RS63311B1 - Ar+ metode lečenja raka dojke - Google Patents

Description

Opis

POZADINA

[0001] US2014/350102, Coss et al., Steroids 2014, 90(16), str.94-100, i US2016/128988 se tiču upotrebe određenih selektivnih modulatora androgenih receptora u lečenju određenih karcinoma dojke.

[0002] Miller et al, ACS Medicinal Chemistry Letters 2010, 2(2) str.124-129, odnosi se na "Dizajn, sintezu i pretkliničku karakterizaciju selektivnog modulatora receptora androgena (SARM) RAD140".

[0003] Veza između androgena i raka dojke je prepoznata već neko vreme. U pro šlosti, androgenska terapija se koristila za lečenje raka dojke kod žena sa različitim uspehom. Kako rak dojke brzo evoluira da bi se razvila otpornost na antiestrogenske hormonske tretmane, postoji hitna potreba za razvojem novog metoda lečenja raka dojke.

SUŠTINA PRONALASKA

[0004] Pronalazak obezbeđuje jedinjenje koje je RAD140 (Jedinjenje III):

njegova farmaceutski prihvatljiva so, ili njegov farmaceutski prihvatljiv solvat, za upotrebu u postupku lečenja AR+/ER+ raka dojke.

[0005] Jedinjenje III je selektivni modulator androgen receptora (SARM). U nekim realizacijama, karcinom dojke je pozitivan i za androgeni receptor i za receptor estrogena (AR+/ER+). U odre đenim realizacijama, karcinom dojke je pozitivan na AR, ER i receptor progesterona (AR+/ER+/PR+). U određenim realizacijama, kanceri dojke koji eksprimiraju AR nisu pozitivni na Her2 (Her2-). U odre đenim realizacijama, karcinom dojke obuhvata jednu ili vi še mutacija u ER kao što je ovde otkriveno. U određenim realizacijama, jedna ili više ER mutacija utiču na sposobnost domena za vezivanje liganda ER da veže ligande koji imaju afinitet prema nemutiranom ER (ER divljeg tipa). U odre đenim realizacijama, karcinom dojke koji je inicijalno pozitivan na ER može izgubiti tumorsku ekspresiju ER. U određenim realizacijama, subjekt je žena u premenopauzi ili postmenopauzi. U određenim realizacijama, SARM koji se koristi za lečenje raka dojke se koristi u kombinaciji sa inhibitorom ć elijskog ciklina, a u nekim realizacijama, inhibitor ć elijskog ciklina je inhibitor CDK4 i/ili CDK6 (inhibitor CDK4/6). U odre đenim realizacijama, SARM se koristi u kombinaciji sa mTOR inhibitorom. U određenim realizacijama, mTOR inhibitor je inhibitor mTOR2 i/ili mTOR3. U nekim slučajevima, SARM se daje oralnom primenom. U nekim realizacijama, inhibitor ć elijskog ciklina i/ili mTOR inhibitor se daje oralnom primenom. U odre đenim realizacijama, SARM i mTOR inhibitor ili SARM i CDK4/6 inhibitor su kombinovani zajedno u kompletu. U nekim realizacijama, inhibitor SARM i mTOR ili inhibitor SARM i CDK4/6 su koformulisani.

[0006] U nekim realizacijama, inhibitor ć elijskog ciklina je CDK4/CDK6 inhibitor izabran iz grupe koju čine palbociklib, ribociklib, trilaciklib i abemaciklib. U određenim realizacijama, inhibitor CDK4/CDK6 je jedinjenja koja inhibiraju i CDK4 i CDK6 sa IC50<250 nM ili <100 nM ili <50 nM. U određenim realizacijama, mTOR inhibitor (TORC1 i/ili TORC2) je izabran iz grupe koju čine sirolimus, temsirolimus, everolimus, ridafarolimus i MLN0128. U određenim realizacijama, pronalazak koristi kombinaciju SARM-a zajedno sa PARP inhibitorom, a u nekim realizacijama PARP inhibitor je talazoparib, veliparib, niraparib, beigene290, E7449, KX01, ABT767, CK102, JPI289, KX02, IMPSC41209 , PJ34, VPI289, ANG-3186 su otkriveni. U određenim realizacijama, pronalazak koristi kombinaciju SARM-a zajedno sa BCL2 inhibitorom su opisani i u nekim realizacijama inhibitor BCL-2 je venetoklaks, navitoklaks, ABT737, G3139 ili S55746. U određenim realizacijama, pronalazak koristi kombinaciju SARM-a zajedno sa MCL1 inhibitorom su opisani, a u nekim realizacijama MCL-1 inhibitor je 7-(5-((4-(4-(N,N-dimetilsulfamoil)piperazin- 1-il)fenoksi)metil)-1,3-dimetil-1H-pirazol-4-il)-1-(2-morfolinoe-til)-3-(3-(naftalen-1-iloksi)propil)-1H-indol-2-karboksilna kiselina, S63845, omakataksin, seliciklib, UMI-77, AT101, sabutoklaks, TV-37. U određenim realizacijama, pronalazak koristi kombinaciju SARM-a zajedno sa inhibitorom PI3K.

[0007] U nekim realizacijama, rak dojke se ne leči. U nekim realizacijama, rak dojke još uvek nije lečen nijednom endokrinološkom terapijom. U određenim aspektima, rak dojke je otporan na najmanje jednu prethodnu terapiju. U nekim realizacijama prethodni tretman za koji se razvila rezistencija je antiestrogenska terapija, npr., najmanje jedan od inhibitora aromataze, selektivnog modulatora estrogenskog receptora (SERM) ili selektivnog degradatora estrogenskog receptora (SERD). U određenim realizacijama, subjekt (npr. žena) je u postmenopauzi i napredovao je na prethodnoj endokrinoj terapiji, uključujuć i, bez ograničenja, SERD (npr. fulvestrant, RAD1901, AZD9496); SERM (npr. tamoksifen, toremifen), inhibitori aromataze i njihove kombinacije. U nekim realizacijama, subjekt (npr. žena) ima metastatski rak dojke, ali još nije lečen. U nekim realizacijama, subjekt (npr. žena) ima metastatsku dojku i napredovao je nakon prethodne endokronolo ške terapije. U nekim realizacijama, subjekt (npr. žena) ima metastatsku dojku i napredovao je nakon tretmana sa mTOR inhibitorom, ili CDK4/6 inhibitorom, ili PIK3 inhibitorom.

[0008] Određene realizacije jedinjenja za upotrebu kako je definisano u zahtevima obuhvataju korake merenja osnovnog nivoa ekspresije mRNA ZBTB16 ili ekspresije proteina kod ER+/AR+ subjekta sa rakom dojke, tretman sa AR agonistom ili selektivnim modulatorom androgenog receptora kao definisano u patentnim zahtevima, merenje nivoa ZBTB16 (kodirajuć i protein PLZF) nakon tretmana, i ako se nivo ZBTB16 nakon tretmana poveć ao, nastavak tretmana sa AR agonistom ili selektivnim modulatorom androgenog receptora. U određenim realizacijama, subjekt je žena, npr. žena u premenopauzi ili postmenopauzi.

[0009] Takođe je ovde opisan u nekim realizacijama dijagnostički komplet koji sadrži reagense za merenje ekspresije mRNK ili proteina ZBTB16.

[0010] Ovde je opisan metod identifikacije subjekta za koga je verovatno da ć e reagovati na terapiju AR agonistom koja je ovde otkrivena, koja obuhvata korake merenja osnovnog nivoa ekspresije ZBTB16 mRNA ili ekspresije proteina, lečenje AR agonistom (npr. SARM) tokom vremenskog perioda koji obuhvata najmanje jednu administraciju, merenje nivoa ekspresije ZBTB16 mRNA nakon terapije AR agonistom i identifikaciju subjekta koji ć e verovatno reagovati na terapiju AR agonistima ako do đe do pove ć anja ekspresije ZBTB16 mRNA. U nekim realizacijama, izraz odsečen da bi se odredio odziv je najmanje x2 puta povećan, x4 puta poveć an; pove ć an 38 puta, pove ć an 310 puta; pove ć an 325 puta; pove ć an 50 puta ili poveć anje a > 1x100 puta.

[0011] U određenim realizacijama, pronalazak obezbeđuje jedinjenja za upotrebu kao što je definisano u zahtevima za lečenje žene sa karcinomom dojke gde navedena žena eksprimira jednu ili mutaciju u receptoru estrogena, na primer, mutaciju ERa gena (ESR1). Takve mutacije mogu uklju čiti fuzione proteine gde je deo receptora estrogena spojen sa delom ili celim drugim proteinom. U nekim realizacijama, navedena žena se prvo procenjuje na jednu ili više navedenih mutacija i/ili fuzija i ako je pozitivna na jednu ili više mutacija i/ili fuzija, ona se leči SARM-om, bilo kao monoterapija ili sa jednim ili više dodatnih hemoterapeutika kao što je ovde opisano. U nekim realizacijama, subjekt izražava mutirani PI3K.

KRATAK OPIS SLIKA

[0012]

Slika 1: Jedinjenje III ("RAD140") u kombinaciji sa CDK inhibitorom inhibira rast ER+/AR+ raka dojke kod ksenografta (PDx) miševa dobijenih od pacijenata.

Slika 2: Kombinovana primena RAD140 sa CDK inhibitorom ili mTOR inhibitorom inhibirala je rast ER+/AR+ karcinoma dojke kod ksenografta (CDx) miševa dobijenih iz ć elijske linije.

Slika 3: RAD140 je smanjio rast ER+/AR+ raka dojke kod PDx miševa i bio je efikasniji od fulvestranta.

Slika 4: RAD140 je smanjio rast ER+/AR+ raka dojke kod PDx miševa.

Slike 5A-5B: Pove ć anje ekspresije mRNA ZBTB16 u RAD140 tretmanu raka dojke.

Slika 5A: Pove ć anje ekspresije ZBTB16 mRNA u RAD140 tretmanu T47D ć elija raka dojke in vitro. Slika 5B: Poveć anje ekspresije mRNA ZBTB16 u RAD140 tretmanu AR+/ER+ raka dojke in vivo (PDx #2).

Slika 6: Inhibicijski efekti RAD140, palbocikliba i kombinacije RAD140 i palbocikliba na PDx tumor u modelima WHIM 18 koji sadrže fuziju ESR1-YAP1 i mutaciju E545K u PIK3CA.

Slika 7: RAD140 je inhibirao rast ER+/AR+ ksenografta dobijenog kod pacijenata sa rakom dojke u istom PDX modelu kao što je korišć en na slici 3.

