RS61082B1 - Stabilno antitelo koje sadrži kompozicije - Google Patents

Description

OBLAST PRONALASKA

Pronalazak se odnosi na stabilne i nisko viskozne tečne kompozicije koje sadrže anti-TFPI monoklonsko antitelo HzTFPI4F36 opisano u WO2010/072691 i na upotrebu navedenih kompozicija u terapiji, posebno za supkutano davanje datog stabilnog proteina.

STANJE TEHNIKE

Imunoglobulini, monoklonska antitela (mAbs) i humanizovana antitela razvijaju se kao farmaceutski proizvodi već duži niz godina. Postoji jasan podsticaj za razvoj tečnih formulacija mAb visoke koncentracije zbog potencijala supkutane primene što rezultira većom pogodnošću za pacijenta. Međutim, postoji opšti konsenzus da razvoj formulacija mAb visoke koncentracije predstavlјa ozbilјne izazove s obzirom na fizičku i hemijsku stabilnost mAb, poput povećanog stvaranja rastvorlјivih i nerastvorlјivih agregata koji povećavaju verovatnoću imunogenog odgovora kao što i dovode do niske bioaktivnosti.

Formiranje agregata pomoću polipeptida tokom skladištenja tečne farmaceutske kompozicije može negativno uticati na biološku aktivnost tog polipeptida, što ima za rezultat gubitak terapijske efikasnosti farmaceutske kompozicije. Pored toga, formiranje agregata može izazvati druge probleme, kao što su začepljenje cevi, membrana ili pumpi kada se farmaceutska kompozicija koja sadrži polipeptid daje putem infuzionog sistema.

Dalјe, zabeleženo je da formulacije mAb visoke koncentracije dovode do povećane viskoznosti, što stvara ozbilјne izazove za mogućnost proizvodnje i ubrizgavanje.

Kontrola agregacije i viskoznosti tečnih formulacija mAb visoke koncentracije nije trivijalna stvar. Činjenica da na tržištu postoji samo nekoliko mAb proizvoda u vidu tečne formulacije visoke koncentracije (≥ 100 mg/ml) pokazuje složenost. Objavlјeni su radovi koji pokazuju da NaCl može smanjiti viskoznost i, takođe, donekle kontrolisati agregaciju (EP 1981824). Saharoza je, takođe, pokazala da stabilizuje mAb protiv stvaranja agregata pomoću mehanizma preferencijalnog isklјučivanja. Međutim, identifikovanje pogodnih stabilizatora je još uvek empirijska nauka u ovoj oblasti.

Dobro je poznato da se relativno visoke količine elektrolita, poput soli i pufera, koriste za smanjenje viskoznosti formulacija mAb visoke koncentracije (EP 1981824). WO 01/24814 (Chiron Corporation) opisuje tečnu farmaceutsku kompoziciju koja sadrži polipeptid koja sadrži aminokiselinsku bazu kao stabilizator. EP 1336410 (Chugai Seiyaku Kabushiki Kaisha) opisuje injekcionu farmaceutsku formulaciju koja sadrži fiziološki aktivni protein i najmanje jedan šećer kao umirujuće sredstvo. EP 1314437 (Chugai Seiyaku Kabushiki Kaisha) opisuje preparat koji sadrži antitelo koji sadrži glicin i/ili histidinski pufer. WO 02/30463 (Genentech, Inc) opisuje koncentrovanu formulaciju proteina smanjene viskoznosti i soli i/ili pufera u količini od najmanje oko 50 mM. EP 1475100 (Chugai Seiyaku Kabushiki Kaisha) opisuje rastvor koji sadrži antitelo koji sadrži organsku kiselinu i surfaktant kao stabilizatore. EP 1475101 (Chugai Seiyaku Kabushiki Kaisha) opisuje rastvor koji sadrži antitelo koji sadrži šećer kao stabilizator. WO 2004/001007 (IDEC Pharmaceuticals Corporation) opisuje koncentrovani sastav antitela koji se sastoji u osnovi od histidinskog ili acetatnog pufera u rasponu od oko 2 mM do oko 48 mM. WO 2004/016286 (Abbot Laboratories (Bermuda) Ltd.) opisuje formulaciju humanih antitela koja imaju pH između oko 4 i 8. WO 2005/123131 (Medimmune Vaccines, Inc) opisuje formulaciju za sušenje raspršivanjem antitela ili vakcine. WO 2007/003936 (Insense Limited) opisuje stabilan vodeni sistem koji sadrži protein i jedno ili više sredstava za stabilizaciju koja imaju jonizujuće grupe. WO 2007/092772 (Medimmune, Inc.) opisuje tečnu proteinsku formulaciju koja sadrži Fc varijantni protein i između 1 mM do 100 mM puferskog sredstva. US 2004/0022792 (Immunek Corporation) opisuje postupak za stabilizaciju proteina na pH između oko 2,8 i oko 4,0. US 2003/0180287 (Immunex Corporation) opisuje vodenu farmaceutsku kompoziciju pogodnu za dugotrajno skladištenje polipeptida. WO 2008/071394 (F. Hoffmann-La Roche AG) opisuje stabilnu farmaceutsku parenteralnu formulaciju koja sadrži antitelo. WO 2009/120684 i WO 2008/121615 (MedImmune Inc) obe opisuju tečne formulacije antitela ili njihovih fragmenata visoke koncentracije koje se specifično vezuju za humani interferon alfa polipeptid. WO 2009/070642 (MedImmune Inc) opisuje stabilne liofilizovane formulacije bispecifičnih antitela ili njihovih fragmenata. EP 1 977763 (Chugai Seiyaku Kabushiki Kaisha) opisuje antitela koja sadrže stabilizujuće kompozicije koje sadrže jednu ili više amino-kiselina. US 2004/0197324 (Genentech, Inc) opisuje visoko koncentrovane formulacije antitela i proteina sa smanjenom viskoznošću. WO 2008/132439 (University of Strathclyde) opisuje kompozicije za stabilizaciju taloženja za koje se tvrdi da sprečavaju ili smanjuju agregaciju. US 2007/0020255 (Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd) opisuje postupak za stabilizaciju antitela u rastvoru koji uklјučuje dodavanje glicina i limunske kiseline u rastvor. US 2007/0184050 (Kirin Beer Kabushiki Kaisha) opisuje stabilnu tečnu formulaciju koja sadrži antitelo u glutamatnom puferu i/ili citratnom puferu.

