RS64238B1 - Jedinjenja i sastavi uree kao inhibitori smarca2/brm-atpaze - Google Patents

Description

Opis

SPISAK SEKVENCI

[0001] Instant prijava sadrži Listu sekvenci koja je dostavljena elektronskim putem u ASCII formatu i ovim putem se pozivanjem uključuje u celosti. Navedeni primerak u ASCII formatu, kreiran 30. novembra 2016. godine, nazvan je PAT057524-US-PSP_SL.txt i veličine je 31.078 bajtova.

OBLAST PRONALASKA

[0002] Ovo otkriće se odnosi na jedinjenja, sastave koji sadrže takva jedinjenja i njihovu upotrebu za lečenje poremećaja ili bolesti regulisanih posredstvom BRM i/ili BRG1, uključujući karcinome sa mutacijama BRG1/SMARCA4.

POZADINA PRONALASKA

[0003] Multiproteinski kompleksi sisara SWI/SNF (mSWI/SNF) regulišu strukturu hromatina preko ATP-zavisnog remodeliranja nukleozoma i na taj način kontrolišu brojne ključne ćelijske procese. Nekoliko podjedinica kompleksa mSWI/SNF ima ulogu supresora tumora, a nedavne genomske studije otkrile su rekurentne mutacije u nekoliko ovih podjedinica, sa kolektivnom učestalošću mutacija od oko 20% u svim oblicima karcinoma. Katalitička SWI/SNF podjedinica BRG1, takođe poznata kao SMARCA4, često je mutirana u adenokarcinomima pluća i drugim tipovima karcinoma.

[0004] BRM (takođe poznat kao SMARCA2) je paralog BRG1 (ili gena 1 povezanog sa BRM/SWI2, takođe poznatog kao SMARCA4), a ova dva proteina funkcionišu kao međusobno isključive ATP-zavisne podjedinice unutar SWI/SNF kompleksa za remodeliranje hromatina kod sisara. Ili BRM ili BRG1 su potrebni da bi ćelije sastavile katalitički aktivan SWI/SNF kompleks. Više varijanti kompleksa SWI/SNF je okarakterisano različitim sastavom podjedinica, ali samo jedna katalitička podjedinica (BRM ili BRG1) je prisutna u svakom kompleksu.

[0005] Pokazalo se da BRG1 deluje kao supresor tumora i da je značajno mutiran u slučaju humanih karcinoma. Dokazi funkcije supresije tumora BRG1 evidentni su u ponovnoj ekspresiji divljeg tipa BRG1 u BRG1-mutantnim ćelijskim linijama, što dovodi do diferencijacije i zaustavljanja ćelijskog ciklusa. Brg1 /- miševi razvijaju karcinom dojke sa incidencijom od 10% u jednoj godini. Mutacije gubitka funkcije („LOF“) na BRG1 su identifikovane u -30% ćelijskih linija sa utvrđenim karcinomom pluća ne-malih ćelija, a utišavanje BRG1 je nađeno u mnogim drugim ćelijskim linijama karcinoma i uzorcima tumora, uključujući karcinome pluća, pankreasa i jajnika, melanom i pedijatrijske rabdoidne sarkome. Važno je napomenuti da su nedavni rezultati projekta Cancer Genome Atlas (TCGA) identifikovali mutacije BRG1 kao vidno mutirani gen u uzorcima tumora pacijenata sa adenokarcinomom pluća, koji se javljaju u ~10% svih uzoraka tumora (stopa slična drugim dobro okarakterisanim onkogenima i supresorima tumora kao što su EGFR i LKB1). Projekat TCGA je takođe identifikovao BRM mutacije i delecije kod različitih vrsta karcinoma, uključujući i karcinom pluća.

[0006] Uvid u terapijsko ciljanje SWI/SNF mutantnih karcinoma dolazi iz studija koje pokazuju da rezidualni SWI/SNF kompleksi igraju ulogu u preživljavanju karcinoma sa SWI/SNF mutacijama. Konkretno, otkrivena je sintetička letalna veza između BRM i BRG1, dve ATPaze kompleksa, pri čemu gubitak jedne dovodi do zavisnosti od druge. Na primer, pokazalo se da iscrpljivanje BRM izaziva inhibiciju rasta u BRG1-mutantnim ćelijama karcinoma. Pored toga, druge studije su pokazale da tumorske ćelije sa nedostatkom SNF5 (SNF5 je podjedinica kompleksa SWI/SNF) zavise od BRG1. Konačno, prijavljeno je da su određeni karcinomi bez mutacija SWI/SNF takođe osetljivi na inhibiciju BRG1, kao što je akutna mijeloidna leukemija (AML). Stoga, inhibicija određenih SWI/SNF podjedinica, uključujući BRG1 i BRM, predstavlja mogućnosti za razvoj novih terapijskih sredstava za lečenje humanih bolesti, uključujući karcinom.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0007] Pronalazak je definisan u priloženim patentnim zahtevima. Takođe, kako bi se izbegla sumnja, svako pozivanje na metode lečenja u narednim paragrafima ovog opisa treba tumačiti kao pozivanje na jedinjenja, farmaceutske sastave i lekove obuhvaćene ovim pronalaskom za upotrebu u metodi lečenja ljudskih ili životinjskih organizama primenom terapije. Ostaje potreba za novim tretmanima i terapijama za BRM posredovane i/ili BRG1 posredovane poremećaje ili bolesti. U ovom otkriću navedena su jedinjenja, njihove farmaceutski prihvatljive soli, njihovi farmaceutski sastavi i njihove kombinacije, koja su inhibitori BRM i/ili BRG1. U ovom otkriću dalje je naveden metod lečenja BRM i/ili BRG1 posredovanih poremećaja ili bolesti, koji obuhvata primenu efikasne količine inhibitora BRM i/ili BRG1 (npr. jedinjenja obuhvaćenih ovim otkrićem) subjektu kome je to potrebno.

[0008] Jedan aspekt ovog otkrića daje jedinjenje Formule (I) ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, pri čemu su R<1>-R<6>definisani ovde.

[0009] Drugi aspekt ovog otkrića daje farmaceutski sastav koji se sastoji od terapijski efikasne količine jedinjenja Formule (I), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i jednog ili više farmaceutski prihvatljivih nosača.

[0010] U još jednom aspektu ovog otkrića, obezbeđena je farmaceutska kombinacija koja sadrži terapijski efikasnu količinu jedinjenja Formule (I), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i jednog ili više terapijski aktivnih agenasa.

[0011] U još jednom aspektu ovog otkrića, predviđen je metod za lečenje BRM i/ili BRG1 posredovanih poremećaja ili bolesti, koji obuhvata davanje terapijski efikasne količine jedinjenja Formule (I) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli subjektu kome je to potrebno.

[0012] U još jednom aspektu ovog otkrića, predviđeni su procesi za pripremu jedinjenja Formule (I) ili njihove farmaceutski prihvatljive soli.

DETALJNI OPIS

[0013] Ovde su opisana različita (numerisana) otelotvorenja ovog pronalaska. Prepoznatljivo je da se karakteristike navedene u svakom otelotvorenju mogu kombinovati sa drugim specifikovanim karakteristikama da bi se dobila druga otelotvorenja ovog otkrića.

[0014] Otelotvorenje 1: Jedinjenje Formule (I)

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, u kojoj: R<1>je izabrano između vodonika, amino i hidroksi-supstituisanog C1-2alkila; R<2>je vodonik; R<3>se bira između C1-2alkila i halosupstituisanog C1-2alkila; R<4>je vodonik; R<5>je izabran između vodonika i haloa; i R<6>je izabran između vodonika i haloa.

[0015] Otelotvorenje 2: Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so u skladu sa Otelotvorenjem 1, pri čemu: R<1>se bira između vodonika, amino i hidroksi-metila; R<2>je vodonik; R<3>se bira između metila, difluorometila i trifluorometila; R<4>je vodonik; R<5>se bira između vodonika, hlora i fluora; i R<6>se bira između vodonika i fluora.

[0016] Otelotvorenje 3: Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so u skladu sa Otelotvorenjem 1 izabrana od:

[0017] Otelotvorenje 4: Farmaceutski sastav, koji se sastoji od terapijski efikasne količine jedinjenja u skladu sa bilo kojim od Otelotvorenja 1 do 3 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i jednog ili više farmaceutski prihvatljivih nosača.

[0018] Otelotvorenje 5: Farmaceutska kombinacija, koja se sastoji od terapijski efikasne količine jedinjenja u skladu sa bilo kojim od Otelotvorenja 1 do 4 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i jednog ili više terapijski aktivnih agenasa..

[0019] Otelotvorenje 6: Farmaceutska kombinacija prema Otelotvorenju 5, pri čemu se navedeni jedan ili više terapijski aktivnih agenasa nezavisno bira između agenasa protiv karcinoma, antialergijskih agenasa, antiemetika, agenasa za ublažavanje bolova, imunomodulatora i citoprotektivnih agenasa.

[0020] Otelotvorenje 7: Metoda lečenja BRM posredovanog i/ili BRG1 posredovanog poremećaja ili bolesti, koja obuhvata davanje terapijski efikasne količine jedinjenja subjektu kome je to potrebno u skladu sa bilo kojim od Otelotvorenja 1 do 27 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0021] Otelotvorenje 8: Metoda prema Otelotvorenju 7, pri čemu je navedeni poremećaj ili bolest malignitet koji karakteriše nedostatak BRG1 i/ili nedostatak BRM.

[0022] Otelotvorenje 9: Metoda prema Otelotvorenju 7 ili 8, pri čemu je navedeni poremećaj ili bolest malignitet koji karakteriše mutacija BRG1 i/ili mutacija BRM.

[0023] Otelotvorenje 10: Metoda u skladu sa bilo kojim od Otelotvorenja 7-9, pri čemu je navedeni poremećaj ili bolest solidni tumor, leukemija ili limfom.

[0024] Otelotvorenje 11: Metoda prema bilo kom od Otelotvorenja 7-10, pri čemu se navedeni poremećaj ili bolest bira iz grupe koju čine karcinom ne-malih ćelija pluća, adenokarcinom pluća, karcinom pluća, karcinom velikih ćelija pluća, karcinom ne-malih ćelija pluća, karcinom skvamoznih ćelija pluća, karcinom malih ćelija pluća, kutani melanom, desmoplastični melanom, uvealni melanom, karcinom malih ćelija jajnika (hiperkalcemični tip), rabdoidni tumor jajnika, karcinom skvamoznih ćelija kože, gliom, karcinom materice, karcinom endometrija korpusa materice, serozni cistadenokarcinom jajnika, karcinom mokraćne bešike, primarni limfom centralnog nervnog sistema, karcinom jednjaka, karcinom bešike, karcinom bešike plazmacitoidne varijante, adenokarcinom želuca, adenoidni cistični karcinom, limfoidna neoplazma difuzni B-krupnoćelijski limfom, karcinom pankreasa, kolorektalni adenokarcinom, holangiokarcinom, sarkom, karcinomi glave i vrata, cervikalni i endocervikalni karcinomi, meduloblastom, kutani limfom T ćelija, hepatocelularni karcinom jetre, karcinom bubrežnih papilarnih ćelija, karcinom dojke, limfom plaštanih ćelija, karcinom žučne kese, karcinom zametnih ćelija testisa, karcinom prozirnih ćelija bubrega, karcinom prostate, pedijatrijski Juingov sarkom, timom, hromofob bubrega, karcinom bubrega bez prozirnih ćelija, feohromocitom i paragangliom, karcinomi štitne žlezde, maligni tumor perifernog nervnog omotača, neuroendokrini karcinom prostate, karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata, adrenokortikalni karcinom, karcinomi grlića materice i endocervikalni karcinomi, kutani karcinom skvamoznih ćelija, karcinom zametnih ćelija testisa, glioblastom, multiformni glioblastom, Juingov sarkom, karcinom prozirnih ćelija bubrega, neuroblastom, difuzni B-krupnoćelijski limfom, akutna mijeloidna leukemija, hronična limfocitna leukemija, multipli mijelom, maligni rabdoidni tumori, epitelni sarkomi, porodična švanomatoza, karcinomi bubrežne medule, sinovijalni sarkomi i meningiomi.

[0025] Otelotvorenje 12: Metoda prema bilo kom od Otelotvorenja 7-11, pri čemu se navedeni poremećaj ili bolest bira iz grupe koja se sastoji od karcinoma pluća ne-malih ćelija, adenokarcinoma pluća, karcinoma pluća, karcinoma pluća velikih ćelija, karcinoma pluća nemalih ćelija, karcinoma skvamoznih ćelija, karcinoma pluća malih ćelija, kutanog melanoma, desmoplastičnog melanoma i uvealnog melanoma.

[0026] Otelotvorenje 13: Metoda prema Otelotvorenjima 7 ili 8, pri čemu je navedeni poremećaj ili bolest malignitet koji karakteriše nedostatak BRG1.

[0027] Otelotvorenje 14: Metoda u skladu sa bilo kojim od Otelotvorenja 7, 8 ili 13, pri čemu je navedeni poremećaj ili bolest malignitet koji karakteriše mutacija BRG1.

[0028] Otelotvorenje 15: Metoda u skladu sa bilo kojim od Otelotvorenja 7, 8, 13 i 14, pri čemu je navedeni poremećaj ili bolest izabran iz grupe koju čine karcinom ne-malih ćelija pluća, adenokarcinom pluća, karcinom pluća, karcinom velikih ćelija pluća, karcinom pluća ne-malih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija pluća, karcinom pluća malih ćelija, kutani melanom, desmoplastični melanom, uvealni melanom, karcinom malih ćelija jajnika, kutani karcinom skvamoznih ćelija, gliom, karcinosarkom materice, karcinom endometrijuma korpusa materice, serozni cistadenokarcinom jajnika, urotelni karcinom mokraćne bešike, primarni limfom centralnog nervnog sistema, karcinom jednjaka, karcinom mokraćne bešike, karcinom mokraćne bešike plazmacitoidna varijanta, adenokarcinom želuca, adenoidni cistični karcinom, limfoidna neoplazma difuzni B-krupnoćelijski limfom, karcinom pankreasa, kolorektalni adenokarcinom, holangiokarcinom, sarkom, karcinomi glave i vrata, cervikalni i endocervikalni karcinomi, meduloblastom, kutani limfom T-ćelija, hepatocelularni karcinom jetre, karcinom bubrežnih papilarnih ćelija, karcinom dojke, limfom plaštanih ćelija, karcinom žučne kese, karcinom zametnih ćelija testisa, karcinom prozirnih ćelija bubrega, karcinom prostate, pedijatrijski Juingov sarkom, timom, hromofob bubrega, karcinom bubrega bez prozirnih ćelija, feohromocitom i paragangliom i karcinom štitne žlezde.

[0029] Otelotvorenje 16: Metoda prema bilo kom od Otelotvorenja 7, 8 i 13-15, pri čemu se navedeni poremećaj ili bolest bira iz grupe koja se sastoji od karcinoma pluća ne-malih ćelija, adenokarcinoma pluća, karcinoma pluća, karcinoma pluća velikih ćelija, karcinoma pluća nemalih ćelija, karcinoma skvamoznih ćelija, karcinoma pluća malih ćelija, kutanog melanoma, desmoplastičnog melanoma i uvealnog melanoma.

[0030] Otelotvorenje 17: Metoda prema Otelotvorenjima 7 ili 8, pri čemu je navedeni poremećaj ili bolest malignitet koji karakteriše nedostatak BRM.

[0031] Otelotvorenje 18: Metoda u skladu sa bilo kojim od Otelotvorenja 7, 8 i 17, pri čemu je navedeni poremećaj ili bolest malignitet koji karakteriše mutacija BRM.

[0032] Otelotvorenje 19: Metoda u skladu sa bilo kojim od Otelotvorenja 7, 8 i 17-18, pri čemu je navedeni poremećaj ili bolest izabran iz grupe koju čine maligni tumor omotača perifernih nerava, neuroendokrini karcinom prostate, karcinom dojke, urotelni karcinom mokraćne bešike, adenoidni cistični karcinom, adenokarcinom želuca, karcinomi dojke, serozni cistadenokarcinom jajnika, karcinosarkom materice, karcinom jednjaka, karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata, karcinom pluća ne-malih ćelija, adenokarcinom pluća, karcinom skvamoznih ćelija pluća, rak pluća malih ćelija, karcinom pankreasa, adrenokortikalni karcinom, kutani melanom, sarkom, kolorektalni adenokarcinom, cervikalni i endocervikalni karcinomi, hepatocelularni karcinom jetre, kutani karcinom skvamoznih ćelija, karcinom zametnih ćelija testisa, glioblastom, multiformni glioblastom, holangiokarcinom, Juingov sarkom, karcinomi prozirnih ćelija bubrega, neuroblastom, akutna mijeloidna leukemija i difuzni B-krupnoćelijski limfom.

[0033] Otelotvorenje 20: Metoda prema bilo kom od Otelotvorenja 7-8 i 17-19, pri čemu se navedeni poremećaj ili bolest bira iz grupe koja se sastoji od karcinoma pluća ne-malih ćelija, adenokarcinoma pluća, karcinoma pluća, karcinoma pluća velikih ćelija, karcinoma pluća nemalih ćelija, karcinoma skvamoznih ćelija, karcinoma pluća malih ćelija, kutanog melanoma, desmoplastičnog melanoma i uvealnog melanoma.

[0034] Otelotvorenje 21: Metoda prema Otelotvorenju 7, pri čemu je navedeni poremećaj ili bolest malignitet koji karakterišu mutacije u podjedinicama SWI/SNF koje nisu BRM ili BRG1.

[0035] Otelotvorenje 22: Metoda prema Otelotvorenju 7 ili 21, pri čemu je navedeni poremećaj ili bolest solidni tumor, leukemija ili limfom.

[0036] Otelotvorenje 23: Metoda prema bilo kom od Otelotvorenja 7, 21 i 22, pri čemu su navedeni poremećaj ili bolest izabrani iz grupe koju čine maligni rabdoidni tumori (koje karakteriše nedostatak SNF5/SMARCB1), epitelni sarkomi, porodična švanomatoza, karcinomi bubrežne medule, Juing sarkomi, sinovijalni sarkom, karcinom endometrijuma korpusa materice, adenokarcinom želuca, karcinom mokraćne bešike, karcinom mokraćne bešike, adenoidni cistični karcinom, holangiokarcinom, desmoplastični melanom, kutani karcinom skvamoznih ćelija, karcinom pankreasa, hepatocelularni karcinom jetre, melanom, difuzni B-krupnoćelijski limfom, karcinomi dojke, kolorektalni karcinom, karcinom jajnika prozirnih ćelija, neuroblastom, karcinom jednjaka, karcinom pluća, karcinom prozirnih ćelija bubrega, mezoteliom, adenoidni cistični karcinom dojke, adenoidni cistični karcinom, karcinomi štitne žlezde, meningiomi, uvealni melanomi i akutne mijeloidne leukemije.

[0037] Otelotvorenje 24: Metoda prema bilo kom od Otelotvorenja 7, 21, 22 i 23, pri čemu se navedeni poremećaj ili bolest bira iz grupe koju čine maligni rabdoidni tumori, karcinomi dojke, karcinomi pankreasa, karcinomi jajnika, karcinomi jajnika prozirnih ćelija, karcinomi mokraćne bešike, karcinomi prozirnih ćelija bubrega, kolorektalni karcinomi, karcinomi želuca, karcinomi jetre, melanom, gliom, akutna mijeloidna leukemija i karcinomi pluća.

[0038] Otelotvorenje 25: Jedinjenje u skladu sa bilo kojim od Otelotvorenja 1-3, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za primenu u svojstvu leka.

[0039] Ostale karakteristike ovog otkrića trebale bi da postanu očigledne u gore navedenim opisima primernih otelotvorenja koja su data za potrebe ilustracije otkrića i nisu predviđena kao ograničenja.

DEFINICIJE

[0040] Za potrebe interpretacije ove specifikacije, primenjivaće se sledeće definicije, i kada god je to prikladno, termini koji se koriste u jednini će se takođe odnositi i na množinu. Izrazi koji se koriste u specifikaciji imaju sledeća značenja, osim ako kontekst jasno ne ukazuje drugačije.

