RS49669B - Aparat za aerosolizaciju praškastog leka i postupak njegove upotrebe - Google Patents

Abstract

Aparat (10) za aerosolizaciju praškastog leka koji se sastoji od: jednog cilindra za sabijanje gasa (186); jednog klipa (188) koji klizi unutar cilindra (186) radi sabijanja gasa unutar cilindra (186); jedne ručice (40) spregnute sa cilindrom (186), pri čemu je ta ručica (40) pokretna izmedju izvučenog i uvučenog položaja radi sabijanja gasa iz cilindra (186); jednog sklopa prenosnika (38) za prijem rezervoara (22) koji sadrži praškasti lek i za sprezanje rezervoara sa mehanizmom za aerosolizaciju (16), naznačen time, što sadrži jednu bravu (130, 102) koja je radno spregnuta sa sklopom prenosnika (38) radi sprečavanja sprezanja rezervoara (22) sa mehanizmom za aerosolizaciju (16), pri čemu se brava (130, 102) odbravljuje radi dozvoljavanja sprezanja rezervoara (22) sa mehanizmom za aerosolizaciju (16) posle: (i) pokretanja ručice (40) u izvučeni položaj i/ili (ii) odgovarajućeg uvlačenja rezervoara (22) u sklop prenosnika (38). Prijava sadrži još 12 patentnih zahteva.

Description

OSNOVA PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi, uopšte uzev, na oblast davanja lekova u pluća. Bliže, pronalazak se odnosi na naprave (inhalatore) za davanje suvog praška

i na načine davanja lekova u obliku suvog praška radi inhaliranja od strane pacijenta.

Davanje lekova direktno u pluća postaje perspektivan način davanja lekova pacijentima. Davanje lekova u pluća zasniva se na inhaliranju disperzije leka ili aerosola od strane pacijenta, tako da aktivni lek može dospeti unutar disperzije do distalnih (alveolarnih) oblasti pluća. Pronađeno je da se neki lekovi lako apsorbuju preko alveolarnih oblasti direktno u krvotok. Na pr., davanje u pluća je posebno perspektivno za davanje proteina i polipeptida, koji se teško daju drugim putevima. Ovakvo davanje u pluća je efikasno i kod sistemskog davanja i kod lokalnog davanja radi tretmana plućnih oboljenja.

Različiti prilazi predlagani su za davanje leka u pluća. Ovi prilazi uključuju korišćenje tečnih zamagljivača, inhalatore merenih doza (MDI) i naprava za disperziju suvog praška. Od ovih prilaza, poseban interes pobuđuju naprave za davanje disperzija suvog praška. Primeri izvođenja takvih naprava za davanje disperzija suvog praška opisani su u Patentu SAD br.5 740 794 i Ser.br.08/309 691, arhivirani 21. septembra 1994.godine, čije se celokupne objave ovde uključuju kao reference. Ovi patenti opisuju ručne naprave za disperziju praška, koji izvlače prašak iz jednog rezervoara i aerosolizuju prašak tako da pacijent aerosolizovan prašak može udisati. Ovakve naprave za disperziju suvog praška dokazale su svoju veliku uspešnost dovoljnom aerosolizacijom suvog praška za inhaliranje posle toga.

Pa ipak, bilo bi poželjno sprovesti razna poboljšanja sa ciljem povećanja tržištenja, jednostavnosti upotrebe, funkcionalnosti i drugih osobina ovakvih naprava za dispergovanje suvog praška. Stoja je predmet ovog pronalaska da se dobiju poboljšane naprave za dispergovanje suvog praška i načini njihovog korišćenja.

KRATAK OPIS PRONALASKA

Pronalazak pruža primere sistema, aparate i načine aerosolizacije praškastih lekova. Jedan primer aparata prema pronalasku sadrži jedan cilindar za pritisak i jedan klip, koji klizi unutar cilindra radi sabijanja gasa unutar cilindra. Ručica je spojena za cilindar i može se kretati od izvučenog do uvučenog (polaznog) položaja radi sabijanja gasa u cilindru. Mehanizam aerosolizacije je osim toga predvidjen za aerosolizaciju praškastog leka, koji se držu u jednom rezervoaru, pomoću sabijenog gasa iz cilindra. Predvidjen je i jedan sklop prenosnika za prijem rezervoara i za sprezanje rezervoara sa mehanizmom za aerosolizaciju, tako da se prašak može izvlačiti iz rezervoara i aerosolizovati. Naparava dalje sadrži jednu prvu i drugu bravu, koje se mogu aktivirati radi zabravljenja sklopa prenosnika, čime se sprečava sprezanje rezervoara sa mehanizmom za aerosolizaciju. Prva brava se odbravljuje radi dozvole kretanja prenosnika, kada se ručica pokreće u potpuno izvučen poločaj. Druga brava se spreže sa prenosnikom kada je rezervoar samo delimično uvučen u sklop prenosnika.

Kod takve konfiguracije, aparat se uključuje radi aerosolizacije praškastog leka uvlačenjem rezervoara u sklop prenosnika u potpuno napunjenom položaju radi osiguranja da druga brava nije spregnuta sa sklopom prenosnika. Zatim se ručica izvlači u potpuno izvučen položaj, pa se vraća u polazni položaj, radi stvaranja jedne količine sabijenog gasa i odbravljivanja prve brave od sklopa prenosnika. Dugme za okidanje na aparatu se zatim pritiska radi pomeranja sklopa prenosnika prema mehanizmu za aerosolizaciju, sve dok se rezervoar ne spregne sa mehanizmom za arosolizaciju. Po sprezanju sa mehanizmom za aerosolizaciju, ispušta se količina sabijenog gasa radi aerosolizacije praškastog leka, koji se nalazi u rezervoaru.

Ovakvo izvodjenje ima prednosti u tome što naprava za aerosolizaciju ne mora da radi ako rezervoar nije potpuno uvučen i ručica nije potpuno izvučena. Na taj način, predvidjene su kontrole sa ciljem osiguranja pravilnog rada parata za aeroslizaciju.

U jednom posebno preporučljivom vidu, rezervoar ima jedan prednji kraj, jedan zadnji kraj i jednu šupljinu, koja sadži lek. Prednji kraj uključuje bar jedan urez, a sklop prenosnika sadrži bar jedan ključ (šifru), tako da se rezervoar ne može porpuno uvući u sklop prenosnika ako se urez ne slaže sa šifrom. Na taj način, sklop prenosnika ne mora da radi u cilju sprezanja rezervoara sa mehanizmom za aerosolizaciju, ako se urez ne slaže sa šifrom, sprečavajući time potpuno uvlačenje rezervoara u sklop prenosnika.

U jednom posebnon vidu, aparat za aerosolizaciju dalje sadrži i senzorsku polugu sa valjkom. Valjak se valja preko šupljine tokom uvlačenja sklopa prenosnika radi pomeranja senzora do druge brave, stvarajući time zabranu na drugu barvu da se spregne sa sklopom prenosnika sve dok valjak ne predje preko cele šupljine. Na taj način, brava će ostati aktivna sa sklopom prenosnika sa ciljem sprečavanja njegovog pokretanja, sve dok je valjak u odgovarajućem položaju u odnosu na šupljinu. Pošto se potpuno uvuče, brava se otpušta i dozvoljana rad sklopa prenosnika. U još jednom vidu, senzorska poluiga definiše jedno udubljenje, koje prima šupljinu, kada je rezervoar potpuno uvučen. To udubljenje poravnava šupljinu sa mehanizmom za aerosolizaciju, olakšavajući time sprezanje rezervoara sa mehanizmom za aerosolizaciju.

U jednom posebnom vidu, aparat dalje sadrži zakačku, koja se kači za sklop prenosnika kada je sklop prenosnika pokrenut radi sprezanja sa rezervoarom i mehanizmom za aerosolizaciju. Predvidjeno je dugme za otpuštanje, radi oslobadjanja sklopa prenosnika od pomenute zakačke. Na taj način, sklop prenosnika neće moći da se slučajno spusti radi rasprezanja rezervoara od mehanizma aerosolizacije, sve dok praškasti lek nije bio aerosolizovan. Kod jednog drugog izvodjenja, jedan ventil je postvaljen u vazdušnom vodu izmedju cilindra i mehanizma aerosolizacije. Ventil poseduje otvore i zatvoren položaj, i obično je u zatvorenom (ali nezabravljenom) položaju tokom izvlačenja ručice u izvučen položaj. Ovakva konfiguracija ima prednosti u tome, što se vazduh, koji se koristi za punjenje cilindra, ne izvlači kroz vazduhovod, čime se postiže čistije snabdevanje vazuhom za punjenje cilindra.

