RS67338B1 - Jedinjenja antagonisti pcsk9 - Google Patents

Description

[0001] Opis

[0003] OSNOVA PRONALASKA

[0005] Identifikacija jedinjenja i/ili sredstava koji su efikasni u lečenju kardiovaskularnih oboljenja je veoma poželjna. U kliničkim ispitivanjima, smanjenje nivoa LDL holesterola je direktno povezano sa stopom koronarnih događaja; Law et al., 2003 BMJ 326:1423-1427. Utvrđeno je da umereno doživotno smanjenje nivoa LDL holesterola u plazmi korelira sa značajnim smanjenjem učestalosti koronarnih događaja; Cohen et al., 2006 N. Engl. J. Med.

[0006] 354:1264-1272. To je bio slučaj čak i u populacijama sa visokom prevalencijom kardiovaskularnih faktora rizika koji nisu povezani sa lipidima; supra. Shodno tome, postoji velika korist od kontrole nivoa LDL holesterola.

[0007] Proprotein konvertaza subtilizin-keksin tip 9 (u daljem tekstu „PCSK9“), takođe poznata kao neuronska apoptozom regulisana konvertaza 1 („NARC-1“), je proteinaza K-slična subtilaza identifikovana kao 9. član porodice sekretornih subtilaza; videti Seidah et al., 2003. PNAS 100:928-933. PCSK9 pripada porodici sisarskih proproteinskih konvertaza serinskih proteaza i sadrži N-terminalnu signalnu sekvencu, prodomen, katalitički domen i C-terminalni domen; videti Seida et al., 2012 Nat. Rev. Drug Discov. 11:367-383. Studija transkripcione regulacije PCSK9 pokazala je da je regulisana proteinima koji vezuju sterolne regulatorne elemente („SREBP“), kao što se vidi kod drugih gena uključenih u metabolizam holesterola; Maxwell et al., 2003 J. Lipid Res.44:2109-2119, kao što je tipično za druge gene uključene u metabolizam lipoproteina; Dubuc et al., 2004 Arterioscler. Thromb. Vasc. Biol.24:1454-1459. Pokazalo se da statini povećavaju ekspresiju PCSK9 na način koji se pripisuje efektima lekova na snižavanje holesterola; supra. Pored toga, pokazano je da PCSK9 promotori poseduju dva konzervisana mesta uključena u regulaciju holesterola, regulatorni element sterola i Sp1 mesto; supra.

[0008] Dok se nalazi u endoplazmatskom retikulumu, PCSK9 kao svoju jedinu katalitičku aktivnost obavlja auto-cepanje između ostataka Gln-152 i Ser-153; videti Naureckiene et al., 2003 Arch. Biochem. Biophys. 420:55-67; Seidah et al., 2003 Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A.

[0009] 100:928-933. Prodomen ostaje čvrsto povezan sa katalitičkim domenom tokom naknadnog transporta kroz trans-Goldžijevu mrežu. Dokazano je da je sazrevanje putem auto-cepanja kritično za sekreciju PCSK9 i naknadnu ekstracelularnu funkciju (videti Benjannet et al., 2012 J. Biol. Chem. 287:33745-33755). Shodno tome, nekoliko dokaza pokazuje da PCSK9, posebno, smanjuje količinu hepatičnog LDLR proteina i time ugrožava sposobnost jetre da ukloni LDL holesterol iz cirkulacije.

[0010] Prekomerna ekspresija PCSK9 posredovana adenovirusom u jetri miševa dovodi do akumulacije cirkulišućeg LDL-C zbog dramatičnog gubitka hepatičnog LDLR proteina, bez uticaja na nivoe LDLR iRNK; Benjannet et al., 2004 J. Biol. Chem.279:48865-48875; Maxwell & Breslow, 2004 PNAS 101:7100-7105; Park et al., 2004 J. Biol. Chem. 279:50630-50638; i Lalanne et al., 2005 J. Lipid Res. 46:1312-1319. Efekat prekomerne ekspresije PCSK9 na povećanje nivoa cirkulišućeg LDL-C kod miševa potpuno zavisi od ekspresije LDLR, što ponovo ukazuje na to da je regulacija LDL-C pomoću PCSK9 posredovana smanjenjem LDLR proteina. U skladu sa ovim nalazima, miševi kojima nedostaje PCSK9 ili kod kojih je PCSK9 iRNK snižena antisens oligonukleotidnim inhibitorima imaju više nivoe hepatičnog LDLR proteina i veću sposobnost da očiste cirkulišući LDL-C; Rashid et al., 2005 PNAS 102:5374-5379; i Graham et al., 2007 J. Lipid Res.48(4):763-767. Pored toga, snižavanje nivoa PCSK9 u kultivisanim humanim hepatocitima pomoću siRNK takođe dovodi do viših nivoa LDLR proteina i povećane sposobnosti apsorpcije LDL-C; Benjannet et al., 2004 J. Biol. Chem.

[0011] 279:48865-48875 i Lalanne et al., 2005 J. Lipid Res. 46:1312-1319. Zajedno, ovi podaci ukazuju da dejstvo PCSK9 dovodi do povećanja LDL-C snižavanjem nivoa LDLR proteina.

[0012] Brojne mutacije u genu PCSK9 su takođe nesumnjivo povezane sa autozomno dominantnom hiperholesterolemijom („ADH“), naslednim poremećajem metabolizma koji karakteriše izraženo povećanje čestica lipoproteina niske gustine („LDL“) u plazmi, što može dovesti do prevremene kardiovaskularne insuficijencije; videti Abifadel et al., 2003 Nature Genetics 34:154-156; Timms et al., 2004 Hum. Genet.114:349-353; Leren, 2004 Clin. Genet.

[0013] 65:419-422. U kasnije objavljenoj studija o S127R mutaciji Abifadela et al., supra, prikazano je da pacijenti koji nose takvu mutaciju pokazuju viši ukupni holesterol i apoB100 u plazmi, što se pripisuje (1) prekomernoj proizvodnji lipoproteina koji sadrže apoB100, kao što su lipoproteini niske gustine („LDL“), lipoproteini veoma niske gustine („VLDL“) i lipoproteini srednje gustine („IDL“), i (2) povezanom smanjenju klirensa ili konverzije pomenutih lipoproteina; Ouguerram et al., 2004 Arterioscler. Thromb. Vasc. Biol.24:1448-1453.

[0014] [0006] Shodno tome, nema sumnje da PCSK9 igra ulogu u regulaciji LDL. Ekspresija ili povećana ekspresija PCSK9 povezana je sa povećanim nivoima LDL holesterola u plazmi, a odgovarajuća inhibicija ili nedostatak ekspresije PCSK9 povezan je sa smanjenim nivoima LDL holesterola u plazmi. Utvrđeno je da smanjeni nivoi LDL holesterola povezani sa varijacijama sekvence u PCSK9 pružaju zaštitu od koronarne bolesti srca; Cohen, 2006 N. Engl. J. Med.

[0015] 354:1264-1272.

[0016] Stoga je identifikacija jedinjenja i/ili sredstava efikasnih u lečenju kardiovaskularnih oboljenja veoma poželjna, uključujući antagonizam uloge PCSK9 u regulaciji LDL, međutim, generalno, pošto PCSK9 cirkuliše u krvi i ima umeren afinitet vezivanja za LDL receptore na površini ćelija, dosadašnji pokušaji da se ovaj mehanizam iskoristi u lečenju bolesti povezanih sa visokim nivoima LDL u serumu bili su usmereni na upotrebu velikih biomolekula, na primer, antitela. Shodno tome, postoji malo publikacija koje odražavaju aktivnost prema ovom ciljnom mestu korišćenjem malih peptida ili malih molekula za inhibiciju PCSK9, videti na primer, Zhang et al., 2014 J. Biol. Chemistry, 289(2): 942-955. NI-YA HE ET AL: "Lowering serum lipids via PCSK9-targeting drugs: current advances and future perspectives", ACTA PHARMACOLOGICA SINICA, vol. 38, no. 3, (2017-01-23), pages 301-311 and RAHUL CHAUDHARY ET AL: "PCSK9 inhibitors: A new era of lipid lowering therapy", WORLD JOURNAL OF CARDIOLOGY, vol.9, no.2, 1 January 2017 (2017-01-01) otkrivaju inhibitore PCSK9 kao što su peptid pep2-8 ili antitela. Pored toga, postoji mali broj jedinjenja koja se mogu formulisati u dozni oblik za korišćenje oralnog načina primene doziranja takvih jedinjenja, put koji bi bio veoma poželjan za obezbeđivanje terapije za stanja u kojima bi regulacija aktivnosti PCSK9 mogla igrati ulogu.

[0017] Predmetni pronalazak unapređuje ova interesovanja obezbeđivanjem antagonista PCSK9 za koje se veruje da su korisni za inhibiranje aktivnosti PCSK9 i odgovarajuće uloge koju PCSK9 igra u različitim stanjima za koja primena antagonista PCSK9 obezbeđuje terapiju.

[0019] REZIME PRONALASKA

[0021] U jednom aspektu, pronalazak pruža jedinjenje od Formule I:

[0022]

[0024] pri čemu:

[0025] X je H, F, Cl ili Br;

[0026] R<1>je izabran od:

[0028] (a) -H; ili

[0029] (b) -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

[0031] (i) -H;

[0032] (ii) -NH<2>;

[0033] (iii) -N<+>H<3>;

[0034] (iv) -N<+>(H<3>C)<3>;

[0035] (v) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>R<14B>, pri čemu R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0036] (vi) -NH-C(O)-[(CH<2>)<y12>-O-]<2>-(CH<2>)<y13>R<14B>, pri čemu:

[0038] y12 i y13 nisu oba 2 i nezavisno su od 2 do 4; i

[0039] R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0041] (vii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>

[0042] je -O-(CH<2>)<za>-N<+>(CH<3>)<3>, pri čemu, za je 3 ili 4; ili

[0043] (viii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

[0044] (ai) -O-(CH<2>)<2>-N<+>(CH<3>)<3>;

[0045] (aii) -N<+>(CH<3>)<3>; ili

[0046] (aiii) ostatak formule:

[0047]

[0049] R<2>je izabran od:

[0050] (a) -H; i

[0051] (b) -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je izabran od:

[0052] (i) -H;

[0053] (ii) -NH<2>;

[0054] (iii) -N<+>H<3>;

[0055] (iv) -N<+>(H<3>C)<3>;

[0056] (v) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>R<14B>, pri čemu, R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0057] (vi) -NH-C(O)-[(CH<2>)<y12>-O-]<2>-(CH<2>)<y13>R<14B>, pri čemu:

[0058] y12 i y13 nisu oba 2 i nezavisno su od 2 do 4; i

[0059] R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0060] (vii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>

[0061] je -O-(CH<2>)<zb>-N<+>(CH<3>)<3>, pri čemu, zb j 3 ili 4; i

[0062] (viii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

[0063] (ai) -O-(CH<2>)<2>-N<+>(CH<3>)<3>;

[0064] (aii) -N<+>(CH<3>)<2>R<14ca>, pri čemu, R<14ca>je -CH<3>ili -(CH<2>)<1-4>-OCH<3>;

[0065] (aiii) ostatak formule:

[0068]

ili

[0069] (aiv) ostatak formule:

[0072]

[0074] pri čemu y<14Cb>i y<14Cc>su 1 do 4; ili

[0075] R<1>i R<2>mogu biti vezani zajedno da bi formirali ostatak formule:

[0076]

[0078] pri čemu:

[0079] G<1>, R<G1a>i R<G1b>su definisani na sledeći način:

[0080] (a) G<1>je linkerski ostatak formule:

[0083]

[0085] pri čemu n<q1>je 1 do 6, m<q1>je 0, 1 ili 2 i zajedno vrednost n<q1>i m<q1>su odabrani tako da dužina linkerskog ostatka koji definišu ne prelazi ukupno 8 atoma ugljenika i/ili kiseonika koji čine lanac, uključujući atom ugljenika u lancu koji formira karbonil ostatak;

[0086] R<G1a>je izabran od: (i) -H; i (ii) alkila sa do 4 atoma ugljenika; i

[0087] R<G1b>je izabran od:

[0088] (i) ostatka formule:

[0091]

[0093] i

[0094] (ii) ostatka formule:

[0097]

[0099] ili

[0100] (b) G<1>je linkerski ostatak formule:

[0103]

[0106] pri čemu, n<q2>je 0, 1 ili 2, m<q2>je od 1 do 6, i zajedno vrednost n<q2>i m<q2>su odabrani tako da dužina linkerskog ostatka koji definišu ne prelazi ukupno 8 atoma ugljenika i/ili kiseonika koji čine lanac, uključujući atom ugljenika u lancu koji formira karbonil ostatak;

[0107] R<G1a>je izabran od:

[0108] (i) ostatka formule:

[0109]

[0112] (ii) ostatka formule:

[0115]

[0118] i

[0119] R<G1b>je izabran od: (i) -H; i (ii) alkila sa do 4 atoma ugljenika; R<8>je -CH<3>ili ostatak formule:

[0122]

[0124] pri čemu, R<8a>je -H, ili linearni, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika;

[0125] A je izabran od:

[0127] (a) ostatka formule:

[0130]

[0132] (b) -CH<2->(CH<2>)<y>-CH<2>-, pri čemu, y je 1 do 6;

[0133] (c) ostatka formule:

[0136]

[0138] , pri čemu A<b1>je:

[0140] (i) ostatak formule:

[0143]

[0145] pri čemu, x je 1 do 6; ili

[0147] (ii) ostatak formule:

[0148]

[0150] pri čemu, y je 1 do 5;

[0151] (d) ostatka formule: -CH<2>-(CH<2>)<m>-O-(CH<2>)<n>-, pri čemu, m = 1 do 5, i n = 0 ili 1 do 4;

[0152] B je:

[0153] (a) veza;

[0154] (b) -(CH<2>)<1-2>ili

[0155] (c) ostatak formule:

[0158]

[0160] D je:

[0162] (a) ostatak formule:

[0165]

[0167] pri čemu E je -CH<2>- ili -(CH<2>)<2-4>-O-, i A i B su kao što su gore definisani;

[0169] (b) ostatak formule:

[0172]

[0174] , pri čemu A i B su kao što su gore definisani;

[0175] (c) ostatak formule:

[0178]

[0180] pri čemu, n<a>je 1, 2 ili 3, m<a>je 2, 3 ili 4, i n<a>+ m<a>je ≥ 3, i pri čemu A i B su kao što su gore definisani;

[0181] (d) ostatak formule:

[0182]

[0184] pri čemu, R<34b>je -H ili linearni, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika, i A i B su kao što su gore definisani,

[0185] ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

[0186] U dodatnom primeru izvođenja, pronalazak pruža jedinjenje Formule I, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, pri čemu, X je F. U nekim primerima izvođenja, poželjno je za D da bude ostatak formule:

[0189]

[0191] pri čemu, E je -CH<2>- ili -(CH<2>)<2>-O-, i A i B su kao što su ovde definisani.

[0192] U nekim primerima izvođenja, poželjno je da D bude ostatak formule:

[0195]

[0197] pri čemu, E je -CH<2>- ili -(CH<2>)<2>-O-, i A i B su kao što su ovde definisani.

[0198] U nekim primerima izvođenja je poželjno da D bude ostatak formule:

[0201]

[0203] pri čemu, A i B su kao što su ovde definisani.

[0204] U nekim primerima izvođenja, poželjno je za D da bude ostatak formule:

[0207]

[0209] pri čemu A i B su kao što su ovde definisani.

[0210] U nekim primerima izvođenja, poželjno je da D bude ostatak formule:

[0213] 1

[0214]

[0216] pri čemu, A i B su kao što su ovde definisani.

[0217] U nekim primerima izvođenja, poželjno je za D da bude ostatak formule:

[0220]

[0222] pri čemu, A i B su kao što su ovde definisani.

[0223] U nekim primerima izvođenja, poželjno je za D da bude ostatak formule:

[0226]

[0228] pri čemu, A i B su kao što su ovde definisani.

[0229] U nekim primerima izvođenja, poželjno je za D da bude ostatak formule:

[0232]

[0234] pri čemu, A i B su kao što su ovde definisani.

[0235] U nekim primerima izvođenja pri čemu R<1>i R<2>su spojeni zajedno, zajedno sa peptidnim prstenom za koji su vezani, formirajući time cikličnu strukturu, poželjno je za R<1>i R<2>da formiraju ostatak strukture:

[0238]

[0241] U nekim primerima izvođenja je poželjno da jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ima strukturu Formule IIB:

[0242]

[0244] B<1>je -((CH<2>)<0-2>)-; i

[0245] D<1>je:

[0246] (a) ostatak formule:

[0248]

[0250] (b) ostatak formule:

[0252]

ili

[0253] (c) ostatak formule:

[0255]

[0257] U nekim primerima izvođenja je poželjno da jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ima strukturu Formule IIC:

[0258]

[0260] pri čemu

[0261] D<2>je:

[0262] (a) ostatak formule:

[0265]

[0267] (b) ostatak formule:

[0270]

[0272] (c) ostatak formule:

[0275]

ili

[0276] (d) ostatak formule:

[0279]

[0282] 1

[0283] U nekim primerima izvođenja je poželjno da jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ima strukturu ID formule:

[0286]

[0288] pri čemu D<2>je:

[0289] (a) ostatak formule:

[0292]

[0294] ; kao što je

[0297]

[0298] ili

[0299] (b) ostatak formule:

[0300] U nekim primerima izvođenja je poželjno da jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ima strukturu Formule IIE:

[0303]

[0306] U nekim primerima izvođenja je poželjno da jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ima strukturu formule IIF:

[0309]

[0312] U nekim primerima izvođenja je poželjno za A da je:

[0314] (a) -(CH<2>)<6>;

[0315] (b) ostatak formule:

[0318] 1

[0319]

[0321] pri čemu, x je 1 do 3; ili

[0322] (c) ostatak formule:

[0325]

[0328] U nekim primerima izvođenja je poželjno za R<2>da je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

[0329] (a) -H;

[0330] (b) -NH<2>;

[0331] (c) -N<+>H<3>;

[0332] (d) -N<+>(H<3>C)<3>;

[0333] (e) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2-4>-O-]<2-4>-(CH<2>)<2-4>R<14B>, pri čemu, R<14B>

[0334] je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0335] (f) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

[0336] (ai) -O-(CH<2>)<2-4>-N<+>(CH<3>)<3>;

[0337] (aii) -N<+>(CH<3>)<3>; ili

[0338] (aiii) ostatak formule:

[0341]

[0344] U nekim primerima izvođenja je poželjno za R<1>da je izabran od:

[0345] (a) -H;

[0346] (b) -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

[0347] (i) -H;

[0348] (ii) -N<+>H<3>; ili

[0349] (iii) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>-N<+>(CH<3>)<3>.

[0351] U nekim primerima izvođenja je poželjno za R<8>da je ostatak formule:

[0354] 1

[0355]

[0357] pri čemu, R<8b>je -H, -CH<3>, ili -C(CH<3>)<3>.

[0359] U nekim primerima izvođenja je poželjno da je jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, jedinjenje Formule I, pri čemu:

[0361] X je F;

[0362] R<1>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

[0364] (i) -H;

[0365] (ii) -NH<2>;

[0366] (iii) -N<+>H<3>; ili

[0367] (iv) -N<+>(H<3>C)<3>;

[0368] R<2>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je izabran od:

[0369] (i) -H;

[0370] (ii) -NH<2>;

[0371] (iii) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>R<14B>, pri čemu, R<14B>

[0372] je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0373] (iv) -NH-C(O)-[(CH<2>)<y12>-O-]<2>-(CH<2>)<y13>R<14B>pri čemu:

[0374] y12 i y13 nisu oba 2 i nezavisno su od 2 do 4; i

[0375] R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0376] (v) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>

[0377] je -O-(CH<2>)<zb>-N<+>(CH<3>)<3>, pri čemu, zb je 3 ili 4; i

[0378] (vi) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14 C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

[0379] (ai) -O-(CH<2>)<2>-N<+>(CH<3>)<3>;

[0380] (aii) -N<+>(CH<3>)<2>R<14ca>, pri čemu, R<14ca>je -CH<3>ili -(CH<2>)<1-4>-OCH<3>;

[0381] (aiii) ostatak formule:

[0384] 1

[0385]

[0387] ili

[0389] (aiv) ostatak formule:

[0392]

[0394] pri čemu, y<14Cb>i y<14Cc>su od 1 do 4;

[0395] R<8>je -CH<3>ili ostatak formule:

[0398]

[0400] pri čemu, R<8a>je -H, ili linearni, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika;

[0401] A je izabran od:

[0403] (a) ostatka formule:

[0406]

[0408] (b) -CH<2->(CH<2>)<y>-CH<2>-, pri čemu, y je 1 do 6;

[0409] (c) ostatka formule:

[0412]

[0414] pri čemu, A<b1>je:

[0415] (i) ostatak formule:

[0418]

[0420] pri čemu, x je 1 do 6; ili

[0421] (ii) ostatak formule:

[0424] 1

[0425]

[0427] pri čemu, y je 1 do 5; i

[0428] (d) ostatka formule: -CH<2>-(CH<2>)<m>-O-(CH<2>)<n>-, pri čemu, m = 1 do 5, i n = 0 ili 1 do 4;

[0429] B je:

[0430] (a) -(CH<2>)<1-2>-; ili

[0431] (b) ostatak formule:

[0434]

[0436] D je:

[0437] (a) ostatak formule:

[0440]

[0442] pri čemu, E je -CH<2>- ili -(CH<2>)<2-4>-O-, i A i B su kao što su gore definisani;

[0443] (b) ostatak formule:

[0446]

[0448] pri čemu A i B su kao što su gore definisani; ili

[0449] (c) ostatak formule:

[0452]

[0454] pri čemu, R<34b>je -H ili linearni, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika, i A i B su kao što su gore definisani.

[0456] U nekim primerima izvođenja je poželjno da je jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, jedinjenje Formule I, pri čemu

[0457] X je F; i

[0458] A je -CH<2->(CH<2>)<y>-CH<2>-, pri čemu y je 3-5, izborno pri čemu, A je -(CH<2>)<6>-.

[0461] 1

[0462] U nekim primerima izvođenja je poželjno da je jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, jedinjenje Formule I, pri čemu:

[0463] X je F; i

[0464] B je ostatak formule:

[0467]

[0470] U nekim primerima izvođenja je poželjno da je jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, jedinjenje Formule I, pri čemu:

[0471] X je F; i

[0472] R<1>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu, z je 1-6 i R<14A>je -H, izborno pri čemu, z je 1.

[0474] U nekim primerima izvođenja je poželjno da je jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, jedinjenje Formule I, pri čemu:

[0475] X je F; i

[0476] R<2>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu, z je 1-6 i R<14A>je -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je -N<+>(CH<3>)<2>R<14ca>, pri čemu, R<14ca>je -CH<3>.

[0478] U nekim primerima izvođenja, jedinjenje je izabrano iz grupe koja se sastoji od:

[0481]

[0485] 2

[0486]

[0487]

[0488]

[0490] pri čemu, A<->je farmaceutski prihvatljiv anjon.

[0491] U nekim primerima izvođenja, jedinjenje je izabrano iz grupe koja se sastoji od:

[0493] 2

[0494]

[0495]

[0498] 

[0499]

[0502] 

[0503]

[0506] 

[0507]

[0510] 

[0511]

[0514] 

[0515]

[0517] i

[0518]

[0520] ili bilo kog njihovog farmaceutski prihvatljivog oblika soli.

[0521] U nekim primerima izvođenja je poželjno da jedinjenje ima strukturu:

[0523]

[0525] , pri čemu, A<->je farmaceutski prihvatljiv anjon, na primer pri čemu, jedinjenje je:

[0527]

[0529] U nekim primerima izvođenja je poželjno da jedinjenje ima strukturu:

[0531] 1

[0532]

[0534] pri čemu, A<->je farmaceutski prihvatljiv anjon, na primer pri čemu, jedinjenje je:

[0537]

[0540] U nekim primerima izvođenja je poželjno da jedinjenje ima strukturu:

[0543]

[0545] pri čemu, A<->je farmaceutski prihvatljiv anjon, na primer pri čemu, jedinjenje je:

[0548]

[0551] U jednom primeru izvođenja, ovaj pronalazak pruža farmaceutske kompozicije koje sadrže jedinjenje pronalaska, na primer, jedinjenje Formule I, i najmanje jedan farmaceutski ekscipijens, poželjno kompoziciju namenjenu za oralnu primenu.

[0554] 2

[0555] U jednom aspektu, ovaj pronalazak pruža jedinjenje ili kompoziciju pronalaska za upotrebu u lečenju hiperholesterolemije.

[0556] Tehničke informacije navedene u nastavku mogu u nekim aspektima prevazići obim ovog pronalaska, koji je definisan patentnim zahtevima. Dodatne tehničke informacije su date da bi se ovaj pronalazak smestio u širi tehnički kontekst i da bi se ilustrovali mogući povezani tehnički razvoji.

[0557] Pozivanje na postupke lečenja ovde treba tumačiti kao pozivanje na jedinjenja i farmaceutske kompozicije ovog pronalaska za upotrebu u tim postupcima.

[0559] DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0561] U sledećem opisu korišćena je konvencionalna strukturna reprezentacija i uključuje konvencionalnu stereohemijsko obeležavanje za određene asimetrične ugljenične centre.

[0562] Dakle, strukturna reprezentacija jedinjenja pronalaska uključuje konvencionalno stereohemijsko obeležavanje za neke asimetrične ugljenične centre prikazane u primerima jedinjenja. Shodno tome, u takvim slučajevima, čvrste crne „klinaste“ veze predstavljaju veze koje projektuju iz ravni reprodukcionog medijuma, „isprekidane klinaste“ veze predstavljaju silazne veze u ravan reprodukcionog medijuma, a „talasasta“ linija dodata ugljeniku koji nosi dvostruku vezu ukazuje na to da su uključene i moguće cis i trans orijentacije. Kao što je uobičajeno, obične čvrste linije predstavljaju sve prostorne konfiguracije za prikazano vezivanje. Shodno tome, tamo gde nije dato specifično stereohemijsko obeležavanje, reprezentacija razmatra sve stereohemijske i prostorne orijentacije strukturnih karakteristika.

[0563] Kao što je prikazano u primerima pronalaska i pomenuto gore, određeni asimetrični ugljenični centri su strukturno predstavljeni korišćenjem konvencionalnog predstavljanja veza „Čvrsti klin“ i „Klin sa rešetkom“. Uglavnom, apsolutna konfiguracija nije određena za primere jedinjenja, već je po analogiji dodeljena specifičnim primerima jedinjenja poznatih stereohemijskih konfiguracija (određenih rendgenskom kristalografijom) pripremljenih korišćenjem istih ili analognih reakcionih uslova i polaznih reagensa i izolovanih pod istim hromatografskim uslovima. Shodno tome, specifično dodeljivanje konfiguracija strukturno predstavljenih ovde ima za cilj identifikaciju specifičnih jedinjenja koja su pripremljena i imaju višak jednog određenog stereoizomera i nije ovde nužno navedeno kao izjava o apsolutnom određivanju stereohemijske strukture navedenog jedinjenja, osim ako nije drugačije naznačeno u predstavljenim podacima.

[0564] Biće jasno da kada se dobiju izomerne smeše, priprema pojedinačnih stereoizomera u značajnim procentima enantiomernog viška može biti izvedena, ako je potrebno, razdvajanjem smeše korišćenjem uobičajenih postupaka, na primer hromatografijom ili kristalizacijom, ili upotrebom stereohemijski uniformnih polaznih materijala za opisanu sintezu, ili stereoselektivnom sintezom. Izborno, derivatizacija se može izvršiti pre razdvajanja stereoizomera. Razdvajanje smeše stereoizomera može se izvršiti u intermedijernom koraku tokom sinteze jedinjenja Formule I ili se može izvršiti na finalnom racemskom proizvodu.

[0565] Tamo gde je ovde naznačeno, apsolutna stereohemija se određuje rendgenskom kristalografijom kristalnih proizvoda ili kristalnih intermedijera koji su derivatizovani, ako je potrebno, reagensom koji sadrži stereogeni centar poznate konfiguracije. Osim ako nije naznačen određeni izomer, so, solvat (uključujući hidrate) ili solvatovana so takvog racemata, enantiomera ili dijastereomera, ovaj pronalazak obuhvata sve takve izomere, kao i soli, solvate (uključujući hidrate) i solvatirane soli takvih racemata, enantiomera, dijastereomera i njihovih smeša.