Slika 8: RAD140 je inhibirao rast ER+/AR+ ksenotransplantata dobijenog od pacijenata sa rakom dojke u istom modelu koji je korišć en u slici 1.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0013] RAD140 je oralno dostupan, nesteroidni SARM sa posebnim profilom selektivnosti tkiva. Funkcionalna analiza in vitro je pokazala da je RAD140 snažan AR agonist, uporediv sa dihidrotestosteronom u ć elijama raka dojke. Kao što je navedeno u odeljku Primeri, tretman SARM-a (npr. RAD140) samog (Primeri 3 i 4; Primeri 7 i 8) ili u kombinaciji sa CDK4/6 inhibitorom (npr., palbociklib u Primerima 1 i 2) ili mTOR inhibitorom (npr. everolimus u Primeru 2) je efikasno inhibirao rast ER+/AR+ raka dojke kod višestrukih PDx i/ili CDx miševa. Molekularna analiza uzorka tumora ksenografta otkrila je značajnu supresiju receptora progesterona (PR), u skladu sa prethodnim izve štajima o AR i ER putevima (ER signalizacija poveć ava PR), ali je takođe pokazala mo ć nu aktivaciju AR puta u RAD140 lečenih tumora. Štaviše, poveć anje ekspresije mRNA ZBTB16 prime ć eno je u RAD140 tretmanu AR+/ER+ raka dojke in vivo (PDx #2) i in vitro (ć elije raka dojke T47D); dok PDx #2 tretiran sa SERD (fulvestrant) nije pokazao značajnu indukciju ekspresije ZBTB16 mRNA (Primer 5). Tretman SARM-a (npr. RAD140) sam (Primer 6) ili u kombinaciji sa CDK4/6 inhibitorom (npr., palbociklib) efikasno je inhibirao rast ER+/PR+/AR+/HER- raka dojke kod WHIM18 PDx miševa koji su inicijalno eksprimirali fuziju ESR-1 YAP.

[0014] Tačnije, RAD140 je neočekivano inhibirao rast tumora u sva četiri PDx modela (PDx #1 (AR+/ER+/PR+/Her2-), PDx #2 (AR+/ER+), Pdx #3 (AR+/ER+) i WHIM18 PDx (ER+/PR+/AR+/HER-)) i CDx modeli (ZR75 CDx izveden iz ZR-75-1ć elijske linije raka (AR+/ER+) (vidi primere).

[0015] RAD140 sam je pokazao inhibiciju rasta tumora (TGI) do ER+/PR+/AR+/HER- karcinom dojke u WHIM18 PDx koji je bio veoma otporan na moć ni degradator ER fulvestrant (Primer 6). Neo čekivano, primena RAD140 u kombinaciji sa CDK4/6 inhibitorom (npr., palbociklib) je rezultirala poja čanim TGI efektima nego tretman samo RAD140 ili palbociklibom. Štaviše, u modelima PDx #1 (Primer 1) i CDx (Primer 2), primena RAD140 u kombinaciji sa CDK4/6 inhibitorom (npr., palbociklib) je ponovo neo čekivano rezultirala pojačanim TGI efektima u poređenju sa tretmanom RAD140 ili samo palbociklibom. Kod CDx (primer 2) modela, primena RAD140 u kombinaciji sa mTOR inhibitorom (npr. everolimus) je tako đe rezultirala pojačanim TGI efektima u poređenju sa tretmanom samo RAD140 ili palbociklibom (primer 2). Dakle, SARM-ovi (npr. RAD140) ć e verovatno biti efikasna endokrina kičma koja pojačava TGI lečenja karcinoma AR+/ER+ i/ili ER+/PR+/AR+/HER-, uključujuć i endokrinu rezistenciju ili manje reagovanje na endokrinu terapiju (npr. SERD kao što je fulvestrant) i takođe snažno potenciraju aktivnosti efikasnih agenasa kao što su inhibitor cdx4/6, m-TOR inhibitor, PI3x inhibitori, PARP inhibitori, BCL-2 inhibitori, MCL-1 inhibitori ili bilo koja njihova kombinacija.

[0016] Na osnovu rezultata datih ovde, pronalazak obezbeđuje Jedinjenje III za upotrebu u postupcima za lečenje AR+ tumora kod subjekta kome je to potrebno davanjem subjektu terapeutski efikasne koli čine AR agonista (npr. SARM-ovi kao što je RAD140) ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutski prihvatljivi solvati (npr. hidrati). Određene realizacije dalje obuhvataju davanje subjektu terapeutski efikasne količine jednog ili više drugih terapeutskih agenasa kao što je ovde opisano, na primer, CDK4/6 inhibitora, mTOR inhibitora, PARP inhibitora, PIK3 inhibitora, BCL-2 inhibitora i MCL -1 inhibitora.

[0017] Takođe je obezbeđeno Jedinjenje III za upotrebu u postupcima za lečenje raka dojke kod subjekta koji obuhvataju sledeć e korake:

a) određivanje osnovnog nivoa ZBTB16 mRNA i/ili proteina;

b) davanje agonista androgenog receptora;

c) tretiranje subjekta AR agonistom i zatim ponovno testiranje nivoa ZBTB16 mRNK i/ili proteina da bi se obezbedio prvi nivo ZBTB16 mRNK i/ili proteina; i

d) nastavak primene AR agonista ako je prvi nivo viši od osnovnog nivoa ZBTB16 mRNA i/ili proteina.

[0018] Primeri subjekata uključuju, bez ograničenja, sisare, npr. čoveka. U određenim realizacijama, subjekti su žene, npr. žene u predmenopauzi kao i žene u postmenopauzi. U određenim realizacijama, subjekti su napredovali na prethodnoj endokrinoj terapiji, uključujuć i, bez ograničenja, SERD (npr. fulvestrant, RAD1901, AZD9496); SERM (npr. tamoksifen, toremifen), inhibitore aromataze (npr. arimideks, letrozol, aromasin ili njihove kombinacije, direktno ili sekvencijalno). U nekim realizacijama, subjekti imaju metastatski rak dojke i napredovali su na prethodnoj endokrinoj terapiji (npr. SERD-ovi, SERM-ovi, inhibitori aromataze ili njihove kombinacije). U određenim realizacijama, subjekt (npr. žena) ima primarni ili metastatski karcinom dojke i napredovao je na inhibitoru cdx4/6, inhibitoru mTOR ili inhibitoru PI3K. U nekim realizacijama, žena nije lečena od raka dojke i RAD140 se primenjuje, bilo sam ili u kombinaciji sa jednim od drugih agenasa navedenih ovde.

[0019] Prisustvo AR, ER i/ili PR u ć elijama tumora raka dojke ili tumorskom tkivu može se lako proceniti, npr., imunohistohemijom (IHC). Određene realizacije metoda koje su ovde otkrivene dalje obuhvataju određivanje ekspresije tumora AR i opciono jednog ili više drugih receptora (npr. ER, PR i Her2), posebno ESR1. Štaviše, metode koje su ovde otkrivene otvaraju vrata novim režimima lečenja koji ne zavise od puteva za koje je verovatno da su već bili lečeni u rezistenciju (npr. otpornost na antiestrogene).

Mutacija ERα gena (ESR1)

[0020] Otpornost na hormonsku terapiju kod ER+ karcinoma dojke je često prać ena različitim mutacijama u receptoru estrogena. U nekim slučajevima, ovi mutirani receptori rezultiraju poveć anom rezistencijom ili čak potpunom rezistencijom na anti-estrogen/anti-endokrinolo ški tretman kada takva rezistencija dolazi kao rezultat tretmana inhibitorom aromataze, antiestrogenskim SERM-om kao što je tamoksifen ili degradator estrogenskih receptora (SERD) kao što je fulvestrant. Dok je u nekim slučajevima otpornost na tretman antiestrogenom prać ena potpunim gubitkom signalizacije estrogenskog receptora gubitkom samog receptora, međutim, u mnogim slučajevima mutirani receptor i dalje signalizira putem ER puta. Razlozi za rezistenciju na antiestrogen uključuju primere gde je receptor estrogena mutiran na način gde pokazuje smanjen afinitet za direktno kompetitivne ligande (tj. I537S ESR1, D538G) ili da gubi deo ili ceo svoj domen vezivanja liganda (LBD), ali i dalje zadržava dovoljno drugih funkcionalnih domena (npr. DNK vezujuć i domen, AF1 domen i/ili zglobni region) tako da receptor čak i kada je nevezan ligandom (ili nije u stanju čak ni da veže ligand) zadrži konstitutivnu aktivnost što znači da receptor efektivno ostaje uključen. U nekim slučajevima ovo se dešava kada se hromozomske translokacije dešavaju što dovodi do proizvoda fuzije gena gde je domen vezivanja liganda ER skrać en ili izbrisan i drugi gen ili delimi čni gen supstituisan na njegovom mestu što rezultira konstitutivno aktivnim receptorom koji ne zahteva vezivanje liganda. Pokazalo se da su tumorske ć elije koje nose takve genetske promene otporne na terapeutske agense koji ciljaju ER LBD. Takve mutantne ć elije mogu se vremenom obogatiti. Tako đe, poznato je da neke od mutacija već postoje u lečenju antiestrogenima/SERD/inhibitorima aromataze. Subjekt koji eksprimira takve receptore može biti pod već im rizikom od lošeg odgovora na konvencionalni anti-ER tretman, ali su odlični kandidati za terapiju AR agonistima ili SARM kao što je ovde opisano. Prema tome, pacijent može biti kandidat za lečenje prve linije ili napredno lečenje AR agonistom ili SARM kada subjekt izrazi takvu mutaciju ili fuziju. U određenim realizacijama, subjekt se testira na ekspresiju kandidatske mutacije ili fuzije da bi se utvrdilo da li da je lečen u neoadjuvantnoj, adjuvantnoj ili prvoj liniji gde jo š nije lečen endokrinološkim agensom. Prva linija upotrebe SARM-a može biti ili kao monoterapija ili u kombinaciji sa najmanje jednim agensom izabranim iz grupe koju čine CDK inhibitori (npr. CDK 4/6 inhibitori), mTOR inhibitori (npr. mTORc 1 i/ili 2 inhibitori), PARP inhibitori, PIK3 inhibitori, BCL-2 inhibitori i MCL-1 inhibitori. Pre ovde opisanih metoda, ove mutacije su bile posebno problemati čne jer onemoguć avaju lečenje antiestrogenim agensima koji su prva linija za pacijente sa ER+ rakom dojke. Kao rezultat toga, pacijenti često prelaze na citotoksične lekove i doživljavaju tok svoje bolesti koji je često ubrzan i mnogo teži za lečenje. Važan aspekt ovog otkrić a je da AR agonisti opisani ovde mogu efikasno da leče subjekte koji nose takav mutirani ER.

