RS50167B - Postupak za odstranjivanje jezgra kabla sa omotača kabla - Google Patents

Abstract

Postupak za odstranjivanje jezgra kabla iz omotača kabla, koje jezgro kabla ima jedan omotač, pri čemu se na jednom kraju kabla - tzv. bližem kraju kabla - u kablovsku cev uvodi tečljivi medijum pod pritiskom radi smanjenja trenja i na jezgro kabla najednom kraju deluje vučna sila, naznačen time, što se tečljivi medijum ciljano uvodi u prstenasti prostor između unutrašnje strane omotača kabla i omotača jezgra kabla. Prijava sadrži još 32 zavisna patentna zahteva.

Description

OPIS PRONALASKA

Pronalazak se odnosi na postupak za odstranjivanje jezgra kabla iz omotača kabla čije jezgro kabla ima jedan omotač, pri čemu se najednom kraju kabla - tzv. bližem kraju kabla - uvodi tečljivi medijum pod pritiskom u kablovsku cev da bi se smanjilo trenje i na jezgro kabla sa jednog kraja kabla deluje vučna sila.

Predmetni pronalazak se posebno odnosi na podzemne kablove za telekomunikacije, koji se obično sastoje od jezgra kabla sa mnoštvom provodnika i najmanje jednog omotača obrazovanog, na primer, namotavanjem papira, koji ih zajedno obuhvata. Osim toga, takvi kablovi imaju bar jedan kruti omotač kabla, koji je izveden kao olovni sloj, preko koga može biti postavljen jedan čelični sloj i dodatno tome omotač napravljen od tkanine ili od plastike. Pronalazak se takođe odnosi i na kablove koji se postavljaju u vazduhu, npr. na telekomunikacione kablove koji se vode na visokonaponskim stubovima.

Pri tome se pod pojmom "tečljivi medijum" podrazumevaju gasoviti, tečni ili pastozni medijumi ili njihove smeše.

Brz tehnički razvoj u oblasti telekomunikacija učinio je neophodnom primenu novih komunikacionih kablova preko kojih se mogu prenositi velike količine podataka. Pri tome naročito veliku primenu imaju optički kablovi sa malim prigušenjem preko kojih se bez gubitaka mogu preneti veliki frekventni opsezi. Ovo je posebno slučaj od kada je posle liberalizacije telekomunikacija došlo do tendencije da se stare kablovske mreže zamene novim mrežama sačinjenim od optičkih kablova.

Polaganje novog kabla u zemlju primenom zemljanih radova je jako skupo i zahteva puno vremena. Ovo se ne može tolerisati u uslovima konkurencije u sektoru telekomunikacija.

Jedan metod za rekonstrukciju starog kabla se sastoji u tome da se na kablove položene u zemlju odn. si. pričvrste cevi, koje se uvlače pri izvlačenju postojećeg kabla i dolaze na njegovo mesto. U takve cevi se onda posle toga polažu optički kablovi. Pri tome se javlja taj nedostatak što zemlja u koju je položen kabl odn. u koju se uvlači cev pruža enormno veliki otpor, tako da se na taj način bez zemljanih radova mogu rekonstruisati samo veoma kratke deonice.

Postupak za odstranjivanje unutrašnjih provodnika iz kablova poznat je, na primer, iz W0 82/00388 Al. Kod ovog poznatog postupka u kabl se u koaksijalnom smeru uvodi fluid pod pritiskom da bi se izolacioni materijal između unutrašnjih provodnika i oklopa (zaštite) razorio i odstranio. Posle toga unutrašnji provodnici mogu lako da se izvuku iz kabla. Kod telekomunikacionih kablova sa velikim brojem unutrašnjih provodnika izolacija se razara primenom odgovarajućih supstanci, čime se olakšava izvlačenje unutrašnjih provodnika. Posle toga predviđena je i primena alata za glodanje i sečenje, kojima se unutrašnji provodnici kabla skraćuju i uklanjaju na odgovarajući način. Ova poznata tehnika je jako skupa i zahteva puno vremena, odn. generalno nije podesna za telekomunikacione kablove.

Iz stanja tehnike je poznat i postupak iz US 4 197 628, a prema kome se krajevi dela kabla oslobađaju i na jedan kraj kabla se pričvršćuje jedna čaura. Caura se zaptivno zatvara poklopcem i preko spojnog elementa na poklopcu uvodi se pod pritiskom sredstvo za podmazivanje u jezgro kabla. Sredstvo za podmazivanje ističe na suprotnom kraju kabla i posle toga se prekida dalje uvođenje sredstva za podmazivanje. Posle toga se na uobičajeni način omotač koja se nalazi sa spoljašnje strane jezgra kabla isisa zajedno sa sredstvom za podmazivanje da bi se izvuklo jezgro kabla. U praksi se ovaj postupak nije mogao sprovesti, pa je često bilo moguće izvući samo relativno kratke delove kabla.

Zadatak koji se rešava predmetnim pronalaskom je da se realizuje postupali napred navedene vrste kojim bi se postojeći kabl mogao što je moguće brže i jeftinije osloboditi od jezgra kabla, tako da se onda postojeći omotač kabla može upotrebiti kao cev za polaganje, na primer, novih komunikacionih kablova, kao što su optički kablovi ili si., a sa druge strane, da bi se materijal jezgra kabla, a naročito bakar, mogao ponovo iskoristiti. Odstranjivanje jegra kabla treba da bude omogućeno na najvećoj mogućoj dužini kabla.

Zadatak prema pronalasku je rešen time što se tečljivi medijum ciljano uvodi u prstenasti prostor između unutrašnje strane omotača kabla i omotača jezgra kabla.

Prvenstveno se bar u toku đela koraka uvođenja tečljivog medijuma ne zaptiva prstenasti prostor ili ceo kabl na drugom kraju kabla (tzv. daljem kraju kabla), tako da tečljivi medijum pod dejstvom napojnog pritiska u suštini teče u prstenasti prostor prema daljem kraju kabla. Ovaj deo koraka se zbog toga u nastavku naziva "korak tečenja".

Prvenstveno se bar u toku koraka uvođenja tečljivog medijuma kao dela postupka zaptiva prstenasti prostor ili ceo kabl na daljem kraju kabla tako da tečljivi medijum pod dejstvom na<p>ojnog pritiska sabija jezgro kabla i/ili širi omotač kabla. Ovaj deo koraka se zbog toga u nastavku naziva "korak sabijanja", pri čemu treba uočiti da i pri koraku tečenja takođe dolazi do sabijanja (ustv. čak i većeg).