[0566] Ovaj pronalazak takođe obuhvata izotopski obeležena jedinjenja ovog pronalaska koja su strukturno identična onima navedenim ovde, osim činjenice da je statistički značajan procenat jednog ili više atoma u tom obliku jedinjenja zamenjen atomom koji ima atomsku masu ili maseni broj drugačiji od atomske mase ili masenog broja najzastupljenijeg izotopa koji se obično nalazi u prirodi, čime se menja prirodna zastupljenost tog izotopa prisutnog u jedinjenju ovog pronalaska. Ovaj pronalazak treba da obuhvati sve odgovarajuće izotopske varijacije jedinjenja Formule I.

[0567] Primeri izotopa koji se mogu preferencijalno ugraditi u jedinjenja pronalaska uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, joda, fluora i hlora, na primer, ali ne ograničavajući se na:<2>H,<3>H,<11>C,<13>C,<14>C,<13>N,<15>N,<15>O,<17>O,<18>O,<31>P,<32>P,<35>S,<18>F, i<36>Cl,<123>I, i<125>I. Treba razumeti da se i drugi izotopi mogu ugraditi poznatim sredstvima.

[0568] Posebno, određena izotopski obeležena jedinjenja pronalaska (npr. ona obeležena sa<3>H,<11>C, i<14>C) su prepoznata kao posebno korisna u testovima distribucije jedinjenja i/ili supstrata u tkivu korišćenjem raznih poznatih tehnika. Pored toga, jedinjenja pronalaska razmatraju izotopsku supstituciju, uključujući različite izotopske oblike vodonika (H), uključujući protium (<1>H) i deuterijum (<2>H ili D). Protijum je dominantni izotop vodonika koji se nalazi u prirodi. Obogaćivanje deuterijumom može pružiti određene terapeutske prednosti, kao što je povećanje in vivo poluživota ili smanjenje zahteva za doziranjem, ili može obezbediti jedinjenje korisno kao standard za karakterizaciju bioloških uzoraka. Izotopski obogaćena jedinjenja unutar Formule I mogu se pripremiti bez prekomernog eksperimentisanja konvencionalnim tehnikama

[0571] 4

[0572] dobro poznatim stručnjacima u ovoj oblasti ili postupcima analognim onima opisanim u šemama i primerima ovde koristeći odgovarajuće izotopski obogaćene reagense i/ili intermedijere.

[0573] Tamo gde talasasta linija prekida konvencionalnu vezu (za razliku od povezivanja dva atoma unutar strukture), ona označava tačku vezivanja za strukturu, npr.:

[0576]

[0578] označava da je sekundarni butil ostatak vezan preko metilenske grupe preko veze koja se završava talasastom linijom. Tamo gde se koristi abecedni zapis za prikazivanje supstituentnog dela, crtica se koristi za označavanje tačke vezivanja za naznačeni supstrat, npr.: -CH<2>-C(O)-CH<2>Cl označava da je acetil hloridni ostatak vezan preko metilenskog dela ostatka.

[0579] Kada se bilo koja promenljiva (npr., n, R<a>, R<b>, itd.) javlja više puta u bilo kojoj komponenti ili u Formuli I, njegova definicija pri svakom pojavljivanju je nezavisna od njegove definicije pri svakom drugom pojavljivanju, osim ako nije drugačije naznačeno u trenutku definisanja. Osoba koja je stručnjak u ovoj oblasti će prepoznati da izbor kombinacija različitih supstituenata definisanih u strukturnoj reprezentaciji, tj. R<1>, R<A>, itd., treba da se biraju u skladu sa dobro poznatim principima povezanosti i stabilnosti hemijske strukture, a kombinacije supstituenata i/ili promenljivih su dozvoljene samo ako takve kombinacije rezultiraju stabilnim jedinjenjima.

[0580] „Stabilno“ jedinjenje je jedinjenje koje se može pripremiti i izolovati i čija struktura i svojstva ostaju ili se mogu učiniti da ostanu u suštini nepromenjeni tokom vremenskog perioda dovoljnog da se omogući upotreba jedinjenja za svrhe opisane ovde (npr.., terapeutska primena na subjekta). Jedinjenja ovog pronalaska su ograničena na stabilna jedinjenja obuhvaćena Formulom I.

[0581] Gde je bilo koja promenljiva ili deo izražen u obliku opsega, npr. (-CH<2->)<1-4>, uključene su obe krajnosti navedenog opsega (tj.1 i 4 u primeru), kao i sve vrednosti celih brojeva između (tj. 2 i 3 u primeru).

[0582] Termin „halogen“ obuhvata fluor, hlor, brom i jod, osim ako nije drugačije naznačeno prilikom upotrebe.

[0583] [0055] Kako se termin ovde koristi, „subjekti“ (alternativno „pacijenti“) odnose se na životinju, poželjno sisara, a posebno na čoveka ili neljudsku životinju, uključujući stoku i domaće životinje, uključujući, ali ne ograničavajući se na, goveda, konje, ovce, svinje, koze, zečeve, mačke, pse i druge sisare kojima je potrebno lečenje. U nekim primerima izvođenja, subjekat je poželjno čovek. Kako se ovde koristi, termin „primena“ i njegove varijante (npr., „primena“ jedinjenja) u vezi sa jedinjenjem Formule I znači davanje jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, subjektu kome je potrebno lečenje.

[0584] Kao što je gore pomenuto, u jednom aspektu, ovaj pronalazak obuhvata obezbeđivanje jedinjenja Formule I, ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, koji imaju svojstva koja antagonizuju funkciju PCSK9.

[0585] U jednom primeru izvođenja, jedinjenja Formule I imaju strukturu Formule IA:

[0588]

[0590] pri čemu:

[0591] R<1>je izabran od:

[0593] (a) -H; ili

[0594] (b) -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

[0596] (i) -H;

[0597] (ii) -NH<2>;

[0598] (iii) -N<+>H<3>;

[0599] (iv) -N<+>(H<3>C)<3>;

[0600] (v) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>R<14B>, pri čemu, R<14B>

[0601] je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0602] (vi) -NH-C(O)-[(CH<2>)<y12>-O-]<1-4>-(CH<2>)<y13>R<14B>, poželjno -NH-C(O)-[(CH<2>)<y12>-O-]<2>-(CH<2>)<y13>R<14B>, pri čemu:

[0604] y12 i y13 nisu oba 2 i nezavisno su od 2 do 4; i

[0605] R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0606] (vii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>

[0607] je -O-(CH2)<za>-N<+>(CH<3>)<3>, pri čemu, za je 3 ili 4; i

[0608] (viii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

[0610] (ai) -O-(CH<2>)<2>-N<+>(CH<3>)<3>;

[0611] (aii) -N<+>(CH<3>)<3>; ili

[0612] (aiii) ostatak formule:

[0615]

[0617] R<2>je izabran od:

[0619] (a) -H; i

[0620] (b) -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je izabran od:

[0622] (i) -H;

[0623] (ii) -NH<2>;

[0624] (iii) -N<+>H<3>;

[0625] (iv) -N<+>(H<3>C)<3>;

[0626] (v) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<1-4>-(CH<2>)<2>R<14B>, poželjno -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>R<14B>, pri čemu, R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0627] (vi) -NH-C(O)-[(CH<2>)<y12>-O-]<2>-(CH<2>)<y13>R<14B>pri čemu:

[0628] y12 i y13 nisu oba 2 i nezavisno su od 2 do 4; i

[0629] R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0630] (vii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>

[0631] je -O-(CH<2>)<zb>-N<+>(CH<3>)<3>, pri čemu zb je 3 ili 4; i

[0632] (viii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

[0633] (ai) -O-(CH<2>)<2>-N<+>(CH<3>)<3>;

[0634] (aii) -N<+>(CH<3>)<2>R<14ca>, pri čemu, R<14ca>je -CH<3>ili -(CH<2>)<1-4>-OCH<3>;

[0635] (aiii) ostatak formule:

[0638]

[0639] ili

[0640] (aiv) ostatak formule:

[0643]

[0645] pri čemu, y<14Cb>i Y<14Cc>su od 1 do 4; ili

[0646] R<1>i R<2>mogu biti povezani zajedno da bi formirali ostatak formule:

[0649]

[0651] pri čemu:

[0652] G<1>, R<G1a>i R<G1b>su definisani na sledeći način:

[0653] (a) G<1>je linkerski ostatak formule:

[0656]

[0658] pri čemu, n<q1>je od 1 do 6, m<q1>je 0, 1 ili 2 i zajedno vrednost n<q1>i m<q1>su odabrani tako da dužina linkerskog ostatka koji definišu ne prelazi ukupno 8 atoma ugljenika i/ili kiseonika koji čine lanac, uključujući atom ugljenika u lancu koji formira karbonil ostatak;

[0659] R<G1a>je izabran od: (i) -H; i (ii) alkila sa do 4 atoma ugljenika; i

[0660] R<G1b>je izabran od:

[0661] (i) ostatka formule:

[0664]

[0667] i

[0668] (ii) ostatka formule:

[0671]

[0674] ili

[0675] (b) G<1>je linkerski ostatak formule:

[0678]

[0679] pri čemu, n<q2>je 0, 1 ili 2, m<q2>je od 1 do 6, a zajedno vrednost n<q2>i m<q2>su odabrane tako da dužina linkerskog ostatka koji definišu ne prelazi ukupno 8 atoma ugljenika i/ili kiseonika koji čine lanac, uključujući atom ugljenika u lancu koji formira karbonil ostatak;

[0680] R<G1a>je izabran od:

[0681] (i) ostatka formule:

[0684]

[0686] i

[0687] (ii) ostatka formule:

[0690]

[0692] i

[0693] R<G1b>je izabran od: (i) -H; i (ii) alkila sa do 4 atoma ugljenika; R<8>je -CH<3>ili ostatak formule:

[0696]

[0698] pri čemu, R<8a>je -H, ili linearni, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika;

[0699] A je izabran od:

[0700] (a) ostatka formule:

[0703]

[0705] (b) -CH<2->(CH<2>)<y>-CH<2>-, pri čemu, y je 1 do 6;

[0706] (c) ostatka formule:

[0709]

[0711] , pri čemu, A<b1>je:

[0712] (i) ostatak formule:

[0715]

[0717] pri čemu, x je 1 do 6; ili

[0718] (ii) ostatak formule:

[0721]

[0723] pri čemu, y je 1 do 5;

[0724] (d) ostatak formule: -CH<2>-(CH<2>)<m>-O-(CH<2>)<n>-, pri čemu, m = 1 do 5, i n = 0 ili 1 do 4;

[0725] B je:

[0726] (a) veza;

[0727] (b) -(CH<2>)<1-4>; ili

[0728] (c) ostatak formule:

[0731]

[0733] D je:

[0734] (a) ostatak formule:

[0737]

[0739] pri čemu, E je -CH<2>- ili -(CH<2>)<2-4>-O-, i A i B su kao što su gore definisani;

[0740] (b) ostatak formule:

[0743]

[0745] pri čemu A i B su kao što su gore definisani;

[0746] (c) ostatak formule:

[0749]

[0751] pri čemu, n<a>je 1, 2 ili 3, m<a>je 2, 3 ili 4 i n<a>+ m<a>je najmanje 3, i pri čemu, A i B su kao što su gore definisani;

[0752] (d) ostatak formule:

[0755]

[0759] 4

[0760] pri čemu, R<34b>je -H ili linijski, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika, i A i B su kao što su gore definisani,

[0761] ili farmaceutski prihvatljiva so bilo kog od njih.

[0763] U jednom primeru izvođenja jedinjenja Formule IA, R<1>je -(CH<2>)<z>-R<14A>,

[0764] pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

[0765] (i) -H;

[0766] (ii) -NH<2>;

[0767] (iii) -N<+>H<3>; ili

[0768] (iv) -N<+>(H<3>C)<3>;

[0769] R<2>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je izabran od:

[0770] (i) -H;

[0771] (ii) -NH<2>;

[0772] (iii) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<1-4>-(CH<2>)<2>R<14B>, poželjno -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>R<14B>, pri čemu R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0773] (iv) -NH-C(O)-[(CH<2>)<y12>-O-]<2>-(CH<2>)<y13>R<14B>, pri čemu:

[0774] y12 i y13 nisu oba 2 i nezavisno su 2 do 4; i

[0775] R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0776] (v) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>

[0777] je -O-(CH<2>)<zb>-N<+>(CH<3>)<3>, pri čemu, zb je 3 ili 4; i

[0778] (vi) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

[0779] (ai) -O-(CH<2>)<2>-N<+>(CH<3>)<3>;

[0780] (aii) -N<+>(CH<3>)<2>R<14ca>, pri čemu, R<14ca>je -CH<3>ili -(CH<2>)<1-4>-OCH<3>;

[0781] (aiii) ostatak formule:

[0784]

[0786] ili

[0787] (aiv) ostatak formule:

[0790]

[0792] pri čemu, Y<14Cb>i Y<14Cc>su od 1 do 4; ili

[0793] R<8>je -CH<3>ili ostatak formule:

[0794]

[0796] pri čemu, R<8a>je -H, ili linearni, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika; A je izabran od:

[0797] (a) ostatka formule:

[0800]

[0802] (b) -CH<2->(CH<2>)<y>-CH<2>-, pri čemu, y je 1 do 6;

[0803] (c) ostatak formule:

[0806]

[0808] pri čemu, A<b1>je:

[0809] (i) ostatak formule:

[0812]

[0814] pri čemu, x je 1 do 6; ili

[0815] (ii) ostatak formule:

[0818]

[0820] pri čemu, y je 1 do 5; i

[0821] (d) ostatak formule: -CH<2>-(CH<2>)<m>-O-(CH<2>)<n>-, pri čemu, m = 1 do 5, i n = 0 ili 1 do 4; B je:

[0822] (a) -(CH<2>)<1-4>; ili

[0823] (b) ostatak formule:

[0826]

[0828] D je:

[0829] (a) ostatak formule:

[0830]

[0832] pri čemu, E je -CH<2>- ili -(CH<2>)<2-4>-O-, i A i B su kao što su gore definisani;

[0833] (b) ostatak formule:

[0836]

[0838] pri čemu, A i B su kao što su gore definisani; ili

[0839] (c) ostatak formule:

[0842]

[0844] pri čemu, R<34b>je -H ili linijski, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika, i A i B su kao što su gore definisani,

[0845] ili farmaceutski prihvatljiva so bilo kog od njih.

[0847] U jednom primeru izvođenja jedinjenja Formule IA, D je ostatak formule:

[0850]

[0852] pri čemu, E je -CH<2>- ili -(CH<2>)<2>-O-, i A i B su kao što su gore definisani u Formuli IA.

[0853] U jednom primeru izvođenja jedinjenja Formule IA, A je:

[0854] (a) -(CH<2>)<6>;

[0855] (b) ostatak formule:

[0858]

[0860] pri čemu, x je 1 do 3; ili

[0861] (c) ostatak formule:

[0864]

[0868] 4

[0869] U sledećem primeru izvođenja jedinjenja Formule IA, R<2>je:

[0870] (a) -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

[0871] (a) -H;

[0872] (b) -CH<3>;

[0873] (c) -NH<2>;

[0874] (d) -N<+>H<3>;

[0875] (e) -N<+>(H<3>C)<3>;

[0876] (f) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2-4>-O-]<2-4>-(CH<2>)<2-4>R<14B>, pri čemu, R<14B>

[0877] je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

[0878] (g) -NH-C(O)-[(CH<2>)<y>R<14 C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

[0879] (ai) -O-(CH<2>)<2-4>-N<+>(CH<3>)<3>;

[0880] (aii) -N<+>(CH<3>)<3>; ili

[0881] (aiii) ostatak formule:

[0884]

ili

[0885] (b) ostatak formule

[0888]

[0891] U sledećem primeru izvođenja jedinjenja Formule IA, R<1>je izabran od:

[0892] (a) -H;

[0893] (b) -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

[0894] (i) -H;

[0895] (ii) -N<+>H<3>; ili

[0896] (iii) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>-N<+>(CH<3>)<3>.

[0898] U sledećem primeru izvođenja jedinjenja Formule IA, A je -CH<2->(CH<2>)<y>-CH<2>-, pri čemu, y je 3-5. U dodatnom primeru izvođenja, A je -(CH<2>)<6>.

[0899] U sledećem primeru izvođenja jedinjenja Formule IA, B je ostatak formule:

[0902]

[0905] U sledećem primeru izvođenja jedinjenja Formule IA, R<1>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je -H. U sledećem primeru izvođenja jedinjenja Formule IA, R<1>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1, i R<14A>je -H.

[0906] U sledećem primeru izvođenja jedinjenja Formule IA, R<2>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14 C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je -N<+>(CH<3>)<2>R<14ca>, pri čemu, R<14ca>je -CH<3>.

[0907] U sledećem primeru izvođenja jedinjenja Formule IA, R<8>je ostatak formule:

[0910]

[0912] pri čemu, R<8a>je -H ili linearni alkil sa do četiri atoma ugljenika. U sledećem primeru izvođenja, R<8>je ostatak formule:

[0915]

[0917] pri čemu, R<8b>je -H, -CH<3>, ili -C(CH<3>)<3>.

[0919] U nekim primerima izvođenja, poželjno je za jedinjenja Formule I da imaju strukturu Formule II ili Formule IIA, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli:

[0922] 4

[0923]

[0925] Formula IIA,

[0927] pri čemu, A, R<1>i R<2>su kao što su gore definisani u Formuli IA i B<1>je -(CH<2>)<0-2>i D je izabran od:

[0928] a) ostatka formule:

[0931]

[0933] i

[0934] b) ostatka formule:

[0937] 4

[0938]

[0941] U nekim primerima izvođenja Formule II ili Formule IIA, za D<1>je poželjno da je ostatak formule:

[0944]

[0946] U nekim primerima izvođenja Formule II ili Formule IIA, za D<1>je poželjno da je ostatak formule:

[0949]

[0951] U nekim primerima izvođenja Formule II ili Formule IIA, za D<1>je poželjno da je ostatak formule:

[0954]

[0956] U nekim primerima izvođenja Formule II ili Formule IIA, za D<1>je poželjno da je ostatak formule:

[0959]

[0962] U nekim primerima izvođenja, jedinjenje Formule I je poželjno jedinjenje Formule III:

[0965] 4

[0966]

[0968] pri čemu, A, R<1>i R<2>su kao što su gore definisani u Formuli IA i D<2>je ostatak formule:

[0970]

[0972] U nekim primerima izvođenja Formule III, za D<2>je poželjno da je ostatak formule:

[0974]

[0976] U nekim primerima izvođenja Formule III, za D<2>je poželjno da je ostatak formule:

[0978]

[0980] U nekim primerima izvođenja Formule III, za D<2>je poželjno da je ostatak formule:

[0982]

[0984] U nekim primerima izvođenja, jedinjenje Formule I je poželjno jedinjenje Formule IV:

[0986] 4

[0987]

[0989] pri čemu, A, R<1>i R<2>su kao što su gore definisani u Formuli IA.

[0991] U nekim primerima izvođenja, jedinjenje Formule I je jedinjenje Formule V:

[0994]

[0996] pri čemu

[0997] A, B, R<1>i R<2>su kao što su gore definisani u Formuli IA; i

[0998] D<2>je:

[0999] (a) ostatak formule:

[1002] 4

[1003]

[1005] (b) ostatak formule:

[1008]

[1010] (c) ostatak formule:

[1013]

[1015] ili

[1016] (d) ostatak formule:

[1019]

[1022] U nekim primerima izvođenja Formule I, Formule IA, Formule II, Formule IIA, Formule III, Formule IV ili Formule V, poželjno za A je da je ostatak formule: -(CH<2>)<ya>, pri čemu, ya je 4 do 6. U nekim primerima izvođenja Formule I, Formule IA, Formule II ili Formule IIA, poželjno za A je da je ostatak formule: -CH<2>-(CH<2>)<ma>-O-(CH<2>)<na>-, pri čemu ma je 2 ili 3 i na je 0 ili 1. U nekim primerima izvođenja Formule III, Formule IV ili Formule V, poželjno za A je da je ostatak formule: -CH<2>-(CH<2>)<ma>-O-(CH<2>)<na>-, pri čemu ma je 2 ili 4 i na je 0, 1 ili 2. U nekim primerima izvođenja Formule I, Formule IA, Formule II, Formule IIA, Formule III, Formule IV ili Formule V, poželjno za A je da je ostatak formule:

[1025]

[1027] pri čemu, yb je 1 do 3. U nekim primerima izvođenja Formule I, Formule IA, Formule II, Formule IIA, Formule III, Formule IV, ili Formule V, poželjno za A je da je ostatak formule:

[1030]

[1031] Ovde su takođe, kao jedinjenja Formule I, data jedinjenja Primer-1, Primer-2, Primer-3, Primer-4, Primer-5, Primer-6, Primer-7, Primer-8, Primer-9, Primer-10, Primer-11, Primer-12, Primer-13, Primer-14, Primer-15, Primer-16, Primer-17, Primer-18, Primer-19, Primer-20, Primer-21, Primer-22, Primer-23, Primer-24, Primer-25, Primer-26, Primer-27, Primer-28, Primer-29, Primer-31, Primer-35, Primer-36, Primer-38, Primer-39, Primer-40, Primer-41, Primer-44, Primer-47, Primer-48, Primer-49, Primer-50, Primer-51, Primer-52, Primer-53, Primer-54, Primer-55, Primer-56, Primer-57, Primer-58, Primer-59, Primer-60 i Primer-61, ili bilo koja njihova farmaceutski prihvatljiva so. Ova jedinjenja, koja su opisana u Tabeli 1, ovde se takođe nazivaju „jedinjenjima pronalaska“.

[1033] Tabela 1

[1035]

[1039] 1

[1040]

[1043] 2

[1044]

[1047] 4

[1048]

[1049]

[1052] pri čemu, A<->je farmaceutski prihvatljiv anjon.

[1053] [0076] Termin „so(li)“, i njegova upotreba u izrazu „farmaceutski prihvatljive soli“ koja se ovde koristi, obuhvata bilo šta od sledećeg: kisele soli formirane sa neorganskim i/ili organskim kiselinama, bazne soli formirane sa neorganskim i/ili organskim bazama, cviterjonske i kvaternarne amonijum komplekse. Soli jedinjenja pronalaska mogu se formirati postupcima poznatim stručnjacima u ovoj oblasti, na primer, reakcijom jedinjenja pronalaska sa količinom kiseline ili baze, kao što je ekvivalentna količina, u medijumu kao što je onaj u kome se so taloži ili u vodenom medijumu, nakon čega sledi liofilizacija.

[1054] Jedinjenja pronalaska sadrže trikoordinirane atome azota, na primer, primarne, sekundarne ili tercijarne amino grupe, gde, kao što je poznato, usamljeni par elektrona koji se nalazi na atomu azota može biti protonovan odgovarajućom kiselinom ili alkilovan odgovarajućim reagensom, na primer, alkil bromidom, pod odgovarajućim reakcionim uslovima da bi se dobio tetrakoordinirani naelektrisani azot stabilizovan anjonom generisanim u postupku, na primer, halogenim jonom ili konjugovanom bazom. Shodno tome, jedinjenja pronalaska mogu se pripremiti u obliku slobodne baze ili izolovati u obliku kvaternarnog kompleksa ili kompleksa soli. U nekim slučajevima, gde postoji odgovarajući kiseli proton proksimalno baznom azotu, moguće je formiranje cviterjonskog kompleksa. Kako se termin ovde koristi, soli inventivnih jedinjenja, bilo da su to kisele soli formirane sa neorganskim i/ili organskim kiselinama, bazne soli formirane sa neorganskim i/ili organskim bazama, soli formirane koje uključuju cviterjonski karakter, na primer, gde jedinjenje sadrži i bazni ostatak, na primer, ali ne ograničavajući se na, atom azota, na primer, amin, piridin ili imidazol, i kiseli ostatak, na primer, ali ne ograničavajući se na karboksilnu kiselinu, i kvaternarni amonijum kompleksi su uključeni u obim inventivnih jedinjenja opisanih ovde.

[1055] Shodno tome, strukturno predstavljanje jedinjenja pronalaska, bilo u obliku slobodne baze, obliku soli, cviterjonskom obliku ili kvaternarnom amonijumskom obliku, takođe uključuje sve druge oblike takvih jedinjenja o kojima je gore bilo reči. Stoga, jedan aspekt pronalaska je obezbeđivanje jedinjenja pronalaska u obliku farmaceutski prihvatljive soli, cviterjonskog kompleksa ili kvaternarnog amonijumskog kompleksa. Stručnjaci u ovoj oblasti će prepoznati one slučajeve u kojima jedinjenja pronalaska mogu formirati takve komplekse, uključujući i slučajeve kada tetrakoordinirani azot može biti kvaternizovan ili protonizovan, a naelektrisani oblik azota stabilizovan povezanim anjonom. Termin „farmaceutski prihvatljiva so“ odnosi se na so (uključujući kvaternarni amonijumski kompleks i unutrašnju so kao što je cviterjonski kompleks) koja poseduje efikasnost sličnu ili veću od oblika slobodne baze jedinjenja i koja nije biološki ili na drugi način nepoželjna (npr. nije ni toksična niti na drugi način štetna za primaoca).

[1056] [0079] Formiranje farmaceutski korisnih soli iz baznih (ili kiselih) farmaceutskih jedinjenja razmatra se, na primeru S. Berge et al., Journal of Pharmaceutical Sciences (1977) 66(1) 1-19; P. Gould, International J. of Pharmaceutics (1986) 33201-217; Anderson et al, The Practice of Medicinal Chemistry (1996), Academic Press, New York; in The Orange Book (Food & Drug Administration, Washington, D.C. na njihovoj veb stranici); i P. Heinrich Stahl, Camille G. Wermuth (Eds.), Handbook of Pharmaceutical Salts: Properties, Selection, and Use, (2002) Int'l. Union of Pure and Applied Chemistry, pp.330-331.

[1057] Predmetni pronalazak obuhvata i oblike slobodnih baza jedinjenja ovog pronalaska i sve dostupne soli, uključujući soli koje su generalno prepoznate kao bezbedne za upotrebu u pripremi farmaceutskih formulacija i one koje se mogu formirati trenutno u okviru uobičajene stručnosti u ovoj oblasti, a kasnije su klasifikovane kao „opšte prepoznate kao bezbedne“ za upotrebu u pripremi farmaceutskih formulacija, ovde nazvane „farmaceutski prihvatljive soli“. Kao što će biti razumljivo, jedinjenja slobodnih baza mogu se pripremiti kontrolisanjem uslova izolacije jedinjenja tokom sinteze ili neutralizacijom i jonskom izmenom iz oblika soli jedinjenja ovog pronalaska.

[1058] Primeri farmaceutski prihvatljivih kiselih soli uključuju, ali nisu ograničeni na, acetate, uključujući trifluoroacetatne soli, adipate, alginate, askorbate, aspartate, benzoate, benzensulfonate, bisulfate, borate, butirate, citrate, kamforate, kamforsulfonate, ciklopentanpropionate, diglukonate, dodecilsulfate, etansulfonate, fumarate, glukoheptanoate, glicerofosfate, hemisulfate, heptanoate, heksanoate, hidrohloride, hidrobromide, hidrojodide, 2-hidroksietansulfonate, laktate, maleate, metansulfonate, metil sulfate, 2-naftalensulfonate, nikotinate, nitrate, oksalati, pamoate, pektinate, persulfate, 3-fenilpropionate, fosfate, pikrate, pivalate, propionate, salicilate, sukcinate, sulfate, sulfonate (kao što su oni ovde pomenuti), tartarate, tiocijanate, toluensulfonate (takođe poznati kao tozilati), undekanoate i slično.

[1059] Primeri farmaceutski prihvatljivih baznih soli uključuju, ali nisu ograničeni na, amonijumove soli, soli alkalnih metala kao što su soli natrijuma, litijuma i kalijuma, soli zemnoalkalnih metala kao što su soli kalcijuma i magnezijuma, soli aluminijuma, soli cinka, soli sa organskim bazama (na primer, organski amini) kao što su benzatini, dietilamin, dicikloheksilamini, hidrabamini (formirani sa N,N-bis(dehidroabietil)etilendiaminom), N-metil-D-glukamini, N-metil-D-glukamidi, t-butil amini, piperazin, fenilcikloheksilamin, holin, trometamin i soli sa aminokiselinama kao što su arginin, lizin i slično. Bazne grupe koje sadrže azot mogu se pretvoriti u amonijum jon ili kvaternizovati pomoću sredstva kao što su niži alkil halogenidi (npr. metil, etil, propil i butil hloridi, bromidi i jodidi), dialkil sulfati (npr. dimetil, dietil, dibutil i diamil sulfati), dugolančani halogenidi (npr. decil, lauril, miristil i stearil hloridi, bromidi i jodidi), aralkil halogenidi (npr. benzil i fenetil bromidi) i drugi.