US2009/0280129 (Genentech) opisuje formulacije antitela i proteina visoke koncentracije. WO 2010/017196 stavlja na uvid javnosti monoklonska antitela protiv inhibitora puta faktora tkiva. Ragni et al. (2000) Circulation, 102: 113-117 sugeriše da je endogeni TFPI uklјučen u proces stvaranja tromba in vivo, igrajući aktivnu ulogu u modulaciji arterijske tromboze.

Stoga postoji velika potreba za stabilnom kompozicijom farmaceutskih antitela sa visokom koncentracijom, koja ima malu i izvodlјivu viskoznost, koja je pogodna za supkutano davanje, kao na primer u uređaju koji je spreman za upotrebu. Dalјe, sa stanovišta pacijenta bilo bi veoma poželјno imati proizvode stabilne na sobnoj temperaturi. U ovom trenutku ne postoje formulacije mAb na tržištu gde je skladištenje na sobnoj temperaturi moguće tokom celog roka trajanja leka. Obično se javlјa povećana razgradnja proteina formirajući neprihvatlјivo visok nivo agregata i nečistoća povezanih sa proteinima, što može dovesti do imunogenih reakcija.

Mnogi od mAb proizvoda na tržištu sadrže surfaktante u svojoj formulaciji. Obično se dodaju surfaktanti kako bi se smanjio međupovršinski stres koji može izazvati agregaciju proteina i stvaranje čestica što dovodi do neprihvatlјivog kvaliteta proizvoda. Primeri međupovršinskog stresa mogu biti kontakt proteina sa i) vazduhom, ii) materijalom za zatvaranje kontejnera, kao što su gumeni čep, klip, staklo, unapred napunjeni špricevi, iii) materijali povezani sa proizvodnjom, kao što su čelični rezervoari, cevi i pumpe, iv) led, tokom smrzavanja/odmrzavanja, itd. Međutim, surfaktanti kao što su polisorbati obično sadrže ostatke peroksida koji mogu oksidovati molekul proteina što dovodi do narušenog kvaliteta proizvoda. Dalјe, sa proizvodne tačke gledišta, dodavanje polisorbata zahteva dodatni korak u proizvodnji, jer je ultra / diafiltracija izazov za sprovođenje kada formulacija sadrži date polisorbate. Stvaranje oksidovanih proizvoda je izazov, zato je potrebno pažlјivo rukovanje polisorbatima kako bi se kontrolisalo stvaranje oksidovanih proizvoda. Stoga bi bilo poželјno dizajnirati formulacije bez surfaktanata, kako sa stanovišta stabilnosti, tako i sa aspekta proizvodnje.

KRATAK OPIS PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na stabilnu tečnu kompoziciju koja sadrži protein koji je antitelo, so i pufer; pri čemu je ukupna koncentracija date soli i pufera između 5 i 100 mM, pri čemu je koncentracija soli 50 mM ili niža i pri čemu je koncentracija pufera 50 mM ili niža; i imaju pH između 5,0 i 7,0, kao što je 6,0 ili 6,5; pri čemu je antitelo anti-TFPI monoklonsko antitelo HzTFPI4F36 opisano u WO2010/072691, sekvence amino-kiseline lakog i teškog lanca HzTFPI4F36 koje su date u SEQ ID NO: 21 i 24 u WO2010/072691, tim redosledom. Ovaj pronalazak se, takođe, odnosi na farmaceutsku kompoziciju koja sadrži takvu kompoziciju za upotrebu u lečenju koagulopatije, kao što je hemofilija A, sa ili bez inhibitora, ili hemofilija B, sa ili bez inhibitora.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Ovde je stavljena na uvid javnosti stabilna tečna kompozicija koja sadrži protein, so i/ili pufer, naznačena time što je ukupna koncentracija date soli i pufera niža od 100 mM.

Iznenađujuće je utvrđeno da stabilne kompozicije proteina sa malim količinama soli i pufera imaju malu i izvodlјivu viskoznost, kao što je viskoznost <50 cP na 25°C.

Niska viskoznost farmaceutskih formulacija je posebno poželјna za supkutano ubrizgavanje, ali je takođe poželјna i za druge tečne formulacije, gde na primer pobolјšava rukovanje formulacijom.

Izraz „stabilizovana kompozicija“ se odnosi na kompoziciju sa zadovoljavajućom fizičkom stabilnošću, zadovoljavajućom hemijskom stabilnošću ili zadovoljavajućom fizičkom i hemijskom stabilnošću.

Izraz „fizička stabilnost“ proteinske kompozicije se odnosi na sklonost proteina da formira biološki neaktivne i/ili nerastvorljive agregate proteina kao rezultat izlaganja proteina termomehaničkom naprezanju i/ili interakciji sa destabilizujućim interfejsima i površinama, kao što su hidrofobne površine i interfejsi. Fizička stabilnost vodenih proteinskih kompozicija se procenjuje pomoću vizuelne inspekcije i/ili merenja zamućenosti nakon izlaganja kompozicije ispunjene u pogodnim posudama (npr. patronama ili bočicama). Svojstveni je kvalitet visoko koncentrovanih formulacija mab-a da pokazuju opalescenciju usled Rejlijevog rasejanja. Tako je kompozicija klasifikovana kao fizički nestabilna u pogledu agregacije proteina, kada pokazuje vizuelnu zamućenost na dnevnom svetlu. Međutim, kada se na dnevnom svetlu vide talozi ili razdvajanje faza, formulacija se klasifikuje kao fizički nestabilna.