U okviru predmetnog postupka posebno je prednosno da se oba navedena koraka izvedu kao njegovi delovi, i to prvo korak tečenja, a posle toga korak sabijanja. Posebno je prednosno da se završi korak tečenja i da počne korali kompresije onda kada tečljivi medijum počne da ističe na daljem kraju kabla.

Korak tečenja služi pre svega za to da se tečljivi medijum transportuje kroz ceo kabl. Jedno precizno ispitivanje pokazalo je da se pri tome tečljivi medijum uglavnom pomera napred u uzdužnim udubljenjima jezgra kabla, koja su obrazovana strukturom provodnika jezgra kabla. Pri tome ne dolazi bezuslovno do kvašenja granične površine između omotača i unutrašnje strane omotača kabla po ćelom obimu, već samo na manjim područjima obima koja odgovaraju pomenutim udubljenjima. Pri narednom koraku sabijanja onda pod dejstvom nastalog višeg pritiska sredstva za podmazivanje dolazi do (daljeg) sabijanja jezgra kabla (i event. kod kabla sa elastičnim omotačem takođe i do širenja omotača), čime se prstenasti prostor proširuje preko celog obima i na taj način se cela granična površina kvasi po ćelom obimu sredstvom za podmazivanje.

Kod primera izvođenja postupka kod koga je omotač jezgra kabla koje se izvlači izveden u vidu namotaja, kao posebno prednosno se pokazalo da se kao bliži kraj kabla koristi onaj kraj kabla prema kome je vršeno namotavanje. Drugim recima, u ovom slučaju tečljivi medijum treba da se pomera u prstenastom prostoru u suprotnom smeru od smera namotavanja. Ciljano uvođenje tečljivog medijuma u prstenasti prostor između unutrašnje strane omotača kabla i omotača pođstiče se na taj način što se tečljivi medijum uvodi u smeru koji je eventualno suprotan smeru namotavanja omotača provodnika. Omotač provodnika kabla je često izrađen od trake, a naročito od papira, koja je namotana oko provodnika talio da se namotaj)<*>preklapaju. Uvođenjem tečljivog medijuma u smeru koji je suprotan smeru namotavanja ovog omotača efikasno se sprečava prodiranje tečljivog medijuma u unutrašnjost jezgra kabla. Postupak se olakšava time, što se tečljivi medijum uvodi sa onog kraja kabla koji predstavlja onaj kraj kabla sa koga se izvlači jezgro kabla (dakle sa bližeg kraja kabla). Na taj način se najveći deo instalacija koje su neophodne za izvođenje postupka postavlja samo na jednom kraju kabla. Na suprotnom kraju kabla (dakle na daljem kraju kabla) postavljaju se samo zaptivka jezgra, kao i poklopac kraja kabla. Sa druge strane, u slučaju postojanja omotača jezgra u vidu namotaja, na primer, u slučaju papirnog omotača namotanog u vidu zavojnice, izvlačenje jezgra u smeru namotavanja je olakšano, zato što se preklopi omotača u vidu namotaja ne razmiču. Pri izvlačenju jezgra u smeru namotavanja omotača na taj način se sprečava razmotavanje omotača i otežavanje procesa izvlačenja. Alternativno ovome, tečljivi medijum ipak može da se uvodi sa drugog kraja kabla od onog kraja kabla sa koga se izvlači jezgro.

Uostalom, kod takvih omotača jezgra kabla u vidu namotaja kao prednosno pokazalo da se jezgro kabla izvlači sa onog kraja kabla prema kome je vršeno namotavanje, dakle vučno pomeranje se vrši u smeru namotavanja. Drugim recima, posebno je prednosno da se kao bliži kraj kabla koristi onaj prema kome je vršeno namotavanje i to ne samo za uvođenje tečljivog medijuma, već i za izvlačenje kabla sa ovog bližeg kraja.

Kod jednog prednosnog primera izvođenja bar u toku jednog dela koraka uvođenja tečljivog medijuma se uvodi gas pod pritiskom, a prvenstveno vazduh pod pritiskom, u unutrašnjost jezgra kabla koju obuhvata njegov omotač. Time se stvara sila koja deluje na omotač sa unutrašnje strane prema spoljašnjoj, čime se može efikasno sprečiti prodiranje tečljivog medijuma u jezgro kabla. Tako se stvara protivpritjsak koji deluje na omotač iz unutrašnjosti nasuprot dejstvu tečljivog medijuma koji se uvodi pod pritiskom, što poboljšava zaptivanje omotača prema unutrašnjosti. Načelno ova mera može da se preduzme u toku koraka tečenja i/ili koraka sabijanja ili njihovih delova. Prvenstveno se ova mera ipak preduzima samo u toku koraka sabijanja, da bi se ne bi ometalo rasprostiranje tečljivog medijuma u uzdužnom smeru kabla u toku koraka tečenja sa jedne strane, a sa druge strane, da bi se pod staklo veliko podizanje pritiska u toku koraka sabijanja. Pritisak gasa pod pritiskom je ustv. niži od onog pod kojim se uvodi tečljivi medijum da se ne bi prekomerno ometalo njegovo tečenje u uzdužnom smeru kabla, kao ni sabijanje kabla.

Kod pomenutih primera izvođenja sa omotačem izvedenim u vidu namotaja, na primer sa papirnim omotačem koji je namotan u vidu zavojnice, prednosno je uostalom da gas pod pritiskom, a prvenstveno vazduh pod pritiskom, struji u unutrašnjosti jezgra kabla u smeru namotavanja omotača. Ovo poboljšava zaptivanje preklopa namotaja i sprečava razmotavanje preklopa omotača sa vazduhom pod pritiskom, što bi moglo rezultirati otežanim izvlačenjem jezgra kabla iz kablovske cevi.

Prednosno je da se gasu pod pritiskom, a posebno vazduhu pod pritiskom dodaje tečljivi medijum a naročito lepak, koji se na taj način uvodi u unutrašnjost jezgra kabla. Zahvaljujući konstrukciji kabla dodavanje tečljivog medijuma gasu pod pritiskom odn. vazduhu pod pritiskom na taj način može dovesti do lepljenja preklopa omotača, tako da se prodiranje tečljivog medijuma u jezgro kabla može još više otežati. Za vlaženje gasa pod pritiskom mogu se primeniti voda, ulje ili odgovarajući lepak, koji se gasu pod pritiskom dodaju u maloj količini. Takav dodatak ne srne da podigne hidraulični pritisak, čime bi se smanjio prstenasti prostor, već samo realizuje lepljenje preklopa namotaja jednog za drugi. Pri tome zapremina koja je definisana jezgrom kabla treba da još uvek ima mogućnost sabijanja, tako daje još uvek bude moguća redukcija zapremine pomoću tečljivog medijuma koji se uvodi i u slučaju kada dođe do povećanja prstenastog prostora između omotača i unutrašnjosti omotača kabla. Kao lepkovi se mogu koristiti komponentni lepkovi sa odloženim očvršćavanjem, a naročito oni koji mogu da se rastvore rastvaračima.