Kod jednog posebnog izvodjenja, aparat za aerosolizaciju je predvidjen, koji sadrži jedno kućište, jedan cilindar za sabijanje, i jedan klip, koji klizi unutar cilindra radi sabijanja gasa unutar cilindra. Klip je obrtno pričvršćen za kućište, i jedna ručica se može pokretati, pričvršćena i za kućište i za ciliundar. Ručica se pokreće radi pomeranja cilindra u odnosu na klip, sa ciljem sabijanja gasa u cilindru. Mehanizam za aerosolizaciju je predvidjen za prijem gasa iz cilindra radi aeroslizacije praškastog ieka. Rešenje aparata na ovaj način ima prednosti u tome, što se cilindar može zakretati u odnosu na kućište pri pokretanju ručice. Na taj način, klip ostaje uglavnom poravnat sa cilindrom tokom posluživanja ručice, čime se olakšava rad ručice i smanjuje habanje komponenata.

U jednom posebnom vidu, pokstavljeno je polužje izmedju ručice i cilindra. Polužje je obrtno pričvršćeno za kućište i cilindar radi daljeg olakšavanja posluživanja ručice. U jednomd drugom vidu, kućište sadrži jedan gornji i jedan donji kraj, a mehanizam za aerosolizaciju postavljen je bliže gornjem kraju. Dalje, klip je obrtno pričvršćen za kućište na njegovom donjem kraju. Ovakvo rešenje ima prednosti kada se jednosmemi nepovratni ventil postavi u klip, jer će se nepovratni ventil postaviti bliže donjem kraju kućišta radi smanjenja mogućnosti da se bilo koji prašak, koji propadne kroz kućište, skuplja na nepovratnom ventilu.

U još jednom izvodjenju, pronalazak pruža jednu napravu za aerosolizaciju, koja se sastoji od jednog kućišta i jedne zatvorene komore, koja se pruža iz kućišta. Mehanizam za aerosolizaciju je postavljen u kućište, radi upuštanja praškastog leka u zatvorenu komoru. Mehaniuzam za aerosolizaciju opremljen je vazdušnim vodovima, koji omogućavaju da vazduh udje u zatvorenu komoru kada pacijent udahnjuje, sa ciljem da izvuče praškasti lek iz zatvorene komore. Dalje, mehanizam za aerosolizaciju sadrži i strukturu za raspodelu vazduha koji ulazi u zatvorenu komoru kroz vazdušne vodove, kao pigmentna boja, suštinski nepomešana sa ulaznim vazduhom.

Takva naprava radi tako što se disperguje praškasti lek u zatvorenu komoru a zatim inhalira iz te komore radi izvlačenja praškastog leka. Vazduhu se omogućava da udje u zatvorenu komoru kroz vazdušne vodove na takav način, da se praktično ni deo ulaznog vazduha ne meša sa praškastim lekom, radi omogućavanja leka da bude izvučen kao pigment. Stoga, uvodjenjem vazduha na ovaj način, vazduh služi kao klip koji ravnomerno podiže aerosolizovani prašak na gore kroz zatvorenu komoru, odakle ga pacijent udiše.

Kod jednog posebnog izvodjenja, zatvorena komora poseduje geometrijsko središte i mehanizam za aerosolizaciju je van tog središta, zbog smeštaja drugih komponenata unutar kušišta. Struktura je tako oblikovana da rasporedjuje više vazduha u oblasti zatvorene komore, koje su dalje od geometrijskog središta. Na taj način, najudaljenija oblast zatvorene komore će dobiti više vazduha, tako da se suštinski ne dogadja mešanje praškastog leka kada se vazduh uvlači u zatvorenu komoru tokom inhaliranja od strane pacijenta. U jednom drugom vidu, struktura sadrži zakrivljeni član oblika prirubnice i služi da kanališe nešto vazduha radijalno prema spolja kada isti ulazi u zatvorenu komoru.

Kod jednog posebno preporučljivog izvodjenja, mehanizam za aerosolizaciju sadrži cilindrični prolaz ili kanal, kroz koji prolazi praškasti lek da bi stigao u zatvorenu komoru. Gornji kraj kućišta je uglavnom upravan na udaljeni kraj prolaza. Na taj način, kako praškasti lek ulazi u zatvorenu komoru, težiće da se ravnomerno disperguje u zatvorenoj komori. Kod još jednog drugog izvodjenja, jedna elastična zaptivka je spregnuta sa kućištem, stvarajući zaptivanje prema zatvorenoj komori. Elastična priroda zaptivke je od prednosti zato što se zatvorena komora može lako da navuče preko

kućišta, bez izuzetnog habanja zaptivke.

Kod jednog posebnog izvodjenja, pronalazak predvidja napravu za aerosolizaciju praškastog leka, koja se sastoji od jednog kućišta sa bar jednim delom za probijanje, radi probijanja otvora u jednom rezervoaru koji sadrži praškasti lek. U kužište se ubacuje jedno jezgro, opremljeno jednim vodom ili cevkom za izlačenje i bar jednim vazduhovodom. Vazduhovod je poravnat sa delom za probijanje kada se jezgro ubacuje u kućište, radi omogućavanja strujanja vazduha u rezervoar kroz vazduhovod. Dalje se predvidja i izvor sabijenog gasa za izvlačenje praškastog leka kroz vod za izvlačenje, kada se taj vod uvuče u rezervoar. Upotreba kućišta i jezgra ima tu prednost , što se jezgro može izradjivati relativno jeftino i može i da se baca, dok kućište sa probojnim delom može da se ponovo koristi.

KRATAK OPIS CRTEŽA

SI. 1 je pogled spreda, u perspektivi, rastavljenog aparata za aerosolizaciju praškastog leka, kao primera prema pronalasku.

51.2 je pogled otpozadi, u perspektivi, aparata sa sl.1.

SI.2A je izgled poprečnog preseka jedne zaptivke koja se spreže sa grlenim delom zatvorene komore aparata sa sl.1, prema pronalasku.

51.3 je izgled, u perspektivi, primera jezgra jednog mehanizma za aerosolizaciju, prema pronalasku.

51.4 predstavlja jedno kućište primera mehanizma za aerosolizaciju, koji je prilagodjen za prijem jezgra sa sl.3, prema pronalasku.

SI.3A i 3B su bočni izgledi poprečnih preseka jezgra prema sl.3, duž linija A-A i B-B, respektivno.

SI.4A i 4B su bočni izgledi poprečnih preseka kućišta sa sl.4, duž linija A-A i B-B. respektivno.

51.5 prikazuje izgled jezgra sa sl.3A, ubačenog u kućiušte sa sl.4A, radi formiranja jednog mehanizma za aerosolizaciju, pri čemu je taj mehanizam spregnut sa jednom rezervoarom, prikazujući način izvlačenja praška iz tog rezervoara, prema pronalasku*

51.6 prikazuje mehanizam za aerosolizaciju sa sl.5 duž linija 6 - 6.

51.7 prikazuje mehanizam za aerosolizaciju sa sl.5, koja prikazuje način raspodele vazduha, kada pacijent inhalira radi uvlačenja vazduha kroz

mehanizam za aerosolizaciju, prema ovom pronalasku.

51.8 prikazuje mehanizam za aerosolizaciju sa sl.7 duž linija 8-8.

51.9 je šematski prikaz zatvorene komore za vazduh, koji prikazuje put vazdušnog strujanja, koje se stvara usled inhalacije pacijenta, prema ovom pronalasku.

SI.9A je šematski prikaz zatvorene komore, koji prikazuje izvlačenje aerosolizovanog leka usled inhaliranja od strane pacijenta, prema ovom pronalasku.

SI. 10 je bočni izgled poprečnog preseka osnovne jedinice aparata prikazanog na sl.1, duž linija 10-10 (kada su mehanizam za aerosolizaciju i rezervoar uvučeni u osnovnu jedinicu).

SI.10A-10P prikazuju bočne izglede poprečnih preseka osnove sa si.10, duž linija A - A do P - P, respektivno (kada je osnovna jedinica u raznim fazama rada).

Sl.11 je bočni izgled poprečnog preseka aparata sa sl.1, koji prikazuje izvučenu ručicu radi sabijanja gasa unutar cilindra, prema pronalasku. Sl.11A prikazuje uvećani izgled osnovne jedinice aparata za aerosolizaciju sa sl.11.

Sl.11B je bočni izgled poprečnog preseka aparata sa sl.11 duž linija B - B. Sl.11C je pogled odozgo na poprečni presek aparata za aerosolizaciju sa sl.11 duž linija C - C.