Izraz „hemijska stabilnost“ proteinske kompozicije, kako je ovde upotrebljen, odnosi se na hemijske promene u kovalentnoj strukturi proteina, što dovodi do stvaranja hemijskih proizvoda degradacije sa potencijalno manjom biološkom potentnošću i/ili potencijalno povećanim imunogenim svojstvima u poređenju sa strukturom prirodnog proteina. Različiti proizvodi hemijske degradacije mogu da se formiraju u zavisnosti od tipa i prirode prirodnog proteina i sredine kojoj je protein izložen. Eliminacija hemijske razgradnje najverovatnije se ne može u potpunosti izbeći, a sve veće količine proizvoda hemijske razgradnje često se vide tokom skladištenja i upotrebe proteinske kompozicije, kao što je dobro poznato stručnjaku u tehnici. Većina proteina je podložna deamidaciji, procesu u kome se amidna grupa bočnog lanca u glutaminilnim ili asparaginilnim ostacima hidrolizuje da bi se formirala slobodna karboksilna kiselina. Drugi putevi razgradnje uključuju stvaranje transformacionih proizvoda visoke molekulske mase gde su dva ili više proteinskih molekula kovalentno vezani jedan za drugi preko transamidacije i/ili interakcije disulfida što dovodi do stvaranja kovalentno vezanih dimera, oligomera i polimerskih proizvoda degradacije (Stability of Protein Pharmaceuticals, Ahern. T.J. & Manning M.C., Plenum Press, New York 1992). Oksidacija (npr. metioninskih ostataka) može se pomenuti kao druga varijanta hemijske degradacije. Hemijska stabilnost proteinske kompozicije može se proceniti merenjem količine proizvoda hemijske degradacije u različitim vremenskim tačkama nakon izlaganja različitim uslovima okoline (formiranje proizvoda degradacije se često može ubrzati, na primer, povećanjem temperature). Količina svakog pojedinačnog proizvoda degradacije se često određuje razdvajanjem proizvoda degradacije u zavisnosti od veličine i/ili naelektrisanja molekula korišćenjem različitih tehnika hromatografije (npr. SEC-HPLC i/ili RP-HPLC).

SEC-HPLC se posebno koristi za kvantifikaciju proteinskih agregata. Na primer, uzorci se mogu analizirati pomoću TSK G3000 SWXL kolone, izokratskom elucijom i naknadnom UV detekcijom na 214 nm. Ovaj postupak se koristi za određivanje monomernog sadržaja IgG i % HMWP koji se sastoji od dimernih vrsta ili većih, koje su odvojene u zavisnosti od veličine gelnom smolom. Sadržaj monomerne mase i % HMWP određuju se u odnosu na ukupan sadržaj proteina otkriven postupkom.

Otuda, kao što je gore podvučeno, stabilna kompozicija odnosi se na kompoziciju sa zadovoljavajućom fizičkom stabilnošću, zadovoljavajućom hemijskom stabilnošću ili zadovoljavajućom fizičkom i hemijskom stabilnošću. Zadovolјavajuća stabilnost formulacije može biti ona u kojoj je manje od 10%, a poželјno manje od 5% proteina kao agregat (HMWP) u formulaciji. Uopšteno, kompozicija mora biti stabilna tokom upotrebe i skladištenja (u skladu sa preporučenom upotrebom i uslovima skladištenja) do isteka roka trajanja.

Viskoznost kako se ovde koristi, koristi se kao apsolutna viskoznost, koja se takođe naziva i dinamička viskoznost. Merenja se vrše tehnikom kupe i ploča sa Peltierovim elementom podešenim na 25°C, i gde se na uzorak primenjuje dobro definisani gradijent napona smicanja i meri se dobijena brzina smicanja. Viskoznost je odnos napona smicanja i brzine smicanja. Apsolutna viskoznost se izražava u jedinicama centipoaza (cP) na 25°C.

Izraz „sobna temperatura“, kako se ovde koristi, označava temperaturu prostorije i gde nije potreban neki efekat hlađenja. Sobna temperatura je između 15 i 30°C, kao što je između 20 i 30°C, kao što je 20°C, 25°C ili 30°C.

Izraz „protein“, „polipeptid“ i „peptid“,, kako se ovde koristi, označava jedinjenje sastavljeno od najmanje pet konstitutivnih amino-kiselina povezanih peptidnim vezama. Konstitutivne amino-kiseline mogu biti iz grupe amino-kiselina kodiranih genetskim kodom i mogu biti prirodne amino-kiseline koje nisu kodirane genetskim kodom, kao i sintetske amino-kiseline. Prirodne amino-kiseline koje nisu kodirane genetskim kodom su npr. hidroksiprolin, γ-karboksiglutamat, ornitin, fosfoserin, D-alanin i D-glutamin. Sintetičke aminokiseline sadrže amino-kiseline proizvedene hemijskom sintezom, tj. D-izomere aminokiselina kodiranih genetskim kodom kao što su D-alanin i D-leucin, Aib (a-amino-izobutirna kiselina), Abu (α-amino-butirna kiselina), Tle (terc-butilglicin), β-alanin, 3-amino-metil benzoeva kiselina, antranilna kiselina.

U jednoj realizaciji, ukupna koncentracija soli i pufera je 95 mM ili niža, kao što je bilo koja od 90, 85, 80, 75, 70, 65 ili 60 mM ili niža. U jednoj realizaciji, ukupna koncentracija soli i pufera je niža od 60 mM, kao što je 50 mM ili niža, kao što je 45, 40, 35, 33, 30, 25, 20 mM ili niža.

U nekim realizacijama, so može imati puferski kapacitet pri odgovarajućem pH, a u nekim realizacijama pufer može biti so. Kritična karakteristika je da ukupna koncentracija soli i pufera ne prelazi navedene vrednosti.

U jednoj realizaciji, so je neorganska so, ili organska so ili kombinacija jedne ili više njih. U jednoj realizaciji, so je izabrana iz grupe koju čine natrijum hlorid, magnezijum hlorid, natrijum tiocijanat, amonijum tiocijanat, amonijum sulfat, amonijum hlorid, kalcijum hlorid, arginin hidrohlorid, cink hlorid, natrijum acetat, amino-kiseline ili njihova kombinacija.

U jednoj realizaciji, so je natrijum hlorid ili magnezijum hlorid, opciono u kombinaciji sa drugim solima. U jednoj realizaciji, so je arginin hidrohlorid. U jednoj realizaciji, so je kombinacija neorganske soli i arginin hidrohlorida.

U jednoj realizaciji, so je amino-kiselina. U jednoj realizaciji se upotrebljava L-stereoizomer amino-kiseline. U jednoj realizaciji, so je izabrana između arginina, glicina, lizina, asparaginske kiseline ili glutaminske kiseline ili njihove kombinacije. U jednoj realizaciji, amino-kiselina je arginin ili glicin. U daljoj jednoj realizaciji, amino-kiselina je arginin, kao što je L-arginin. Amino-kiselina se može dodati kompoziciji u obliku soli ili u slobodnom obliku, kako god je pogodno.

U jednoj realizaciji, so (ili kombinacija soli) je prisutna u koncentraciji između 0 i 100 mM. U jednoj realizaciji, ukupna koncentracija soli je 100 mM ili niža, kao što je 50 mM, 40 mM, 35 mM, 33 mM, 30 mM, 25 mM ili niža.