[0041] Sve ovde opisane metode mogu se izvršiti bilo kojim odgovarajućim redosledom, osim ako ovde nije drugačije naznačeno ili je na drugi način sasvim suprotno kontekstu. Upotreba bilo kog i svih primera ili upućivanja na primere (npr. „kao što je“) u ovom dokumentu ima za cilj samo da bolje osvetli ovaj pronalazak i ne predstavlja ograničenje navedenog obima ovog pronalaska.

[0042] Neodređene i određene članove - „a“, „an“, „the“ i slične termine koji se koriste u kontekstu ovog pronalaska (posebno u kontekstu patentnih zahteva) treba tumačiti tako da obuhvataju i jedninu i množinu, osim ako ovde nije drugačije naznačeno ili je na drugi način suprotno kontekstu.

[0043] Na način na koji se koristi ovde, termin „alkil“ se odnosi na ugljovodonični radikal opšte formule CnH2n+1. Radikal alkana može biti ravan ili razgranat. Na primer, termin „C1-C6alkil“ ili „C1do C6alkil“ odnosi se na monovalentnu, ravnu ili razgranatu alifatsku grupu koja sadrži 1 do 6 atoma ugljenika (npr. metil, etil, n-propil, i-propil, n-butil, i-butil, s-butil, tbutil, n-pentil, 1-metilbutil, 2-metilbutil, 3-metilbutil, neopentil, 3,3-dimetilpropil, heksil, 2-metilpentil i slično). Kada je alkil zamenjen sa još jednim supstituentom, supstituenti mogu biti zamenjeni na bilo kom atomu ugljenika alkila.

[0044] „Halogen“ ili „halo“ može biti fluor, hlor, brom ili jod (poželjni halogeni kao supstituenti su fluor i hlor).

[0045] „Haloalkil“ podrazumeva i razgranate i ravnolančane zasićene alifatske ugljovodonične grupe koje imaju određeni broj atoma ugljenika, supstituisanih sa jednim ili više halogena. Dakle, „C1-C6haloalkil“ ili „C1do C6haloalkil“ ima za cilj da obuhvati, bez ograničenja, fluorometil, difluorometil, trifluorometil, trihlormetil, pentafluoroetil, pentahloretil, 2,2,2-trifluoroetil, heptafluoropropil i heptahloropropil.

[0046] Kao što je navedeno ovde, termin „supstituisan“ znači da je najmanje jedan atom vodonika zamenjen nevodoničnom grupom, pod uslovom da se održavaju normalne valentnosti i da supstitucija rezultira stabilnim jedinjenjem. Kada je supstituent keto (tj. =O), zamenjuju se dva 2 vodonika na atomu. Keto supstituenti nisu prisutni na aromatičnim delovima.

[0047] Termin „farmaceutski prihvatljivo“ označava da supstanca ili sastav moraju biti hemijski i/ili toksikološki kompatibilni sa drugim sastojcima koji sadrže formulaciju i/ili sa sisarima koji se supstancom tretiraju.

[0048] Osim ako nije drugačije navedeno, termin „jedinjenja obuhvaćena ovim pronalaskom“ odnosi se na jedinjenja Formule (I), kao i na izomere, kao što su stereoizomeri (uključujući dijastereoizomere, enantiomere i racemate), geometrijski izomeri, konformacioni izomeri (uključujući rotamere i astropizomere), tautomeri, izotopski označena jedinjenja (uključujući deuterijumske supstitucije) i inherentno formirani delovi (npr. polimorfi, solvati i/ili hidrati). Kada je prisutan deo koji je sposoban da formira so, onda su uključene i soli, posebno farmaceutski prihvatljive soli.

[0049] U zavisnosti od uslova procesa, krajnji proizvodi obuhvaćeni ovim otkrićem se dobijaju ili u slobodnom (neutralnom) ili u obliku soli. I slobodni oblik i soli ovih krajnjih proizvoda spadaju u okvir ovog otkrića. Ukoliko se želi, jedan oblik jedinjenja može se konvertovati u drugi oblik. Slobodna baza ili kiselina mogu se konvertovati u so; so se može konvertovati u slobodno jedinjenje ili drugu so; mešavina izomernih jedinjenja obuhvaćenih ovim otkrićem može se odvojiti u pojedinačne izomere.

[0050] Preferiraju se farmaceutski prihvatljive soli. Međutim, druge soli mogu takođe biti korisne, npr. u koracima izolacije ili purifikacije, ukoliko se oni primenjuju tokom pripreme, i stoga se i one razmatraju u okviru ovog otkrića.

[0051] Na način na koji se koristi ovde, termin „farmaceutski prihvatljive soli“ se odnosi na derivate otkrivenih jedinjenja pri čemu je matično jedinjenje modifikovano pravljenjem njegovih kiselih ili baznih soli. Na primer, farmaceutski prihvatljive soli uključuju, bez ograničenja, cetate, askorbate, adipate, aspartate, benzoate, besilate, bromide/hidrobomide, bikarbonate/karbonate, bisulfate/sulfate, kamforsulfonate, kaprate, hloride/hidrohloride, hlorteofilonate, citrate, etansulfonate, fumarate, gluceptate, glukonate, glukuronate, glutamate, glutarate, glikolate, hipurate, hidrojodide/jodide, izetionate, laktate, laktobionate, laurilsulfate, malate, maleate, malonate/hidroksimalonate, mandelate, mezilate, metilsulfate, mukate, naftoate, napsilate, nikotinate, nitrate, oktadekanoae, oleate, oksalate, palmitate, pamoate, fenilacetate, fosfate/hidrogenfosfate/dihidrogenfosfate, poligalakturonate, propionate, salicilate, stearate, sukcinate, sulfamate, sulfosalicilate, tartrate, tozilate, trifluoroacetate ili ksinafoate u obliku soli.

[0052] Farmaceutski prihvatljive kiselinske adicione soli mogu se formirati sa neorganskim kiselinama i organskim kiselinama. Neorganske kiseline iz kojih se mogu dobiti soli su, na primer, hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i slično. Organske kiseline iz kojih se mogu dobiti soli uključuju, na primer, sirćetnu kiselinu, propionsku kiselinu, glikolnu kiselinu, oksalnu kiselinu, maleinsku kiselinu, malonsku kiselinu, sukcinsku kiselinu, fumarnu kiselinu, vinsku kiselinu, limunsku kiselinu, benzojevu kiselinu, mandelnu kiselinu, metansulfonsku kiselinu, etansulfonsku kiselinu, toluensulfonsku kiselinu, sulfosalicilnu kiselinu i slično.

[0053] Farmaceutski prihvatljive adicione bazne soli mogu se formirati sa neorganskim i organskim bazama. Neorganske baze iz kojih se mogu dobiti soli uključuju, na primer, amonijumske soli i metale iz kolona I do XII periodnog sistema. U određenim otelotvorenjima, soli su izvedene iz natrijuma, kalijuma, amonijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, srebra, cinka i bakra; posebno pogodne soli uključuju soli amonijuma, kalijuma, natrijuma, kalcijuma i magnezijuma. Organske baze iz kojih se soli mogu izvesti uključuju, na primer, primarne, sekundarne i tercijarne amine, supstituisane amine uključujući prirodno prisutne supstituisane amine, ciklične amine, osnovne jonske izmene smola i slično. Određeni organski amini uključuju izopropilamin, benzatin, holinat, dietanolamin, dietilamin, lizin, meglumin, piperazin i trometamin.

[0054] Farmaceutski prihvatljive soli iz ovog otkrića mogu se sintetizovati iz matičnog jedinjenja koje sadrži osnovni ili kiseli deo konvencionalnim hemijskim metodama. U načelu, takve soli se mogu pripremiti reakcijom slobodne kiseline ili baznih oblika ovih jedinjenja sa stehiometrijskom količinom odgovarajuće baze ili kiseline u vodi ili u organskom rastvaraču, ili u njihovoj smeši; generalno, preferiraju se nevodeni mediji kao što su etar, etil acetat, etanol, izopropanol ili acetonitril. Spisak pogodnih soli može se pronaći u Allen, L.V., Jr., ed., Remington: The Science and Practice of Pharmacy, 22nd Edition, Pharmaceutical Press, London, UK (2012).

[0055] Jedinjenja obuhvaćena ovih otkrićem koja sadrže grupe koje mogu delovati kao donori i/ili akceptori vodoničnih veza mogu biti sposobne da formiraju ko-kristale sa odgovarajućim tvorcima ko-kristala. Ovi ko-kristali mogu biti pripremljeni od jedinjenja obuhvaćenih ovim otkrićem poznatim postupcima formiranja ko-kristala. Takvi postupci uključuju mlevenje, zagrevanje, ko-sublimaciju, ko-topljenje ili dovođenje u kontakt u rastvoru, jedinjenja obuhvaćenih ovim otkrićem sa tvorcem ko-kristala pod uslovima kristalizacije i izolacijom tako formiranih ko-kristala. Pogodni tvorci ko-kristala uključuju one opisane u WO 2004/078163. Stoga ovo otkriće dalje prikazuje ko-kristale koji se sastoje od jedinjenja obuhvaćenih ovim otkrićem.

[0056] Bilo koja formula data ovde takođe predstavlja neoznačene oblike kao i izotopski označene oblike jedinjenja. Izotopski označena jedinjenja imaju strukture prikazane formulama koje su date ovde, osim što su jedan ili više atoma zamenjeni atomom koji ima izabranu atomsku masu ili maseni broj. Primeri izotopa koji se mogu ugraditi u jedinjenja ovog otkrića uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, fluora, hlora i joda kao što su<2>H,<3>H,<11>C,<13>C,<14>C,<15>N,<18>F<31>P,<32>P,<35>S,<36>Cl,<123>I ,<124>I ,<125>I respektivno. Ovo otkriće uključuje različita izotopski označena jedinjenja onako kako su ona definisana ovde, na primer ona u kojima su prisutni radioaktivni izotopi, kao što su<3>H i<14>C, ili ona u kojima su prisutni ne-radioaktivni izotopi, kao što su<2>H i<13>C. Takva izotropski označena jedinjenja su korisna u metaboličkim studijama (sa<14>C), reakcionim kinetičkim studijama (sa, na primer<2>H ili<3>H), tehnikama detekcije ili snimanja, npr. pozitronska emisiona tomografija (PET) ili kompjuterizovana tomografija sa jednom emisijom fotona (SPECT), uključujući testove distribucije lekova ili supstrata tkiva, ili u radioaktivnom lečenju pacijenata.

Konkretno,<18>F ili označeno jedinjenje može biti posebno poželjno za studije PET ili SPECT.

[0057] Dalje, supstitucija sa težim izotopima, posebno deuterijumom (tj.<2>H ili D) može pružiti određene terapijske prednosti koje proizilaze iz veće metaboličke stabilnosti, na primer povećanog poluraspada in vivo ili smanjenih zahteva za doziranjem ili poboljšanja terapijskog indeksa. Podrazumeva se da se deuterijum u ovom kontekstu smatra supstituentom jedinjenja iz ovog otkrića. Koncentracija takvog težeg izotopa, posebno deuterijuma, može se definisati faktorom obogaćivanja izotopa. Termin „izotopni faktor obogaćivanja“ na način na koji se koristi ovde označava odnos između izotopskog obilja i prirodnog obilja određenog izotopa. Ako je supstituent u jedinjenju iz ovog otkrića označen deuterijum, takvo jedinjenje ima izotopni faktor obogaćivanja za svaki određeni atom deuterijuma od najmanje 3500 (52,5% inkorporacije deuterijuma kod svakog određenog atoma deuterijuma), najmanje 4000 (60% inkorporacije deuterijuma), najmanje 4500 (67,5% inkorporacije deuterijuma), najmanje 5000 (75% inkorporacije deuterijuma), najmanje 5500 (82,5% inkorporacije deuterijuma), najmanje 6000 (90% inkorporacije deuterijuma), najmanje 6333,3 (95% inkorporacije deuterijuma), najmanje 6466,7 (97% inkorporacije deuterijuma), najmanje 6600 (99% inkorporacije deuterijuma) ili najmanje 6633,3 (99,5% inkorporacije deuterijuma).

[0058] Na primer, deuterisano jedinjenje može biti:

[0059] Izotopski označena jedinjenja iz ovog otkrića se generalno mogu pripremiti konvencionalnim tehnikama koje su poznate u struci ili procesima koji su otkriveni u šemama ili u primerima i preparatima opisanim u nastavku (ili analognim procesima), supstitucijom odgovarajućeg ili lako dostupnog izotopski označenog reagensa za neizotopski označeni reagens koji se inače koristi. Takva jedinjenja imaju različite potencijalne upotrebe, npr. koriste se kao standardi i reagensi u određivanju sposobnosti potencijalnog farmaceutskog jedinjenja da se veže za ciljne proteine ili receptore, ili za snimanje jedinjenja iz ovog otkrića vezanih za biološke receptore in vivo ili in vitro.

[0060] Termin „solvat“ označava fizičku asocijaciju jedinjenja iz ovog otkrića sa jednim ili više molekula rastvarača, bilo organskih ili neorganskih. Ova fizička asocijacija uključuje vezivanje vodonika. U određenim slučajevima, solvat će biti sposoban za izolaciju, na primer, kada su jedan ili više molekula rastvarača inkorporirani u kristalnu rešetku kristalne čvrste supstance. Molekuli rastvarača u rastvaraču mogu biti prisutni u pravilnom i/ili neuređenom rasporedu. Solvat može da sadrži ili stehiometrijsku ili nestehiometrijsku količinu molekula rastvarača. „Solvat“ obuhvata i fazu rastvora i izolabilne solvate. Primerni solvati uključuju, bez ograničenja, hidrate, etanolate, metanolate i izopropanolate. Metode solvatacije su opšte poznate u struci.

[0061] Na način na koji se koristi ovde, termin „polimorfi“ se odnosi na kristalne oblike koji imaju istu hemijsku strukturu/sastav, ali različite prostorne aranžmane molekula i/ili jona koji formiraju kristale. Jedinjenja obuhvaćena ovim otkrićem mogu se obezbediti kao amorfne čvrste materije ili kristalne čvrste materije. Može se koristiti liofilizacija za obezbeđivanje jedinjenja obuhvaćenih ovim otkrićem u vidu čvrstih supstanci.

[0062] „BRM“ i „BRG1“ se odnose na dva paraloga podjedinice ATPaze u SWI/SNF kompleksu, takođe poznate kao SMARCA2 i SMARCA4, respektivno. Osim ako nije izričito navedeno drugačije, BRM, na način na koji se koristi ovde, odnosi se na ljudski BRM (Entrez Gene 6595), čija proteinska sekvenca ima Swiss-Prot pristupni broj P51531.2; i BRG1, na način na koji se koristi ovde, odnosi se na ljudski BRG1 (Entrez Gene 6597), čija proteinska sekvenca ima Swiss-Prot pristupni broj P51532.2. BRM, BRG1 i kompleks SWI/SNF detaljno su opisani pregledima poput Wilson, BG, et al. Nat Rev Cancer.2011 Jun 9;11(7):481-92. Genomska sekvenca BRG1 (SMARCA4) ima NCBI referentnu sekvencu: NG_011556.1; njene mRNA su rezultat različitih oblika spajanja (tj. transkriptnih varijanti), uključujući NCBI referentne brojeve NM_001128844.1, NM_001128849.1, NM_001 128845.1, NM_001128846.1, NM_001128847.1, NM_001128848.1 i NM_003072.3.

Genomska sekvenca BRM (SMARCA2) ima NCBI referentnu sekvencu: NC_000009.11, njene mRNK su rezultat dva oblika spajanja (tj. transkriptnih varijanti), uključujući NCBI referentne brojeve NM_003070.3 i NM_139045.2.

[0063] Termin „poremećaj ili bolest čiji je posrednik BRM“ odnosi se na bilo koji poremećaj ili bolest koji je direktno ili indirektno regulisan posredstvom BRM. Termin „poremećaj ili bolest čiji je posrednik BRG1“ odnosi se na bilo koji poremećaj ili bolest koja je direktno ili indirektno regulisana posredstvom BRG1. Poremećaj ili bolest regulisana posredstvom BRM ili BRG1 može se karakterisati nedostatkom BRG1 i/ili nedostatkom BRM. Poremećaj ili bolest regulisana posredstvom BRM ili BRG1 može se karakterisati mutacijama u SWI/SNF podjedinicama osim BRM/SMARCA2 ili BRG1/SMARCA4, npr. mutacijama u ARID1A, ARID1B, ARID2, PBRM1, SMARCB1/SNF5, SMARCE1, SMARCC1, SMARCC2, PHF10, DPF1, DPF3, DPF2, ACTL6A, ACTL6B, SMARCD2, SMARCD3, SMARCD1, BCL11A, BCL11B, BCL7A, BCL7B, BCL7C, BRD9, BRD7, SS18 i ACTB. Poremećaj ili bolest regulisana posredstvom BRM ili BRG1 može se karakterisati zavisnošću od BRM, BRG1 ili drugih podjedinica SWI/SNF kao što je gore opisano, gde navedena zavisnost nije povezana sa mutacijama BRM, BRG1 ili drugih podjedinica SWI/SNF.

[0064] Pojmovi „nedostatak BRG1“ i „deficit BRG1“ odnose se na ćelije (uključujući, bez ograničenja, ćelije karcinoma, ćelijske linije, tkiva, tipove tkiva, tumore itd.) sa mutacijom ili delecijom gena BRG1, ili sa značajnom redukcijom u produkciji, ekspresiji, nivou, stabilnosti i/ili aktivnosti BRG1 u odnosu na kontrolu, npr. referentne, normalne ili nekancerozne ćelije. Redukcija može biti najmanje oko 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80% ili 90%. U nekim otelotvorenjima, redukcija je najmanje 20%. U nekim otelotvorenjima, redukcija je najmanje 50%. Mutacije u genu BRG1 koje dovode do gubitka funkcije pri čemu mutacije mogu biti tipa nonsens mutacija, umetanja/brisanja sa pomeranjem okvira kao rezultatom (frejmšift mutacije) ili misens mutacija. Ćelije sa nedostatkom BRG1 uključuju one u kojima je gen BRG1 mutiran ili izbrisan.

[0065] Pojmovi „nedostatak BRM“ i „deficit BRM“ odnose se na ćelije (uključujući, bez ograničenja, ćelije karcinoma, ćelijske linije, tkiva, tipove tkiva, tumore itd.) sa „LOF“ mutacijom („loss-of-function“ - gubitak funkcije) ili delecijom gena BRM, ili sa značajnom redukcijom u produkciji, ekspresiji, nivou, stabilnosti i/ili aktivnosti BRM u odnosu na kontrolu, npr. referentne, normalne ili nekancerozne ćelije. Redukcija može biti najmanje oko 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80% ili 90%. U nekim otelotvorenjima, redukcija je najmanje 20%. U nekim otelotvorenjima, redukcija je najmanje 50%. Ćelije sa nedostatkom BRM uključuju one u kojima je BRM gen mutiran ili izbrisan.

[0066] Termin „poremećaj ili bolest povezana sa nedostatkom BRG1“ ili „poremećaj ili bolest karakterisana nedostatkom BRG1“ odnosi se na poremećaj ili bolest u kojima postoji deficit BRG1 u ćelijama. Na primer, kod poremećaja ili bolesti povezanih sa nedostatkom BRG1, jedna ili više ćelija bolesti može imati mutaciju ili deleciju gena BRG1, ili značajnu redukciju u produkciji, ekspresiji, nivou, stabilnosti i/ili aktivnosti BRG1. Kod pacijenta obolelog od poremećaja ili bolesti povezane sa nedostatkom BRG1, moguće je da u nekim ćelijama bolesti (npr. ćelije karcinoma) postoji deficit BRG1, dok u drugima takav deficit ne postoji.

[0067] Termin „poremećaj ili bolest povezana sa nedostatkom BRM“ ili „poremećaj ili bolest karakterisana nedostatkom BRM“ odnosi se na poremećaj ili bolest u kojima postoji deficit BRM u ćelijama. Na primer, kod poremećaja ili bolesti povezanih sa nedostatkom BRM, jedna ili više ćelija bolesti može imati mutaciju ili deleciju gena BRM, ili značajnu redukciju u produkciji, ekspresiji, nivou, stabilnosti i/ili aktivnosti BRM. Kod pacijenta obolelog od poremećaja ili bolesti povezane sa nedostatkom BRM, moguće je da u nekim ćelijama bolesti (npr. ćelije karcinoma) postoji deficit BRM, dok u drugima takav deficit ne postoji.