SI. 12 je bočni izgled poprečnog preseka aparata za aerosolizaciju sa sl.1, koji prikazuje ručicu u spuštenom položaju pošto je sabijeni gas stvoren unutar cilindra, prema pronalasku.

SI.12A prikazuje uvećani izgled osnove aparata za aerosolizaciju sa sl.11. SI.12B je bočni izgled poprečnog preseka parata sa si.12, duž linija B - B. SI.12C je pogled odozgo na poprečni presek aparata za aerosolizaciju sa sl.12, duž linija C - C.

Sl.13 prikazuje pogled odozgo na jedno izvodjenje rezervoara sa kodiranim urezom radi regulacije uvlačenja rezervoara u aparat za serosolizaciju, prema pronalasku.

SI. 14 prikazuje još jedno alternativno izvodjenje rezervoara sa parom kodiranih ureza, prema pronalasku.

DETALJAN OPIS ODREDJENIH IZVODJENJA

Pozivajući se sada na sl.1 i 2 biće opisano jedno izvodjenje aparata za aerosolizaciju 10 praškastog leka, kao primer. Aparat 10 sadrži jedni osnovnu jedinicu 12 i zatvorenu komoru 14, koja se može pričvrstiti i skinuti sa osnovne jedinice 12. Zatvorena komora 12 ima takav oblik da može da klizne preko osnovne jedinice 12 radi smanjenja gabaritnih dimenzija aparata 10 tokom lagerovanja i zaštite komponenata unutar osnovne jedinice 12. Mehanizam za aerosolizaciju 16, sa jezgrom 18 i kućištem 20 prikazan je odvojen od osnovne jedinice 12. Osnovna jedinica 12 poseduje otvor 21 za prijem mehanizma za aerosolizaciju 16. Osnovna jedinica 12 ima takav oblik da prima jedan rezervoar 22, koji sadrži praškasti lek. Aparat 10 se aktivira sa ciljem sprezanja mehanizma za aerosolizaciju 16 sa rezervoarom 22, a zatim izvlačenja praškastog leka iz rezervoara 22. Izvučeni prašak se zatim usitnjava i raspršuje i prebacuje u zatvorenu komoru 14, gde je raspoloživ za inhaliranje od strane pacijenta.

Zatvorena komora 14 sadrži pisak 24, koji se može zakretati iz otvorenog u zatvoreni položaj. Tokom aerosolizacije, pisak 24 je u zatvorenom položaju, prikazano na sl.1 i 2. Kada je pacijent spreman da inhalira aerosolizovani lek, pisak 24 se zakrene za 180° u otvoren položaj, kada pacijen može da uzme pisak u usta i da inhalira praškasti lek iz zatvorene komore 14. Kako je ranije napomenuto, zatvorena komora 14 se može navući preko osnovne jedinice 12 sa ciljem smanjenja gabarita aparata 10 tokom lagerovanja i zaštite komponenta osnovne jedinice 12. Osnovna jedinica 12 sadrži zaptivku 26, koja se pruža radijalno prema spolja iz osnovne jedinice 12 i zahvata zidove zatvorene komore 14, tako da se stvara zaptivanje izmedju osnovne jedinice 12 i zatvorene komore 14. Kako se najbolje vidi na sl.2A, zatvorena komora 14 poseduje grlenu oblast 28, koja dolazi u dodir sa zaptivkom 26, kada se zatvorena komora 14 pokrene u svoj potpuno izvučeni<p>oložaj. Zaptivka 26 preporučljivo se izradjuje od gume, koristeći dvofazni<p>ostupak livenja radi pričvršćenja zaptivke 26 za osnovnu jedinicu 12. Upotreba grlene oblasti 28 je posebno povoljna, pošto se zaptivka 26 raspreza od zatvorene komore 14, kada se zatvorena komora 14 navuče preko osnovne jedinice 12 u zatvorenom, ili u položaju za lagerovanje, čime se habanje zaptivke 26 značajno smanjuje.

Vraćajući se sada na sl.1 i 2, grlena oblast 28 dalje sadrži par otvora 30, u koje ulazi par kopči 32 na osnovnoj jedinici 12, kada se zatvorena komora 14 pomeri u svoj izvučeni položaj. Pošto stignu do izvučenog položaja, kopče, koje su opružno preklopne, kliznu u otvore 30 i time sprečavaju da zatvorena komora 14 bude skinuta sa osnovne jedinice 12. Dalje, zahvatanje kopči 32 u otvorima 30 zadržava zatvorenu komoru 14 u izvučenom položaju, tako da ne može slučajno da sklizne nazad preko osnovne jedinice 12. Radi otkačinjanja kopči 32 iz otvora 30, pritisne se dugme 34 za oslobadjanje komore. Posle pritiskanja dugmeta 34, kopče 32 se povlače u osnovnu jedinicu 12, kada se zatvorena komora 14 može izvući iz osnovne jedinice 12 ili svući preko osnovne jedinice 12 u položaj lagerovanja.

Radi lakšeg posluživanja, osnovna jedinica 12 opremljena je vučnim prstenom 36, koji se može zahvatiti jednim prstom, dok se zatvorena komora 14 hvata drugom šakom, radi olakšavanja pokretanje zatvorene komore 14 iz položaja lagerovanja u izvučen položaj. Vučni prsten 36 pričvršćen je za osnovnu jedinicu 32 opružnim preklopnim mehanizmom, tako da se vučni prsten 36 vraća u poravnati položaj sa osnovnom jedinicom 12, kada se ne upotrebljava.

Aparat 10 se stavlja u rad ubacivanjem rezervoara 22 u sklop prenosnika 38 osnovne jedinice 12. Po želji, aparat se može staviti u rad bez ubacivanja rezervoara, ako se želi "prazno okidanje". Kako je opisano detaljnije niže, aparat se ne može staviti u rad, dok se rezervoar 22 potpuno ne uvuče u sklop prenosnika 38. Stoga ovakva konfiguracija pruža način da se spreči sprezanje mehanizma za aerosolizaciju 16 sa rezervoarom 22, osim ako se rezervoar 22 ne ubaci pravilno.

Radi aerosolizacije leka, ručica pumpe 40 se izvlači dalje od osnovne jedinice 12. Kako je detaljnije objašnjeno niže, kada se ručica pumpe 40 izvuče u potpuno izvučen poločaj a zatim se gume nazad u uvučen položaj (prikazano na sl.1 i 2), u cilindru osnovne jedinice 12 stvara se sabijeni gas.Sabijeni gas se zatim oslobadja i teče kroz mehanizam za aerosolizaciju 16, kada se pritisne dugme okidača 42 (v. sl.2). Kada se pritisne dugme okidača 42, sklop prenosnika 38 se pokreće i pomera rezervoar 22 u položaj sprezanja sa mehanizmom za aerosolizaciju 16, kada se otvori 44 probijaju na rezervoaru 22. Pošto se otvori 44 probiju pomoću mehanizma za aerosolizaciju 16, sabijeni gas unutar osnovne jedinice 12 se ispušta da izvuče praškasti lek iz rezervoara 22, usitnjijući i dispergujući praškasti lek i dostavljajući ga u aerosolizovanom obliku u zatvorenu komoru 14, na način sličan onom, opisanom u Patentu SAD br. 5 740 794, prethodno navedenom kao referenca. Kako je opisano detaljnije niže, jedna osobina aparata 10 je u tome, što pored sprečavanja sprezanja rezervoara 22 sa mehanizmom za aerosolizaciju 16 ako se rezervoar 22 ne uvuče potpuno u sklop prenosnika 38, okidačko dugme 42 neće moći da se upotrebi ako ručica pumpe 40 nije bila potpuno izvučena. Na taj način, rad aparata 10 je onemogućen, ako korisnik nije potpuno izvukao ručicu 40, tako da se mogla stvoriti dovoljna količina sabijenog gasa (po vraćanju ručice 40 u uvučen položaj), radi omogućavanja da mehanizam za aerosolizaciju radi pravilno.

Stoga, aparat 10 je opremljen sa dve dopunske osobine radi pomaganja da se obezbedi pravilna proizvodnja aerosolizovanog leka unutar zatvorene komore 14. Prvo, rezervoar 22 mora da se potpuno uvuče u sklop prenosnika 38. Drugo, ručica 40 mora da se potpuno izvuče. Ako oba ova uslova nisu zadovoljena, okidačko dugme 42 se ne može pritisnuti radi sprezanja rezervoara 22 sa mehanizmom za aerosolizaciju 16 i ispuštanja sabijenog gasa radi izvlačenja praška iz rezervoara 22.

