ME01219B - Alfa-aminoamid derivati korisni u liječenju bolesti zavisnosti - Google Patents

Description

Opis

Ovaj pronalazak se odnosi na α-aminoamid derivate, hemijsku grupu inhibitorа monoamin oksidaze B (MAOB), blokatorа natrijumovih kanala, inhibitorа ponovnog preuzimanja dopamina i modulatorа nivoa glutamata, za primenu u lečenju bolesti zavisnosti.

OSNOV PRONALASKA

Tipično, različite droge zloupotrebe (amfetamin, kokain, heroin, nikotin, alkohol) iako sa različitim primarnim molekulskim ciljevima, obično deluju na povećanje transmisije dopamina u mezolimbičkom sistemu. Različiti pristupi su korišćeni u lečenju bolesti zavisnosti i većina od njih ima za cilj da moduliše dopaminergički sistem.

MAOB inhibitori utiču na metabolizam dopamina kod čoveka i primata dovodeći do produženja vremenskog trajanja dopamina na njegovim receptorima. Upotreba MAOB inhibitora se pokazala kao blagotvorna u lečenju patoloških stanja kod kojih je prisutan dopaminergički deficit kao u PD.

Novi dokazi idu u prilog pretpostavci da MAOB inhibitori mogu biti blagotvorni u lečenju bolesti zavisnosti. Studije izvedene na pacovima i na čoveku su pokazale da selegilin (specificni MAOB inhibitor) ima umeren anti-potkrepljujući efekat za vreme kokainske detoksifikacije i može poboljšati nedostatak dopamina za vreme povlačenja za koje se smatra da doprinosi recidivima (Schiffer et ai, 2003 Synapse 48:35-8). Houtsmuller et al. obelodanio je u Psychopharmacology, 172(1),2004, 31-40 da selegelin može biti korisno jedinjenje u lečenju zavisnosti i zloupotrebe kokaina.

Nedavno je primećeno da pušači imaju smanjenu MAOB aktivnost u trombocitima i mozgu.

Pretpostavljeno je da je smanjena MAOB aktivnost u mozgu u vezi sa povećanjem adiktivnih svojstava nikotina. U multicentričnoj studiji faze II lazabemid, drugi MAOB inhibitor (200 mg/day), čini se da povećava procenat odvikavanja od pušenja (od 17 to 30%) (Berlin et ai, 2002 Addiction 97: 1347-1354). Tony et al. je obelodanio u Biological Psychiatry, 53(2), 2003, 136-143 da selegelin povećava brzinu odvikavanja od pušenja.

Takođe je pokazano da i Na kanal blokatori mogu biti efikasni u lečenju bolesti zavisnosti. Nedavne kliničke studije su pokazale da je topiramat (Na kanal blokator) efikasan u lečenju alkoholizma (Johnson et ai, 2003, The Lancet 361: 1677-1685).

Sadašnje lečenje uključuje antidepresive, agoniste opioidnog receptora poput metadona, antagoniste opioidnog receptora i parcijalne agoniste kao što su naltrekson i buprenorfin, benzodiazepin i disulfiram za detoksikaciju od alkohola. Nedostaci ovih tretmana uključuju nekoliko sporednih efekata i još uvek nedovoljnu terapeutsku efikasnost.

Pošto postoje dokazi da jedinjenja sa aktivnošću inhibiranja MAOB i jedinjenja sa aktivnošću blokiranja Na kanala mogu biti efikasna u lečenju bolesti zavisnosti preporučujemo upotrebu α-amino-amid derivata, hemijske grupe inhibitora monoamin oksidaze B (MAOB) i blokatora natrijumovih kanala iz ovog pronalaska u lečenju bolesti zavisnosti.

W090/14334, W094/22808, WD97/05102 i WO 97/05111 otkrivaju supstituisana benzilaminopropion-amid jedinjenja koja deluju na centralni nervni sistem i korisna su kao antiepileptici, antiparkinsonici, neuroprotektivi, antidepresanti, antispastici, hipnotici (vidi takođe Pevarello P. et al. (1998), J. Med. Chemistry, 41: 579-590). W099/35125 i W099/35123 otkrivaju supstituisana benzilaminopropanamid jedinjenja koja deluju na centralni nervni sistem i korisna su kao analgetici.

OPIS PRONALASKA

Ovaj pronalazak obezbeđuje brzo i vrlo efikasno lečenje pomoću, in vivo, određenih α-aminoamidnih jedinjenja u terapiji koja je superiorna alternativa postojećim tretmanima.

Pronalazak se odnosi na upotrebu najmanje jednog leka koji je α-aminoamid jedinjenje izabrano od:

2-(4-Benziloksibenzilamino)propanamid;

2-[4-(2-Metoksibenziloksi)-benzilamino)propanamid;

2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino)propanamid;

(S)-(+)-2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino)propanamid

2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino)-2-metilpropanamid;

2-[4-(2-FIuorobenziloksi)-benzilamino)-N-metilpropanamid;

N-{2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino)}propionil-pirolidin;

2-[4-(3-Metoksibenziloksi)-benzilamino)propanamid;

2-[4-(3-Cijanobenziloksi)-benzilamino)propanamid;

2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino)propanamid;

(S)-(+)-2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino)propanamid;

2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino)-2-metilpropanamid;

2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino)-N-metilpropanamid;

N-{2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino)}propionil-pirolidin;

2-[4-(4-Fluorobenziloksi)-benzilamino)propanamid;

2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino)-2-metil-propanamid;

2-[4-(2-Hlorobenziloksi)-benzilamino]propanamid;

2-[4-(3-Hlorobenziloksi)-benzilamino]propanamid;

2-(4-Benziloksibenzilamino)-3-hidroksi-propanamid;

2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksipropanamid;

2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksipropanamid;

2-(4-Benziloksibenzilamino)-3-hidroksi-N-metilpropanamid;

2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksiN-metil-propanamid;

2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksiN-metil-propanamid;

2-[4-(2-Hlorobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksiN-metil-propanamid;

2-[4-(3-Cijanobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksiN-metil-propanamid;

2-[4-(3-Cijanobenziloksi)-benzilamino]-2-metil3-hidroksi-N-metil-propanamid;

2-[4-(3-Hlorobenziloksi)-feniletilamino]propanamid;

2-{4-[2-(3-Fluorofenil)-etiloksi]benzilamino}propanamid;

2-{4-[2-(3-Fluorofenil)-etil]benzilamin}propanamid;

2-[N-(4-Benziloksibenzil)-N-metilamino]propanamid;

2-{4-[(3-Hlorobenziloksi)-feniletil]-amino}propanamid;

2-[4-Benziltiobenzilamino]propanamid;

2-[4-(2-Fluorobenziltio)-benzilamino]propanamid;

2-[4-(3-Fluorobenziltio)-benzilamino]propanamid;

2-[4-(3-Fenilpropiloksi)-benzilamino]propanamid;

2-[4-(4-Fenilbutiloksi)-benzilamino]propanamid;

2-[4-(5-Fenilpentiloksi)-benzilamino]propanamid;

2-(4-Benziloksibenzilamino)-3-fenil-N-metilpropanamid;

2-(4-Benziloksibenzilamino)-3-metil-N-metilbutanamide;

2-(4-Benziloksibenzilamino)-2-fenil-acetamid;

2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-fenilacetamid;

2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-fenilacetamid;

2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzil-N-metilamino]2-fenil-acetamid;

2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzil-N-metilamino]2-fenil-acetamid;

2-[4-(3-Hlorobenziloksi )-benzilamino]-2-fenilacetamid;

2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-(2-fluorofenil)-acetamid

2-[4-(2-Fluorobenziloksi )-benzilamino]-2-(3-fluorofenil)-acetamid;

2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-(2-fluorofenil)-acetamid;

2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-(3-fluorofenil)-acetamid;

2-[4-(3-Hlolrobenziloksi)-benzilamino]-2-(3-fluorofenil)-acetamid;

2-(4-(2-Tieniloksi)-benzilamino)propanamid;

Ili optički izomeri, smeše i njihove farmaceutski prihvatljive soli za pripremanje medikamenta za lečenje bolesti zavisnosti .

Farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja iz ovog pronalaska uključuju, na primer, kisele soli soli neorganskih kiselina, npr. azotne, hlorovodoni

ne, bromovodonične, sumporne i fosforne kiseline, ili organskih kiselina, npr. sirćetne, propionske, glikolne, mlečne, oksalne, malonske, jabučne, vinske, limunske, ćilibarne, benzoeve, cimetne, bademove, metansulfonske, p-toluensulfonske i salicilne kiseline.

Neka od jedinjenja iz ovog pronalaska mogu imati asimetrične atome ugljenika, zbog čega mogu egzistirati kao racemske smeše ili kao pojedinačni optički izomeri (enantiomeri). Sledstveno tome, termin "farmaceutski prihvatljive soli" iz ovog pronalaska takođe ima nameru da obuhvati sve moguće optičke izomere i njihove smeše.

Unapređena jedinjenja, koja mogu biti korišćena pojedinačno, ili u kombinaciji sa drugim jedinjenjima, u količini efektivnoj za tretiranje jednog ili više simptoma bolesti zavisnosti kod pacijenta su: (S)-(+)-2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino]propanamid ili (5)-(+)-2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]propanamid.

U jednoj primeni pacijent koji se tretira je sisar, uključujući čoveka, u cilju ublažavanja, ili inhibiranja jednog ili više simptoma bolesti zavisnosti.

Naročito, za potrebe gore pomenutog tretmana sisarima je davana doza α-aminoamida iz ovog pronalaska, kako je gore definisano, koja se kreće od oko 0.3 do oko 100 mg/kg telesne težine dnevno. Ovde upotrebljen termin "Tretman" uključuje bilo koju negu prema procedurama ili primene na sisaru, a posebno na čoveku, s ciljem da a) spreči pojavu bolesti ili poreme

aja kod subjekta koji može imati predispozicije za pojavu bolesti ili poreme

aja, koji još nisu dijagnostifikovani; b) inhibira bolesti ili poreme

aje, ili stanja, t.j., zaustavi njihov razvoj; ili c) olakša bolesti ili poreme

aje, ili stanja, npr., uzrokujući regresiju bolesti/poreme

aja, ili stanja.

U drugom pogledu, pronalazak uključuje jedan od gore navedenih α-aminoamida davanih kao aktivni agens farmaceutski prihvatljive kompozicije koja je aktivna u lečenju bolesti zavisnosti i koja može biti pripremljena po konvencionalnim procedurama, na primer, mešanjem aktivnog agensa sa farmaceutski prihvatljivim, terapeutski inertnim organskim i/ili neorganskim nosačem ili ekscipijentom.

Unapređena jedinjenja korišćena u količini efektivnoj za bolesti zavinosti kod pacijenta su (S)-(+)2-[4-(2-fluorobenziloksi)-benzilamino]propanamid ili (S)-(+)-2-[4-(3-fluorobenziloksi)-benzilamino]propanamid. Jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, mogu biti dobijene pomoću poznatih procesa kako je opisano u gore navedenoj primeni patenta.

“Kombinovana terapija" (ili "koterapija") uključuje davanje alfa-aminoamid jedinjenja iz pronalaska i bar jednog drugog agensa, na primer:

– dopaminski agonisti kao što je bromokriptin, kabergolin, lizurid, pergolid, ropinirol, apomorphin, sumanirol, rotigotin, talipeksol, dihidroergokriptin i pramipeksol,

– levodop, levodop plus karbidop (SINEMET®), levodop plus sa kontrolisanim oslobađanjem carbidop (SINEMET-CR®), levodop plus benserazid (MADOPAR®), levodop plus sa kontrolisanim oslobađanjem benserazid (MADOPAR-HBS),

– COMT inhibitori kao što su tolkapon i entakapon,

– STALEVO®, Amantadin

– i antiholinergični agensi,

kao deo specifičnog načina lečenja namenjenog da obezbedi blagotvoran efekat iz ko-akcije ovih terapeutskih agensa. Korist od ovakvih kombinacija uključuje smanjenje doze konvencionalnih agensa (t.j. različitih od agensa iz ovog pronalaska) sa posledičnim smanjenjem sporednih efekata ovih konvencionalnih agensa. Koristan efekat ove kombinacije uključuje farmakokinetičku ili farmakodinamičku koakciju koja proizilazi iz kombinacije terapeutskih agensa. Davanje ovih terapeutskih agensa u kombinaciji uobičajeno se izvodi u definisanom vremenskom periodu (obično minuti, sati, dani ili nedelje zavisno od izabrane kombinacije). "Kombinovana terapija" može biti, ali obično nije, namenjena da obuhvati davanje dva ili više ovakvih terapeutskih agensa kao dela separatnog monoterapijskog režima lečenja koji uzgredno i samostalno rezultuje u kombinacijama razmatranim ovim pronalaskom. Termin "Kombinovana terapija" je imao nameru da obuhvati davanje ovih terapeutskih agensa sekvencijalno, što je kada se svaki terapeutski agens daje u različito vreme, kao i davanje ovih terapeutskih agensa, ili bar dva terapeutska agensa, suštinski istovremeno. Suštinski istovremeno davanje može biti izvedeno, na primer, davanjem određenom subjektu jedne kapsule koja uodređenom oddnosu sadrži sve terapeutske agense ili više kapsula sa pojedinačnim terapeutskim agensima. Sekvencijalno ili suštinski istovremeno davanje svakog terapeutskog agensa može biti izvršeno na bilo koji odgovarajući način uključujući oralno, intravenozno, intramuskularno, i direknom absorpcijom kroz mukozne membrane. Terapeutski agensi mogu biti davti istim ili različitim putem. Na primer, prvi terapeutski agens izabrane kombinacije može biti dat pomoću pomoću intravenozne injekcije dok ostali terapeutski agensi iz kombinacije mogu biti dati oralno.

Nasuprot tome, na primer, svi terapeutski agensi mogu biti dati oralno ili intravenoznom injekcijom. Redosled kojim su terapeutski agensi davani nije toliko kritičan. "Kombinovana terapija" takođe može obuhvatati davanje terapeutskih agensa kako je gore opisano u kombinaciji sa ostalim biološki aktivnim sastojcima i nefarmakološkom terapijom (tj. hirurški ili radiološki tretman). U slučaju da kombinovana terapija uključuje i nefarmakološki tretman, ovaj nefarmakološki tretman može biti sproveden u bilo koje pogodno vreme sve dok se postiže blagotvoran efekat od koakcije kombinacije terapeutskih agensa i nefarmakološkog tretmana. Na primer, u odgovarajućim slučajevima, blagotvoran efekat je postignut i kada je nefarmakološki tretman privremeno izostavljen od davanja terapeutskog agensa, danima ili čak nedeljama.