[1060] Termin „farmaceutski prihvatljiv anjon“ odnosi se na anjon pogodan za formiranje farmaceutski prihvatljive soli.

[1061] Dodatni primeri farmaceutski prihvatljivih soli koje se mogu koristiti sa ovim pronalaskom uključuju, ali nisu ograničene na, fluorid, hlorid, bromid i jodid.

[1062] Generalno, soli jedinjenja su namenjene da budu farmaceutski prihvatljive soli u okviru pronalaska.

[1063] Termin „prečišćeno“, „u prečišćenom obliku“ ili „u izolovanom i prečišćenom obliku“ za jedinjenje odnosi se na fizičko stanje navedenog jedinjenja nakon što je izolovano iz sintetičkog postupka ili prirodnog izvora ili njihove kombinacije. Dakle, termin „prečišćeno“, „u prečišćenom obliku“ ili „u izolovanom i prečišćenom obliku“ za jedinjenje odnosi se na fizičko stanje navedenog jedinjenja nakon što je dobijeno iz postupka ili postupka prečišćavanja opisanih ovde ili dobro poznatih stručnjaku, i u dovoljnoj čistoći da se okarakteriše standardnim analitičkim tehnikama opisanim ovde ili dobro poznatim stručnjaku. Jedinjenja pronalaska uključuju bilo koji oblik jedinjenja, uključujući in situ u reakcionoj smeši, kao i u izolovanom i prečišćenom obliku dobijenom rutinskim tehnikama. Takođe su uključeni polimorfni oblici jedinjenja pronalaska i njihovi solvati i prolekovi.

[1064] Određena jedinjenja pronalaska mogu postojati u različitim tautomernim oblicima, na primer, ali nisu ograničena na, ketonske/enolne tautomerne oblike, imin-enaminske tautomerne oblike i na primer heteroaromatične oblike kao što su sledeći ostaci:

[1067]

[1069] Na isti način, osim ako nije drugačije naznačeno, predstavljanje strukturne reprezentacije bilo kog tautomernog oblika jedinjenja koje pokazuje tautomeriju treba da obuhvati sve takve tautomerne oblike jedinjenja. Shodno tome, tamo gde jedinjenja pronalaska, njihove soli i solvati i prolekovi mogu postojati u različitim tautomernim oblicima ili u ravnoteži između takvih oblika, svi takvi oblici jedinjenja su obuhvaćeni i uključeni u obim pronalaska.

[1070] U sledećem aspektu, ovaj pronalazak pruža farmaceutske kompozicije koje sadrže jedno ili više jedinjenja ovog pronalaska. Kako se ovde koristi, termin „farmaceutska kompozicija“ sadrži najmanje jedno farmaceutski aktivno jedinjenje i najmanje jedan ekscipijens i namenjen je da obuhvati i kombinaciju navedenih sastojaka u navedenim količinama, i bilo koji proizvod koji je direktno ili indirektno rezultat kombinacije navedenih sastojaka u navedenim količinama.

[1071] Kao što će prosečan stručnjak razumeti, ekscipijensi su bilo koji sastojak koji prilagođava kompoziciju određenom načinu primene ili pomaže obradu kompozicije u dozni oblik, a da sam po sebi ne ispoljava aktivni farmaceutski efekat. Generalno, kompozicije sadrže više od jednog ekscipijensa u zavisnosti od načina primene i karakteristika aktivne supstance koja se primenjuje. Primeri ekscipijenasa koji kompoziciji daju svojstva koja je čine lakšim za rukovanje ili obradu uključuju, ali nisu ograničeni na, lubrikante ili sredstva za presovanje u praškastim lekovima namenjenim za tabletiranje i stabilizatore emulzije u kompozicijama u kojima je aktivna supstanca prisutna u obliku emulzije. Primeri ekscipijenasa koji prilagođavaju kompoziciju željenom načinu primene su, na primer, ali nisu ograničeni na, za oralnu primenu, pojačivači apsorpcije koji podstiču apsorpciju iz gastrointestinalnog trakta, za transdermalnu ili transmukoznu primenu, pojačivači penetracije, na primer, oni koji se koriste u lepljivim kožnim „flasterima“ ili kompozicijama za bukalnu primenu.

[1072] Bez obzira na funkciju koju ekscipijensi obavljaju u kompoziciji, ekscipijensi se ovde zajednički nazivaju „nosač“. Tipično, formulacije mogu da sadrže do oko 95 procenata aktivnog sastojka i preostali nosač, iako se mogu pripremiti formulacije sa različitim odnosima. Generalno, prihvatljive farmaceutske kompozicije sadrže odgovarajuću koncentraciju aktivne supstance tako da se efikasna količina antagonista PCSK9 može obezbediti u pojedinačnom doznom obliku prihvatljive zapremine na osnovu načina primene, tako da može da obezbedi terapeutski nivo aktivne supstance u serumu tokom prihvatljivog vremenskog perioda kod subjekta kome se kompozicija primenjuje i da će kompozicija zadržati biološku aktivnost tokom skladištenja u prihvatljivom temperaturnom opsegu tokom prihvatljivog vremenskog perioda.

[1073] Farmaceutska kompozicija, kako se ovde koristi, odnosi se i na kompoziciju u rasutom stanju, odnosno na formulisani materijal koji još nije oblikovan u pojedinačne dozne jedinice za primenu, i na kompoziciju sadržanu unutar pojedinačnih doznih jedinica.

[1074] Iako se kompozicije pronalaska mogu koristiti u rasutom obliku, biće razumljivo da će za većinu primena kompozicije biti ugrađene u dozni oblik koji obezbeđuje pojedinačne jedinice pogodne za primenu na pacijenta, pri čemu svaki dozni oblik sadrži količinu izabrane kompozicije koja sadrži efikasnu količinu navedenog jednog ili više jedinjenja Formule I. Primeri pogodnih doznih oblika uključuju, ali nisu ograničeni na, dozne oblike prilagođene za: (i) oralnu primenu, npr. tečnu, gel, praškastu, čvrstu ili polučvrstu farmaceutsku kompoziciju koja je punjena u kapsulu ili presovana u tabletu i može dodatno sadržati jedan ili više omotača koji modifikuju njena svojstva oslobađanja, na primer, omotače koji daju odloženo oslobađanje ili formulacije koje imaju svojstva produženog oslobađanja; (ii) dozni oblik prilagođen za primenu kroz tkiva usne duplje, na primer, brzo rastvarajuća tableta, pastila, rastvor, gel, kesica

[1077] 1

[1078] ili niz igala pogodan za intramukoznu primenu; (iii) dozni oblik prilagođen za primenu preko sluzokože nosne ili gornje respiratorne duplje, na primer formulacija rastvora, suspenzije ili emulzije za disperziju u nosu ili disajnim putevima; (iv) dozni oblik prilagođen za transdermalnu primenu, na primer, flaster, krema ili gel; (v) dozni oblik prilagođen za intradermalnu primenu, na primer, niz mikroigala; (vi) dozni oblik prilagođen za intravensku (IV) infuziju, na primer, tokom dužeg perioda korišćenjem IV infuzione pumpe; (vii) dozni oblik prilagođen za intramuskularnu primenu (IM), na primer, rastvor ili suspenzija za injekcije, i koji se može prilagoditi da formira depo sa svojstvima produženog oslobađanja; (viii) dozni oblik prilagođen za intravensku primenu ukapavanjem (IV), na primer, rastvor ili suspenzija, na primer, kao IV rastvor ili koncentrat za ubrizgavanje u kesu sa fiziološkim rastvorom; (ix) dozni oblik prilagođen za potkožnu primenu, uključujući primenu tokom dužeg vremenskog perioda implantacijom štapića ili drugog uređaja koji difunduje jedinjenje u okolno tkivo i time obezbeđuje kontinuirani terapeutski nivo seruma; ili (x) dozni oblik prilagođen za isporuku preko rektalne ili vaginalne sluzokože, na primer, supozitorija.

[1079] Farmaceutske kompozicije mogu biti čvrste, polučvrste ili tečne. Preparati u čvrstom, polučvrstom i tečnom obliku mogu se prilagoditi različitim načinima primene, čiji primeri uključuju, ali nisu ograničeni na, praškove, disperzibilne granule, mini-tablete, perle, koje se mogu koristiti, na primer, za tabletiranje, kapsuliranje ili direktnu primenu. Pored toga, preparati u tečnom obliku uključuju, ali nisu ograničeni na, rastvore, suspenzije i emulzije koje se, na primer, ali ne isključivo, mogu koristiti u pripremi formulacija namenjenih za gutanje, inhalaciju ili intravensku primenu (IV), na primer, ali ne ograničavajući se na, primenu putem intravenske infuzije ili infuzione pumpe, intramuskularnu injekciju (IM), na primer, bolusa koji se oslobađa tokom dužeg trajanja, direktnu IV injekciju ili prilagođene potkožnim putevima primene.

[1080] Drugi načini primene koji se mogu razmatrati uključuju intranazalnu primenu ili primenu na neku drugu mukoznu membranu. Formulacije pripremljene za primenu na različite mukozne membrane mogu takođe da sadrže dodatne komponente koje ih prilagođavaju za takvu primenu, na primer, modifikatore viskoznosti.

[1081] Iako su u nekim primerima izvođenja, kompozicije pogodne za upotrebu u čvrstom oralnom doznom obliku, na primer, tableta ili formulacija koja se brzo topi u ustima, poželjni načini primene jedinjenja pronalaska ili njegove soli, kompozicija pronalaska može biti formulisana za primenu putem drugih gore pomenutih puteva. Primeri uključuju aerosolne preparate, na primer, pogodne za primenu putem inhalacije ili preko nosne sluzokože, mogu uključivati rastvore i čvrste supstance u obliku praha, koje mogu biti u kombinaciji sa

[1084] 2

[1085] farmaceutski prihvatljivim pogonskim sredstvom, na primer, inertnim komprimovanim gasom, npr. azotom. Takođe su uključeni preparati u čvrstom obliku koji su namenjeni da se, neposredno pre upotrebe, pretvore u suspenziju ili rastvor, na primer, za oralnu ili parenteralnu primenu. Primeri takvih čvrstih oblika uključuju, ali nisu ograničeni na, liofilizovane formulacije i tečne formulacije adsorbovane u čvrsti apsorbujući medijum.

[1086] Na primer, jedinjenja pronalaska mogu se takođe primenjivati transdermalno ili transmukozno, na primer, iz tečnog oblika, supozitorije, kreme, pene, gela ili brzo rastvarajućeg čvrstog oblika. Treba razumeti da transdermalne kompozicije mogu biti i u obliku krema, losiona, aerosola i/ili emulzija i mogu se obezbediti u jediničnom doznom obliku koji uključuje transdermalni flaster bilo koji poznat u struci, na primer, flaster koji uključuje ili matricu koja sadrži farmaceutski aktivno jedinjenje ili rezervoar koji sadrži čvrsti ili tečni oblik farmaceutski aktivnog jedinjenja.

[1087] Primeri farmaceutski prihvatljivih nosača i postupaka proizvodnje za različite gore pomenute kompozicije mogu se naći u A. Gennaro (ed.), Remington: The Science and Practice of Pharmacy, 20th Edition, (2000), Lippincott Williams & Wilkins, Baltimore, MD. Dodatni primeri publikacija koje se bave pitanjima formulacije mogu se naći u: Farmaceutske kompozicije mogu se formulisati bilo kojim brojem strategija poznatih u struci, videti, npr., McGoff and Scher, 2000 Solution Formulation of Proteins/Peptides: In - McNally, E.J., ed. Protein Formulation and Delivery. New York, NY: Marcel Dekker; pp. 139-158; Akers & Defilippis, 2000, Peptides and Proteins as Parenteral Solutions. In - Pharmaceutical Formulation Development of Peptides and Proteins. Philadelphia, PA: Taylor and Francis; pp.

[1088] 145-177; Akers et al., 2002, Pharm. Biotechnol.14:47-127.

[1089] Takođe su otkriveni postupci za upotrebu jedinjenja specifičnih antagonista PCSK9 opisanih ovde za antagonizovanje funkcije PCSK9; navedeni postupci su detaljnije opisani u nastavku. Upotreba termina „antagonizovanje“ u celoj ovoj prijavi odnosi se na obezbeđivanje pogođenom tkivu (tkivima) supstance koja se suprotstavlja dejstvu, inhibira, neutrališe, neutralizuje ili smanjuje jednu ili više funkcija PCSK9 u pogođenim tkivima. Inhibicija ili antagonizam jednog ili više funkcionalnih svojstava povezanih sa PCSK9 može se lako odrediti prema metodologijama poznatim u struci (videti, npr., Barak & Webb, 1981 J. Cell Biol.

[1090] 90:595-604; Stephan & Yurachek, 1993 J. Lipid Res. 34:325330; i McNamara et al., 2006 Clinica Chimica Acta 369:158-167) kao i one opisane ovde. Inhibicija ili antagonizam će dovesti do smanjenja aktivnosti PCSK9 u odnosu na onu koja se vidi u odsustvu antagonista ili, na primer, onu koja se vidi u odnosu na aktivnost koja se primećuje kada je prisutan kontrolni antagonist irelevantne specifičnosti. Poželjno je da antagonist specifičan za PCSK9 u skladu sa ovim pronalaskom antagonizuje funkcionisanje PCSK9 do te mere da postoji smanjenje izmerenog parametra od najmanje 10%, uključujući, ali ne ograničavajući se na aktivnosti opisane ovde, a još poželjnije, smanjenje od najmanje 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% i 95% izmerenog parametra. Takva inhibicija/antagonizam funkcionisanja PCSK9 je posebno efikasan u onim slučajevima gde funkcionisanje PCSK9 doprinosi najmanje delimično određenom fenotipu, bolesti, poremećaju ili stanju koje negativno utiče na subjekta.

[1091] Takođe je otkriven postupak za antagonizovanje aktivnosti PCSK9, koji sadrži kontaktiranje ćelije, populacije ćelija ili uzorka tkiva na koji može uticati PCSK9 (tj., koji eksprimira i/ili sadrži LDL receptore) sa antagonistom specifičnim za PCSK9 opisanim ovde pod uslovima koji omogućavaju da se navedeni antagonist veže za PCSK9 kada je prisutan i inhibira inhibiciju ćelijskog apsorpcije LDL od strane PCSK9. Ćelija može biti humana ćelija. Ćelija može biti mišja ćelija.

[1092] Takođe je otkriven postupak za antagonizovanje aktivnosti PCSK9 kod subjekta, koji sadrži primenu na subjekta terapeutski efikasne količine antagonista specifičnog za PCSK9 ovog pronalaska. Postupci za antagonizovanje funkcije PCSK9 mogu biti za lečenje, kako je ovde definisano, bolesti, poremećaja ili stanja povezanog sa PCSK9 ili, alternativno, za obezbeđivanje terapije kod bolesti, poremećaja ili stanja koje bi moglo imati koristi od efekata antagonista PCSK9.

[1093] Ovo otkriće, dakle, razmatra upotrebu antagonista specifičnih za PCSK9 opisanih ovde u različitim postupcima lečenja gde je poželjno antagonizovanje funkcije PCSK9. Kako se ovde koristi, termin „postupak lečenja“ odnosi se na tok delovanja koji rezultira promenom najmanje jednog simptoma bolesnog stanja koje može biti profilaktičke ili terapeutske prirode. U nekim primerima izvođenja, ovo otkriće se odnosi na postupak lečenja stanja povezanog sa i/ili pripisanog aktivnosti PCSK9, ili stanja gde je funkcionisanje PCSK9 kontraindikovano za određenog subjekta, pri čemu postupak sadrži primenu na subjekta terapeutski efikasne količine jedinjenja PCSK9-antagonista Formule I, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli. U nekim primerima izvođenja, stanje može biti ateroskleroza, hiperholesterolemija, koronarna bolest srca, metabolički sindrom, akutni koronarni sindrom ili srodna kardiovaskularna bolest i kardiometabolička stanja, ili može biti bolesno stanje ili stanje u kome je aktivnost PCSK9 kontraindikovana. U jednom aspektu, ovaj pronalazak obezbeđuje jedinjenje Formule I, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u lečenju hiperholesterolemije.

[1094] Postupci lečenja opisani ovde sadrže primenu na individuu terapeutski (ili profilaktički) efikasne količine PCSK9-specifičnog antagonista ovog pronalaska. Upotreba izraza „terapeutski efikasan“ ili „profilaktički efikasan“ u odnosu na količinu odnosi se na količinu

[1097] 4

[1098] neophodnu u predviđenoj dozi da bi se postigao željeni terapeutski i/ili profilaktički efekat tokom željenog vremenskog perioda. Željeni efekat može biti, na primer, ublažavanje, poboljšanje, smanjenje ili prestanak najmanje jednog simptoma povezanog sa lečenim stanjem. Ove količine će varirati, kako će stručnjak proceniti, u skladu sa različitim faktorima, uključujući, ali ne ograničavajući se na, stanje bolesti, starost, pol i težinu pojedinca, i sposobnost PCSK9-specifičnog antagonista da izazove željeni efekat kod individue. Odgovor se može dokumentovati pomoću.in vitro analize, in vivo studije na životinjama koje nisu na ljudima i/ili dodatno potkrepljene kliničkim ispitivanjima.

[1099] U nekim primerima izvođenja je poželjno primenjivati jedinjenje antagonist PCSK9 prema pronalasku u obliku farmaceutske kompozicije kao što je ovde opisana.

[1100] Doziranje antagonističkih terapija je u potpunosti u domenu iskusnog stručnjaka, videti, npr., Lederman et al., 1991 Int. J. Cancer 47:659-664; Bagshawe et al., 1991 Antibody, Immunoconjugates and Radiopharmaceuticals 4:915-922, i variraće na osnovu brojnih faktora, na primer, ali ne ograničavajući se na one gore navedene, uključujući stanje pacijenta, područje koje se tretira, način primene i željeni tretman, na primer, profilaksu ili akutni tretman i slično. Lekar ili veterinar uobičajene veštine može lako odrediti i propisati efikasnu terapeutsku količinu antagonista.

[1101] Subjekat može imati potrebu za ili želeti lečenje postojeće bolesti ili medicinskog stanja. Kako se ovde koristi, subjekat „kome je potrebno“ lečenje postojećeg stanja obuhvata kako određivanje potrebe od strane medicinskog stručnjaka, tako i želju subjekta za takvim lečenjem. Kada se jedinjenje ili njegova so daje u kombinaciji sa jednim ili više drugih aktivnih sredstava, „primena“ i njene varijante se podrazumevaju kao da uključuju davanje jedinjenja ili njegove soli i drugih sredstava istovremeno ili simultano ili tokom odvojenih primena tokom određenog vremenskog perioda. Kada se sredstva kombinacije primenjuju istovremeno, mogu se primenjivati zajedno u jednoj kompoziciji ili se mogu primenjivati odvojeno. Podrazumeva se da „kombinacija“ aktivnih sredstava može biti jedna kompozicija koja sadrži sva aktivna sredstva ili više kompozicija od kojih svaka sadrži jedno ili više aktivnih sredstava. U slučaju dva aktivna sredstva, kombinacija može biti ili jedna kompozicija koji sadrži oba sredstva ili dve odvojene kompozicije od kojih svaki sadrži jedan od sredstava; u slučaju tri aktivna sredstva, kombinacija može biti ili jedna kompozicija koja sadrži sva tri sredstva, tri odvojene kompozicije od kojih svaka sadrži jedno od sredstava, ili dve kompozicije od kojih jedna sadrži dva sredstva, a druga sadrži treće sredstvo; i tako dalje.

[1102] [0106] Kompozicije i kombinacije ovog pronalaska se na odgovarajući način primenjuju u efikasnim količinama. Termin „efikasna količina“ označava količinu aktivnog jedinjenja dovoljnu da antagonizuje PCSK9 i time izazove željeni odgovor (tj. indukuje terapeutski odgovor u lečenju ili upravljanju stanjima povezanim sa funkcijom PCSK9 ili na koja ona utiče, uključujući, ali ne ograničavajući se na aterosklerozu, hiperholesterolemiju, koronarnu bolest srca, metabolički sindrom, akutni koronarni sindrom i povezane kardiovaskularne bolesti i kardiometabolička stanja kod životinje ili čoveka).

[1103] Stvarna doza koja se koristi može varirati u zavisnosti od potreba pacijenta i težine stanja koje se leči. Određivanje odgovarajućeg režima doziranja za određenu situaciju je u okviru stručnosti u ovoj oblasti, na primer, kao što je opisano u standardnoj literaturi, na primer, kao što je opisano u "Physicians' Desk Reference" (PDR), npr., 1996 edition (Medical Economics Company, Montvale, NJ 07645-1742, USA), the Physician's Desk Reference, 56th Edition, 2002 (published by Medical Economics company, Inc. Montvale, NJ 07645-1742), ili Physician's Desk Reference, 57th Edition, 2003 (published by Thompson PDR, Montvale, NJ 07645-1742). Radi lakšeg snalaženja, ukupna dnevna doza može se podeliti i primenjivati u porcijama tokom dana po potrebi ili kontinuirano.

[1104] Specifični antagonist PCSK9 može se primeniti na individuu bilo kojim putem primene koji je poznat u struci, uključujući, ali ne ograničavajući se na oralnu primenu, primenu injekcijom (specifični primeri izvođenja uključuju intravensku, potkožnu, intraperitonealnu ili intramuskularnu injekciju), ili primenu inhalacijom, intranazalnu ili topikalnu primenu, bilo samog ili u kombinaciji sa drugim sredstvima namenjenim da pomognu u lečenju individue. Specifični antagonist PCSK9 može se primeniti i pomoću uređaja za injekcije, injektorskih olovaka, uređaja bez igle; i sistema za potkožnu primenu flastera. Put primene treba odrediti na osnovu niza razmatranja koja stručnjak razume, uključujući, ali ne ograničavajući se na, željene fizičkohemijske karakteristike tretmana.

[1105] [0109] Jedno ili više dodatnih farmakološki aktivnih sredstava mogu se primenjivati u kombinaciji sa jedinjenjem Formule I. Dodatno aktivno sredstvo (ili sredstva) treba da označava farmaceutski aktivno sredstvo (ili sredstva) koje je aktivno u telu, uključujući prolekove koji se pretvaraju u farmaceutski aktivan oblik nakon primene, a koji se razlikuju od jedinjenja Formule I, a takođe uključuje slobodne kiseline, slobodne baze i farmaceutski prihvatljive soli navedenih dodatnih aktivnih sredstava. Generalno, bilo koje pogodno dodatno aktivno sredstvo ili sredstva, uključujući, ali ne ograničavajući se na, antihipertenzivna sredstva, antiaterosklerotska sredstva kao što je jedinjenje koje modifikuje lipide, antidijabetička sredstva i/ili sredstva protiv gojaznosti, mogu se koristiti u bilo kojoj kombinaciji sa jedinjenjem Formule I u jednokratnoj doznoj formulaciji (kombinacija lekova sa fiksnom dozom), ili se mogu primenjivati na subjekta u jednoj ili više odvojenih doznih formulacija koje omogućavaju istovremenu ili sekvencijalnu primenu aktivnih sredstava (ko-primena odvojenih aktivnih sredstava).

[1106] [0110] Primeri dodatnih aktivnih sredstava koja se mogu koristiti uključuju, ali nisu ograničeni na, inhibitore enzima koji konvertuje angiotenzin (npr. alacepril, benazepril, kaptopril, ceronapril, cilazapril, delapril, enalapril, enalaprilat, fosinopril, imidapril, lizinopril, moveltipril, perindopril, kvinapril, ramipril, spirapril, temokapril ili trandolapril), antagoniste receptora angiotenzina II (npr. losartan, tj. COZAAR<®>, valsartan, kandesartan, olmesartan, telmesartan i bilo koji od ovih lekova koji se koriste u kombinaciji sa hidrohlorotiazidom, kao što je HYZAAR<®>); inhibitore neutralne endopeptidaze (npr. tiorfan i fosforamidon), antagoniste aldosterona, inhibitore aldosteron sintaze, inhibitore renina (npr. derivati uree di- i tripeptida (videti U.S. Pat. br.5,116,835), aminokiseline i derivate (U.S. Patenti 5,095,119 i 5,104,869), lance aminokiselina povezane nepeptidnim vezama (U.S. Patent 5,114,937), di- i tripeptidni derivate, peptidil amino diole i peptidil beta-aminoacil aminodiol karbamate i inhibitore renina malih molekula (uključujući diol sulfonamide i sulfinile), N-morfolino derivate, N-heterociklične alkohole i pirolimidazolone; takođe, derivate pepstatina i fluoro- i hloro-derivate peptida koji sadrže staton, enalkrein, RO 42-5892, A 65317, CP 80794, ES 1005, ES 8891, SQ 34017, aliskiren (2(S),4(S),5(S),7(S)-N-(2-karbamoil-2-metilpropil)-5-amino-4-hidroksi-2,7-diizopropil-8-[4-metoksi-3-(3-metoksipropoksi)-fenil]-oktanamid hemifumarat) SPP600, SPP630 i SPP635), antagoniste endotelinskih receptora, inhibitore fosfodiesteraze-5 (npr. sildenafil, tadalfil i vardenafil), vazodilatatore, blokatore kalcijumovih kanala (npr. amlodipin, nifedipin, veraparmil, diltiazem, galopamil, niludipin, nimodipini, nikardipin), aktivatore kalijumovih kanala (npr. nikorandil, pinacidil, kromakalim, minoksidil, aprilkalim, loprazolam), diuretike (npr. hidrohlorotiazid), simpatolitike, beta-adrenergične blokirajuće lekove (npr. propranolol, atenolol, bisoprolol, karvedilol, metoprolol ili metoprolol tartat), alfa adrenergične blokirajuće lekove (npr. doksazocin, prazocin ili alfa metildopa), centralne alfaadrenergilne agoniste, periferne vazodilatatore (npr. hidralazin); sredstva za snižavanje lipida npr. inhibitore HMG-CoA reduktaze kao što su simvastatin i lovastatin koji se prodaju kao ZOCOR<®>i MEVACOR<®>u obliku laktonskog proleka i funkcionišu kao inhibitori nakon primene, i farmaceutski prihvatljive soli inhibitora dihidroksi kiseline sa otvorenim prstenom HMG-CoA reduktaze kao što je atorvastatin (posebno kalcijumova so koja se prodaje u LIPITOR<®>), rosuvastatin (posebno kalcijumova so koja se prodaje u CRESTOR<®>), pravastatin (posebno natrijumova so koja se prodaje u PRAVACHOL<®>), fluvastatin (posebno natrijumova so koja se prodaje u LESCOL<®>), krivastatin i pitavastatin; inhibitor apsorpcije holesterola kao što je ezetimib (ZETIA<®>) i ezetimib u kombinaciji sa bilo kojim drugim sredstvima za snižavanje lipida, kao što su gore navedeni inhibitori HMG-CoA reduktaze, a posebno sa simvastatinom (VYTORIN<®>) ili sa atorvastatin kalcijumom; niacin u oblicima sa trenutnim ili kontrolisanim oslobađanjem i/ili sa inhibitorom HMG-CoA reduktaze; agoniste niacinskih receptora kao što su acipimoks i acifran, kao i parcijalne agoniste niacinskih receptora; sredstva koja menjaju metabolizam, uključujući insulin i insulinske mimetike (npr. insulin degludek, insulin glargin, insulin lispro), inhibitore dipeptidil peptidaze-IV (DPP-4) (npr. sitagliptin, alogliptin, omarigliptin, linagliptin, vildagliptin); senzibilizatore insulina, uključujući (i) agoniste PPARγ, kao što su glitazoni (npr. pioglitazon, AMG 131, MBX2044, mitoglitazon, lobglitazon, IDR-105, roziglitazon i balaglitazon), i druge PPAR ligande, uključujući (1) PPARα/γ dvostruke agoniste (npr. ZYH2, ZYH1, GFT505, chiglitazar, muraglitazar, aleglitazar, sodelglitazar i naveglitazar); (2) agoniste PPARα kao što su derivati fenofibrinske kiseline (npr. gemfibrozil, klofibrat, ciprofibrat, fenofibrat, bezafibrat), (3) selektivne modulatore PPARγ (SPPARγM), (npr., kao što su oni objavljeni u WO 02/060388, WO 02/08188, WO 2004/019869, WO 2004/020409, WO 2004/020408 i WO 2004/066963); i (4) parcijalne agoniste PPARγ; (ii) biguanide, kao što su metformin i njegove farmaceutski prihvatljive soli, posebno metformin hidrohlorid, i njihove formulacije sa produženim oslobađanjem, kao što je Glumetza<™>, Fortamet<™>i GlucophageXR<™>; i (iii) inhibitore protein tirozin fosfataze-1B (PTP-1B) (npr. ISIS-113715 i TTP814); insulin ili analoge insulina (npr. insulin detemir, insulin glulizin, insulin degludek, insulin glargin, insulin lispro i inhalacione formulacije svakog od njih); leptin i derivate i agoniste leptina; amilin i analoge amilina (npr. pramlintid); sekretagoge insulina sulfonilureje i nesulfonilureje (npr. tolbutamid, gliburid, glipizid, glimepirid, mitiglinid, meglitinidi, nateglinid i repaglinid); inhibitore α-glukozidaze (npr. akarboza, vogliboza i miglitol); antagoniste glukagonskih receptora (npr. MK-3577, MK-0893, LY-2409021 i KT6-971); mimetike inkretina, kao što su GLP-1, analozi, derivati i mimetici GLP-1; i agoniste GLP-1 receptora (npr. dulaglutid, semaglutid, albiglutid, eksenatid, liraglutid, liksisenatid, taspoglutid, CJC-1131 i BIM-51077, uključujući intranazalne, transdermalne i formulacije za nedeljnu primenu); sredstva za sekvestraciju žučnih kiselina (npr. holestilan, holestimid, kolesevalam hidrohlorid, holestipol, holestiramin i dialkilaminoalkil derivati unakrsno vezanog dekstrana), inhibitore acil CoA:holesterol aciltransferaze (npr. avasimib); jedinjenja protiv gojaznosti; sredstva namenjena za upotrebu kod inflamatornih stanja, kao što su aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili NSAIL, glukokortikoidi i selektivni inhibitori ciklooksigenaze-2 ili COX-2; aktivatore glukokinaze (GKA) (npr. AZD6370); inhibitore 11βhidroksisteroid dehidrogenaze tipa 1 (npr., kao što su oni opisani u U.S. Patentu br.6,730,690, i LY-2523199); inhibitori CETP (npr. anacetrapib, torcetrapib i evacetrapib); inhibitore fruktoze 1,6-bisfosfataze (npr., kao što su oni opisani u U.S. Patentima br. 6,054,587; 6,110,903; 6,284,748; 6,399,782i 6,489,476); inhibitore acetil-CoA karboksilaze-1 ili 2 (ACC1 ili ACC2); aktivatore AMP-aktivirane protein kinaze (AMPK); druge agoniste receptora spregnutih sa G-proteinom: (i) GPR-109, (ii) GPR-119 (npr. MBX2982 i PSN821) i (iii) GPR-40 (npr. TAK875); antagoniste SSTR3 (npr., kao što su oni opisani u WO 2009/001836); agoniste neuromedin U receptora (npr., kao što su oni opisani u WO 2009/042053, uključujući, ali ne ograničavajući se na, neuromedin S (NMS)); modulatore SCD; antagoniste GPR-105 (npr., kao što su oni opisani u WO 2009/000087); inhibitore SGLT (npr. ASP1941, SGLT-3, empagliflozin, dapagliflozin, kanagliflozin, BI-10773, ertugliflozin, remogloflozin, TS-071, tofogliflozin, ipragliflozin i LX-4211); inhibitore acil koenzima A: diacilglicerol aciltransferaze 1 i 2 (DGAT-1 i DGAT-2); inhibitore sintaze masnih kiselina; inhibitore acil koenzima A: monoacilglicerol aciltransferaze 1 i 2 (MGAT-1 i MGAT-2); agoniste TGR5 receptora (takođe poznati kao GPBAR1, BG37, GPCR19, GPR131 i M-BAR); inhibitore ilealnog transportera žučne kiseline; PACAP, mimetike PACAP i agoniste PACAP receptora 3; agoniste PPAR; inhibitore protein tirozin fosfataze-1B (PTP-1B); antitela protiv IL-1b (npr. XOMA052 i kanakinumab); i bromokriptin mezilat i njegove formulacije sa brzim oslobađanjem; ili sa drugim lekovima korisnim za lečenje gore pomenutih stanja ili poremećaja, uključujući oblike slobodne kiseline, slobodne baze i farmaceutski prihvatljive soli gore navedenih aktivnih sredstava gde je to hemijski moguće.