Kada se okidačko dugme 42 pritisne, sklop prenosnika 38 se podiže radi sprezanja rezervoara 22 sa mehanizmom za aerosolizaciju 16, što dovodi do aerosolizacije praška u rezertvoaru 22. Posle pritiskanja okidačkog dugmeta 42 radi aerosolizacije leka, rezervoar 22 ostaje spregnut sa sklopom prenosnika 38. Radi rasprezanja rezervoara 22 od mehanizma za aerosolizaciju 16, pritiska se dugme za rasprezanje 46 radi spuštanja sklopa prenosnika 38. Rezervoar 22 sa otvorima 44, se sada može izvaditi iz sklopa prenosnika 38.

Posebna prednost ispuštanja sabijenog gasa neposredno pošto su otvori 44 bili probijeni na rezervoaru 22 je u tome, što je korisnik sprečen da spregne rezervoar 22 sa mehanizmom za aerosolizaciju 16 a da zatim odlaže ispuštanje sabijenog gasa. Na taj način, praškasti lek u rezervoaru 22 neće biti izložen produženom dejstvu okoline, što bi moglo da smanji vrednost leka.

Pozivajući se sada na sl.3 - 3B i 4 - 4B, rešenje mehanizma za aerosolizaciju 16 biće detaljnije opisano, pri čemu je jezgro 18 prikazano na sl.3 - 3B, a kućište na sl.4 - 4B. Jezgro sadrži jednu izlaznu cev 48 sa šiljatim vrhom 50 za probijanje otvora 44 na rezervoaru 22 (v.sl.1). Šiljak 50 poseduje par otvora 52, koji omogućavaju da praškasti lek bude izvučen iz rezervoara 22 u izlaznu cev 48. Spregnuta sa izlaznom cevi 48 je mlaznica 54, koja je sa svoje strane u vezi sa ulazom 56 gasa visokog pritiska (v.sl.3B). Iz mlaznice 54 viri vod 58 za usitnjavanje, koji se završava izlaznim otvorom 60. Jezgro

18 dalje sadrži veći broj vazduhovoda 62, koji služe i da propuste vazduh u probušeni rezervoar tokom aerosolizacije i da obezbede vazduhovode ka zatvorenoj komori, kada pacijent inhalira aerosolizovani lek, kako će u daljem biti detaljnije opisano. Kada se spregne sa kućištem 20, jezgro aerosolizuje praškasti lek u rezervoaru na način sličan onom, opisanom u

Patentu SAD br. 5 740 794 i Serijski br. 08/309 691, arhiviran 21.sept.1994, koji su ranije uključeni kao reference. Rad mehanizma za aerosolizaciju 16 radi aerosolizacije praškastog leka će takodje biti opisan detaljnije niže, sa pozivom na sl.5 - 8.

Iznad vazduhovoda 62 postavljen je skup rebara 64, koja nose zakrivljenu prirubnicu 66. Zakrivljena prirubnica 66 služi da raspodeli pogonski vazduh u komoru za aerosolizaciju sa aksijalnom i radijalnom komponentom radi olakšavanja izvlačenja aerosolizovanog leka, kako će biti detaljnije opisano niže. Obično rebra 64 dele vazduhovode 62 na 4 kvadranta. Kako će biti detaljnije opisano niže, veličina ova 4 kvadranta se može menjati, sa ciljem izmene količine vazduha, koji prolazi kroz svaki od njih.

Jezgro 18 dalje sadrži prvu površinu 68, poravnatu sa ravnom površinom 70 na kućištu 20, radi olakšavanja pravilnog poravnanja jezgra 18 pri uvlačenju u kućište 20. Kada se jezgro 18 uvuče u kućište 20, ivica 72 jezgra 18 naleže na gornji kraj 74 kućišta 20. Jezgro 18 sadrži i rub 76, koji naleže na gornji kraj osnovne jedinice 12, kada je mehanizam za aerosolizaciju 16 uvučen u otvor 21 osnovne jedinice 12. Obično lućište 20 poseduje ključ 78, koji pomaže pravilnoj orijentaciji mehanizma za aerosolizaciju 16 pri uvlačenju u osnovnu jedinicu 12.

Pozivajući se sada na sl.4 - 4B, rešenje kućišta 20 biće opisano detaljnije. Kućište 20 sadrži par bočnih šiljaka 80, oblikovanih tako da probuše par otvora u rezervoaru, kao i spoljne otvore na rezervoaru 22 sa sl.1. Bočni šiljci 80 su pod uglom tako da će prilikom probijanja povući rezervoar unazad. Par otvora 82 predvidjen je na kućištu 20 i oni su u vazdušnoj vezi sa vazduhovodima 62, kada se jezgro 18 uvuče u kućište 20. Na taj način, vazduh može da prolazi kroz vazduhovode 62, pa kroz otvore 82 i u rezervoar radi pomaganja izvlačenju praškastog leka. Kućište 20 dalje sadrži otvor 84 (v.sl.4B), kroz koju šiljak 50 jezgra 18 prolazi kada se jezgro 18 spreže sa kućištem 20. Rame 86 predvidjeno je na kućištu 20 i služi da zaustavi prodiranje bočnih probijenih otvora 80 i šiljka 50, kada se izvrši sprezanje mehanizma za aerosolizaciju 16 sa rezervoarom 20. Predvidjena je zaptivka 72 radi ztvaranja zaptivanja izmedju mehanizma za aerosolizaciju 16 i rezervoara 20.

Kako se najbolje vidi na sl.4A i 4B, ulaz 88 se nalazi na kućiuštu 20 i poravnat je sa ulazom 56 gasa visokog pritiska, kada se jezgro 16 uvuče u kućište 20. Kako je najbolje prikazano na sl.4B, kućište 20 je izradjeno od elastičnog materijala u oblasti oko ulaza 88 i graničnika 86, radi stvaranja preklopne zaptivke 90. Zaptivka 90 stvara zaptivanje izmedju ulaza 88 i ventila kroz koji se dovodi gas visokog pritiska radi izvlačenja i usitnjavanja praška iz rezervoara i stvaranja zaptivanja izmedju graničnika 86 i rezervoara. Preklopna zaptivka 90 se može izraditi dvofaznim postupkom livenja, poznatom u struci. Dalje, nagnuti oblik zaptivke 90 u blizini ulaza 88 pomaže pravilnom poravnanju ulaza cevi za vazduh koja propušta sabijeni gas kroz mlaznicu 54. Kako najbolje prikazuju sl.4 i 4B, kućište 20 sadrži i ulazni nepovratni ventil 92, koji dopušta prolaz vazduha u kućište 20 kada pacijent inhalira iz zatvorene komore, radi izvlačenja aerosolizovanog leka iz zatvorene komore. Nepovratni ventil 92 izveden je kao pečurkasti ventil, koji se otvara posle dostizanja nekog praga pritiska. Upotreba ovakvog ventila ima prednosti u tome, što se stvara pad pritiska kada pacijent počne sa inhaliranjem, tako da se može postići skoro konstantan pritisak u komori 94 (v.sl.6). Kako će biti detaljnije objašnjeno niže, stvaranjem skoro konstantnog pritiska u komori 94, upravljanje strujom vazduha u zatvorenu komoru može se bolje kontrolisati.

Posebna prednost rešenja da se jezgro 18 može vaditi iz kućišta 20 je u tome, što se jezgro 18 može izvaditi povremeno i zameniti novim. Na taj način se radni vek aparata za aerosolizaciju može značajno produžiti. Dalje, upotreblajavjući skuplje delove kućišta 20, cena zamene jezgra se može značajno smanjiti. Mada je prikazano da je izradjen iz dva dela, biće razumljivo da se mehanizam za aerosolizaciju može izraditi i izjedna. Posivajući se sada na sl.5 - 8, biće objašnjen rad mehanizma za aerosolizaciju 16, prilikom izvlačenja praškastog leka iz rezervoara 22, usitnjavanja praškastog leka i slanja preškastog leka u aerosolozovanom obliku u zatvorenu komoru. Kada se rezervoar 22 spregne sa mehanizmom za aerosolizaciju 16, zaptivka 87 se stavlja na gornju površinu 96 rezervoara 22 radi stvaranja zaptivanja izmedju mehanizma za aerosolizaciju 16 i gornje površine 96. Dalje, graničnik 86 se spreže sa sklopom prenosnika 38 (v.sUON) radi sprečavanja daljeg hoda na gore sklopa prenosnika 38. Šiljak 50 i bočni šiljci 80 probijaju gornju površinu 96 i ulaze u šupljinu ili džep 98 u kome se nalazi praškasti lek. Radi izvlačenja praškastog leka, gas visokog pritiska se dovodi kroz otvor 88 i kroz ulaz gasa visokog pritiska 56, prikazano strelicama. Gas visokog pritiska prolazi kroz mlaznicu 54 izazivajući tok vazduha kroz vazduhovode 62, kroz džep 98 i kroz izlaznu cev 48, prikazano strelicama. Povučeni vazduh se uključuje u zatvoreni vazdušni tok, koji se vrši kroz zatvorenu komoru, mehanizam za aerosolizaciju i u rezervoaru. Ovakav proces suštinski je identičan opisanom u Patentu SAD br. 5 740 794, navedenom ranije kao referenca.