α-aminoamidne kompozicije iz pronalaska mogu biti davane u različitim dozama i oblicima, npr. oralno u obliku tableta, pastila, kapsula, šećerom ili drugim slojem-prevučenih tableta, solucija, emulzija ili suspenzija; rektalno u obliku supozitorija; parenteralno, npr. intramuskularne ili intravenozne injekcije ili infuzije; i transdermalno u obliku flastera, masti, emulzije, losiona, solucije, gela, kreme i spreja za nos.

Odgovarajući farmaceutski prihvatljivi, terapeutski inertni organski i/ili neorganski nosači ili ekscipienti upotrebljivi za pripremanje ovakve kompozicije uključuju, na primer, vodu, želatin, gumi arabiku, laktozu, skrob, celulozu, magnezijum stearat, talk, biljna ulja, ciklodekstrin, i polialkileneglikol. Aminoamidne kompozicije mogu biti sterilisane i mogu sadržati sledeće komponente, dobro poznate stručnim licima, kao što su, na primer, konzervansi, stabilizatori, agensi za kvašenje i emulgovanje, npr., parafinsko ulje, manid monooleat, soli za podešavanje osmotskog pritiska i puferi.

Osim toga, čvrste oralne forme mogu sadržati, zajedno sa aktivnim agensom, diluente npr. laktozu, dekstrozu, saharozu, celulozu, kukuruzni ili krompirov skrob; lubrikante, npr. silika, talk, stearinska kiselina, magnezijum ili kalcijum stearat, i/ili polietilen glikol; veziva, npr. skrob, gumi arabiku, želatin, metilcelulozu, karboksimetilcelulozu ili polivinil pirolidon; sredstva protiv grudvanja, npr. skrob, alginska kiselina, alginat ili natrijum skrobni glikolat; penušave smeše; sredstva za bojenje; zaslađivače; sredstva za vlaženje poput lecitina, polisorbata, laurilsulfata; i opštih, neotrovnih i farmakološki neaktivnih supstanci koje se koriste u farmaceutskim formulacijama. Farmaceutski preparati mogu bit proizvedeni na bilo koji poznat način, na primer, miksovanjem, granulacijom, tabletiranjem, prevlačenjem šećerom, prevlačenjem nekim drugim sredstvom ili drugim procesima.

Oralne formulacije uključuju formulacije sa odloženim oslobađanjem koje mogu biti pripremljene na konvencionalan način, na primer primena gastrorezistentne prevlake za tablete i granule.

Tečna disperzija za oralnu primenu može biti npr., sirupi, emulzije i suspenzija. Sirupi još mogu sadržati kao nosače, na primer, saharozu ili saharozu sa glicerinom i/ili manitol i/ili sorbitol.

Suspenzije i emulzije mogu sadržati kao nosač, na primer, prirodnu gumu, agar, natrijum alginat, pektin, metilcelulozu, karboksimetil-celulozu, ili polivinil alkohol. Suspenzije ili solucije za intramuskularne injekcije mogu sadržati, uz aktivno jedinjenje, farmaceutski prihvatljiv nosač, npr. sterilnu vodu, maslinovo ulje, etil oleat, glikol, npr. propilen glikol, i ako je poželjno, pogodan sadržaj lidokain hidrohlorida. Solucije za intravenozne injekcije ili infuziju mogu sadržati kao nosač, na primer, sterilnu vodu ili još radije mogu biti u obliku sterilnih, vodenih ili izotoničnih slanih rastvora.

Supozitorije uz aktivni agens mogu sadržati farmaceutski prihvatljiv nosač, npr. kakao buter, polietilen glikol, polioksietilen sorbitan, surfaktant na bazi estara masnih kiselina ili lecitin.

Kompozicije uključujući α-aminoamide iz ovog pronalaska su obično u obliku jedinične doze koja sadrži, na primer, 20 do 7000 mg aktivnog sastojka. Odgovarajući tretman je davan 1 ili 2 ili 3 puta dnevno, zavisno od brzine klirensa. Prema tome, željena doza može biti u obliku pojedinačne doze ili podeljenih doza davanih u odgovarajućim intervalima, na primer, dve do četiri ili više pod-doza dnevno.

Farmaceutske kompozicije uključujući α-aminoamid iz pronalaska mogu sadržati, po jediničnoj dozi, npr., kapsula, tableta, prašak za injekciju, kafena kašičica i supozitorija, od oko 20 do 7000 mg aktivnog agensa.

Optimalne terapeutski efektivne doze koje se daju, mogu biti lako određene od strane stručnih lica i zavise, uglavnom, od jačine preparata, načina davanja i stadijuma poremećaja koji se leči. Takođe, faktori u vezi sa određenim subjektom koji se leči, uključujući njegovu starost, težinu, dijetu i vreme davanja, nameće potrebu da se doza podesi na odgovarajući terapeutski efektivan nivo.

Prednosti postignute primenom ovog pronalaska kako je gore definisano su brojne, i uključuju mogućnost lečenja u skoro svih vrsta simptoma bolesti zavisnosti.

PRIMER 1

Studija Interakcije Kokaina na miševima

Tipično, psihostimulativne adiktivne droge poput amfetamina i kokaina dovode do povećanja lokomotorne aktivnosti kod glodara i primata. Neka jedinjenja sa anti-adiktivnim svojstvima mogu sprečiti povećanje lokomotorne aktivnosti izazvane psihostimulativnim drogama. (Katz JL, Kopajtic TA, Myers KA, Mitkus RJ, Chider M, Behavioral effects of cocaine: interactions with D1 dopaminergic antagonists and agonists in mice and squirrel monkeus. J Pharmacol Exp Ther. 1999 Oct;291 (1):265-79).

Effekat ispitnog jedinjenjenja je ocenjen na modelu kokainom-indukovanog povećanja pokretljivosti miševa.

Metod

Subjekti: Swiss-Webster Miš, mužjak

Aparat: Automatske komore sa fotoćelijama

Droge: Kokain 20 mg/kg je davan ip, ispitna jedinjenja rastvorena u nosaču su davana i.p. u različitim dozama (10-100 mg/kg) neposredno pre kokaina.

Bihevioralni test: Životinje (8 po eksperimentalnoj grupi) su primile ip injekciju kokaina (20 mg/kg) ili fiziološki rastvor sa ispitnim jedinjenjima (10-100 mg/kg ip) ili sa njihovim nosačem i lokomotorna aktivnost je snimana 1 sat.

Analiza podataka

Vremensko trajanje: Za nosač, sam kokain, i svaku dozu ispitnog jedinjenjenja samo + kokain srednja (+SEM) aktivnost za svaki 10-minutni period je grafički prikazana.

Maksimalni efekat: Tridesetominutni vremenski period u kojem kokain (20 mg/kg) izaziva maksimalnu aktivnost je iskorišćen za određivanje efekta ispitnog jedinjenja. Da bi se ujednačile varijanse za kasnije analize izvršena je log10 transformacija srednjih vrednosti 30-min perioda za individualne subjekte. ANOVA statistička analiza je izvedena i nosač i svaka doza ispitnog jedinjenja + kokain do samog kokaina je poređena da se odredi značajni (p<0.05) efekti doze. Izvedena je linearna regresiona analiza metodom najmanjih kvadrata; srednja vrednost 30-min perioda je regresirana po subjektima na padajućem delu krive u odnosu na log10 doze ispitnog jedinjenja. AD50 (doza koja smanjuje kokainom-indukovanu stimulaciju do 50%) je određena linearnom regresionom analizom.