[0068] Termin „malignitet“, takođe nazvan karcinom, odnosi se na bolesti u kojima se abnormalne ćelije dele bez kontrole i mogu napasti obližnja tkiva. Maligne ćelije se takođe mogu proširiti na druge delove tela kroz krv i limfni sistem. Postoji nekoliko glavnih vrsta maligniteta. Karcinom je malignitet koji počinje u koži ili u tkivima koja okružuju ili pokrivaju unutrašnje organe. Sarkom je malignitet koji počinje u kostima, hrskavici, masti, mišićima, krvnim sudovima ili drugom vezivnom ili potpornom tkivu. Leukemija je malignitet koji počinje u tkivima u kojima se formira krv, kao što je koštana srž, i izaziva proizvodnju velikog broja abnormalnih krvnih ćelija koje dospevaju u krv. Limfom i multipli mijelom su maligniteti koji počinju u ćelijama imunog sistema. Karcinomi centralnog nervnog sistema su maligniteti koji počinju u tkivima mozga i kičmene moždine.

[0069] Termin „solidni tumor“ se odnosi na malignitete/karcinome formirane od abnormalnih masa tkiva koje obično ne sadrže ciste ili tečna područja. Solidni tumori se imenuju/klasifikuju prema tkivu/ćelijama porekla. Primeri uključuju, bez ograničenja, sarkome i karcinome.

[0070] Termin „leukemija“ se odnosi na hematološke ili malignitete/karcinome krvnih ćelija koji počinju u tkivu u kome se formira krv, kao što je koštana srž. Primeri uključuju, bez ograničenja, akutnu mijeloidnu leukemiju (AML), hroničnu mijeloidnu leukemiju (CML), akutnu limfocitnu leukemiju (ALL) i hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL).

[0071] Termin „limfom“ se odnosi na malignitete/karcinome limfnih ćelija koji počinju u ćelijama imunog sistema. Primeri uključuju, bez ograničenja, Non-Hočkin limfom i multipli mijelom.

[0072] Na način na koji se koristi ovde, termin „pacijent“ obuhvata sve vrste sisara.

[0073] Na način na koji se koristi ovde, termin „subjekt“ se odnosi na životinju. Životinja je obično sisar. Termin subjekt se takođe odnosi, na primer, na primate (npr. ljude), krave, ovce, koze, konje, pse, mačke, zečeve, pacove, miševe, ribe, ptice i slično. U određenim otelotvorenjima, subjekt je primat. U drugim otelotvorenjima, subjekt je čovek. Primerni subjekti uključuju ljudska bića bilo kog uzrasta sa faktorima rizika za razvoj karcinoma.

[0074] Na način na koji se koristi ovde, subjektu je „potreban“ tretman ako bi takav subjekt imao koristi od biološkog ili medicinskog dejstva ili poboljšanja kvaliteta života usled primene takvog tretmana (po mogućnosti čovek).

[0075] Na način na koji se koristi ovde, termin „inhibirati“, „inhibicija“ ili „inhibirajuće“ odnosi se na redukciju ili suzbijanje datog stanja, simptoma ili poremećaja ili bolesti, ili značajno smanjenje osnovne aktivnosti biološke aktivnosti ili procesa.

[0076] Na način na koji se koristi ovde, termin „lečenje“, "lečiti", „tretman“ ili „tretiranje“ bilo koje bolesti/poremećaja odnosi se na lečenje bolesti/poremećaja kod sisara, posebno kod čoveka, i uključuje: (a) ublažavanje bolesti/poremećaja (tj. usporavanje ili zaustavljanje ili usporavanje razvoja bolesti/poremećaja, ili najmanje jednog od kliničkih simptoma); (b) ublažavanje ili modulacija bolesti/poremećaja (tj. izazivanje regresije bolesti/poremećaja), bilo fizički (npr. stabilizacija primetnog simptoma), fiziološki (npr. stabilizacija fizičkog parametra), ili oboje); (c) ublažavanje ili ublažavanje najmanje jednog fizičkog parametra, uključujući one koje subjekt ne može uočiti; i/ili (d) sprečavanje ili odlaganje pojave ili razvoja ili progresije bolesti ili poremećaja kod sisara, posebno kada je takav sisar predisponiran za bolest ili poremećaj, ali mu on još nije dijagnostikovan.

[0077] Termin „terapijski efikasna količina“ jedinjenja iz ovog otkrića odnosi se na količinu jedinjenja ovog otkrića koja će izazvati biološki ili medicinski odgovor subjekta, na primer, redukciju ili inhibiciju enzima ili aktivnosti proteina, ili ublažavanje simptoma, ublažavanje stanja, usporavanje ili odlaganje progresije bolesti, ili sprečavanje bolesti, itd. U jednom neograničavajućem otelotvorenju, termin „terapijski efikasna količina“ odnosi se na količinu jedinjenja iz ovog otkrića koja je, kada se daje subjektu, efikasna i (1) barem delimično ublažava, inhibira, sprečava i/ili olakšava stanje, ili poremećaj ili bolest regulisanu posredstvom BRM i/ili BRG1; ili (2) smanjuje ili inhibira aktivnost BRM i/ili BRG1.

[0078] U drugom neograničavajućem otelotvorenju, termin „terapijski efikasna količina“ odnosi se na količinu jedinjenja iz ovog otkrića koja, kada se primeni na ćeliju, ili tkivo, ili nećelijski biološki materijal ili medijum, efikasno deluje na barem delimičnu redukciju ili inhibiciju aktivnosti BRM i/ili BRG1; ili barem delimičnu redukciju ili inhibiciju ekspresije BRM i/ili BRG1.

[0079] Efikasna količina može varirati u zavisnosti od faktora kao što su veličina i težina subjekta, vrsta bolesti ili određeno jedinjenje ih ovog otkrića. Stručnjak u oblasti bi bio u stanju da prouči faktore sadržane u ovom dokumentu i donese odluku u vezi sa efikasnom količinom jedinjenja iz ovog otkrića bez bespotrebnog eksperimentisanja.

[0080] Režim primene može uticati na ono što čini efikasnu količinu. Jedinjenje iz ovog otkrića može se dati subjektu ili pre ili posle početka stanja regulisanog posredstvom BRM i/ili BRG1. Dalje, nekoliko podeljenih doza, kao i raspoređene doze, mogu se primenjivati svakodnevno ili sekvencijalno, ili se doza može kontinuirano infundirati, ili može biti u vidu bolusne injekcije. Dalje, doze jedinjenja iz ovog otkrića mogu se proporcionalno povećati ili smanjiti, kao što je naznačeno zahtevima konkretne terapijske ili profilaktičke situacije.

PRIPREMA JEDINJENJA

[0081] Jedinjenja obuhvaćena ovim otkrićem mogu se pripremiti na više načina koji su poznati stručnjacima u oblasti organske sinteze u pogledu metoda, šema reakcija i primera navedenih u ovom dokumentu. Jedinjenja obuhvaćena ovim otkrićem mogu se sintetizovati korišćenjem metoda koje su opisane u nastavku, zajedno sa metodama sinteze koje su poznate u struci sintetičke organske hemije, ili njihovim varijacijama na osnovu procene stručnjaka u oblasti. Preferirane metode uključuju, bez ograničenja, metode opisane u nastavku. Reakcije se izvode u rastvaraču ili mešavini rastvarača koja odgovara primenjenim reagensima i materijalima i pogodna je za transformacije koje se vrše. Stručnjaci u oblasti organske sinteze razumeće da funkcionalnost prisutna na molekulu treba da bude u skladu sa predloženim transformacijama. To će ponekad zahtevati procenu da bi se izmenio redosled koraka sinteze ili da bi se izabrala jedna određena šema procesa, kako bi se dobilo željeno jedinjenje obuhvaćeno ovim otkrićem.

[0082] Polazni materijali su generalno dostupni iz komercijalnih izvora kao što su Sigma Aldrich ili drugi komercijalni dobavljači, ili su pripremljeni na način opisan u ovom otkriću, ili se pripremaju koristeći metode koje su dobro poznate stručnjacima u oblasti (npr. pripremaju se metodama koje su u načelu opisane u Louis F. Fieser and Mary Fieser, Reagents for Organic Synthesis, v.1-19, Wiley, New York (1967-1999 ed.), Larock, R.C., Comprehensive Organic Transformations, 2nd-ed., Wiley-VCH Weinheim, Germany (1999), ili Beilsteins Handbuch der organischen Chemie, 4, Aufl. ed. Aufl. ed. Springer-Verlag, Berlin, uključujući dodatke (koji su takođe dostupni putem online baze podataka Beilstein)).

[0083] Za ilustrativne svrhe, šeme reakcija prikazane u nastavku prikazuju potencijalne puteve za sintezu jedinjenja obuhvaćenog ovim otkrićem, kao i ključnih intermedijera. Za detaljniji opis pojedinačnih koraka reakcije, pogledajte odeljak Primeri u nastavku.

Stručnjacima u oblasti će biti dobro poznato da se mogu koristiti i drugi sintetički putevi za sintezu jedinjenja otkrića. Iako su u nastavku prikazani i razmotreni specifični polazni materijali i reagensi, drugi polazni materijali i reagensi mogu se lako primeniti kao supstitucija, kako bi se obezbedili različiti derivati i/ili uslovi reakcije. Pored toga, mnoga jedinjenja pripremljena metodama koje su opisane u nastavku mogu se dodatno modifikovati u svetlu ovog otkrića primenom konvencionalnih hemijskih metoda koje su dobro poznate stručnjacima u oblasti.

[0084] U pripremi jedinjenja prema ovom pronalasku, može biti neophodna zaštita udaljene funkcionalnosti intermedijera. Potreba za takvom zaštitom će varirati u zavisnosti od prirode udaljene funkcionalnosti i uslova metoda pripreme. Potrebu za takvom zaštitom lako će odrediti osoba koja je stučna u oblasti. Za opšti opis zaštitnih grupa i njihove upotrebe, pogledajte Greene, T.W. et al., Protecting Groups in Organic Synthesis, 4th Ed., Wiley (2007). Zaštitne grupe inkorporirane u izradu jedinjenja prema ovom pronalasku, kao što je tritil zaštitna grupa, mogu biti prikazane kao jedan regioizomer, ali takođe mogu postojati kao smeša regioizomera.

[0085] Sledeće skraćenice ovde korišćene imaju odgovarajuće značenje: Sledeće skraćenice koje se ovde koriste imaju odgovarajuća značenja: (app) očigledno; (br) širok; (BSA) goveđi serumski albumin; (d) dublet; (dd) dublet dubleta; (DCM) dihlormetan; (DIPEA) diizopropiletilamin; (DMF) N,N-dimetilformamid; (DMSO) dimetilsulfoksid; (ESI) jonizacija elektrosprejom; (Et) etil; (EtOAc) etil acetat; (h) sat(i); (HPLC) visokopritisna tečna hromatografija; (LAH) litijum aluminijum hidrid; (LCMS) tečna hromatografija i masena spektrometrija; (LHMDS) litijum heksametildisilazid; (MTBE) metil terc-butil etar; (MeCN) acetonitril; (MeOH) metanol; (MHz) megaherc; (MS) masena spektrometrija; (m) multiplet; (mg) miligram; (min) minuta; (mL) mililitar; (mmol) milimol; (m/z) odnos mase i naelektrisanja; (NMR) nuklearna magnetna rezonanca; (Ph) fenil; (ppm) delova na milion; (k) kvartet; (Rt) vreme zadržavanja; (RT) sobna temperatura; (s) singlet; (t) triplet; (TBDMS) tbutildimetilsilil; (terc) tercijarno; (TFA) trifluorosirćetna kiselina; (THF) tetrahidrofuran; (TMAF) tetrametil amonijum fluorid: (TMS) trimetilsilil.

Metode LC/MS korišćene u karakterizaciji primera

[0086] LC/MS podaci su zabeleženi korišćenjem sistema Agilent 1100 HPLC sa detektorom Waters Micromass ZQ ili Waters Acquity UPLC sa detektorom Waters SQ ili Waters 25 ACQUITY Qda. Metode koje su primenjene za dobijanje svih LCMS podataka opisane su u nastavku.

LCMS metoda 1

[0087]

LCMS metoda 2

[0088]

LCMS metoda 3

LCMS metoda 4

[0090]

Primena NMR u karakterizaciji primera

[0091]<1>H NMR spektri dobijeni su sa transformatorskim spektrometrima Bruker Fourier koji rade na sledećim frekvencijama:<1>H NMR: 400 MHz (Bruker). Podaci o spektru su prikazani u formatu: hemijski pomak (multiplicitet, broj hidrogena). Hemijski pomaci su specifikovani u donjem polju ppm internog standarda tetrametilsilana (δ jedinice, tetrametilsilan = 0 ppm) i/ili se odnose na pikove rastvarača, koji se u<1>H NMR spektrima pojavljuju na 2,50 ppm za CDsSOCDs, 3,31 ppm za CD3OD, 1.94 ppm za CD3CN, 4.79 ppm za D2O, 5.32 ppm za CD2Cl2, i 7.26 ppm za CDCl3.

Metode korišćene u purifikaciji primera

[0092] Purifikacija intermedijera i finalnih proizvoda izvedena je ili normalnom, reverznom faznom hromatografijom ili superkritičnom fluidnom hromatografijom (SFC). Normalna fazna hromatografija izvedena je korišćenjem unapred upakovanih SiO2kertridža (npr.

RediSep<®>kolone od Teledyne Isco, Inc.) eluiranjem sa gradijentima odgovarajućih sistema rastvarača (npr. heptan i etil acetat; DCM i MeOH; ili na drugačije naznačen način).

Preparativna HPLC sa reverznom fazom je sprovedena korišćenjem metoda koji su opisani u nastavku:

(1) Osnovna metoda: XBridge 5 µm kolona, 5mM NH4OH u acetonitrilu i vodi.

(2) Metoda mravlje kiseline: XBridge 5 µm kolona; 0,1% mravlja kiselina u acetonitrilu i vodi.

Gorenavedene HPLC metode pokreću fokusirani gradijent od 15 % acetonitrila do 40 % acetonitrila.

OPŠTE ŠEME SINTEZE

[0093] Šeme 1 i 2 (prikazane u nastavku) opisuju potencijalne rute za pripremu jedinjenja obuhvaćenih ovim pronalaskom koja uključuju jedinjenja Formule (I), pri čemu su R<1>-R<6>definisani u Rezimeu pronalaska. Polazni materijali za dole navedenu šemu reakcije su komercijalno dostupni ili se mogu pripremiti u skladu sa metodama koje su poznate stručnjacima u oblasti ili metodama koje su obelodanjene ovde. Jedinjenja Formule (I) se mogu učiniti suštinski optički čistima bilo korišćenjem u dovoljnoj meri optički čistog polaznog materijala ili separacionom hromatografijom, rekristalizacijom ili drugim tehnikama separacije koje su dobro poznate u struci. Detaljniji opis potražite u odeljku pod nazivom „Primer“ u nastavku.

Šema 1

[0094] Korak (a) uključuje reakciju (ne)supstituisanog fenil hloroformata (na primer, R može biti H ili nitro grupa) i (ne)supstituisanog 4-aminopiridina u odgovarajućem rastvaraču kao što je DCM ili dioksan sa odgovarajućom bazom kao što je piridin na odgovarajućoj temperaturi kao što je sobna temperatura (RT).

[0095] Korak (b) uključuje reakciju supstituisanog 5-aminoizotiazola (ili supstituisanog 3-aminobenzotiazola) i karbamatnog intermedijera dobijenog u koraku (a) u pogodnom rastvaraču kao što je THF ili dioksan sa pogodnom bazom kao što je diizopropiletilamin na pogodnoj temperaturi kao što je 60 °C. Alternativno, supstituisani 5-aminoizotiazol (ili supstituisani 3-aminobenzotiazoli) može najpre deprotonisati pogodnom bazom kao što je LHMDS, nakon čega sledi reakcija sa karbamatnim intermedijerom dobijenim u koraku (a). Nakon formiranja uree, grupe R<1>-R<6>mogu biti podvrgnute daljim transformacijama po potrebi kako bi se dobili željeni proizvodi.

Šema 2

[0096] Formiranje produkta uree podrazumeva reakciju (ne)supstituisanog 4-aminopiridina sa trifosgenom, nakon čega sledi supstituisani 5-aminoizotiazol, u pogodnom rastvaraču kao što je THF sa pogodnom bazom kao što je trietilamin na pogodnoj temperaturi kao što je sobna temperatura Nakon formiranja uree, grupe R<1>-R<6>mogu biti podvrgnute daljim transformacijama po potrebi kako bi se dobili željeni proizvodi.

PRIMERI

[0097] Sledeći Primeri su bili pripremljeni, izolovani i naznačeni koristeći postupke obelodanjene ovde. Sledeći primeri pokazuju delimičan obim otkrića i nisu predviđena kao ograničenje obima otkrića.

[0098] Osim ako nije drugačije navedeno, polazni materijali su generalno dostupni iz komercijalnih izvora bez ograničenja kao što su TCI Fine Chemicals (Japan), Aurora Fine Chemicals LLC (San Diego, Kalifornija), FCH Group (Ukrajina), Aldrich Chemicals Co. (Milwaukee, Viskonsin), Acros Organics (Fairlawn, Nju Džerzi), Maybridge Chemical Company, Ltd. (Cornwall, Engleska), Matrix Scientific (USA), Enamine Ltd (Ukrajina), Combi-Blocks, Inc. (San Diego, SAD), Oakwood Products, Inc. (SAD), Apollo Scientific Ltd. (Velika Britanija).

Primer 1

1-(2-hloropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)urea

[0099]

[0100] U smešu 2-hloro-4-aminopiridina (1,57 g; 12,25 mmol) i piridina (1,38 ml; 17,05 mmol) u DCM (100 ml) na 0°C dodat je 4-nitrofenil hlorformat (2,6 g; 12,89 mmol). Smeša je održavana na 0°C 2 min, a zatim zagrejana na sobnu temperaturu. Nakon još 20 min, smeša je koncentrovana u vakuumu da bi se dobio ostatak, koji je stavljen u dioksan (80 ml). Brzo je dodat rastvor 3-(difluorometil)izotiazol-5-amina (Intermedijer 1) (1,60 g; 10,66 mmol) u dioksanu (10 ml), nakon čega je dodata DIPEA (6,51 ml; 37,3 mmol). Smeša je zagrejana na 60°C. Nakon 3 h, smeša je ohlađena na sobnu temperaturu, zatim su dodati voda i EtOAc. Organski sloj je više puta ispran vodom, zasićenim vodenim natrijum bikarbonatom i slanim rastvorom. Organska faza je osušena preko natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana u vakuumu da bi se dobio ostatak koji je prečišćen fleš hromatografijom (EtOH/EtOAc/heptan). Delimično prečišćeni ostatak je trituriran etrom, a dobijena čvrsta materija je stavljena u vodu. Liofilizacijom je uklonjen rezidualni etar da bi se dobilo naslovno jedinjenje.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 11.08 (s, 1H), 10.15 (s, 1H), 8.26 (d, J = 4 Hz, 1H), 7.68 (d, J = 2 Hz, 1H), 7.46 (dd, J = 4, 2 Hz, 1H), 7.15 (s, 1H), 6.97 (t, J = 52 Hz, 1H). MS (ESI) m/z 305.1 [M H]<+>. LCMS: Rt = 1.25 min, m/z 305.1 (M+H) (LCMS metod 1).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 11.08 (s, 1H), 10.15 (s, 1H), 8.26 (d, J = 4 Hz, 1H), 7.68 (d, J = 2 Hz, 1H), 7.46 (dd, J = 4, 2 Hz, 1H), 7.15 (s, 1H), 6.97 (t, J = 52 Hz, 1H).