Ciljano uvođenje tečljivog medijuma u prstenasti prostor prvenstveno se može vršiti na taj način što se unutrašnjost jezgra kabla na bližem kraju zaptivno zatvara za tečljivi medijum koji se pod pritiskom uvodi u prstenasti prostor, tako da na bližem kraju kabla tečljivi medijum ne može da prodre u unutrašnjost jezgra kabla. Tečljivi medijim onda može da se utiskuje sa prednje strane kabla; međutim takođe je npr. moguće i utiskivanje kroz radijalne otvore u omotaču kabla.

Ukoliko bi dalji kraj kabla bio jednostavno zatvoren, a da nije sprečena komunikacija između otvorenog kraja prstenastog prostora i otvorenog kraja unutrašnjosti jezgra kabla, tada bi tečljivi medijum iz prstenastog prostora mogao da ističe u unutrašnjost jezgra kabla i da u ovome teče nazad prema bližem kraju kabla. Da bi se to sprečilo prednosno je da se unutrašnjost jezgra kabla i na daljem kraju kabla zaptivno zatvara u odnosu na prstenasti prostor, tako da tečljivi medijum koji ističe iz prstenastog prostora ne može da prodre u unutrašnjost jezgra kabla.

U oba slučaja zaptivno zatvaranje unutrašnjosti jezgra kabla u odnosu na prstenasti prostor prvenstveno se realizuje zaptivnim postavljanjem zaptivke jezgra na odgovarajućem kraju jezgra kabla. Zaptivka jezgra pri tome je prvenstveno izvedena kao elastični omotač, koji se postavlja preko oslobođenih provodnika. Na primer, pri tome se može primeniti traka koja se sama vulkanizuje, a koja se posle postavljanja sama lepi i na taj način obrazuje zaptivni omotač provodnika.

Ako na svakom kraju treba da postoji mogućnost za uvođenje vazduha pod pritiskom ili za odzračivanje unutrašnjosti jezgra kabla, onda je zaptivka jezgra prvenstveno snabdevena sa

jednom cevi za odvođenje vazduha.

Zbog toga što je jezgro kabla omotano bar na bližem kraju kabla tečljivi medijum ne može da prodre u unutrašnjost jezgra kabla sa njegove prednje strane. Nasuprot tome, tečljivi medijum se ciljano uvodi u prstenasti prostor između unutrašnje strane omotača kabla i omotača, usled čega na jezgro kabla sa spoljašnje strane deluje sila koja dovodi do sabijanja, a usled čega se prstenasti prostor povećava, čime se ostvaruje potpuno kvašenje prstenastog prostora i smanjuje trenje pri izvlačenju. Zbog toga se odjednom mogu osloboditi veće dužine starog kabla od jezgra kabla koje se nalazi u njemu . Dužine koje se mogu osloboditi zavise između ostalog od vrste i prečnika kabla, broja provodnika u jezgru, pritiska pod kojim se uvodi tečljivi medijum, vrste upotrebljenog tečljivog medijuma, kao i toka pružanja kabla. Odstranjivanjem jezgra iz kabla materijal od koga je ono napravljeno, a uglavnom bakar, može se ponovo upotrebiti ili se prazna kablovska cev koja se dobija na ovaj način može upotrebiti za polaganje novih provodnika. Osim toga smanjuje se opasnost od starog kabla po životnu okolinu.

Pri tome se tečljivi medijum prvenstveno uvodi u kabl pre izvlačenja jezgra kabla.

Osim toga tečljivi medijum se takođe može uvoditi u kabl i u toku izvlačenja jezgra kabla.

Ako je pre uvođenja tečljivog medijuma jezgro kabla sa oba kraja kabla snabdeveno sa po jednom zaptivkom jezgra, onda se može takođe izbeći prodiranje tečljivog medijuma i na daljem kraju kabla.

Radi ispitivanja zaptivenosti i propusnosti kabla pre uvođenja tečljivog medijuma može se u unutrašnjost jezgra kabla uvoditi vazduh pod pritiskom. Radi ispitivanja zaptivenosti u toku uvođenja vazduha pod pritiskom meri se pritisak sa one strane sa koje se uvodi vazduh pod pritiskom. Na osnovu izmerenih vrednosti pritiska može se odrediti gubitak pritiska koji se javlja na mestu propuštanja kabla. U takvom slučaju kabl se odseca ispred mesta propuštanja i proces odstranjivanja jezgra iz kabla se primenjuje na novom delu kabla.

Da bi se ispitala propusnost kabla, u toku uvođenja vazduha pod pritiskom meri se pritisak na suprotnoj strani od one sa koje se uvodi vazduh pod pritiskom. Na taj način se mogu odrediti eventualna mesta nagnječenja kabla. Ukoliko je pojavi veoma jako nagnječenje tako da izvlačenje kabla više uopšte nije moguće, tada se kabl ispred ovog mesta nagnječenja odseca i posle toga se postupak za odstranjivanje jezgra primenjuje na novom delu kabla.

U toku uvođenja tečljivog medijuma dalji kraj je prvenstveno otvoren, tako da vazduh koji je prodro zajedno sa tečijivim medijumom može izaći.

U toku uvođenja tečljivog medijuma jezgro kabla se prvenstveno zateže da bi se sprečilo njegovo aksijalno pomeranje u toku uvođenja tečljivog medijuma. Ovo prednaprezanje može se izvršiti, na primer, preko jedne cevi, koja služi, na primer, za uvođenje vazduha pod pritiskom u jezgro kabla, pri čemu se ta cev lepi za provodnike jezgra kabla i na tu cev onda deluje vučna sila odgovarajućeg intenziteta.

Uvođenje tečljivog medijuma prvenstveno se prekida onda kada isti počne da ističe na drugom kraju kabla. Time se ograničava količina tečljivog medijuma samo na neophodnu zapreminu.