[0021] U određenim realizacijama, AR agonisti za upotrebu kako je definisano u zahtevima se koriste za lečenje subjekata koji imaju AR+/ER+ rak dojke koji sadrži jednu ili više ER mutacija. U određenim realizacijama, ove mutacije utiču na sposobnost domena za vezivanje liganda da veže ligande koji imaju afinitet prema nemutiranom ER. U određenim realizacijama ovog pronalaska, pomenuti ER ima jednu ili više tačkastih mutacija u domenu vezivanja liganda koje smanjuju ili elimini šu vezivanje za normalno vezujuć e ER ligande tipa agonista i/ili antagonista uključuju ć i SERM i SERD, a u nekim slučajevima imaju konstitutivnu ER signalnu aktivnost, na primer, otpornu i na inhibitore aromataze. U odre đenim realizacijama, mutirani receptor ima domen za vezivanje liganda koji je delimi čno ili potpuno odsutan. U nekim realizacijama, pomenuti mutantni receptor je fuzioni receptor izme đu dela ESR1 i dela ili celog drugog proteina. U određenim realizacijama, pomenuti mutantni receptor je sposoban da signalizira putem ER puteva uprkos tome što nije u stanju da veže ligand ili ima oslabljen afinitet za ligande koji vezuju nemutirani ER. U nekim realizacijama, mutant ili fuzija zadr žava ER funkcije domena koji se vezuje za DNK.

[0022] U određenim realizacijama, subjekt eksprimira najmanje jedan specifično opisan ER-fuzioni gen. U jednom aspektu, gen sadrži proizvod mutacije E545K u PIK3CA, fuzioni proizvod ESR1-AKAP12, proizvod fuzije gena ESR1- CCDC170, proizvod fuzije gena ESR1-YAP1, proizvod fuzije gena ESR1-POLH, gen ESR1-PCDH11X fuzioni proizvod ili njihove kombinacije. U posebnom izvođenju, subjekt izražava fuziju ESR1-YAP1. U određenim aspektima, subjekt ima svoje prve karcinome dojke ili tumore koji se procenjuju da bi se utvrdilo da li subjekt ima jednu ili više ER mutacija fuzije gena u jednom ili više uzoraka njihovih ć elija raka. Ako subjekt zaista ima jednu ili više opisanih ER mutacija, subjekt je kandidat za lečenje u skladu sa jedinjenjima i metodama ovog pronalaska. U nekim realizacijama ovog pronalaska, subjekt je već le čen jednom ili više prethodnih terapija, a u nekim realizacijama pomenuta prethodna terapija obuhvata terapiju antiestrogenom koja koristi, na primer, inhibitor aromataze, SERM ili SERD. U nekim realizacijama, subjekt sa naznačenom mutacijom uopšte nije prethodno lečen zbog raka dojke ili nije prethodno lečen antiestrogenom. U određenim realizacijama, subjekt ima jednu ili više mutacija/fuzija koje kompromituju funkciju vezivanja liganda ili aktivnost ESR1.

[0023] U određenim realizacijama, subjekt je u početku pozitivan na ER, a zatim gubi tumorsku ekspresiju ER. U nekim u realizaciji, pomenuta izgubljena ekspresija se desila nakon toka jednog ili vi še prethodnih tretmana. U određenim realizacijama, pomenuti jedan ili više prethodnih tretmana su obuhvatali tretman sa antiestrogenom koji dalje sadrži jedan ili više inhibitora aromataze, SERM i SERD. U određenim realizacijama, pomenuti subjekt koji je izgubio ekspresiju ER u tumoru zaista eksprimira progesteronski receptor (PR).

[0024] Određene realizacije dalje obuhvataju dijagnostički korak u kome se navedeni subjekt prvo procenjuje na jednu ili više mutacija/fuzija kao što je ovde opisano. Ako se smatra da mutacija/fuzija ispunjava unapred određenu graničnu vrednost, subjekt je kandidat za lečenje AR agonistom/SARM, bilo kao monoterapija ili kao kombinacija kao što je ovde opisano. U nekim realizacijama, mutant ili fuzija uključuje fuziju ESR1-YAP i/ili blisko povezana ostvarenja.

AR agonisti

[0025] Metode koje su ovde otkrivene nisu ograničene ni na jednu klasu jedinjenja, već obuhvataju u najširem obimu, jedinjenja koja imaju afinitet za androgeni receptor i mogu da izraze u najmanjem neku klasičnu aktivnost androgena, koja se široko smatra AR agonistima. Jedan od načina da se pretklinički uoči takva aktivnost, na primer, je Heršbergerov test na pacovima gde se procenjuju efekti potencijalnog AR agonista u odnosu na pozadinu kastracije da bi se utvrdilo da li jedinjenje ima stimulativni efekat na ciljna tkiva androgena kao što je levator ani, prostate i/ili semenskih vezikula. AR agonisti mogu biti steroidni ili nesteroidni, selektivni ili ne. AR agonisti uključuju steroidni AR agonist kao što je testosteron (i njegovi estri), DHT (i njegovi estri), fluoksimesteron, oksandrolon, stanzolol, metandrostenlon, metiltestosteron, oksimetolon, nandrolon (i njihovi estri). U pronalasku, AR agonist je SARM jedinjenje III. U odre đenim realizacijama, SARM-ovi pokazuju efikasnost na krajnjim tačkama tumora uprkos smanjenom pokretanju androgena na drugim tkivima (npr. prostata) ili drugim profilima ekspresije što dovodi do neželjenih ishoda kao što su virilizacija i hirzutizam kod žena. U određenim realizacijama, SARM-ovi često imaju smanjenu stimulaciju poveć anja enzima jetre i/ili mogu ć e štetne promene nivoa holesterola kao što su smanjeni HD1 i/ili poveć ani LDL. U određenim realizacijama, SARM-ovi su nesteroidni i ne predstavljaju potencijalnu klasnu odgovornost 17alfa alkilovanih steroida iako uop šteno imaju dobru oralnu aktivnost. U određenim realizacijama, SARM-ovi obezbeđuju efikasne tretmane koji su manje ili ne virilizuju. U određenim realizacijama, nije verovatno da ć e SARM-ovi povratne informacije stimulisati centralnu hormonsku osu. U određenim realizacijama, SARM-ovi (tj. jedinjenje III) mogu da pređu krvno-moždanu barijeru („BBB“). U određenim realizacijama, SARM-ovi koji mogu da pređu BBB imaju supresivne efekte na centralnu hormonsku osu i smanjuju umesto da poveć avaju proizvodnju polnih steroida u jajnicima, na primer, estrogena kao što su estron i estradiol, kao i intrakrinih prekursora kao što su DHEA, androstendion, itd. U određenim realizacijama metode koje su ovde otkrivene, SARM-ovi se generalno mogu koristiti za lečenje žena u premenopauzi sa rakom dojke, kao i žena u postmenopauzi sa rakom dojke. U određenim realizacijama, supresivni SARM (tj., jedinjenje III) pru žaju dodatne koristi za CNS kod žena u premenopauzi ili postmenopauzi koje imaju rak dojke. U određenim realizacijama, AR agonisti (npr. SARM) ovde otkriveni poveć avaju čistu miši ć nu masu i/ili apetit. Prema tome, AR agonisti (npr. SARM-ovi) koji su ovde otkriveni mogu biti korisni tamo gde je kaheksično stanje kancera ili trošenje zabrinjavajuć e.

[0026] SARM-ovi uključuju, 2-hloro-4-[[(1R,2R)-2-hidroksi-2-metil-ciklopentil]amino]-3-metil-benzonitril (J Med Chem 2016; 59(2) 750) , PF-06260414, enobosarm, BMS-564929, LGD-4033, AC-262356, JNJ-28330835, S-40503, GSK-2881078, RAD140, AZD-3514, AZD-3514, MK4541, LG121071, GLPG0492, NEP28, YK11, MK0773, ACP-105, LY-2452473, S-101479, S-40542, S-42, LGD-3303 i SARM-ovi otkriveni u US8,067,448 i US9,133,182. Pored toga, SARM-ovi uključuju jedinjenja u skladu sa Formulom I koja su ovde otkrivena (npr. Jedinjenje II i Jedinjenje III), i jedinjenja prema Formuli IV koja su ovde otkrivena

[0027] Jedinjenja prema Formuli I uključuju jedinjenja koja imaju strukturu Formule I:

njihove farmaceutski prihvatljive soli i njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu: Rx= CN;

Ry= CF3ili Cl;

Rz= CH3, CH2CH3ili Cl; ili Ryi Rzzajedno čine:

Ra'je H, F, Cl, CN, OH ili OSO3; i

R1i R2su svaki nezavisno izabrani između vodonika i metila.

[0028] Jedinjenje prema Formuli I je Jedinjenje III (RAD140):

njegova farmaceutski prihvatljiva so, ili njegov farmaceutski prihvatljiv solvat.

[0029] Jedinjenja prema Formulu IV opisana ovde uključuju:

njihove farmaceutski prihvatljive soli i njihove farmaceutski prihvatljive soli, pri čemu:

Rxje CN, Cl, Br ili NO2;

Ryje CH3, CF3ili halogen;

Rzje vodonik, opciono supstituisani C1-3alkil, opciono supstituisani C2-3alkenil, opciono supstituisani C1-3hidroksialkil, opciono supstituisani C1-3haloalkil, NO2, NH2, OMe, halogen ili OH;

P1je vodonik ili metabolički labilna grupa;

Ra i Rb su svaki nezavisno vodonik ili C1-3alkil; i

X je O.

[0030] Primeri opcione supstitucije uključuju, bez ograničenja, 1-3 atoma halogena.

[0031] Primer SARM-a je jedinjenje prema Formuli IV, njegova farmaceutski prihvatljiva so, ili njegov farmaceutski prihvatljiv solvat, gde je RxCN.

[0032] Primer SARM-a je jedinjenje prema Formuli IV, njegova farmaceutski prihvatljiva so, ili njegov farmaceutski prihvatljiv solvat, gde je RxCN; Ryje Cl ili CF3; Rzje vodonik, Cl ili CH3; P1je (C=O)-C1-6alkil ili vodonik; i Ra i Rb su svaki nezavisno vodonik ili -CH3.

[0033] Primer SARM-a je jedinjenje prema Formuli IV, njegova farmaceutski prihvatljiva so, ili farmaceutski prihvatljiv solvat, gde je RxCN; Ryje Cl ili CF3; Rzje vodonik, Cl ili CH3; P1je (C=O)-C1-6alkil ili vodonik; i Ra i Rb su vodonik.

Kombinovana terapija AR agonista i mTOR inhibitora

[0034] Fosfoinozitid 3-kinaza (PI3K)/protein kinaza B (AKT)/meta rapamicina (mTOR) kod sisara je intracelularni signalni put važan u regulisanju ć elijskog ciklusa. Česta aktivacija puta PI3K/AKT/mTOR kod raka i njegova ključna uloga u rastu i preživljavanju ć elija predstavljaju izazov u pronalaženju odgovarajuć e količine proliferacije u odnosu na diferencijaciju kako bi se ovaj balans iskoristio u razvoju različitih terapija. Videti, na primer, Gitto et al., "Nedavni uvidi u patofiziologiju disregulacije mTOR puta", Res. Bio., 2:1-16 (2015).