Primer 2

1-(2-hloropiridin-4-vl)-3-(3-metilizotiazol-5-vl)urea

[0101]

[0102] Rastvor 2-hloro-4-aminopiridina (101 mg; 0,786 mmol) u THF-u (2 ml) je polako dodavan u rastvor trifosgena (101 mg; 0,340 mmol) u THF-u (2 ml) pri sobnoj temperaturi. Zatim je dodat trietilamin (0,11 ml; 0,790 mmol). Nakon mešanja smeše na sobnoj temperaturi tokom 20 min, dodata je smeša 3-metil-5-aminoizotiazol hidrohlorida (120 mg; 0,797 mmol) i trietilamina (0,12 ml; 0,863 mmol) u THF-u (2 ml). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 18 sati i podeljena na EtOAc i vodeni KOH. Kombinovani organski ekstrakt je osušen preko MgSO4i koncentrovan. Ostatak je prečišćen HPLC-om (osnovna metoda) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 0,85 min, m/z 269,0 (M+H) (LCMS metoda 2).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10.78 (s, 1H), 9.87 (s, 1H), 8.24 (d, J = 4 Hz, 1H), 7.66 (s, 1H), 7.43 (d, J = 4 Hz, 1H), 6.73 (s, 1H), 2.30 (s, 3H).

Primer 3

1-(2-hloropiridin-4-il)-3-(3-(trifluorometil)izotiazol-5-il)urea

[0103]

[0104] U ledeno hladnu smešu 3-(trifluorometil)izotiazol-5-amina (Intermedijer 2) (70 mg; 0,41 mmol) i fenil (2-hloropiridin-4-il)karbamata (Intermedijer 3) (104 mg; 0,41 mmol) u DMF-u (1,2 ml) dodat je rastvor LHMDS (1M u THF-u; 0,41 ml; 0,41 mmol). Smeša je ostavljena da se zagreje na sobnu temperaturu i mešana je 16 sati. Smeša je koncentrovana in vacuo, a zatim prečišćena HPLC-om (osnovna metoda) da bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,38 min, m/z 323 (M+H) (LCMS metoda 1).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 11.21 (br s, 1H), 10.18 (br s, 1H), 8.23 (d, J = 5.6 Hz, 1H), 7.69 (d, J = 1.8 Hz, 1H), 7.46 (dd, J = 5.7, 1.9 Hz, 1H), 7.22 (s, 1H).

Primer 4

1-(5-amino-2-hloropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)urea

[0106] Smeša 1-(5-nitro-2-hloropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)uree (Intermedijer 5) (7,63 g; 21,82 mmol), gvožđa (4,87 g; 87 mmol) i amonijum hlorid (9,34 g; 175 mmol) u etanolu (84 ml) i vodi (25 ml) je zagrevan 1 h na 50°C. Smeša je filtrirana preko Celit jastučića, filterski kolač je ispran sa MeOH, a filtrat je koncentrovan in vacuo. Ostatak je dodat u EtOAc i ispran slanim rastvorom. Organska frakcija je osušena preko magnezijum sulfata i koncentrovana in vacuo da bi se dobio ostatak koji je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) nakon čega je usledilo prečišćavanje korišćenjem ISCO purifikacije sa reverznom fazom na C18 koloni eluiranjem vodom 0,1% mravlje kiseline i acetonitrilom 0,1% mravlje kiseline. LCMS: Rt = 0,76 min, m/z = 320,2 (M+H) (LCMS metoda 2).<1>H NMR (400 MHz, Metanol-d4) δ 7.88 (s, 1H), 7.84 (s, 1H), 6.99 (s, 1H), 6.66 (t, J = 54.9 Hz, 1H).

Primer 5

1-(2-hloro-5-(hidroksimetil)piridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)urea

[0107]

Korak 1: Sinteza 1-(5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-hloropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)urea

[0108] LHMDS (1M u THF-u; 9,2 ml; 9,2 mmol) je dodat kapanjem u rastvor fenil (5-(((tercbutildimetilsilil)oksi)metil)-2-hloropiridin-4-il)karbamata (Intermedijer 6) (3,46 g; 8,81 mmol) i 3-(difluorometil)izotiazol-5-amin (Intermedijer 1) (1,15 g; 7,66 mmol) u DMF-u (30 ml) i reakcija je mešana na sobnoj temperaturi tokom 30 min. Reakcija je ugašena sa MeOH (10 ml) i isparljive supstance su uklonjene in vacuo. Ostatak je dodat u 1:1 EtOAc/zasićena vodena NH4Cl i slojevi su razdvojeni. Vodeni sloj je ekstrahovan sa EtOAc. Organske materije su kombinovane, osušene sa Na2SO4, filtrirane i isparljivi sastojci su uklonjeni in vacuo. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan). LCMS: Rt= 1,79 min, m/z = 449,2 (M+H) (LCMS metoda 1).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 11.39 (s, 1H), 8.93 (s, 1H), 8.29 (s, 1H), 8.14 (s, 1H), 7.19 (s, 1H), 6.96 (t, J = 54.5 Hz, 1H), 4.79 (s, 2H), 0.86 (s, 9H), 0.07 (s, 6H).

Korak 2: Sinteza 1-(2-hloro-5-(hidroksimetil)piridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)uree

[0109] TBAF (1M u THF-u; 2,45 ml; 2,45 mmol) je dodat u rastvor 1-(5-(((tercbutildimetilsilil)oksi)metil)-2-hloropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)urea (dobijen u koraku 1 iznad) (1,1 g; 2,45 mmol) i u THF-u (8 ml) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 h. Reakciona smeša je sipana u vodu i proizvod je ekstrahovan sa EtOAc. Organski ekstrakt je kombinovan, osušen sa Na2SO4, filtriran, a isparljive materije su uklonjene in vacuo. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (MeOH/DCM) da bi se dobilo jedinjenje iz naslova. LCMS: Rt = 0,78 min, m/z = 335,2 (M+H) (LCMS metoda 2).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 11.75 (s, 1H), 9.22 (s, 1H), 8.23 (s, 1H), 8.15 (s, 1H), 7.20 (s, 1H), 6.97 (t, J = 56 Hz, 1H), 5.79 (t, J = 5 Hz, 1H), 4.59 (d, J = 5 Hz, 2H).

Primer 6

1-(5-amino-2-fluoropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)urea

[0110]

[0111] Smeša 1-(5-nitro-2-hloropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)uree (Intermedijer 5) (3,77 g; 8,62 mmol), TMAF-a (3,61 g; 38,8 mmol) i DMF-a (83 ml) zagrevana je na 75°C tokom 1 h. Reakcija je ugašena vodom i ekstrahovana sa EtOAc.

Kombinovane organske frakcije su isprane vodom, slanim rastvorom, zatim osušene natrijum sulfatom, filtrirane i koncentrovane in vacuo. Ostatak je zatim prečišćen fleš hromatografijom (EtOAc/heptan) kako bi se dobio delimično prečišćen proizvod (2,73 g) koji je dodat u etanol (100 ml) i vodu (20 ml). Dodati su amonijum hlorid (2,13 g; 39,8 mmol) i gvožđe (1,91 g; 34,2 mmol) i smeša se zagreva na 45°C tokom 30 min. Reakciona smeša je zatim filtrirana na kratkom jastučiću celita, koji je ispran sa MeOH. Filtrat je koncentrovan, a zatim razblažen sa EtOAc i vodom. Vodeni sloj je ekstrahovan sa EtOAc. Kombinovane organske frakcije su isprane slanim rastvorom, zatim osušene natrijum sulfatom, filtrirane i koncentrovane in vacuo. Ostatak je sekvencijalno prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan), praćeno ISCO purifikacijom sa reverznom fazom na C18 koloni eluiranjem sa vodom 0,1% mravlje kiseline i acetonitrilom 0,1% mravlje kiseline. Mali broj nečistih frakcija je konačno prečišćen HPLC-om (metoda mravlje kiseline) i kombinovane frakcije su dale naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,12 min, m/z 304,2 (M+H) (LCMS metoda 1).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 11.15 (s, 1H), 8.92 (s, 1H), 7.63 (d, J = 0.9 Hz, 1H), 7.46 (d, J = 0.8 Hz, 1H), 7.14 (s, 1H), 6.95 (t, J = 54.5 Hz, 1H), 4.82 (s, 2H).

Primer 7

1-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)-3-(2-fluoro-5-(hidroksimetil)piridin-4-il)urea

[0112]

Korak 1: Sinteza 1-(5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)uree.

[0113] U rastvor 3-(difluorometil)izotiazol-5-amina (Intermedijer 1) (48 mg; 0,323 mmol), i fenil (5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-il)karbamata (Intermedijer 7) (135 mg; 0,323 mmol) u DMF-u (2 ml), dodat je LHMDS (1M u THF-u; 0,484 ml; 0,484 mmol) i dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi 30 min. Smeša je koncentrovana in vacuo i proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,76 min, m/z 433,2 (M+H) (LCMS metoda 1)

Korak 2: Sinteza 1-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)-3-(2-fluoro-5-(hidroksimetil)piridin-4-il)uree.

[0114] U rastvor 1-(5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)uree (119 mg; 0,275 mmol) u THF-u (5 ml) dodat je TBAF (1M u THF-u; 0,275 ml; 0,275 mmol) i rezultujuća smeša je ostavljena da se meša na sobnoj temperaturi tokom 2 h. Smeša je koncentrovana in vacuo i prečišćena hromatografijom na silika gelu (MeOH / DCM sa amonijum hidroksidom kao modifikatorom) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,16 min, m/z 337 (M+H) (LCMS metoda 1).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 11.76 (s, 1H), 9.26 (s, 1H), 8.06 (s, 1H), 7.77 (s, 1H), 7.22 - 6.70 (m, 2H), 5.73 (t, J = 5.4 Hz, 1H), 4.59 (d, J = 5.1 Hz, 2H).

Primer 8

1-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)-3-(2-fluoro-3-(hidroksimetil)piridin-4-il)urea

[0115]

Korak 1: Sinteza 1-(3-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)uree

[0116] U rastvor 3-(difluorometil)izotiazol-5-amina (Intermedijer 1) (1,04 g; 6,93 mmol), i fenil (3-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-il)karbamata (Intermedijer 8) (3,39 g; 9,00 mmol) u DMF-u (35 ml) dodat je LHMDS (1M u THF-u; 13,8 ml; 13,8 mmol) na 0°C. Rashladno kupatilo je uklonjeno i dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 45 min. Smeša je koncentrovana in vacuo i proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,74 min, m/z 433,3 (M+H) (LCMS metoda 1).

Korak 2: Sinteza 1-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)-3-(2-fluoro-3-(hidroksimetil)piridin-4-il)uree

[0117] U rastvor 1-(3-(((terc-butildimetilsilil)oksi) metil)-2-fluoropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)uree (2,19 g; 5,06 mmol) u THF-u (40 ml) je dodat TBAF (1M u THF-u; 6,6 ml; 6,6 mmol) i dobijena smeša je ostavljena da se meša na sobnoj temperaturi tokom 30 min. Reakcija je ugašena vodom, a zatim razblažena sa EtOAc. Vodeni sloj je ekstrahovan sa EtOAc. Kombinovane organske frakcije su kombinovane, isprane slanim rastvorom, zatim osušene natrijum sulfatom, filtrirane i koncentrovane in vacuo. Sirova smeša je prečišćena fleš hromatografijom (MeOH/DCM) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,12 min, m/z 319,2 (M+H) (LCMS metoda 1).1H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 11.89 (s, 1H), 9.44 (s, 1H), 8.10 - 8.02 (m, 2H), 7.05 (s, 1H), 6.95 (t, J = 54.5 Hz, 1H), 5.83 (s, 1H), 4.62 (s, 2H).

INTERMEDIJERI

Intermedijer 1

3-(difluorometil)izotiazol-5-amin

[0118]

Korak 1: 3-metil-5-nitroizotiazol

[0119] Cu prah (96 g; 1,5 mol) je stavljen u reaktor kapaciteta 5 l. Dodata je voda (1 l), praćena sa NaNO2(104 g, 1,5 mol). Dodata je vodena HCl (12 M; 1,5 ml; 18 mmol), a reakciona smeša se meša 20 min. Rastvor 3-metil-5-aminoizotiazol hidrohlorida (58 g; 507 mmol) u 500 ml vode i vodenog rastvora HCl (12 M; 65 ml; 0,78 mol), dodat je kapanjem preko adicionog levka uz održavanje temperature ispod 30°C. Dodato je još 100 ml vode. Reakciona smeša je ostavljena da se meša 3 h nakon adicije. Reakciona smeša je filtrirana kroz Celite sa vodom i MTBE. Filtrat je prebačen u reaktor i slojevi su razdvojeni. Vodeni sloj je dva puta ispran sa MTBE. Kombinovani organski slojevi su osušeni preko MgSO4, filtrirani i koncentrovani da bi se dobilo naslovno jedinjenje.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8.12 (s, 1H), 2.50 (s, 3H).

Korak 2: 5-nitroizotiazol-3-karboksilna kiselina

[0120] U tikvicu sa okruglim dnom od 1 l sa 3 grla u vodenom kupatilu opremljenom mehaničkom mešalicom i monitorom temperature dodat je 3-metil-5-nitroizotiazol (26,5 g; 184 mmol), zatim H2SO4(350 mL) brzinom kojom je temperatura održavana ispod 30 °C. CrO3(55.1 g, 552 mmol) je dodat u 6 porcija svakih 20 minuta, obezbeđujući da temperatura ostane ispod 24°C. Reakcija je ostavljena da se meša u prisustvu vodenog kupatila 3 dana. Reakciona smeša je sipana u ledenu vodu (ukupno 1,4 l) i ekstrahovana je 3 puta sa Et2O (1 L). Kombinovani organski slojevi su isprani slanim rastvorom, zatim osušeni preko MgSO4, filtrirani i koncentrovani da bi se dobila čvrsta supstanca žute boje. Čvrsta supstanca je dodata u heptan (80 ml) i Et2O (20 mL) i triturirana. Nakon 2 minuta snažnog mešanja, smeša je filtrirana, a zatim isprana smešom heptan/etar u odnosu 5:1 (minimalna količina) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9.89 (s, 1H), 8.57 (s, 1H).

Korak 3: (5-nitroizotiazol-3-il)metanol

[0121] Tikvica je napunjena sa 5-nitroizotiazol-3-karboksilnom kiselinom (3,0 g; 17,2 mmol) u THF-u (50 ml), ohlađena na ledenom kupatilu, a zatim je dodat kompleks boran tetrahidrofurana (1M u THF-u) (22,4 ml; 22,4 mmol), kapanjem, tokom 30 minuta i reakcija je ostavljena da se zagreje preko noći. Reakciona smeša je ponovo ohlađena na 0°C, a zatim je kapanjem dodat metanol (20 ml). Reakcija je snažno mešana na 0°C tokom 5 minuta, a zatim je ostavljena da se zagreje na sobnu temperaturu i mešana još 15 minuta. Reakciona smeša je koncentrovana in vacuo do polovine zapremine, zatim razblažena sa EtOAc (100 ml), zasićenim vodenim rastvorom NH4Cl (50 mL) i vodom (50 ml). Slojevi su razdvojeni i vodeni deo je ekstrahovan sa EtOAc (2x100 ml). Organske frakcije su kombinovane i isprane slanim rastvorom, zatim osušene preko natrijum sulfata, filtrirane i koncentrovane in vacuo. Prečišćavanje putem hromatografije na silika gelu (EtOAc/DCM) dalo je naslovno jedinjenje.

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8.09 (s, 1H), 5.77 (t, J = 6.1 Hz, 1H), 4.58 (d, J = 6.1 Hz, 2H). MS (ESI) m/z 161.0 [M H]<+>.

Korak 4: Sinteza 5-nitroizotiazol-3-karbaldehida

[0122] Des–Martinov perjodinan (2,23 g; 5,27 mmol) je dodat u malim porcijama tokom 5 minuta (5-nitroizotiazol-3-il)metanolu (767 mg; 4,79 mmol) u DCM-u (25 ml) na 0°C. Smeša je mešana na 0°C tokom 10 min, zagrejana na sobnu temperaturu i mešana na sobnoj temperaturi 20 min. Smeša je razblažena sa DCM-om. Dodati su zasićeni vodeni rastvor NaHCO3i zasićeni vodeni natrijum tiosulfat. Smeša je snažno mešana 10 minuta, a zatim su razdvojena dva sloja. Vodeni sloj je ekstrahovan sa DCM-om. Kombinovani organski ekstrakt je ispran slanim rastvorom, osušen preko natrijum sulfata i koncentrovan in vacuo kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. Proizvod je direktno korišćen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9.85 (s, 1H), 8.58 (s, 1H).

Korak 5: Sinteza 3-(difluorometil)-5-nitroizotiazola

[0123] DAST (0,201 ml; 1,518 mmol) je dodat kapanjem na 0°C u rastvor 5-nitroizotiazol-3-karbaldehida (dobijen u koraku 1 iznad) (80 mg; 0,506 mmol) u DCM-u (3,5 ml). Smeša je mešana na 0°C tokom 25 minuta, zagrejana na sobnu temperaturu i mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 h. Smeša je ugašena na 0°C sa zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3, i razblažena sa DCM-om. Smeša je snažno mešana 1 minut, a zatim su razdvojena dva sloja. Vodeni sloj je ekstrahovan sa DCM-om. Kombinovani organski ekstrakt je ispran slanim rastvorom, osušen preko natrijum sulfata i koncentrovan in vacuo kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. Proizvod je odmah iskorišćen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8.54 (s, 1H), 7.16 (t, J = 52 Hz, 1H).

Korak 6: Sinteza 3-(difluorometil)izotiazol-5-amina

[0124] Smeša 3-(difluorometil)-5-nitroizotiazola (49 mg; 0,27 mmol), gvožđa u prahu (46 mg; 0,81 mmol) i sirćetne kiseline (1,5 ml) zagrevana je na 50°C tokom 2 h. Smeša je razblažena etil acetatom i bazifikovana sa 30% amonijum hidroksida. Organski sloj je izdvojen i koncentrovan in vacuo, a zatim prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 0,42 min, m/z = 151,2 (M+H) (LCMS metoda 2).<1>H NMR (400 MHz, metanol-d4) δ 6.46 (t, J = 55.0 Hz, 1H), 6.39 (s, 1H).<19>F NMR (376 MHz, MeOD) δ -116.06.

Intermedijer 2

3-(trifluorometil)izotiazol-5-amin

[0125]

Korak 1: Sinteza 4,4,4-trifluoro-3-oksobutan nitrila

[0126] Suva tikvica od 100 ml napunjena je sa KOt-Bu (1M u THF-u; 85 ml; 85 mmol) i ohlađena na ledu. Nakon 30 min dodata je smeša etil trifluoroacetata (7,27 ml; 60,9 mmol) i acetonitrila (3,18 ml; 60,9 mmol) tokom 3 min. Reakciona smeša je postala suspenzija.

Smeša je ostavljena da se polako zagreva do sobne temperature i mešana je 24 h. Smeša je ugašena sa 1M HCl, a sirovi proizvod je ekstrahovan sa etrom i ispran vodom. Organski sloj je izdvojen, osušen preko magnezijum sulfata, filtriran i koncentrovan in vacuo da bi se dobilo naslovno jedinjenje, koje je korišćeno u sledećem koraku bez prečišćavanja. LCMS: Rt = 0,22 min, m/z 136,1 (M-1) (LCMS metoda 4).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 2.99 (s, 2H).

Korak 2: Sinteza (Z)-3-amino-4,4,4-trifluorobut-2-enenitrila

[0127] Smeša 4,4,4-trifluoro-3-oksobutanenitrila (pripremljena u koraku 1) (1,1 g; 8,03 mmol), amonijumskog formata (1,518 g; 24,08 mmol) i sirćetne kiseline (0,046 ml; 0,803 mmol) u toluenu (100 ml), zagrevana je na 120°C u zeotropnim uslovima tokom 18 h. Smeša je koncentrovana in vacuo i korišćena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

Korak 3: Sinteza (Z)-3-amino-4,4,4-trifluorobut-2-enetioamida

[0128] Smeša (Z)-3-amino-4,4,4-trifluorobut-2-enenitrila (pripremljena u koraku 2) (1,00 g; 7,35 mmol), MgCl2(0,70 g; 7,35 mmol) i NaSH (0,824 g; 14,70 mmol) u DMF-u (20 ml) ostavljena je da se meša na sobnoj temperaturi 24 h. Smeša je podeljena na etil acetat i vodu. Kombinovani organski ekstrakt je osušen preko magnezijum sulfata, filtriran i koncentrovan in vacuo kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 0,81 min, m/z 171 (M+H) (LCMS metoda 1).