Iznenađujuće je utvrđeno da amino-kiselina L-arginin deluje kao stabilizator i da prisustvo L-arginina ima statistički značajan stabilizujući efekat protiv stvaranja HMWP agregata u tečnim formulacijama proteina visoke koncentracije, kao što su antitela. Ovde je stavljena na uvdi javnosti stabilna tečna kompozicija koja sadrži antitelo i arginin u koncentraciji između 5 mM i 100 mM, ili niže, kao što je 50 mM, 40 mM, 35 mM, 33 mM, 30 mM, 25 mM ili niže.

U jednoj realizaciji, pufer je pogodan farmaceutski prihvatlјiv pufer, koji sadrži i farmaceutski prihvatlјivu bazu i farmaceutski prihvatlјivu kiselinu. U jednoj realizaciji, pufer ima pKa između 4 i 8.

Primeri farmaceutski prihvatlјivih kiselina i baza mogu da uklјučuju neorganske, kao i organske netoksične kiseline / baze, kao što je to dobro poznato u tehnici. Primeri su dinatrijum acetat, natrijum karbonat, citrat, glicilglicin, histidin, glicin, lizin, arginin, maleat, sukcinat, natrijum dihidrogen fosfat, dinatrijum hidrogen fosfat, natrijum fosfat i tris(hidroksimetil)-amino metan ili njihove smeše. Svaki od ovih specifičnih pufera stvara alternativnu realizaciju. U jednoj realizaciji, farmaceutski prihvatlјiv pufer sadrži histidin, maleat, sukcinat, fosfat ili tris(hidroksimetil)-amino metan.

U jednoj realizaciji, pufer ima vrednost pKa ± 1 pH jedinica od cilјnog pH kompozicije.

U jednoj realizaciji, kompozicija se puferuje do pH između 5 i 7, kao što je pH od 5.0, 5.1, 5.2, 5.3, 5.4, 5.5, 5.6, 5.7, 5.8, 5.9, 6.0, 6.1, 6.2, 6.3, 6.4, 6.5, 6.6, 6.7, 6.8, 6.9 ili 7.0 ili na pH kako je definisano bilo kojim opsegom između. U jednoj realizaciji, kompozicija se puferuje do pH od 5.0, 5.5, 6.0, 6.5 ili 7.0. U jednoj realizaciji, kompozicija se puferuje do pH između 6.0 i 6.5. U jednoj realizaciji, kompozicija se puferuje do pH od 6.0 ili 6.5.

U jednoj realizaciji, kompozicija dodatno sadrži surfaktant. U jednoj realizaciji, surfaktant je izabran između deterdženta, etoksiliranog ricinusovog ulja, poliglikolizovanih glicerida, acetiliranih monoglicerida, estara masne kiseline sorbitana, polioksipropilenpolioksietilen blok polimera (npr. poloksameri kao što su Pluronic<®>F68, poloksamer 188 i 407, Triton X-100), estara masne kiseline polioksietilen sorbitana, derivata polioksietilena i polietilena, kao što su alkilovani i alkoksilovani derivati (polisorbati, npr. polisorbat 20, polisorbat 40, polisorbat 80 i Brij-35), monogliceridi ili njihovi etoksilovani derivati, diglicerida ili njihovih polioksietilenskih derivata, alkohola, glicerola, lektina i fosfolipida (npr. fosfatidil serin, fosfatidil holin, fosfatidil etanolamin, fosfatidil inozitol, difosfatidil glicerol i sfingomijelin), derivata fosfolipida (npr. dipalmitoil fosfatidna kiselina) i lizofosfolipida (npr. palmitoil lizofosfatidil-L-serin i 1-acil-sn-glicero-3-fosfatni estri etanolamina, holina, serina ili treonina) i alkila, alkoksila (alkil estar), alkoksi (alkil etar)- derivati lizofosfatidila i fosfatidilholina, npr. lauroil i miristoil derivati lizofosfatidilholina, dipalmitoilfosfatidilholina i modifikacije grupe polarne glave, odnosno holini, etanolamina, fosfatidna kiselina, serini, threonini, glicerol, inozitol, i pozitivno naelektrisanih DODAC, DOTMA, DCP, BISHOP, lizofosfatidilserina i lizofosfatidiltreonina, i glicerofosfolipida (npr. cefalini), gliceroglikolipida (npr. galaktopiranzoid), sfingoglikolipida (npr. ceramidi, gangliozidi), dodecilfosfoholina, lizolekitina kokošjih jaja, derivata fuzidinske kiseline (npr. natrijum tauro-dihidrofusidat, itd.) masne kiseline dugih lanaca i njihove soli C6-C12 (npr. oleinska kiselina i kaprilna kiselina), acilkarnitina i derivata, N<α>-aciliranih derivata lizina, arginina ili histidina, ili acilirani derivati bočnog lanca lizina ili arginina, N<α>-aciliranih derivata dipeptida koji sadrže bilo koju kombinaciju lizina, arginina ili histidina i neutralnu ili kiselu amino-kiselinu, N<α>-aciliranog derivata tripeptida koji sadrži bilo koju kombinaciju neutralne amino-kiseline i dve naelektrisane amino-kiseline, DSS (dokusat natrijum, CAS reg. broj [577-11-7]), dokusat kalcijum, CAS registarski broj [128-49-4]), dokusat kalijum, CAS registarski broj [7491-09-0]), SDS (natrijum dodecil sulfat ili natrijum lauril sulfat), natrijum kaprilata, holne kiseline ili njenih derivata, žučne kiseline i njenih soli i konjugata glicina ili taurina, ursodeoksiholne kiseline, natrijum-holata, natrijum-deoksilata, natrijum-tauroholata, natrijum-glikoholata, N-heksadecil-N,N-dimetil-3-amonio-1-propanesulfonata, anjonskih (alkil-aril-sulfonati) monovalentnih surfaktanata, cviterjonskih surfaktanata (npr. N-alkil-N,N-dimetilamonio-1-propanesulfonati, 3-holamido-1-propildimetilamonio-1-propanesulfonata), katjonskih surfaktanata (četvrtinske amonijum baze) (e.g. cetil-trimetilamonijev bromid, cetilpiridinijum hlorid), nejonskih surfaktanata (npr. dodecil β-D-glukopiranozid), poloksamini (npr. Tetronic), koji su tetrafunkcionalni blok kopolimeri izvedeni iz sekvencijalnog dodavanja propilen oksida i etilen oksida etilendiaminu, ili surfaktant može biti izabran iz grupe derivata imidazolina, ili njihovih smeša. Svaki od ovih specifičnih surfaktanata predstavlja jednu alternativnu realizaciju. U jednoj realizaciji, surfaktant je polisorbat 80 (tj. Tween™80).