Praškasti lek unutar izlazne cevi 48 ulazi zatim u cev za usitnjavanje 58, koja služi da usitni prašak, tako da postane pogodan za inhalaciju. Cev za ustinjavanje preporučljivo je stalnog prečnika, dužine oko 1 do 10 prečnika, preporučljivije 3 do oko 7 puta prečnik, preporučljivije 7 puta prečnik., i najpreporučljivije 5 puta prečnik. Kako je prikazano na crtežima, cev za usitnjavanje 58 se naglo završava kod izlaznog otvora 60. Na taj način stvoren je jedan "rasteretni difuzor", tako da gas ističe iz cevi za usitnjavanje 58 težeći da još više razbije praškasti lek i da se ne uspori. Na taj način se poboljšava dispergovanje aerosolizovanog leka u zatvorenoj komori.

Posle dispergovanja praškastog leka u zatvorenoj komori, pacijent inhalira sa ciljem izvlačenja praškastog leka iz zatvorene komore, stvarajući struju vazduha kroz mehanizam za aerosolizaciju 16, kako je prikazano na sl.7 i 8. Kada pacijent inhalira, zamena (ili promena) vazduha treba da se uvede u zatvorenu komoru da bi se omogućilo izvlačenje aerosolizovanog leka. Ovaj vazduh prolazi kroz mehanizam za aerosolizaciju 16 posle ulaska u zbirnu komoru 94 kroz ulazni nepovratni ventil 92. Otvor 100 (v.sl.8) predvidjen je na kućištu 20 radi omogućavanja vazduhu da otvori ulazni ventil 92 i prolaz vazduha kroz vazduhovode 62, kako je prikazano strelicama.

Mehanizam za aerosolizaciju je tako rešen, da se vazduh koji ulazi u zatvorenu komoru upravlja tako da se smanji na minimum mešanje aerosolizovanog leka sa ulaznim vazduhom. Na taj način, praškasti lek se može izvlačiti iz komore odjednom, a zatim prolaskom vazduha kroz mehanizam za aerosolizaciju 16. Ovakva raspodela vazduha u zatvorenoj komori se ostvaruje delom dejstvom ventila 92, koji stvara pad pritiska, tako da vazduh u zbirnoj komori 94 ostane na suštinski konstantnom pritisku. Pravilna raspodela vazduha se takodje ostvaruje zakrivljenom prirubnicom 66, koja deli struju vazduha unutar vazduhovoda 62 u aksijalnu i radijalnu komponentu. Stoga, kako pacijent inhalira preko piska iz zatvorene komore, vazduh koji dolazi iz mehanizma za aerosolizaciju 16 se rasporedjuje u zbirnu komoru, na način da se količina vazduha, koja se meša sa praškastim lekom, svodi na minimum.

Ovakva osobina prikazana je na sl.9 i 9A, koje prikazuju kako praškasti lek ostaje u celini, koja se ravnomerno izvlači iz zatvorene komore. Na sl.9, strelice prikazuju putanju ulaznog vazduha, kako se isti kreće kroz zatvorenu komoru. Kako je prikazano, tokovi strujanja su uglavnom paralelni, ukazujući da se suštinski ništa od vazduha ne meša sa aerosolizovanim lekom. SI.9A prikazuje masene delove vazduha unutar zatvorene komore posle oko 100 ms posle početka inhalacije. Konture C1-C10 prikazuju konture masene frakcije vazduha. Kontura Ci obeležava zapreminu praškastog leka, a kontura C10ulaznog vazduha. Kako je prikazano, ulazni vazduh se uopšte ne meša sa zapreminom leka. Kao rezultat, ta zapremina se ravnomerno diže na gore i van piska, gde će je pratiti ulazni vazduh. Na taj način, u prvom delu inhalirane količine, pacijent dobija praškasti lek. Za vreme ostatka tog prvog dela, pomoćni vazduh pomaže da se praškasti lek donese do distalnih oblasti pluća pacijenta. Stoga, prvi deo inhalacionog ciklusa se koristi za izvlačenje praškastog leka iz komore, dok se ostatak inhalacionog ciklusa koristi za dalje dopremanje praškastog leka u pluća.

Kako je prikazano na sl.1, mehanizam za aertosolizaciju 16 nalazi se van središta osnovne jedinice 12. Da bi se ostvario pravilan dotok vazduha u komoru za aerosolizaciju, položaj rebara 64 (v.sl.3) može se menjati radi omogućavanja da više pomoćnog vazduha prodje kroz kvadrant, koji je naspram veće površine zatvorene komore, tako da protok vazduha može da bude ravnomernije rasporedjen unutar zatvorene komore.

Pozivajući se sada na sl.10, prikazan je bočni izgled poprečnog preseka kroz aparat sa sl.1, duž linija 10 - 10. Na prikazu sl.10, mehanizam za aerosolizaciju 16 je postavljen u okviru osnovne jedinice 12, a rezervoar 22 se uvlači u sklop prenosnika 38. Sl.10 je data da služi kao referenca prikaza različitih izgleda na sl.10A - 10P, koje prikazuju postupak rada aparata 10. Kako je ranije spomenuto, aparat 10 sadrži jednu bravu za rezervoar, koja sprečava dejstvo okidačkog dugmeta 42, ako je rezervoar samo delimično uvučen u sklop prenosnika 38. Ova osobina je prikazana na sI.10A - 10E. Radi pogodnost prikazivanja, mehanizam za aerosolizaciju nije prikazan u osnovnoj jedinici 12.

Na sl.10A, osnovna jedinica 12 je u uvučenom ili mirnom stanju. U tom mirnom stanju, brava 102 rezervoara je u stanju mirovanja. Kada je u tom stanju, podizač 104 sklopa prenosnika 38 može da se zakrene na gore oko osovine 106. Okidačko dugme 42 je takodje obrtno pričvršćeno za osnovnu jedinicu 12 na osovini 108, što dozvoljava da se pokrene skup zubaca 110 na okdiačkom dugmetu 42, kada se okidačko dugme 42 pritisne. S druge strane, skup zubaca 112 na podizaću 104 biva pomeren od strane zubaca 110 i podiže podizač 104 vertikalno na gore.

Osnovna jedinica 12 pored toga sadrži i jednu senzorsku polugu 114, koja je opružno preklopna oprugom 116 u mirni položaj, kako je opisano detaljnije niže. Kada je senzorska poluga 114 u mirnom položaju, brava rezervoara 102 je takodje u mirnom položaju, i tada se okidačko digme 42 može pritisnuti da podigne podizač 104. Obično senzorska poluga 114 je opremljena valjkom 118, preko koga prelazi rezervoar 22 kada se uvlači u sklop prenosnika 38. Mada prikazana sa valjkom, biće jasno da se takodje može postaviti stacionarni mehanizam, umesto valjka 118. Obično se predvidja vodjica 120, radi olakšavanja uvlačenja rezervoara 22 u sklop prenosnika 38.

Kako je prikazano na sI.10B, rezervoar je delimično uvučen u sklop prenosnika 38. Kada je samo delimično uvučen, džep 96 rezervoara 22 dolazi u dodir sa valjkom 118, prouzrokujući da se opruga 116 sabije i da se senzorska poluga 114 zakrene na dole, kao što je prikazano. Sa svoje strane, senzorska poluga 114 zakrene bravu 102 rezervoara oko osovine 122. Kako je prikazano na sl.10C, brava 102 rezervoara sadrži i zakačku 124, koja prelazi preko ispupčenja 126 na podizaču 104. Kada zakačka 124 dodje na ispupčenje 126, podizač 104 se ne može zakretati oko osovine 106. S druge strane, okidačko dugme 42 se ne može utisnuti. Stoga, ako se rezervoar 22 samo delimično uvuče, kako je prikazano na sl.10B, okidačko dugme 42 ne može da se iskoristi za podizanje sklopa prenosnika 38, čime se sprečava da se rezervoar 22 spregne sa mehanizmom za aerosolizaciju 16.