Korak 4: Sinteza 3-(trifluorometil)izotiazol-5-amina

[0129] U smešu (Z)-3-amino-4,4,4-trifluorobut-2-enetioamida (pripremljenu u koraku 3) (1,2 g; 7,05 mmol) u piridinu (24 ml) dodat je H2O2(3 ml; 29,4 mmol) na 0-5°C, a smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana 2 h. Smeša je koncentrovana in vacuo, a ostatak je hromatografisan na silika gelu (etil acetat/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 0,97 min, m/z 169 (M+H) (LCMS metoda 1).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 7.21 (s, 2H), 6.44 (s, 1H).

Intermedijer 3

Fenil (2-hloropiridin-4-il)karbamat

[0130]

[0131] U rastvor 2-hloropiridin-4-amina (12,9 g; 101 mmol) i piridina (8,13 ml; 101 mmol) u DCM-u (315 ml), na 0°C, dodat je fenil hloroformat (13,3 ml; 106 mmol). Smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature tokom 2 h i koncentrovana in vacuo. Dodata je voda, a smeša je mešana na sobnoj temperaturi. Čvrsta materija je filtrirana preko fritovanog plastičnog levka, isprana vodom i osušena pod visokim vakuumom na 40°C tokom 24 h kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,20 min, m/z = 249,2 (M+H) (LCMS metoda 2).

Intermedijer 4

Fenil (2-hloro-5-nitropiridin-4-il)karbamat

[0132]

[0133] U rastvor 4-amino-2-hloro-5-nitropiridina (150 mg; 0,864 mmol) i piridina (0,070 ml; 0,86 mmol) u dioksanu (4 ml) na 0°C, dodat je fenil hloroformat (0,114 ml; 0,907 mmol). Smeša je zagrevana na 80°C tokom 18 h, ohlađena na sobnu temperaturu i sipana u vodu. Proizvod je ekstrahovan sa EtOAc. Kombinovani organski ekstrakt je osušen preko Na2SO4, i koncentrovan in vacuo. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,51 min, m/z = 294,1 (M+H) (LCMS metoda 1).

Intermedijer 5

1-(5-nitro-2-hloropiridin-4-il)-3-(3-(difluorometil)izotiazol-5-il)urea

[0134]

[0135] Rastvor fenil (2-hloro-5-nitropiridin-4-il)karbamata (Intermedijer 4) (4,50 g; 15,32 mmol), 3-(difluorometil)izotiazol-5-amina (Intermedijer 1) (2,0 g; 13,32 mmol) i DIPEA (5,8 ml; 33,3 mmol) u dioksanu (59 ml), zagrevan je na 85°C tokom 16 h. Smeša je koncentrovana in vacuo i ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,43 min, m/z = 350,1 (M+H) (LCMS metoda 1).

Intermedijer 6

Fenil (5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-hloropiridin-4-il)karbamat

[0136]

Korak 1: Sinteza metil 6-hloro-4-((4-metoksibenzil)amino)nikotinata

[0137] Smeša p-metoksibenzilamina (19,0 ml; 146 mmol), metil 4,6-dihloronikotinata (25 g; 121 mmol), trietilamina (20,3 ml; 146 mmol) u MeCN (60 ml), mešana je na sobnoj temperaturi tokom 24 h. Dodato je još 4-metoksibenzilamina (2,5 ml), a smeša je mešana na sobnoj temperaturi 72 h. Smeša je koncentrovana, a ostatak je podeljen između EtOAc i vodenog zasićenog NH4Cl. Organski ekstrakt je kombinovan, osušen sa Na2SO4, filtriran i koncentrovan in vacuo. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,42 min, m/z = 307,1 (M+H) (LCMS metoda 1).

Korak 2: Sinteza (6-hloro-4-((4-metoksibenzil)amino)piridin-3-il)metanola

[0138] U rastvor LAH (2M u THF-u; 21,52 ml; 43,0 mmol) u THF-u (150 ml), uz mešanje na 0°C, kapanjem je dodat rastvor metil 6-hloro-4-((4-metoksibenzil)amino)nikotinata (pripremljen u koraku 1) (12 g; 39,1 mmol) u THF-u (100 ml). Reakcija je ostavljena da se zagreje na sobnoj temperaturi i mešana je 30 minuta. Reakcija je ugašena sporim dodavanjem EtOAc u ledenom kupatilu, nakon čega su usledili Steinhardt uslovi za gašenje LAH (2ml H2O, zatim 2 ml 15% NaOH i 6 ml H2O). Dobijeni rastvor je mešan 15 minuta i ostavljen da se zagreje na sobnoj temperaturi. Smeša je filtrirana preko Celita i filtrat je prebačen u separatorni levak. Proizvod je dalje razblažen vodom, a zatim ekstrahovan sa EtOAc.

Organske materije su kombinovane, osušene sa Na2SO4, filtrirane, a isparljive materije su uklonjene in vacuo da bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 0,84 min, m/z = 279,3 (M+H) (LCMS 1 metoda 1).

Korak 3: Sinteza (4-amino-6-hloropiridin-3-il)metanola

[0139] Rastvor (6-hloro-4-((4-metoksibenzil)amino)piridin-3-il)metanola (pripremljen u koraku 2) (9,82 g; 35,2 mmol) u TFA (2,71 ml; 35,2 mmol) zagrevan je na 60°C tokom 18 h. Reakcija je neutralizovana sa 10% vodenog rastvora K2CO3do pH ~7. Smeša je zatim prebačena u separatorni levak i ekstrahovana sa DCM-om. Organske materije su kombinovane, osušene sa Na2SO4, filtrirane, a isparljive materije su uklonjene in vacuo da bi se dobila porcija naslovnog jedinjenja. Vodeni sloj je koncentrovan in vacuo, a rezultujuća čvrsta supstanca je razblažena u izopropanolu. Nerastvorljive soli su filtrirane, a rastvor je ohlađen na ledu. Dodatne soli koje su istaložene su filtrirane. Isparljive materije su uklonjene in vacuo da bi se dobila veća količina naslovnog jedinjenja. LCMS: Rt = 0,26 min, m/z = 159,1 (M+H) (LCMS metoda 2).

Korak 4: Sinteza 5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-hloropiridin-4-amina

[0140] Smeša (4-amino-6-hloropiridin-3-il)metanola (pripremljena u koraku 3) (5 g; 32 mmol), TBDMSCI (5,23 g; 34,7 mmol) i imidazola (5,37 g; 79 mmol) u DMF-u (10 ml), mešana je na sobnoj temperaturi tokom 1 h. Reakciona smeša je sipana u vodu i ekstrahovana sa EtOAc. Organske materije su kombinovane, osušene sa Na2SO4, filtrirane i isparljivi sastojci su uklonjeni in vacuo. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,52 min, m/z = 273,2 (M+H) (LCMS metoda 2).

Korak 5: Sinteza fenil (5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-hloropiridin-4-il)karbamata

[0141] U rastvor 5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-hloropiridin-4-amina (pripremljenog u koraku 4) (5,55 g; 20,3 mmol) i piridina (1,8 ml; 22,4 mmol) u DCM-u (75 ml), mešanom na sobnoj temperaturi, dodat je fenil hloroformat (2,68 ml; 21,4 mmol). Reakcija je ostavljena da se zagreje na sobnu temperaturu tokom 2 h. Isparljive materije su uklonjene in vacuo, a ostatak je razblažen sa EtOAc i zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3. Smeša je zatim ekstrahovana sa EtOAc. Organske materije su kombinovane, osušene sa Na2SO4, filtrirane i isparljivi sastojci su uklonjeni in vacuo. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,94 min, m/z = 393,3 (M+H) (LCMS metoda 1).

Intermedijer 7

Fenil (5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-il)karbamat

[0142]

Korak 1: Sinteza metil 4-amino-6-fluoronikotinata.

[0143] U tikvicu od 500 ml koja sadrži metil-4,6-dihloronikotinat (6,75 g; 32,8 mmol) i TMAF (8,0 g; 86 mmol) dodat je DMF (100 ml) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi 1,5 h dok LCMS-om nije identifikovano potpuno formiranje intermedijarnog metil-4,6-difluoronikotinata. Ovoj reakcionoj smeši je zatim dodat rastvor 2M amonijaka u izopropanolu (35 ml; 70 mmol) i ona je mešana na sobnoj temperaturi tokom 20 h. Potpuna formacija jedinjenja iz naslova identifikovana je pomoću LCMS. Reakciona smeša je ugašena vodom, a sirovi proizvod je ekstrahovan sa EtOAc. Organski sloj je ispran slanim rastvorom, zatim osušen preko natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan in vacuo. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 0,97 min, m/z 174 (M+H) (LCMS metoda 1).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8.43 (s, 1H), 7.52 (s, 2H), 6.30 (s, 1H), 3.82 (s, 3H).

Korak 2: Sinteza (4-amino-6-fluoropiridin-3-il)metanola

[0144] U ledeno-hladan (0°C) rastvor LAH (2M u THF-u, 24,8 ml; 49,6 mmol), dodatno razblažen sa THF-om (200 ml), dodat je, putem adicionog levka tokom 45 min, rastvor metil 4-amino-6-fluoronikotinata (4,22 g; 24,8 mmol) u THF-u (100 ml) što je rezultovalo suspenzijom. Smeša je ostavljena da se zagreje na sobnu temperaturu tokom 2 h nakon čega je metodom LCMS procenjeno da je reakcija završena. Reakciona smeša je razblažena sa THF-om (200 ml) i ohlađena na ledu. Natrijum sulfat dekahidrat je dodat u smešu u porcijama dok nisu nestali mehurići. Smeša je mešana tokom 18 h, zatim filtrirana i koncentrovana in vacuo. Rezultujući ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 0,27 min, m/z 143 (M+H) (LCMS metoda 3).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 7.63 (s, 1H), 6.20 (s, 2H), 6.09 (s, 1H), 5.04 (t, J = 5.5 Hz, 1H), 4.35 (d, J = 5.5 Hz, 2H).

Korak 3: Sinteza 5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-amina

[0145] Smeša (4-amino-6-fluoropiridin-3-il)metanola (1,52 g; 10,7 mmol), TBDMSCI (1,77 g; 11,8 mmol) i imidazola (1,82 g; 26,7 mmol) u DMF-u (50 ml), mešana je na sobnoj temperaturi tokom 1 h, nakon čega je metodom TLC procenjeno da je reakcija završena, 100% EtOAc. Reakciona smeša je koncentrovana in vacuo, a zatim prečišćena hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) da bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt= 1,46 min, m/z 257 (M+H) (LCMS metoda 1).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 7.60 (s, 1H), 6.11 (s, 2H), 6.04 (s, 1H), 4.50 (s, 2H), 0.81 (s, 9H), 0.00 (s, 6H).

Korak 4: Sinteza fenil (5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-il)karbamata

[0146] U smešu (4-amino-6-fluoropiridin-3-il)metanola (1,45 g; 5,66 mmol) i piridina (0,46 ml; 5,66 mmol) u dioksanu (30 ml), dodat je fenil hloroformat (0,710 ml; 5,66 mmol) i dobijena smeša je mešana 1 h. Smeša je zatim razblažena sa EtOAc, a zatim isprana sa natrijum bikarbonatom nakon čega je dodata voda. Organski deo je osušen preko natrijum sulfata i koncentrovan in vacuo. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,89 min, m/z 377 (M+H) (LCMS metoda 1).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9.66 (s, 1H), 8.03 (s, 1H), 7.41 (s, 1H), 7.39 - 7.31 (m, 2H), 7.16 - 7.09 (m, 2H), 6.74 - 6.52 (m, 1H), 4.78 (s, 2H), 0.80 (s,9 H), 0.00 (s, 6H).

Intermedijer 8

Fenil (3-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-il)karbamat

[0147]

Korak 1: Sinteza metil 2,4-difluoronikotinata

[0148] Rastvor 2,4-difluoropiridina (5 g; 43,4 mmol) u THF-u (120 ml) dodat je kapanjem u mešani rastvor litijum diizopropilamida (2M u THF/heptanu/etilbenzenu; 26,1 ml; 52,1 mmol) na -78°C. Nakon mešanja 1 sat, reakcija je prebačena u mešani rastvor metil hloroformata (5,05 ml; 65,2 mmol) u THF-u (120 ml) na -78°C preko kanile. Reakciona smeša je ostavljena da se zagreje na sobnu temperaturu tokom 30 min. Reakcija je polako ugašena vodom (100 ml) i ekstrahovana sa EtOAc (3×100 ml). Organske materije su kombinovane, osušene sa Na2SO4, filtrirane i isparljivi sastojci su uklonjeni in vacuo. Proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 0,94 min, m/z 174,1 (M+H) (LCMS metoda 1).

Korak 2: Sinteza metil 4-amino-2-fluoronikotinata

[0149] U rastvor metil 2,4-difluoronikotinata (pripremljenog u koraku 1) (2 g; 11,55 mmol) u dioksanu (40 ml) dodat je amonijak u dioksanu (0,5M; 46,2 ml; 23,11 mmol). Reakcija je mešana na 60°C tokom 18 h. Reakcija je sipana u zasićeni rastvorNaHCO3(aq)i ekstrahovana sa EtOAc (3×100ml). Organske materije su kombinovane, osušene sa Na2SO4, filtrirane i isparljivi sastojci su uklonjeni in vacuo. Proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 0,77 min, m/z 171,1 (M+H) (LCMS metoda 1).

Korak 3: Sinteza (4-amino-2-fluoropiridin-3-il)metanola

[0150] Rastvoru metil 4-amino-2-fluoronikotinata (2,02 g; 11,87 mmol) u THF-u (70 ml) uz mešanje u hladnom kupatilu kapanjem je dodata LAH (2M u THF-u; 7,1 ml; 14,2 mmol). Reakcija je mešana na 0°C tokom 30 minuta i reakcija je ugašena postepenim dodavanjem natrijum sulfat dekahidrata (3,5 g). Smeša je mešana 15 minuta, pre dodavanja anhidrovanog Na2SO4. Smeša je filtrirana preko celita i isparljive supstance su uklonjene in vacuo.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 7.56 (d, J = 5.7 Hz, 1H), 6.47 (dd, J = 5.7, 1.2 Hz, 1H), 6.29 (s, 2H), 4.96 (t, J = 5.4 Hz, 1H), 4.40 (d, J = 5.4 Hz, 2H).

Korak 4: Sinteza 3-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-amina

[0151] Smeša (4-amino-2-fluoropiridin-3-il)metanola (1,57 g; 11,05 mmol), TBDMSCI (2,00 g; 13,26 mmol) i imidazola (1,88 g; 27,6 mmol) mešana je u DMF-u (30 ml) na sobnoj temperaturi. Posle 90 min, reakcija je ugašena zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3, a zatim razblažena sa EtOAc. Vodeni sloj je ekstrahovan sa EtOAc. Organske frakcije su kombinovane, isprane slanim rastvorom, zatim osušene natrijum sulfatom, filtrirane i koncentrovane in vacuo. Sirova smeša je prečišćena fleš hromatografijom (EtOAc/heptan). LCMS: Rt = 1,47 min, m/z 257,3 (M+H) (LCMS metoda 1).

Korak 5: Sinteza fenil (3-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-il)karbamata

[0152] U rastvor 3-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-2-fluoropiridin-4-amina (2,36 g; 9,20 mmol) i piridina (0,89 ml; 11,0 mmol) u dioksanu (40 ml) dodat je fenil hloroformat (1,21 ml; 9,7 mmol) na sobnoj temperaturi. Posle 2,5 h reakcija je ugašena zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3, a zatim razblažena sa EtOAc. Vodeni sloj je ekstrahovan sa EtOAc. Organske frakcije su kombinovane, isprane slanim rastvorom, zatim osušene natrijum sulfatom, filtrirane i koncentrovane in vacuo.

[0153] Sirova smeša je prečišćena fleš hromatografijom (EtOAc/heptan) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje. LCMS: Rt = 1,91 min, m/z 377,4 (M+H) (LCMS metoda 1).1H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9.92 (s, 1H), 8.11 (d, J = 5.7 Hz, 1H), 7.78 (d, J = 5.7 Hz, 1H), 7.52 - 7.42 (m, 2H), 7.36 - 7.26 (m, 1H), 7.26 - 7.19 (m, 2H), 4.90 (s, 2H), 0.87 (s, 9H), 0.08 (s, 6H).

FARMACEUTSKI SASTAVI I KOMBINACIJE

[0154] Jedinjenja obuhvaćena ovim otkrićem se obično koriste u vidu farmaceutskog sastava (npr. jedinjenje obuhvaćeno ovim otkrićem i najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv nosač). „Farmaceutski prihvatljiv nosač (diluent ili ekscipijens)“ odnosi se na medije koji su opšte prihvaćeni u struci za isporuku biološki aktivnih agenasa životinjama, posebno sisarima, uključujući, opšte priznate kao bezbedne („generally recognized as safe“, GRAS) rastvarače, disperzione medije, premaze, surfaktante, antioksidante, konzervanse (npr. antibakterijske agense, antifungalne agense), izotonične agense, agense za odlaganje apsorpcije, soli, konzervanse, stabilizatore lekova, veziva, puferske agense (npr. maleinska kiselina, vinska kiselina, mlečna kiselina, limunska kiselina, sirćetna kiselina, natrijum bikarbonat, natrijum fosfat i slično), agensi za dezintegraciju, lubrikante, zaslađivače, arome, boje i njihove kombinacije, što je poznato stručnjacima u oblasti (vidi, npr. Allen, L.V., Jr. et al., Remington: The Science and Practice of Pharmacy (2 Volumes), 22nd Edition, Pharmaceutical Press (2012).

[0155] U jednom aspektu, ovo otkriće daje farmaceutski sastav koji se sastoji od jedinjenja obuhvaćenog ovim otkrićem, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i farmaceutski prihvatljivog nosača. U drugom otelotvorenju, sastav se sastoji od najmanje dva farmaceutski prihvatljiva nosača, kao što su oni opisani u ovom dokumentu. Za potrebe ovog otkrića, ako nije drugačije naznačeno, rastvarači i hidrati se generalno smatraju sastavima. Poželjno je da farmaceutski prihvatljivi nosači budu sterilni. Farmaceutski sastav se može formulisati za određene puteve primene kao što su oralna primena, parenteralna primena i rektalna primena, itd. Pored toga, farmaceutski sastavi prema ovom otkriću mogu biti napravljene u čvrstom obliku (uključujući, bez ograničenja, kapsule, tablete, pilule, granule, praškove ili supozitorije) ili u tečnom obliku (uključujući, bez ograničenja, rastvore, suspenzije ili emulzije).

Farmaceutski sastavi mogu biti podvrgnuti konvencionalnim farmaceutskim operacijama kao što su sterilizacija i/ili mogu sadržati konvencionalne inertne razblaživače, lubrikante ili puferske agense, kao i adjuvanse, kao što su konzervansi, stabilizatori, agensi za vlaženje, emulgatori i puferi itd. Farmaceutski sastavi su obično dati u tabletama ili želatinskim kapsulama koje sadrže aktivni sastojak zajedno sa jednim ili više:

a) diluentom, npr. laktoza, dekstroza, saharoza, manitol, sorbitol, celuloza i/ili glicin;

b) lubrikantom, npr. silicijum dioksid, talk, stearinska kiselina, njena magnezijumska ili kalcijumska so i/ili polietilenglikol; takođe i za tablete

c) vezujućim agensom, npr. magnezijum aluminijum silikat, skrobna pasta, želatin, tragakant, metilceluloza, natrijum karboksimetilceluloza i/ili polivinilpirolidon; po želji

d) agensi za dezintegraciju, npr. skrob, agar, alginska kiselina ili njena natrijumska so, ili šumeće mešavine; i

e) apsorbenti, koloranti, arome i zaslađivači.

[0156] Tablete mogu biti obložene filmom ili enterički obložene u skladu sa metodama koje su poznate u struci.

