibom i erlotinibom. Ova dva različita tipa mutacija su odgovorna za ~85% svih EGFR somatskih mutacija koje su identifikovane kod pacijenata sa NSCLC. Koristi od ovde opisanih tretmana se mogu uočiti kod pacijenata sa delecijama egzona 19 i L858R supstitucijom egzona 21.
[0547] U odgovarajućoj oblasti je opisano nekoliko metoda za detekciju delecija egzona 19 u uzorcima kancera. Primeri takvih metoda, koje su na raspolaganju za prosečnog stručnjaka iz odgovarajuće oblasti su dati dole. Pošto je mutacija prisutna ili ne (tj. to je apsolutna vrednost i ne stvar stepena), njena detekcija ne zavisi od testa i bilo koji metod se može primeniti za njenu detekciju u uzorcima tumora.
[0548] Skorašnji pregled literature koja se odnosi na efekat ovih mutacija kod pacijenata sa kancerom je da u tretmanu inhibitorom EGFR-TKIEGFR-tirozin kinaze kod pacijenta sa uznapredovalim kancerom pluća nemalih ćelija i istovremenim mutacijama u EGFR egzonima 19 i 21: A case report and review of the literature.Yang Y, Zhang B, Li R, Liu B, Wang L. Oncol Lett.2016 maj;11(5):3546-3550. Epub 5 apr.2016.
[0549] Navedeno je da pacijenti sa NSCLC i delecijama u EGFR egzonu 19 imaju duže preživljavanje posle tretmana gefitinibom ili erlotinibom u poređenju sa onima sa L858R mutacijom. Jackman DM, Yeap BY, Sequist LV, et al. (2006) Exon 19 deletion mutations of epidermal growth factor receptor are associated with prolonged survival in non-small cell lung cancer patients treated with gefitinib or erlotinib. Clin Cancer Res 12:3908-3914. Ova referenca predviđa dva različita metoda za detekciju delecija u EGFR egzonu 19 i L858R mutacije.

Claims (16)