Upotreba surfaktanata u farmaceutskim kompozicijama dobro je poznata stručnjaku u tehnici. Radi praktičnosti pogledajte Remington: The Science and Practice of Pharmacy, 20<th>izdanje, 2000.

U jednoj realizaciji, surfaktant je prisutan u kompoziciji u količini ispod 0,01%. U jednoj realizaciji, surfaktant je prisutan u kompoziciji u količini ispod 0,0075%, tj. između 0,001% i 0,005%, kao što je 0,001%.

U jednoj realizaciji, nije prisutan surfaktant. Iznenađujuće je utvrđeno da kompozicije proteina mogu biti stabilne i sa malim količinama soli, i sa malim udelom pufera ili sa malim udelom soli i pufera i bez ikakvog dodavanja surfaktanata.

U jednoj realizaciji, kompozicija dodatno sadrži sredstvo za modifikovanje toničnosti. Primeri pogodnih sredstava za modifikovanje toničnosti uklјučuju soli (npr. natrijum hlorid), polihidrične alkohole (npr. propilenglikol, glicerol, ksilitol, manitol ili D-sorbitol), monosaharidr (glukoza ili maltoza), disaharidr (npr. saharoza), amino-kiseline (L-glicin, L-histidin, arginin, lizin, izoleucin, asparaginska kiselina, triptofan, treonin), polietilen glikole (npr. PEG 400) ili njihove smeše. U jednoj realizaciji, sredstvo za modifikovanje toničnosti je saharoza, manitol ili propilen glikol. U daljoj realizaciji, sredstvo za modifikovanje toničnosti je saharoza. U nekim realizacijama, pufer i/ili so kompozicije (kao što je gore opisano), takođe, deluju kao modifikator toničnosti ili će modifikator toničnosti delovati kao pufer i/ili so (i koncentracija modifikatora toničnosti će u tim slučajevima biti izračunata kao takva).

U jednoj realizaciji, sredstvo za modifikovanje toničnosti prisutno je u kompoziciji u količini između 50 i 250 mM, kao što je između 100 i 200 mM, na primer bilo koje od 100, 110, 120, 130, 140, 150, 160, 170, 180, 190 ili 200 ili bilo koji raspon između. U jednoj realizaciji, sredstvo za modifikovanje toničnosti prisutno je u kompoziciji u količini od 150 mM.

U jednoj realizaciji, kompozicija je izotonična.

Protein je anti-TFPI monoklonsko antitelo HzTFPI4F36 opisano u WO2010/072691. Podrazumeva se da kompozicije stavljene na uvid javnosti imaju posebnu korist kada je protein prisutan u kompoziciji u visokim koncentracijama. Dakle, u jednoj realizaciji, protein je prisutan u koncentraciji od 50 mg/ml ili više, kao što je 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, 100, 150, 200, 250, 300 mg/ml ili više. U jednoj realizaciji, protein je prisutan u kompoziciji u količini između 50 mg/ml i 300 mg/ml, na primer između 50 mg/ml i 250 mg/ml, kao što je između 50 mg/ml i 200 mg/ml, na primer između 50 mg/ml i 150 mg/ml. U jednoj realizaciji, protein je prisutan u koncentraciji između 75 mg/ml i 300 mg/ml, na primer između 75 mg/ml i 250 mg/ml, kao što je između 75 mg/ml i 200 mg/ml, na primer između 75 mg/ml i 150 mg/ml. U jednoj realizaciji, protein je prisutan u koncentraciji između 100 mg/ml i 300 mg/ml, na primer između 100 mg/ml i 250 mg/ml, kao što je između 100 mg/ml i 200 mg/ml, na primer između 100 mg/ml i 150 mg/ml.

U jednoj realizaciji, stabilne kompozicije ovde stavljene na uvid javnosti imaju viskoznost od 50 cP ili manje kada se meri na 25°C, kao što je bilo koja od manja od 45, 40, 35, 30, 25, 20, 15, 10, 5 ili 1 cP. Konkretno, stabilne kompozicije ovde stavljene na uvid javnosti imaju viskoznost od 5 cP ili manje kada se meri na 25°C.

Upotreba visoko koncentrovane formulacije koja sadrži, na primer, 100 mg/ml proteina i manje od 100 mM ukupne soli i koncentracije pufera, daje relativno nisko viskoznu formulaciju (5 cP na 25°C za anti-IL20 antitela) koja je stabilna na temperaturi skladištenja od 2-8°C. U jednoj realizaciji, formulacija je, takođe, stabilna na višim temperaturama, kao što je sobna temperatura. Formulacija je pogodna za upotrebu u uređajima spremnim za upotrebu sa malom veličinom igle koji pružaju pobolјšanu pogodnost pacijentu u poređenju sa proizvodom koji je spreman za upotrebu na tržištu (na primer Humira<®>koji koristi iglu od 27G i 50 mg/ml koncentracije antitela).

U jednoj realizaciji, proteinska kompozicija sadrži:

(a) ≥50 mg/ml antitela;

1

(b) 30 mM ili manje neorganske soli, kao što je natrijum hlorid ili magnezijum hlorid;

(c) 0-25 mM amino-kiseline, poput arginina ili glicina;

(d) 50 mM ili manje pufera, kao što je histidinski pufer;

(e) 0,001-0,005 % nejonskog surfaktanta;

(f) 100-200 mM sredstva za modifikovanje toničnosti, kao što su saharoza, propilen glikol, glicerol, manitol ili D-sorbitol;

puferisana do pH između 5 i 7.

U jednoj realizaciji, proteinska kompozicija sadrži:

(a) 100 mg/ml antitela;

(b) 25 mM natrijum hlorida;

(c) 33 mM histidinskog pufera;

(d) 25 mM arginina;

(e) 0,001% polisorbata 80;

(f) 150 mM saharoze;

puferisana do pH između 5 i 7.

U jednoj realizaciji, stabilna proteinska kompozicija sadrži:

(a) 100 mg/ml antitela;

(b) 25 mM natrijum hlorida;

(c) 33 mM histidinskog pufera;

(d) 25 mM arginina;

(e) 0,001% polisorbata 80;

(f) 150 mM manitola;

puferisana do pH između 5 i 7.