[0035] Inhibitori PI3K puta su obeć avali kada se daju u kombinaciji sa drugim terapijama. Na primer, everolimus, kao alosterični mTOR inhibitor, bio je prvi mTOR inhibitor odobren u kombinaciji sa AI eksemestanom (aromasin), za žene u postmenopauzi sa uznapredovalim pozitivnim hormonskim receptorima (HR+), HER2- rak dojke (BOLERO-2 studija) 2012. Agensi koji ciljaju druge komponente PI3K puta su u razvoju za lečenje HR+ karcinoma, na primer, ATP-kompetitivni, dvostruki inhibitori PI3K i mTOR (npr. BEZ235, GDC-0980), pan-PI3K inhibitori koji inhibiraju sve četiri izoforme klase I PI3K (npr. BKM120, GDC-0941), inhibitori specifičnih za izoforme različitih izoforma PI3K (npr. BIL719, GDC-0032), alosterični i katalitički inhibitori AKT (MK2206, GDC-0213061, GDC-0213061, GDC-0016061, GDC-0016061 i ATP-kompetitivni inhibitori samo mTOR (AZD2014, MLN0128 i CC-223). Dienstmann et al., "Odabir tačke inhibicije: uporedni pregled inhibitora PI3K/AKT/mTOR puta", Mol. Cancer Ther., 13(5):1021-31 (2014).

[0036] Uprkos njihovom velikom potencijalu, neželjeni efekti povezani sa mTOR inhibitorima su ometali njihov razvoj kao efikasnih terapija raka. Kaplan et al., „Strategije za upravljanje ne željenim događajima povezanim sa mTOR inhibitorima“, Transplant Rev (Orlando), 28(3): 126-133 (2014); i Pallet et al., "Neželjeni događaji povezani sa mTOR inhibitorima", Expert Opin. Drug Saf. 12(2): 177-186 (2013).

[0037] Štaviše, ostaje potreba za trajnijim i efikasnijim ciljanim terapijama koje mogu da prevazi đu izazove povezane sa trenutnim endokrinim terapijama, dok obezbeđuju dodatne prednosti kombinovanjem sa drugim terapeutskim agensima (npr. everolimusom i drugim agensima koji ciljaju na PI3K /AKT/mTOR put) za borbu protiv raka u uznapredovalom stadijumu i/ili otpornosti na prethodne tretmane.

[0038] U nekim realizacijama, drugi terapeutski agens cilja PI3K/AKT/mTOR put i može biti mTOR inhibitor, dvostruki mTOR inhibitor, PI3K/mTOR inhibitor ili inhibitor mTOR2 i/ili mTOR3. U nekim realizacijama, drugi terapeutski agens je derivat rapamicina (aka rapalog) kao što je rapamicin (sirolimus ili rapamune, Pfizer), everolimus (Affinitor ili RAD001, Novartis), ridaforolimus (AP23573 ili MK-8669), P Mercx i ARIAD temsirolimus (Torisel ili CCI779, Pfizer), uključujuć i solvate (npr., hidrate) i njihove soli. U nekim realizacijama, drugi terapeutski agens je dvostruki mTOR inhibitor koji inhibira i mTORC1 i mTORC2, kao što su MLN0128, CC115 i CC223 (Celgene), OSI-027 (OSI Pharmaceuticals) i AZD8055 i AZD8055 i AZDA20ca, uključujuć i npr. hidrati) i njihove soli. U nekim realizacijama, drugi terapeutski agens je PI3K/mTOR inhibitor kao što je GDC-0980, SAR245409 (XL765), LI3023414 (Eli Lilli), NVP-BEZ235 (Novartis), NVP-BGT226 (Novartis), i SF1126587 (Pfizer), uključujuć i solvate (npr., hidrate) i njihove soli.

[0039] U određenim realizacijama, više od jednog od drugih terapijskih agenasa opisanih gore može da se koristi u kombinaciji sa jedinjenjem III. Na primer, mTOR inhibitor se mo že koristiti zajedno sa drugim mTOR inhibitorom ili sa PI3K/mTOR inhibitorom. Takođe, poznato je u tehnici da se drugi terapeutski agensi opisani gore, uključujuć i mTOR inhibitore, dvostruke mTOR inhibitore i PI3K/mTOR inhibitore, mogu davati sa drugim aktivnim agensima da bi se poboljšala efikasnost lečenja, na primer, mogu se koristiti u kombinaciji sa JAK2 inhibitorima (Bogani et al., PLOS One, 8(1): e54826 (2013)), hemoterapijskim agensima (Yardley, Breast Cancer (Auckl) 7: 7-22 (2013)). Shodno tome, drugi terapeutski agensi tako đe uključuju ove pomoć ne aktivne agense.

[0040] Slika 2 ilustruje poboljšanu efikasnost dobijenu kada je mTOR inhibitor everolimus kori šć en u kombinaciji sa SARM RAD140 u in vivo modelu.

Kombinovana terapija AR agonista i CDK inhibitora

[0041] Prijavljeno je da regulatori ć elijskog ciklusa kao što su ciklini i ciklin zavisne kinaze (CDK) imaju efekte na ekspresiju ER. Lamb et al., „Regulatori ć elijskog ciklusa ciklin D1 i CDK4/6 imaju divergentne funkcije zavisne od estrogenskog receptora u migraciji raka dojke i aktivnosti nalik mati čnim ć elijama“, Cell Cicle 12(15): 2384-2394 (2013). Selektivni inhibitori CDK4/6 (npr. ribociklib, abemaciklib i palbociklib) su omoguć ili da tipovi tumora u kojima CDK4/6 ima ključnu ulogu u tranziciji ć elijskog ciklusa G1 u S fazu budu ciljani sa poboljšanom efikasnošć u i manje štetnih efekata na normalan rast ć elije. O'Leari et al., "Lečenje raka selektivnim inhibitorima CDK4/6", Nat. Rev. Clin. Oncol. (2016), objavljeno na mre ži 31. marta 2016 (http://vvv.nature.com/nrclinonc/journal/vaop/ncurrent/full/nrclinonc.2016.26.html). Selektivni inhibitori CDK4/6 pokazali su najbolje odgovore kada su testirani u kombinaciji sa ER-endokrinom terapijom kod pacijenata sa ER-pozitivnim karcinomom dojke. U tom pogledu, korisno je imati na umu da se AR putevi mogu ukrštati sa ER putevima i možda pod nekim uslovima antagonizirati ER aktivnost na drugačiji način od direktnog antagonizma ER.

[0042] Palbociklib u kombinaciji sa inhibitorom aromataze letrozolom (PALoMA-1/TRIO 18 studija) je odobren za lečenje uznapredovalog karcinoma dojke sa pozitivnim hormonskim receptorima (HR+), HER2 negativnog (HER2-) kao početna endokrina zasnovana terapija kod žena u postmenopauzi u februaru 2015. U februaru 2016. palbociklib u kombinaciji sa SERD fulvestrantom (PALOMA-3 studija) je odobren za lečenje pacijenata sa ER+, HER2- uznapredovalim ili metastatskim karcinomom dojke koji su napredovali na prethodnoj endokrinoj terapiji. FDA je dodelila CDK4/6 inhibitoru abemaciklibu (LI2835219) oznaku prodorne terapije kao monoterapija za pacijente koji su u velikoj meri prethodno le čeni sa refraktornim HR-pozitivnim uznapredovalim karcinomom dojke, na osnovu podataka iz studije faze I (Studija JPBA). Dodatne kombinacije selektivnih CDK4/6 inhibitora (npr. ribociklib, abemaciklib i palbociklib) sa ER-endokrinim terapijama (npr. AI, SERMs i SERD) su trenutno u razvoju. Međutim, čini se da do sada nedostaju kliničke ili pretkliničke studije koje pokazuju neočekivanu kombinovanu efikasnost između SARM-ova i inhibitora CDK4/6.

[0043] Štaviše, CDK4/6 inhibitori pokazuju toksičnost koja može zahtevati intermitentnu terapiju (O'Leari). Stoga, ostaje potreba za efikasnim i alternativnim kombinovanim ciljanim terapijama koje mogu da prevaziđu izazove povezane sa trenutnim endokrinim terapijama, dok istovremeno pru žaju dodatne prednosti kombinovanjem sa CDK4/6 inhibitorima u borbi protiv raka dojke, posebno u uznapredovalom stadijumu i/ili sa otpornošć u na prethodne tretmane ili sa mutacijama identifikovanim kao postoje ć a prethodna terapija ili posle prethodne terapije koje čine ESR1 cilj podložnim intervenciji androgena (uključujuć i SARM) gde su druge endokrinološke terapije generalno manje efikasne ili uopšte nisu efikasne, posebno one koje se oslanjaju na direktan antiestrogeni efekat kao što je inhibitor aromataze, SERM ili SERD.

[0044] U određenim realizacijama, inhibitori CDK4 i/ili CDK6 uključuju, bez ograničenja, palbociklib, abemaciklib, ribociklib i AMG925.

[0045] In vivo ilustracija ovog koncepta AR agonista (npr. SARM) kombinovanog sa CDK4/CDK6 inhibitorom (npr. palbociklibom) može se videti na slici 1. Kao što je prikazano na slici 1, SARM RAD140 ima veoma efikasnu sposobnost supresije tumora, sličnu monoterapiji palbociklibom. Neočekivano, kombinovana terapija RAD140 i palbocikliba je dala poboljšani TGI u poređenju sa monoterapijom sa RAD140 ili palbociklibom. Dakle, kombinovana terapija AR agonista i CDK4/6 inhibitora mo že obezbediti poboljšanu aktivnost i značajnu kliničku korist za lečenje AR+ raka dojke. Slično, Slika 6 pokazuje efikasnost samog ili sa palbociklibom u modelu WHIM18 koji je prvobitno eksprimirao fuziju ESR1-IAP gde je fulvestrant (kao SERD) bio neefikasan sam i nije poboljšao efikasnost palbocikliba u kombinovanoj terapiji fulvestrantpalbociklib.