  1. Patentni zahtevi 1. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) za primenu u metodu lečenja kancera pluća nemalih ćelija (NSCLC) koji prekomerno izražava cMet, pri čemu taj metod sadrži administraciju ADC subjektu koji ima pomenuti NSCLC u količini i tokom vremenskog perioda koji je dovoljan da se ostvari terapeutska korist; pri čemu lek u konjugatu je monometil auristatin E ("MMAE"); i ADC ima sledeću strukturu:
    pri čemu n ima vrednost u opsegu od 2 do 8; i Ab je anti-cMet antitelo koje sadrži VH lanac koji sadrži tri CDRs, odnosno VH CDR #1 (SEQ ID NO: 112), VH CDR #2 (SEQ ID NO:113) i VH CDR #3 (SEQ ID NO: 114); VL lanac koji sadrži tri CDRs, odnosno VL CDR #1 (SEQ ID NO: 115), VL CDR #2 (SEQ ID NO: 116) i VL CDR #3 (SEQ ID NO: 117); i modifikovani region zgloba sa SEQ ID NO: 170.
  2. 2. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) za primenu prema zahtevu 1, pri čemu je vezivanje za Ab preko tioetarske veze formirane sulfhidril grupom cisteinskog ostatka.
  3. 3. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) za primenu prema zahtevu 1 ili 2, u kome anti-cMet antitelo sadrži VH lanac sa SEQ ID NO: 78 i VL lanac sa SEQ ID NO: 79.
  4. 4. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) za primenu prema zahtevu 3, u kome anti-cMet antitelo sadrži teški lanac sa SEQ ID NO: 86 i laki lanac sa SEQ ID NO: 87.
  5. 5. Kompozicija koja sadrži ADC prema bilo kom od zahteva 1 do 4, za primenu u metodu lečenja kancera pluća nemalih ćelija (NSCLC) koji prekomerno izražava cMet, pri čemu taj metod sadrži administraciju ADC subjektu koji ima pomenuti NSCLC u količini i tokom vremenskog perioda koji je dovoljan da se ostvari terapeutska korist.
  6. 6. Kompozicija za primenu prema zahtevu 5, u kojoj anti-cMet ADC koji je definisan u zahtevima 2 i 4 ima prosečan odnos leka prema antitelu (DAR) od oko 3.
  7. 7. Kompozicija za primenu prema bilo kom od zahteva 5 ili 6, u kojoj anti-cMet ADC ima odnos E2 i E4 ADC od oko 1:1.
  8. 8. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) ili kompozicija za primenu prema bilo kom od zahteva 1 do 7, u kome biopsija NSCLC tumorskog tkiva subjekta ima IHC skor od 2+ ili 3+.
  9. 9. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) ili kompozicija za primenu prema bilo kom od zahteva 1 do 8, u kojoj je NSCLC skvamozni NSCLC.
  10. 10. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) ili kompozicija za primenu prema zahtevu 9, u kojoj biopsija skvamoznog NSCLC tumorskog tkiva ima IHC skor od 2+ i/ili H-skor od 150 do 224.
  11. 11. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) ili kompozicija za primenu prema bilo kom od zahteva 1 do 10, u kojoj je NSCLC kancer koji prekomerno izražava cMet adenokarcinom.
  12. 12. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) ili kompozicija za primenu prema zahtevu 11, u kojoj biopsija tumorskog tkiva adenokarcinoma ima IHC skor od 3+ i/ili H-skor veći od 225.
  13. 13. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) ili kompozicija za primenu prema bilo kom od zahteva 1 do 12, u kojoj se anti-cMet ADC daje adjunktivno uz dodatni antikancerski agens.
  14. 14. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) ili kompozicija za primenu prema zahtevu 13, u kojoj je dodatni antikancerski agens inhibitor receptora epidermalnog faktora rasta ("EGFR").
  15. 15. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) ili kompozicija za primenu prema zahtevu 14, u kojoj je dodatni antikancerski agens erlotinib.
  16. 16. Konjugat anti-cMet antitela i leka (ADC) ili kompozicija za primenu prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kojoj kancer koji prekomerno izražava cMet ima delecije egzona 19 ili supstitucije egzona 21 (L858R) receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR), što je detektovano testom odobrenim od strane FDA.
RS20200927A 2016-05-17 2017-05-17 Konjugati anti-cmet antitelo-lek i metodi za njihovu primenu RS60663B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201662337796P 2016-05-17 2016-05-17
EP17728311.6A EP3458102B1 (en) 2016-05-17 2017-05-17 Anti-cmet antibody drug conjugates and methods for their use
PCT/US2017/033176 WO2017201204A1 (en) 2016-05-17 2017-05-17 ANTI-cMet ANTIBODY DRUG CONJUGATES AND METHODS FOR THEIR USE

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS60663B1 true RS60663B1 (sr) 2020-09-30

Family

ID=59014737

Family Applications (2)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20210246A RS61659B1 (sr) 2016-05-17 2017-05-17 Konjugati antitelo lek anti-cmet i metode za njihovu upotrebu
RS20200927A RS60663B1 (sr) 2016-05-17 2017-05-17 Konjugati anti-cmet antitelo-lek i metodi za njihovu primenu

Family Applications Before (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20210246A RS61659B1 (sr) 2016-05-17 2017-05-17 Konjugati antitelo lek anti-cmet i metode za njihovu upotrebu

Country Status (26)

Country Link
US (5) US20170348429A1 (sr)
EP (4) EP3804765A1 (sr)
JP (4) JP2019521087A (sr)
KR (3) KR102512597B1 (sr)
CN (3) CN109562189B (sr)
AU (1) AU2017268342B2 (sr)
BR (1) BR112018073574A2 (sr)
CA (1) CA3024386C (sr)
CY (2) CY1123256T1 (sr)
DK (2) DK3626273T3 (sr)
ES (2) ES2811351T3 (sr)
HR (2) HRP20201186T1 (sr)
HU (2) HUE053332T2 (sr)
IL (3) IL262869B (sr)
LT (2) LT3458102T (sr)
MX (1) MX2018014175A (sr)
NZ (1) NZ748314A (sr)
PL (2) PL3458102T3 (sr)
PT (2) PT3458102T (sr)
RS (2) RS61659B1 (sr)
RU (1) RU2740996C2 (sr)
SG (2) SG10201914095SA (sr)
SI (2) SI3458102T1 (sr)
SM (2) SMT202000467T1 (sr)
WO (1) WO2017201204A1 (sr)
ZA (1) ZA201808386B (sr)