[1107] Jedinjenja ovog pronalaska mogu se lako pripremiti prema sledećim reakcionim šemama i primerima, ili njihovim modifikacijama, koristeći lako dostupne početne materijale, reagense i konvencionalne postupke sinteze. U ovim reakcijama je takođe moguće koristiti poznate varijante. Za prečišćavanje jedinjenja korišćenjem reverzno-fazne hromatografije (HPLC ili MPLC, kao što je navedeno u nastavku), korišćena je C18 kolona. Drugi postupci za pripremu jedinjenja ovog pronalaska biće očigledni osobi sa prosečnim znanjem u ovoj oblasti u svetlu sledećih reakcionih šema i primera. Skraćenice navedene u nastavku mogu se koristiti u šemama primera i/ili primerima ovde.

[1109] ACN je acetonitril

[1110] AcOH je sirćetna kiselina

[1111] AcO-NH<4>je amonijum acetat

[1112] Boc<2>O je di-terc-butil dikarbonat

[1113] Bn je benzil

[1114] BnBr je benzil bromid

[1115] BzCl je benzoil hlorid

[1116] CBr<4>je perbromometan

[1117] Cbz-Cl je benzil hloroformat

[1118] DBU je 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-en

[1119] DCC je dicikloheksilkarbodiimid

[1120] DCE je 1,2-dihloretan

[1121] DCM je dihlorometan

[1122] DEA je N,N-dietilamin

[1123] DIAD je (E)-diizopropil diazen-1,2-dikarboksilat

[1124] DIEA ili DIPEA je N,N-diizopropiletilamin

[1125] DMAP je 4-dimetilaminopiridin

[1126] DMF je N,N-dimetilformamid

[1127] DMSO je dimetil sulfoksid

[1128] EA ili EtOAc je etil acetat

[1129] EtOH je etanol

[1130] Et<2>O je dietil etar

[1131] Fmoc je fluorenilmetiloksikarbonil zaštitna grupa

[1132] Fmoc-Cl je (9H-fluoren-9-il)metil karbonohloridat

[1133] Fmoc-D-Dap(Boc)-OH je N-alfa-(9-fluorenilmetiloksikarbonil)-N-beta-t-butiloksikarbonil-D-2,3-diaminopropionska kiselina

[1134] Fmoc-Osu je Fmoc N-hidroksisukcinimid estar

[1135] HATU je 1-[bis(dimetilamino)metilen]-1H-1,2,3-triazolo[4,5-b]piridinijum 3-oksid heksafluorofosfat

[1136] HPLC je visokoefikasna tečna hromatografija

[1137] IPA je izopropil alkohol

[1138] LiOH je litijum hidroksid

[1139] LC/MS je tečna hromatografija-masena spektrometrija

[1140] Me<3>N je trimetil amin

[1141] MeOH je metanol

[1142] MPLC je tečna hromatografija srednjeg pritiska

[1143] MsCl je metansulfonil hlorid

[1144] NaBH(OAc)<3>je natrijum triacetoksiborohidrid

[1145] NMR je nuklearna magnetna rezonanca

[1146] NsCl je 4-nitrobenzen-1-sulfonil hlorid

[1147] PE je petrol etar

[1148] Pd<2>(dba)<3>(HCl<3>) je adukt tris(dibenzilidenaceton)dipaladijum(0)-hloroform

[1149] PPh<3>je trifenilfosfin

[1150] PdCl<2>(dppf) ili Pd(ii)(dppf)Cl<2>je dihloro[1,1'-bis(difenilfosfino)ferocen]paladijum(II) Pd(dppf)Cl<2>CH<2>Cl<2>je adukt dihloro[1,1'-bis(difenilfosfino)ferocen]paladijum(II) dihlorometan Pd(PPh<3>)<4>je tetrakis(trifenilfosfin)paladijum

[1151] PPT<s>je piridinijum p-toluensulfonat

[1152] [Rh(OAc)<2>]<2>je dimer rodijum(II) acetata

[1153] RT ili r.t. ili rt je sobna temperatura

[1154] tBuOAc je terc-butil acetat

[1155] TEA je trietilamin

[1156] TFA je trifluorosirćetna kiselina

[1157] TFE je tetrafluoroetilen

[1158] THF je tetrahidrofuran

[1159] Tf<2>O je anhidrid trifluorometansulfonske kiseline

[1160] Teoc-OSu je 2,5-dioksopirolidin-1-il (2-(trimetilsilil)etil) karbonat

[1161] TBAF je tetrabutilamonijum fluorid

[1162] TMS je tetrametilsilan

[1163] Zhan katalizator 1B je dihloro(1,3-bis(2,4,6-trimetilfenil)-2-imidazolidiniliden)((5-((dimetilamino)sulfonil)-2-(1-metiletoksi-O)fenil)metilen-C)rutenijum(II) [takođe opisan kao 1,3-bis(2,4,6-trimetilfenil)-4,5-dihidroimidazol-2-iliden[2-(i-propoksi)-5-(N,N-dimetilaminosulfonil)fenil[metilenrutenijum(II) dihlorid]

[1166] 1

[1167] PRIMER 1 Priprema Pr.-01 i Pr.-51

[1168]

[1171]

[1173] Pr.-01, (ilustrovana slobodna baza)

[1174]

[1177]

[1179] Pr.-51, (ilustrovana slobodna baza)

[1180] Soli u obliku jedinjenja Pr.-01 i Pr.-51 su pripremljene od intermedijera 76 i 86 (priprema sledi) u skladu sa sledećom šemom:

[1183] 2

[1184]

[1185]

[1188] 

[1189]

[1192] Korak A: Priprema intermedijera 89

[1194] U rastvor 76 (1,56 g, 1,917 mmol, priprema sledi) i 86 (1,506 g, 1,936 mmol, priprema sledi) u DMF (40 ml) dodat je HATU (0,802 g, 2,108 mmol) i DIEA (0,670 ml, 3,83 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 50 minuta, zatim raspodeljen između EtOAc (300 ml) i fiziološkog rastvora (100 ml). Organska faza je isprana fiziološkim rastvorom (2 x 100 ml), osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovana i ostatak je prečišćen na koloni od silika gela koristeći MeOH/DCM kao eluirajuće rastvarače da bi se dobilo 89. LC/MS: (M+1)<+>: 1573,8.

[1196] Korak B: Priprema intermedijera 90

[1198] Kroz rastvor 89 (0,68 g, 0,432 mmol) u DCM (500 ml) i sirćetnoj kiselini (40 ml) je propuštan N<2>tokom 20 minuta, nakon čega je dodat Zhan katalizator-1b (0,222 g, 0,302 mmol). Kroz dobijenu smešu je dodatno propuštean N<2>tokom 20 minuta, zatim je zagrejana na 55 °C tokom 5 sati. Nakon hlađenja do sobne temperature, smeša je filtrirana kroz celit, filtrat je koncentrovan, a ostatak je prečišćen na koloni sa silika gelom koristeći MeOH/DCM kao eluirajuće rastvarače da bi se dobilo 90 (cis/trans smeša). LC/MS: (M+1)<+>: 1545,7.

[1200] Korak C: Priprema intermedijera 91

[1202] [0117] U rastvor 90 (cis/trans smeša) (65 mg, 0,042 mmol) u acetonitrilu (2 ml) dodat je piperidin (0,042 ml, 0,420 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat, zatim koncentrovan i ostatak je rastvoren u acetonitrilu (4 ml) i ponovo koncentrovan. Ostatak je dalje sušen pod visokim vakuumom tokom 30 minuta da bi se dobio 91 (cis i trans smeša). LC/MS: (M+1)<+>: 1324,0.

[1204] Korak D: Priprema intermedijera 92

[1206] U rastvor 91 (cis/trans smeša) (548 mg, 0,414 mmol) i 88 (227 mg, 0,455 mmol, priprema sledi) u DMF (10 ml) na 0 °C dodat je HATU (181 mg, 0,476 mmol) i DIEA (0,166 ml, 0,952 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na 0 °C tokom 1 sata i rastvor je prečišćen pomoću MPLC reverzne faze preko C18 kolone koristeći acetonitril (0,05%TFA)/vodu (0,05%TFA) kao eluirajuće rastvarače da bi se dobilo 92 (cis/trans smeša). LC/MS: (M+1)<+>: 1803,5.

[1208] Korak E: Priprema intermedijera 93

[1210] U rastvor 92 (700 mg, 0,388 mmol) u THF (20 ml), MeON (6 ml) i vodi (6 ml) na 0 °C je dodat ukapavanjem 1N vodeni rastvor LiOH (3,11 ml, 3,11 mmol), i dobijeni rastvor je mešan na 0 °C tokom 23 sata. Rastvor je neutralisan dodatkom 1N HCl do pH 7-8, isparljive materije su isparene, vodena faza je zakiseljena do pH 5, i smeša je prečišćena pomoću MPLC reverzne faze preko C18 kolone koristeći acetonitril (0,05%TFA)/vodu (0,05%TFA) kao eluirajuće rastvarače da bi se dobilo 93 kao TFA so. U rastvor od 93 TFA soli (427 mg, 0,257 mmol) u vodi (70 ml) i acetonitrilu (70 ml) na 0 °C je ukapavanjem dodata 0,1 N HCl (13,5 ml, 1,350 mmol), dobijeni rastvor je mešan na 0 °C tokom 5 minuta, a zatim je liofilizovan da bi se dobio 93 kao HCl so. LC/MS: (M+1)<+>: 1567,1.

[1212] Korak F: Priprema intermedijera 94

[1214] U rastvor 93 Kao HCl so (200 mg, 0,125 mmol) u DMF (30 mL) dodat je HATU (56,9 mg, 0,150 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 30 minuta, zatim razblažen sa DCM (400 mL), a zatim je dodat DIEA (0,065 mL, 0,374 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat, isparljive materije su isparene na rotacionom isparivaču, a dobijeni DMF rastvor je prečišćen pomoću MPLC reverzne faze koristeći acetonitril (0,05%TFA)/vodu (0,05%TFA) kao eluirajuće rastvarače.94. LC/MS: (M+1)<+>: 1549,2.

[1215] Korak G: Priprema intermedijera 95

[1217] U rastvor 94 (14 mg, 9,04 µmol) u MeOH (20 ml) dodato je 10% Pd/C (1,924 mg, 1,808 µmol) i dobijena smeša je podvrgnuta hidrogenaciji na sobnoj temperaturi preko H<2>balona tokom 1 sata. Smeša je filtrirana kroz celit i filtrat je koncentrovan da bi se dobilo intermedijerno jedinjenje 95. LC/MS: (M+1)<+>: 1550,9.

[1219] Korak H: Priprema Pr.-01

[1221] Intermedijerno jedinjenje 95 pripremljeno u prethodnom koraku (26 mg, 0,017 mmol) rastvoreno je u DCM (2 ml). Ovom rastvoru je dodata TFA (6 ml, 78 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 30 minuta, zatim koncentrovan i ostatak je rastvoren u DCM (3 ml) i tretiran sa 4N HCl u dioksanu (0,042 ml, 0,168 mmol), i ponovo koncentrovan da bi se dobio Pr.-01 kao sirovi proizvod. Sirovi Pr.-01 prečišćen je pomoću HPLC sa reverznom fazom koristeći acetonitril (0,1% mravlja kiselina)/vodu (0,1% mravlja kiselina) kao eluirajuće rastvarače da bi se dobio oblik formijatne soli Pr.-01. LC/MS: (M+1)<+>: 1394,4.

[1223] Korak I: Priprema Pr.-51

[1225] U rastvor intermedijernog jedinjenja 94 (30 mg, 0,019 mmol) u DCM (2 ml) dodat je TFA (4 ml, 51,9 mmol) i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 30 minuta, zatim koncentrovana. Ostatak je rastvoren u DCM (2 ml), tretiran sa HCl (4N u dioksanu) (0,048 ml, 0,194 mmol) i koncentrovan da bi se dobio Pr.-51 kao HCl so. Jedinjenje je prečišćeno pomoću HPLC sa reverznom fazom koristeći acetonitril (0,1% mravlja kiselina)/vodu (0,1% mravlja kiselina) kao mobilnu fazu da bi se dobio oblik formijatne soli Pr.-51. LC/MS: (M+1)<+>: 1392,0.

[1226] Sledeće šeme i postupci su korišćeni za pripremu intermedijera 76, 86 i 88 korišćene u gore opisanim postupcima.

[1228] Priprema intermedijera 68 koji se koristi u pripremi intermedijera 76

[1230]

[1231]

[1234] Korak A: Priprema intermedijernog jedinjenja 65

[1236] U suspenziju (2S,3S)-3-hidroksipirolidin-2-karboksilne kiseline (5,32 g, 40,6 mmol) u dioksanu (100 ml) na 0°C dodat je natrijum hidroksid (122 ml, 122 mmol), a zatim je ukapavanjem dodat benzil hloroformat (6,50 ml, 44,6 mmol). Dobijena suspenzija je mešana na 0°C tokom 5 sati. Nakon uklanjanja isparljivog sastojka, vodena faza je zakiseljena do pH 3, zatim podeljena između 30% IPA/DCM (200 mL) i fiziološkog rastvora (50 mL), vodena faza je dalje ekstrahovana sa 30% IPA/DCM (2x100 mL). Spojene organske faze su osušene preko Na<2>SO<4>i koncentrovane da bi se dobila (2S,3S)-1-((benziloksi)karbonil)-3-hidroksipirolidin-2-karboksilna kiselina (65). LC/MS: (M+1)<+>: 266,1.

[1238] Korak B: Priprema intermedijernog jedinjenja 66

[1240] U rastvor 65 (7,48 g, 28,2 mmol) u MeOH (80 ml) je dodat TMS-diazometan (70,5 ml, 141 mmol) ukapavanjem, i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 10 minuta, a zatim je reakcija ugašena dodatkom sirćetne kiseline (oko 400 μL) ukapavanjem. Rastvor je koncentrovan, a ostatak je prečišćen na koloni sa silika gelom koristeći EtOAc/heksan kao eluirajuće rastvarače da bi se dobio 66. LC/MS: (M+1)<+>: 280,1.

[1242] Korak C: Priprema intermedijernog jedinjenja 67

[1244] [0128] Kroz rastvor 66 (4,81 g, 17,22 mmol) u DCM (200 ml) je propušten N<2>tokom 30 minuta, nakon čega je dodat dimer rodijum(ii) acetata (0,761 g, 1,722 mmol). Smeša je ohlađena u kupatilu sa ledenom vodom, i terc-butil diazoacetat (3,58 ml, 25,8 mmol) je dodat ukapavanjem na 0 °C. Dobijena smeša je mešana na 0 °C tokom 1,5 sata. Reakcija je ugašena dodatkom vode (100 ml), smeša je ekstrahovana sa DCM (3x100 ml), kombinovana organska faza je osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovana i ostatak je prečišćen pomoću MPLC reverzne faze koristeći acetonitril (0,05% TFA)/vodu (0,05% TFA) kao eluirajuće rastvarače. Frakcija koja sadrži proizvod je koncentrovana i vodena faza je ekstrahovana sa DCM (2x100mL). Spojena organska faza je osušena preko Na<2>SO<4>i koncentrovana da bi se dobio 67. LC/MS: (M+1)<+>: 394,2.

[1246] Korak D: Priprema intermedijernog jedinjenja 68

[1248] U rastvor 67 (3,72 g, 9,46 mmol) u MeOH (80 ml) dodat je 10% Pd/C (0,805 g, 0,756 mmol) i dobijena smeša je podvrgnuta hidrogenaciji preko H<2>balona na sobnoj temperaturi tokom 2 sata, zatim filtrirana kroz celit. Filtrat je koncentrovan da bi se dobio 68. LC/MS: (M+1)<+>: 259,9.

[1250] Priprema intermedijera 76

[1252]

[1254]

[1255]

[1258] Korak A: Priprema intermedijera 69

[1260] U rastvor (S)-2-((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-3-(5-fluoro-1H-indol-3-il)propanske kiseline (3 g, 6,75 mmol) u THF (20 ml), MeOH (10 mL) i vodi (20,00 ml) na 0 °C dodat je NaOH (20,25 ml, 20,25 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 4 sata, zatim je isparljiva materija isparena. U vodenu smešu dodat je dioksan (50 ml) i voda (20 mL), dobijeni rastvor je ohlađen na 0 °C i BocO<2>(1,881 ml, 8,10 mmol) je dodat u gornji rastvor. Dobijeni rastvor je mešan na 0 °C tokom 3 sata, isparljiva materija je uklonjena i vodena faza je ekstrahovana sa Et<2>O (3x40 mL), zakiseljena do pH 3, zatim ekstrahovana sa DCM (3x100 mL), a zatim sa 30% IPA/DCM (2x80 mL). Spojena organska faza je osušena preko Na<2>SO<4>i koncentrovana da bi se dobio 69. LC/MS: (M+1)<+>: 322,9.

[1261] Korak B: Priprema intermedijera 70

[1263] U rastvor 69 (2,079 g, 6,45 mmol) u DMF (40 ml) na 0 °C dodat je 60% NaH u heksanu (0,568 g, 14,19 mmol), i dobijeni rastvor je mešan na 0 °C tokom 50 minuta, nakon čega je ukapavanjem dodat alil bromid (1,172 ml, 13,54 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na 0 °C tokom 1,5 sata, a zatim je ugašen dodatkom 1N HCl (oko 3,68 ml). Rastvor je zatim podeljen između EtOAc (200 ml) i vode (100 ml), organska faza je isprana fiziološkim rastvorom (2x100 ml), osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovana i ostatak je prečišćen na koloni silika gela koristeći MeOH/DCM kao eluirajuće rastvarače da bi se dobio 70. LC/MS: (M+1)<+>: 363,0.

[1265] Korak C: Priprema intermedijera 71

[1267] U rastvor 70 (2,239 g, 6,18 mmol) i 68 (1,842 g, 7,11 mmol) u DMF (30 ml) dodat je HATU (2,82 g, 7,41 mmol) i DIEA (2,59 ml, 14,83 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat. Smeša je podeljena između EtOAc (200 ml) i fiziološkog rastvora (100 ml), organska faza je isprana fiziološkim rastvorom (3x100 ml), osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovan i ostatak je prečišćen na koloni od silika gela koristeći EtOAc/heksan kao eluirajuće rastvarače da bi se dobio 71. LC/MS: (M+1)<+>: 604,2.

[1269] Korak D: Priprema intermedijera 72

[1271] U rastvor 71 (2,83 g, 4,69 mmol) u CH<2>Cl<2>(20 ml) i tBuOAc (30 ml) na 0 °C dodata je metansulfonska kiselina (1,218 ml, 18,75 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na 0 °C tokom 16,5 sati, a zatim na sobnoj temperaturi tokom 2,5 sata. Rastvor (72) je direktno korišćen u sledećem koraku. LC/MS: (M+1)<+>: 504,2.

[1273] Korak E: Priprema intermedijera 73

[1275] U rastvor (S)-2-((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-3-(3-(((tercbutoksikarbonil)amino)metil)fenil)propanske kiseline (2,66 g, 5,16 mmol) u DMF (10 ml) dodat je HATU (1,961 g, 5,16 mmol) i DIEA (5,32 ml, 30,5 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 30 minuta, a zatim dodat u ledeno hladno kupatilo gore pripremljenog rastvora 72. Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi tokom 1 sata. Isparljive materije su isparene na rotacionom isparivaču, a ostatak je prečišćen pomoću MPLC sa reverznom

[1278] 1

[1279] fazom koristeći acetonitril (0,05% TFA)/vodu (0,05% TFA) kao eluirajuće rastvarače. Sakupljene frakcije su koncentrovane na rotacionom isparivaču da bi se dobio 73. LC/MS: (M+1)<+>: 1002,1.

[1281] Korak F: Priprema intermedijera 74

[1283] U rastvor 73 (3,235 g, 3,23 mmol) u DCM (4 ml) dodat je TFA (7,46 ml, 97 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat, zatim koncentrovan. Ostatak je rastvoren u DCM (10 ml), tretiran sa 4N HCl u dioksanu (3,23 ml, 12,91 mmol), zatim koncentrovan i ostatak je rastvoren u acetonitrilu (100 ml)/vodi (50 ml) i liofilizovan da bi se dobio 74. LC/MS: (M+1)<+>: 846,1.

[1285] Korak G: Priprema intermedijera 75

[1287] U rastvor 74 (2,85 g, 3,23 mmol) u DMF (45 ml) dodat je HATU (1,474 g, 3,88 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 30 minuta, zatim razblažen sa DCM (600 ml) nakon čega je ukapavanjem dodat DIEA (1,692 ml, 9,69 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat. Rastvor je koncentrovan i ostatak je prečišćen pomoću MPLC sa reverznom fazom preko C18 kolone koristeći acetonitril (0,05%TFA) / vodu (0,05%TFA) kao eluirajuće rastvarače. Frakcije koje sadrže proizvod su koncentrovane i vodeni sloj je podeljen između DCM (200 ml) i zasićenog NaHCO<3>(200 mL). Vodena faza je ekstrahovana sa DCM (2x100 mL) i kombinovana organska faza je osušena preko Na<2>SO<4>i koncentrovana da bi se dobio 75. LC/MS: (M+1)<+>: 828,1.

[1289] Korak H: Priprema intermedijernog jedinjenja 76

[1291] U rastvor 75 (1,93 g, 2,331 mmol) u THF (60 ml), MeON (30 ml) i vodi (20 ml) na 0°C je ukapavanjem dodat 1N vodeni rastvor LiOH (9,9 ml, 9,90 mmol), i dobijeni rastvor je mešan na 0°C tokom 16 sati, a zatim je ugašen dodatkom HCl (1N, 9,9 ml). Isparljiva materija je isparena na rotacionom isparivaču, a gornjem rastvoru na 0°C su dodati aceton (60 ml), natrijum karbonat (0,371 g, 3,50 mmol) i Fmoc-Osu (0,802 g, 2,378 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na 0°C tokom 6 sati, isparljiva materija je isparena na rotacionom isparivaču, vodena faza je zakiseljena do pH 4, a zatim ekstrahovana sa 30%IPA/DCM (3x100 ml). Kombinovana

[1294] 2

[1295] organska faza je osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovana i ostatak je prečišćen na koloni od silika gela koristeći MeOH/DCM kao eluirajuće rastvarače da bi se dobio 76. LC/MS: (M+1)<+>: 814,2.

[1297] Alternativna priprema intermedijernog jedinjenja 75b i od njega intermedijernog jedinjenja 76B:

[1299]

[1301]

[1304] Opšti postupak opisan gore za pripremu intermedijera 75 je generalno praćen, osim što je korak B eliminisan, a poslednji korak G je takođe uključivao zamenu Fmoc zaštitne grupe sa Boc zaštitnom grupom, čime se dobija intermedijerno jedinjenje 75a. Postupci za 75a i 76B su opisani u nastavku.

[1305] Korak C: Priprema intermedijernog jedinjenja 71a

[1307] U rastvor 69 (5,00 g, 15,5 mmol) u DMF (40,0 ml) na -50 °C su dodati 68, HATU (5,90 g, 15,5 mmol) i DIEA (4,01 g, 31,0 mmol) i reakciona smeša je mešana na -50 °C tokom 3 sata. Konačni rastvor je ugašen vodom (5 ml), koncentrovan pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen reverzno-faznom hromatografijom na koloni preko C18 (eluiranje gradijentom acetonitrila/vode 0,01% amonijum bikarbonat) da bi se dobio 71a. LCMS (ESI) izračunato za C<28>H<38>FN<3>O<8>[M H]+: 564,3, pronađeno 564,2.

[1309] Korak D: Priprema intermedijernog jedinjenja 72a

[1311] U rastvor 2 N HCl u dioksanu (100 mL) i THF (100 mL) na sobnoj temperaturi dodat je 71a (8,40 g, 14,9 mmol) i reakciona smeša je mešana 5 sati. Konačni rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi se dobio 72a. LCMS (ESI) izračunat za C<23>H<31>ClFN<3>O<6>[M -HCl H]+: 464,2, pronađeno 464,3.