PRIMER 2

Ogled razlikovanja droge kod pacova

Zadaci razlikovanja droge “Drug Discrimination” (DD) je procedura za ocenu sposobnosti jedinjenja da zameni psihoaktivnu drogu (poput droga zloupotrebe). Pacov uči da iskoristi interoceptivni stimulus droge da daju znak koji od dva ili tri manipulanda će proizvesti isporuku hrane (state-dependent learning). Takvi zadaci predstavljaju najbolji životinjski model za istraživanje "subjektivnih" efekata droge. Pored toga, DD procedure imaju mogućnost da u izvesnim slučajevima nezavisno mere nekoliko različitih subjektivnih efekata droge, uključujući neke koji podstiču zloupotrebu droge (euforigenični) i ostale koji odvraćaju od zloupotrebe droge (nociceptivni).

Efekti ispitnih jedinjenja na podsticanje na ili odvraćanje od zloupotrebe droge su ocenjeni na modelu “test razlikovanja” kokaina kod pacova.

(Colpaert FC (1986) Drug discrimination: behavioral, pharmacological and molecular mechanisms of discriminative drug effects, in Behavioral Analysis Of Drug Dependence, Goldberg SR i Stolerman IP eds, pp 161-193, Academic Press, Orlando).

Metode

Subjekti. Studije su izvedene na mužjacima Sprague-Dawley pacova. Sve životinje su smeštene u vivarijumu sa kontrolisanom temperaturom i vlažnošću i sa 12-časovnim ciklusom svetlo/tama (svetlo u 7:00). Svi eksperimenti su izvođeni tokom svetle faze ciklusa svetlo/tama, između 8:00 i 15:00h. Pacovi su držani na oko 80-85% ad lib telesne težine.

Razlikovanje kokaina. Pacovi su hranjeni dnevno sa oko 15 g standardnog laboratorijskog obroka najkasnije 30 min nakon testiranja što je održavalo njihovu individualnu težinu tokom studije. Subjekti su testirani dnevno u dvopolužnim komorama za operantno obučavanje koje su smeštene u okruženju sa prigušenom svetlošću i zvukom. Pozadinski šum je prisutan tokom testiranja da maskira strane zvukove. Prostor je osvetljen pomoću lampe na sredini prednjeg panela (kućno osvetljenje). Poluge su postavljene na rastojanju od 17 cm, sa parovima lampi (light-emitting diodes; LEDs) iznad svake poluge, takođe postavljenim na prednjem panelu. Potkrepljeni odgovori “donose” po jednu 45-mg peletu u posudu za hranu postavljenu u sredini između poluga na prednjem panelu komore. Subjekti su inicijalno trenirani da pritiskaju obe poluge prema 10-odgovora “fixed ratio” (FR 10) rasporedu potkrepljivanja hranom i da razlikuju i.p. injekcije 29 ~mol/kg kokaina (10 mg/kg) od i.p. injekcija fiziološkog rastvora. Nakon injekcije kokaina, odgovori na samo jednu polugu su bili potkrepljeni; nakon injekcije fiziološkog rastvora, odgovori na drugu polugu su bili potkrepljeni. Operedeljivanje za kokain- i fiziološki rastvor- odgovarajuću polugu je uravnoteženo kod pacova. Neposredno nakon injekcije, pacovi su stavljeni u komore za eksperiment. Za vreme 5-min pauze, je ugašeno kućno i LEDs osvetljenje i odgovori nemaju predviđene posledice pre paljenja kućnog i LEDs osvetljenja. Samo odgovori na odgovarajuću polugu su bili potkrepljeni, a odgovori na neodgovarajuću polugu resetuju FR zahtev. Svako darivanje hrane je praćeno pauzom od 20-s za vreme koje su sva svetla ugašena, i odgovaranje nema predviđene posledice. Sesije se završavaju nakon 20 darivanja hrane ili nakon isteka 20 minuta, šta se pre dogodi. Trening sesije sa injekcijama kokaina (C) i fiziološkog rastvora (S) su izvođene dnevno 5 dana u nedelji, raspoređene u redosledu dvostruke izmene (npr. SCCS).

Testiranje je inicirano kada je izvršavanje dostiglo kriterijum od najmanje 85% odgovarajućih odgovora ukupno i tokom prve FR 10 sesije tokom četiri uzastopne sesije. Izabrane doze ispitnog jedinjenja su davane u različito vreme do isteka 360 min nakon injekcije da se ispita vremensko trajanje razlikovanja stimulus efekata. Nakon test sesije, potrebno je da subjekat ispuni gore pomenute kriterijume izvršavanja tokom dve uzastopne (kokain i fiziološki rastvor) trening sesije da bi bio ponovo testiran. Ponovljene test sesije su izvedene, sa najmanje dve trening sesije između testova, dok potpuno nije određena povezanost doza-efekti kod svakog subjekta. Test sesije su identične kao i trening sesije, sa izuzetkom da 20 uzastopnih odgovora na jednoj ili drugoj polugi bude potkrepljeno.

Za svakog pacova proučavanog u proceduri razlikovanja kokaina, izračunati su ukupna brzina odgovora i procenat odgovora koji se javljaju na polugi za kokain. Izračunate su srednje vrednosti za svako merenje za svaku dozu droge koja je testirana. Ako je manje od jedne polovine pacova odgovorilo na određenu dozu, onda za tu dozu nije računata srednja vrednost procenta kokain-odgovarajućih odgovora. Najmanje 20% odgovora koji odgovarju kokainu je usvojeno kao konzervativni kriterijum koji pretpostavlja značajnu razliku u odnosu na fiziološki rastvor; 80% ili više odgovora koji odgovaraju kokainu je uzeto kao slično trening dozi kokaina, a srednji nivoi odgovora koji odgovaraju kokainu su smatrani kao delimična supstitucija.

Analiza podataka. Rezultati studije razlikovanja kokaina su ocenjeni sa podacima prikupljenim za vreme cele sesije, koja traje najviše 20 min.

Ako individualni subjekat tokom testa ne bi završio jedan raspored sa fiksnim odnosom, njegovi podaci su bili uključeni u prosek za brzinu odgovora, ali nisu bili uključeni u prosek za procenat odgovora na polugu za kokain. Vrednost ED50 je izračunata pomoću linarne regresione analize za ona test jedinjenja koja supstituišu kokain (>80% odgovora koji odgovaraju drogi). Za ispitna jedinjenja koja kokain supstituišu delimično (>20% i <80% odgovora koji odgovaraju drogi), najmanja doza koja proizvodi maksimum supstitucije i procenat koji je davan. Za ona jedinjenja koja ne supstituišu kokain (<20% drogi-odgovarajućih odgovora), izračunata je najviša testirana doza.