Prema jednom drugom primeru izvođenja predviđeno je da se posle uvođenja tečljivog medijuma oba kraja kabla zatvore nepropusno za vazduh i hermetizuju, da se jezgro kabla sndbde sa cevi za odzračivanje i da se još više podigne pritisak tečljivog medijuma. U toku ovog koraka postupka se zbog sabijanja koje je već nastupilo u koraku tečenja vazduh koji se nalazi u unutrašnjosti jezgra kabla istiskuje kroz cev za odzračivanje, zbog čega se prečnik jezgra kabla smanjuje i na taj način se bitno olakšava kvašenje prstenastog prostora i izvlačenje jezgra. Pri koraku sabijanja nasuprot tome prednosno je da se ne dozvoli odzračivanje jezgra kabla, pa čak i da se uvede još vazduha pod pritiskom, pošto je veličina zapremine vazduha koji je prodro relativno mala.

Da bi se sprečilo da se jezgro kabla u toku procesa izvlačenja uvije i da se na taj način njegov prečnik poveća, u toku procesa izvlačenja isto se prvenstveno osigurava protiv uvijanja. Ovo se može realizovati pomoću podupirača na čauri koja se upotrebljava na uobičajeni način, preko koje se jezgro kabla vuče iz kablovske cevi, a koja sprečava okretanje jezgra.

Alternativno tome jezgro bi se moglo u toku procesa izvlačenja eventualno prvenstveno uvijati u smeru zavojaka provodnika da bi se time smanjio prečnik jezgra i da bi na taj način sprečila pojava blokiranja procesa izvlačenja.

Da bi se tečljivi medijum posle procesa izvlačenja mogao ponovo upotrebiti, on se na onom kraju kabla sa koga se izvlači jezgro kabla struže i sakuplja. Struganje se vrši na jednostavan način, na primer, pomoću elastičnog prstena, koji struže omotač i na taj način ostruže tečljivi medijum, posle čega on, na primer, dalje otiče u sabirni levak i odatle u rezervoar.

Da bi se tečljivi medijum mogao ponovo upotrebiti u veoma velikom procentu predviđeno je da se na daljem kraju kabla u toku procesa izvlačenja tečljivi medijum potiskuje kroz kabl. Ovo se može izvesti, na primer, pomoću jednog elementa u vidu klipa koji je spojen za jedan kraj jezgra, pomoću koga se tečljivi medijum potiskuje kroz omotač kabla prema bližem kraju kabla, gde se on prihvata, kao što je već gore objašnjeno, na primer, u sabirnom levku i sprovodi dalje u rezervoar.

Da bi se sprečilo oštećivanje omotača kabla omotač kabla se u toku procesa izvlačenja, osigurava protiv uvijanja prvenstveno na onom kraju kabla sa koga se izvlači jezgro. Osiguranje protiv uvijanja može se, na primer, realizovati pomoću čaure sa podupiračima koji se nalaze u njoj.

Proces odstranjivanja jezgra iz omotača može se potpomoći time što u toku procesa izvlačenja jezgra na dalji kraj kabla deluje pritisna sila. Time se vučna sila može redukovati na manju vrednost, čime se smanjuje opasnost od kidanja jezgra. Zbog toga se dužina kabla koja se može odjednom osloboditi od jezgra može povećati zahvaljujući pospešivanju koraka izvlačenja.

Pospešujuća sila pritiska pri tome može da dejstvuje preko potisnog tečljivog medijuma koji se uvodi pod pritiskom na suprotnom kraju kabla od onoga sa koga se vrši izvlačenje jezgra. Naravno, u ovom slučaju je neophodna relativno velika količina tečljivog medijuma.

Prema jednom drugom primera izvođenja vučna sila se prenosi preko stezača koji je pričvršćen za jezgro kabla. Ovo predstavlja jednostavan metod za izvođenje postupka prema pronalasku.

Isto tako vučna sila koja deluje na jezgro može da dejstvuje na jezgro kabla preko vratila pogonjenog motorom, oko koga je jezgro obmotano više puta. U ovom slučaju se oslobađa dovoljna dužina jezgra i više puta se obmotava oko vratila pogonjenog motorom, bubnja ili si., tako da ovo rezultuje dovoljnim trenjem, a obrtanjem vratila, bubnja ili si. na jezgro kabla može da se prenese vučna sila.

Radi daljeg olakšavanja izvlačenja jezgra odn. radi ostvarivanja većih dužina izvučenog jezgra, prema jednoj narednoj karakteristici pronalaska gas koji se uvodi i odn. ili tečnost koja se uvodi može da sadrži dodato sredstvo za podmazivanje ili sam tečljivi medijum predstavlja sredstvo za podmazivanje. Sredstvo za podmazivanje pri tome može da bude u tečnom ili u čvrstom stanju. U slučaju primene gasa koji se uvodi u kabl pod pritiskom pokazalo se kao prednosno uvođenje praškastog sredstva za podmazivanje.

Ako se kao sredstvo za podmazivanje primeni tiksotropna tečnost, onda se dodatno sprečava odn. redukuje nepoželjno prodiranje tečljivog medijuma u jezgro. Tiksotropne tečnosti imaju viskoznost koja zavisi od napona smicanja, čime se može sprečiti diskontinuitet tečljivog medijuma. Svojstvo tiksotropnosti imaju, na primer, sapuni za podmazivanje ili ulja sa odgovarajućim aditivima. Osim svojstva tiksotropnosti sredstvo za podmazivanje odn. sam tečljivi medijum treba da bude jeftin i biološki razgradljiv na idealan način.

Zamena starih jezgara, na primer, sa optičkim komunikacionim kablovima može se još viš~ olakšati i pojednostaviti ako se istovremeno sa izvlačenjem kabla uvlači bar jedan novi kabl ili si. u kablovsku cev.

Predmetni pronalazak će biti objašnjen na osnovu primera izvođenja i priloženog nacrta. Pri tome prikazuje:

Fig. 1 primenu jednog primera izvođenja postupka prema pronalasku za podzemni kabl u bočnom izgledu; Fig. 2a kraj kabla koji odgovara detalju II sa Fig. 1 u toku prvog koraka postupka; Fig. 2b kraj kabla u toku uvođenja tečljivog medijuma; Fig, 2c kraj kabla koji odgovara detalju II sa Fig. 1 pre početka izvlačenja jezgra; Fig. 2d bočni izgled kraja kabla sa Fig. 2c; Fig. 3a drugi kraj kabla koji odgovara detalju III sa Fig. 1 u trenutku postupka koji odgovara Fig. 2a; Fig. 3b kraj kabla koji odgovara detalju III sa Fig. 1 u toku uvođenja tečljivog medijuma; Fig. 3c kraj kabla koji odgovara detalju IH sa Fig. 1 pre izvlačenja jezgra; Fig. 4 aksonometrijski izgled stezača za izvlačenje jezgra sa uređajem za sprečavanje uvijanja jezgra.

Fig. 5 uzdužni presek kabla sa omotačem u vidu namotaja.