Families Citing this family (47)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
RS61659B1 (sr) 2016-05-17 2021-04-29 Abbvie Biotherapeutics Inc Konjugati antitelo lek anti-cmet i metode za njihovu upotrebu
TWI782930B (zh) 2016-11-16 2022-11-11 美商再生元醫藥公司 抗ｍｅｔ抗體，結合ｍｅｔ之雙特異性抗原結合分子及其使用方法
DK3544634T3 (da) * 2016-11-23 2021-06-07 Lilly Co Eli MET-antistof-lægemiddelkonjugater
CN110144325A (zh) * 2018-02-12 2019-08-20 深圳宾德生物技术有限公司 一种靶向性t淋巴细胞及其制备方法和应用
AU2019235634A1 (en) 2018-03-13 2020-10-22 Zymeworks Bc Inc. Anti-HER2 biparatopic antibody-drug conjugates and methods of use
WO2019183633A1 (en) 2018-03-23 2019-09-26 Case Western Reserve Univeristy Psma targeted conjugate compounds and uses thereof
MX2020010110A (es) * 2018-03-28 2020-11-06 Mitsubishi Tanabe Pharma Corp Conjugados de farmacos de agentes de union monoclonales de cmet, y usos de los mismos.
JP7408646B2 (ja) * 2018-09-30 2024-01-05 ジエンス ハンソー ファーマスーティカル グループ カンパニー リミテッド 抗－ｂ７ｈ３抗体－エキサテカンアナログコンジュゲート及びその医薬用途
US12331320B2 (en) 2018-10-10 2025-06-17 The Research Foundation For The State University Of New York Genome edited cancer cell vaccines
KR102353568B1 (ko) * 2018-11-14 2022-01-20 주식회사 헬릭스미스 안정성이 향상된 항 c-Met 항체 또는 그의 항원 결합 단편
KR20220053577A (ko) * 2019-07-30 2022-04-29 마이틱 테라퓨틱스, 인크. 항원 결합 단백질 작제물 및 이의 용도
CN114340684B (zh) 2019-09-16 2025-09-12 瑞泽恩制药公司 用于免疫pet成像的放射性标记的met结合蛋白
CN112604004B (zh) * 2019-09-19 2022-05-10 中国医学科学院医药生物技术研究所 一类抗人egfr抗体药物偶联物及其制备方法与应用
CN110893236A (zh) * 2019-10-09 2020-03-20 中山大学 溶酶体靶向的抗体药物偶联物及其应用
MX2022013812A (es) 2020-05-08 2022-12-15 Regeneron Pharma Trampas y mini-trampas de vegf y metodos para el tratamiento de trastornos oculares y cancer.
AR123340A1 (es) * 2020-08-26 2022-11-23 Janssen Biotech Inc FORMULACIONES ESTABLES QUE COMPRENDEN UN ANTICUERPO BIESPECÍFICO PARA EGFR / c-MET
JP7510518B2 (ja) * 2020-09-01 2024-07-03 レメゲン シーオー．，エルティーディー． 抗ｃ－Ｍｅｔ抗体薬物複合体及びその応用
KR20230066095A (ko) * 2020-09-12 2023-05-12 메디뮨 리미티드 항-b7h4 항체-약물 접합체 요법에 대한 점수산정 방법
WO2022078279A1 (zh) * 2020-10-12 2022-04-21 昆山新蕴达生物科技有限公司 抗体-药物偶联物及其应用
CN114533891B (zh) * 2020-11-24 2023-04-18 深圳先进技术研究院 一种靶向无痕释放药物缀合物及其制备方法与应用
CN117529499A (zh) 2021-02-03 2024-02-06 神话治疗股份有限公司 抗met抗体和其用途
JP2024510435A (ja) 2021-03-18 2024-03-07 シージェン インコーポレイテッド 生体活性化合物の内部移行複合体からの選択的薬物放出
EP4319811A1 (en) * 2021-04-06 2024-02-14 Abbvie Biotherapeutics Inc. Methods of treatment of non-small-cell lung carcinoma using telisotuzumab vedotin
AU2022254042A1 (en) 2021-04-07 2023-09-14 Mythic Therapeutics, Inc. Antigen-binding protein constructs and antibodies and uses thereof