Administracija i formulacije

[0046] Što se tiče primene jedinjenja i kombinacija prema pronalasku, AR agonisti (tj. Jedinjenje III) ili njihovi solvati ili soli i CDK4 i/ili CDK6 inhibitori (npr. ribociklib, abemaciklib i palbociklib) ili inhibitori mTOR, PI3K inhibitori, PARP inhibitori, MCL-1 inhibitori i/ili inhibitori BCL2 koji su ovde otkriveni daju se u kombinaciji subjektu kome je to potrebno. Fraza "u kombinaciji" znači da se jedinjenje III može primeniti pre, tokom ili posle primene inhibitora CDK4 i/ili CDK6 ili mTOR inhibitora, PI3K inhibitora, PARP inhibitora, MCL-1 inhibitora i/ili BCL2 inhibitora. Na primer, jedinjenje III i CDK4 i/ili CDK6 inhibitor ili mTOR inhibitor, PI3K inhibitori, PARP inhibitori, MCL-1 inhibitori i/ili BCL2 inhibitori mogu se davati u razmaku od oko nedelju dana, u razmaku od oko 6 dana, u razmaku od oko 5 dana, u razmaku od oko 4 dana, u razmaku od oko 3 dana, u razmaku od oko 2 dana, u razmaku od oko 24 sata, u razmaku od oko 23 sata, u razmaku od oko 22 sata, u razmaku od oko 21 sata, u razmaku od oko 20 sati, u razmaku od oko 19 sati, u razmaku od oko 18 sati, u razmaku od oko 17 sati, u razmaku od oko 16 sati, u razmaku od oko 15 sati, u razmaku od oko 14 sati, u razmaku od oko 13 sati, u razmaku od oko 12 sati, u razmaku od oko 11 sati, u razmaku od oko 10 sati, u razmaku od oko 9 sati, u razmaku od oko 8 sati, u razmaku od oko 7 sati, u razmaku od oko 6 sati, u razmaku od oko 5 sati, u razmaku od oko 4 sata, u razmaku od oko 3 sata, u razmaku od oko 2 sata, u razmaku od oko 1 sata, u razmaku od oko 55 minuta, u razmaku od oko 50 minuta, u razmaku od oko 45 minuta, u razmaku od oko 40 minuta, u razmaku od oko 35 minuta, u razmaku od oko 30 minuta, u razmaku od oko 25 minuta, u razmaku od oko 20 minuta, u razmaku od oko 15 minuta, u razmaku od oko 10 minuta ili u razmaku od oko 5 minuta. U određenim realizacijama, jedinjenje III i CDK4 i/ili CDK6 inhibitori ili mTOR inhibitori, PI3K inhibitori, PARP inhibitori, MCL-1 inhibitori i/ili BCL2 inhibitori se daju subjektu istovremeno ili u su štini istovremeno. U nekim od ovih izvođenja, jedinjenje III i CDK4 i/ili CDK6 inhibitor (npr. ribociklib, abemaciklib i palbociklib) ili inhibitori mTOR (npr. sirolimus, temsirolimus, everolimus, ridafarolimus i MLN0128 inhibitori, inhibitori MCLPI3 PARPK), inhibitori MCLPI3 Inhibitori -1 i/ili inhibitori BCL2 koji su ovde otkriveni mogu se davati kao deo jedne formulacije. Uključeni su kompleti u kojima su Jedinjenje III i jedan ili vi še ovde opisanih dodatnih agenasa sadržani u kompletu zajedno, na primer kao aranžman za pakovanje. Kao neograničavajuć i primer, kompleti koji sadrže RAD140 sa CDK4/6 inhibitorom, m-TOR inhibitorom, PI3K inhibitorom, PARP inhibitorom, MCL-1 inhibitorom i/ili BCL2 inhibitori kao što su oni koji su ovde detaljno uključeni su u okvir pronalaska.

[0047] U nekim realizacijama, kombinacija Jedinjenja III i jednog CDK4 i/ili CDK6 inhibitora ili mTOR inhibitora, PI3K inhibitora, PARP inhibitora, MCL-1 inhibitora i/ili BCL2 inhibitora se daje subjektu. U određenim realizacijama, kombinacija Jedinjenja III i CDK4/CDK6 inhibitora i mTOR inhibitora, PI3K inhibitora, PARP inhibitora, MCL-1 inhibitora i/ili BCL2 inhibitora se daju zajedno subjektu. Formulacije jedinjenja III koje se koriste u metodama koje su ovde otkrivene su generalno otkrivene u literaturi. Konkretno, US8,067,448 otkriva kako da se jedinjenja i opšte metode formulacije učine korisnim za formulisanje jedinjenja prema Formuli I, Jedinjenja II i Jedinjenja III. Sli čno, US9,133,182 otkriva kako da se naprave jedinjenja prema formuli IV i da se uopšte formulišu. U slučajevima kada posebni saveti ili uputstva za formulaciju nisu dostupni, mogu se primeniti neki op šti principi za formulaciju. Na primer, jedinjenja i kombinacije trenutno otkrivenih metoda mogu se formulisati u jedini čne dozne oblike, što znači fizički diskretne jedinice pogodne kao jedinstvena doza za subjekte koji su podvrgnuti le čenju, pri čemu svaka jedinica sadrži unapred određenu količinu aktivnog materijala izračunatu da proizvede željeni terapeutski efekat, opciono u kombinaciji sa odgovarajuć im farmaceutskim nosa čem. Jedinični dozni oblik može biti za jednu dnevnu dozu ili jednu od višestrukih dnevnih doza (npr., oko 1 do 4 ili više puta q.d.). Kada se koristi više dnevnih doza, jedinični oblik doze može biti isti ili različit za svaku dozu. U određenim realizacijama, jedinjenja se mogu formulisati za kontrolisano oslobađanje.

[0048] Jedinjenja i kombinacije za upotrebu u sada otkrivenim metodama mogu se formulisati prema bilo kom dostupnom konvencionalnom postupku. Primeri poželjnih doznih oblika obuhvataju tabletu, prašak, suptilnu granulu, granulu, obloženu tabletu, kapsulu, sirup, inhalant, supozitoriju, injekciju, mast,

1

oftalmičku mast, kapi za oko, kapi za nos, kap iza uho, kataplazma, losion i slično. U formulaciji se uglavnom koriste aditivi kao što su razblaživač, vezivo, dezintegrant, lubrikant, bojilo, aroma, i ako je potrebno, stabilizator, emulgator, pojačivač apsorpcije, surfaktant, pH regulator, može se koristiti antiseptik, antioksidans i sl. Pored toga, formulacija se takođe izvodi kombinovanjem kompozicija koje se generalno koriste kao sirovina za farmaceutske formulacije, prema konvencionalnim metodama. Primeri ovih kompozicija uključuju, na primer, (1) ulje kao što je sojino ulje, goveđi loj i sintetički glicerid; (2) ugljovodonik kao što je tečni parafin, skvalan i čvrsti parafin; (3) estarsko ulje kao što je oktildodecil miristinska kiselina i izopropil miristinska kiselina; (4) viši alkohol kao što su cetostearil alkohol i behenil alkohol; (5) silikonska smola; (6) silikonsko ulje; (7) surfaktant kao što je estar polioksietilen masne kiseline, estar sorbitan masne kiseline, estar glicerina masne kiseline, estar polioksietilen sorbitan masne kiseline, čvrsto polioksietilen ricinusovo ulje i polioksietilen polioksipropilen blok kopolimer; (8) makromolekule rastvorljive u vodi kao što su hidroksietil celuloza, poliakrilna kiselina, karboksivinil polimer, polietilenglikol, polivinilpirolidon i metilceluloza; (9) niži alkohol kao što su etanol i izopropanol; (10) multivalentni alkohol kao što je glicerin, propilenglikol, dipropilenglikol i sorbitol; (11) šeć er kao što je glukoza i šeć er od trske; (12) neorganski prah kao što je anhidrovana silicijumska kiselina, aluminijum magnezijum silikat i aluminijum silikat; (13) prečišć ena voda i sl. Aditivi za upotrebu u gornjim formulacijama mogu uključivati, na primer, 1) laktozu, kukuruzni skrob, saharozu, glukozu, manitol, sorbitol, kristalnu celulozu i silicijum dioksid kao razblaživač; 2) polivinil alkohol, polivinil etar, metil celulozu, etil celulozu, gumu arabika, tragakant, želatin, šelak, hidroksipropil celulozu, hidroksipropilmetil celulozu, polivinilpirolidon, polipropilen glikol-poliklol-trigoksi, polipropilen-glikolpoliigl-oluminitra pektin i slično kao vezivo; 3) skrob, agar, želatinski prah, kristalna celuloza, kalcijum karbonat, natrijum bikarbonat, kalcijum citrat, dekstrin, pektik, karboksimetilceluloza/kalcijum i sli čno kao dezintegrant; 4) magnezijum stearat, talk, polietilenglikol, silicijum dioksid, kondenzovano biljno ulje i slično kao mazivo; 5) boje koje su farmaceutski prihvatljive kao boje odgovaraju adekvatnim bojama; 6) kakao prah, mentol, aromatizer, ulje peperminta, cimet u prahu kao aroma; 7) antioksidansi čiji je dodatak farmaceutski prihvatljiv kao što su askorbinska kiselina ili alfa-tofenol.

[0049] Jedinjenja i kombinacije za upotrebu u pronalasku mogu se formulisati u farmaceutskoj kompoziciji kao bilo koje jedno ili više aktivnih jedinjenja opisanih ovde i fiziološki prihvatljiv nosač (koji se takođe naziva farmaceutski prihvatljiv nosač ili rastvor ili razblaživač). Takvi nosači i rastvori uključuju farmaceutski prihvatljive soli i solvate jedinjenja korišć enih u postupcima ovog pronalaska, i smeše koje sadrže dva ili više takvih jedinjenja, farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja i farmaceutski prihvatljive solvate jedinjenja. Takve kompozicije se pripremaju u skladu sa prihvatljivim farmaceutskim procedurama kao što su opisane u Remington's Pharmaceutical Sciences, 17. izdanje, ed. Alfonso R. Gennaro, Mack Publishing Company, Eaton, Pa. (1985).

[0050] Termin "farmaceutski prihvatljiv nosač" odnosi se na nosač koji ne izaziva alergijsku reakciju ili drugi neželjeni efekat kod pacijenata kojima se daje i koji je kompatibilan sa drugim sastojcima u formulaciji. Farmaceutski prihvatljivi nosači obuhvataju, na primer, farmaceutske razblaživače, ekscipijente ili nosače koji su prikladno odabrani u odnosu na predviđeni oblik primene, i u skladu sa konvencionalnom farmaceutskom praksom. Na primer, čvrsti nosači/razblaživači uključuju, ali nisu ograničeni na, gumu, skrob (npr. kukuruzni skrob, preželatinizovani skrob), šeć er (npr. laktozu, manitol, saharozu, dekstrozu), celulozni materijal (npr. mikrokristalna celuloza), akrilat (npr. polimetilakrilat), kalcijum karbonat, magnezijum oksid, talk ili njihove smeše. Farmaceutski prihvatljivi nosači mogu dalje sadržati manje količine pomoć nih supstanci kao što su agensi za vlaženje ili emulgatori, konzervansi ili puferi, koji produžavaju vek trajanja ili efikasnost terapeutskog agensa.