U jednoj realizaciji, stabilna proteinska kompozicija sadrži:

(a) 100 mg/ml antitela;

(b) 25 mM natrijum hlorida;

(c) 33 mM histidinskog pufera;

(d) 25 mM arginina;

(e) 0,001% polisorbata 80;

(f) 150 mM saharoze;

puferisana do pH od 6,0 do 6,5.

U jednoj realizaciji, stabilna proteinska kompozicija sadrži:

(a) 100 mg/ml antitela;

(b) 25 mM natrijum hlorida;

(c) 33 mM histidinskog pufera;

(d) 25 mM arginina;

(e) 150 mM saharoze;

puferisana do pH između 5 i 7.

Kompozicije koje su ovde stavljene na uvid javnosti iznenađujuće su pokazale stabilnost prema stvaranju HMWP na sobnoj temperaturi (ovde se meri na 25°C) tokom 12 meseci i na 5°C do 24 meseca, gde nema zabeleženog povećanja % HMWP. Pored toga, nekoliko ovde opisanih kompozicija obično pokazuje da se samo 2-7% HMWP-a formira tokom 3 meseca na 40°C, što ukazuje na zanimlјivu termostabilnu formulaciju uprkos tome što ima malu ukupnu koncentraciju soli i pufera.

Stručnjacima u oblasti farmaceutskih kompozicija biće jasno da se ovde prethodno opisane stabilne proteinske kompozicije mogu pripremiti u skladu sa standardnim postupcima (Luo R et al. High-concentration UF/DF of a monoclonal antibody. Strategy for optimization and scale-up, Bioprocess Int.4, 44-48 (2006)). Na primer, stabilne proteinske kompozicije se obično mogu pripremiti prvo dijafiltriranjem proteina u koncentraciji od 50 mg/ml ili više primenom tangencijalne protočne filtracije (TFF). Posle toga, formulisani proizvod, osim dodavanja surfaktanta (gde je primenlјivo), ultrafiltrira se do 100 mg/ml ili u višim koncentracijama, nakon čega se surfaktant može dodati.

Moguće je da drugi sastojci mogu biti prisutni u farmaceutskom sastavu ovog pronalaska. Takvi dodatni sastojci mogu da uključe rastvarače, sredstva za vlaženje, emulgatore, antioksidante, agense za punjenje, helatna sredstva, jone metala, uljane nosače, proteine (npr. albumin iz humanog seruma, želatin ili proteine) i cviterjon. Takvi dodatni sastojci, naravno, ne treba da negativno utiču na ukupnu stabilnost farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska.

U jednoj realizaciji farmaceutske kompozicije prema pronalasku je stabilna više od 6 nedelja tokom upotrebe i više od 3 godine skladištenja.

U jednoj realizaciji farmaceutske kompozicije prema pronalasku su stabilne više od 4 nedelje tokom upotrebe i više od 3 godine skladištenja.

U jednoj realizaciji farmaceutske kompozicije prema pronalasku su stabilne više od 4 nedelje tokom upotrebe i više od dve godine skladištenja.

U jednoj realizaciji farmaceutske kompozicije prema pronalasku su stabilne više od 2 nedelje tokom upotrebe i više od dve godine skladištenja.

U jednoj realizaciji farmaceutske kompozicije prema pronalasku su stabilne više od 1 nedelje tokom upotrebe i više od šest meseci skladištenja.

Prema drugom aspektu pronalaska, obezbeđena je stabilna proteinska kompozicija kako je ovde definisana za upotrebu u terapiji.

Izraz „tretman“ i „lečenje“, kako se ovde koristi, podrazumeva vođenje i negu pacijenta u svrhu suzbijanja stanja, kao što je bolest ili poremećaj. Izraz je namenjen da obuhvati ceo spektar tretmana za dato stanje od kojeg pacijent pati, kao što je davanje aktivnog jedinjenja da ublaži simptome ili komplikacije, da odloži napredovanje bolesti, poremećaja ili stanja, da se izleči ili eliminiše bolest, poremećaj ili stanje, da ublaži ili oslobodi simptome i komplikacije, i/ili da leči ili eliminiše bolest, poremećaj ili stanje kao i da

1

spreči stanje, pri čemu se prevencija treba shvatiti kao vođenje i briga o pacijentu u cilju borbe protiv bolesti, stanja ili poremećaja i uključuje davanje aktivnih jedinjenja koja su u pitanju da bi se sprečio nastanak simptoma ili komplikacija. Poželjno je da je pacijent koji se leči sisar; posebno čovek, ali mogu biti i životinje, poput pasa, mačaka, krava, ovaca i svinja.

Na primer, kompozicije anti-TFPI antitela ovog pronalaska mogu se koristiti u lečenju koagulopatije (poremećaj krvarenja), kao što je hemofilija A, sa ili bez inhibitora, i hemofilija B, sa ili bez inhibitora ili na drugi način kako je opisano u WO2010/072691.

Prema tome, prema dalјem aspektu, pronalazak obezbeđuje postupak lečenja koagulopatije koji uklјučuje davanje pacijentu terapeutski efikasne količine kompozicije anti-TFPI antitela predmetnog pronalaska.

Pronalazak, takođe, obezbeđuje kompoziciju anti-TFPI antitela predmetnog pronalaska za upotrebu u lečenju koagulopatije.

Pronalazak, takođe, obezbeđuje upotrebu kompozicije anti-TFPI antitela predmetnog pronalaska u proizvodnji leka za lečenje koagulopatije.

Treba razumeti da terapeutski i profilaktički (preventivni) režim predstavlјaju zasebne aspekte predmetnog pronalaska.

Farmaceutske formulacije prema pronalasku su generalno pogodne za parenteralnu primenu. Parenteralno davanje može biti izvedeno supkutanom, intramuskularnom, intraperitonealnom ili intravenskom injekcijom pomoću šprica, opciono šprica nalik olovci. Alternativno, parenteralna primena može biti izvedena pomoću infuzione pumpe.

Pronalazak je dalјe opisan pozivanjem na sledeće neograničavajuće primere.

(KRATAK OPIS CRTEŽA)

Slika 1. prikazuje statističku analizu uticaja glavnih faktora i interakcija 2 faktora na stvaranje % HMWP nakon što su formulacije čuvane na 40°C tokom 3 meseca.

Slika 2. prikazuje statističku analizu uticaja histidina i arginina na formulaciju % HMVP nakon što su formulacije čuvane na 40°C tokom 3 meseca.

Slika 3. prikazuje statističku analizu uticaja histidina, natrijum hlorida (NaCl) i arginina na viskoznost formulacije.