AU2022254291A1 (en) 2021-04-08 2023-10-12 Byondis B.V. Anti-c-met antibodies and antibody-drug conjugates
AR125473A1 (es) * 2021-04-29 2023-07-19 Abbvie Inc Conjugados de anticuerpo anti-c-met y fármaco
US20250332265A1 (en) 2021-11-09 2025-10-30 Case Western Reserve University Psma targeted conjugate compounds and uses thereof
CN114369162B (zh) * 2021-12-28 2023-05-30 合肥天港免疫药物有限公司 抗体及其应用
MX2024008036A (es) * 2021-12-28 2024-07-15 Beigene Switzerland Gmbh Conjugados de anticuerpo y farmaco.
US20230285394A1 (en) 2022-03-11 2023-09-14 Abbvie Biotherapeutics Inc. Methods of treatment of non-small-cell lung carcinoma using telisotuzummab vedotin and osimertinib
AU2023350792A1 (en) * 2022-09-28 2025-03-27 Zymeworks Bc Inc. Antibody drug conjugates targeting c-met and methods of use
CN120035607A (zh) 2022-10-12 2025-05-23 神话治疗股份有限公司 Lrrc-15结合蛋白构建体及其用途
KR20250122502A (ko) 2022-12-11 2025-08-13 마이틱 테라퓨틱스, 인크. 항-cMET 항체 약물 접합체 및 이의 치료적 용도
FI131754B1 (en) * 2023-03-13 2025-11-11 Glykos Finland Oy Antibody-exatecan conjugates
AU2024277829A1 (en) 2023-05-19 2025-12-04 Les Laboratoires Servier Anti-met antibodies, antibody-drug conjugates, compositions and uses thereof
KR20260040624A (ko) * 2023-07-25 2026-03-25 지앙수 헨그루이 파마슈티컬스 컴퍼니 리미티드 c-Met를 표적으로 하는 항체-약물 접합체 및 이의 의학적 용도
WO2025027529A1 (en) 2023-07-31 2025-02-06 Advesya Anti-il-1rap antibody drug conjugates and methods of use thereof
IL327670A (en) 2023-10-11 2026-06-01 Antikor Biopharma Ltd Antibodies, conjugates, and uses thereof
CN122295130A (zh) * 2023-10-19 2026-06-26 赛特瑞恩股份有限公司 包含喜树碱衍生物的抗c-met抗体-药物缀合物
IL328594A (en) 2023-11-23 2026-07-01 Velavigo Bio Inc Binding molecule and antibody-drug conjugate and their uses
CN117659203B (zh) 2023-12-06 2024-08-13 科弈(浙江)药业科技有限公司 一种抗met/egfr双特异性抗体及其药物偶联物
TW202530255A (zh) 2023-12-15 2025-08-01 法商亞維西亞有限公司 抗ｉｌ－１ｒａｐ結合結構域及其抗體－藥物偶聯物
WO2025166213A1 (en) * 2024-02-01 2025-08-07 Fulgent Pharma Llc Treatment of head and neck cancer with pharmaceutical composition comprising nanoparticles containing taxane
WO2025245128A1 (en) 2024-05-20 2025-11-27 Mythic Therapeutics, Inc. Antibody drug conjugates and therapeutic uses thereof
WO2026122978A1 (en) * 2024-12-06 2026-06-11 The United States Of America, As Represented By The Secretary, Department Of Health And Human Services Linker for antibody-drug conjugates and antibody-drug conjugates comprising the linker
WO2026125722A1 (en) 2024-12-12 2026-06-18 AbbVie Manufacturing Management Unlimited Company Purified forms of teliso-v
WO2026145425A1 (en) * 2024-12-30 2026-07-09 Suzhou Bioreinno Biotechnology Limited Company A method for preparing an antibody with site-specific modifications