[0051] AR agonisti (npr. SARM) i/ili inhibitori CDK4/6 i/ili mTOR inhibitori, PI3K inhibitori, PARP inhibitori, MCL-1 inhibitori i/ili BCL2 inhibitori u slobodnom obliku mogu se konvertovati u so, ako potrebno, konvencionalnim metodama. Termin "so" koji se ovde koristi nije ograničen sve dok je so farmakološki prihvatljiva; poželjni primeri soli uključuju hidrohalidnu so (na primer, hidrohlorid, hidrobromid, hidrojodid i slično), so neorganske kiseline (na primer, sulfat, nitrat, perhlorat, fosfat, karbonat, bikarbonat i slično), so organske kiseline (na primer, acetatna so, maleatna so, tartratna so, fumaratna so, citratna so i slično), organska sulfonatna so (na primer, metansulfonatna so, etansulfonatna so, benzensulfonatna so, toluensulfonatna so, kamforsulfonatna so i slično ), so aminokiselina (na primer, aspartatna so, glutamatna so i slično), kvaternarna amonijumova so, so alkalnog metala (na primer, natrijumova so, kalijumova so i slično), so zemnoalkalnog metala (magnezijum soli, kalcijumove soli i slično) i slično. Pored toga, hidrohloridna so, sulfatna so, metansulfonatna so, acetatna so i sli čno su poželjnije kao "farmakološki prihvatljiva so" jedinjenja koja su ovde otkrivena.

[0052] U određenim realizacijama, ovde otkriveno jedinjenje III i CDK4/6 i/ili mTOR inhibitori, PI3K inhibitori, PARP inhibitori, MCL-1 inhibitori i/ili BCL2 inhibitori mogu biti u obliku proleka, što znači da mora da prođe kroz promena (npr. oksidacija ili hidroliza) da bi se postigao njegov aktivni oblik.

[0053] Primena jedinjenja i/ili kombinacija ovde otkrivenih mo že se vršiti na načine koji su do sada opisani za ta jedinjenja, iako uopšteno, kao što su transdermalno, subkutano, intravenozno, intranazalno, pluć no i oralno. Oralni put je poželjan put za kombinacije ovog pronalaska.

[0054] Terapeutski efikasna količina kombinacije AR agonista (npr. SARM) i CDK4/6 inhibitora i/ili mTOR inhibitora, PI3K inhibitora, PARP inhibitora, MCL-1 inhibitora i/ili BCL2 inhibitora je koli čina koja, kada se primenjuje tokom određenog vremenskog intervala, rezultira postizanjem jednog ili više terapijskih merila (npr. usporavanje ili zaustavljanje rasta tumora, što rezultira regresijom tumora, prestankom simptoma, itd.). Kombinacija za upotrebu u sada otkrivenim metodama mo že se dati subjektu jednom ili više puta. U onim realizacijama u kojima se jedinjenja primenjuju vi še puta, mogu se davati u određenom intervalu, npr. dnevno, svakog drugog dana, nedeljno ili mesečno. Alternativno, mogu se davati u nepravilnim intervalima, na primer po potrebi na osnovu simptoma, zdravlja pacijenata i sli čno. Terapeutski efikasna količina kombinacije može se davati q.d. za jedan dan, najmanje 2 dana, najmanje 3 dana, najmanje 4 dana, najmanje 5 dana, najmanje 6 dana, najmanje 7 dana, najmanje 10 dana ili najmanje 15 dana. Opciono, status kancera ili regresija tumora se prati tokom ili posle tretmana, na primer, FES-PET skeniranjem subjekta. Doza kombinacije koja se daje subjektu može se poveć ati ili smanjiti u zavisnosti od statusa raka ili regresije otkrivenog tumora.

[0055] Sposoban stručnjak može lako odrediti ovu količinu, bilo na osnovu pojedinačnog subjekta (npr., količina jedinjenja neophodna za postizanje određenog terapijskog merila kod subjekta koji se leči) ili na osnovu populacije (npr. količina jedinjenje neophodna za postizanje određenog terapijskog merila kod prosečnog subjekta iz date populacije). U idealnom slučaju, terapeutski efikasna količina ne prelazi maksimalnu tolerantnu dozu pri kojoj 50 % ili više tretiranih subjekata doživljava mučninu, hirzutizam, promukao glas ili druge ozbiljnije reakcije koje sprečavaju dalju primenu leka. Terapeutski efikasna količina može da varira za subjekta u zavisnosti od različitih faktora, uključujuć i raznolikost i obim simptoma, pol, starost, telesnu težinu ili opšte zdravlje subjekta, način primene i tip soli ili solvata, varijacije u osetljivosti na lek, specifičan tip bolesti i sl. Jedan način demonstriranja akutnog odgovora na sadašnje režime lečenja je analiza ekspresije progestinskih receptora. Otkriveno je da jedinjenje III korišć eno u ovom pronalasku dovodi do smanjene ekspresije progestinskog receptora što ukazuje na odgovor na agens. Na osnovu obimnih pretkliničkih podataka o efikasnosti kod mišjih ksenografta predstavljenih u primerima, izračunavanje i obelodanjivanje predviđenog efekta aktivne kliničke doze za ljude SARM RAD140 opisane su u Primeru 9.

[0056] Primeri metoda koje su ovde otkrivene su u ilustrativne svrhe i pronalazak stoga nije ograni čen na primere izvođenja.

Primeri

Primer 1: SARM RAD140 u kombinaciji sa CDK inhibitorom inhibirao je ER i AR pozitivan rast raka dojke kod PDx miševa (Slika 1)

Materijal i metode:

[0057] PDx model #1 koji održava Ugovorna istraživačka organizacija (CRO) je okarakterisan kao AR+/ER+/PR+/Her2- korišć enjem IHC i genskog čipa. Rezovi donora tumora su implantirani subkutano u bokove intaktnih ženki golih miševa (n=7). Životinje sa tumorima veličine između 60-256 mm<3>randomizirane su u četiri grupe za tretman. Životinje svake grupe primale su nosač (krug, slika 1), RAD140 100 mg/kg dva puta dnevno (ponuda, (trougao, slika 1), palbociklib 75 mg/kg jednom dnevno (qd) (kvadrat, slika 1), ili kombinacija RAD140100 mg/kg (bid) sa palbociklibom 75 mg/kg (qd) (dijamant, slika 1 ), redom. Sva testirana jedinjenja su davana oralno tokom 42 uzastopna dana. Zapremina tumora je merena dva puta nedeljno i izračunat je % inhibicije rasta tumora (TGI). Životinje koje nose tumore veličine preko 2.000 mm<3>eutanazirane su u skladu sa propisima o dobrobiti životinja. Na kraju studije prikupljeni su uzorci plazme i tumora za analizu farmakokinetike i farmakodinamike. Mi ševima je dodat estradiol u vodu da bi se stimulisao rast tumora.

Rezultati:

[0058] Tretman samo sa RAD140 ili palbociklibom doveo je do inhibicije rasta tumora sa pribli žno 53 % TGI (inhibicija rasta tumora), respektivno (Slika 1). Kombinovana primena SARM-a i CDK4/6 inhibitora dala je TGI od 70 % 28. dana, u kom trenutku je broj životinja u grupi tretiranoj nosačem pao ispod 6 zbog etičkog prestanka rada miševa sa već im tumorima. Kombinacija RAD140 i palbocikliba nastavila je da pokazuje snažan efekat supresije tumora do kraja studije (42. dan). Procenjeni TGI krajnje ta čke bio je već i od 70 %. Nije primeć en značajan stepen gubitka težine u vezi sa lečenjem RAD140 (podaci nisu prikazani).

[0059] Ukratko, tretman samo SARM-om pokazao je inhibiciju tumora uporedivu sa onom sa palbociklibom kod miševa koji nose PDx AR+/ER+/PR+/Her2- rak dojke. Kombinovana primena RAD140 sa palbociklibom je izazvala pojačan efekat inhibicije rasta kod ovih ksenotransplantata nego RAD140 i palbociklib koji su delovali sami. Ovi rezultati ukazuju na to da je kombinovana primena SARM-a sa ili bez CDK4/6 inhibitora efikasna kod ER+/AR+ tumora dojke, i da kombinacija sa CDK4/6 poveć ava TGI vi še nego što bi SARM i CKD4/6 inhibitor mogli kada bi se davali sami.

Primer 2: Primena SARM RAD140 u kombinaciji sa CDK inhibitorom ili mTOR inhibitorom inhibirala je ER i AR pozitivan rast raka dojke kod CDx miševa (Slika 2)

Materijal i metode:

[0060] ZR-75-1 je često korišć eni model ć elijske linije raka dojke koji je ER+/AR+. Roditeljski ZR-75-1 CDx model (ZR75 model) je uspostavljen ubrizgavanjem ZR-75-1 ć elija (donorski tumori) u bok ženki golih miševa. ER+/AR+ status ovih tumora donora je potvrđen korišć enjem imunoblotinga (IB) i IHC. Rezovi donora tumora su implantirani subkutano u bokove intaktnih ženki golih miševa (n=7). Nakon randomizacije utvrđenih tumora ksenografta, životinje svake grupe su dobile nosač (dijamant, slika 2), RAD140 100 mg/kg (bid) (kvadrat, slika 2), palbociklib 45 mg/kg (qd) (trougao, slika 2), kombinacija RAD140 100 mg/kg (bid) sa palbociklibom 45 mg/kg (qd) (zvezda, slika 2), everolimusom 2,5 mg/kg (qd) („X,“ slika 2) ili kombinacijom RAD140100 mg/kg (bid) sa everolimusom 2,5 mg/kg (qd) (kružić , slika 2), respektivno. Sva testirana jedinjenja su davana oralno tokom 28 uzastopnih dana. Tumori ksenotransplantata ZR75-1 kod životinja su podržani peletima estradiola (0,18 mg 90-dnevnog oslobađanja, Innovative Research America). Zapremina tumora je merena dva puta nedeljno i izra čunat je % TGI. Životinje koje nose tumore veličine preko 2.000 mm<3>eutanazirane su u skladu sa propisima o dobrobiti životinja. Na kraju studije prikupljeni su uzorci plazme i tumora za analizu farmakokinetike i farmakodinamike.

Rezultati:

[0061] Tretman samo sa RAD140, palbociklibom ili everolimusom je doveo do inhibicije rasta tumora sa TGI od 52 %, 84 %, odnosno 75 % (Slika 2). Kombinacija RAD140 i palbocikliba ili everolimusa pokazala je snažan efekat supresije tumora do kraja studije (28. dan). TGI krajnje ta čke za kombinaciju RAD140-palbociklib i RAD140-everolimus je bio 96 % i 101 %, respektivno. Nije primeć en značajan stepen gubitka težine u vezi sa lečenjem RAD140 (podaci nisu prikazani).