PRIMERI

Primer 1

18 formulacija su pripremlјene (videti donju Tabelu 1). Formulacije su pripremlјene iz osnovnog rastvora koji sadrži ca.150 mg/ml mAb 1 i 10 mM histidinskog pufera, pH 6,5. Ovaj osnovni rastvor pripremlјen je konvencionalnim UF/DF/UF. Osnovni rastvor pomoćnih supstanci pripremlјen je i pomešan u pravilnom odnosu koristeći Biomek<®>2000, Beckman Coulter robotski sistem.

Konačne formulacije su punjene u 3 ml Penfill<®>kettridže, staklene tipa 1. Klip u kertridžu je podešen da primi 0,6 ml, što je ujedno i zapremina punjenja. Formulacije su čuvane na 40°C tri meseca, a zatim su hemijski, farmaceutski hemijski i biofizički analizirane. Povećanje stvaranja proteinskih agregata (% HMWP) može se modelovati pomoću softvera SAS JMP 8.0. Podaci pokazuju da postoji pozitivan efekat na stabilnost arginina koji je značajno smanjio stvaranje proteinskih agregata. Slično tome, kombinovani efekat histidina i NaCl, takođe, smanjuje stvaranje proteinskih agregata. Saharoza i polisorbat 80 (PS 80) slabo pojačavaju stvaranje proteinskih agregata.

Tabela 1 Sastav formulacija

1

PS = polisorbat

Statistički efekat glavnih faktora i interakcija 2-faktora na stvaranje % HMWP, nakon što je formulacija tri meseca čuvana na 40°C, prikazan je na slici 1.

Primer 2

Rastvor mAb se priprema pomoću UF / DF / UF do koncentracije > 100 mg/ml, uklјučujući 10 mM histidina ili 10 mM NaCl. Rastvor koji sadrži pomoćne supstance koje treba ispitati priprema se i meša sa rastvorom mAb do cilјane koncentracije. pH se prilagođava cilјanom pH. Formulacije su napunjene u 3 ml Penfill<®>kertridže, staklene tipa 1. Klip u kertridžu je podešen da primi 1,5 ml, što je ujedno i zapremina punjenja. Kertridži su čuvani na 5°C i/ili 25°C i/ili 40°C. Tabela 2 prikazuje različite pripremlјene formulacije i dobijenu viskoznost i porast agregata (% HMWP). Slično primeru 1, primećuje se da arginin ima stabilizujući efekat, jer sprečava stvaranje % HMWP. Takođe se primećuje da histidin sadrži slično stabilizujuće dejstvo.

Dalјe, takođe je primećeno da histidin, natrijum hlorid i arginin imaju statistički značajan efekat smanjenja viskoznosti na formulaciju - histidin ima najizraženiji efekat.

Zanimlјivo je da nakon 12 meseci na 25°C porast % HMWP praktično ne postoji, što snažno ukazuje na to da postoji potencijal za stabilnu formulaciju na sobnoj temperaturi (Tabela 2).

mAb1 je 15D2 anti-IL20 antitelo kako je opisano u WO2010/000721. mAb2 je anti-TFPI monoklonsko antitelo HzTFPI4F36 kako je opisano u WO2010/072691. mAb3 je anti-C5aR monoklonsko antitelo hAb-Q kako je opisano u WO2009/103113. mAb4 je anti-NKG2D monoklonsko antitelo MS kao što je opisano u 2009/077483. mAb5 je monoklonsko anti-NKG2A antitelo humZ270 kako je opisano u WO2008/009545

1

Tabela 2 Primeri formulacija i njihova odgovarajuća viskoznost i hemijska stabilnost

1

1

1

2

Koncentracija mAb: koncentracija navedenog antitela u mg/ml.

∆HMWP (%): Određeno pomoću SE-HPLC.

Viskoznost: (cP) na 25ºC u nultom vremenu

PS: polisorbat

Statistički efekti histidina i arginina na formiranje % HMWP nakon što se formulacija čuva na 40°C tokom 3 meseca, prikazani su na slici 2.

Statistički efekti histidina, natrijum hlorida (NaCl) i arginina na viskoznost formulacije prikazani su na slici 3.

Primer 3

Formulacije mAb su pripremlјene kao što je pomenuto u Primeru 2 sa samo varijacijom u količini surfaktanta. Robusnost formulacija procenjena je stabilnošćuskladištenja pri ubrzanoj temperaturi i temperaturi skladištenja (Tabela 3), a pored toga mehaničkim mešanjem i smrzavanjem / otapanjem (Tabela 4). Sve formulacije sadrže:

100 mg/ml mAb, 33 mM histidina, 25 mM arginina, 25 mM NaCl.150 mM saharoze, 0-0,1 mg/ml polisorbata 80. pH formulacije: 6.5 (mAb 1) i 6.0 (mAb 4)

Tabela 3. Stabilnost skladištenja pri ubrzanim i temperaturnim uslovima skladištenja.

Formulacije sadrže različite količine surfaktanta.

Vrednosti se izračunavaju kao: vremenska tačka X minus nulta vremenska tačka. Viskoznost izmerena na 25 ºC u nultoj tački.

Analiza vizuelnog izgleda takođe je izvedena u svetlosnom ormariću i arhitektonskoj lampi za sve formulacije kako bi se procenila mogućnost nastanka čestica. U nultom vremenu utvrđeno je da su svi uzorci bistri do blago opalescentni bez vidlјivih čestica, koristeći obe analitičke metode. Nije uočena razlika tokom perioda stabilnosti skladištenja u izgledu svih formulacija.

2

Tabela 4. Formulacije mAb izloženih i) naprezanju smrzavanja i odmrzavanja (10 ciklusa od -20 ºC do temperature okoline), ii) mehaničkom mešanju na sobnoj temperaturi i iii) kombinovanoj rotaciji i toplotnom naprezanju (37 ºC)

*Vrednosti se izračunavaju kao: vremenska tačka X minus nulta vremenska tačka.

Viskoznost izmerena na 25 ºC u nultoj tački.

Analiza vizuelnog izgleda takođe je izvedena u svetlosnom ormariću i arhitektonskoj lampi za sve formulacije kako bi se procenila mogućnost nastanka čestica. U nultom vremenu utvrđeno je da su svi uzorci bistri do blago opalescentni bez vidlјivih čestica, korišćenjem obe analitičke metode. Tokom gore navedenih uslova naprezanja nije primećena razlika. Štaviše, tokom ovih uslova naprezanja nije mogao biti otkriven porast u % HMWP.