[1313] Korak E: Priprema intermedijernog jedinjenja 73a

[1315] U rastvor 72a (800 mg, 1,60 mmol) u DMF (10,0 ml) na -50 °C dodati su (S)-2-((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-3-(3-(((terc-butoksikarbonil)amino)metil)fenil) propanska kiselina (827 mg, 1,60 mmol), HATU (608 mg, 1,60 mmol) i DIEA (620 mg, 4,80 mmol) i smeša je mešana na -50 °C tokom 3 sata. Dobijeni rastvor je razblažen vodom (50 ml), i vodeni sloj je ekstrahovan sa EtOAc (3 x 100 ml). Kombinovani organski sloj je ispran fiziološkim rastvorom, osušen preko anhidrovanog Na<2>SO<4>i filtriran. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (eluiranje gradijentom 1%-60% EtOAc u PE) da bi se dobio 73a. LCMS (ESI) izračunato za C<53>H<60>FN<5>O<11>[M H]+: 962,4, pronađeno 962,6.

[1317] Korak F: Priprema intermedijernog jedinjenja 74a

[1319] U rastvor 73a (3,00 g, 3,12 mmol) u DCM (15,0 ml) na sobnoj temperaturi dodat je TFA (15,0 ml) i reakciona smeša je mešana 1 sat na sobnoj temperaturi. Dobijeni rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom, ko-isparavan sa toluenom i DCM da bi se dobio 74a.

[1320] LCMS (ESI) izračunato za C<46>H<45>F<4>N<5>O<11>[M - TFA H]+: 806,3, pronađeno 806,7.

[1323] 4

[1324] Korak G: Priprema intermedijernog jedinjenja 75a

[1326] U rastvor 74a (4,00 g, 4,35 mmol) u DMF (150 ml) na sobnoj temperaturi dodat je HATU (1,65 g, 4,35 mmol) i reakcioni rastvor je mešan 0,5 sati. Rastvor je razblažen sa DCM (450 ml) i DIEA (1,69 g, 13,1 mmol) i zatim mešan na sobnoj temperaturi 3 sata. Dobijeni rastvor je ugašen vodom (5 ml), koncentrovan pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen reverzno-faznom hromatografijom na koloni preko C18 (eluiranje gradijentom acetonitrila/vode 0,05%TFA) da bi se dobio Fmoc-zaštićeni intermedijer. LCMS (ESI) izračunato za C<44>H<42>FN<5>O<8>[M H]+: 788,3, pronađeno 788,9.

[1327] U rastvor Fmoc-zaštićenog intermedijera neposredno gore (200 mg, 0,250 mmol) u DCM (5,00 ml) na sobnoj temperaturi dodat je piperidin (1,25 ml) i reakcioni rastvor je mešan 1 sat. Konačni rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom, a ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (eluiranje sa gradijentom 0%-5% MeOH u DCM) da bi se dobio aminski intermedijer. LCMS (ESI) izračunato za C<29>H<32>FN<5>O<6>[M H]+: 566,2, pronađeno 566,3.

[1328] U rastvor aminskog intermedijera neposredno gore (2,86 g, 5,06 mmol) u THF (30,0 ml) i vodi (30,0 ml) na sobnoj temperaturi dodat je Boc<2>O (2,21 g, 10,1 mmol) i natrijum bikarbonat (1,70 g, 20,2 mmol) i reakcija je mešana 3 sata. Konačni rastvor je razblažen vodom (50 ml) i ekstrahovan sa EtOAc (3 x 100 ml). Kombinovani organski sloj je ispran fiziološkim rastvorom (3 x 100 ml), osušen preko anhidrovanog Na<2>SO<4>i filtriran. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom, a ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (eluiranje gradijentom 0%-5% MeOH u DCM) da bi se dobio 75a. LCMS (ESI) izračunato za C<34>H<40>FN<5>O<8>[M H]+: 666,3, pronađeno 666,5;<1>H NMR (300 MHz, CD<3>OD) δ 7,35-7,08 (m, 6H), 6,95-6,79 (m, 2H), 5,01-4,91 (m, 1H), 4,72-4,56 (m, 2H), 4,45-4,38 (m, 1H), 4,45-4,38 (m, 5H), 3,69 (s, 3H), 3,32-2,92 (m, 5H), 2,14-1,82 (m, 2H), 1,47 (s, 9H). Korak H: Priprema intermedijernog jedinjenja 75b

[1329] [0148] U rastvor 75a (0,665 g, 0,99 mmol) u DMF (0,5 ml) dodat je Cs<2>CO<3>(1,11 g, 3,40 mmol) i 3-bromprop-1-en (0,43 g, 3,55 mmol) na 0 °C. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 16 sati i sipana u 5 ml 50% zasićenog fiziološkog rastvora/10% rastvora limunske kiseline, zatim ekstrahovana etil acetatom (2 x 20 ml). Organski sloj je ispran fiziološkim rastvorom (3 x 20 ml), osušen preko anhidrovanog MgSO<4>i filtriran. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela, eluiranjem sa gradijentom od 1%-5% MeOH u DCM. Frakcije koje sadrže intermedijerno jedinjenje 75b su spojene i koncentrovane da bi se dobilo jedinjenje iz naslova. LCMS (ESI) izračunato za C<37>H<44>FN<5>O<8>[M H]<+>: 706,3, pronađeno 706,3.

[1331] Korak I: Priprema intermedijernog jedinjenja 76B

[1333] Hidroliza 75b sa LiOH praćenim uslovima sličnim onima opisanim u pripremi intermedijera 93 da bi se dobio 76B.

[1335] Priprema intermedijera 77B

[1337]

[1340]

[1343] Korak A: Priprema intermedijera 77A

[1345] [0151] U rastvor (S)-1-(((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)-2-metilpirolidin-2-karboksilne kiseline (6,16 g, 17,54 mmol) i terc-butil 4-(2-aminoetil)benzilkarbamat hidrohlorida (5,03 g, 17,54 mmol) u DMF (140 ml) na 0°C dodati su HATU (8,00 g, 21,05 mmol) i DIPEA (9,16 ml, 52,6 mmol), zatim je reakcija ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana 2 sata. Konačna smeša je razblažena vodom, ekstrahovana sa EtOAc, isprana fiziološkim rastvorom, osušena preko MgSO<4>, i filtrirana. Filtrat je koncentrovan i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje gradijentom od 0-60% EtOAc u heksanu) da bi se dobio 77A. MS (ESI): m/z (M+H)+ 584,5.

[1347] Korak B: Priprema intermedijera 77B

[1349] U rastvor 77A (8,92 g, 15,28 mmol) u DCM (40 ml) dodat je HCl 4N u dioksanu (15,28 ml, 61,1 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi preko noći. Smeša je koncentrovana da bi se dobio 77B. MS (ESI): m/z (M+H)+ 484,3.

[1351] Priprema intermedijera 86

[1353]

[1354]

[1356] Korak A: Priprema intermedijera 77

[1357] [0154] U rastvor (S)-(9H-fluoren-9-il)metil 2-((4-(aminometil)fenetil)karbamoil)-2-metilpirolidin-1-karboksilat hidrohlorida (77B) (5,87 g, 11,29 mmol) u DCM (140 ml) na 0 °C dodati su DIEA (5,91 ml, 33,9 mmol) i CBZ-Cl (1,726 ml, 11,85 mmol) ukapavanjem, i dobijeni rastvor je mešan na 0 °C tokom 4 sata. Reakcioni rastvor je podeljen između vode (200 ml) i DCM (200 ml), vodena faza je ekstrahovana sa DCM (100 ml), kombinovana organska faza je osušena preko Na<2>SO<4>i ostatak je prečišćen na koloni od silika gela koristeći EtOAc/heksan kao eluirajuće rastvarače da bi se dobio 77. LC/MS: (M+1)<+>: 618,3.

[1359] Korak B: Priprema intermedijera 78

[1361] U rastvor 77 (5,56 g, 9,00 mmol) u THF (100 ml), vodi (50 ml) i MeOH (30 ml) dodat je 1N vodeni rastvor NaOH (45,0 ml, 45,0 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 2 sata. Isparljiva materija je isparena i vodenom rastvoru je dodat dioksan (200 ml) i Boc<2>O (2,508 ml, 10,80 mmol) u dioksanu (20 mL). Dobijena smeša je mešana od 0 °C do sobne temperature preko noći. Isparljiva materija je isparena na rotacionom isparivaču i vodena faza je ekstrahovana sa DCM (3x150 mL). Spojena organska faza je osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovana i ostatak je prečišćen na koloni od silika gela koristeći EtOAc/heksan kao eluirajuće rastvarače da bi se dobio 78. LC/MS: (M+1)<+>: 496,2.

[1363] Korak C: Priprema intermedijera 79

[1365] U rastvor 78 (4,04 g, 8,15 mmol) u MeOH (100 ml) dodat je 10% Pd/C (0,867 g, 0,815 mmol) i dobijena smeša je podvrgnuta hidrogenaciji preko H<2>balona na sobnoj temperaturi tokom 1,5 sati. Smeša je filtrirana kroz celit i filtrat je koncentrovan da bi se dobio 79. LC/MS: (M+1)<+>: 362,2.

[1367] Korak D: Priprema intermedijera 80

[1369] U rastvor 79 (2,58 g, 7,14 mmol) u DMF (15 ml) dodat je pent-4-en-1-il 4-metilbenzensulfonat (0,858 g, 3,57 mmol) i K<2>CO<3>(1,973 g, 14,27 mmol) i dobijena smeša je zagrejana na 80 °C tokom 6 sati. Nakon hlađenja do sobne temperature, smeša je filtrirana i filtrat je prečišćen pomoću MPLC sa reverznom fazom koristeći acetonitril (0,05% TFA)/vodu (0,05% TFA) kao eluirajuće rastvarače da bi se dobio proizvod kao TFA so, koja je dalje podeljena između DCM (100 mL) i 1N vodenog NaOH (50 mL). Vodena faza je dalje ekstrahovana sa DCM (2x50 mL), kombinovana organska faza je osušena preko Na<2>SO<4>i koncentrovana da bi se dobio 80. LC/MS: (M+1)<+>: 430,3.

[1370] Korak E: Priprema intermedijera 81

[1372] U rastvor 80 (0,95 g, 2,211 mmol) u DMF (15 ml) dodata je 4-metoksi-4-oksobutanska kiselina (0,321 g, 2,433 mmol), HATU (1,009 g, 2,65 mmol) i DIEA (0,927 ml, 5,31 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat. Rastvor je podeljen između EtOAc (200 ml) i fiziološkog rastvora (100 ml), organska faza je isprana fiziološkim rastvorom (2 x 100 ml), osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovana i ostatak je prečišćen na koloni od silika gela koristeći EtOAc/heksan kao eluirajuće rastvarače da bi se dobio 81. LC/MS: (M+1)<+>: 544,2.

[1374] Korak F: Priprema intermedijera 82

[1376] U rastvor 81 (1,165 g, 2,143 mmol) u DCM (12 ml) dodat je HCl (4N u dioksanu) (5,36 ml, 21,43 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 3 sata i zatim je smeša koncentrovana da bi se dobio 82. LC/MS: (M+1)<+>: 444,2.

[1378] Korak G: Priprema intermedijera 83

[1380] U rastvor 82 (1,003 g, 2,089 mmol) u DMF (20 ml) dodat je Fmoc-L-Tyr(Me)-OH (0,959 g, 2,298 mmol), HATU (0,914 g, 2,403 mmol) i DIEA (1,095 ml, 6,27 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 50 minuta. Rastvor je podeljen između EtOAc (200 ml) i fiziološkog rastvora (100 ml), organska faza je isprana fiziološkim rastvorom (2x100 ml), kombinovana organska faza je osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovana i ostatak je prečišćen na koloni od silika gela koristeći EtOAc/heksan kao eluirajuće rastvarače da bi se dobio 83.

[1381] LC/MS: (M+1)<+>: 843,4.

[1383] Korak H: Priprema intermedijera 84

[1385] U rastvor 83 (1,63 g, 1,934 mmol) u acetonitrilu (10 ml) dodat je piperidin (0,574 ml, 5,80 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat, zatim koncentrovan. Ostatak je resuspendovan u acetonitrilu (20 ml) i ponovo koncentrovan, ciklus je ponovljen jednom, a ostatak je dalje osušen pod visokim vakuumom da bi se dobio 84. LC/MS: (M+1)<+>: 621,3.

[1387] Korak I: Priprema intermedijera 85

[1388] U rastvor 84 (1,2 g, 1,933 mmol) u DMF (15 ml) dodat je Fmoc-L-Thr(tBu)-OH (0,922 g, 2,320 mmol), HATU (0,919 g, 2,416 mmol) i DIEA (0,844 ml, 4,83 mmol), i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat. Rastvor je podeljen između EtOAc (200 ml) i fiziološkog rastvora (100 ml), organska faza je isprana fiziološkim rastvorom (2x100 ml), osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovana i ostatak je prečišćen na koloni od silika gela koristeći EtOAc/heksan kao eluirajuće rastvarače da bi se dobio 85. LC/MS: (M+1)<+>: 1000,2.

[1390] Korak J: Priprema intermedijera 86

[1392] U rastvor 85 pripremljen u prethodnom koraku (1,94 g, 1,940 mmol) u acetonitrilu (20 ml) dodat je piperidin (0,960 ml, 9,70 mmol), i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 30 minuta, zatim koncentrovan. Ostatak je ponovo rastvoren u DCM/acetonitrilu (1:1, 20 ml), zatim ponovo koncentrovan, ciklus je ponovljen jednom, i ostatak je osušen pod visokim vakuumom da bi se dobilo jedinjenje 86. LC/MS: (M+1)<+>: 778,3.

[1394] Priprema intermedijera 88

[1396]

[1399]

[1402] Korak A - Sinteza intermedijera 87

[1405] 1

[1406] U 2-hloro-2-hlorotritil smolu 1-1,5 mmol/g (7,0 g, 1-1,5 mmol/g) dodat je suvi DCM (45 ml). Smola je mućkana 20 minuta, nakon čega je dodata polovina DIPEA 0,17 N u DCM (3,67 ml, 21,00 mmol), Fmoc-D-Dap(Boc)-OH (3,28 g, 7,70 mmol) i zatim preostali DIPEA 0,17 N u DCM (3,67 ml, 21,00 mmol). Smola je mućkana na sobnoj temperaturi preko noći, isprana pomoću DCM i osušena. Smola je zatim ugašena sa 5% DIPEA i 10% MeOH u DCM (80 mL), mućkana 2 h, zatim filtrirana, isprana pomoću DCM (3x), DMF (3x) i DCM (3x), a zatim osušena pod vakuumom da bi se dobila smola 87 koja je korišćena u datom stanju u sledećem koraku.

[1408] Korak B - Sinteza intermedijera 88

[1410] Smola 87 (4,5 g, 2,475 mmol) je ručno deprotektovana sa 5% piperidinom u DMF (30 ml) tokom 30 minuta, filtrirana, ponovo tretirana sa 5% piperidinom u DMF (30 ml) tokom još 30 minuta, filtrirana, zatim isprana sa DMF i DCM i osušena. Smola je zatim ručno kuplovana sa Fmoc-Ala-OH (1,541 g, 4,95 mmol), HATU (1,694 g, 4,46 mmol) i DIPEA (1,729 ml, 9,90 mmol) u DMF (30 ml) tokom 2 sata, zatim filtrirana, isprana sa DMF i DCM i zatim osušena. Smola je zatim tretirana sa 10% AcOH i TFE u DCM (60 ml) tokom 90 minuta, filtrirana i filtrat je koncentrovan da bi se dobio 88. LC/MS: [2M+H]<+>= 995,01.

[1412] Primer 1A - Alternativna sinteza Pr.-01 i priprema Pr.-25 iz njega:

[1414] Jedinjenje Pr.-01, predstavljeno gore, može se alternativno pripremiti i jedinjenje Pr.-25 može se pripremiti od Pr.-01, u skladu sa sledećom šemom:

[1417] 2

[1418]

[1419]

[1422] 

[1423]

[1424]

[1427] Korak A - Sinteza intermedijera Int-cd1

[1429] [0168] U rastvor Int-3c (sinteza od intermedijera 107 opisana u nastavku) (7,09 g, 10,33 mmol) u DMF (45 ml) na 0 °C je dodato Int-2d (3,63 g, 9,84 mmol, priprema opisana u nastavku) i HATU (3,74 g, 9,84 mmol)), a zatim DIPEA u DMF (6,87 ml, 39,4 mmol) i smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana 1 sat. Smeša je ugašena na 0 °C sa fiziološkim rastvorom i ekstrahovana sa EtOAc. Spojene organske frakcije su isprane fiziološkim rastvorom, osušene preko MgSO<4>, filtrirana i koncentrovana u vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (eluiranje gradijentom od 1% do 80% etil acetata u petrol etru) da bi se dobio Int-cd1. LC/MS: [M+1]+ = 1000,5.

[1431] Korak B - Sinteza intermedijera Int-cd2

[1433] U rastvor Int-cd1 (3,48 g, 3,48 mmol) u acetonitrilu (50 ml) dodat je piperidin (1,72 ml, 17,40 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 3 sata. Smeša je koncentrovana, ostatak je ponovo rastvoren u DCM/acetonitrilu (1:1, 20 ml), ponovo koncentrovan i ostatak je osušen pod vakuumom da bi se dobio Int-cd2 kao sirovi proizvod. LC/MS: (M+1)<+>=778,5.

[1435] Korak C - Sinteza intermedijera Int-cd3

[1437] U rastvor 76 (priprema prikazana u primeru 1, gore) (2,45 g, 3,01 mmol) i Int-cd2 (2,69 g, 3,46 mmol) u DMF (70 ml) na 0 °C dodat je HATU (1,37 g, 3,61 mmol), a zatim DIEA (1,05 ml, 6,02 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 50 minuta, zatim raspodeljen između EtOAc (500 ml) i fiziološkog rastvora (200 ml). Organska faza je isprana fiziološkim rastvorom (2 x 200 ml), osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovana i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje gradijentom od 1% - 5% MeOH u DCM) da bi se dobio Int-cd3. LC/MS: (M+1)<+>=1574,7.

[1439] Korak D - Sinteza intermedijera Int-cd4

[1441] Kroz rastvor Int-cd3 (1,91 g, 1,21 mmol) u DCM (1500 ml) i sirćetnoj kiselini (30 ml) na sobnoj temperaturi propuštanu su mehurići N2 tokom 30 minuta, nakon čega je dodat Zhan-ov katalizator-1B (0,445 g, 0,607 mmol). Kroz dobijenu smešu su dalje propuštani mehurići N<2>na sobnoj temperaturi tokom 30 minuta, zatim je zagrejana na 55 °C tokom 5 sati. Nakon hlađenja do sobne temperature, smeša je filtrirana preko celita, filtrat je koncentrovan i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje gradijentom od 1% - 5% MeOH u DCM) da bi se dobio Int-cd4 (kao smeša cis i trans olefina). LC/MS: (M+1)<+>=1546,8.

[1442] Korak E - Sinteza intermedijera Int-cd5

[1444] U rastvor Int-cd4 (smeša cis i trans olefina) (5,49 g, 3,55 mmol) u DCM (20 ml) i acetonitrilu (50 ml) dodat je piperidin (1,76 ml, 17,8 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 2 sata, zatim je koncentrovan i ostatak je suspendovan u acetonitrilu (20 ml) i ponovo koncentrovan. Ostatak je zatim osušen pod vakuumom da bi se dobio Int-cd5 (kao smeša cis i trans olefina) kao sirova smeša. LC/MS: (M+1)<+>=1323,8.

[1446] Korak F - Sinteza intermedijera Int-cd6

[1448] U rastvor Int-cd5 (smeša cis i trans olefina) (4,70 g, 3,55 mmol) i Int-1d (2,21 g, 4,44 mmol, priprema opisana u nastavku) u DMF (70 ml) na 0 °C dodat je HATU (1,76 g, 4,62 mmol) i DIEA (1,55 ml, 8,88 mmol). Dobijeni rastvor je zagrejan do sobne temperature i mešan 1 sat, zatim raspodeljen između EtOAc (300 ml) i fiziološkog rastvora (200 ml). Vodena faza je ekstrahovana sa EtOAc (200 ml), EtOAc faza je spojena i isprana fiziološkim rastvorom (3x200 ml), osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovana i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje gradijentom od 1% - 5% MeOH u DCM) da bi se dobio Intcd6 (kao smeša cis i trans olefina). LC/MS: (M+1)<+>= 1802,8

[1450] Korak G - Sinteza intermedijera Int-cd7

[1452] U rastvor Int-cd6 (kao smeša cis i trans olefina) (5,41 g, 3,00 mmol) u THF (100 ml), MeOH (30 ml) i vodi (30 ml) na 0 °C je dodat ukapavanjem 1N vodeni rastvor LiOH (24,0 ml, 24,0 mmol), i dobijeni rastvor je mešan na 0 °C tokom 3 sata. Smeša je neutralisana na 0 °C dodatkom 1N HCl, isparljiva materija je isparena i vodeni sloj je neutralisan na pH 5 pomoću 1N HCl. Smeša je zatim zamrznuta i liofilizovana, a ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko C18 (eluiranje gradijentom acetonitrila (0,05%TFA)/vode (0,05%TFA)) da bi se dobio Int-cd7 (kao smeša cis i trans olefina) kao TFA so. U tako dobijenu Int-cd7 TFA so (kao smeša cis i trans olefina) u acetonitrilu (750 mL) i vodi (450 mL) je dodat na 0 °C ukapavanjem 0,1 N vodeni rastvor HCl (150 ml, 15,00 mmol), zatim je dobijeni rastvor mešan na 0 °C tokom 5 minuta, zamrznut i liofilizovan da bi se dobio Int-cd7 kao HCl so (kao smeša cis i trans olefina). LC/MS: (M+1)<+>=1566,6.

[1453] Korak H - Sinteza intermedijera Int-cd8

[1455] U rastvor Int-cd7 HCl soli dobijene iz prethodnog koraka (1,01 g, 0,630 mmol) u DMF (50 ml) i DCM (1300 ml) je dodat DIEA (0,330 ml, 1,890 mmol) i HATU (0,287 g, 0,756 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 2 sata, isparljiva materija je isparena i ostatak je podeljen između EtOAc (400 ml) i fiziološkog rastvora (200 ml). Vodena faza je ekstrahovana sa EtOAc (300 ml), kombinovani organski slojevi su isprani fiziološkim rastvorom (3x100 ml), osušeni preko Na<2>SO<4>, koncentrovani i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje gradijentom od 1% - 10% MeOH u DCM) da bi se dobio Int-cd8 (kao smeša cis i trans olefina). LC/MS: (M+1)<+>=1548,8.

[1457] Korak I - Sinteza intermedijera Int-cd9

[1459] U rastvor Int-cd8 dobijen u prethodnom koraku (1,22 g, 0,788 mmol) u MeOH (100 ml) dodat je 10% Pd/C (0,645 g, 0,607 mmol) i dobijena smeša je hidrogenizovana na sobnoj temperaturi preko H<2>balona tokom 7 sati. Posle 7 sati reakcija je filtrirana preko celita, filtrat je koncentrovan i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje gradijentom od 1% - 10% MeOH u DCM) da bi se dobio Int-cd9. LC/MS: (M+1)<+>=1550,9.

[1461] Korak J - Sinteza jedinjenja Pr.-01 kao -HCl soli

[1463] U rastvor Int-cd9 (1,14 g, 0,735 mmol) u DCM (6 ml) dodat je TFA (12 ml, 156 mmol), i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 30 minuta. Smeša je zatim koncentrovana i ostatak je rastvoren u DCM (20 ml) i toluenu (20 ml). Dobijena smeša je koncentrovana i ostatak je ponovo rastvoren u DCM (20 ml) i tretiran sa HCl (4N u dioksanu) (0,919 ml, 3,68 mmol). Dobijena smeša je koncentrovana da bi se dobio proizvod u čvrstom stanju. Ovaj čvrsti proizvod je ponovo rastvoren u acetonitrilu (200 ml) i vodi (100 ml) i u gornji rastvor na 0 °C je ukapavanjem dodat 1N vodeni rastvor HCl (3,68 ml, 3,68 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na 0 °C tokom 2 minuta, zatim zamrznut i liofilizovan. Pr.-01 kao -HCl so. LC/MS: (M+1)*=1394,7.

[1465] Korak K - Sinteza primera Pr.-25 kao TFA soli

[1467] [0178] U rastvor Pr.-01 HCl soli (870 mg, 0,608 mmol) i Int-4b (170 mg, 0,669 mmol, priprema opisana u nastavku) u DMF (1,2 ml) i vodi (0,6 ml) dodat je HATU (254 mg, 0,669 mmol) i DIEA (425 µl, 2,433 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat, a zatim je ugašen dodatkom 1,2 ml vode. Smeša je filtrirana i filtrat je prečišćen hromatografijom na koloni preko C18 (eluiranje gradijentom acetonitrila (0,05%TFA)/vode (0,05%TFA)) da bi se dobio Pr.-25 kao TFA so. LC/MS: M<+>= 1550,6.

[1469] Korak L - Priprema primera Pr.-25 kao Cl soli

[1471] U dve kolone je upakovano 73,6 g jonoizmenjivačke smole AG MP-1 u hloridnom obliku (kat. br.141-1841 BIO-RAD), što je ukupno 36,8 g smole u svakoj koloni. Svaka kolona je isprana vodom (2x80 ml), a zatim 20% acetonitrilom u vodi (2x100 ml). Rastvor Pr.-25 TFA soli pripremljene u prethodnom koraku (737 mg, 0,443 mmol) u 20% acetonitrilu u vodi (100 mL) je ravnomerno nanet na dve kolone sa smolom, zatim je svaka kolona eluirana sa 20% acetonitrila u vodi (130 mL). Eluenti su kombinovani, zamrznuti i liofilizovani da bi se dobio Pr.-25 kao hloridna so. LC/MS: M<+>= 1550,6.

[1472] Sledi opis brojnih intermedijera koji se korisno koriste u sintezi Pr.-01 i Pr.-25 opisanoj neposredno prethodno.

[1474] Priprema intermedijera Int-1d

[1476] Intermedijerno jedinjenje Int-1d je pripremljen od početnih materijala u skladu sa sledećom šemom:

[1479]

[1483] 1

[1484] Korak A - Sinteza Int-1da

[1486] U rastvor D-Dap(Boc)-OMe HCl soli (4,10 g, 16,10 mmol), Fmoc-Ala-OH (5,01 g, 16,10 mmol) i HATU (6,43 g, 16,90 mmol) u DMF (40 ml) na 0 °C dodat je DIPEA (7,03 ml, 40,2 mmol) i smeša je mešana na 0 °C tokom 2 sata i zatim je čuvana u frižideru preko noći. Smeša je ugašena na sobnoj temperaturi vodom i ekstrahovana sa EtOAc. Spojene organske frakcije su isprane sa pola fiziološkog rastvora, osušene preko Na<2>SO<4>, filtrirane i koncentrovane u vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje gradijentom heksana/EtOAc) da bi se dobio Int-1da. LC/MS: [M+H]+ = 512,3.

[1488] Korak B - Sinteza Int-1d

[1490] U rastvor Int-1da (8,03 g, 15,70 mmol) i 0,8 N kalcijum hlorida (19,62 ml, 15,70 mmol) u vodi (40 ml) i 2-propanolu (120 ml) na sobnoj temperaturi dodat je čvrsti natrijum hidroksid (0,691 g, 17,27 mmol). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi preko noći. Smeša je koncentrovana, zakiseljena sa 0,5 N do pH ~2 (~40 ml), ekstrahovana tri puta sa EtOAc, isprana fiziološkim rastvorom, osušena preko Na<2>SO<4>i koncentrovana. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko C18 (eluiranje gradijentom acetonitrila/vode 0,1% TFA) da bi se dobio Int-1d. LC/MS: [M+H]+ = 498,25.

[1491] Priprema intermedijera Int-1d je gore opisana za upotrebu u pripremi Pr.-01 i Pr.-25. Ovaj deo molekula može se opisati kao „linker“ koji ciklizuje niži peptidni prsten u viši peptidni prsten. Drugi slični „linkeri“ mogu se koristiti umesto Int-1d varijacijom razmaknice koja se koristi u sintezi, uključujući, ali ne ograničavajući se na, korišćenje Dap i D-Ala.