PRIMER 3

Test Samo-uzimanja droge na pacovima

Test Samo-uzimanja droge je široko korišćen metod za proučavanje potkrepljujućih svojstava droge (kao što je kokain) i efekata raznih jedinjenja na ova nagrađujuća svojstva. U ovom testu pacov je naučen da "radi" da bi primio oralno ili intravenozno datu drogu. Ovaj bihejvioristički metod omogućava da bude ocenjeno da li ispitno jedinjenje ima uticaj na potkrepljujuća svojstva adiktivne droge. (Caine S.B.; Lintz R; Koob G.F.: Intravenous drug self-administration techniques in animals. In: Behavioral Neuroscience: A Practical Approach. ed. by A. Sahgal pp 117-143, Oxford University Press, New York. 1993; Fischman MW, Behavioral pharmacology of cocaine J.Clin Psychiatry. 1988 Feb; 49 Suppl:7-10).

Metod

Subjekti

Mužjaci Sprague - Dawely pacova, teški 350-400 g su smešteni po 3 u kavez i snabdeveni sa ad libitum pristupom vodi i hrani i držani na 12-h ciklusu svetlost tama (svetla od 7:00-19:00h).

Samo-davanje

Sve životinje su hirurški implantirane stalnim silikonskim kateterom u jugularnu venu, pod ketaminom (60 mg/kg IP) i natrijum pentobarbital (20 mg/kg ip) anestezijom. Kateter je prošao subkutano na otkrivenom delu lobanje gde je učvršćen dentalnim akrilom za četiri vijka od nerđajućeg čelika umetnutih u lobanju. Za vreme sesije Samo-uzimanja (obično 6 dana u nedelji), kateter je povezan na sistem sa obrtnim prstenovima pomoću metalne opruge, koji je sa druge strane povezan na infuzionu pumpu.

Sedam dana nakon operacije, životinjama je dozvoljen 2-časovni pristup svakog dana do metalne poluge montirane na bočnom zidu standardnog kaveza za operantno obučavanje, 3 cm od poda. Sila potrebna za pritiskanje poluge je u proseku oko 30 grama (raspon od 25 do 35 grama u različitim kavezima). Sami kavezi su smešteni u komoru sa prigušenom svetlošću i zvukom. U svakoj operant komori su po dve poluge, jedna poluga je rezultirala u infuziji droge, dok je druga ostala neaktivna tokom svih sesija. Pritisak na aktivnu polugu rezultirao je u intravenoznoj injekciji od 0.1 ml kokain hidrohlorida (0.50 mg/kg/injekcija) rastvorenog u 0.9% fiziološkom slanom rastvoru datom u periodu od 4s. Sistem sa obrtnim prstenovima omogućava slobodno kretanje životinja u kavezu. Istovremeno sa početkom injekcije, stimulus svetlo locirano 1 cm iznad poluge na istoj strani zida operant komore je paljeno tokom 20s za koje vreme je poluga postajala neaktivna. Pritisci na polugu za vreme kada signalno nije gorelo su bili potkrepljeni prema kontinualnom rasporedu potkrepljenja (fixed ratio 1, FR1). Kad su životinje pokazale stabilan unos droge tokom tri dana (raspon manji od 15% od dnevnog unosa tokom tri dana), raspored samo-uzimanja je promenjen na FR10 do stabilizacije (15-20 dana) a zatim je započeto istraživanje. Na dan testiranja, životinje su predtretirane ip neposredno pred početak sesije sa ispitnim jedinjenjem. Korišćene su različite doze ispitnog jedinjenja. Svaka doza je testirana samo jednom za svaku životinju uz primenu modela Latinskog kvadrata. Najmanje dva dana razdvaja test samo-uzimanja od dana za testiranje droge.

Analiza podataka

Ukupan broj potkrepljenja zaradjenih tokom 120-minutne sesije je snimljen i izvršena je statistička analiza podataka primenom analize varijanse jednim s jednim promenljivim faktorom (ANOVA) ili Studentovog t-testa prema potrebi. Poređenja pojedinačnih srednjih vrednosti su izvedena pomoću Newman-Keuls posteriori testa.

PRIMER 4

Kokainom-indukovana senzitizacija ponašanja pacova

Zavisnost od droge je patološko ponašanje karakterisano kompulsivnim traženjem i uzimanje droge. Jedan model ovakvih promena ponašanja životinja je dugotrajni porast lokomotorne aktivnosti indukovan ponovljenim davanjem psihostimulativnih droga glodarima (Robinson et aI., 1993) poznat kao drogom-indukovana senzitizacija ponašanja. Efekti ispitnog jedinjenjenja su ocenjeni na modelu senzitizacije ponašanja pacova indukovane kokainom.

Metod

Subjekti. Korišćeni su mužjaci Wistar pacova težine 200-250 g odmah nakon dolaska.

Aparat za lokomotornu aktivnost. Lokomotorna aktivnost je merena u šesnaest identičnih visećih kaveza od metalne žice dimenzija 36 cm (L) x 25 cm (W) x 20 cm (H). Svaki kavez je imao dva seta infracrvenih emiter-detektor fotoćelija pozicioniranih duž podužne ose 1 cm iznad rešetkastog poda i 8 cm od prednje i zadnje strane kaveza. Pozadinski šum je obezbeđen pomoću generatora šuma. Kretanje u kavezima proizvodilo je prekide na fotoćelijama, koji su automatski snimani pomoću IBM-kompatibilnog kompjutera.

Procedura senzitizacije i tretman. Životinje su 2-3 dana neprekidno pre eksperimenta privikavane na komore za lokomotornu aktivnost. Pacovi su primali dnevno 5 ip injekcija kokaina (15 mg/kg) ili fiziološki rastvor i, ili ispitno jedinjenje (40-100 mg/kg ip) ili njegov nosač i lokomotorna aktivnost je snimana tokom 3 sata. Deset dana nakon poslednje injekcije kokaina ili fiziološkog rastvora (dan 15), životinje su “izazvane” sa 15 mg/kg of kokaina u odsustvu ispitnog jedinjenja i lokomotorna aktivnost je ponovo praćena tokom 3 sata.

Petog dana tretmana kokainom, životinje predtretirane ip sa nosačem su pokazale povećan lokomotorni odgovor (20% veći nego prvog dana, p < 0.05). Deset dana nakon poslednje injekcije kokaina ili fiziološkog rastvora, životinje su bile “izazvane” sa 15 mg/kg kokaina u odsustvu ispitnog jedinjenja i lokomotorna aktivnost je ponovo praćena tokom 3 sata. Od pacova prethodno tretiranih kokainom, koji nisu primili ispitno jedinjenje je očekivano da pokažu povećan odgovor lokomotorne aktivnosti na kokain (30% veći nego prvog dana, p<0.05). Ako pacovi koji su bili predtretirani sa ispitnim jedinjenjem tokom 5-todnevnog tretmana kokainom nisu pokazivali povećanje lokomotorne aktivnosti smatralo se da ispitno jedinjenje ima efekat u sprečavanju zavisnosti od psihostimulativnih droga. (Koob, G.F., Sanna, P.P. & Bloom, F.E. Neuron 21, 467-4761998; Robinson T.E. & Berridge K.C. The neural basis of drug craving: an incentive-sensitization theory of addiction. Brain Res Brain Res Rev 18,247-91,1993)

Analiza podataka. Podaci (ukupan broj prekida snopa za 3 sata) su analizirani pomoću dvosmerne ANOVA statistička analiza podataka primenom analize varijanse jednim s jednim promenljivim faktorom uključujući četiri eksperimentalne grupe (t.j., fiziološki rastvor/nosač, fiziološki rastvor/ispitno jedinjenje, kokain/nosač i kokain/ispitno jedinjenje) i dve vremenske tačke (dan 1 i dan 5) praćena analizom prostih efekata. Druga dvosmerna ANOVA statistička analiza podataka primenom analize varijanse sa jednim promenljivim faktorom je korišćena za poređenje dana 1 i dana izazivanja praćena Newman-Keuls post hoc testom.