Kada se rezervoar 22 potpuno uvuče u sklop prenosnika 38, džep 98 je postavljen ispod valjka 118 i nalazi se unutar udubljenja 128 na senzorskoj poluzi 114. Kada se džep 98 nalazi unutar udubljenja 128, opruga 116 pokreće senzorsku polugu 114 nazad u mirni položaj, kako je prikazano na sl.10D. S druge strane, brava 102 rezervoara vraća se nazad u mirni položaj. Kako prikazuje sl.10E, kada se brava 102 rezervoara zakrene nazad u mirni položaj, zakačka 124 je oslobodjena od ispupčenja 126 na podizaču 104. Na taj način, podizač 104 nije ograničen bravom 102 rezervoara. Medjutim, kako je detaljnije opisano niže, okidačko dugme 42 još uvek ostaje neupotrebljivo dok se brava ventila ne oslobodi.

Ukratko, senzorska poluga 114 i brava 102 rezervoara služe da spreče rad okidačkog dugmeta 42, ako je rezervoar 22 samo delimično uvučen. Ako nije uvučen, ili je potpuno uvučen, brava 102 rezervoara je u mirnom položaju, gde ne sprečava pokretanje podizača 104 sklopa prenosnika 38. Kada se brava ventila oslobodfi, kao što će biti opisano niže, okidačko dugme se može pritisnuti radi pomeranja sklopa prenosnika 38 na gore, tako da se rezervoar 22 može spregnuti sa mehanizmom za aerosolizaciju 16. Na taj način, predvidjena je dopunska osobina za sprečavanje rada aparata za aerosolizaciju 10 kada rezervoar 22 nije pravilno uvučen. Šta više, izradom udubljenja 128 na senzorskoj poluzi 114, ostvaren je jedan mehanizam za poravnanje radi osiguranja da džep 98 bude ispravno poravnat sa mehanizmom za aerosolizaciju 16. Na taj način, rezervoar 22 se ispravno spreže sa mehanizmom za aerosolizaciju 16, svakog puta kada se aparat 10 stavi u rad radi proizvodnje aerosolizovanog leka.

Pozivajući se sada na sl.10F - 10K, opisaće se rad brave 130 ventila. Sa ciljem izvlačenja aerosolizovanog leka iz rezervoara 22, mora se dovesti sabijeni gas u mehanizam za aerosolizaciju 16 (v.sl.10). Kako će se detaljnije objasniti niže, sabijeni gas se dobija posluživanjem ručice 40 radi sabijanja gasa u cilindru. Pre nego što se gas može sabiti u cilindru, ventil 132 mora da se zatvori i da bude zabravljen, radi omogućavanja porasta pritiska u cilindru. Kako prikazuje sl.10F, brava 130 ventila je u mirnom položaju. U mirnom položaju, ventil 132 je odbravljen a brava 130 ventila sprečava rad okidačkog dugmeta 42. Kako će biti detaljnije objašnjeno niže, brava 130 ventila nije otvorena da bi se omogućio rad okidačkog dugmeta 42, sve dok je ručica 40 u svom potpuno izvučenom položaju. Pošto se postigne potpuno izvučen položaj, ventil 132 se zabravi i brava 130 ventila se otvara tako da kada se ručica 40 vrati nazad u svoj polazni ili mirni položaj, stvara se tačna količina sabijenog gasa i može se ispustiti pritiskom na okidačko dugme 42.

Kako prikazuje sl.10G, rezervoar 22 je potpuno uvučen, tako da je brava 102 rezervoara (v.sMOA) u svom mirnom položaju i nije spregnuta sa podizačem 104. Ručica 40 je u svom mirnom ili uvučenom položaju a brava 132 je odbravljena, tako da u osnovnoj jedinici 12 nema sabijenog gasa. Kako prikazuje sl.10F, brava 130 ventila ima zakačku 134, koja je iznad ispupčenja 136 na podizaču 104 kada je brava 130 ventila u svom mirnom položaju. U mirnom položaju, pokretačka poluga 138, koja je obrtno pričvršćena za osnovnu jedinicu 12 pomoću osovine 140, nalazi se u odbravljenom stanju, tako da je i ventil 132 odbravljen. Osnovna jedinica 12 osim toga sadrži i jednu polugu 142 za postavljanje ventila. Kako prikazuju sl.10F i 10G, poluga 142 je u svom otvorenom položaju, kada se ta poluga 142 spreže sa bravom 130 ventila i postavlja zakačku 134 na ispupčenje 136. Kako najbolje prikazuje sl.10G, ručica 40 poseduje pumpnu vezu 144, koja je obrtno vezana za osnovnu jedinicu 12 pomoću osovine 146. Pumpna veza 144 poseduje jedan breg 148, koji je udaljen od poluge 142 kada je u otvorenom položaju.

Kada se ručica 40 izvuče iz svog mirnog u potpuno izvučen položaj, pumpna veza 144 se zakrene oko osovine 146 dovodeći breg 148 u položaj sprezanja sa polugom 142, kako je prikazano na sl.10H. Osnovna jedinica 12 sadrži i jedno telo 150 sa ispupčenjem 152. Kada breg 148 pritisne na polugu 142, poluga 142 klizne pod ispupčenje 152 na telu 150 i zabravi polugu 142 na tom mestu. S druge strane, pokretačka poluga 138 se zakrene oko osovine 140 (v.sl.10 I) i pomeri pokretačku polugu 138 u zabravljen poločaj. Na taj način, ventil 132 (v.sl.10 I) se zatvara i zabravi tako da, kada se ručica 40 pomeri nazad prema osnovnoj jedinici 12, sabijeni gas može da se proizvede.

Kako najbolje prikazuje sl.10 I, kako se ručica 40 pomeri u potpuno izvučen poločaj, pokretačka poluga 138 se preklopi preko svog srednjeg položaja u zabravljen, kada je ventil 132 zatvoren i zabravljen. U potpuno izvučenom poločaju, poluga 142 zakrene bravu 130 ventila tako da oslobodi zakačku 134 sa ispupčenja 136. U tom trenutku, i brava 130 ventila i brava rezervoara 102 su otvorene, tako da okidačko dugme 42 može da se pritisne sa ciljem pomeranja sklopa prenosnika 38 i otvaranja ventila 132, radi dozvoljavanja da sabijeni gas bude isporučen mehanizmu za aerosolizaciju 16, kako će biti detaljnije objašnjeno niže.

Sada sa pozivom na sl.1 OJ, rešenje ventila 132 će biti detaljnije onjašnjeno. Na sl.1 OJ, rezervoar je potpuno uvučen i ručica 40 je pomerena u svoj potpuno izvučen poločaj, tako da su obe brave 130 i 102 otpuštene. Ventil 132 je izveden sa kućištem 154, sa prolazom 156, koji je poravnat sa otvorom 88 (v.sl.6), kada se mehanizam za aerosolizaciju ubacuje u osnovnu jedinicu 12. U prolazu 156 nalazi se sedište ventila 158. Pružajući se sa sedišta 158 je valjajuća dijafragma 160 (posuvrnuta membrana), koja se završava O-prstenom 162. Na sl.1 OJ vidi se da je pokretač ventila 164 na pokretačkoj poluzi 138 (v.sl.10 I) čvrsto pritisnut uz sedište ventila 158. Tako je ventil 132 u svom zatvorenom, zabravljenom položaju. Kućište 154 dalje sadrži jedan prostor 166 za prijem jako sabijenog gasa iz cilindra za sabijanje unutar osnovne jedinice 12, kako će biti detaljnije objašnjeno niže. Obično je na kućištu 154 predvidjen jedan priključak 168 (oliva) za sprezanje jednog creva sa kućištem 154.

Kada je ventil 132 u svom zatvorenom i zabravljenom poloćaju, sprečeno je da gasovi mogu da predju iz prostora 166 kroz prolaz 156. Tako, kada se ručica 40 vrati u mirni ili uvučen položaj, sabijeni gas će se proizvesti. Kada se ventil 132 otvori, jako sabijeni gas će proći kroz prolaz 156 pa u mehanizam za aerosolizaciju 16 radi izvlačenja praškastog leka iz rezervoara 22.

Vraćajući se sada na sl.1 OD, pokretač ventila 164 prikazan je u svom nezabravljenom poločaju. kada ručica 40 još nije potpuno izvučena. U nezabravljenom poločaju, sedište ventila 158 još uvek pokriva prolaz 156. Na taj način, kada se ručica 40 potpuno izvuče, vazduh je sprečen da bude uvučen kroz prolaz 156 i prostor 166. Umesto toga, cilindar za sabijanje, u kojem se vrši sabijanje vazduha prilikom posluživanja ručice 40, napunjen je vazduhom kroz nepovratni ventil na dnu osnovne jedinice 12, kako će se detaljnije objasniti niže. Na taj način, svaki ostatak praškastog leka unutar mehanizma za aerosolizaciju 16 biće uglavnom sprečen da bude uvučen krpoz ventil 132 pa u cilindar za sabijanje, gde bi ometao rad aparata 10. Mada je u zatvorenom položaju pre punog izvlačenja ručice 40, sedište ventila 158 ne zaptiva dovoljno i dozvoljava da se sabijeni gas proizvede u cilindru, sve dok je pokretač ventila 164 u svom zabravljenom položaju. Na taj način, ako se ručica 40 samo delimično ispruži a zatim vrati nazad u svoj uvučeni poločaj, gasovi iz cilindra će moći da prodju kroz prostor 166 i ventil 132.