Na Fig. 1 je prikazan kabl 1 kakav se, na primer, primenjivao odn. kakav se primenjuje u telekomunikacijama koji je položen u zemlju 2 na uobičajen način. Radi primene postupka prema pronalasku na podesnom mestu, odn. u takozvanom polaznom otvoru 3, kabl 1 se oslobađa i preseca. Na odgovarajućem rastojanju od polaznog otvora 3, na primer, na udaljenosti od 100 ili 200 m, pravi se takozvani ciljni otvor 4 i kabl 1 se isto tako oslobađa i preseca. Ovo rezultuje komadom kabla 1 odgovarajuće dužine čiji kraj 5 se nalazi u polaznom otvoru 3, đok se njegov drugi kraj 6 nalazi u ciljnom otvoru 4.

Na osnovu Fig. 2a do 2d, odn. 3a do 3c, koje prikazuju detalje II odn. III sa Fig. 1 u uvećanoj razmeri u toku izvođenja različitih koraka postupka, biće u nastavku detaljnije opisan jedan primer izvođenja postupka prema pronalasku. Kabl, se kao što je uobičajeno, sastoji od mnoštva provodnika 7 koje su napravljeni od punog bakra ili od bakarnih žica, i izolacije provodnika, koja je napravljena npr. od papira ili plastike. Pored toga, gaipe provodnika 7 mogu biti obuhvaćene sa spoljašnje strane sa narednim izolacijama od papira ili plastike. Konačno, celokupna konstrukcija provodnika 7 je obuhvaćena sa omotačem 8, napravljenim prvenstveno od papira ili plastike. Provodnici 7, omotač 8, a isto tako i dodatni, drugi omotači koji se nalaze dublje prema unutrašnjosti, uzdužna vlakna itd. zajedno obrazuju jezgro kabla. Radi zaštite jezgra kabla od spoljašnjih mehaničkih i hemijskih dejstava predviđen je. unutrašnji omotač 9, koji može biti napravljen od olova. Preko unutrašnjeg omotača 9 obično se nalazi sledeći sloj omotača 10, najčešće napravljen od čelika, a naročito od čeličnog lima namotanog u vidu zavojnice, koji služi za dalju zaštitu kabla 1 od mehaničkih dejstava. Na čeličnom sloju 10 sa spoljne strane može biti postavljena još jedna naredna izolacija 11, napravljena na primer, od tkanine natopljene uljem ili od plastike, koja štiti čelični sloj 10 od dejstva okruženja. Slojevi omotača 9 do 11 zajedno obrazuju omotač kabla. Jezgro kabla naleže omotačem 8 u suštini po ćelom obimu na unutrašnjost omotača kabla, odn. omotač kabla obuhvata jezgro kabla čak i uz izvesno stezanje. Pod pojmom "prstenasti prostor" između jezgra kabla i omotača kabla podrazumeva se dakle prostor koji leži između dve granične površine (spoljašnje površine jezgra kabla i unutrašnje omotača kabla), pri čemu radijalna dimenzija prstenastog prostora zbog direktnog kontakta graničnih površina može biti veoma mala. Kraj kabla 1 u polaznom otvoru 3 predstavlja tzv. bliži kraj 5 kabla, dok kraj kabla 1 u ciljnom otvoru 4 predstavlja tzv. dalji kraj 6 kabla. Na bliži kraj 5 kabla u polaznom otvoru 3 na kraju postupka opisanog u nastavku deluje vučna sila za izvlačenje jezgra kabla.

Radi započinjanja postupka sa bližeg kraja 5 kabla sa koga treba da se izvlači jezgro, skida se omotač, pri čemu se na izvesnoj dužini odstranjuje omotač kabla, dakle izolacija 11, čelični omotač 10, kao i olovni omotač 9, tako da jezgro kabla, dakle provodnici 7 i omotač 8 na odgovarajućoj dužini štrče iz kabla 1. Kao naredni korak postupka, što se može jasno videti na Fig. 2a, u jezgro kabla se umeće cev 12 za dovođenje i odvođenje vazduha i prvenstveno se tu lepi za njega. Posle toga se kraj jezgra kabla preko svog omotača 8 obuhvata pomoću zaptivke 13 jezgra, na primer gumene trake koja se sama vulkanizuje, tako da ovo prvenstveno rezultuje spojem jezgra kabla na bližem kraju 5 kabla koji je nepropusan za vazduh i hermetizovan. Traka koja se sama vulkanizuje ima tu prednost što se automatski lepi za omotač 8 odn. cev 12 za dovođenje i odvođenje vazduha i na taj način može se realizovati nepropusni spoj. Konačno se preko bližeg kraja 5 navlači čaura 14 koja je, na primer, napravljena od metala. Na čau ri 14 može biti izveden otvor 15 preko koga se može utiskivati lepak, tako da se prstenasti prostor između unutrašnjosti čaure 14 i spoljašnje strane omotača kabla ispuni lepkom i da se ostvari pouzdano spajanje čaure 14 sa omotačem kabla. Kao lepak se može upotrebiti, na primer, dvokomponenmi lepak, kojim se ostvaruje brzo i pouzdano spajanje. Čaura 14 služi za stabilizaciju i osiguranje omotača kabla radi sprečavanja oštećenja usled dejstva velike aksijalne sile koja se javlja pri uvođenju tečljivog medijuma pod pritiskom odn. pri kasnijem izvlačenju jezgra kabla iz omotača kabla.

Prema Fig. 3a dalji kraj 6 kabla u ciljnom otvoru 4 se odseca na isti način kao i bliži kraj kabla, skida mu se omotač, snabdeva se sa cevi 12 za dovođenje i odvođenje vazduha i konačno se jezgro kabla snabdeva sa zaptivkom 13 jezgra. Na kraju se na isti način postavlja i čaura 14 oko omotača kabla i lepi za njega.

Kod drugog primera izvođenja (nije prikazan) na bliži kraj 5 kabla se ne postavlja cev za dovođenje i odvođenje vazduha. Ali i u tom slučaju zaptivka 13 jezgra zaptivno zatvara unutrašnjost omotača kabla protiv prodiranja tečljivog medijuma.