PRIMER 5

Ogledi razlikovanja droge na majmunima

Razlikovanje kokaina je bihevioralni ogled široko korišćen za ocenu lekova kandidata. Potencijal i vremensko trajanje efekata “kokainskog ponašanja” proizvedenih akutnim davanjem ispitnog jedinjenja su utvrđeni u ovoj proceduri. Naročito, ispitno jedinjenje je davano, ili samo ili kao predtretman za kokain, rezus majmunima naučenim da razlikuju 0.4 mg/kg kokaina od fiziološkog rastvora.

Metod

Subjekti. Subjekt su odrasli mužjaci rezus majmuna (Macaca mulatta). Majmuni su držani na dijeti od 3-4 biskvita za majmune (Purina Monkey Chow Jumbo #5037) i jednog parčeta svežeg voća dnevno kao dodatak peleta sa ukusom voća isporučene za vreme sesija operantnog obučavanja. Voda je bila stalno dostupna svim majmunima. Majmuni su smešteni u sobi sa kontrolisanom vlažnošću i temperaturom sa 12- časovnim svetlost-mrak ciklusom (svetlo upaljeno od 7:00 do 19:00h).

Aparat. Svaki majmun je smešten pojedinačno u dobro ventilisanu komoru od nerđajućeg čelika (56 x 71 x 69 cm). Kavezi svih majmuna su modifikovani tako da imaju panel za operantno obučavanje “operant panel” (28 3 28 cm) postavljen na prednjem zidu. Tri kvadratna providna ključa za odgovaranje (6.4 x 6.4 cm) su poređana na rastojanju 2.54 cm u horizontalnom redu 3.2 cm od vrha operant panela. Svaki ključ može biti osvetljen stimulus svetlom crvene ili zelene boje (Superbright LEDs). Operant panel takođe nosi spolja postavljeni dispenzer peleta (Gerbrands, Model G5210) koji predaje pelete hrane od 1 g u posudu za hranu postavljenu u kavezu ispod operant panela. Rad operant panela i prikupljanje podataka su izvršeni pomoću kompjutera koji se nalazio u susednoj prostoriji.

Trening Razlikovanja. Procedure razlikovanja droga slične onima koje su korišćene u drugim studijama (Lamas X, Negus SS, Hall E and Mello NK (1995) Relationship between the discriminative stimulus effects and plasma concentrations of intramuscular cocaine in rhesus monkeys. Psychopharmacology 121:331-338; Ne gus SS, Mello NK, Portoghese PS, Lukas SE and Mendelson JH (1995) Role of delta opioid receptors in the reinforcing and discriminative stimulus effects of cocaine in rhesus monkeys. J Pharmacol Exp Ther 273:1245-1256.; Negus SS, Mello NK, Lamas X and Mendelson JH (1996) Acute and chronic effects of f1upenthixol on the discriminative stimulus and reinforcing effects of cocaine in rhesus monkeys. J Pharmacol Exp Ther 278: 879-890.

Discrimination sessions se sastoje od višestrukih ciklusa i izvođene su 5 dana/ nedelji. Svaki ciklus se sastoji od 15-min pauze praćene 5-min periodom za odgovaranje. Za vreme pauze, sva stimulus svetla su ugašena i odgovaranje nema predviđene posledice. Za vreme perioda odgovaranja, desni i levi ključ za odgovaranje svetle crvenom ili zelenom svetlošću, i majmuni mogu da dobiju do 10 peleta hrane odgovaranjem prema “fixed ratio” (FR) 30 rasporedu davanja hrane. Za jednu grupu majmuna, levi ključ svetli zeleno a desni crveno. Za drugu grupu majmuna, boje ključeva za odgovaranje su obrnute. Srednji ključ ne svetli uopšte, i odgovor na njega nema predviđene posledice. Ako sve raspoložive pelete budu isporučene pre isteka 5-minutnog perioda za odgovaranje, stimulus svetla na ključevima za odgovaranje su isključena, i odgovor nema predviđene posledice za ostatak perioda za odgovaranje. Na dane za učenje, majmunima su davane i.m. injekcije fiziološkog rastvora ili 0.40 mg/kg kokaina 5 min nakon početka svake pauze (t.j., 10 min pre perioda za odgovaranje). Nakon davanja fiziološkog rastvora, odgovaranje samo na zeleni ključ (koji odgovara fiziološkom rastvoru) proizvodi hranu, a nakon davanja 0.40 mg/kg kokaina, odgovaranje samo na crveni ključ (ključ za drogu) proizvodi hranu. Odgovori na neodgovarajući ključ resetuju FR zahtev na odgovarajućem ključu. Dnevne sesije se sastoje od jednog do pet ciklusa, i ako je trening doza kokaina davana, ona je davana samo tokom poslednjeg ciklusa. Zato se dani za trening sastoje od 0-5 ciklusa sa fiziološkim rastvorom praćenih sa 0-1 ciklusa droge.

Za vreme perioda za odgovaranje svakog ciklusa, tri zavisne promenljive su određene: 1) procenat injekciji-odgovarajućih odgovora pre davanja prvog potkrepljenja [(injekciji-odgovarajući odgovori dati pre prvog potkrepljenja / ukupan broj odgovora datih pre prvog potkrepljenja) x 100]; 2) procenat injekciji-odgovarajućih odgovora za ceo period za odgovaranje [(injekciji-odgovarajući odgovori dati tokom perioda za odgovaranje/ukupan broj odgovora datih tokom perioda za odgovaranje) x 100]; i 3) brzina odgovora (ukupan broj odgovora datih tokom perioda za odgovaranje / ukupno vreme gorenja stimulus lampica). Smatrano je da majmuni imaju stečeno znanje da prepoznaju kokain kada su ispunjena sledeća tri kriterijuma na sedam od osam uzastopnih trening sesija: 1) procenat injekciji-odgovarajućih odgovora pre davanja prvog potkrepljenja je jednak ili veći od 80% za sve cikluse; 2) procenat injekciji-odgovarajućih odgovora za ceo ciklus je jednak ili veći od 90% za sve cikluse; i 3) najmanje jedan zaradjen pelet za vreme celog trening ciklusa.

Test razlikovanja. Testiranje počinje onda kada majmuni ispune nivoe kriterijuma prepoznavanja kokaina. Test sesije su identične sa trening sesijama osim što su odgovori na ključ za hranu, i kokain ili ispitno jedinjenje davani kako je dole opisano. Dve serije eksperimenata su izvedene za karakterizaciju efekata ispitnog jedinjenja davanog samostalno ili kao predtretman za kokain. U prvoj seriji eksperimenata, određeni su vremensko trajnje efekata samog ispitnog jedinjenjenja. Pojedinačna doza ispitnog jedinjenja (1100 mg/kg) je data na početku test sesije, i 5 min perioda za odgovaranje počinju nakon 10, 30, 100, i 300 min. U drugoj seriji eksperimenata, su određeni efekti predtretmana sa ispitnim jedinjenjem na prepoznavanje kokaina. Pojedinačna doza ispitnog jedinjenja je data u odgovarajuće vreme pre test sesije u kojoj je određena kumulativna kriva doza kokaina-efekat (0.013-1.3 mg/kg). Generalno, ispitna droga je ocenjivana do one doze koja ili proizvodi značajnu promenu na krivoj doza kokainа-efekat, ili smanjuje brzinu odgovora do ispod 0.1 odgovora /sec prosečno za celu sesiju.