[0062] Ukratko, tretman samo sa RAD140 pokazao je antitumorsku aktivnost kod ER+/AR+ CDx miševa raka dojke. Kombinovana primena RAD140 sa palbociklibom ili everolimusom proizvela je poja čan inhibitorni efekat na ove ksenotransplantate nego RAD140, palbociklib ili everolimus sam, respektivno. Ovi rezultati ukazuju na to da je kombinovana primena SARM RAD140 samog ili u kombinaciji sa CDK4/6 inhibitorom ili mTOR efikasna kod ER+/AR+ tumora dojke.

Primer 3: SARM je smanjio rast karcinoma dojke ER i AR u PDx modelima i bio je efikasniji od fulvestranta (Slika 3)

Materijal i metode:

[0063] PDx model #2 koji je održavao CRO je okarakterisan kao AR+/ER+ korišć enjem IHC i genskog čipa. Rezovi donora su implantirani potkožno u bokove intaktne ženke (n=10). Nakon randomizacije utvrđenih ksenotransplantata, životinje iz svake grupe su dobile nosač (dijamant, slika 3), RAD140100 mg/kg dnevno (kd) (kvadrat, slika 3), fulvestrant (1 mg qw 1 mg) krug, slika 3), ili kombinacija RAD140100 mg/kg (qd) sa fulvestrantom 1 mg (kw) (zvezda, slika 3), respektivno. RAD140 je primenjivan oralno 42 uzastopna dana, a fulvestrant je davan subkutano jednom nedeljno tokom 6 nedelja. Zapremina tumora je merena dva puta nedeljno i izračunat je % TGI. Životinje koje nose tumore veličine preko 2.000 mm<3>eutanazirane su u skladu sa propisima o dobrobiti životinja. PDx modeli su dopunjeni estradiolom koji je dodat njihovoj vodi da bi se stimulisao rast tumora. Na kraju studije prikupljeni su uzorci plazme i tumora za analizu farmakokinetike i farmakodinamike.

Rezultati:

[0064] Tretman samo sa RAD140 je doveo do inhibicije rasta tumora sa približno 76 % TGI (Slika 3). Sam fulvesrant je doveo do 59 % TGI. Kombinovana primena RAD140 i fulvestranta dala je TGI od 76 %, sličan onom koji je primeć en samo sa RAD140. Nije prime ć en značajan stepen gubitka težine u vezi sa lečenjem

1

SARM (podaci nisu prikazani).

[0065] Ukratko, samo SARM je pokazao efikasniju antitumorsko aktivnost od SERD-a (npr. fulvestrant, standardni lek za lečenje ER+ karcinoma dojke). Kombinovana primena SARM-a i fulvestranta nije pokazala poboljšanje efikasnosti kod ER+/AR+ PDx miševa raka dojke iznad onoga što je RAD140 pokazao sam.

Primer 4: RAD140 je smanjio ER i AR pozitivan rast raka dojke u PDx modelima (Slika 4)

Materijal i metode:

[0066] PDx model #3 koji je održavao CRO je okarakterisan kao AR+/ER+ korišć enjem IHC i genskog čipa. Rezovi donora tumora su implantirani subkutano u bokove intaktnih ženki golih miševa (n=10). Nakon randomizacije utvrđenih ksenotransplantata, životinje svake grupe su dobijale nosač (dijamant, slika 4) ili RAD140100 mg/kg (bid) (trougao, slika 4) tokom 45 dana. PDx miševima je dodavan estradiol u vodu kako bi se stimulisao rast tumora.

Rezultati:

[0067] Tretman sa RAD140 je doveo do inhibicije rasta tumora sa 49 % TGI (Slika 4). Nije primeć en značajan stepen gubitka težine u vezi sa lečenjem RAD140 (podaci nisu prikazani).

[0068] Ukratko, ovi rezultati ukazuju na to da SARM inhibira rast ER+/AR+ tumora dojke.

Primer 5: RAD140 indukuje ekspresiju AR ciljnog gena ZBTB16 u ER+/AR+ ć elijama raka dojke i ksenograftu (PDx) izvedenom od pacijenta (Slika 5)

Materijal i metode:

[0069] PDxS model #2 je tretiran kao što je opisano u Primeru 3, a smrznuti uzorci tumora su sakupljeni 6 h nakon poslednje doze. T47D ć elije raka dojke pozitivne na ER i AR inkubirane su u medijumu sa dodatkom 5 % seruma od uglja i dekstrana (CSS) tokom 48 sati pre tretmana sa nosačem (DMSO), RAD140 na 1 nM, 10 nM, 100 nM, 1.000 nM ili DHT na 1 nM ili 10 nM. Dvadeset četiri sata nakon tretmana, ć elije su sakupljene. RNK je ekstrahovana iz zamrznutih uzoraka tumora iz PDxS #2 i T47D ć elija pomenutih gore korišć enjem Kiagen RNeasi kompleta. Kvantitativni PCR u realnom vremenu (qPCR) je izveden kori š ć enjem setova prajmera/sonde za AR ciljni gen ZBTB16 (kodira PLZF protein) i GAPDH (interna kontrola) (Applied Biosistems/ThermoScientific).

Rezultati:

[0070] Tretman T47D ć elija in vitro sa RAD140 je doveo do pove ć anja ekspresije ZBTB16 mRNA u zavisnosti od doze (Slika 5A), sa tretmanom od 1.000 nM koji dovodi do poveć anja od oko 130 puta u poređenju sa onim u ć elijama tretiranim nosačem. Prirodni androgen DHT je takođe doveo do 300-500 puta indukcije ovog gena. Ovo dalje potvrđuje da je RAD140 moć an AR agonist. Konzistentno, u PDxS #2 tretiranom sa RAD140100 mg/kg (mpk) qd tokom 45 dana, takođe je primeć ena ~25-struka indukcija gena ZBTB16 u poređenju sa onom kod tumora tretiranih nosačem (Slika 5B). Nasuprot tome, fulvestrant, SERD i antagonist ER puta, nije doveo do značajnog poveć anja ekspresije gena ZBTB16 (slika 5B). ZBTB16/PLZF je uključen u rak prostate kao supresor tumora koji je potisnut u rekurentnim tumorima nakon terapije deprivacije androgena (ADT, aka kastracija). Ovi rezultati sugeri šu da je SARM RAD140 aktivirao transkripciju ciljnog gena AR u ć elijama raka dojke. Što je još važnije, RAD140 je potisnuo rast raka dojke indukujuć i određene gene supresora tumora uključuju ć i, ali ne ograničavaju ć i se na ZBTB16/PLZF.

Primer 6: RAD140 je bio efikasan u modelima VHIM18 PDx sa i bez palbocikliba

[0071] WHIM18 PDx model je ksenotransplantat tumora dojke dobijen od pacijenta koji je transplantiran u atimične ženke golih miševa. Ksenografti WHIM18 su bili ER+/PR+/AR+/HER- i rasli su nezavisno od egzogenog estrogena (npr. 17b-estradiol). Modeli WHIM18 PDx bili su veoma otporni na moć ni ER-degrader fulvestrant. Model WHIM18 PDx sadržavao je fuziju ESR1-YAP1 i mutaciju E545K u PIK3CA.

[0072] Efikasnost RAD140 ili fulvestranta samog i u kombinaciji sa palbociklibom u WHIM18 PDx modelima je procenjena tokom 56 dana (8 nedelja) lečenja. Primarni krajnji cilj bio je rast tumora. EDTA plazma i tumorska tkiva su sakupljeni nakon poslednje doze.

Materijali i metode

[0073] Ženke bezkrvnih golih miševa Atymic (The Jackson Laboratori 007850) (DOB 7-19-16) su implantirane sa suspenzijom jedne ć elije od 1,5x10<6>WHIM18 ć elija, prolaz 9. Ć elije su pomešane 1:1 sa DMEM:Matrigelom (Cor REF 354234) u ukupnoj zapremini od 100 ml po mišu. Kada su tumori dostigli srednju zapreminu od približno 100-300 mm<3>(stvarna srednja vrednost = 179,9), 60 miševa je randomizovano prema zapremini tumora u 1 od 6 grupa tretmana (10 mi ševa/grupa) korišć enjem Biopticon-ovog TumorManager<TM>softvera 62. dana nakon implantacije ć elija.

[0074] Svaki miš je doziran po režimu doziranja opisanom u Tabeli 1 tokom 56 dana: nosač 0,5 % karboksimetilceluloze (CMC, Sigma C4888), RAD140 ili palbociklib su dozirani oralnom gavažom jednom dnevno; fulvestrant je doziran subkutanom injekcijom jednom u sedam dana. Zapremine doze su izračunate na osnovu prosečne nedeljne težine životinje za svaku grupu kao što je prikazano u tabeli 1. Pripremljen 0,5 % CMC rastvaranjem 2,5 g u 400 ml tople sterilne vode, zagrevati uz mešanje dok se ne rastvori, qs do 500 ml sa sterilnom vodom čuvanom na 2°C.

Tabela 1: Režimi doziranja u WHIM18 Pdx modelima

[0075] Kompozicija RAD140 za primenu u ovom primeru je pripremljena dodavanjem odgovarajuć e količine od 0,5 % CMC u RAD140 uz kontinuirano mešanje na 4 °C dok je zaštić en od svetlosti. Kompozicija RAD140 pripremana je nedeljno.

[0076] Kompozicija palbocikliba za primenu u ovom primeru je pripremljena dodavanjem odgovarajuć e količine sterilnog fiziološkog rastvora (0,9 % natrijum hlorida za injekcije NDC 0409-7983-03) u palbociklibu uz mešanje. Kompozicija palbocikliba je neprekidno me šana na 4 °C dok se palbociklib ne rastvori. Kompozicija palbocikliba pripremana je nedeljno.

[0077] Zapremine tumora su merene dva puta nedeljno kori šć enjem Biopticon-ovog TumorImager<TM>, zapremine su izračunate korišć enjem odgovaraju ć eg TumorManager<TM>softvera. Miševi su mereni jednom nedeljno tokom prve polovine studije (27 dana). Miševi su mereni dva puta nedeljno kada su pokazali gubitak težine. Pored toga, svaki miš sa gubitkom telesne težine (BWL) ≥ 5 % u poređenju sa Danom 0 ili je pokazao značajne kliničke znake (npr. pogrbljeno držanje, mršav izgled) meren je svakodnevno. Doziranje je suspendovano za sve miševe koji su imali BWL ≥ 15 % u poređenju sa Danom 0; a doziranje je nastavljeno kada se telesna težina miševa vrati na BWL ≤ 15 %.

[0078] Miševi su uklonjeni iz studije ako su umirali, ako im je zapremina tumora prelazila 2000 mm<3>, ili ako su izgubili ≥ 20 % svoje telesne težine u poređenju sa Danom 0. Ako je moguć e, uzeti su uzorci na kraju studije i zabeleženo je vreme poslednje doze i vreme uklanjanja.