[0157] Pogodni sastavi za oralnu primenu uključuju efikasnu količinu jedinjenja obuhvaćenog otkrićem u obliku tableta, pastila, vodenih ili masnih suspenzija, disperzibilnih prašaka ili granula, emulzije, tvrdih ili mekih kapsula ili sirupa ili eliksira. Sastavi namenjeni za oralnu primenu pripremaju se prema bilo kojoj metodi koja je u struci poznata za proizvodnju farmaceutskih sastava i takvi sastavi mogu sadržati jedan ili više agenasa izabranih iz grupe koja se sastoji od zaslađivača, aromatičnih sredstava, sredstava za bojenje i sredstava za konzerviranje kako bi se obezbedili farmaceutski elegantni i ukusni preparati. Tablete mogu sadržati aktivni sastojak u smeši sa neotrovnim farmaceutski prihvatljivim ekscipijensima koji su pogodni za proizvodnju tableta. Ovi ekscipijensi su, na primer, inertni diluenti, kao što su kalcijum karbonat, natrijum karbonat, laktoza, kalcijum fosfat ili natrijum fosfat; agensi za granulaciju i dezintegraciju, na primer, kukuruzni skrob ili alginska kiselina; agensi za vezivanje, na primer, skrob, želatin ili akacija; i agensi za lubrikaciju, na primer magnezijum stearat, stearinska kiselina ili talk. Tablete su nepremazane ili premazane poznatim tehnikama kako bi se odložila dezintegracija i apsorpcija u gastrointestinalnom traktu i time obezbedilo trajno dejstvo tokom dužeg perioda. Na primer, može se koristiti materijal sa vremenskim odlaganjem kao što su gliceril monostearat ili gliceril distearat. Formulacije za oralnu upotrebu takođe mogu biti tvrde želatinske kapsule u kojima se aktivni sastojak meša sa inertnim čvrstim rastvaračem, na primer, kalcijum karbonatom, kalcijum fosfatom ili kaolinom, ili kao meke želatinske kapsule u kojima se aktivni sastojak meša sa vodom ili uljnim medijumom, na primer, kikiriki uljem, tečnim parafinom ili maslinovim uljem.

[0158] Određeni injekcioni sastavi su vodeni izotonični rastvori ili suspenzije, a supozitorije se prikladno pripremaju od masnih emulzija ili suspenzija. Navedeni sastavi mogu biti sterilisani i/ili sadrže adjuvanse, kao što su agensi za konzerviranje, stabilizaciju, vlaženje ili emulgiranje, promoteri rastvaranja, soli za regulisanje osmotskog pritiska i/ili puferi. Pored toga, mogu sadržati i druge terapijski vredne supstance. Navedeni sastavi se pripremaju prema konvencionalnim metodama mešanja, granulacije ili premazivanja, respektivno, i sadrže oko 0,1-75%, ili oko 1-50% aktivnog sastojka.

[0159] Pogodne kompozicije za transdermalnu primenu uključuju efikasnu količinu jedinjenja obuhvaćenog otkrićem sa odgovarajućim nosačem. Nosači pogodni za transdermalnu isporuku leka uključuju upijajuće farmakološki prihvatljive rastvarače koji pomažu prolazak kroz kožu domaćina. Na primer, transdermalna medicinska sredstva su u obliku zavoja koji se sastoji od potpornog elementa, rezervoara koji sadrži jedinjenje sa opcionim nosačima, sa opcionom kontrolnom barijerom za isporuku jedinjenja preko kože domaćina kontrolisanom i unapred određenom brzinom tokom dužeg vremenskog perioda i sredstva za pričvršćivanje medicinskog sredstva na kožu.

[0160] Pogodni sastavi za lokalnu primenu, npr. na kožu i oči, uključuju vodene rastvore, suspenzije, masti, kreme, gelove ili formulacije koje se mogu prskati, npr. za isporuku aerosolom ili slično. Takvi lokalni sistemi isporuke su posebno pogodni za dermalnu upotrebu, npr. za lečenje karcinoma kože, npr. za profilaktičku primenu u kremama za sunčanje, losionima, sprejevima i slično. Oni su stoga posebno pogodni za primenu u topikalnim, uključujući kozmetičke, formulacijama koje su dobro poznate u struci. Takve formulacije mogu da sadrže solubilizatore, stabilizatore, agense za poboljšanje toničnosti, pufere i konzervanse.

[0161] Na način na koji se ovde koristi, termin „topikalna primena“ se takođe može odnositi na inhalaciju ili intranazalnu primenu. Ove formulacije se mogu praktično isporučiti u obliku suvog praha (bilo samostalno, kao smeša, na primer suva smeša sa laktozom ili kao komponenta mešavine, na primer sa fosfolipidima) iz inhalatora suvog praha ili sistema isporuke aerosolnog spreja iz posude pod pritiskom, pumpe, spreja, atomizera ili nebulizatora, sa ili bez upotrebe odgovarajućeg propelanta.

[0162] Ovo otkriće dalje daje anhidrovane farmaceutske sastave i oblike doziranja koji se sastoje od jedinjenja ovog otkrića kao aktivnih sastojaka, jer voda može olakšati razgradnju određenih jedinjenja.

[0163] Anhidrovani farmaceutski sastavi i oblici za doziranje iz otkrića mogu se pripremiti pomoću anhidrovanih ili sastojaka niske vlažnosti u uslovima niske vlažnosti. Anhidrovani farmaceutski sastav se može pripremiti i skladištiti tako da se zadrži njegova anhidrovana priroda. Shodno tome, anhidrovani sastavi se pakuju koristeći materijale za koje se zna da sprečavaju izlaganje vlazi tako da se mogu uključiti u odgovarajuće komplete sa formulacijom. Primeri odgovarajućeg pakovanja uključuju, bez ograničenja, hermetički zatvorene folije, plastiku, posude za jedinične doze (npr. bočice), blister i strip pakovanja.

[0164] Ovo otkriće dalje navodi farmaceutske sastave i oblike doziranja koji se sastoje od jednog ili više agenasa koji smanjuju brzinu raspadanja jedinjenja obuhvaćenog ovim pronalaskom kao aktivnog sastojka. Takvi agensi, koji se ovde nazivaju „stabilizatori“, uključuju, bez ograničenja, antioksidanse kao što su askorbinska kiselina, pH puferi ili puferi soli itd.

[0165] Jedinjenje obuhvaćeno ovim otkrićem je obično formulisano u farmaceutske oblike doziranja kako bi se obezbedilo lako kontrolisano doziranje leka i kako bi se pacijentu pružio elegantan proizvod koji je lak za upotrebu. Režim doziranja za jedinjenja obuhvaćena ovim otkrićem će, naravno, varirati u zavisnosti od poznatih faktora, kao što su farmakodinamičke karakteristike određenog agensa i njegov režim i put primene; vrsta, starost, pol, zdravlje, zdravstveno stanje i težina primaoca; priroda i obim simptoma; vrsta istovremene terapije; učestalost lečenja; put primene, funkcija jetre i bubrega pacijenta i željeni efekat. Jedinjenja obuhvaćena ovim otkrićem mogu se davati u jednoj dnevnoj dozi, ili se ukupna dnevna doza može davati u podeljenim dozama dva, tri ili četiri puta dnevno.

[0166] U određenim slučajevima, može biti korisno primeniti jedinjenje obuhvaćeno ovim otkrićem u kombinaciji sa jednim ili više terapijski aktivnih agenasa nezavisno izabranih između antikarcinomskih agenasa, antialergijskih agenasa, antiemetika, lekova protiv bolova, imunomodulatora i citoprotektivnih agenasa.

[0167] Termin „kombinovana terapija“ se odnosi na primenu dva ili više terapijskih sredstava za lečenje bolesti, poremećaja ili stanja opisanog u okviru ovog otkrića. Takva primena obuhvata istovremenu primenu ovih terapijskih sredstava suštinski istovremeno, na primer u jednoj kapsuli sa fiksnim odnosnom aktivnih sastojaka. Alternativno, takva primena obuhvata istovremenu primenu u višestrukim ili odvojenim posudama (npr. kapsule, prahovi i tečnosti) za svaki aktivni sastojak. Jedinjenje obuhvaćeno ovim otkrićem i dodatni terapijski agensi mogu se primenjivati istim putem primene ili različitim putevima primene. Praškovi i/ili tečnosti mogu se rekonstituisati ili razblažiti do željene doze pre primene. Pored toga, takva primena takođe obuhvata upotrebu svakog terapijskog agensa sekvencijalno, bilo u približno isto vreme ili u različito vreme. U oba slučaja, režim lečenja će obezbediti blagotvorne efekte kombinacije lekova u lečenju bolesti, stanja ili poremećaja opisanih u ovom dokumentu.

[0168] Opšta hemoterapijska sredstva koja se razmatraju za upotrebu u kombinovanim terapijama uključuju kapecitabin (Xeloda<®>), N4-pentoksikarbonil-5-deoksi-5-fluorocitidin, karboplatin (Paraplatin<®>), cisplatin (Platinol<®>), kladribin (Leustatin<®>), ciklofosfamid (Cytoxan<®>ili Neosar<®>), citarabin, citozin arabinozid (Cytosar-U<®>), citarabin injekcija liposoma (DepoCyt<®>), dakarbazin (DTIC-Dome<®>), doksorubicin hidrohlorid (Adriamycin<®>, Rubex<®>), fludarabin fosfat (Fludara<®>), 5-fluorouracil (Adrucil<®>, Efudex<®>), gemcitabin (difluorodeoksicitidin), irinotekan (Camptosar<®>), L-asparaginaza (ELSPAR<®>), 6-merkaptopurin (Purinethol<®>), metotreksat (Folex<®>), pentostatin, 6-tioguanin, tiotepa i topotekan hidrohlorid za injekcije (Hycamptin<®>).

[0169] Agensi protiv karcinoma od posebnog interesa za kombinacije sa jedinjenjima iz ovog otkrića obuhvataju:

Inhibitori fosfoinositida 3-kinaze (PI3K): 4-[2-(1H-indazol-4-il)-6-[[4-(metilsulfonil)piperazin-1-il]metil]tieno[3,2-d]pirimidin-4-il]morfolin (takođe poznat kao GDC 0941 i opisan u PCT publikacijama br. WO 09/036082 i WO 09/055730); 4-(trifluorometil)-5-(2,6-dimorfolinopirimidin-4-il)piridin-2-amin (takođe poznat kao BKM120 ili NVP-BKM120, i opisan u PCT publikaciji br. WO2007/084786); alpelisib (BYL719): (5Z)-5-[[4-(4-piridinil)-6-kinolinil]metilen]-2,4-tiazolidindion (GSK1059615, CAS 958852-01-2); 5-[8-metil-9- (1-metiletil)-2-(4-morfolinil)-9H-purin-6-il]-2-pirimidinamin (VS-5584, CAS 1246560-33-7) i everolimus (AFINITOR<®>).

[0170] Inhibitori mitogenom-aktivirane proteinske kinaze (MEK): XL-518 (takođe poznat kao GDC-0973, Cas br.1029872-29-4, dostupan od ACC Corp.); selumetinib (5-[(4-bromo-2-hlorofenil)amino]-4-fluoro-N-(2-hidroksietoksi)-1-metil-1H-benzimidazol-6-karboksamid, takođe poznat kao AZD6244 ili ARRY 142886, opisan u PCT publikaciji br.

WO2003077914); 2-[(2-hloro-4-jodofenil)amino]-N-(ciklopropilmetoksi)-3,4-difluorobenzamid (takođe poznat kao CI-1040 ili PD184352 i opisan u PCT publikaciji br.

WO2000035436); N-[(2R)-2,3-dihidroksipropoksi]-3,4-difluoro-2-[(2-fluoro-4-jodofenil)amino]- benzamid (takođe poznat kao PD0325901 i opisan u PCT publikaciji br. WO2002006213); 2,3-Bis[amino[(2-aminofenil)tio]metilen]-butan dinitril (takođe poznat kao U0126 i opisan u američkom patentu br.2,779,780); N-[3,4-difluoro-2- [(2-fluoro-4-jodofenil)amino]-6-metoksifenil]-1-[(2R)-2,3-dihidroksipropil]-ciklopropansulfonamid (takođe poznat kao RDEA119 ili BAY869766 i opisan u PCT publikaciji br.

WO2007014011); (3S,4R,5Z,8S,9S,11E)-14-(etilamino)-8,9,16-trihidroksi-3,4-dimetil-3,4,9, 19-tetrahidro-1H-2-benzoksaciklotetradecin-1,7(8H)-dion] (takođe poznat kao E6201 i opisan u PCT publikaciji br. WO2003076424); 2'-amino-3'-metoksiflavon (takođe poznat kao PD98059 dostupan kod Biaffin GmbH & Co., KG, Nemačka); (R)-3-(2,3-dihidroksipropil)-6-fluoro-5-(2-fluoro-4-jodofenilamino)-8-metilpirido[2,3-d]pirimidin-4,7(3H,8H)-dion (TAK733, CAS 1035555-63-5); pimasertib (AS-703026, CAS 1204531-26-9); trametinib dimetil sulfoksid (GSK-1120212, CAS 1204531-25-80); 2-(2-fluoro-4-jodofenilamino)-N-(2-hidroksietoksi)-1,5-dimetil-6-okso-1,6-dihidropiridin-3-karboksamid (AZD 8330); 3,4-difluoro-2-[(2-fluoro-4-jodofenil)amino]-N-(2-hidroksietoksi)-5-[(3-okso-[1,2]oksazinan-2-il)metil]benzamid (CH 4987655 ili Ro 4987655); (); i 5-[(4-bromo-2-fluorofenil)amino]-4-fluoro-N-(2-hidroksietoksi)-1-metil-1H-benzimidazol-6-karboksamid (MEK162).

[0171] Inhibitori receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR): erlotinib hidrohlorid (Tarceva<®>), gefitnib (Iressa<®>); dakotinib (PF299804); N-[4-[(3-hloro-4-fluorofenil)amino]-7-[[(3"S")-tetrahidro-3-furanil]oksi]-6-kinazolinil]-4(dimetilamino) -2-butenamid, Tovok<®>); vandetanib (Caprelsa<®>); lapatinib (Tykerb<®>); (3R,4R)-4-amino-1-((4-((3-metoksifenil)amino)pirolo[2,1-f][1,2,4]triazin-5-il)metil)piperidin-3-ol (BMS690514); kanertinib dihidrohlorid (CI-1033); 6-[4-[(4-etil-1-piperazinil)metil]fenil]-N-[(1R)-1-feniletil]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-amin (AEE788, CAS 497839-62-0); mubritinib (TAK165); pelitinib (EKB569); afatinib (BIBW2992); neratinib (HKI-272); N-[4-[[1-[(3-fluorofenil)metil]-1H-indazol-5-il]amino]-5-metilpirolo[2,1-f][1,2,4]triazin-6-il]-karbaminska kiselina, (3S)-3-morfolinilmetil estar (BMS599626); N-(3,4-dihloro-2-fluorofenil)-6-metoksi-7-[[(3aα,5β,6aα)-oktahidro-2-metilciklopenta[c]pirol-5-il]metoksi]-4-kinayolinamin(XL647, CAS 781613-23-8); i 4-[4-[[(1R)-1-feniletil]amino]-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin-6-il]-fenol (PKI166, CAS 187724-61-4).

[0172] EGFR antitela: cetuksimab (Erbitux<®>); panitumumab (Vectibix<®>); matuzumab (EMD-72000); trastuzumab (Herceptin<®>); nimotuzumab (hR3); zalutumumab; TheraCIM h-R3; MDX0447 (CAS 339151-96-1); i ch806 (mAb-806, CAS 946414-09-1).

[0173] MAPK inhibitori: vemurafinib (Zelboraf<®>), sorafinib (Nexavar<®>), dabrefinib (Tafinlar<®>), trametinib (Mekinist<®>) i selumetinib (AZD6244, ARRY-142886)

[0174] Inhibitori EED/EZH2: tazemetostat (EPZ-6438), GSK2816126 (CAS 1346574-57-9), CPI-1205 (CAS 1621862-70-1) i DS-3201 (takođe poznat kao DS-3201b, Daiichi Sankyo, Inc).

[0175] Modulatori imunih kontrolnih punktova: pembrolizumab (Keytruda<®>), nivolumab (Opdivo<®>), atezolizumab (Tecentriq<®>) i ipilumumab (Yervoy<®>).

[0176] Neki pacijenti mogu doživeti alergijske reakcije na primenu jedinjenja obuhvaćenog ovim otkrićem i/ili drugih agenasa protiv karcinoma tokom ili nakon primene; stoga se često primenjuju antialergijski agensi kako bi se smanjio rizik od alergijske reakcije. Pogodni antialergijski agensi uključuju kortikosteroide (Knutson, S., et al., PLoS One, DOI:10.1371/journal.pone.0111840 (2014)), kao što su deksametazon (npr. Decadron<®>), beklometazon (npr. Beclovent<®>), hidrokortizon (takođe poznat kao kortizon, hidrokortizon natrijum sukcinat, hidrokortizon natrijum fosfat i prodaje se pod trgovačkim nazivima Ala-Cort<®>, hidrokortizon fosfat, Solu-Cortef<®>, Hydrocort Acetate<®>i Lanacort<®>), prednizolon (prodaje se pod trgovačkim nazivima Delta-Cortel<®>, Orapred<®>, Pediapred<®>i Prelone<®>), prednizon (prodaje se pod trgovačkim nazivima Deltasone<®>, Liquid Red<®>, Meticorten<®>i Orasone<®>), metilprednizolon (takođe poznat kao 6-metilprednizolon, metilprednizolon acetat, metilprednizolon natrijum sukcinat, prodaje se pod trgovačkim nazivima Duralone<®>, Medralone<®>, Medrol<®>, M-Prednisol<®>i Solu-Medrol<®>); antihistamini, kao što je difenhidramin (npr. Benadryl<®>), hidroksizin i ciproheptadin; i bronhodilatatori, kao što su agonisti betaadrenergičkih receptora, albuterol (npr. Proventil<®>) i terbutalin (Brethine<®>).

[0177] Neki pacijenti mogu imati mučninu tokom i nakon primene jedinjenja obuhvaćenog ovim otkrićem i/ili drugih agenasa protiv karcinoma; stoga se antiemetici koriste u sprečavanju mučnine (gornjeg stomaka) i povraćanja. Pogodni antiemetici uključuju aprepitant (Emend<®>), ondansetron (Zofran<®>), granisetron HCl (Kytril<®>), lorazepam (Ativan<®>, deksametazon (Decadron<®>), prohlorperazin (Compazine<®>), kasopitant (Rezonic<®>i Zunrisa<®>) i njihove kombinacije.

[0178] Lekovi za ublažavanje bola koji se doživljava tokom perioda lečenja često se propisuju kako bi pacijentu bilo udobnije. Često se koriste uobičajeni analgetici koji se izdaju bez recepta, kao što je Tylenol<®>. Međutim, opioidni analgetici kao što su hidrokodon/paracetamol ili hidrokodon/acetaminofen (npr. Vicodin<®>), morfijum (npr.

Astramorph<®>ili Avinza<®>), oksikodon (npr. OxyContin<®>ili Percocet<®>), oksimorfon hidrohlorid (Opana<®>) i fentanil (npr. Duragesic<®>), su takođe korisni za ublažavanje umerenih ili teških bolova.

[0179] Imunomodulatori od posebnog interesa za kombinacije sa jedinjenjima iz ovog otkrića uključuju: afutuzumab (dostupan od Roche<®>); pegfilgrastim (Neulasta<®>); lenalidomid (CC-5013, Revlimid<®>); talidomid (Thalomid<®>), aktimid (CC4047); i IRX-2 (mešavina humanih citokina uključujući interleukin 1, interleukin 2 i interferon γ, CAS 951209-71-5, dostupan od IRX Therapeutics).

[0180] U nastojanju da se zaštite normalne ćelije od toksičnosti tretmana i da se ograniči toksičnost po organe, citoprotektivni agensi (kao što su neuroprotektanti, hvatači slobodnih radikala, kardioprotektori, neutralizatori ekstravazacije antraciklina, hranljive materije i slično) mogu se koristiti kao adjuvantna terapija. Pogodni citoprotektivni agensi uključuju amifostin (Ethyol<®>), glutamin, dimesnu (Tavocept<®>), mesnu (Mesnex<®>), deksrazoksan (Zinecard<®>ili Totect<®>), ksaliproden (Xaprila<®>) i leukovorin (takođe poznat kao kalcijum leukovorin, citrovorum faktor i folinska kiselina).