[1493] Priprema intermedijera Int-2d

[1495] Intermedijer Int-2d, koristan kao „linker“ u pripremi jedinjenja ovog pronalaska, pripremljen je u skladu sa sledećom šemom:

[1498] 1 1

[1499]

[1502] Korak A - Sinteza Int-2da

[1504] Rastvor 4-bromobenzaldehida (15,00 g, 81 mmol), kalijum terc-butil N-[2-(trifluoroboranuidil)etil]karbamata (20,97 g, 84 mmol), cezijum karbonata (52,8 g, 162 mmol) i 1,1'-bis(difenilfosfino)ferocen-paladijum(ii)dihlorid dihlorometanskog kompleksa (Pd(II)(dppf)Cl<2>, 1,99 g, 2,43 mmol) u degaziranom toluenu (250 ml) i vodi (85 ml) je zagrejan na 76 °C i mešan preko noći. Smeša je ugašena na sobnoj temperaturi poluzasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida i ekstrahovana sa EtOAc. Spojene organske frakcije su isprane fiziološkim rastvorom, osušene preko Na<2>SO<4>, filtrirane i koncentrovane u vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje gradijentom DCM/EtOAc) da bi se dobio Int-2da. LC/MS: (M-56+1)<+>= 193,0.

[1506] Korak B - Sinteza Int-2db

[1508] U rastvor Int-2da (12,9 g, 51,7 mmol) i pent-4-en-1-amina (6,61 g, 78 mmol) u DCM (120 ml) i AcOH (3 ml) na sobnoj temperaturi u vodenom kupatilu dodat je natrijum triacetoksihidroborat (32,9 g, 155 mmol) u porcijama i smeša je mešana 30 minuta. Reakcija je

[1510] 1 2

[1511] polako ugašena na 0 °C sa 3 ml vode, sipana u 1 N NaOH (500 ml), mešana 15 minuta, a zatim ekstrahovana sa DCM, osušena preko Na<2>SO<4>i koncentrovana. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje gradijentom DCM/MeOH) da bi se dobio Int-2db. LC/MS: (M+1)<+>= 319,2.

[1513] Korak C - Sinteza Int-2dc

[1515] U rastvor Int-2db (8,48 g, 20,77 mmol) i 4-metoksi-4-oksobutanske kiseline (3,02 g, 22,85 mmol) u DMF (40 ml) dodati su HATU (9,48 g, 24,92 mmol) i DIPEA (8,71 ml, 49,8 mmol). Dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat, a zatim je ugašen zasićenim vodenim rastvorom NaHCO<3>(10 mL). Smeša je podeljena između EtOAc (500 mL) i zasićenog vodenog rastvora NaHCO<3>(200 ml), organska faza je isprana fiziološkim rastvorom (3 x 200 ml), osušena preko Na<2>SO<4>, koncentrovana i ostatak je prečišćen na koloni od silika gela (eluiranje gradijentom heksana/EtOAc) da bi se dobio Int-2dc. LC/MS: (M+1)<+>= 433,4.

[1517] Korak D - Sinteza Int-2d

[1519] U rastvor Int-2dc (2,9 g, 6,70 mmol) u DCM (15 mL) dodat je 4 M HCl u dioksanu (10 mL) na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 1 sata. Smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom da bi se dobio metil 4-((4-(2-aminoetil)benzil)(pent-4-en-1-il)amino)-4-oksobutanoat hidrohlorid (Int-2d). LC/MS [M-HCl H]<+>= 333,3.

[1521] Priprema Int-3c od 107 korišćenog u sintezi Pr.-01 i Pr.-25 opisanoj gore

[1523] Intermedijer Int-3c je pripremljen u skladu sa sledećom šemom:

[1525]

[1529] 1

[1530] Korak A - Sinteza Int-3ca

[1532] U rastvor 107 (čija je priprema predstavljena u sintezi 109 i kasnije je korišćen za 116, koje intermedijerno jedinjenje se koristi u sintezi Pr.-53, Pr.-54 i Pr.-55 u Primeru 3 ispod) (10,34 g, 21,65 mmol) u THF (100 ml) na sobnoj temperaturi, dodat je 2 N litijum hidroksid monohidrat (43,3 ml, 87 mmol) i smeša je zagrejana na 45 °C i mešana preko noći da bi se dobilo Int-3ca kao sirovi rastvor. LC/MS: (M+1)<+>=464,3. Reakciona smeša je ohlađena na 0 °C i tretirana sa 1 M HCl (40 mL). Smeša je direktno korišćena za sledeći korak.

[1534] Korak B - Sinteza Int-3c

[1536] U sirovi Int-3ca pripremljen u prethodnom koraku dodat je NaHCO<3>(1,725 g, 20,54 mmol) i Fmoc-OSu (3,81 g, 11,30 mmol) na 0 °C. Reakciona smeša je mešana na 0 °C tokom 2 sata, tretirana sa 1 M HCl (20,5 ml) i ekstrahovana etil acetatom (2 x 200 ml). Spojeni organski slojevi su isprani fiziološkim rastvorom (2 x 100 ml) i osušeni preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela, eluirajući gradijentom od 2% do 5% MeOH u DCM, da bi se dobilo Int-3c. LC/MS: (M+1)<+>= 686,4.

[1538] Priprema intermedijera Int-4b

[1540] Intermedijer Int-4b je pripremljen u skladu sa sledećom šemom:

[1543]

[1546] Korak A - Sinteza Int-4ba od terc-butil-3-(2-hidroksietoksi)proponata

[1548] U rastvor terc-butil 3-(2-hidroksietoksi)propanoata (500,0 mg, 2,63 mmol) u DCM (2 ml) dodat je CBr<4>(1395 mg, 4,21 mmol) i PPh<3>(965 mg, 3,68 mmol) na 0 °C. Smeša je mešana

[1551] 1 4

[1552] na sobnoj temperaturi tokom 2 sata. Dobijena smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela, eluirajući gradijentom 1% - 15% etil acetata u petrol etru. Frakcije koje sadrže željeni proizvod su spojene i koncentrovane da bi se dobio terc-butil 6-bromheksanoat. Tako pripremljen rastvor terc-butil 6-bromheksanoata (5 g, 19,91 mmol) u acetonitrilu (10 ml) je tretiran trimetilaminom (13,56 ml, 59,7 mmol) i dobijeni rastvor je zagrejan na 50 °C preko noći. Rastvor je koncentrovan da bi se dobio Int-4ba. LC/MS: M<+>= 230,3.

[1554] Korak B - Sinteza Int-4b

[1556] U rastvor Int-4ba (6,8 g, 21,92 mmol) u DCM (6 ml) dodat je 4N HCl u dioksanu (27,4 ml, 110 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 3 sata. Smeša je zatim koncentrovana da bi se dobio Int-4b. LC/MS: M<+>= 174,3.

[1557] Priprema intermedijera Int-2d je gore opisana za upotrebu u pripremi Pr.-01 i Pr.-25. Ovaj deo molekula može se opisati kao „linker“ koji ciklizuje niži peptidni prsten koji nosi R<1>, R<2>i R<8>supstituente. Drugi slični „linkeri“ mogu se koristiti umesto Int-2. Sledi opis drugih „linkera“ koji se mogu koristiti za pripremu primera pronalaska opisanih ovde.

[1559] Priprema intermedijera Int-2e

[1561] Intermedijer Int-2e, koristan kao „linker“ u pripremi jedinjenja ovog pronalaska, pripremljen je u skladu sa sledećom šemom:

[1564]

[1568] 1

[1569] Korak A - Sinteza intermedijera Int-2ea

[1571] U rastvor terc-butil (2-(3-oksoizoindolin-5-il)etil)karbamata (1,60 g, 5,79 mmol) u DCE (20 ml) dodati su NsCl (1,93 g, 8,69 mmol), trietilamin (1,76 g, 17,4 mmol) i DMAP (0,141 g, 1,16 mmol). Reakciona smeša je mešana 14 sati na 40 °C. Reakcija je ohlađena na sobnu temperaturu i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa gradijentom od 1%-40% EtOAc u PE) da bi se dobio Int-2ea. LC/MS: (M+Na)<+>:= 484,4.

[1573] Korak B - Sinteza intermedijera Int-2eb

[1575] U rastvor Int-2ea (11,3 g, 24,5 mmol) u THF (100 ml) i vodi (100 ml) dodat je LiOH (1,76 g, 73,5 mmol). Reakciona smeša je mešana 5 sati na 25 °C i zatim je dobijeni rastvor podešen na pH 4~5 pomoću HCl (1M). Rastvor je ekstrahovan sa EtOAc i kombinovani organski slojevi su isprani fiziološkim rastvorom, osušeni preko anhidrovanog Na2SO4 i filtrirani. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa gradijentom MeOH od 1%-6% u DCM) da bi se dobio Int-2eb. LC/MS: (M+Na)<+>:= 502,2.

[1577] Korak C - Sinteza intermedijera Int-2ec

[1579] U rastvor Int-2eb (1,70 g, 3,55 mmol) u THF (8 ml) dodat je boran (0,147 g, 10,6 mmol) na 0 °C. Reakciona smeša je mešana 14 sati na 25 °C i zatim je dobijeni rastvor koncentrovan pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa gradijentom od 1%-50% EtOAc u PE) da bi se dobio Int-2ec. LC/MS: (M+NH<4>]<+>= 483,2.

[1581] Korak D - Sinteza intermedijera Int-2ed

[1583] U rastvor Int-2ec (4,50 g, 9,67 mmol) u DMF (150 ml) dodat je K<2>CO<3>(2,01 g, 14,5 mmol) i 3-bromprop-1-en (1,41 g, 11,6 mmol). Reakciona smeša je mešana 5 sati na sobnoj temperaturi, zatim razblažena vodom i ekstrahovana sa EtOAc. Spojeni organski slojevi su isprani fiziološkim rastvorom, osušeni preko anhidrovanog Na<2>SO<4>i filtrirani. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko

[1586] 1

[1587] silika gela (eluiranje sa gradijentom od 1%-50% EtOAc u PE) da bi se dobio Int-2ed. LC/MS: (M+H)<+>:= 506,2.

[1589] Korak E - Sinteza intermedijera Int-2e

[1591] U rastvor Int-2ed (4,50 g, 8,90 mmol) u DMF (35 ml) dodat je DBU (1,35 g, 8,90 mmol) i 2-merkaptoetanol (2,08 g, 26,7 mmol). Reakciona smeša je mešana 14 sati na sobnoj temperaturi i zatim prečišćena hromatografijom na koloni preko C18 (Kolona: 330 g; Mobilna faza A: voda/0,05% TFA, Mobilna faza B: ACN; Brzina protoka: 85 ml/min; Gradijent: 10% B do 20% B za 15 min, 20% B do 45% B za 15 min Detektor: UV 210 nm; Rt = 20 min) da bi se dobio Int-2e. LC/MS: (M+H)<+>:= 321,2. 1H NMR (300 MHz, CDCl3) δ 7,21-7,13 (m, 2H), 7,10-7,01 (m, 1H), 5,96-5,79 (m, 1H), 5,30-5,09 (m, 2H), 4,58 (s, 2H), 3,84 (s, 2H), 3,43-3,19 (m, 4H), 2,76 (t, J = 7,1 Hz, 2H), 1,41 (s, 9H).

[1593] Priprema intermedijera Int-2f-1

[1595] Intermedijer Int-2f-1, koristan kao „linker“ u pripremi jedinjenja ovog pronalaska, pripremljen je u skladu sa sledećom šemom:

[1598]

[1602] 1

[1603]

[1606] Korak A - Sinteza intermedijera Int-2fa

[1608] U rastvor 4-bromobenzaldehida (20,0 g, 108 mmol), (S)-2-metilpropan-2-sulfinamida (12,5 g, 103 mmol), MgSO4 (130 g, 1081 mmol) u DCM (225 ml) dodat je piridin 4-metilbenzensulfonat (1,35 g, 5,40 mmol) pod zaštitom azota. Ova smeša je mešana na 25 °C tokom 72 sata, zatim je dobijeni rastvor filtriran i filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa gradijentom od 1%-15% EtOAc u PE) da bi se dobio Int-2fa. LC/MS: (M+H)<+>:= 287,9, 289,9.

[1610] Korak B - Sinteza intermedijera Int-2fb (racemat) i razdvajanje na enantiomere Int-2fb-1 i Int-2fb-2

[1612] U rastvor Int-2fa (20,0 g, 65,9 mmol) u suvom DCM (200 ml) je polako dodat but-3-en-1-ilmagnezijum bromid (15,7 g, 99 mmol) na -48 °C pod zaštitom azota. Smeša je mešana na -48 °C tokom 2 sata i zatim je ugašena zasićenim vodenim rastvorom NH<4>Cl (400 mL) i ekstrahovana sa DCM. Spojeni organski slojevi su isprani fiziološkim rastvorom, osušeni preko anhidrovanog Na<2>SO<4>i filtrirani. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom i dobijeni ostatak (koji sadrži racemsku smešu Int-2fb) je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa gradijentom od 1%-35% EtOAc u PE) da bi se dobio Int-2fb-1 i Int-2fb-2. LC/MS: (M+H)<+>:= 344,0, 346,0.

[1614] Korak C - Sinteza intermedijera Int-2fc-1

[1616] U rastvor HCl (100 mL, 4 N u 1,4-dioksanu) na sobnoj temperaturi dodat je Int-2fb-1 (17,0 g, 46,9 mmol). Reakcioni rastvor je mešan 1 sat i zatim je koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi se dobio Int-2fc-1. LC/MS: (M+H-HCl)<+>:= 240,0, 242,0.

[1619] 1

[1620] Korak D - Sinteza intermedijera Int-2fd-1

[1622] U rastvor Int-2fc-1 (8,20 g, 28,2 mmol) i Teoc-OSu (8,03 g, 31,0 mmol) u 1,4-dioksanu (200 ml) dodat je TEA (8,55 g, 84 mmol) na 25 °C. Ova smeša je mešana 2 sata, zatim je ugašena vodom i ekstrahovana petrol etrom (PE). Spojeni organski slojevi su koncentrovani pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa gradijentom od 1%-10% EtOAc u PE) da bi se dobio Int-2fd-1. LC/MS: (M+Na+CH<3>CN)<+>:= 447,3, 449,3.

[1624] Korak E - Sinteza intermedijera Int-2fe-1

[1626] U rastvor Int-2fd-1 (15,1 g, 37,3 mmol), kalijum (2-((terc-butoksikarbonil)amino)etil) trifluoroborata (18,7 g, 74,6 mmol), Cs<2>CO<3>(36,5 g, 112 mmol) u toluenu (285 ml) i vodi (95 ml) dodat je PdCl<2>(dppf) (1,37 g, 1,87 mmol) pod zaštitom azota. Smeša je mešana na 80 °C tokom 40 sati. Dobijeni rastvor je ugašen vodom i ekstrahovan sa EtOAc. Spojeni organski slojevi su osušeni preko Na<2>SO<4>i filtrirani. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa gradijentom od 1%-40% EtOAc u PE) da bi se dobio Int-2fe-1. LC/MS: (M+Na)<+>:= 471,4.

[1628] Korak F - Sinteza intermedijera Int-2f-1

[1630] U rastvor Int-2fe1 (10,6 g, 22,4 mmol) u THF (100 ml) dodat je 1N TBAF u THF (44,9 ml, 44,9 mmol). Ova smeša je mešana na sobnoj temperaturi 16 sati, zatim je ugašena vodom i ekstrahovana sa EtOAc. Spojeni organski slojevi su isprani fiziološkim rastvorom, osušeni preko anhidrovanog Na<2>SO<4>i filtriran. Filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa gradijentom od 1%-70% EtOAc u PE) i zatim hromatografijom na koloni preko C18 (Kolona: 330 g; Mobilna faza A: voda (10 mM NH4HCO3), Mobilna faza B: ACN; Brzina protoka: 80 ml/min; Gradijent: 10% B do 10% B za 10 min, 20% B do 45% B za 10 min, 45% B do 70% B za 20 min Detektor: UV 210 nm; Rt = 25 min) da bi se dobilo Int-2f-1. LC/MS: (M+H)<+>:= 305,1.1H NMR (300 MHz, CD<3>OD) δ 7,27-7,16 (m, 4H), 5,85-5,75 (m, 1H), 5,00-4,85 (m, 2H), 3,79 (t, J = 7,0 Hz, 1H), 3,32-3,21 (m, 2H), 2,75 (t, J = 7,4 Hz, 2H), 2,98-1,72 (m, 4H), 1,42 (s, 9H).

[1633] 1

[1634] PRIMER 2 Priprema Pr.-50 i Pr.-52

[1636]

[1638]

[1641] Jedinjenje Pr.-50 je pripremljeno u skladu sa donjom šemom od jedinjenja Pr.-01, čija je priprema ovde opisana u Primeru 1, reakcijom pod odgovarajućim uslovima sa intermedijerom Int 32, pripremljenim u skladu sa sledećom šemom:

[1644]

[1647] Korak A: Priprema intermedijera Int-32A

[1649] U rastvor terc-butil 3-(2-(2-bromoetoksi)etoksi)propanoata (5 g, 16,82 mmol) u acetonitrilu (10 ml) dodat je trimetilamin (33% u etanolu, 11,46 ml, 50,5 mmol) i dobijeni rastvor je zagrejan na 50 °C preko noći. Rastvor je koncentrovan da bi se dobio 2-(2-(3-(tercbutoksi)-3-oksopropoksi)etoksi)-N,N,N-trimetiletanaminijum bromid (Int 32A). LC/MS: (M)<+>: 276,5.

[1652] 11

[1653] Korak B: Priprema intermedijera Int-32

[1655] U rastvor 2-(2-(3-(terc-butoksi)-3-oksopropoksi)etoksi)-N,N,N-trimetiletanaminijum bromida (Int-32A) (5,99 g, 16,81 mmol) u DCM (20 ml) dodat je HCl (4N u dioksanu) (21,01 ml, 84 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvor je koncentrovan da bi se dobio 2-(2-(2-karboksietoksi)etoksi)-N,N,N-trimetiletanaminijum bromid (Int-32). LC/MS: (M)<+>: 220,1.

[1657] Priprema primera jedinjenja Pr.-50

[1659]

[1661]

[1664] [0215] U rastvor Pr.-01 (sirov) (17,4 mg, 0,012 mmol) i 2-(2-(2-karboksietoksi)etoksi)-N,N,N-trimetiletanaminijum bromida (Int-32) (4,49 mg, 0,015 mmol) u DMF (2 ml) dodat je HATU (5,69 mg, 0,015 mmol) i DIEA (6,54 µl, 0,037 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 50 minuta, zatim prečišćen pomoću HPLC sa reverznom fazom koristeći acetonitril (0,1% mravlja kiselina)/vodu (0,1% mravlja kiselina) kao mobilnu fazu da bi se dobio Pr.-50. LC/MS: M<+>= 1596,3.

[1666] Priprema jedinjenja primera Pr.-52

[1668] Jedinjenje Pr.-52 je pripremljeno na analogan način pripremi jedinjenja Pr.-50, ali koristeći Pr.-51 umesto Pr.-01. Pr.-52 je prečišćen korišćenjem HPLC sa reverznom fazom, u skladu sa ovde opisanim postupcima. LC/MS: M+ = 1593,8.

[1670] PRIMER 3 Priprema Pr.-53, Pr.-54 i Pr.-55

[1672]

[1675]

[1676]

[1678] Jedinjenja Pr.-53, Pr.-54 i Pr.-55 su pripremljena na način analogan gore opisanim jedinjenjima od intermedijera 115 (priprema opisana u nastavku), prema sledećim šemama i opisu sinteze:

[1680] 11

[1681]

[1684] Korak A - Sinteza intermedijera 116

[1686] U rastvor 115 (66,3 mg, 0,044 mmol) u DMF (1,5 ml), DCM (10 ml) i vodi (0,5 ml) na 0 °C dodat je DIPEA (0,030 ml, 0,173 mmol) i zatim HATU (18,50 mg, 0,049 mmol) i smeša je mešana 30 minuta. Smeša je koncentrovana u vakuumu i direktno prečišćena hromatografijom na koloni preko C18 (30 g, eluiranjem sa acetonitrilom 0,05% TFA/voda 0,05% TFA 90:10 do 40:60) da bi se dobilo 116 kao smeša E i Z izomera, kao i 116 kao čiste frakcije E ili Z izomera. LC/MS (glavni izomer) LC/MS: M<+>= 1481,19; LC/MS (sporedni izomer): LC/MS: M<+>= 1480.

[1688] Korak B - Sinteza jedinjenja Pr.-54

[1690] Rastvor 116 (25,1 mg, 0,017 mmol) i Pd-C 10% (3,61 mg, 3,39 µmol) u MeOH (10 ml) je hidrogenizovan na 1 atm tokom 1 sata. Reakcija je filtrirana preko celita i koncentrovana. Ostatak je tretiran sa DCM/TFA 1:1 tokom 30 minuta, zatim koncentrovan, tretiran sa 4N HCl u dioksanu (100 µL) i zatim koncentrovan da bi se dobio Pr.-54 u obliku HCl soli. LC/MS: M<+>= 1383,44.

[1691] Korak C - Sinteza jedinjenja Pr.-55

[1693] Primer jedinjenja Pr.-55 je pripremljen u obliku formatne soli od Pr.-54 na način identičan onom opisanom u Primeru 2 za sintezu jedinjenja Pr.-50. LC/MS: M<+>= 1583,69.

[1695] Korak D - Sinteza jedinjenja Pr.-53

[1697] Primer jedinjenja Pr.-53 je pripremljen u obliku HCl soli od intermedijera 116 na način identičan onom opisanom u Primeru 1 za sintezu jedinjenja Pr.-51. LC/MS: M<+>= 1381,33.

[1698] Priprema intermedijera potrebnih za dobijanje intermedijernog jedinjenja 115 od kojih su konačno pripremljena jedinjenja Pr.-53, Pr.-54 i Pr.-55 je opisana u šemama i sintezi ispod, počevši od pripreme intermedijernog jedinjenja 103.

[1701]

[1704] Korak A - Sinteza intermedijera 100

[1706] Rastvor 4-bromo-2-hidroksibenzaldehida (3,00 g, 14,92 mmol), kalijum terc-butil N-[2-trifluoroboraniudil)etil] karbamata (3,82 g, 15,22 mmol), cezijum karbonata (17,02 g, 52,2 mmol) i 1,1'-bis(difenilfosfino)ferocen-paladijum(ii)dihlorid dihlorometanskog kompleksa (0,611 g, 0,746 mmol) u degaziranom toluenu (45 ml) i vodi (15 ml) zagrejan je na 75 °C i mešan preko noći. Smeša je ugašena na sobnoj temperaturi poluzasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata i ekstrahovana sa EtOAc. Spojene organske frakcije su isprane fiziološkim rastvorom, osušene preko Na<2>SO<4>, filtrirane i koncentrovane u vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa Heksanima/EtOAc 99:1 do 60:40) da bi se dobilo 100. LC/MS: (M-55)<+>= 210,25.

[1708] Korak B - Sinteza intermedijera 101

[1710] U rastvor 100 (1,70 g, 6,41 mmol) i alil bromida (0,832 ml, 9,61 mmol) u DMF (10 ml) na sobnoj temperaturi dodat je kalijum karbonat (1,328 g, 9,61 mmol) i smeša je zagrejana na

[1713] 11

[1714] 50 °C i mešana 1 sat. Smeša je ugašena na sobnoj temperaturi poluzasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata i ekstrahovana sa EtOAc. Spojene organske frakcije su isprane fiziološkim rastvorom, osušene preko Na<2>SO<4>, filtrirane i koncentrovane u vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa Heksanima/EtOAc 99:1 do 70:30) da bi se dobio 101. LC/MS: (M-55)<+>= 250,29.

[1716] Korak C - Sinteza intermedijera 102

[1718] U rastvor 101 pripremljen u prethodnom koraku (1,76 g, 5,76 mmol), molekulskih sita 4 A (2 g) i amonijum acetata (4,44 g, 57,6 mmol) u MeOH (100 ml) na sobnoj temperaturi dodat je natrijum cijanoborohidrid (0,380 g, 6,05 mmol) i smeša je mućkana preko noći. Smeša je koncentrovana, ugašena na sobnoj temperaturi vodom i ekstrahovana sa DCM. Spojene organske frakcije su osušene preko Na<2>SO<4>, filtrirane i koncentrovane u vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa DCM/MeOH 99:1 do 30:70) da bi se dobio 102. LC/MS: (2M+H)<+>= 613,56.

[1720] Korak D - Sinteza intermedijera 103

[1722] U rastvor 102 (220 mg, 0,718 mmol) i monometil estra ćilibarne kiseline (114 mg, 0,862 mmol) u DMF (4 ml) na sobnoj temperaturi dodat je HATU (300 mg, 0,790 mmol) i DIPEA (0,314 ml, 1,795 mmol) i smeša je mešana 30 minuta. Smeša je ugašena na sobnoj temperaturi zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata i ekstrahovana sa EtOAc. Spojene organske frakcije su isprane fiziološkim rastvorom, osušene preko Na<2>SO<4>, filtrirane i koncentrovane u vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa Heksanima/EtOAc 99:1 do 30:70) da bi se dobio intermedijer koji je tretiran sa 20% TFA u DCM tokom 1 sata. Reakcija je koncentrovana, zatim tretirana sa 4N HCl (1,5 ml) i koncentrovana da bi se dobio 103. LC/MS: (M+H)<+>= 321,29.

[1724] Priprema intermedijera 109

[1726]

[1729] 11

[1730]

[1733] Korak A - Sinteza intermedijera 104

[1735] U mešani rastvor metil (S)-2-metilpirolidin-2-karboksilat hidrohlorida (7,00 g, 39 mmol) i (S)-2-((terc-butoksikarbonil)amino)-3-(4-metoksifenil)propanske kiseline (12,08 g, 40,9 mmol) u DMF (100 ml) na 0 °C dodat je DIPEA (17,01 ml, 97,0 mmol) i zatim HATU (19,26 g, 50,7 mmol). Dobijena smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana preko noći. Reakcija je ugašena 10% vodenim rastvorom LiCl i ekstrahovana sa EtOAc. Organski ekstrakt je ispran sa 10% vodenim LiCl i osušen preko MgSO4. Rastvor je uklonjen pod sniženim pritiskom, a ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa heksanima/EtOAc 80:20 do 40:60) da bi se dobio 104.

[1737] Korak B - Sinteza intermedijera 105

[1739] U rastvor 104 (16,4 g, 39,0 mmol) u EtOAc (100 ml) dodat je 4 N HCl u dioksanu (48,8 ml, 195 mmol). Dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 18 sati i koncentrovana je pod sniženim pritiskom da bi se dobio 105 koji je korišćen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[1742] 11

[1743] Korak C - Sinteza intermedijera 106

[1745] U rastvor 105 (13,2 g, 37,0 mmol) i N-((benziloksi)karbonil)-O-(terc-butil)-L-treonina (18,15 g, 37,0 mmol) u DMF na 0 °C dodat je DIPEA (16,15 ml, 92 mmol) i zatim HATU (18,28 g, 48,1 mmol). Dobijena smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana preko noći. Reakcija je ugašena sa 10% vodenim rastvorom LiCl i ekstrahovana sa EtOAc. Organski ekstrakt je ispran sa 10% vodenim rastvorom LiCl i osušen preko MgSO<4>. Rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa heksanima/EtOAc 80:20 do 40:60) da bi se dobio 106.

[1747] Korak D - Sinteza intermedijera 107

[1749] U rastvor 106 (16,5 g, 27,0 mmol) u MeOH je dodata suspenzija 10% Pd/C i smeša je hidrogenizovana na 20 psi tokom 4 sata. Reakciona smeša je filtrirana preko celita i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je zatim ponovo rastvoren u DCM i rastvor je filtriran kroz filter od 2 µm i koncentrovan da bi se dobio 107.

[1751] Korak E - Sinteza intermedijera 108

[1753] U rastvor 107 (3,2 g, 6,70 mmol) u DCM dodat je DIPEA (1,52 ml, 8,71 mmol) i zatim di-terc-butil dikarbonat (1,90 g, 8,71 mmol). Dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi 2 sata i zatim koncentrovana pod sniženim pritiskom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa Heksanima/EtOAc 100:0 do 40:60) da bi se dobio 108.