[0079] Preostale životinje su uklonjene 56. dana otprilike 6 sati nakon poslednje doze. Poslednja doza fulvestranta je data ujutru nakon uklanjanja. Stvarno uklanjanje je trajalo izme đu 6-9 sati. Krv je sakupljena punkcijom srca odmah nakon smrti preko CO2i stavljena u EDTA epruvete centrifugirane na 2000 g tokom 10 minuta na 4 °C. Plazma je prebačena u Ependorfovu epruvetu i čuvana na -80°C.

[0080] Nakon uzimanja krvi, tumori su izrezani i izmereni. Za svaki tumor, polovina tumora je stavljena u 10 % neutralnog puferovanog formalina (NBF), a druga polovina tumora je stavljena u Ependorfovu epruvetu, brzo zamrznuta u tečnom N2, a zatim čuvana na -80°C. Svo tkivo sakupljeno za blokove fiksirane u parafin (FFPE) fiksirano je u neutralnom puferisanom formalinu (NBF) tokom 24-48 sati, a zatim prebačeno u 70 % etanol pre nego što je poslato na obradu u FFPE blokove.

1

Rezultati:

[0081] Rezultati in vivo eksperimenta su prikazani grafički na Slici 6. Relativna smanjenja u proliferaciji tumora prikazana su statistikom ispod u Tabelama 2 i 3.

[0082] Inhibicija rasta tumora (TGI, u %) je izračunata u odnosu na grupu sa nosačem 56. dana (Tabela 2, Formulacija 1).

Tabela 2: % TGI kod WHIM18 Pdx modela tretiranih sa RAD140, fulvestrantom, palbociklibom, RAD140

palbociklibom i fulvestrantom palbociklibom

[0083] Studentski t-test je izračunat u Excel-u korišć enjem dvostrane distribucije i jednake varijanse u dva uzorka zapremine delta tumora 56. dan - 0. dan.

Tabela 3: p vrednosti izračunate u studentskom t-testu za % TGI od WHIM18 Pdx modela trtiranih sa RAD140, fulvestrantom, palbociklibom, RAD140 palbociklibom i fulvestrantom palbociklibom

[0084] Primena RAD140 u dozi od 100 mg/kg samostalno ili u kombinaciji sa palbociklibom inhibirala je rast HER2-, ER+, PR+ tumora raka dojke implantiranih kod ženki golih miševa atimusa (WHIM 18 PDx) (Slika 6). Čini se da je kombinacija RAD140 sa palbociklibom efikasnija od bilo kog leka pojedina čno. Ni u jednoj grupi nije primeć ena očigledna toksičnost.

Primer 7

[0085] U PDx modelu #2, tj. istom PDx modelu kao što je opisano u Primeru/Slici 3, RAD140 primenjen u nižim dozama, 1 mg/kg dva puta dnevno, ili 10 mg/kg dva puta dnevno, oba su dovela do značajne

1

inhibicije rasta tumora, kako je ocenjeno prema vrednostima TGI od ~81 % u obe grupe.

Primer 8

[0086] U PDx modelu #1, tj. istom PDx modelu kao što je opisano u Primeru/Slici 1, RAD140 primenjen u nižim dozama, 1 mg/kg dva puta dnevno, 3 mg/kg dva puta dnevno ili 10 mg/kg dva puta dnevno, sve je dovelo do značajne inhibicije rasta tumora, prema vrednostima TGI od 49 %, 65 % i 57 %, respektivno.

Primer 9

[0087] Pokazalo se da RAD140 ima dobru aktivnost u ksenotransplantatu PDx tumora kod golih mi ševa. Aktivnost je bila značajna u opsegu od 1 mg/kg do 100 mg/kg. Uzimajuć i u obzir specifične nivoe izloženosti kod miševa i farmakokinetičko modeliranje različitih vrsta na osnovu poznatih i izvedenih farmakokinetičkih parametara, raspon doza kod ženskih pacijenata može se izračunati. Konkretno, pokazalo se da doze između 1 mg/kg (bid) i 100 mg/kg (dva puta dnevno) imaju dobru efikasnost u jednom ili više modela opisanih u primerima ovde. Na osnovu poluživota među vrstama i stabilnosti mikrozoma, predviđa se da ć e RAD140 biti efikasan kao oralna doza jednom dnevno sa rasponom doza između 5 mg i 500 mg. Na primer, veruje se da se efikasna doza za miša od 10 mg/kg (qd) efektivno prevodi u dozu od približno 50 mg qd kod žene od 60 kg. Pošto se pokazalo da je opseg od 1 mg/kg do 100 mg/kg (dva puta dnevno) efikasan, širi opseg od 10 mg do 1000 mg je klinički relevantan. Konkretno, unutar ovog opsega se može videti da su podržani i dodatni opsezi od 10 mg - 250 mg, 25 mg - 250 mg, 25-500. Slično tome, pojedinačne tačke doze koje padaju bilo gde unutar opsega su dobro podržane tako da je podržana bilo koja specifična tačka unutar opsega, celobrojna ili necela. Na primer, doze kao što su 12,5 mg, 17,5 mg i tako dalje su posebno razmatrane kao i doze kao što su 10 mg, 25 mg, 50 mg, 75 mg, 100 mg, 150 mg, 200 mg, 300 mg, 400 mg i 500 mg. Kao dalji neograničeni primeri, doza od 10 mg, 15 mg, 20 mg, 25 mg, 50 mg, 75, 100, 125, 150, 175, 200, 250, 300, 350, 400, 400, 50 mg. Predviđa se da ć e QD doziranje opisanih doza biti sasvim adekvatno, jer se prema farmakokinetičkim studijama na životinjama predviđa da RAD140 ima dug poluživot pogodan za doziranje jednom dnevno, iako bi doziranje po dva puta tako đe funkcionisalo, ALI doze date gore za jednu dnevnu primenu su podeljene u dva po što bi se davale dva puta dnevno.

1

Claims (13)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje koje je RAD140 (Jedinjenje III):

   njegova farmaceutski prihvatljiva so, ili njegov farmaceutski prihvatljiv solvat, za upotrebu u postupku lečenja AR+/ER+ raka dojke.
2. 2. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu se jedinjenje primenjuje oralnim putem.
3. 3. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 2, pri čemu: (i) subjekt se leči u pomoćnom okruženju; (ii) subjekt je imao progresiju bolesti nakon tretmana sa jednim ili vi še endokrinoloških agenasa; opciono pri čemu je navedeni jedan ili više endokrinoloških agenasa izabran iz grupe koju čine SERM, SERD, progestini, inhibitori aromataze i njihove kombinacije; ili (iii) je navedeni subjekt imao progresiju bolesti nakon tretmana sa jednim ili vi še agenasa izabranih iz grupe koju čine CDK4/6 inhibitori, mTOR inhibitori, BCL-2 inhibitori, PI3K inhibitori i njihove kombinacije.
4. 4. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 3, pri čemu je jedinjenje dozirano između 10 i 500 mg, 10 mg i 250 mg, ili 25 mg i 250 mg dnevno; opciono pri čemu je doza jednom dnevno.
5. 5. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 4, pri čemu subjekt eksprimira ESR1 koji sadrži jednu ili više mutacija.
6. 6. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 5, pri čemu: (i) navedena mutacija utiče na afinitet vezivanja liganada u poređenju sa nemutiranim ESR1; opciono pri čemu navedena mutacija dovodi do smanjenog afiniteta estradiola za mutirani ESR1 u poređenju sa nemutiranim ESR1; i/ili (ii) navedena mutacija signalizira ligand zavisno ili ligand nezavisno kroz ESR1 put; i/ili (iii) navedena mutacija rezultira fuzionim proteinom koji sadr ži najmanje 10 kontinuiranih amino kiselina iz sekvence nemutiranog ESR1 i najmanje 10 kontinuiranih amino kiselina iz drugog humanog proteina; i/ili (iv) navedena mutacija dovodi do toga da ESR1 nedostaje 10 ili vi še uzastopnih amino kiselina iz njegove normalne (nemutirane) aminokiselinske sekvence domena vezivanja liganda; i/ili (v) navedena mutacija obuhvata jednu ili vi še mutacija izabranih iz grupe koju čine ESR1-AKAP12, ESR1- CCDC170, ESR1-YAP1, ESR1-POLH, ESR1-PCDH11X i njihove kombinacije.
7. 7. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 6, pri čemu tretman dalje obuhvata primenu CDK4/6 inhibitora; opciono pri čemu navedeni inhibitor CDK4/6 ima IC50od < 100 nM u odnosu na CDK4 i CDK6.
8. 8. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 7, pri čemu je navedeni inhibitor CDK4/6 izabran iz grupe koju čine palbociklib, ribociklib, trilaciklib, abemaciklib i AMG925.
9. 9. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 8, pri čemu je navedeni inhibitor CDK4/6 palbociklib.
10. 10. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 9, pri čemu navedeni tretman dalje obuhvata primenu: (i) mTOR inhibitora; opciono pri čemu je navedeni mTOR inhibitor izabran iz grupe koju čine sirolimus, temsirolimus, everolimus, ridafarolimus i MLN0128; ili (ii) inhibitora PI3K; opciono pri čemu je navedeni inhibitor PI3K BEZ235, GDC-0980, BKM120, GDC-0941, BIL719, GDC-0032, MK2206, GDC-0068, GSK2110183, GSK2141795, AZD52200, AZD52030; ili (iii) PARP inhibitora; opciono pri čemu je navedeni inhibitor PARP talazoparib, veliparib, niraparib, beigene290, E7449, KX01, ABT767, CK102, JPI289, KX02, IMP4297, SC10914, NT125, PJ34, A VPI-381; ili (iv) inhibitora MCL-1; opciono gde je navedeni MCL-1 inhibitor 7-(5-((4-(4-(N,N-dimetilsulfamoil)piperazin-1-il)fenoksi)metil)-1,3-dimetil-1H-pirazol-4- il)-1-(2-morfolinoetil)-3-(3-(naftalen-1-iloksi)propil)-1H-indol-2-karboksilna kiselina, S63845, omakataksin, seliciklib, UMI-77, AT101, sabutoklaks ili TW-37; ili (v) inhibitora BCL-2; opciono pri čemu je navedeni inhibitor BCL-2 venetoklaks, navitoklaks, ABT737, G3139 ili S55746.
11. 11. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 10, pri čemu je navedeni subjekt žena; opciono pri čemu je navedena žena žena u predmenopauzi ili žena u postmenopauzi.
12. 12. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 11, pri čemu je navedeni rak dojke lokalizovan, uznapredovao ili metastatski.
13. 13. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu navedeni tretman dalje obuhvata primenu terapeutskog agensa izabranog iz grupe koju čine rapamicin, everolimus, ridaforolimus, temsirolimus, MLN0128, CC115, CC223, OSI-027, AZD80201, AZD80201 GDC-0980, SAR245409, LY3023414, NVP-BEZ235, NVP-BGT226, SF1126 i PKI-587. 1