Prema Fig. 2b na bližem kraju 5 kabla 1 konačno se preko čaure 14 postavlja poklopac 17 i čvrsto spaja sa njime. Ovaj spoj se prvenstveno realizuje preko navoja 18 na spoljašnjoj strani čaure 14, na koji se navrće poklopac 17. Ukoliko je potrebno, može biti upotrebljen i dodatni zaptivni materijal. Poklopac 17 event. ima u sredini svoje prednje strane otvor 19 kroz koji se može pružati cev 12 za dovođenje i odvođenje vazduha. Na omotaču cilindričnog dela poklopca 17 izveden je sledeći otvor 20, preko koga se priključuje dovod 21 za tečljivi medijum odn. sredstvo za podmazivanje. Kao što je šematski prikazano na Fig. 1 dovod 21 je povezan sa pumpom 23, koja je sa svoje strane povezana sa rezervoarom 24 za sredstvo 22 za podmazivanje. U slučaju kada je omotač 8 namotan u vidu zavojnice oko provodnika 7, tečljivi medijum odn. sredstvo 22 za podmazivanje prvenstveno se uvodi u suprotnom smeru od smera namotavanja (za definiciju smera namotavanja vidi Fig. 5), tako da preklopi namotaja omotača 8 zahvaljujući smeru tečenja sredstva 22 za podmazivanje teže da se zatvore, čime se sprečava prodiranje tečljivog medijuma odn. sredstva 22 za podmazivanje iz prstenastog prostora u jezgro kabla. U slučaju kada je omotač 8 izveden u vidu namotaja jezgro kabla se dalje prvenstveno izvlači u smeru namotavanja, jer onda preklopi omotača 8 u toku koraka izvlačenja ne mogu da se razmaknu i rašire u toku pomeranja pri izvlačenju.

Tečljivi medijum odn. sredstvo 22 za podmazivanje prvenstveno ima manju gustinu od zapremine koja je obuhvaćena omotačem 8. Kao tečljivi medijum dolaze u obzir, kao što je već navedeno, gasoviti, tečni ili pastozni medijumi ili njihove smeše. Cev 12 za dovođenje i odvođenje vazduha je fiksirana sa poklopcem 17 preko odgovarajuće spojne navrtke 27, pri Čemu pre fiksiranja vučna sila može dejstvovati na cev 12 za dovođenje i odvođenje vazduha, tako da se jezgro prethodno zategne. Teoretski, otvor 20 može biti izveden u čauri 14, odn. odgovarajućoj nosećoj konstrukciji čaure 14 umesto u poklopcu 17, odakle se može uvoditi i sredstvo 22 za podmazivanje. Svakako da čaura 14 može biti izvedena i kao deo koji se haba i odbacuje, zato što su konstrukcijski elementi prvenstveno postavljeni na poklopcu 17 koji se može upotrebiti više puta. Posle pratećeg odstranjivanja jezgra kabla iz kabla 1 čaura 14 može poslužiti kao spojni element za ponovno spajanje delova kabla, ukoliko se kabl 1 ponovo koristi kao cev, na primer, za optičke kablove ili si.

Kao što se može videti sa Fig. 3b na kojoj je prikazan dalji kraj 6 kabla, i tamo je takođe postavljen poklopac 17 preko kraja 6 kabla i cev 12 za dovođenje i odvođenje vazduha je fiksirana na poklopcu 17 pomoću odgovarajuće spojne navrtke. Otvor 20 na poklopcu 17 i cev 12 za dovođenje i odvođenje vazduha se prvi oslobađaju. Ukoliko treba da se dostigne napojni pritisak vazduha u unutrašnjosti jezgra kabla, cev 12 za dovođenje i odvođenje vazduha može da se poveže sa kompresorom 26 preko voda 25 radi dobijanja vazduha pod pritiskom (Fig. 1).

Pre izvođenja predmetnog postupka može se preko cevi 12 za dovođenje i odvođenje vazduha uduvavati vazduh pod pritiskom u unutrašnjost jezgra kabla i pritisak na drugom kraju kabla može se nadzirati uz pomoć manometra. Pomoću ovog merenja vrši se ispitivanje propustljivosti kabla. Uz pomoć uobičajenog merača pritiska koji se nalazi na kompresoru za dobijanje vazduha pod pritiskom, odn. priključku 25 za vazduh pod pritiskom može se vršiti dalje ispitivanje toga da li je kabl 1 zaptiven, da bi se eventualno mesto propuštanja moglo odrediti na osnovu nedovoljnog porasta pritiska. Posle izvršenog ispitivanja zaptivenosti i propusnosti kabla konačno se kraj cevi 12 za dovođenje i odvođenje vazduha zatvara na bližem kraju 5 kabla, na primer, obrtnim zatvaračem koji se navrće na cev 12 za dovođenje i odvođenje vazduha (nije prikazan).

Sada počinje predmetni postupak, a zapravo tzv. korak tečenja. Pri tome se preko voda 21 pod pritiskom uvodi sredstvo 22 za podmazivanje preko otvora 20, pri čemu je prstenasti zazor na daljem kraju 6 kabla otvoren. Sredstvo 22 za podmazivanje ciljano prodire u prstenasti prostor između olovnog omotača 9 i omotača 8 i teče u njemu u podužnom smeru kabla prema daljem kraju 6 kabla, pri čemu ne postoji opasnost da sredstvo 22 za podmazivanje prodre u jezgro kabla. Unutrašnjost jezgra kabla može već u toku koraka tečenja biti ispunjena vazduhom pod pritiskom. U slučaju kada je omotač 8 izveden u vidu namotaja vazduh pod pritiskom se prvenstveno uvodi sa daljeg kraja 6 kabla da bi strujanje vazduha pod pritiskom težilo da zatvori preklope namotaja umesto da ih razmiče. Pritisak unutar jezgra kabla pritiska preklope jedan na drugi i na taj način otežava prodiranje sredstva 22 za podmazivanje u unutrašnjost jezgra kabla. Dodavanjem tečljivog medijuma vazduhu pod pritiskom koji se uvodi može se realizovati lepljenje preklopa omotača 8. Kada je u pitanju tečljivi medijum može se raditi o vodi, ulju ili odgovarajućem lepku, koji se dodaje u jako malim količinama u odnosu na vazduh pod pritiskom. Konačno, sredstvo 22 za podmazivanje se kroz prstenasti prostor između olovnog omotača 9 i omotača 8 probija do daljeg kraja 6 kabla. Čim sredstvo 22 za podmazivanje počne da ističe iz otvora 20 na poklopcu 17 na daljem kraju 6 kabla, prstenasti prostor na daljem kraju 6 kabla se zatvara i to upravo zatvaranjem otvora 20. Sada počinje tzv. korak sabijanja. Pri tome nastavak utiskivanja sredstva 22 za podmazivanje sada više ne služi u prvom redu za transport sredstva 22 za podmazivanje kroz prstenasti prostor kabla 1 (pri čemu je naravno već došlo do sabijanja jezgra kabla), već služi za podizanje pritiska u prstenastom prostoru, pošto je dalji kraj prstenastog prostora zatvoren. Dok se u toku prethodno izvedenog koraka tečenja sredstvo 22 za podmazivanje prvenstveno pomeralo napred samo u uzdužnim udubljenjima omotača 8 (koja su obuhvaćena strukturom provodnika jezgra kabla) i zbog čega granična površina između omotača 8 i unutrašnje strane omotača kabla nije bila okvašena po ćelom obimu, sada dolazi do (daljeg) sabijanja jezgra kabla (i event. do širenja omotača kabla, ako isti nije u potpunosti krut), usled čega sredstvo 22 za podmazivanje sada kvasi pomenutu graničnu površinu po ćelom njenom obimu. Kada se stvori dovoljan pritisak, onda se proces uvođenja sredstva za podmazivanje prekida. Dejstvo pritiska na sredstvo 22 za podmazivanje se završava onda kada pritisak postane u suštini stabilan i ukoliko nije moguće dalje sabijanje jezgra kabla. Sredstvo 22 za podmazivanje se može dodavati tečljivom medijumu ili sam tečljivi medijum može predstavljati sredstvo 22 za podmazivanje. Pritisak koji deluje na sredstvo 22 za podmazivanje zavisi od konstrukcije kabla 1, dužine kabla 1, kao i različitih drugih faktora. Konačno, podesni su i tečljivi medijumi kod kojih je sredstvo za podmazivanje vezano sa rastvaračem koji posle izvesnog vremena isparava. Time se postiže da uvođenje tečljivog medijuma razređivanjem sa rastvaračem bude olakšano i da se konačno posle isparavanja rastvarača realizuje poboljšano klizno dejstvo zahvaljujući viskoznom, zaostalom sredstvu za podmazivanje.