[0181] Struktura aktivnih jedinjenja identifikovanih kodnim brojevima, generičkim ili trgovačkim imenima može se preuzeti iz aktuelnog izdanja standardnog kompendijuma „Merck Index“ ili iz baza podataka, npr. Patents International (npr. IMS World Publications).

[0182] U jednom otelotvorenju, ovo otkriće navodi farmaceutske sastave koji se sastoje od najmanje jednog jedinjenja iz ovog otkrića ili njegove farmaceutski prihvatljive soli zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem pogodnim za primenu na humanom ili životinjskom subjektu, bilo samostalno ili zajedno sa drugim agensima protiv karcinoma.

[0183] U drugom otelotvorenju, ovo otkriće navodi metode lečenja humanih ili životinjskih subjekata koji boluju od ćelijske proliferativne bolesti, kao što je malignitet. Ovo otkriće navodi metode lečenja humanog ili životinjskog subjekta kojem je potreban takav tretman, koje obuhvataju davanje subjektu terapijski efikasne količine jedinjenja iz ovog otkrića ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, bilo samostalno ili u kombinaciji sa drugim agensima protiv karcinoma.

[0184] Konkretno, sastavi će biti formulisani zajedno kao kombinovano terapijsko sredstvo ili primenjeni odvojeno.

[0185] U jednom otelotvorenju, aktuelno otkriće navodi farmaceutsku kombinaciju koja se sastoji od jedinjenja iz ovog otkrića ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i jednog ili više terapijski aktivnih agenasa izabranih iz grupe koju čine Abitrexate (metotreksat), Abraxane (paklitaksel formulacija nano čestica stabilizovana albuminom), Afatinib dimaleat, Afinitor (everolimus), Alecensa (alektinib), Alektinib, Alimta (pemetreksed dinatrijum), Avastin (bevacizumab), Bevacizumab, Karboplatin, Ceritinib, Krizotinib, Cyramza (ramucirumab), Docetaksel, Erlotinib hidrohlorid, Everolimus, Folex (metotreksat), Folex PFS (metotreksat), Gefitinib, Gilotrif (afatinib dimaleat), Gemcitabin hidrohlorid, Gemzar (gemcitabin hidrohlorid), Iressa (gefitinib), Keytruda (pembrolizumab), Mehloretamin hidrohlorid, Metotreksat, Metotreksat LPF (metotreksat), Mexate (metotreksat), Mexate-AQ (metotreksat), Mustargen (mehloretamin hidrohlorid), Navelbine (vinorelbin tartrat), Necitumumab, Nivolumab, Opdivo (nivolumab), Osimertinib, Paclitaxel, paklitaksel formulacija nanočestica stabilizovana albuminom, Paraplat (karboplatin), Paraplatin (karboplatin), Pembrolizumab, Pemetreksed dinatrijum, Portrazza (Necitumumab), Ramucirumab, Tagrisso (Osimertinib), Tarceva (erlotinib hidrohlorid), Taxol (paklitaksel), Taxotere (docetaksel), Vinorelbin tartrat, Xalkori (krizotinib), Zykadia (ceritinib), CARBOPLATIN-TAXOL i GEMCITABIN-CISPLATIN, za lečenje karcinoma pluća (uključujući, bez ograničenja, karcinom pluća nemalih ćelija, adenokarcinom pluća, karcinom pluća, karcinom velikih ćelija pluća, karcinom pluća ne-malih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija pluća, karcinom malih ćelija pluća).

[0186] U drugom otelotvorenju, ovo otkriće navodi farmaceutsku kombinaciju koja se sastoji od jedinjenja iz ovog otkrića ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i jednog ili više terapijski aktivnih agenasa izabranih iz grupe koju čine Aldesleukin, Kobimetinib, Cotellic (kobimetinib), Dabrafenib, Dakarbazin, DTIC-Dome (dakarbazin), IL-2 (aldesleukin), ImLygic (talimogen laherparepvec), Interleukin-2 (aldesleukin), Intron A (rekombinantni interferon Alfa-2b), Ipilimumab, Keytruda (pembrolizumab), Mekinist (trametinib), Nivolumab, Opdivo (nivolumab), Peginterferon Alfa-2b, PEG-Intron (peginterferon Alfa-2b), Pembrolizumab, Proleukin (aldesleukin), Rekombinantni interferon Alfa-2b, Sylatron (peginterferon Alfa-2b), Tafinlar (dabrafenib), Talimogen laherparepvec, Trametinib, Vemurafenib, Yervoy (ipilimumab) i Zelboraf (vemurafenib), za lečenje melanoma (uključujući, bez ograničenja, kutani melanom, desmoplastični melanom i uvealni melanom).

[0187] U kombinovanoj terapiji za lečenje maligniteta, jedinjenje iz ovog otkrića i drugi agensi protiv karcinoma mogu se primenjivati istovremeno, paralelno ili sekvencijalno bez specifičnih vremenskih ograničenja, pri čemu takva primena obezbeđuje terapijski efikasne nivoe dva jedinjenja u organizmu subjekta.

[0188] U preferiranom otelotvorenju, jedinjenje iz ovog otkrića i drugi agens(i) protiv karcinoma se generalno primenjuju sekvencijalno u bilo kom redosledu, infuzijom ili oralno. Režim doziranja može varirati u zavisnosti od stadijuma bolesti, fizičke spremnosti pacijenta, bezbednosnih profila pojedinačnih lekova i tolerancije pojedinačnih lekova, kao i drugih kriterijuma poznatih lekaru i zdravstvenim radnicima koji primenjuju kombinaciju. Jedinjenje iz ovog otkrića i drugi agensi protiv karcinoma mogu se davati u razmaku od nekoliko minuta, sati, dana ili čak nedelja, u zavisnosti od određenog ciklusa koji je određen za lečenje. Pored toga, ciklus može uključivati primenu jednog leka češće od drugog tokom ciklusa lečenja i u različitim dozama po primeni leka.

[0189] U drugom aspektu ovog otkrića, navodi se komplet koji se sastoji od dva ili više zasebnih farmaceutskih sastava, od kojih najmanje jedan sadrži jedinjenje obuhvaćeno ovim otkrićem. U jednom otelotvorenju, komplet se sastoji od sredstava za odvojeno zadržavanje navedenih sastava, kao što su posuda, podeljena boca ili podeljena folija. Primer takvog kompleta je blister pakovanje, koje se obično koristi za pakovanje tableta, kapsula i slično.

[0190] Komplet obuhvaćen ovim otkrićem može se koristiti za administriranje različitih oblika doziranja, na primer, oralnih i parenteralnih, za administriranje odvojenih sastava u različitim intervalima doziranja ili za međusobnu titraciju odvojenih sastava. Da bi se pomoglo usklađivanju, komplet iz ovog otkrića obično sadrži uputstva za primenu.

[0191] Jedinjenje obuhvaćeno ovim otkrićem takođe se može koristiti za postizanje prednosti u kombinaciji sa poznatim terapijskim procesima, na primer, sa administracijom hormona ili, posebno, sa zračenjem. Jedinjenje obuhvaćeno ovim otkrićem može se posebno koristiti kao radiosenzibilizator, posebno za lečenje tumora koji pokazuju slabu osetljivost na radioterapiju.

[0192] U kombinovanim terapijama obuhvaćenim ovim otkrićem, jedinjenje iz ovog otkrića i drugo terapijsko sredstvo mogu proizvesti i/ili formulisati isti ili različiti proizvođači. Štaviše, jedinjenje iz ovog otkrića i drugo terapijsko (ili farmaceutsko sredstvo) može se spojiti u kombinovanu terapiju: (i) pre stavljanja kombinovanog proizvoda na raspolaganje lekarima (npr. u slučaju kompleta koji se sastoji od jedinjenja iz ovog otkrića i drugog terapijskog sredstva); (ii) od strane samog lekara (ili pod vođstvom lekara) neposredno pre primene; (iii) kod samog pacijenta, npr. tokom sekvencijalne primene jedinjenja iz ovog otkrića i drugog terapijskog sredstva.

[0193] Farmaceutski sastav (ili formulacija) za primenu može se pakovati na različite načine u zavisnosti od metode koja se koristi za primenu leka. U načelu, artikal za distribuciju obuhvata posudu koja sadrži farmaceutsku formulaciju u odgovarajućem obliku. Pogodne posude su dobro poznate stručnjacima u oblasti i uključuju materijale kao što su bočice (plastika i staklo), kesice, ampule, plastične kese, metalni cilindri i slično. Posuda takođe može da sadrži sklop otporan na neovlašćeno otvaranje kako bi se sprečio nedozvoljen pristup sadržaju pakovanja. Pored toga, posuda na sebi ima etiketu koja opisuje njen sadržaj. Etiketa takođe može sadržati odgovarajuća upozorenja.

[0194] Farmaceutski sastav ili kombinacija obuhvaćena ovim otkrićem može biti u jediničnoj dozi od oko 1-1000 mg aktivnog(ih) sastojak(a) za subjekta od oko 50-70 kg, ili oko 1-500 mg ili oko 1-250 mg ili oko 1-150 mg ili oko 0,5-100 mg, ili oko 1-50 mg aktivnih sastojaka. Terapijski efikasna doza jedinjenja, farmaceutskog sastava ili njihovih kombinacija, zavisi od vrste subjekta, telesne težine, starosti i individualnog stanja, poremećaja ili bolesti ili težine lečenja. Lekar, klinički lekar ili veterinar uobičajenog nivoa stručnosti može lako odrediti efektivnu količinu svakog od aktivnih sastojaka neophodnih za prevenciju, lečenje ili inhibiciju progresije poremećaja ili bolesti.

[0195] Gore navedena svojstva doziranja mogu se dokazati in vitro i in vivo testovima koristeći odgovarajuće vrste sisara, npr. miševe, pacove, pse, majmune ili izolovane organe, tkiva i njihove preparate. Jedinjenja obuhvaćena ovim otkrićem mogu se primenjivati in vitro u obliku rastvora, npr. vodenih rastvora, i in vivo bilo enteralno, parenteralno, u najboljem slučaju intravenozno, npr. u vidu suspenzije ili u vodenom rastvoru. Doziranje in vitro može se kretati između oko 10<-3>molarne koncentracije i 10<-9>molarne koncentracije. Terapijski efikasna količina in vivo može se kretati u zavisnosti od puta primene, između oko 0,1-500 mg/kg ili između oko 1-100 mg/kg.

FARMAKOLOGIJA I KORISNA PRIMENA

[0196] Mutacije u SWI/SNF kompleksima za remodeliranje hromatina su veoma rasprostranjene kod karcinoma i javljaju se sa učestalošću od oko 20% (Kadoch, C., Hargreaves, D.C., et al.2013 Nat Genet.45: 592-601) (Shain, A.H., and Pollack, J.R.2013 PLoS ONE 8(1): e55119). SWI/SNF kompleksi se sastoje od više podjedinica i funkcionišu u ATP zavisnom remodeliranju hromatina za kontrolu ključnih ćelijskih događaja kao što je regulacija ekspresije gena. Katalitičke podjedinice ATPaze u okviru kompleksa SWI/SNF sastoje se ili od BRM/SMARCA2 ili BRG1/SMARCA4, i stoga se međusobno isključuju (Hodges, C., Kirkland, J.G., et al.2016 Cold Spring Harb Persp Med 6(8)). Funkcionalni genomički skrining preko RNK kratke ukosnica (shRNA), otkrio je ubedljiv sintetički letalni odnos između ove dve SWI/SNF ATPaze, BRM i BRG1 (Hoffman, G.R; Rahal, R et al.2014 PNAS 111(8): 3128-33; Wilson, B.G., Helming, K.C., et al.2014 Molecular and Cellular Biology 34(6): 1136-44). Konkretno, ćelije karcinoma kojima nedostaje funkcionalni BRG1, na primer usled gubitka funkcije, mutacija ili delecija, izuzetno su osetljive na iscrpljivanje BRM-a preko nokauta posredovanog shRNA, što rezultuje inhibicijom rasta (Hoffman, G.R., Rahal, R et al., 2014 PNAS 111(8): 3128-33; Oike, T., Ogiwara, H., et al.2013 Cancer Research 73(17): 5508-5518); and Vangamudi, B., Paul, T.A., et al.2015 Cancer Research 75(18): 3865-3878). Stoga, ove studije otkrivaju da u odsustvu jedne od SWI/SNF ATPaza, ćelije karcinoma mogu postati veoma zavisne od preostale ATPaze za preživljavanje, otkrivajući ranjivost koja se može iskoristiti za ciljanu terapiju. Genetske lezije u BRG1 su zaista identifikovane kod različitih oblika karcinoma, uglavnom kod karcinoma pluća nemalih ćelija, kod oko 10%, ali i kod drugih tipova karcinoma, kao što su karcinom jetre, pankreasa, melanomi itd. (Imielinski, M., A. H. Berger, et al. (2012) Cell 150(6): 1107-1120); The Cancer Genome Atlas (TCGA) Data Portal, and the cBioPortal for Cancer Genomics). Pacijenti oboleli od ovih karcinoma predstavljaju veoma značajne populacije pacijenata sa jasnom neispunjenom potrebom za lečenjem i predviđa se da će imati koristi od terapijske inhibicije BRM. Baš kao što su određene ćelije karcinoma zavisne od BRM-a zbog gubitka funkcije BRG1, zanimljivo je da su drugi tipovi karcinoma zavisni od BRG1 i potencijalno se javljaju kroz različite mehanizme, uključujući mutacije u drugim podjedinicama kompleksa SWI/SNF (Shi, J; Whyte, W.A., et al.2013 Genes and Development 27(24): 2648-2662; Xi, W., Sansam, C.G., et al.2009 Cancer Research 69(20): 8094-8101; and Zuber, J., Shi, J., et al.

2011 Nature 478(7370), 524-528). Pored toga, aktivnost SWI/SNF je takođe prijavljena kao izmenjena u drugim uslovima bolesti, što je čini atraktivnom terapijskom metom i u drugim oboljenjima osim karcinoma (Han, P., Li, W., et al. 2014 Nature 514(7520): 102-06). Stoga, potencijal da se inhibira bilo ATPaza ili oboje može imati višestruku primenu u lečenju različitih vrsta karcinoma i drugih oboljenja.

[0197] BRG1 mutacije, delecije ili gubitak ekspresije koji mogu dovesti do gubitka funkcije mogu se pojaviti kod različitih vrsta karcinoma (The Cancer Genome Atlas (TCGA); cBioPortal for Cancer Genomics; Becker, T. M., S. Haferkamp, et al. (2009) Mol Cancer 8: 4.; Matsubara, D., Kishaba, Y., et al.2013 Cancer Science 104(2): 266-273; and Yoshimoto, T., Matsubara, D., et al.2015 Pathology International 65(11): 595-602). Primeri specifičnih vrsta karcinoma sa mutacijom, delecijom ili gubitkom ekspresije BRG1 uključuju, bez ograničenja, karcinom ne-malih ćelija pluća, adenokarcinom pluća, karcinom pluća, karcinom velikih ćelija pluća, karcinom pluća ne-malih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija pluća, karcinom pluća malih ćelija, kutani melanom, desmoplastični melanom, uvealni melanom, karcinom malih ćelija jajnika, kutani karcinom skvamoznih ćelija, gliom, karcinosarkom materice, karcinom endometrijuma korpusa materice, serozni cistadenokarcinom jajnika, urotelni karcinom mokraćne bešike, primarni limfom centralnog nervnog sistema, karcinom jednjaka, karcinom mokraćne bešike, karcinom mokraćne bešike plazmacitoidna varijanta, adenokarcinom želuca, adenoidni cistični karcinom, limfoidna neoplazma difuzni B-krupnoćelijski limfom, karcinom pankreasa, kolorektalni adenokarcinom, holangiokarcinom, sarkom, karcinomi glave i vrata, cervikalni i endocervikalni karcinomi, meduloblastom, kutani limfom T-ćelija, hepatocelularni karcinom jetre, karcinom bubrežnih papilarnih ćelija, karcinom dojke, limfom plaštanih ćelija, karcinom žučne kese, karcinom zametnih ćelija testisa, karcinomi prozirnih ćelija bubrega, karcinom prostate, pedijatrijski Juingov sarkom, timom, hromofob bubrega, karcinom bubrega bez prozirnih ćelija, feohromocitom i paragangliom i karcinom štitne žlezde.

[0198] SMARCB1/SNF5-mutantni karcinomi uključujući maligne rabdoidne tumore kod kojih je dokazana zavisnost od BRG1 (Xi, W., Sansam, C.G., et al.2009 Cancer Research 69(20): 8094-8101), ali i SMARCB1/SNF-mutantni epiteloidni sarkomi, porodična švanomatoza, bubrežni medularni karcinomi i Juingovi sarkomi (Jahromi, M.S; Putnam, A.R, et al.2012 Cancer Genetics 205(7-8): 391-404; Prensner, J.R., Iyer, M.K., et al.2013 Nature Genetics 45(11): 1392-8; and Roberts, C.W.M., and Biegel, J.A., 2009 Cancer Biology and Thereapy 8(5): 412-416) i karcinomi kod kojih je SNF5 deficitaran u SWI/SNF kompleksu i ne nastaje usled mutacija, kao što je slučaj kod sinovijalnih sarkoma (Kadoch, C., and Crabtree, G.R., 2013 Cell 153(1): 71-85) kao i BRG1 zavisne hematopoetske maligne bolesti kao što su akutne mijeloidne leukemije (AML) (Shi, J., Whyte, W.A., et al.2013 Genes and Development 27(24): 2648-2662; and Zuber, J., Shi, J., et al.2011 Nature 478(7370), 524-528). BRM-mutantske (uključujući brisanje) ili SNF5/SMARCB1 mutantske (uključujući brisanje) karcinome (The Cancer Genome Atlas (TCGA) Data Portal i cBioPortal for Cancer Genomics) uključuju, bez ograničenja, maligni tumor omotača perifernih nerava, neuroendokrini karcinom prostate, karcinom dojke, urotelni karcinom mokraćne bešike, adenoidni cistični karcinom, adenokarcinom želuca, serozni cistadenokarcinom jajnika, karcinosarkom materice, karcinom jednjaka, karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata, karcinom pluća ne-malih ćelija, adenokarcinom pluća, karcinom skvamoznih ćelija pluća, karcinom malih ćelija pluća, karcinom pankreasa, adrenokortikalni karcinom, kutani melanom, sarkom, kolorektalni adenokarcinom, karcinom grlića materice i endocervikalni karcinom, hepatocelularni karcinom jetre, karcinom skvamoznih ćelija kože, karcinom zametnih ćelija testisa, glioblastom, multiformni glioblastom, holangiokarcinom, Juingov sarkom, karcinom prozirnih ćelija bubrega, neuroblastom, timom, difuzni limfom velikih B ćelija, akutna mijeloidna leukemija, hronična limfocitna leukemija, meduloblastom, feohromocitom i paragangliom i multipli mijelom.

[0199] Dvostruki inhibitori u kojima postoji korist od BRM, BRG1 ili inhibicije BRM i BRG1 takođe mogu biti primenljivi kod karcinoma koji sadrže mutacije ili nedostatke u SWI/SNF podjedinicama osim BRG1/SMARCA4, BRM/SMARCA2, ili SNF5/SMARCB1 kako je detaljno opisano gore, kao što su ARID1A, ARID1B, ARID2, PBRM1, SMARCE1, SMARCC1, SMARCC2, PHF10, DPF1, DPF3, DPF2, ACTL6A, ACTL6B, SMARCD2, SMARCD3, SMARCD1, BCL11A, BCL11B, BCL7A, BCL7B, BCL7C, BRD9 i ACTB. U drugim slučajevima, zavisnost od BRM/BRG1 ATPaza može nastati iz mehanizama koji nisu SWI/SNF mutacije.

[0200] Jedinjenja obuhvaćena ovim otkrićem imaju povoljne terapijske koristi za BRM i/ili BRG1 posredovane poremećaje ili bolesti. Jedinjenja iz ovog otkrića u slobodnom obliku ili u farmaceutski prihvatljivom obliku soli, pokazuju vredna farmakološka svojstva, koja se mogu dokazati u najmanjoj meri primenom bilo kog od sledećih postupaka ispitivanja. Jedinjenja obuhvaćena ovim otkrićem su analizirana u pogledu sposobnosti da inhibiraju BRM i BRG1 aktivnost u biohemijskim ispitivanjima.