Analiza podataka. Procenat kokainu-odgovarajućih odgovora (za vreme celog perioda za odgovaranje) i brzine reakcija su prikazane kao funkcija ili vremena nakon davanja ispitnog jedinjenja (za studije vremenskog trajanja) ili kumulativne doze kokaina (za studije predtretmana ispitnog jedinjenjenja). Procenat kokainu-odgovarajućih odgovora za dati ciklus je uključen u analizu samo ako je majmun dao najmanje 30 odgovora tokom ciklusa (t.j., dovoljno odgovora da rezultuje u davanju jednog potkrepljenja). ED50 vrednosti su definisane kao doza ispitnog jedinjenja ili kokaina koja proizvodi 50% kokainu-odgovarajućih odgovora, i izračunate su linearnom interpolacijom iz doza-efekat krivih za pojedinačni subjekat. Za svako ispitno jedinjenje, ED50 vrednosti su izračunate iz podataka dobijenih otprilike u vreme najvećeg efekta.

PRIMER 6

Test Samo-uzimanja droge na majmunima

Procedura Samo-uzimanja na laboratorijskim životinjama je često korišćena za procenu lekova kandidata za upravljanje zavisnošću od kokaina i odnosnih psihomotornih stimulativnih droga. Obično, su eksperimenti izvođeni da se utvrdi kako droge povećavaju brzinu reakcija ili broj i.v. injekcija po jednom rasporedu, sa potkrepljenjem koje sledi nakon stalnog ili progresivno rastućeg broja odgovora, t.j., “fixed ratio” (FR) ili rasporedi rastućeg odnosa (Mello NK and Negus SS (1996) Preclinical evaluation of pharmacotherapies for treatment cocaine and opioid abuse using drug self-administration. Neuropsychopharmacology 14:375-424). U ovakvim istraživanjima, poređenje promena u ponašanju prilikom i.v. samo-davanja i prilikom izvršavanja uspostavljenog drugim potkrepljenjem poput davanja hrane može obezbediti meru bihevioralne selektivnosti efekata leka kandidata (Woolverton WL (1996) Intravenous self-administration of cocaine under concurrent VI schedules of reinforcement. Psychopharmacology 127:195-203.; Negus SS, Brandt MR, and Mello NK (1999) Effects of the long-acting monoamine reuptake inhibitor indatraline on cocaine self-administration in rhesus monkeys. J Pharmacol Exp Ther 291 :60-69; Caine SB, Negus SS, and Mello NK (2000) Effects of dopamine D1-like and D2-like agonists on cocaine self-administration in rhesus monkeys: rapid assessment of cocaine dose-effect functions. Psychopharmacology 148:41-51).

Metoda

Subjekti. Subjekat su odrasli mužjaci rezus majmuni (Macaca mulatta). Majmuni su držani na dijeti od 3-4 biskvita za majmune (Purina Monkey Chow Jumbo #5037) i jednog parčeta svežeg voća na dan kao dodatak peletama sa ukusom voća koje su davane tokom sesija operantnog obučavanja. Voda je uvek dostupna za sve majmune. Majmuni su smešteni u sobi sa kontrolisanom vlažnošću i temperaturom sa 12-časovnim ciklusom svetlo-tama (svetlo upaljeno od 7:00 do 19:00)

Hirurške procedure. Dvolumenski silikonski kateteri (i.d. 0.7 mm; o.d. 2.0 mm) su implantirani u jugularnu ili femoralnu venu i izvedeni u midskapularnoj regiji. Sve hirurške procedure su izvršene u aseptičnim uslovima. Majmuni su inicijalno sedativirani ketaminom (5 mg/kg) i uvedeni u anesteziju natrijum tiopentalom (10 mg/kg, i.v). Osim toga, majmuni su tretirani sa 0.05 mg/kg atropina za smanjenje salivacije. Za sledeću inserciju trahealne cevi, anestezija je održavana izofluranom (1-1.5% u kiseoniku). Nakon operacije, aspirin ili acetaminofen (80-160 mg/dnevno, p.o.) im je davan tri dana. Antibiotik, prokain penicilin G (300,000 U/day, i.m.), je davan svakodnevno 5 dana.

I.v. Kateter je zaštićen tether sistemom koji se sastoji od odgovarajućeg najlon prsluka povezanog sa fleksibilnim kablom od nerđajućeg čelika i sistema sa obrtnim prstenovima za transport fluida (Lomir Biomedical, Malone, NY). Ovaj fleksibilni tether sistem omogućuje majmunima da se kreću slobodno. Funkcionisanje katetera je periodično proveravano i.v. davanjem kratko-delujućeg barbiturata, metoheksital (3 mg/kg, Lv.). Kateter je smatran otvorenim ako i.v. davanje metoheksitala proizvodi gubitak mišićnog tonusa tokom 10 s.

Behavioral aparat. Svaki majmun je smešten pojedinačno u dobro provetravanu komoru od nerđajućeg čelika (64 x 64 x 79 cm). Kavezi svih majmuna su modifikovani da imaju operant panel (28x28 cm) postavljen na prednji zid. Tri kvadratna svetleća ključa za odgovaranje (6.4 x 6.4 cm), su složena na rastojanju od 2.54 cm u horizontalnom redu 3.2 cm od vrha operant panela. Svaki ključ može biti osvetljen stimulus svetlom crvene ili zelene boje (Superbright LED's). Operant panel takođe nosi spolja postavljeni dispenzer peleta koji koji isporučuje pelete hrane od 1 g sa ukusom voća u posudu za hranu postavljenu na kavez ispod operant panela. Osim toga dve igličaste pumpe (model B5P-IE; Braintree Scientific, Braintree, MA, ili model 980210; Harvard Apparatus, South Natick, MA) su postavljene iznad svakog kaveza za dostavu fiziološkog rastvora ili rastvora droge kroz dvolumenski i.v. kateter. Upravljanje operant panelom i prikupljanje podataka su izvršeni pomoću kompjutera koji se nalazio u susednoj prostoriji.

Procedure Inicijalnog Treninga. Procedure za ocenu kokainom- i hranom-podržavanih odgovora su slične onim koje su korišćene u drugim studijama (Negus SS, Mello NK, Portoghese PS and Un CE (1997) Effects of kappa opioids on cocaine self-administration by rhesus monkeys. J Pharmacol Exp Ther 282: 44-55; Negus SS, Mello NK, Portoghese PS, Lukas SE and Mendelson JH (1995) Role of delta opioid receptors in the reinforcing and discriminative stimulus effects of cocaine in rhesus monkeys. J Pharmacol Exp Ther 273:1245-1256.). Prema osnovnom protokolu, hrana i i.v. injekcije su dostupne za vreme tri naizmenične komponente (sastavna dela). I hrana i i.v. injekcije su dostupne prema FR30 rasporedu potkrepljenja. Crveno svetlo je povezano sa davanjem hrane a zeleno svetlo je povezano sa injekcijom droge. Hrana i droga su razdvojene 5-min pauzom. Cela hrana-droga-hrana sesija traje 120 min i izvodjena je svakodnevno od 15:00 do 17:00h. Tokom treninga solucija dostupna za samo-davanje tokom komponenta droge je menjana između 0.032 mg/kg/inj kokaina i fiziološkog rastvora. Majmuni su trenirani do ispunjenja sledećih kriterijuma za stabilnu samo-administraciju kokaina: 1) 3 uzastopna dana tokom kojih se brzina odgovora za vreme komponente droge svake sesije ne razlikuju više od 20% od srednje vrednosti brzine odgovora za vreme komponente droge; 2) naglo slabljenje fiziološkog rastvora što je indicirano smanjenjem broja odgovora za vreme komponente droge prvog dana supstitucije fiziološkim rastvorom.