Family Cites Families (84)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US4444887A (en) 1979-12-10 1984-04-24 Sloan-Kettering Institute Process for making human antibody producing B-lymphocytes
US4634665A (en) 1980-02-25 1987-01-06 The Trustees Of Columbia University In The City Of New York Processes for inserting DNA into eucaryotic cells and for producing proteinaceous materials
US4399216A (en) 1980-02-25 1983-08-16 The Trustees Of Columbia University Processes for inserting DNA into eucaryotic cells and for producing proteinaceous materials
US5179017A (en) 1980-02-25 1993-01-12 The Trustees Of Columbia University In The City Of New York Processes for inserting DNA into eucaryotic cells and for producing proteinaceous materials
US4716111A (en) 1982-08-11 1987-12-29 Trustees Of Boston University Process for producing human antibodies
US4510245A (en) 1982-11-18 1985-04-09 Chiron Corporation Adenovirus promoter system
GB8308235D0 (en) 1983-03-25 1983-05-05 Celltech Ltd Polypeptides
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
US5807715A (en) 1984-08-27 1998-09-15 The Board Of Trustees Of The Leland Stanford Junior University Methods and transformed mammalian lymphocyte cells for producing functional antigen-binding protein including chimeric immunoglobulin
US5168062A (en) 1985-01-30 1992-12-01 University Of Iowa Research Foundation Transfer vectors and microorganisms containing human cytomegalovirus immediate-early promoter-regulatory DNA sequence
US4968615A (en) 1985-12-18 1990-11-06 Ciba-Geigy Corporation Deoxyribonucleic acid segment from a virus
GB8607679D0 (en) 1986-03-27 1986-04-30 Winter G P Recombinant dna product
US5225539A (en) 1986-03-27 1993-07-06 Medical Research Council Recombinant altered antibodies and methods of making altered antibodies
WO1989012624A2 (en) 1988-06-14 1989-12-28 Cetus Corporation Coupling agents and sterically hindered disulfide linked conjugates prepared therefrom
US5530101A (en) 1988-12-28 1996-06-25 Protein Design Labs, Inc. Humanized immunoglobulins
US5413923A (en) 1989-07-25 1995-05-09 Cell Genesys, Inc. Homologous recombination for universal donor cells and chimeric mammalian hosts
GB8928874D0 (en) 1989-12-21 1990-02-28 Celltech Ltd Humanised antibodies
EP1690935A3 (en) 1990-01-12 2008-07-30 Abgenix, Inc. Generation of xenogeneic antibodies
GB9015198D0 (en) 1990-07-10 1990-08-29 Brien Caroline J O Binding substance
ES2246502T3 (es) 1990-08-29 2006-02-16 Genpharm International, Inc. Animales no humanos transgenicos capaces de producir anticuerpos heterologos.
US5633425A (en) 1990-08-29 1997-05-27 Genpharm International, Inc. Transgenic non-human animals capable of producing heterologous antibodies
US5814318A (en) 1990-08-29 1998-09-29 Genpharm International Inc. Transgenic non-human animals for producing heterologous antibodies
US5625126A (en) 1990-08-29 1997-04-29 Genpharm International, Inc. Transgenic non-human animals for producing heterologous antibodies
US5661016A (en) 1990-08-29 1997-08-26 Genpharm International Inc. Transgenic non-human animals capable of producing heterologous antibodies of various isotypes
US5545806A (en) 1990-08-29 1996-08-13 Genpharm International, Inc. Ransgenic non-human animals for producing heterologous antibodies
DE69233482T2 (de) 1991-05-17 2006-01-12 Merck & Co., Inc. Verfahren zur Verminderung der Immunogenität der variablen Antikörperdomänen
IE922437A1 (en) 1991-07-25 1993-01-27 Idec Pharma Corp Recombinant antibodies for human therapy