Analiza inhibicije BRM ATPaze

I. Izolacija rekombinantnog domena BRM ATPaze

A. Kloniranje His10-ZZ-HCV3C-BRM(636-1331) u pFastBac1

[0201] Sekvence koje kodiraju His10oznaku (SEQ ID NO: 1), imunoglobulin G (IgG) vezujući ZZ domen proteina A (Staphylococcus aureus) i mesto proteaze humanog rinovirusa 3C spojene su u daljim koracima od BRM ostataka 636-1331 koristeći standardne metode sinteze DNK. Sintetizovani konstrukt je kloniran u MCS pFastBac1 (Life Technologies) pomoću PCR amplifikacije korišćenjem sledećih 5' i 3' prajmera: 5'-GACCGAACTAGTATGGCTTCTCACCACCAT-3' (SEQ ID NO: 2) i 5'-AGCGTTAAGCTTTTAATCCTCGATGGCGCG-3' (SEQ ID NO: 3) da uključi stop kodon i ligiran je na Spel i Hindll mesta korišćenjem standardnih tehnika molekularne biologije. Finalni rekombinantni vektor, pFB1-His10-ZZ-HCV3C-BRM (636-1331), rezultuje ekspresijom oznake His10-ZZ koja se cepa HCV3C proteazom u daljim koracima od nativnih BRM sekvenci koje kodiraju ATPazu i SnAC domene.

B. Ekspresija BRM (636-1331)

[0202] Rekombinantni vektor generisan iznad je korišćen za pravljenje rekombinantnog bakmida transformacijom u ćelije DH10Bac korišćenjem standardnih protokola kako je detaljno naveo proizvođač (Life Technologies). Visoki titar P3 virusa je generisan transfekcijom bakmida u ćelije Spodoptera frugiperda 9 (Sf9) i amplifikacijom virusa korišćenjem standardnih metoda kako je detaljno opisano od strane Life Technologies. His10-ZZ-HCV3C-BRM (636-1331) je eksprimiran iz 25L Sf9 ćelija u log fazi rasta (1.5×10<6>ćelija/ml) u WAVE bioreaktoru (GE Healthcare Life Sciences) pri razmeri od 1:100 v/v virusa. Dozvoljeno je da se infekcija nastavi u inkubatoru sa ljuljanjem na 27°C i ćelije su sakupljene tri dana nakon infekcije nakon što je vitalnost ćelija pala na 80% sa povećanjem ukupnog prečnika ćelije u skladu sa infekcijom. Ćelije su sakupljane @ 4,000xg tokom 20 minuta, liofilizovane i čuvane na -80°C do upotrebe.

C. Purifikacija BRM (636-1331)

[0203] Sf9 ćelije koje eksprimiraju rekombinantni His10-ZZ-HCV3C-BRM(636-1331) su lizirane u 50 mM Tris (8.0), 300 mM NaCl, 10% glicerola i 2 mM TCEP dopunjeno koktelom inhibitora proteaze (Roche cOmplete) koristeći 7,5 ml pufera za lizu po gramu ćelijske paste. Ćelije su lizirane nakon odmrzavanja, homogenizovane i naknadno klarifikovane u rotoru JA25.50 rotor @ 50,000xg tokom 30 minuta kako bi se uklonio nerastvorljivi materijal. Prečišćeni lizat je primenjen na His-Trap HP kolonu od 5 ml (GE Healthcare Life Sciences), energično ispran u puferu za lizu bez inhibitora proteaze sa dodatkom 25 mM imidazola. Vezani protein je eluiran preko gradijenta zapremine od petnaest kolona u odnosu na pufer za lizu sa dodatkom 500 mM imidazola. Frakcije koje sadrže His10-ZZ-HCV3C-BRM (636-1331) su objedinjene i dijalizirane preko noći u odnosu na 50 mM Tris (8.0), 300 mM NaCl, 10% glicerola i 2 mM TCEP sa dodatkom HCV3C proteaze da bi se uklonila oznaka His10-ZZ. Cepanje je praćeno Kumasi obojenim SDS/PAGE i LC/MS. Netaknuta masa je bila konzistentna sa BRM ostacima 636-1331 sa dve ne-nativne amino kiseline, Gly-Pro, ostatkom na mestu cepanja HCV3C. Očekivana masa je bila 160 Da veća od predviđene, u skladu sa dva mesta fosforilacije.

[0204] Otcepljeni proizvod je razblažen u puferu za dijalizu bez dodavanja soli do konačne koncentracije NaCl od 100 mM, propušten kroz špric filter od 0,2 µm i odmah ubačen u 1 mL HiTrap Q HP kolonu (GE Health Biosciences) prethodno izbalansiranu sa 50 mM Tris (8.0), 100 mM NaCl, 10% glicerolom i 1 mM TCEP. Nakon hvatanja, vezani protein je doveden u kontakt sa istim puferom dopunjenim sa 1 M NaCl. Frakcije koje sadrže BRM (636-1331) su objedinjene i napunjene u kolonu za isključenje veličine S20016/60 ekvilibrisanu sa 50 mM Tris (8.0), 200 mM NaCl, 10% glicerola i 2 mM TCEP. Prečišćeni konstrukt je koncentrovan na 2,5 mg/ml, liofilizovan i uskladišten na -80°C do primene u daljim analitičkim koracima.

II. Aktivnost inhibicije BRM ATPaze

[0205] Inhibicija jedinjenja aktivnosti ATPaze Brm ATPaze-SnAC (636-1331) merena je korišćenjem kompleta za analizu ADP-Glo kompanije Promega (V6930).120 nL jedinjenja u 100% DMSO je prebačeno na belu mikrotitarsku ploču sa 384 bunarčića korišćenjem sistema za prenos ATS Acoustic Transfer od EDC Biosystems. Sva naknadna dodavanja reagenasa izvršena su pomoću dozatora MultiFlo FX Multi-Mode. Analitički pufer je bio 20 mM HEPES pH 7,5; 1 mM MgCl2, 20 mM KCl; 1 mM DTT; 0,01% BSA; 0,005% Tween 20.4 µL od 7,5 nM Brm ATPaze-SnAC u analitičkom puferu dodato je u ploču za ispitivanje i inkubirano na sobnoj temperaturi u trajanju od 5 min. sa jedinjenjem.2 µL od 255 µM ATP i 6 nM pCMV-dR8.91 plazmida u analitičkom puferu dodato je u ploču za ispitivanje kako bi se pokrenula reakcija. Finalne koncentracije reagenasa bile su 5 nM BRM ATPaza-SnAC, 85 µM ATP i 2 nM pCMV-dR8.91 plazmid. Reakcija ATPaze je inkubirana na sobnoj temperaturi tokom 60 min. Dodato je 3 µL reagensa ADP-Glo da bi se zaustavila reakcija i vršena je inkubacija 30 minuta na sobnoj temperaturi.3 µL reagensa za detekciju kinaze je dodato na ploču za ispitivanje koja je inkubirana 90 minuta na sobnoj temperaturi. Ploče su očitavane sa 2103 Multilabel Envision čitačem koristeći ultra-senzitivnu detekciju luminiscencije. Vrednosti IC50su određene iz proseka dupliranih tačaka podataka nelinearnom regresionom analizom procenata vrednosti inhibicije ucrtanih u odnosu na koncentraciju jedinjenja.

Analiza inhibicije BRG1 ATPaze

I. Izolacija rekombinantnog domena BRG1 ATPaze

A. Kloniranje BRG1(658-1361)-His6u pDEST8

[0206] Konstrukt BRG1(658-1361)-His6za ekspresiju u ćelijama insekata je supkloniran iz plazmida BRG1 pune dužine, pDONR221-BRG1-His6(OPS7173) PCR metodom, na sledeći način. PCR fragment sa ATTB-om koji kodira BRG1(658-1361)-His6je generisan korišćenjem sledećih prajmera: Napred, ATTB1 BRG1(658-x) 5'-GGGGACAAGTTTGTACAAAAAAGCAGGCTTCGAAGGAGATAGAACCATGGA AGAAAGTGGCTCAGAAGAAGAGGAAG (SEQ ID NO: 5); Nazad, BRG1(x-1361)HISstpATTB2rev, 5'-GGGGACCACTTTGTACAAGAAAGCTGGGTCTCAGTGATGATGATGATGATGCTC CTCGATG GCCTTGAGCCACTGC (SEQ ID NO: 6). Ovaj PCR fragment je rekombinovan u vektor pDEST8 koristeći Gateway<®>metodu prema protokolu proizvođača (Life Technologies). Ubacivanje je potvrđeno sekvenciranjem i uneto u OPS bazu podataka (OPS8023) pre prelaska na generisanje bakmida.

B. Ekspresija BRG1(658-1361)-His6

[0207] Rekombinantni vektor generisan iznad je korišćen za pravljenje rekombinantnog bakmida transformacijom u ćelije DH10Bac korišćenjem standardnih protokola kako je detaljno naveo proizvođač (Life Technologies). Visoki titar P3 virusa je generisan transfekcijom bakmida u ćelije Spodoptera frugiperda 9 (Sf9) i amplifikacijom virusa korišćenjem standardnih metoda kako je detaljno opisano od strane Life Technologies. BRG1 (658-1361)-His6je eksprimiran iz Sf9 ćelija u log fazi rasta (1,5-3,9×10<6>ćelija/ml) pri odnosu od 15 virusa po ćeliji. Dozvoljeno je da se infekcija nastavi u inkubatoru sa ljuljanjem na 27°C i ćelije su sakupljene tri dana nakon infekcije nakon što je vitalnost ćelija pala na 80% sa povećanjem ukupnog prečnika ćelije u skladu sa infekcijom. Ćelije su sakupljane @ 4,000xg tokom 20 minuta, liofilizovane i čuvane na -80°C do upotrebe.

C. Purifikacija BRG1(658-1361)-His6

[0208] Sf9 ćelije koje eksprimiraju rekombinantni BRG1(658-1361)-His6su lizirane u 50 mM Tris (8.0), 300 mM NaCl, 5% glicerola i 1 mM TCEP dopunjeno koktelom inhibitora proteaze (Roche cOmplete) koristeći 7,5 ml pufera za lizu po gramu ćelijske paste. Ćelije su lizirane nakon odmrzavanja, homogenizovane i naknadno klarifikovane u rotoru JA25.50 rotor @ 50,000xg tokom 30 minuta kako bi se uklonio nerastvorljivi materijal. Prečišćeni lizat je primenjen na His-Trap HP kolonu od 5 ml (GE Healthcare Life Sciences), energično ispran u puferu za lizu bez inhibitora proteaze sa dodatkom 20 mM imidazola. Vezani protein je eluiran preko gradijenta zapremine od deset kolona u odnosu na pufer za lizu sa dodatkom 250 mM imidazola. Frakcije koje sadrže BRG1(658-1361)-His6su objedinjene i razblažene dok provodljivost nije dostigla oko 6 mS/cm (~ 60 mM NaCl) koristeći 50 mM Tris pH 8,0; 5% glicerola i 1mM TCEP, prošle su kroz filter od 0,2µ i odmah napunjene na 5 ml HiTrap Q HP kolonu (GE Health Biosciences) prethodno ekvilibrisanu sa 50 mM Tris (pH 8,0), 100 mM NaCl, 5% glicerola i 1 mM TCEP. Nakon hvatanja, vezani protein je doveden u kontakt sa istim puferom dopunjenim sa 1 M NaCl. Frakcije koje sadrže BRG1(658-1361)-His6su objedinjene i napunjene u kolonu za isključenje veličine S20016/60 ekvilibrisanu sa 50 mM Tris (8.0), 200 mM NaCl, 5% glicerola i 1 mM TCEP. Prečišćeni konstrukt je koncentrovan na 1 do 2,5 mg/ml, liofilizovan i uskladišten na -80°C do primene u daljim analitičkim koracima.

Aktivnost inhibicije BRG1 ATPaze

[0209] Inhibicija jedinjenja aktivnosti ATPaze Brg1 ATPaze-SnAC (658-1361) merena je korišćenjem kompleta za analizu ADP-Glo kompanije Promega (V6930).120 nL jedinjenja u 100% DMSO je prebačeno na belu mikrotitarsku ploču sa 384 bunarčića korišćenjem sistema za prenos ATS Acoustic Transfer od EDC Biosystems. Sva naknadna dodavanja reagenasa izvršena su pomoću dozatora MultiFlo FX Multi-Mode. Analitički pufer je bio 20 mM HEPES pH 7,5; 1 mM MgCl2, 20 mM KCl, 1 mM DTT, 0,01% BSA, 0,005% Tween 20.4 µL od 7,5 nM Brg1 ATPaze-SnAC u analitičkom puferu dodato je u ploču za ispitivanje i inkubirano na sobnoj temperaturi u trajanju od 5 min. sa jedinjenjem.2 µL od 195 µM ATP i 6 nM pCMV-dR8.91 plazmida u analitičkom puferu dodato je u ploču za ispitivanje kako bi se pokrenula reakcija. Finalne koncentracije reagenasa su bile 5 nM Brg1 ATPaze-SnAC, 65 µM ATP i 2 nM pCMV-dR8.91 plazmid. Reakcija ATPaze je inkubirana na sobnoj temperaturi tokom 60 min. Dodato je 3 µL reagensa ADP-Glo da bi se zaustavila reakcija i vršena je inkubacija 30 minuta na sobnoj temperaturi.3 µL reagensa za detekciju kinaze je dodato na ploču za ispitivanje koja je inkubirana 90 minuta na sobnoj temperaturi. Ploče su očitavane sa 2103 Multilabel Envision čitačem koristeći ultra-senzitivnu detekciju luminiscencije. Vrednosti IC50su određene iz proseka dupliranih tačaka podataka nelinearnom regresionom analizom procenata vrednosti inhibicije ucrtanih u odnosu na koncentraciju jedinjenja.

pCMV-dR8.91 plazmid koji se koristi za inhibicione testove BRM/BRG1 ATPaze:

[0210] Plazmidni šablon pCMV-dR8.91 (vidi sekvencu u nastavku) se propagira pomoću One Shot Stbl3 Hemijski kompetentne E. coli (kataloški broj C73C7303, Invitrogen/Thermo Fisher Scientific) nakon protokola transformacije koji se isporučuje sa reagensom.

Transformisane bakterijske kolonije se zatim biraju na LB agar pločama koje sadrže medijum za selekciju antibiotika ampicilin/karbenicilin (kataloški broj L1010, Teknova). Bakterijske kolonije se uzgajaju u LB tečnoj supi (kataloški broj 10855001, Invitrogen) koja sadrži ampicilin pri 100 mikrograma/ml i plazmidnu DNK izolovanu prema potrebnoj razmeri u skladu sa protokolom proizvođača koji je dostavljen sa Qiagen Plasmid Isolation Kits (Maxi prep, ID broj proizvoda 10063).

[0211] Podaci o inhibitornoj aktivnosti reprezentativnih jedinjenja ovog otkrića iz dva gore opisana testa (npr. Analiza inhibicije BRM ATPaze; i Analiza inhibicije BRG1 ATPaze) dati su u sledećoj tabeli 1.

Tabela 1

SPISAK SEKVENCI

UREA COMPOUNDS AND USES THEREOF

PatentIn verzija 3.5

PRT

Sintetička sekvenca

Opis sintetičke sekvence: Sintetički

10xHis tag

DNK

Sintetička sekvenca

Opis sintetičke sekvence: Sintetički primer

DNK

Sintetička sekvenca

Opis sintetičke sekvence: Sintetički primer

PRT

Sintetička sekvenca

Opis sintetičke sekvence: Sintetički polypeptide

DNK

Sintetička sekvenca

Opis sintetičke sekvence: Sintetički primer

DNK

Sintetička sekvenca

Opis sintetičke sekvence: Sintetički primer

PRT

Sintetička sekvenca

Claims (10)

1. Opis sintetičke sekvence: Sintetički polypeptide DNK Sintetička sekvenca Opis sintetičke sekvence: Sintetički polynucleotide Patentni zahtevi 1. Jedinjenje Formule I ili njegova farmaceutski prihvatljiva so:

   u kome je: R<1>izabrano između vodonika, amino i hidroksi-supstituisanog C1-2alkila; R<2>je vodonik; R<3>je izabrano između C1-2alkila i halo-supstituisanog-C1-2alkila; R<4>je vodonik; R<5>je izabrano između vodonika i haloa; i R<6>je izabrano između vodonika i haloa.
2. 2. Jedinjenje iz patentnog zahteva 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, u kome je: R<1>izabrano između vodonika, amino i hidroksi-metila; R<2>je vodonik; R<3>je izabrano između metila, difluorometila i trifluorometila; R<4>je vodonik; R<5>je izabrano između vodonika, hlora i fluora; i R<6>je izabrano između vodonika i fluora.
3. 3. Jedinjenje iz patentnog zahteva 2 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so izabrana između:
4. 4. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 3 sa sledećom strukturom:

   ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
5. 5. Farmaceutski sastav koji se sastoji od jedinjenja prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i jednog ili više farmaceutski prihvatljivih nosača.
6. 6. Farmaceutska kombinacija koja se sastoji od jedinjenja prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i jednog ili više terapijski aktivnih agenasa.
7. 7. Farmaceutska kombinacija iz patentnog zahteva 6, pri čemu je jedan ili više prethodno navedenih terapijski aktivnih agenasa nezavisno izabran između anti karcinomskih agenasa, antialergijskih agenasa, antiemetika, agenasa protiv bolova, imunomodulatora i citoprotektivnih agenasa.
8. 8. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u svojstvu leka.
9. 9. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju BRM i/ili BRG1 posredovanog poremećaja ili bolesti, pri čemu je BRM i/ili BRG1 posredovani poremećaj ili bolest solidni tumor, leukemija ili limfom.
10. 10. Jedinjenje za upotrebu u skladu sa patentnih zahtevom 9, pri čemu se navedeni poremećaj ili bolest bira iz grupe koju čine karcinom ne-malih ćelija pluća, adenokarcinom pluća, karcinom pluća, karcinom velikih ćelija pluća, karcinom nemalih ćelija pluća, karcinom skvamoznih ćelija pluća, karcinom malih ćelija pluća, kutani melanom, desmoplastični melanom, uvealni melanom, karcinom malih ćelija jajnika (hiperkalcemični tip), rabdoidni tumor jajnika, karcinom skvamoznih ćelija kože, gliom, karcinom materice, karcinom endometrija korpusa materice, serozni cistadenokarcinom jajnika, karcinom mokraćne bešike, primarni limfom centralnog nervnog sistema, karcinom jednjaka, karcinom bešike, karcinom bešike plazmacitoidne varijante, adenokarcinom želuca, adenoidni cistični karcinom, limfoidna neoplazma difuzni B-krupnoćelijski limfom, karcinom pankreasa, kolorektalni adenokarcinom, holangiokarcinom, sarkom, karcinomi glave i vrata, cervikalni i endocervikalni karcinomi, meduloblastom, kutani limfom T ćelija, hepatocelularni karcinom jetre, karcinom bubrežnih papilarnih ćelija, karcinom dojke, limfom plaštanih ćelija, karcinom žučne kese, karcinom zametnih ćelija testisa, karcinom prozirnih ćelija bubrega, karcinom prostate, pedijatrijski Juingov sarkom, timom, hromofob bubrega, karcinom bubrega bez prozirnih ćelija, feohromocitom i paragangliom, karcinomi štitne žlezde, maligni tumor perifernog nervnog omotača, neuroendokrini karcinom prostate, karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata, adrenokortikalni karcinom, kutani karcinom skvamoznih ćelija, karcinom zametnih ćelija testisa, glioblastom, multiformni glioblastom, Juingov sarkom, karcinom prozirnih ćelija bubrega, neuroblastom, difuzni B-krupnoćelijski limfom, akutna mijeloidna leukemija, hronična limfocitna leukemija, multipli mijelom, maligni rabdoidni tumori, epitelni sarkomi, porodična švanomatoza, karcinomi bubrežne medule, sinovijalni sarkomi i meningiomi. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, 11000 Beograd 79