Konačno se prema Fig. 2c sa bližeg kraja 5 kabla odvrće poklopac 17 i uklanja se cev 12 za dovođenje i odvođenje vazduha. Posle toga se preko bližeg kraja 5 kabla pričvršćuje strugač 29 za sredstvo 22 za podmazivanje, što se može izvršiti, na primer, upotrebom navoja 18 na čauri

14. Strugač 29 je izveden u suštini u obliku prstena i ima elastičnu ivicu koja struže omotač 8, tako da sredstvo 22 za podmazivanje biva ostrugano pri izvlačenju jezgra kabla iz omotača 8 i pod dejstvom sile gravitacije teče nadole, gde se pomoću odgovarajućeg levka i odgovarajućeg rezervoara (nisu prikazani) može sakupljati i u velikoj meri ponovo upotrebiti. Konačno se preko zaptivke 13 jezgra čvrsto spaja stezač 30 i na ovaj stezač 30 dejstvuje vučna sila u smeru strelice

F.

Na daljem kraju 6 kabla 1 isto tako se uklanja poklopac 17. Sa zaptivkom 13 jezgra na daljem kraju 5 kabla može biti postavljen jedan ili više elemenata u vidu klipa, na primer ploče 32, koje se drže na međusobnom rastojanju pomoću distantnih elemenata 31, koje pri izvlačenju jezgra kabla iz kabla 1 zahvataju sredstvo 22 za podmazivanje, tako da isto ističe na kraju 5 kabla 1 i struže se strugačem 29, gde se sakuplja i može da se ponovo upotrebi. U toku izvlačenja jezgra kabla iz omotača kabla podesno je da se jezgro kabla osigura protiv uvijanja. Ovo se može realizovati na različite načine, na primer pomoću krakova 33 ili podupirača koji su pričvršćeni na stezaču 30 i tako onemogućavaju bilo kakvo uvijanje. Dodatno tome, na kracima 33 mogu biti pričvršćeni salinci 34, koji klize po zemlji u toku procesa izvlačenja jezgra (vidi Fig. 4). Dalje je podesno da se kabl 1 osigura protiv uvijanja, što može biti realizovano pomoću krakova ili podupirača postavljenih na čauri 14, na sličan način kao što je prikazano na Fig. 4. Istovremeno sa izvlačenjem jezgra kabla može da se novi kabl, na primer moderni optički kabl ili si. spoji sa krajem jezgra kabla na daljem kraju 6 i da se na taj način istovremeno sa procesom izvlačenja uvlači u cev koju obrazuje omotač kabla.

Da bi se sprečilo oštećenje omotača 8 na bližem kraju 5 kabla jezgro kabla se prvenstveno izvlači na upravo određenoj dužini iz omotača kabla, pre nego što dođe do ciljane promene smera, na primer, da bi se jezgro kabla iz polaznog otvora 3 dovelo na odgovarajući uređaj za namotavanje (Icoji nije prikazan).

Na Fig. 5 je prikazana definicija "smera namotavanja" omotača 8 na osnovu njegovog uzdužnog preseka. Pri namotavanju trake oko snopa provodnika 7 nastaju u uzdužnom smeru preklopi u vidu krljušti, pri čemu je prvi postavljeni namotaj uvek delimično pokriven sa sledećim namotajem. Smer namotavanja se pruža duž kabla 1 i to je onaj smer u kome se formiraju namotaji pri izradi kabla. Na Fig. 5 je smer namotavanja označen sa strelicom W. Prednosni smer za uvođenje sredstva za podmazivanje je suprotan smeru strelice W, tako da se pri tečenju sredstva za podmazivanje zatvaraju preklopi omotača 8 izvedenog namotavanjem trake. Prednosni smer za uvođenje vazduha pod pritiskom u unutrašnjost jezgra kabla koju obuhvata omotač 8 je u smeru namotavanja u smeru strelice W, pošto se na taj način preklopi omotača izvedenog namotavanjem trake zatvaraju umesto da se otvaraju. Konačno, prednosni smer za izvlačenje jezgra kabla se opet nalazi u smeru strelice W, odn. smeru namotavanja, pošto se na taj način zatvaraju preklopi omotača 8 izvedenog namotavanjem trake u toku pomeranja pri izv'ačenju.

Na nacrtu su prikazani samo primeri izvođenja pronalaska u cilju njegove ilustracije. Naravno daje u okviru datih patentnih zahteva moguće izvesti izmene konstrukcije, kao i drugačiji tok postupka.

Claims (33)

1. Postupak za odstranjivanje jezgra kabla iz omotača kabla, koje jezgro kabla ima jedan omotač, pri čemu se najednom kraju kabla - tzv. bližem kraju kabla - u kablovsku cev uvodi tečljivi medijum pod pritiskom radi smanjenja trenja i na jezgro kabla najednom kraju deluje vučna sila, naznačen time, što se tečljivi medijum ciljano uvodi u prstenasti prostor između unu trašnje strane omotača kabla i omotača jezgra kabla.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se bar u toku koraka uvođenja tečljivog medijuma kao dela postupka ne zaptiva prstenasti prostor ili ceo kabl na daljem kraju kabla, tako da tečljivi medijum pod dejstvom napojnog pritiska u suštini teče u prstenasti prostor prema daljem kraju kabla, čime se izvodi tzv. korak tečenja.