Sada sa pozivom na sl.10K, aparat 10 je prikazan sa mehanizmom za aerosolozaciju 16, uvučenim u osnovnu jedinicu 12. Rezervoar 22 je potpuno uvučen i ručica 40 je vraćena u svoj uvučeni mirni položaj, pošto je prethodno bila potpuno izvučena, tako da su obe brave 102 i 130 odbravljene. Kada su obe brave otpuštene, okidačko dugme 42 može da se utisne radi početka procesa aerosolizacije. Kako je prikazano, kada je rezervoar potpuno uvučen, džep 98 je poravnat sa šiljkom 50 i bočnim otvorima 80.

Kako je prikazano na sl.10L, kada se okidačko dugme 42 pritisne, zupci 110 se obrću oko osovine 108, prouzrokujući da podizač 104 sklopa prenosnika 38 pomeri rezervoar 22 ka mehanizmu za aerosolizaciju 16. Kada se potpuno pritisne, šiljak 50 i bočni šiljci 80 probijaju rezeravoar 22 i ulaze u džep 98, kako je prikazano. Graničnik 86 zahvata sklop prenosnika 38 (v.sl.10N) radi obezbedjenja da šiljak 50 i bočni šiljci 80 ne pritiskaju o dno džepa 96, dok zaptivka 87 stvara zaptivanja izmedju mehanizma za aerosolizaciju 16 i rezervoara 22. Prirtiskanje okidačkog dugmeta 42 izaziva oslobadjanje pokretača ventila 164 pokretačke poluge 138 iz njhovog preklopljenog položaja, čime se odbravljuje ventil 132. Gas visokog pritiska, sakupljen u osnovnoj jedinici 12 tada isteče kroz prostor 166, kako je prikazano strelicom, uzrokujući da se ventil 132 "skokovito otvori". Tačnije, oslobadjanje pokretača ventila 164 omogućava da jako sabijeni gas dodje u dodir sa donjom stranom dijafragme 160, što izaziva podizanje sedišta ventila 158 sa prolaza 156. Na taj način, omogućeno je da vazduh proteče kroz prolaz 156 i u mehanizam za aerosolizaciju 16. Sada jako sabijeni gas izvlači praškasti lek iz džepa 98, usitnjava praškasti lek i prebacuje praškasti lek u sabirnu komoru, kako je ranije opisano.

Posebna prednost aparata za aerosolizaciju 10 je što se praškasti lek izvlači iz rezervoara 22 skoro neposredno pošto je isti bio probijen od strane mehanizma za aerosolizaciju 16. Na taj način, praškasti lek ostaje svež sve dok se ne aerosolizuje.

Sada će sa pozivom na sl.1 OM i 10N biti opisan rad okidačkog dugmeta 42 radi oslobadjanja pokretačke poluge 136 iz zabravljenog položaja. Okidačko dugme sadrži jedan breg 170, koji je u zahvatu sa stubićem 172 na poluzi 142. Kada se okidačko dugme 42 još više utisne, breg 170 potisne polugu 142 van položaja ispod ispupčenja 152 na telu 150 (v.sl.10H). Sa svoje strane, pokretačka poluga 138 ventila može da se pokrene unazad preko svog preklopnog srednjeg položaja, čime se oslobadja dijafragma 160 (v.sl.IOL). Kako je prikazano na sl.1 ON, okidačko dugme 42 je do kraja utisnuto tako da se stubuć 172 na poluzi 142 nalazi u svom otpuštenom poločaju.

Ponovo se vraćajući na sl.1 OM i 10N, kada se okidačko dugme 42 pritisne, zubci 110 i 112 rade i prenose okidačko kretanje sa okidačkog dugmeta 42 na podizač 104. Lisnata opruga 174 pridodata je podizaču 104 i zahvata u urez 176 na sklopu prenosnika 38. Lisnata opruga 174 služi za podizanje sklopa prenosnika 38, tako da rezervoar 22 može da se spregne sa mehanizmom za aerosolizaciju 16. Kako je prikazano na sl.1 OM, graničnik 86 na mehanizmu za aerosolizaciju 16 još nije došao u dodir sa sklopom prenosnika 38. Na sl.1 ON, sklop prenosnika je zahvatio graničnik 86 radi zaustavljanja kretanja sklopa prenosnika 38. Dalje, lisnata opruga 174 se deformiše usled daljeg kretanja podizača 104 na gore. Na taj način, lisnata opruga 174 služi za spuštanje sklopa prenosnika 38 nazad u polazni poločaj, posle završenog inhaliranja, kako je opisano niže.

Osnovna jedinica 12 sadrži jednu kuku 178, koja je spregnuta sa dugmetom za otpuštanje 46 (v.sl.IOL). Kuka 178 zahvata breg 180 na podizaču 104, kada se sklop prenosnika potpuno podigne i sabijeni gas ispusti, kako je prikazano na sl.10G. Kada je dugme 46 pritisnuto, kuka 178 se oslobadja od stubića 180, tako da sklop prenosnika 38 može da se spusti u polazni položaj. Kako je ranije opisano, lisnata opruga 174 pomaže kretanju sklopa prenosnika 38 nazad u polazni položaj. Kako je prikazano na sl.10P, sklop prenosnika 38 se vratio u polazni ili mirni položaj, kada se rezervoar 22 može izvući iz sklopa prenosnika 38.

Posebna prednost primene otpusnog dugmeta 46 je u tome, što mehanizam za aerosolizaciju ostaje spregnut sa rezervoarom 22 sve dok se dugme 42 ne pritisne. Na taj način, korisnik je sprečen da probuši rezervoar i da onda

spusti sklop prenosnika 38 a da se aerosolizacija leka ne obavi.

Pozivajući se sada na sl.11 - 11B i 12 - 12B, rad ručice 40 za stvaranje gasa pod pritiskom za isporuku mehanizmu za aerosolizaciju će biti opisan. Ručica 40 vezana je sa pumpnom vezom 144 pomoću zavrtnja 182. Pumpna veza 144 je prvo vezana osovinom 184 za cilinder 186. Klip 188 je obrtno vezan osovinom 190 za telo 150 osnovne jedinice 12. Klip 188 može da klizi unutar cilindra 186 radi stvaranja sabijenog gasa. Cilindar 186 dalje poseduje jedan otvor 192, za koji je vezana jedna cev (nije prikazana). Ova cev se pruža kroz osnovnu jedinicu 12 i spregnuta je sa priključkom 168 radi hidrauličke veze cilindra 186 sa ventilom 132. Ako ventil 132 nije u zabravljenom položaju, pomeranje klipa 188 unutar cilindra 186 uzrokuje ugibanje dijafragme 160, čime se dozvoljava prolaz vazduha kroz ventil 132, kao je ranije opisano. Ako je, medjutim, ventil 132 zabravljen, pomeranje klipa 188 unutar cilindra 186 stvara odredjenu količinu sabijenog gasa unutar cilindra 186. Na sl.11 - 11B ručica 40 nije još stigla do potpuno izvučenog poločaja. Tako pokretač ventila 164 još nije u zabravljenom položaju. Na si.12 - 12B, ručica 40 je izvučena potpuno i time se zabravljuje pokretač ventila 164 na pokretačkoj poluzi 138 a zatim se vraća u polazni položaj. Sada unutar cilindra 186 postoji sabijeni gas i spreman je za isporuku mehanizmu za aerosolizaciju 16 po pritiskanju okidačkog dugmeta 42, kako je ranije opisano.

Kako je najbolje prikazano na sl.11A upotreba osovina 184 i 190 dozvoljava da cilindar 186 ostaje uglavnom poravnat sa klipom 188 tokom izvlačenja i uvlačenja ručice 40. Na taj način se habanje cilindra 186 i klipa 188 mnogo smanjuje. Dalje, održavanje poravnanja izmedju cilindra 186 i klipa 188 smanjuje veličinu sile, potrebne da se ručica 40 pomeri pri sabijanju gasa. Na pr., kada cilindar ima zapreminu od oko 8 ml pri potpuno izvučenom položaju, biće potrebna sila od oko 10 lb (oko 45 N) da se ručica 40 vrati u polazni položaj i da se gas sabije. Održavajući klip 188 u uglavno poravnatom položaju sa cilindrom 186 tokom rada ručice 40 omogućava i skoro konstantnu ili meku silu, koja je potrebna za rad ručice 40.