ES2136092T3 (es) 1991-09-23 1999-11-16 Medical Res Council Procedimientos para la produccion de anticuerpos humanizados.
PT1024191E (pt) 1991-12-02 2008-12-22 Medical Res Council Produção de auto-anticorpos a partir de reportórios de segmentos de anticorpo e exibidos em fagos
US5639641A (en) 1992-09-09 1997-06-17 Immunogen Inc. Resurfacing of rodent antibodies
CA2219361C (en) 1995-04-27 2012-02-28 Abgenix, Inc. Human antibodies derived from immunized xenomice
WO1996034096A1 (en) 1995-04-28 1996-10-31 Abgenix, Inc. Human antibodies derived from immunized xenomice
US5916771A (en) 1996-10-11 1999-06-29 Abgenix, Inc. Production of a multimeric protein by cell fusion method
EP1972194A1 (en) 1996-12-03 2008-09-24 Amgen Fremont Inc. Transgenic mammals having human ig loci including plural vh and vk regions and antibodies produced therefrom
JP3876002B2 (ja) 1997-04-14 2007-01-31 ミクロメート・アクチエンゲゼルシャフト 抗ヒト抗原受容体を産生するための斬新な方法およびそれらの使用
US6235883B1 (en) 1997-05-05 2001-05-22 Abgenix, Inc. Human monoclonal antibodies to epidermal growth factor receptor
AU1728800A (en) 1998-11-18 2000-06-05 Genentech Inc. Antibody variants with higher binding affinity compared to parent antibodies
EP1243276A1 (en) 2001-03-23 2002-09-25 Franciscus Marinus Hendrikus De Groot Elongated and multiple spacers containing activatible prodrugs
ES2369542T3 (es) 2002-07-31 2011-12-01 Seattle Genetics, Inc. Conjugados de auristatina y su uso para tratar cáncer, una enfermedad autoinmune o una enfermedad infecciosa.
US20050271615A1 (en) 2002-08-30 2005-12-08 Doron Shabat Self-immolative dendrimers releasing many active moieties upon a single activating event
US7217797B2 (en) 2002-10-15 2007-05-15 Pdl Biopharma, Inc. Alteration of FcRn binding affinities or serum half-lives of antibodies by mutagenesis
WO2004043493A1 (en) 2002-11-14 2004-05-27 Syntarga B.V. Prodrugs built as multiple self-elimination-release spacers
US7662387B2 (en) 2003-02-20 2010-02-16 Seattle Genetics Anti-cd70 antibody-drug conjugates and their use for the treatment of cancer and immune disorders
MXPA05014155A (es) * 2003-06-27 2006-05-25 Abgenix Inc Anticuerpos dirigidos a los mutantes de delecion de receptor de factor de crecimiento epidermico y sus usos.
ES2605443T3 (es) * 2003-11-06 2017-03-14 Seattle Genetics, Inc. Conjugados de auristatina con anticuerpos anti-HER2 o anti-CD22 y su uso en terapia
CA2556752C (en) 2004-02-23 2016-02-02 Genentech, Inc. Heterocyclic self-immolative linkers and conjugates
US7837980B2 (en) * 2004-03-02 2010-11-23 Seattle Genetics, Inc. Partially loaded antibodies and methods of their conjugation
WO2005123780A2 (en) 2004-04-09 2005-12-29 Protein Design Labs, Inc. Alteration of fcrn binding affinities or serum half-lives of antibodies by mutagenesis
TR201808537T4 (tr) 2004-09-23 2018-07-23 Genentech Inc Sistein değiştirilmiş antikorlar ve konjugatlar.
HUE035853T2 (en) 2005-07-18 2018-05-28 Seattle Genetics Inc Beta-glucuronide-linker-drug conjugates
MX2008009956A (es) 2006-02-02 2008-12-12 Syntarga Bv Analogos de cc-1065 solubles en agua y sus conjugados.
PL2099823T5 (pl) 2006-12-01 2023-02-20 Seagen Inc. Wariant środków wiążących cel i jego zastosowania
EP2014681A1 (en) 2007-07-12 2009-01-14 Pierre Fabre Medicament Novel antibodies inhibiting c-met dimerization, and uses thereof
BRPI0820229A2 (pt) 2007-11-28 2017-05-09 A Stevenson Cheri conjugados de análogos de fumagilina biodegradáveis biocompatíveis