Primer 4

Dve serije (oko 3 L) proizvedene su u pogonu pilot postrojenja u skladu sa redovnim uslovima završne obrade punjenja. Formulacija je punjena u 3 ml Penfill<®>kertridže, staklene tipa 1. Klip u kertridžu je podešen da primi 1 ml, što je ujedno i zapremina punjenja. Razlika između kompozicija u serijama je u tome što jedna sadrži polisorbat 80, dok druga ne sadrži. Dva proizvoda u vidu leka su izložena ubrzanim temperaturnim uslovima i mehaničkom mešanju (Tabela 5).

Tabela 5. Stabilnost skladištenja dve pilot serije mAb 1.

* Vrednosti se izračunavaju kao: vremenska tačka X minus nulta vremenska tačka. NA: nije primenljivo. Viskoznost izmerena na 25 ºC u nultom vremenu. ** Mehaničko mešanje leka na sobnoj temperaturi tokom 2 nedelјe.

Primer 5

Šarža laboratorijske skale je pripremlјena kao u Primeru 2 i punjena u 3,0 ml Penfill<®>kertridže, staklene tipa 1. Klip u kertridžu je podešen da primi 1,5 ml, što je ujedno i zapremina punjenja. Efekat međupovršinskog stresa vazduh / voda na lek je procenjen primenom promenlјive zapremine vazduha na formulaciju i izlaganjem teškim uslovima temperature i mehaničkog naprezanja (Tabela 6)

2

Tabela 6. Uticaj na stabilnost proteina zapremine vazduha dodatog leku napunjenom u 3,0 ml Penfill<®>kertridže*. Stabilnost proteina je procenjena nakon rotacionog i toplotnog naprezanja na 37 ºC tokom 14 dana.

*Lek sadrži: 100 mg/ml mAb 1, 33 mM histidina, 25 mM arginina, 25 mM NaCl, 150 mM saharoze, 0,001% polisorbata 80. **Vrednosti su izračunate kao: vremenska tačka X minus nulta vremenska tačka

Upotreba termina „a“ i „an“ i „the“ (u engleskom tekstu) i sličnih oznaka u kontekstu opisivanja pronalaska treba da budu tumačeni tako da obuhvataju jedninu i množinu (tj. jedan ili više), osim ako je ovde drugačije naznačeno ili jasno suprotstavljeno kontekstom. Na primer, frazu „jedinjenje“ treba shvatiti da se odnosi na različita „jedinjenja“ pronalaska ili posebno opisani aspekt, osim ako nije drugačije naznačeno.

Ukoliko nije drugačije naznačeno, sve ovde date tačne vrednosti predstavlјaju odgovarajuće približne vrednosti. Kada je dat raspon, raspon (opseg) uklјučuje obe krajnje vrednosti, osim ako nije drugačije naznačeno.

Opis bilo kog aspekta ili aspekta pronalaska koji se ovde koristi koristi izraze kao što su „obuhvata“, „ima“, „uklјučuje“ ili „sadrži“ u vezi sa elementom ili elementima namenjen je pružanju podrške sličnom aspektu ili aspektu pronalaska koji se „sastoji od“, „sastoji se u osnovi od“ ili „suštinski sadrži“ taj određeni element ili elemente, osim ako nije drugačije navedeno ili kontekstom jasno suprotstavlјeno (npr. kompozicija koja je ovde opisana kao ona koja sadrži određeni element treba shvatiti kao, takođe, opisivanje kompozicije koja se sastoji od tog elementa, osim ako kontekst ne navodi drugačije ili nije jasno protivrečan).

2

Claims (12)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Stabilna tečna kompozicija koja sadrži protein koji je antitelo, so i pufer; naznačena time što je ukupna koncentracija date soli i pufera između 5 i 100 mM, pri čemu je koncentracija soli 50 mM ili niža i pri čemu je koncentracija pufera 50 mM ili niža; i ima pH između 5.0 i 7.0, kao što je 6.0 ili 6.5; pri čemu je antitelo monoklonsko anti-TFPI antitelo HzTFPI4F36 opisano u WO2010/072691, a sekvence amino-kiseline lakog i teškog lanca HzTFPI4F3 date su u SEQ ID NO: 21 i 24 iz WO2010/072691.

2. Kompozicija prema zahtevu 1, naznačena time, što je ukupna koncentracija soli i pufera između 5 i 85 mM.

3. Kompozicija prema bilo kom od zahteva 1-2, naznačena time, što je koncentracija soli 45 mM ili niža, kao što je 40 mM ili niža, kao što je 35 mM ili niža, kao što je 25 mM ili niža.

4. Kompozicija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-3, naznačena time, što je so izabrana iz grupe koju čine natrijum hlorid, magnezijum hlorid, natrijum tiocijanat, amonijum tiocijanat, amonijum sulfat, amonijum hlorid, kalcijum hlorid, arginin hidrohlorid, cink hlorid i natrijum acetat ili bilo koja njihova kombinacija.

5. Kompozicija prema bilo kom od zahteva 1-4, naznačena time, što je koncentracija pufera 45 mM ili niža, kao što je 40 mM ili niža, kao što je 35 mM ili niža, kao što je 33 mM ili niža.

6. Kompozicija prema bilo kom od zahteva 1-5, naznačena time, što je pufer histidin.

7. Kompozicija prema bilo kom od zahteva 1-6, koja dalјe sadrži surfaktant, kao što je polisorbat 80.

8. Kompozicija prema bilo kom od zahteva 1-7, koja dalјe sadrži sredstvo za modifikovanje toničnosti.

9. Kompozicija prema zahtevu 8, naznačena time, što je sredstvo za modifikovanje toničnosti saharoza ili manitol.

2

10. Kompozicija prema bilo kom od zahteva 8-9, naznačena time što je sredstvo za modifikovanje toničnosti prisutno u kompoziciji u količini između 100 i 200 mM, kao što je 150 mM.

11. Kompozicija prema bilo kom od zahteva 1-10, naznačena time što je protein prisutan u kompoziciji u koncentraciji između 50 mg/ml i 300 mg/ml, kao što je koncentracija od 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, 100, 150, 200, 250 ili 300 mg/ml.

12. Farmaceutska kompozicija koja sadrži kompoziciju prema bilo kom od zahteva 1-11 za upotrebu u lečenju koagulopatije, kao što je hemofilija A, sa ili bez inhibitora, ili hemofilija B, sa ili bez inhibitora.