Test Samo-uzimanja droge. Kada su majmuni ispunili kriterijum visoke stabilnosti samo-uzimanja kokaina i hrane, testiranje je inicirano pomoću sesija supstitucije u kojima su različite doze kokaina (0.00032-0.1 mg/kg/injekciji) supstituisane prema uslovima trening doza fiziološki rastvor/kokain. Doze kokaina za održavanje su vraćane u prethodno stanje posle svakog testa supstitucije u periodu od najmanje 4 dana i dok broj potkrepljenja po danu uspostavljen kokainom i hranom nije bio vraćen na osnovne nivoe.

Ocena ispitnog jedinjenja. Ispitna jedinjenja su bila ocenjena pomoću ispitne procedure predtretmana. Prvi eksperiment ispitao je efekte nezavisnog tretmana sa fiziološkim rastvorom ili ispitnim jedinjenjem na hrana- i kokain- odgovore. Ispitna jedinjenja su davana i.m.(ili i.p. i p.o.) pre sesije. Ispitna jedinjenja su davana do doze koja proizvodi ili statistički značajnu promenu u uzlaznom delu krive doza samo-uzimanja kokaina-efekat, ili eliminiše odgovore za vreme prve komponente hrane. U drugom eksperimentu najmanje tri doze ispitnog jedinjenja su ocenjene kao predtretman za jediničnu dozu kokaina na piku krive doza kokaina-effekat. Ove inicijalne studije su korišćene da se ustanovi doza ispitnog jedinjenja koja je bihevioralno aktivna u proceduri samo-uzimanja droge. Onda kada je ustanovljena bihevioralno aktivna doza test droge, ta doza je davana kao predtretman za niz različitih doza kokaina. Na ovaj način, je moguće odrediti uticaj bihevioralno aktivne doze test droge na celu krivu doza kokaina-efekat. Ostale doze ispitnog jedinjenjenja takođe mogu biti ispitane.

Analiza podataka. Ukupni brojevi injekcija ili peleta hrane datih po danu su određeni kao brzina odgovora. Podaci o uticaju ispitnog jedinjenjenja na samo-administraciju kokaina su ocenjeni pomoću ANOVA analize varijanse jednog ili dva faktora. Analiza značajnosti ANOVA je praćena poređenjem pojedinačnih srednjih vrednosti pomoću Dankanovog post hoc testa. Kriterijum značajnosti je bio postavljen na p≤0.05.

Claims (5)

1. Upotreba jedinjenja izabranog od: 2-(4-Benziloksibenzilamino)propanamid; 2-[4-(2-Metoksibenziloksi)-benzilamino)propanamid; 2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino) propanamid; (S)-(+)-2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino)propanamid; (S)-(+)-2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino)propanamid; 2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino)-2-metil-propanamid; 2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino)-N- metil-propanamid; N-{2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino)}propionil-pirolidin; 2-[4-(3-Metoksibenziloksi)-benzilamino)propanamid; 2-[4-(3-Cijanobenziloksi)-benzilamino]propanamid; 2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]propanamid; 2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-metil-propanamid; 2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-N-metil-propanamid; N-{2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino])propionil-pirolidin; 2-[4-(4-Fluorobenziloksi)-benzilamino]propanamid; 2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-metil-propanamid; 2-[4-(2-Hlorobenziloksi)-benzilamino]propanamid; 2-[4-(3-Hlorobenziloksi)-benzilamino]propanamid; 2-(4- Benziloksibenzilamino)-3-hidroksi-propanamid; 2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksi-propanamid; 2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksi-propanamid; 2-(4-Benziloksibenzilamino)-3-hidroksi-N-metil-propanamid; 2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksi-N-metil-propanamid; 2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksi-N-metil-propanamid; 2-[4-(2-Hlorobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksi-N-metil-propanamid; 2-[4-(3-Cijanobenziloksi)-benzilamino]-3-hidroksi-N-metil-propanamid; 2-[4-(3-Cijanobenziloksi)-benzilamino]-2-metil-3-hidroksi-N-metil-propanamid; 2-[4-(3-Hlolrobenziloksi)-feniletilamino]propanamid; 2-{4-[2-(3-Fluorofenil)-ethiloksi]benzilamino}propanamid; 2-{4-[2-(3-Fluorofenil)-etil] benzilamino)propanamid; 2-[N-(4- Benziloksibenzil)-N-metilamino]propanamid; 2-{4-[(3-Hlorobenziloksi)-feniletil]-amino}propanamid; 2-[4-Benziltiobenzilamino]propanamid; 2-[4-(2-Fluorobenziltio)-benzilamino]propanamid; 2-[4-(3-Fluorobenziltio)-benzilamino]propanamid; 2-[4-(3-Fenilpropiloksi)-benzilamino]propanamid; 2-[4-(4-Fenilbutiloksi)-benzilamino]propanamid; 2-[4-(5-Fenilpentiloksi)-benzilamino]propanamid; 2-(4-Benziloksibenzilamino)-3-fenil-N-metil-propanamid; 2-(4-Benziloksibenzilamino)-3-metil-N-metil-butanamid; 2-(4-Benziloksibenzilamino)-2-fenil-acetamid; 2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-fenil-acetamid; 2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-fenil-acetamid; 2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzil-N-metilamino]-2-fenil-acetamid; 2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzil-N-metilamino]-2-fenil-acetamid; 2-[4-(3-Hlorobenziloksi)-benzilamino]-2-fenil-acetamid; 2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-(2fluorofenil)-acetamid; 2-[4-(2-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-(3-fluorofenil)-acetamid; 2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-(2fluorofenil)-acetamid; 2-[4-(3-Fluorobenziloksi)-benzilamino]-2-(3fluorofenil)-acetamid; 25 2-[4-(3-Hlorobenziloksi)-benzilamino]-2-(3-fluorofenil)-acetamid; 2-(4-(2-Tieniloksi)-benzilamino )propanamid; Ili optički izomeri, smeše, i njihove farmaceutski prihvatljive soli, za pripremanje leka za lečenje .

2. Upotreba jedinjenja definisanog u zahtevu 1 koje je (S)-(+)-2-[4-(2-fluorobenziloksi)-benzilamino]propanamid.

3. Upotreba jedinjenja definisanog u zahtevu 1 koje je (S)-(+)-2-[4-(3-fluorobenziloksi)-benzilamino]propanamid.

4. Upotreba jedinjenja definisanog u bilo kojem od zahteva 1 do 3 u kombinaciji sa dopamin agonistima i/ili sa levodopa, karbidopa, benserazidom i njihovim kombinacijama.

5. Upotreba jedinjenja definisanog u zahtevu 1-3, u kojem se pomenuti lek daje u dozama od oko 0.3 do 100 mg/kg telesne težine dnevno.