[1755] Korak F - Sinteza intermedijera 109

[1757] Rastvor 108 (1,43 g, 2,475 mmol) i 1 N vodenog rastvora LiOH (9,90 ml, 9,90 mmol) u THF (15 ml) i MeOH (15 ml) je zagrejan na 45 °C i mešan 4 sata i zatim na 32 °C tokom 48 sati. Reakcija je koncentrovana, ugašena na 0 °C sa 0,5 M vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline do pH ~2-3 i ekstrahovana sa EtOAc. Spojene organske frakcije su osušene preko Na<2>SO<4>, filtrirane i koncentrovane u vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa Heksanima/EtOAc-EtOH 99:1 do EtOAc-EtOH 3:1) da bi se dobio 109. LC/MS: (M+H)<+>= 564,49.

[1760] 11

[1761] Priprema intermedijera 110 do 115

[1763] Korak A - Sinteza intermedijera 110

[1765]

[1768]

[1771] Rastvor jedinjenja 109 (217 mg, 0,385 mmol), HATU (133 mg, 0,350 mmol) i DIPEA (0,245 ml, 1,400 mmol) u DMF (2,5 ml) je tretiran sa 103 (217 mg, 0,385 mmol) na 0 °C i smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana je 30 minuta. Smeša je ugašena na 0 °C zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata i ekstrahovana sa EtOAc. Spojene organske frakcije su isprane fiziološkim rastvorom, osušene preko Na<2>SO<4>, filtrirane i koncentrovane u vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa Heksanima/EtOAc-EtOH 3:1 99:1 do EtOAc-EtOH 3:1) da bi se dobio 110.

[1772] LC/MS: (M+H)<+>= 866,21.

[1775] 11

[1776] Koraci B i C - Sinteza intermedijernih jedinjenja 111 i 112

[1778]

[1780]

[1783] U rastvor 110 (249 mg, 0,288 mmol) u DCM (1 ml) na sobnoj temperaturi dodat je HCl 4 N u dioksanu (0,359 ml, 1,438 mmol) i smeša je mešana 6 sati i zatim koncentrovana da bi se dobilo 111. LC/MS: (M+H)<+>= 710,19.

[1784] U rastvor 111 (219 mg, 0,293 mmol) i 76 (232 mg, 0,285 mmol) u DMF (3 ml) i vodi (0,15 ml) na 0 °C dodati su DIPEA (0,128 ml, 0,734 mmol) i HATU (123 mg, 0,323 mmol) i smeša je mešana 30 minuta. Smeša je ugašena na 0 °C sa fiziološkim rastvorom i ekstrahovana sa EtOAc. Spojene organske frakcije su osušene preko Na<2>SO<4>, filtrirane i koncentrovane u vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa Heksanima/EtOAc-EtOH 3-1 99:1 do 30:70, zatim DCM/MeOH 99:1 do 70:30) da bi se dobio 112. LC/MS: (M+H)<+>= 1506,11.

[1787] 12

[1788] Korak D - Sinteza intermedijera 113

[1790]

[1793]

[1796] U rastvor 112 (173 mg, 0,115 mmol) u DCM (180 ml) i AcOH (15 ml) degaziran azotom tokom 30 minuta dodat je Zhan katalizator (59,0 mg, 0,080 mmol) i smeša je zagrejana na 50 °C i mešana 3 sata. Smeša je filtrirana preko celita, isprana sa DCM i zatim koncentrovana u vakuumu. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni preko silika gela (eluiranje sa DCM/MeOH 99:1 do 80:20) da bi se dobio 113 kao smeša E i Z izomera. LC/MS (glavni izomer): (M)<+>= 1477,80; LC/MS (sporedni izomer): (M)<+>= 1478,28.

[1798] Korak E - Sinteza intermedijera 114

[1800]

[1802]

[1803] U rastvor 113 (141 mg, 0,095 mmol)) u acetonitrilu (2 ml) dodat je piperidin (0,066 ml, 0,668 mmol) i smeša je mešana 45 minuta. Smeša je koncentrovana u vakuumu, ko-isparena sa acetonitrilom tri puta da bi se dobila sirova supstanca. U suspenziju ove sirove supstance (119 mg, 0,095 mmol) i intermedijernog jedinjenja 88 (52,0 mg, 0,105 mmol) u DMF (2 ml) i vodi (0,1 ml) na 0 °C dodat je HATU (39,7 mg, 0,105 mmol) i DIPEA (0,037 ml, 0,209 mmol) i smeša je mešana 30 minuta. Smeša je prečišćena hromatografijom na koloni preko C18 (eluiranje sa acetonitrilom 0,05% TFA/voda 0,05% TFA 90:10 do 30:70) da bi se dobio 114 kao smeša E i Z izomera. LC/MS glavni izomer: (M)<+>= 1735,28; LC/MS (sporedni izomer): (M)<+>= 1735,25.

[1805] Korak F - Sinteza intermedijera 115

[1807]

[1810]

[1813] U rastvor 114 (134 mg, 0,077 mmol) u THF (1,5 ml) i MeON (1,5 ml) na 0 °C je dodat 1 N vodeni rastvor LiOH (0,386 ml, 0,386 mmol) ukapavanjem i smeša je mešana 2 sata. Reakcija je tretirana na 0 °C ukapavanjem 0,5 N HCl do pH~7, koncentrovana iz organskih rastvarača, zatim je suspenzija rastvorena sa ~1 ml DMF i direktno prečišćena hromatografijom na koloni preko C18 (eluiranje sa acetonitrilom 0,05% TFA/voda 0,05% TFA 90:10 do 50:50) da bi se dobio 115 kao smeša E i Z izomera. LC/MS glavni izomer: (M)<+>= 1498,71; LC/MS (sporedni izomer): (M)<+>= 1499,48.

[1814] [0246] Kao što je gore opisano u pripremi Pr.-50 od Pr.-01, i Pr.-55 od Pr.-54 reakcijom njegovog R<2>amida u odgovarajućim početnim jedinjenjima sa prekursorom kiselog supstituenta, sledeća intermedijerna jedinjenja mogu se koristiti u analognim reakcijama da bi se dobila korisna jedinjenja pronalaska.

[1816] Sinteza prekursora R<1>/R<2>supstituenata:

[1818] Priprema 5-karboksi-N-(3-metoksipropil)-N,N-dimetilpentan-1-aminijum hlorida (intermedijerni Z-1a)

[1820] Korak A: priprema intermedijera Z-1

[1822]

[1825]

[1828] U mešani rastvor terc-butil 6-(dimetilamino)heksanoat (300 mg, 1,393 mmol) u acetonitrilu (1 ml) dodat je 1-bromo-3-metoksipropan (853 mg, 5,57 mmol). Reakciona smeša je mešana na 50 °C tokom 16 sati. Dobijena smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom da bi se dobio Z-1. LC/MS: (M-Br)<+>= 288,4.<1>H NMR (300 MHz, CDCl<3>): δ 3,76-3,47 (m, 6H), 3,38 (d, J = 28,9 Hz, 9H), 2,25 (t, J = 7,2 Hz, 2H), 2,12-1,95 (m, 2H), 1,87-1,55 (m, 4H), 1,45 (s, 11H).

[1830] Korak B: Sinteza intermedijera Z-1a

[1832]

[1835]

[1838] U mešani rastvor Z-1 (460 mg, 1,249 mmol) u DCM (0,5 mL) dodat je 4 M HCl u dioksanu (2 mL) na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 4 sata i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Ostatak je ponovo rastvoren u DCM (5 mL) i koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi se dobilo intermedijerno jedinjenje. Z-1a. LC/MS: (M-Cl)<+>= 232,3.

[1841] 12

[1842] Priprema intermedijera Z-2b

[1844] Korak A: priprema intermedijera Z-2

[1846]

[1849]

[1852] U mešani rastvor terc-butil 6-bromheksanoata (1,0 g, 3,98 mmol) u THF (10 ml) dodat je dimetilamin (2 M u THF) (7,96 ml, 15,93 mmol). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 16 sati. Dobijena smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela, eluirajući gradijentom 1% - 15% MeOH u DCM. Frakcije koje sadrže željeni proizvod su spojene i koncentrovane da bi se dobio Z-2. LC/MS: (M+H)<+>= 216,2.<1>H NMR (300 MHz, CDCl<3>): δ 2,35-2,17 (m, J = 8,5, 6,5 Hz, 10H), 1,67-1,47 (m, 4H), 1,45 (s, 9H), 1,42 -1,23 (m, 2H).

[1854] Korak B: priprema intermedijera Z-2a

[1856]

[1859]

[1862] U mešani rastvor Z-2 (250 mg, 1,161 mmol) u ACN (1 ml) dodat je 1-bromo-2-metoksietan (645 mg, 4,64 mmol). Reakciona smeša je mešana na 50 °C tokom 16 sati.

[1863] Dobijena smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom da bi se dobio Z-2a. LC/MS: (M-Br)<+>= 274,3.<1>H NMR (300 MHz, CDCl<3>): δ 4,02-3,80 (m, 4H), 3,70-3,54 (m, 2H), 3,42 (d, J = 13,0 Hz, 9H), 2,24 (t, J = 7,2 Hz, 2H), 1,85-1,75 (m, 2H), 1,72-1,55 (m, 2H), 1,44 (s, 11H).

[1865] Korak C: priprema intermedijera Z-2b

[1867]

[1868]

[1871] U mešani rastvor Z-2a (450 mg, 1,270 mmol) u DCM (0,5 ml) dodat je 4 M HCl u dioksanu (2 ml) na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 4 sata i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Ostatak je ponovo rastvoren u DCM (5 ml) i koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi se dobio Z-2b. LC/MS: (M-Cl)<+>= 218,3.

[1873] Priprema intermedijera Z-3b

[1875] Korak A: priprema intermedijera Z-3

[1877]

[1880]

[1883] U rastvor terc-butil 3-(2-hidroksietoksi)propanoata (500,0 mg, 2,63 mmol) u DCM (2 ml) dodat je CBr<4>(1395 mg, 4,21 mmol) i PPh<3>(965 mg, 3,68 mmol) na 0 °C. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 sata. Dobijena smeša je koncentrovana pod smanjenim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela, eluiranjem gradijentom 1% - 15% EA u PE. Frakcije koje sadrže željeni proizvod su spojene i koncentrovane da bi se dobio Z-3.

[1884] <1>H NMR (400 MHz, CDCl<3>): δ 3,78 (dt, J = 11,1, 6,3 Hz, 4H), 3,47 (t, J = 6,3 Hz, 2H), 2,53 (t, J = 6,4 Hz, 2H), 1,48 (s, 9H).

[1886] Korak B: sinteza intermedijera Z-3a

[1888]

[1891]

[1894] U mešani rastvor terc-butil 3-(2-bromoetoksi)propanoata Z-3 (450 mg, 1,778 mmol) u ACN (2 ml) dodat je trimetilamin (955 mg, 5,3 mmol) (33% tež., u EtOH). Reakciona smeša je mešana na 50 °C tokom 16 sati. Dobijena smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom da

[1897] 12

[1898] bi se dobio Z-3a. LC/MS: (M-Br)<+>= 232,3.<1>H NMR (400 MHz, CDCl<3>): δ 5,32 (s, 1H), 4,04-3,94 (m, 4H), 3,73 (t, J = 5,7 Hz, 2H), 3,50 (s, 10H), 2,50 (t, J = 5,7 Hz, 2H), 1,44 (s, 9H).

[1900] Korak C: sinteza intermedijera Z-3b

[1902]

[1905]

[1908] U rastvor Z-3a (550 mg, 1,761 mmol) u DCM (0,6 mL) dodat je 4 M HCl u dioksanu (2,5 mL) na sobnoj temperaturi. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 4 sata. Dobijena smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom i ostatak je ponovo rastvoren u DCM (3 mL) i toluenu (3 mL). Smeša je zatim koncentrovana pod sniženim pritiskom da bi se dobio Z-3b. LC/MS: (M-Cl)<+>= 176,2.

[1910] Priprema intermedijera Z-4b

[1912] Korak A: priprema intermedijera Z-4

[1914]

[1917]

[1920] U rastvor DIAD (1,755 mL, 9,03 mmol) u THF (30 mL) dodat je Ph<3>P (2,368 g, 9,03 mmol). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 10 minuta, zatim su u rastvor dodati metil 2-(3-hidroksifenil)acetat (1,0 g, 6,02 mmol) i 3-(dimetilamino)propan-1-ol (0,931 g, 9,03 mmol). Smeša je mešana na 50 °C tokom 1 sata. Dobijeni rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela, eluirajući gradijentom 1% - 10% MeOH u DCM. Frakcije koje sadrže željeni proizvod su spojene i koncentrovane da bi se dobio Z-4. LC/MS: (M+H)<+>= 252,2.<1>H NMR (300 MHz, CDCl<3>): δ 7,23-7,18 (m, 1H), 6,82 (td, J = 8,7, 4,1 Hz, 3H), 4,01 (t, J = 6,4 Hz, 2H), 3,69 (s, 3H), 3,59 (s, 2H), 2,46 (t, J = 7,3 Hz, 2H), 2,27 (s, 6H), 1,97 (dt, J = 7,9, 6,5 Hz, 2H).

[1923] 12

[1924] Korak B: Priprema intermedijera Z-4a

[1926]

[1929]

[1932] U rastvor Z-4 (600 mg, 2,268 mmol) u ACN (12 ml) dodat je Mel (1,288 g, 9,07 mmol). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 1 sata. Dobijeni rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi se dobio -Z-4a. LC/MS: (M-I)<+>= 266,2.

[1934] Korak C: Priprema intermedijera Z-4b

[1936]

[1939]

[1942] U rastvor Z-4a (800 mg, 1,729 mmol) u THF (12 ml) dodat je 2 M LiOH (1,729 ml, 3,46 mmol). Ova smeša je mešana na sobnoj temperaturi 2 sata. pH vrednost rastvora je podešena na 4 pomoću HCl (1 M) i rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen reverzno-faznom hromatografijom preko C18 (mobilna faza A: voda, mobilna faza B: ACN; brzina protoka: 60 ml/min; gradijent: 1% B do 25% B za 25 min; 25% B do 95% B za 15 min; 95% B do 95% B za 10 min) da bi se dobio Z-4b. LC/MS: (M-Cl)<+>= 252,2.<1>H NMR (300 MHz, CD<3>OD): δ 7,21 (t, J = 7,9 Hz, 1H), 6,95-6,75 (m, 3H), 4,12 (t, J = 5,7 Hz, 2H), 3,63-3,50 (m, 4H), 3,18 (s, 9H), 2,35-2,20 (m, 2H).

[1945] 12

[1946] PRIMER 4 Priprema primera 23

[1948]

[1950]

[1953] Korak A: Priprema intermedijera S-1b

[1955] (2S,3R,4S,5S,6R)-6-(acetoksimetil)tetrahidro-2H-piran-2,3,4,5-tetrailtetraacetat S-1a (5 g, 12,81 mmol) je dodat u rastvarač od 48% HBr (7,25 mL, 64,0 mmol) u AcOH i DCM (40 mL) na 0°C i smeša je mešana na 0°C tokom 1 sata. Reakciona smeša je sipana u zasićeni vodeni rastvor natrijum hidrogenkarbonata ohlađen na ledu i smeša je ekstrahovana sa DCM (3 x 60 mL). Organski sloj je ispran fiziološkim rastvorom, osušen preko Na2SO4, filtriran i koncentrovan, a zatim je sirovi proizvod prečišćen fleš hromatografijom preko silika gela (eluiranje sa 0-30% EtOAc/PE) do S-1b.

[1958] 12

[1959] Korak B: Priprema intermedijera S-1c

[1961] U rastvor S-1b (4,5 g, 10,94 mmol) u suvom DMF (45 ml) dodat je natrijum azid (0,854 g, 13,13 mmol) i reakcija je mešana na 18 °C tokom 30 minuta. Reakciona smeša je razblažena vodom (30 ml) i ekstrahovana sa EtOAc (3 x 80 ml). Organski sloj je osušen preko Na<2>SO<4>i isparen do sušenja. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom preko silika gela (eluiranje sa 0-30% EtOAc/PE) da bi se dobio S-1c.

[1963] Korak C: Priprema intermedijera S-1d

[1965] U rastvor S-1c (3,15 g, 8,44 mmol) u EtOH (60 ml) dodat je 10% Pd-C (0,898 g, 0,844 mmol). Reakciona posuda je prečišćena od vazduha i napunjena sa H2 pod pritiskom od 50 psi. Reakcija je mešana na 18 °C tokom 5 sati. Reakciona smeša je razblažena sa EtOAc, filtrirana kroz celit i koncentrovana, da bi se dobio S-1d koji je korišćen za sledeći korak.

[1967] Korak D: Priprema intermedijera S-1e

[1969] U rastvor S-1d (2,34 g, 6,74 mmol) u anhidrovanom THF (20 ml) dodat je dihidrofuran-2,5-dion (0,742 g, 7,41 mmol) i Et3N (0,939 ml, 6,74 mmol). Reakcija je mešana 3 sata dok se početni materijal nije potpuno potrošio, a zatim je isparena. Dobijeni sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom preko silika gela (eluiranje sa 0~10% DCM/MeOH) da bi se dobio S-1e. MS (ESI): m/z (M+H)+ 448,1.1HNMR (400 MHz, CDCl3) δ: 6,48 (d, J = 9,04 Hz, 1H), 5,43 (s, 1H), 5,24 (t, J = 8,93 Hz, 1H), 5,07-5,17 (m, 2H), 4,08-4,18 (m, 2H), 4,04 (q, J = 6,69 Hz, 1H), 2,72-2,84 (m, 1H), 2,58-2,69 (m, 2H), 2,43-2,53 (m, 2H), 2,15 (s, 3H), 2,06 (s, 3H), 2,04 (s, 4H), 2,00 (s, 3H).

[1971] Korak E: Priprema Pr.-23

[1973] U rastvor Pr.-01 (300 mg, 0,215 mmol) i S-1e (115 mg, 0,258 mmol) u DMF (8 ml) i vodi (0,4 ml) dodati su DIEA (0,150 ml, 0,860 mmol) i HATU (98 mg, 0,258 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 1 sat. Reakcija je ugašena sa 1N LiOH (2,58 ml, 2,58 mmol) ukapavanjem, dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 2 sata, zatim filtriran i filtrat je prečišćen na reverzno-faznoj HPLC C18 koloni koristeći gradijent od 29-34% acetonitrila (0,05%TFA) u vodi (0,05%TFA) da bi se dobio Pr.-23. LC/MS: [M+1]+ = 1657,1.

[1976] 12

[1977] PRIMER 5 Priprema primera 14

[1979]

[1982]

[1985] Jedinjenje Pr.-14 je pripremljeno na način analogan postupcima opisanim u Primeru 1, ali korišćenjem različitih „linkera“ i alternativnih sintetičkih koraka. Sinteza ovih „linkera“, alternativnih koraka i glavnog sklapanja opisani su u nastavku.

[1987] Priprema intermedijera Int-2g

[1989] Intermedijer Int-2g, koristan kao „linker“ u pripremi jedinjenja ovog pronalaska, je pripremljen u skladu sa sledećom šemom:

[1992] 1

[1993]

[1996] Korak A - Sinteza Int-2gb

[1998] U rastvor Int-2da (0,5 g, 2 mmol) i 2-azidoetanamina, HCl (0,246 g, 2 mmol) u THF (16 ml) na sobnoj temperaturi u vodenom kupatilu dodat je natrijum triacetoksihidroborat (1,06 g, 5 mmol) u porcijama i smeša je mešana 2 sata. Reakcija je polako ugašena zasićenim vodenim rastvorom NaHCO<3>, zatim ekstrahovana sa DCM i isprana fiziološkim rastvorom. Spojeni organski slojevi su osušeni preko MgSO<4>i koncentrovani da bi se dobio Int-2gb.

[1999] LC/MS: (M+1)<+>= 320,3.

[2001] Korak B - Sinteza Int-2gc

[2003] U rastvor Int-2gb (0,64 g, 2 mmol) i mono-metil sukcinata (0,3 g, 2,3 mmol) u DMF (4 ml) i DCM (8 ml) dodati su HATU (0,914 g, 2,4 mmol) i DIPEA (0,7 ml, 4,01 mmol) na -15 °C. Dobijeni rastvor je mešan na -15 °C tokom 2 sata, zatim je ugašen vodom i koncentrovan. Ostatak je prečišćen reverzno-faznom hromatografijom preko C18 (eluiranjem sa acetonitrilom/vodom 0,1% TFA) da bi se dobio Int-2gc. LC/MS: (M+1)<+>= 434,3.

[2006] 1 1

[2007] Korak C - Sinteza Int-2g

[2009] U rastvor Int-2gc (0,52 g, 1,2 mmol) u DCM (9 ml) dodat je TFA (3 ml, 38,9 mmol) na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 sata. Smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom da bi se dobio Int-2g. LC/MS: (M+1)<+>= 334,3.

[2011] Priprema intermedijera 70B i 76C

[2013]

[2016]

[2019] Korak A - Sinteza intermedijera 70B

[2021] U rastvor 69B (1,5 g, 4,46 mmol) u DMF (17,8 ml) na 0 °C dodat je 95% NaH (0,141 g, 5,56 mmol), i dobijeni rastvor je mešan na 0 °C tokom 20 minuta, nakon čega je ukapavanjem dodat 3-bromprop-1-in (80% u toluenu) (0,596 ml, 5,35 mmol). U dobijeni rastvor je ukapavanjem dodat vodeni rastvor litijum hidroksida (2M) (3345 µl, 6,69 mmol). Reakcija je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 sata, filtrirana i prečišćena pomoću HPLC sa reverznom fazom (eluiranje sa acetonitrilom/vodom 0,1% TFA) da bi se dobio 70B. LC/MS: (M+1)<+>: 361,0, (M+Na)<+>: 383,0.

[2024] 1 2

[2025] Korak B - Sinteza intermedijera 76°C

[2026] Konverzija 70B u intermedijer 76°C je izvedena prema postupcima analognim onima opisanim u pripremi intermedijera 76 Koraci C do H. LC/MS: [M+1]+ = 812,16.

[2027] Sklapanje u Primer Pr.-14:

[2028]

[2030]

[2033] 1

[2034]

[2037] Korak A - Sinteza intermedijera 117

[2039] Intermedijer 117 je pripremljen od intermedijera Int-2g i 76C prema postupcima analognim onima opisanim u primeru 1 i 1A. Konkretnije Int-2g je funkcionalizovan prateći reagense i postupke za pripremu intermedijera 77B Koraci od A do B, dalje razrađeni pratećim postupcima za pripremu intermedijera 86 Koraci od G do J, a zatim konačno povezani sa intermedijerom 76C sledeći postupke za pripremu Primera 1A Koraci od B do C, da bi se obezbedio 117. LC/MS: (M+1)+: 1573,36.

[2042] 1 4

[2043] Korak B - Sinteza intermedijera 118

[2045] Kroz tetrakis(acetonitril)bakar(I) heksafluorofosfat (51,6 mg, 0,138 mmol), tris[(1-benzil-1h-1,2,3-triazol-4-il)metil]amin (73,4 mg, 0,138 mmol) i natrijum askorbat (137 mg, 0,692 mmol) u BuOH (185,00 ml)/vodi (93 ml) su propušteni mehurići azota, a zatim su zagrejani na 50 °C. Intermedijer 117 (435,3 mg, 0,277 mmol) je dodat u reakciju kao čvrsta supstanca. Posle 1 sata, reakcija je tretirana vodenim puferom pH 4 i ekstrahovana sa EtOAc. Spojeni organski slojevi su ispareni i ostatak je prečišćen reverzno-faznom hromatografijom (eluiranje gradijentom acetonitrila/vode 0,1% mravlja kiselina) da bi se dobio intermedijer 118. LC/MS: (M+1)+: 1573,2.

[2047] Korak C - Sinteza Pr.-14

[2049] Sinteza primera Pr.-14 je izvedena od intermedijera 118 prema postupcima analognim onima opisanim u Primeru 1, uključujući upotrebu alternativnih razmaknica za sklapanje. LC/MS: [M+1]+ = 1621,01.

[2050] Koristeći gore opisane sintetičke šeme, i kao što će biti razumljivo, u nekim slučajevima sa odgovarajućom supstitucijom određenih intermedijera, uključujući upotrebu alternativnih razmaknica očiglednih stručnjacima u ovoj oblasti, čija priprema može biti opisana gore, pripremljena su sledeća jedinjenja pronalaska, navedena u Tabeli 2 ispod. Pored toga, alternativni oblici soli jedinjenja ovog pronalaska mogu takođe biti opisani u ovoj prijavi:

[2052] Tabela 2

[2055]

[2059] 1

[2060]

[2063] 1

[2066] 1

[2069] 1

[2072] 1

[2075] 14

[2076]

[2077]

[2080] 14

[2081]

[2084] 14

[2087] 14

[2090] 14

[2092] 14

[2095] 14

[2098] 1

[2101] 11

[2102]

[2105] ODREĐIVANJE AKTIVNOSTI

[2107] Odabrana jedinjenja pronalaska su podvrgnuta jednoj ili više sledećih postupaka kako bi se ispitala njihova aktivnost u pogledu antagonizma aktivnosti PCSK9.

[2108] Sledi opis testova koji su korišćeni za određivanje aktivnosti jedinjenja ovog pronalaska, i bilo kojih uporednih jedinjenja koja su prijavljena, prema antagonizmu PCSK9. Biotinilovani PCSK9 je komercijalno nabavljen.

[2110] LDLR TR-FRET

[2112] PCSK9 TR-FRET test meri interakciju između PCSK9 i LDLR. Rastvor koji sadrži 40 nM biotinilovanog PCSK9 10 nM Lance ULight streptavidina se priprema u 50 mM HEPES pH 7,4, 0,15 M NaCl, 5 mM CaCl2, 0,01% BSA i 0,01% surfaktanta P20. Poseban rastvor koji sadrži 40 nM rhLDLR-6xHis 10 nM Eu-W1024 anti-6xHis se priprema u istom puferskom sistemu. Echo se koristi za prenos 0,750 ul jedinjenja na ploču za ispitivanje, nakon čega sledi

[2115] 1 2

[2116] dodavanje 15 μl PCSK9+Ulight i 15 μl LDLR+Eu. Konačna zapremina testa je 30,750 ul i sadrži 20 nM PCSK9, 5 nM Ulight, 20 nM LDLR i 5 nM Eu. Reakcija se inkubira na sobnoj temperaturi najmanje dva sata pre merenja fluorescencije pomoću Envision Multilabel Reader. IC50 vrednosti se određuju aproksimacijom podataka u sigmoidnu krivu doza-odgovor korišćenjem nelinearne regresije. Prate se brojevi (B-brojevi) LDLR obeleženih europijumom kako bi se utvrdilo da li jedinjenja negativno utiču na LDLR. Pad B-brojeva verovatno ukazuje na lažno pozitivan rezultat inhibicije.

[2118] Alexa FRET Standardni TR-FRET

[2120] Standardni test PCSK9 Alexa FRET meri interakciju između PCSK9 i cikličnog peptida obeleženog sa AlexaFluor647 (AF), reagensa A (K<D>= 83nM). Rastvor koji sadrži 1 nM biotinilovanog PCSK9 2,5 nM Lance Streptavidin Europium (Strep-Eu) je pripremljen u 50 mM HEPES pH 7,4, 0,15 M NaCl, 5 mM CaCl2, 0,01% BSA i 0,01% surfaktanta P20. Poseban rastvor koji sadrži 40 nM cikličnog peptida obeleženog sa AlexaFluor je pripremljen u istom puferskom sistemu. Echo se koristi za prenos 0,750 ul jedinjenja na ploču za ispitivanje, nakon čega sledi dodavanje 15 ul PCSK9+Stept-Eu i 15 ul AF peptida. Konačna zapremina ispitivanja je 30,750 ul i sadrži 0,5 nM PCSK9, 1,25 nM Strep-Eu i 20 nM AF cikličnog peptida. Reakcija se inkubira na sobnoj temperaturi najmanje dva sata pre merenja fluorescencije pomoću Envision Multilabel Reader. Vrednosti IC50 se određuju aproksimacijom podataka u sigmoidnu krivu doza-odgovor korišćenjem nelinearne regresije. Ki se zatim izračunava iz IC50 i K<D>od AF cikličnog peptida. Prate se brojevi (B-brojevi) PCSK9 obeleženog europijumom kako bi se utvrdilo da li su jedinjenja negativno povezana sa PCSK9. Pad B-brojeva verovatno ukazuje na lažno pozitivan rezultat inhibicije. Podaci iz ovog postupka su objavljeni kao „A = 'numerička vrednost' (nanomolarna)“

[2121] Reagens A je pripremljen u skladu sa sledećim postupkom:

[2124] 1

[2125]

[2128] Korak A - Sinteza intermedijera Međunarodni A

[2130] Peptid je sintetisan na skali od 0,250 mmol na CEM Liberty Blue, mikrotalasnom sintetizatoru korišćenjem Fmoc/tBu hemije na PS Rink-Amide MBHA smoli, 0,32 mmol g<-1>. Sklapanje je izvršeno korišćenjem jednostrukog kuplovanja koristeći 4 ekvivalenta Fmoc zaštićene aminokiseline 0,2 M u DMF, 4 ekvivalenta 0,5 M HATU u DMF, 4 ekvivalenta 2 M DIPEA (dvostruko kuplovanje za Tyr). Ciklusi deprotekcije Fmoc su izvedeni korišćenjem 20% (V/V) piperidina u DMF.