AR074439A1 (es) 2008-12-02 2011-01-19 Pf Medicament Anticuerpo anti-cmet (receptor c-met)
US9469691B2 (en) 2008-12-02 2016-10-18 Pierre Fabre Medicament Anti-cMET antibody
WO2010064089A1 (en) 2008-12-02 2010-06-10 Pierre Fabre Medicament Novel anti-cmet antibody
US20140112911A9 (en) 2008-12-02 2014-04-24 Liliane Goetsch Novel anti-cmet antibody
US8545839B2 (en) 2008-12-02 2013-10-01 Pierre Fabre Medicament Anti-c-Met antibody
US20100152725A1 (en) 2008-12-12 2010-06-17 Angiodynamics, Inc. Method and system for tissue treatment utilizing irreversible electroporation and thermal track coagulation
JP2012528240A (ja) 2009-05-28 2012-11-12 メルサナ セラピューティックス， インコーポレイテッド 可変速度放出リンカーを含むポリアル−薬物コンジュゲート
EP2287197A1 (en) 2009-08-21 2011-02-23 Pierre Fabre Medicament Anti-cMET antibody and its use for the detection and the diagnosis of cancer
EP2511718B1 (en) 2009-12-07 2017-07-05 Ntt Docomo, Inc. Propagation path estimation method, program, and device
US20130004616A1 (en) 2010-03-10 2013-01-03 Novartis Ag Streptococcus thermophilus bacterium
US8349308B2 (en) 2010-03-26 2013-01-08 Mersana Therapeutics, Inc. Modified polymers for delivery of polynucleotides, method of manufacture, and methods of use thereof
DE102010012915A1 (de) 2010-03-26 2011-09-29 Schaeffler Technologies Gmbh & Co. Kg Vorrichtung und Verfahren zur Ermittlung eines Schädigungszustands eines Radlagers
EP2402370A1 (en) 2010-06-29 2012-01-04 Pierre Fabre Médicament Novel antibody for the diagnosis and/or prognosis of cancer
DK2707031T3 (da) * 2011-05-08 2019-10-07 Legochem Biosciences Inc Protein-active agent conjugates and method for preparing the same
EP2717916B1 (en) 2011-06-10 2017-03-08 Mersana Therapeutics, Inc. Protein-polymer-drug conjugates
KR101463098B1 (ko) * 2011-11-28 2014-11-27 한국생명공학연구원 ｃ-Ｍｅｔ에 대한 인간항체에 약물이 접합된 약물 복합체 및 이의 용도
BR112014013526A8 (pt) 2011-12-05 2017-06-13 Igenica Biotherapeutics Inc conjugados de anticorpo-fármaco e compostos, composições e métodos relacionados
WO2013096901A1 (en) 2011-12-23 2013-06-27 Mersana Therapeutics, Inc. Pharmaceutical formulations for fumagillin derivative-phf conjugates
RU2582259C2 (ru) * 2012-02-24 2016-04-20 Алтеоген Инк. Модифицированные антитела, с которыми связан мотив, включающий остаток цистеина, конъюгаты этих модифицированных антител с лекарственными веществами и способ их получения
US9504756B2 (en) 2012-05-15 2016-11-29 Seattle Genetics, Inc. Self-stabilizing linker conjugates
WO2014008375A1 (en) 2012-07-05 2014-01-09 Mersana Therapeutics, Inc. Terminally modified polymers and conjugates thereof
WO2014093394A1 (en) 2012-12-10 2014-06-19 Mersana Therapeutics, Inc. Protein-polymer-drug conjugates
US10226535B2 (en) 2012-12-10 2019-03-12 Mersana Therapeutics, Inc. Auristatin compounds and conjugates thereof
US9872918B2 (en) 2012-12-12 2018-01-23 Mersana Therapeutics, Inc. Hydroxyl-polymer-drug-protein conjugates
HK1219044A1 (zh) * 2013-03-15 2017-03-24 艾伯维德国有限责任两合公司 抗egfr抗体药物偶联物制剂
KR102150616B1 (ko) * 2013-09-12 2020-09-03 삼성전자주식회사 c-Met 표적 화합물-생체활성 물질 접합체 및 그 용도
MX378108B (es) 2014-09-16 2025-03-10 Servier Lab Anticuerpos anti-met y composiciones.
CN106188293A (zh) * 2015-04-17 2016-12-07 江苏恒瑞医药股份有限公司 抗c-Met抗体和抗c-Met抗体-细胞毒性药物偶联物及其医药用途
WO2016165580A1 (zh) * 2015-04-17 2016-10-20 江苏恒瑞医药股份有限公司 抗c-Met抗体和抗c-Met抗体-细胞毒性药物偶联物及其医药用途
RS61659B1 (sr) 2016-05-17 2021-04-29 Abbvie Biotherapeutics Inc Konjugati antitelo lek anti-cmet i metode za njihovu upotrebu