Još uvek u vezi sl.11 A, klip 188 poseduje jedan sigurnosni ventil 194 i filter 196. Sigurnosni ventil 194 je tako oblikovan da, kada se ručica 40 izvlači, omogućeno je da vazduh ulazi u cilindar 186 kroz ventil 194. Kada se ručica 40 vrati u polazni položaj, ventil 194 se zatvara, tako da sabijeni gas može da se stvara unutar cilindra 186. Filter 196 predvidjen je za filtriranje vazduha koji ulazi u cilindar 186. Ostaci praška od prethodnog rada mogu da padnu na dno osnovne jedinice 12. Filter 196 sprečava da taj prašak udje u cilindar 186, pri čemu je cilindar 186 ugradjen tako, da otvoreni kraj 198 cilindra 186 uglavnom stoji na dole. Na taj način, ostatak praška koji pada kroz osnovnu jedinicu 12 neće pasti direktno na klip 188, gde bi težio da bude uvučen u cilindar 186 tokom rada.

Kako je ranije opisano, ako rezervoar 22 nije potpuno uvučen u sklop prenosnika 38, okidačko dugme 42 neće moći da se upotrebi za sprezanje rezervoara 22 sa mehanizmom za aerosolizaciju 16. Stoga rezervoar koji se koristi sa aparatom za aerosolizaciju 10 može biti kodiran radi sprečavanja uvlačenja rezervoara u sklop prenosnika 38, osim ako taj rezervoar nije odgovarajući. Na taj način, rezervoari mogu biti kodirani prema praškastim tekovima, koje sadrže, tako da pacijent ne može da primi neodgovarajući lek. Primer šeme kodiranja rezervoara prikazan je na si. 13 i 14. Na si. 13, rezevoar 22' poseduje jedan urez 200. Rezervoar 22' se koristi sa aparatom za aerosolizaciju, kod koga sklop prenosnika sadrži ključ, koji odgovara urezu 200, kada se rezervoar 22' uvlači u sklop prenosnika. Ako rezervoar ne poseduje urez 200, neće biti mogućno da se potpuno uvuče, čime se sprečava rad sklopa prenosnika kako je ranije opisano. Kako je prikazano na si.14, rezervoar 22" poseduje par ureza 202 i 204. Sa takvom konfiguracijom, sklop prenosnika će imati dva ključa, koji se pokalpaju sa urezima 202 i 204, radi dozvoijavanja da se rezervoar 22" potpuno uvuče. Povećanjem broja i položaja raznih ureza, može se proizvesti čitav niz kombinacija, tako da se mogu kodirati rezervoari sa širokim asortimanom lekova prema odredjenim aparatima za aerosolizaciju, radi sprečavanja netačnog davanja lekova pacijentima. Mada prikazani sa pravouglim urezima, biće jasno da bilo kakva geometrija ureza ili zuba može da se primeni, da bi se sprečilo potpuno uvlačenje nekog rezervoara, osim ako taj rezervoar nije namenjen za sasvim odredjen aparat za aerosolizaciju.

Prethodni pronalazak bio je do sada opisan detaljno, pomoću crteža i primera, radi jasnoće razumevanja. Medjutim, shvatiće se da izvesne izmene i modifikacije mogu da se primene u okviru zavisnih Zahteva.

Claims (14)

1. Aparat (10) za aerosolizaciju praškastog leka koji se sastoji od: jednog cilindra za sabijanje gasa (186); jednog klipa (188) koji klizi unutar cilindra (186) radi sabijanja gasa unutar cilindra (186); jedne ručice (40) spregnute sa cilindrom (186), pri čemu je ta ručica (40) pokretna izmedju izvučenog i uvučenog položaja radi sabijanja gasa iz cilindra (186); jednog sklopa prenosnika (38) za prijem rezervoara (22) koji sadrži praškasti lek i za sprezanje rezervoara sa mehanizmom za aerosolizaciju (16), naznačen time što sadrži jednu bravu (130, 102) koja je radno spregnuta sa sklopom prenosnika (38) radi sprečavanja sprezanja rezervoara (22) sa mehanizmom za aerosolizaciju (16), pri čemu se brava (130, 102) odbravljuje radi dozvoljavanja sprezanja rezervoara (22) sa mehanizmom za aerosolizaciju (16) posle: (i) pokretanja ručice (40) u izvučeni položaj i/ili (ii) odgovarajućeg uvlačenja rezervoara (22) u sklop prenosnika (38).

2. Aparat (10) prema zahtevu 1,naznačen time što je sklop prenosnika (8) pokretljiv da spregne rezervoar (22) sa mehanizmom za aerosolizaciju (16).

3. Aparat (10) prema zahtevu 2, naznačen time što se brava (130) odbravljuje da dozvoli pomeranje sklopa prenosnika (38) kada je ručica (40) u izvučenom položaju.

4. Aparat (10) prema zahtevu 2, naznačentime što se brava (102) odbravljuje da dozvoli pomeranje sklopa prenosnika (38) kada je rezervoar (22) odgovarajuće uvučen u sklop prenosnika (38).

5. Aparat (10) prema zahtevu 4, naznačen time što sklop prenosnika (38) ima ključ (78) takav da se rezervoar (22) može potpuno uvući u sklop prenosnika (38) samo ako deo rezervoara (22) odgovara ključu (78).

6. Aparat (10) prema zahtevu 4, naznačen time Sto dalje sadrži jednu senzorsku polugu (114) sa valjkom (118), pri čemu brava (102) poseduje jednu zakačku (124) i pri čemu valjak (118) prelazi preko dela rezervoara (22) tokom uvlačenja rezervoara (22) u sklop prenosnika (38) pomerajući pri tome senzorsku polugu (114) uz bravu (102) i uzrokujući da se zakačka (124) veže sa prenosnikom (38), dok valjak (118) prelazi preko željene površine.

7. Aparat (10) prema zahtevu 6, naznačen time što senzorska poluga (114) definiše jedno udubljenje (128) koje se poravnava sa delom rezervoara (22) sa mehanizmom za aerosolizaciju (16).

8. Aparat (10) prema zahtevu 1, naznačen time što dalje sadrži jednu zakačku koja se spreže sa sklopom prenosnika (38) kada se isti pokrene da spregne rezervoar (22) sa mehanizmom za aerosilizaciju (16), i jedno okidačko dugme za oslobadjanje zakačke od sklopa prenosnika (38).

9. Aparat (10) prema zahtevu 1,naznačen time što dalje sadrži i jedan ventil postavljen u vazduhovod izmedju cilindra (186) i mehanizma za aerosolizaciju (16), pri čemu taj ventil ima jedan otvoren i jedan zatvoren položaj, i pri čemu je taj ventil obično u zatvorenom položaju tokom izvlačenja ručice (40).

10. Aparat (10) prema zahtevu 1,naznačen time što je brava (130, 102) prva brava i što aparat dalje sadrži drugu bravu.

11. Aparat (10) prema zahtevu 7, naznačen time što se prva brava (130) odbravljuje posle pokretanja ručice (40) u prethodno zadati položaj i što se druga brava (102) odbravljuje posle odgovarajućeg uvlačenja rezervoara (22) u sklop prenosnika (38).

12. Postupak upotrebe aparata iz zahteva 1 za aerosolizaciju praškastog leka koji je u jednom rezervoaru (22) naznačen time što taj postupak obuhvata: uvlačenje rezervoara (22) u sklop prenosnika (38); odbravljivanje brave (130, 102) od sklopa prenosnika (38) dok (i) je ručica (40) izvučena u prethodno zadati položaj ili (ii) je rezervoar (22) potpuno uvučen u sklop prenosnika (38); proizvodnju jedne količine sabijenog gasa kada je ručica (40) povučena; i aerosolizaciju praškastog leka sa sabijenim gasom dok se ispušta količina sabijenog gasa.

13. Postupak prema zahtevu 12, naznačen time što obuhvata pritiskanje dugmeta radi oslobadjanja količine sabijenog gasa.

14. Postupak prema zahtevu 12, naznačen time što korak odbravljivanja brave (130, 102) obuhvata odbravljivanje prve brave i druge brave, pri čemu se prva brava odbravljuje kada je ručica (40) izvučena u prethodno zadati položaj, a druga brava se odbravljuje kad je rezervoar (22) potpuno uvučen u sklop prenosnika (38).