[2131] Sekvenca Fmoc zaštićenih aminokiselina i korišćenih gradivnih blokova su:

[2133] 1. N-(((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)-S-tritil-L-cistein

[2134] 2. (S)-1((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-2-metilpirolidin-2-karboksilna kiselina 3. (((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)-L-tirozin

[2137] 1 4

[2138] 4. N-(((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)-N-tritil-L-histidin

[2139] 5. (S)-2-((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-4-(terc-butoksi)-4-oksobutanska kiselina 6. (S)-2-((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-3-(5-fluoro-1H-indol-3-il)propanska kiselina

[2140] 7. (S)-2-((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-3-(5-fluoro-1H-indol-3-il)propanska kiselina

[2141] 8. (((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)glicin

[2142] 9. N<2>-(((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)-N<6>-(terc-butoksikarbonil)-L-lizin

[2143] 10. 3-(tritiltio)propanska kiselina

[2145] Na kraju sklapanja, smola je isprana sa DMF, MeOH, DCM, Et<2>O. Peptid je odvojen od čvrstog nosača korišćenjem 50 ml rastvora TFA (v/v) (91% TFA, 5% H<2>O, 4% TIPS) tokom približno 1,5 sati, na sobnoj temperaturi. Smola je filtrirana, isprana sa TFA i rastvor je koncentrovan do sušenja i liofilizovan. Liofilizacija je dala Intermedijerno jedinjenje Int. A (399 mg), koje je korišćeno kao sirovo u sledećem koraku. LCMS analiza, izračunato za C61H75F2N15O13S2: 1328,48, pronađeno: 1328,2 (M+1)<+>

[2147] Korak B - Sinteza intermedijernog jedinjenja B: kao što je opisano za reagens B

[2149] Prečišćeno pomoću RP-HPLC (Waters Deltapak C4, dvostruki kertridž, 40x100 mm, 15 m, 300 Å; 15% do 35% ACN/voda 0,1% TFA modifikator tokom 20 min). Sakupljene frakcije su liofilizovane da bi se dobilo 35 mg Intermedijarnog jedinjenja Int.-B. LCMS analiza, izračunato za C69H81F2N15O13S2: 1430,62; pronađeno: 1430,9 (M+1)<+>

[2151] Korak C - Sinteza jedinjenja Reagens A: kao što je opisano za reagens B

[2153] LCMS analiza, izračunata za C105H122F2N17O26S6<3->: 2268,58; 1135,8 (M+2)<2+>

[2155] Alexa FRET Plus TR-FRET

[2157] PCSK9 Alexa FRET Plus test meri interakciju između PCSK9 i cikličnog peptida obeleženog sa AlexaFluor647 (AF), reagensa B (K<D>= 35nM). Rastvor koji sadrži 1 nM biotinilovanog PCSK9 2,5 nM Lance Streptavidin Europium (Strep-Eu) je pripremljen u 50 mM HEPES pH 7,4, 0,15 M NaCl, 5 mM CaCl2, 0,01% BSA i 0,01% surfaktanta P20. Poseban

[2160] 1

[2161] rastvor koji sadrži 1920 nM cikličnog peptida obeleženog sa AlexaFluor je pripremljen u istom puferskom sistemu. Echo se koristi za prenos 0,075 ul jedinjenja plus 0,675 ul DMSO u svaki bunarčić ploče za ispitivanje, nakon čega sledi dodavanje 15 μl PCSK9+Stept-Eu i 15 μl AF peptida. Konačna zapremina testa je 30,750 ul i sadrži 0,5 nM PCSK9, 1,.5 nM Strep-Eu i 960 nM AF cikličnog peptida. Reakcija se inkubira na sobnoj temperaturi najmanje dva sata pre merenja fluorescencije pomoću Envision Multilabel Reader. Vrednosti IC50 se određuju aproksimacijom podataka u sigmoidnu krivu doza-odgovor korišćenjem nelinearne regresije. Ki se zatim izračunava iz IC50 i K<D>od AF cikličnog peptida. Prate se brojevi (B-brojevi) PCSK9 obeleženog europijumom kako bi se utvrdilo da li jedinjenja negativno utiču na PCSK9. Pad B-brojeva verovatno ukazuje na lažno pozitivan rezultat inhibicije. Podaci iz ovog postupka su objavljeni kao „P = 'numerička vrednost' (nanomolarni)“

[2162] Reagens B je pripremljen sledećim postupkom.

[2165]

[2169] 1

[2170] Korak A - Sinteza intermedijera Int-A

[2172] Peptid je sintetisan na skali od 0,250 mmol na CEM Liberty Blue, mikrotalasnom sintetizatoru korišćenjem Fmoc/tBu hemije na PS Rink-Amide MBHA smoli, 0,32 mmol g<-1>. Sklapanje je izvršeno korišćenjem jednostrukih kuplovanja koristeći 4 ekvivalenta Fmoc zaštićene aminokiseline 0,2 M u DMF, 4 ekvivalenta 1 M oksima u DMF, 4 ekvivalenta 0,5 M N,N-diizopropilkarbodiimida (DIC) (dvostruko kuplovanje za Y01). Ciklusi deprotekcije Fmoc su izvedeni korišćenjem 20% (V/V) piperidina u DMF.

[2173] Sekvenca Fmoc zaštićenih aminokiselina i korišćenih gradivnih blokova je:

[2175] 1. N-(((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)-S-tritil-L-cistein

[2176] 2. (S)-1((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-2-metilpirolidin-2-karboksilna kiselina 3. (S)-2-((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-3-(4-metoksifenil)propanska kiselina 4. N-(((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)-N-tritil-L-histidin

[2177] 5. (S)-2-((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-4-(terc-butoksi)-4-oksobutanska kiselina 6. (S)-2-((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-3-(5-fluoro-1H-indol-3-il)propanska kiselina

[2178] 7. (S)-2-((((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)amino)-3-(5-fluoro-1H-indol-3-il)propanska kiselina

[2179] 8. (((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)-D-alanin

[2180] 9. N<2>-(((9H-fluoren-9-il)metoksi)karbonil)-N<6>-(terc-butoksikarbonil)-L-lizin

[2181] 10. 3-(tritiltio)propanska kiselina

[2183] Na kraju sklapanja, smola je isprana sa DMF, MeOH, DCM, Et<2>O. Peptid je odvojen od čvrstog nosača korišćenjem 50 ml rastvora TFA (v/v) (91% TFA, 5% H<2>O, 4% TIPS) tokom približno 1,5 sata, na sobnoj temperaturi. Smola je filtrirana, isprana sa TFA i rastvor je koncentrovan do sušenja i liofilizovan. Liofilizacija je dala Intermedijerno jedinjenje Int. A (300 mg), koje je korišćeno kao sirovo u sledećem koraku. LCMS analiza, izračunato za C63H79F2N15O13S2: 1356,53, pronađeno: 1356,9 (M+1)<+>

[2185] Korak B - Sinteza intermedijernog jedinjenja Int-B

[2188] 1

[2189] Sirovi Int-A (0,22 mmol) je ponovo rastvoren u 24 ml DMF. Dodato je 6 ml 1M vodenog rastvora natrijum bikarbonata da bi se pH podigao na 7. Zatim je ukapavanjem dodat 0,26 mmol 1,3-bis(bromometil)benzen (0,1 M u DMF). Reakcija je ostavljena uz mešanje na sobnoj temperaturi 20 minuta, ugašena sa TFA (pH do 3-4) i zatim koncentrovana u vakuumu da bi se dobio sirovi Int-B, koji je prečišćen pomoću RP-HPLC (Waters XBridge, C18, 50x150 mm, 5µm, 130A; 25% do 40% ACN/voda 0,1% TFA modifikator tokom 20 minuta). Sakupljene frakcije su liofilizovane da bi se dobilo 35 mg Intermedijernog jedinjenja Int-B. LCMS analiza, izračunato za C71H85F2N15O13S2: 1458,67; pronađeno: 1458,8 (M+1)<+>

[2191] Korak C - Sinteza jedinjenja Reagensa B

[2193] Intermedijerno jedinjenje Int-B (15 mg) je rastvoreno u 0,2 ml suvog DMSO. Zatim je dodato 15 mg ALEXAFLUOR 647NHS estra (A37566, Life technology) rastvorenog u 1,5 ml suvog DMSO. Dodato je 20 μL suvog DIPEA. Reakcija je ostavljena uz mešanje na sobnoj temperaturi tokom 12 sati u atmosferi azota u mraku. Reakcija je ugašena sa TFA (pH do 3-4) i prečišćena pomoću RP-HPLC (Dr Maish, Reprosil Gold C18, 250x20 mm, 120 Å, 10µm; 20% do 35% od 0,1% TFA u ACN/0,1% TFA u H<2>O, tokom 20 minuta, zatim 35% do 40% tokom 5 minuta pri brzini protoka od 20 mL/min). Sakupljene frakcije su liofilizovane da bi se dobilo 16,1 mg Jedinjenja Reagensa B. LCMS analiza za C107H126F2N17O26S6<3->:2296,64; pronađeno: 1150,6 (M+2)<2+>

[2194] Podaci o aktivnosti dobijeni pomoću jednog ili oba gore opisana postupka prikazani su za odabrana jedinjenja pronalaska u sledećem formatu:

[2195] Primer br.: A (standardni TR Fret) = 'numerička vrednost'; P (Alexa Fret plus standardni TR Fret) = 'numerička vrednost' /, imajte na umu da sve prikazane vrednosti nanomolarne.

[2197] Alexa FRET Ultra TR-FRET

[2199] PCSK9 Alexa FRET Ultra test meri interakciju između PCSK9 i cikličnog peptida označenog sa AlexaFluor647 (AF), reagensa B (K<D>= 0,99 nM). Rastvor koji sadrži 1 nM biotinilovanog PCSK9 2,5 nM Lance Streptavidin Europium (Strep-Eu) je pripremljen u 50 mM HEPES pH 7,4, 0,15 M NaCl, 5 mM CaCl2, 0,01% BSA i 0,01% surfaktanta P20. Poseban rastvor koji sadrži 1920 nM cikličnog peptida obeleženog sa AlexaFluor je pripremljen u istom puferskom sistemu. Echo se koristi za prenos 0,015 ul jedinjenja plus 0,735 ul DMSO u svaki bunarčić ploče za ispitivanje, nakon čega sledi dodavanje 15 ul PCSK9+Stept-Eu i 15 ul AF

[2202] 1

[2203] peptida. Konačna zapremina testa je 30,750 ul koja sadrži 0,5 nM PCSK9, 1,25 nM Strep-Eu i 960 nM AF cikličnog peptida. Reakcija se inkubira na sobnoj temperaturi najmanje dva sata pre merenja fluorescencije pomoću Envision Multilabel Reader. Vrednosti IC50 se određuju aproksimacijom podataka u sigmoidnu krivu doza-odgovor korišćenjem nelinearne regresije. Ki se zatim izračunava iz IC50 i K<D>od AF cikličnog peptida. Prate se brojevi (B-brojevi) PCSK9 obeleženog europijumom kako bi se utvrdilo da li jedinjenja negativno utiču na PCSK9. Pad B-brojeva verovatno ukazuje na lažno pozitivan rezultat inhibicije. Podaci iz ovog postupka su prijavljeni. kao „Ki Ultra = 'numerička vrednost„(prijavljeni podaci su nanomolarni)" [0309] Sledeća jedinjenja su procenjena, kao što je prikazano u Tabeli 2, korišćenjem gore opisanog protokola sa prikazanim rezultatima:

[2205] Pr.-01 Ki Plus = < 0,00558, Ki Ultra = 0,0046 / Pr.-02 Ki Plus = 0,00558, Ki Ultra = 0,005933/ Pr.-03 Ki Plus = 0,02535, Ki Ultra = 0,06803/ Pr.-04 Ki Plus ≤ 0,00558, Ki Ultra = 0,004711/ Pr.-05 Ki Plus = 0,009621, Ki Ultra = 0,03296/ Pr.-06 Ki Plus = 0,00568, Ki Ultra = 0,003424/ Pr.-07 Ki Plus = 0,05914, Ki Ultra = 0,06753/ Pr.-08 Ki Plus = 0,01574, Ki Ultra = 0,06832/ Pr.-09 Ki Plus = 0,09189, Ki Ultra = 0,247/ Pr.-10 Ki Plus = 0,005743, Ki Ultra = 0,02489/ Pr.-11 Ki Plus = 0,04334, Ki Ultra = 0,2067/ Pr.-12 Ki Plus = 0,01448, Ki Ultra = 0,02247/ Pr.-13 Ki Plus = 0,1454, Ki Ultra = 0,4772/ Pr.-14 Ki Plus = 0,01605, Ki Ultra = 0,02099/ Pr.-15 Ki Plus = 0,1027, Ki Ultra = 0,2601/ Pr.-16 Ki Plus = 0,01423, Ki Ultra = 0,05141/ Pr.-17 Ki Plus ≤ 0,00558, Ki Ultra = 0,0028/ Pr.-18 Ki Plus = 0,03356, Ki Ultra = 0,1183/ Pr.-19 Ki Plus = 0,01662, Ki Ultra = 0,01204/ Pr.-20 Ki Plus = 0,01303, Ki Ultra = 0,01711/ Pr.-21 Ki Plus = 0,005692, Ki Ultra = 0,001264/ Pr.-22 Ki Plus = 0,00926, Ki Ultra = 0,01519/ Pr.-23 Ki Plus = 0,00938, Ki Ultra = 0,00239/ Pr.-24 Ki Plus = 0,00812, Ki Ultra = 0,00767/ Pr.-25 Ki Plus = 0,01127, Ki Ultra = 0,00463/ Pr.-26 Ki Plus ≤ 0,00558, Ki Ultra = 0,002754/ Pr.-27 Ki Plus ≤ 0,00558, Ki Ultra = 0,00301/ Pr.-28 Ki Plus ≤ 0,00558, Ki Ultra = 0,00078/ Pr.-29 Ki Plus = 0,00981, Ki Ultra = 0,00614/ Pr.-31 Ki Plus < 0,00558, Ki Ultra = 0,00074/ Pr.-35 Ki Plus = 0,04652, Ki Ultra = 0,08434/ Pr.-36 Ki Plus = 0,00762, Ki Ultra = 0,00507/ Pr.-38 Ki Plus = 0,00904, Ki Ultra = 0,01416/ Pr.-39 Ki Plus = 0,00716, Ki Ultra = 0,00414/ Pr.-40 Ki Plus = 0,30800, Ki Ultra = 0,86010/ Pr.-41 Ki Plus = 0,00697, Ki Ultra = 0,00628/ Pr.-44 Ki Plus = 0,01445, Ki Ultra = 0,02194/ Pr.-47 Ki Plus = 0,01474, Ki Ultra = 0,01193/ Pr.-48 Ki Plus = 0,01169, Ki Ultra = 0,01545/ Pr.-49 Ki Plus = 0,00716, Ki Ultra = 0,00414/ Pr.-50 Ki Standard <1,26, Ki Plus = 0,01052, Ki Ultra = 0,00443/ Pr.-51 Ki Standard <1,26, Ki Plus < 0,00558, Ki Ultra = 0,00597/ Pr.-52 Ki Standard <1,26, Ki Plus < 0,00558, Ki Ultra = 0,00359/ Pr.-53 Ki Standard <1,26, Ki Plus = 0,09629, Ki Ultra = 0,21500/ Pr.-54 Ki Standard <1,26,

[2208] 1

[2209] Ki Plus = 0,36720, Ki Ultra = 0,48390/ Pr.-55 Ki Standard <1,26, Ki Plus = 0,07240, Ki Ultra = 0,23800/ Pr.-56 Ki Standard <1,257, Ki Plus = 0,02237, Ki Ultra = 0,00481/ Pr.-57 Ki Standard <1,257, Ki Plus < 0,00558, Ki Ultra = 0,00162/ Pr.-58 Ki Standard <1,257, Ki Plus = 0,00773, Ki Ultra = 0,00196/ Pr.-59 Ki Plus = 0,00788, Ki Ultra = 0,004959/ Pr.-60 Ki Plus = 0,006515, Ki Ultra = 0,005312 / Pr.-61 Ki Plus = 0,00747, Ki Ultra = 0,006543.

[2212] 1

Claims (21)

1. Patentni zahtevi

1. Jedinjenje formule I:

pri čemu:

X je H, F, Cl ili Br;

R<1>je izabran od:

(a) -H; ili

(b) -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

(i) -H;

(ii) -NH<2>;

(iii) -N<+>H<3>;

(iv) -N<+>(H<3>C)<3>;

(v) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>R<14B>, pri čemu, R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

(vi) -NH-C(O)-[(CH<2>)<y12>-O-]<2>-(CH<2>)<y13>R<14B>, pri čemu:

y12 i y13 nisu oba 2 i nezavisno su 2 do 4; i

R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>ili -N<+>(CH<3>)<3>;

(vii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je -O-(CH<2>)<3-4>-N<+>(CH<3>)<3>ili

(viii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

(ai) -O-(CH<2>)<2>N<+>(CH<3>)<3>;

(aii) -N<+>(CH<3>)<3>ili

(aiii) ostatak formule:

R<2>je izabran od:

(a) -H; i

(b) -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je izabran od:

(i) -H;

(ii) -NH<2>;

(iii) -N<+>H<3>;

(iv) -N<+>(H<3>C)<3>;

(v) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>R<14B>, pri čemu, R<14B>

je: -NH<2>; -N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>-;

(vi) -NH-C(O)-[(CH<2>)<y12>-O-]<2>-(CH<2>)<y13>R<14B>, pri čemu:

y12 i y13 nisu oba 2 i nezavisno su 2 do 4; i

R<14B>je: -NH<2>; -N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

(vii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>

je -O-(CH<2>)<3-4>-N<+>(CH<3>)<3>i

(viii) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

(ai) -O-(CH<2>)<2>-N<+>(CH<3>)<3>;

(aii) -N<+>(CH<3>)<2>R<14ca>, pri čemu, R<14ca>je -CH<3>ili -(CH<2>)<1-4>-OCH<3>; (aiii) ostatak formule:

ili

(aiv) ostatak formule:

pri čemu, y<14Cb>i y<14Cc>su 1 do 4; ili

R<1>i R<2>mogu biti povezani zajedno da bi formirali ostatak formule:

pri čemu:

G<1>, R<G1a>i R<G1b>su definisani na sledeći način:

(a) G<1>je linkerski ostatak formule:

pri čemu n<q1>je 1 do 6, m<q1>je 0, 1 ili 2 i zajedno vrednost n<q1>i m<q1>su odabrani tako da dužina linkerskog ostatka koji definišu ne prelazi ukupno 8 atoma ugljenika i/ili kiseonika koji čine lanac uključujući atom ugljenika u lancu koji formira karbonil ostatak;

R<G1a>je izabran od: (i) -H; i (ii) alkila sa do 4 atoma ugljenika; i

R<G1b>je izabran od:

(i) ostatka formule:

i

(ii) ostatka formule:

ili

(b) G<1>je linkerski ostatak formule:

1

pri čemu n<q2>je 0, 1 ili 2, m<q2>je 1 do 6, i zajedno vrednost n<q2>i m<q2>su odabrane tako da dužina linkerskog ostatka koji definišu ne prelazi ukupno 8 atoma ugljenika i/ili kiseonika koji čine lanac, uključujući atom ugljenika u lancu koji formira karbonil ostatak;

R<G1a>je izabran od:

(i) ostatka formule:

i

(ii) ostatka formule:

i

R<G1b>je izabran od: (i) -H; i (ii) alkila sa do 4 atoma ugljenika;

R<8>je -CH<3>ili ostatak formule:

pri čemu, R<8a>je -H, ili linearni, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika;

A je izabran od:

(a) ostatka formule:

(b) -CH<2>-(CH<2>)<y>-CH<2>-, pri čemu, y je 1 do 6;

(c) ostatak formule:

pri čemu, A<b1>je:

(i) ostatak formule:

pri čemu, x je 1 do 6; ili

(ii) ostatak formule:

pri čemu, y je 1 do 5;

(d) ostatak formule: -CH<2>-(CH<2>)<m>-O-(CH<2>)<n>-, pri čemu, m = 1 do 5, i n = 0 ili 1 do 4;

B je:

(a) veza;

(b) -(CH<2>)<1-2>-; ili

(c) ostatak formule:

D je:

(a) ostatak formule:

pri čemu E je -CH<2>- ili -(CH<2>)<2-4>-O-, i A i B su kao što su gore definisani;

(b) ostatak formule:

pri čemu, A i B su kao što su gore definisani;

(c) ostatak formule:

pri čemu, n<a>je 1, 2 ili 3, m<a>je 2, 3 ili 4 i n<a>+ m<a>je ≥ 3, i pri čemu A i B su kao što su gore definisani;

(d) ostatak formule:

1

pri čemu, R<34b>je -H ili linearni, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika, i A i B su kao što su gore definisani,

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

2. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu X je F.

3. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 2, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu D je:

i) ostatak formule:

pri čemu E je -CH<2>- ili -(CH<2>)<2>-O-; ili

ii) ostatak formule:

pri čemu E je -CH<2>- ili -(CH<2>)<2>-O-; ili

iii) ostatak formule:

ili

iv) ostatak formule:

ili

1

v) ostatak formule:

ili

vi) ostatak formule:

ili

vii) ostatak formule:

ili

viii) ostatak formule:

4. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 2, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu, R<1>i R<2>su spojeni zajedno da bi formirali ostatak formule:

tako da zajedno sa ciklopeptidom za koji su R<1>i R<2>vezani, formiraju cikličnu strukturu.

5. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 2, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, koje ima strukturu:

i) Formule IIB:

1

Formula IIB,

B<1>je -((CH<2>)<0-2>)-; i

D<1>je:

(a) ostatak formule:

(b) ostatak formule:

ili

(c) ostatak formule:

ili

ii) Formule IIC:

1

Formula IIC, pri čemu

D<2>je:

(a) ostatak formule:

(b) ostatak formule:

(c) ostatak formule:

ili

(d) ostatak formule:

iii) Formule IID:

1

pri čemu

D<2>je:

(a) ostatak formule:

ili

(b) ostatak formule:

ili

iv) Formule IIE:

1

Formula IIE; ili

v) Formule IIF:

6. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 5, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu:

i) A je:

(a) -(CH<2>)<6>;

(b) ostatak formule:

pri čemu, x je 1 do 3; ili

(c) ostatak formule:

i/ili

ii) R<2>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

(a) -H;

(b) -NH<2>;

(c) -N<+>H<3>;

(d) -N<+>(H<3>C)<3>;

(e) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2-4>-O-]<2>-(CH<2>)<2-4>R<14B>, pri čemu R<14B>je: -NH<2>-N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>; ili

(f) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

(ai) -O-(CH<2>)<2-4>-N<+>(CH<3>)<3>;

(aii) -N<+>(CH<3>)<3>; ili

(aiii) ostatak formule:

i/ili

iii) R<1>je izabran od:

(a) -H;

(b) -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

(i) -H;

(ii) -N<+>H<3>; ili

(iii) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>-N<+>(CH<3>)<3>; i/ili

iv) R<8>je ostatak formule:

pri čemu, R<8b>je -H, -CH<3>, ili -C(CH<3>)<3>.

7. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 2, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu:

R<1>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je:

(i) -H;

(ii) -NH<2>;

(iii) -N<+>H<3>; ili

(iv) -N<+>(H<3>C)<3>;

R<2>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu: z je 1-6, i R<14A>je izabran od:

(i) -H;

(ii) -NH<2>;

(iii) -NH-C(O)-[(CH<2>)<2>-O-]<2>-(CH<2>)<2>R<14B>, pri čemu, R<14B>je: -NH<2>-N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

(iv) -NH-C(O)-[(CH<2>)<y12>-O-]<2>-(CH<2>)<y13>R<14B>pri čemu:

y12 i y13 nisu oba 2 i nezavisno su od 2 do 4; i

R<14B>je: -NH<2>-; N<+>H<3>; -N(CH<3>)<2>; ili -N<+>(CH<3>)<3>;

1

(v) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>

je -O-(CH<2>)<zb>-N<+>(CH<3>)<3>, pri čemu, zb je 3 ili 4; i

(vi) -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je:

(ai) -O-(CH<2>)<2>-N<+>(CH<3>)<3>;

(aii) -N<+>(CH<3>)<2>R<14ca>, pri čemu, R<14ca>je -CH<3>ili -(CH<2>)<1-4>-OCH<3>;

(aiii) ostatak formule:

ili

(aiv) ostatak formule:

pri čemu, y<14Cb>i y<14Cc>su od 1 do 4;

R<8>je -CH<3>ili ostatak formule:

pri čemu, R<8a>je -H, ili linearni, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika;

A je izabran od:

(a) ostatka formule:

(b) -CH<2>-(CH<2>)<y>-CH<2>-, pri čemu, y je 1 do 6;

(c) ostatka formule:

pri čemu, A<b1>je:

(i) ostatka formule:

pri čemu, x je 1 do 6; ili

(ii) ostatka formule:

pri čemu, y je 1 do 5; i

(d) ostatka formule: -CH<2>-(CH<2>)<m>-O-(CH<2>)<n>-, pri čemu, m = 1 do 5, i n = 0 ili 1 do 4;

B je:

(a) -(CH<2>)<1-2>-; ili

(b) ostatak formule:

D je:

(a) ostatak formule:

pri čemu, E je -CH<2>- ili -(CH<2>)<2-4>-O-, i A i B su kao što su gore definisani;

(b) ostatak formule:

pri čemu, A i B su kao što su gore definisani; ili

(c) ostatak formule:

pri čemu, R<34b>je -H ili linearni, razgranati ili ciklični alkil sa do četiri atoma ugljenika, i A i B su kao što su gore definisani.

1

8. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 2 ili patentnom zahtevu 7, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu, A je -CH<2>-(CH<2>)<y>-CH<2>-, pri čemu, y je 3-5, opciono pri čemu, A je -(CH<2>)<6>-.

9. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 2, 7 ili 8, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu, B je ostatak formule:

10. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 2 ili 7 do 9, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu, R<1>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu, z je 1-6 i R<14A>je -H, opciono pri čemu, z je 1.

11. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 2 ili 7 do 10, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu, R<2>je -(CH<2>)<z>-R<14A>, pri čemu, z je 1-6 i R<14A>je -NH-C(O)-(CH<2>)<y>R<14C>, pri čemu, y = 1 do 6 i R<14C>je -N<+>(CH<3>)<2>R<14ca>, pri čemu, R<14ca>je -CH<3>

12. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1, koje je izabrano iz grupe koja se sastoji od:

1





pri čemu, A-je farmaceutski prihvatljiv anjon.

1

13. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1, koje je izabrano iz grupe koja se sastoji od:

1

11









ili bilo kog njegovog farmaceutski prihvatljivog oblika soli.

14. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje ima strukturu:

1

pri čemu, A<->je farmaceutski prihvatljiv anjon.

15. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 14, pri čemu, jedinjenje je:

16. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje ima strukturu:

pri čemu A<->je farmaceutski prihvatljiv anjon.

17. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 16, pri čemu, jedinjenje je:

1

18. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje ima strukturu:

pri čemu, A<->je farmaceutski prihvatljiv anjon.

19. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 18, pri čemu jedinjenje je:

20. Kompozicija koja sadrži najmanje jedno jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 19, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv ekscipijens.

1

21. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 19, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ili kompozicija prema patentnom zahtevu 20, za upotrebu u lečenju hiperholesterolemije.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5

1