Also Published As

Publication number Publication date
SI3458102T1 (sl) 2020-09-30
RS61659B1 (sr) 2021-04-29
JP7150087B2 (ja) 2022-10-07
SG11201810034XA (en) 2018-12-28
CN114246953A (zh) 2022-03-29
ES2864150T3 (es) 2021-10-13
HUE050398T2 (hu) 2020-12-28
EP4233909A2 (en) 2023-08-30
JP2022185003A (ja) 2022-12-13
PL3626273T3 (pl) 2021-06-14
CN114177308B (zh) 2024-07-09
DK3458102T3 (da) 2020-07-27
IL294146B1 (en) 2023-09-01
ZA201808386B (en) 2022-07-27
IL304717A (en) 2023-09-01
JP6870161B1 (ja) 2021-05-12
PT3626273T (pt) 2021-03-09
IL294146B2 (en) 2024-01-01
CA3024386C (en) 2024-01-02
WO2017201204A1 (en) 2017-11-23
CN109562189A (zh) 2019-04-02
IL294146A (en) 2022-08-01
US20200215200A1 (en) 2020-07-09
LT3458102T (lt) 2020-08-25
US20230321271A1 (en) 2023-10-12
EP3804765A1 (en) 2021-04-14
SMT202000467T1 (it) 2020-11-10
KR20190008339A (ko) 2019-01-23
KR102449294B1 (ko) 2022-09-30
EP3626273A1 (en) 2020-03-25
SMT202100122T1 (it) 2021-05-07
CN114177308A (zh) 2022-03-15
US20190314518A1 (en) 2019-10-17
AU2017268342B2 (en) 2023-08-17
HRP20201186T1 (hr) 2020-11-13
CA3024386A1 (en) 2017-11-23
RU2018144315A3 (sr) 2020-07-22
PT3458102T (pt) 2020-08-17
NZ748314A (en) 2023-07-28
EP3626273B1 (en) 2020-12-30
CN109562189B (zh) 2021-12-31
MX2018014175A (es) 2020-02-07
BR112018073574A2 (pt) 2019-03-19
CN114246953B (zh) 2024-07-09
RU2018144315A (ru) 2020-06-17
US10383948B2 (en) 2019-08-20
LT3626273T (lt) 2021-03-10
CY1123858T1 (el) 2022-05-27
AU2017268342A1 (en) 2018-11-29
JP2021073247A (ja) 2021-05-13
IL262869B (en) 2022-07-01
US10603389B2 (en) 2020-03-31
IL262869A (en) 2018-12-31
US20180250418A1 (en) 2018-09-06
EP3458102A1 (en) 2019-03-27
DK3626273T3 (da) 2021-02-08
KR20230028574A (ko) 2023-02-28
CY1123256T1 (el) 2021-10-29
EP3458102B1 (en) 2020-06-17
EP4233909A3 (en) 2023-09-20
KR102512597B1 (ko) 2023-03-23
PL3458102T3 (pl) 2020-12-14
JP2019521087A (ja) 2019-07-25
SG10201914095SA (en) 2020-03-30
KR20220137158A (ko) 2022-10-11
SI3626273T1 (sl) 2021-04-30
HUE053332T2 (hu) 2021-06-28
RU2740996C2 (ru) 2021-01-22
HRP20210326T1 (hr) 2021-04-02
US20170348429A1 (en) 2017-12-07
ES2811351T3 (es) 2021-03-11
JP2021107424A (ja) 2021-07-29

Similar Documents

Publication Publication Date Title
JP7150087B2 (ja) 抗ｃＭｅｔ抗体薬物複合体及びその使用方法
JP2019500327A (ja) 抗ｈｕＬＲＲＣ１５抗体薬物コンジュゲート及びその使用方法
JP2019501124A (ja) 抗ｈｕＬＲＲＣ１５抗体薬物コンジュゲート及びその使用方法
HK40051595A (en) Anti-cmet antibody drug conjugates and methods for their use
HK40017522B (en) Anti-cmet antibody drug conjugates and methods for their use
HK40017522A (en) Anti-cmet antibody drug conjugates and methods for their use
HK40006548B (en) Anti-cmet antibody drug conjugates and methods for their use
HK40006548A (en) Anti-cmet antibody drug conjugates and methods for their use