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se bar u toku koraka uvođenja tečljivog medijuma kao dela postupka zaptiva prstenasti prostor ili ceo kabl na daljem kraju kabla, tako da tečljivi medijum pod dejstvom napojnog pritiska sabija jezgro kabla i/ili širi omotač kabla, čime se izvodi tzv. korak sabijanja.

4. Postupak prema zahtevima 2 i 3, naznačen time, što se prvo izvršava korak tečenja, a posle njega korak sabijanja.

5. Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se posle isticanja tečljivog medijuma na daljem kraju kabla završava korak tečenja i počinje korak sabijanja.

6. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što se kod kabla kod koga je omotač jezgra kabla izveden u vidu namotaja, kao bliži kraj kabla koristi onaj kraj kabla prema kome je vršeno namotavanje, tako da se tečljivi medijum u prstenastom prostoru pomera u suprotnom smeru od smera namotavanja.

7. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što se kod kabla kod koga je omotač jezgra kabla izveden u vidu namotaja, jezgro kabla izvlači sa onog kraja kabla prema kome je vršeno namotavanje, dakle vučno pomeranje se vrši u smeru namotavanja.

8. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 7, naznačen time, što se bar u toku jednog dela koraka uvođenja tečljivog medijuma, a naročito u toku koraka sabijanja, uvodi gas pod pritiskom, a naročito vazduh pod pritiskom, u unutrašnjost jezgra kabla koju obuhvata njegov omotač, čime se stvara protivpritisak koji deluje na omotač iz unutrašnjosti nasuprot dejstvu tečljivog medijuma koji se uvodi pod pritiskom.

9. Postupak prema zahtevu 8, naznačen time, što se kod kabla kod koga je omotač jezgra kabla izveden u vidu namotaja gas pod pritiskom uvodi sa onog kraja kabla od koga je vršeno namotavanje, tako da gas pod pritiskom u unutrašnjosti jezgra kabla struji u smeru namotavanja.

10. Postupak prema zahtevu 8 ili 9, naznačen time, što se gasu pod pritiskom dodaje tečljivi medijum, a naročito lepak i na taj način se uvodi u unutrašnjost jezgra kabla.

11. Postupali prema jednom od zahteva 1 do 10, naznačen time, što se unutrašnjost jezgra kabla na bližem kraju kabla zaptivno zatvara za tečljivi medijum koji se pod pritiskom uvodi u prstenasti prostor, tako da na bližem kraju kabla tečljivi medijum ne može da prodre u unutrašnjost jezgra kabla.

12. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 11, naznačen time, što se unutrašnjost jezgra kabla na daljem kraju kabla zaptivno zatvara u odnosu na prstenasti prostor, tako da tečljivi medijum koji ističe iz prstenastog prostora na daljem kraju kabla ne može da prodre u unutrašnjost jezgra kabla.

13. Postupak prema zahtevu 11 ili 12, naznačen time, što se zaptivno zatvaranje unutrašnjosti jezgra kabla u odnosu na prstenasti prostor realizuje zaptivnim postavljanjem zaptivke jezgra na kraju jezgra kabla.

14. Postupali prema zahtevu 13, naznačen time, što je zaptivka jezgra radi odzračivanja jezgra kabla snabdevena sa jednom cevi za odvođenje vazduha.

15. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 14, naznačen time, što se tečljivi medijum uvodi u kabl pre izvlačenja jezgra kabla.

16 Postupak prema zahtevu 15, naznačen time, što se tečljivi medijum uvodi u kabl u toku izvlačenja jezgra kabla.

17. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 16, naznačen time, što se pre uvođenja tečljivog medijuma unutrašnjost jezgra kabla zaptivno zatvara sa oba kraja kabla u odnosu na prstenasti prostor.

18. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 17, naznačen time, što se pre uvođenja tečljivog medijuma vrši ispitivanje zaptivenosti kabla sa vazduhom pod pritiskom.

19. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 18, naznačen time, što se pre uvođenja tečljivog medijuma vrši ispitivanje propusnosti kabla sa vazduhom pod pritiskom.

20. Postupali prema jednom od zahteva 1 do 19, naznačen time, što se jezgro kabla zateže u toku uvođenja tečljivog medijuma.

21. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 20, naznačen time, što se jezgro kabla u toku procesa izvlačenja osigurava protiv uvijanja.

22. Postupale prema jednom od zahteva 1 do 21, naznačen time, što se jezgro kabla u toku procesa izvlačenja eventualno prvenstveno uvija u smeru zavojaka provodnika koji se nalaze u jezgru kabla.

23. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 22, naznačen time, što se na onom kraju kabla sa koga se izvlači jezgro kabla, u toku procesa izvlačenja tečljivi medijum struže i sakuplja.

24. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 23, naznačen time, što se na suprotnom kraju kabla od onog kraja sa koga se izvlači jezgro kabla, u toku procesa izvlačenja tečljivi medijum potiskuje kroz jezgro kabla, na primer pomoću jednog elementa u vidu klipa koji je spojen za jedan kraj jezgra kabla.

25. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 24, naznačen time, što se omotač kabla u toku procesa izvlačenja osigurava protiv uvijanja na onom kraju kabla sa koga se izvlači jezgro kabla.

26. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 25, naznačen time, što u toku procesa izvlačenja radi potpomaganja izvlačenja jezgra kabla pritisna sila dejstvuje na kraj jezgra kabla suprotan od onoga sa koga se vrši izvlačenje.

27. Postupak prema zahtevu 26, naznačen time, što pritisna sila dejstvuje preko potisnog tečljivog medijuma koji se uvodi pod pritiskom sa kraja jezgra kabla suprotnog od onoga sa koga se vrši izvlačenje.

28. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 27, naznačen time, što se vučna sila prenosi preko stezača koji je pričvršćen za jezgro kabla.

29. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 28, naznačen time, što vučna sila dejstvuje na jezgro kabla preko vratila pogonjenog motorom, oko koga je jezgro kabla obmotano više pute.

30. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 29, naznačen time, što tečljivi medijum koji se uvodi sadrži dodato sredstvo za podmazivanje.

31. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 30, naznačen time, što sam tečljivi medijum predstavlja sredstvo za podmazivanje.

32. Postupak prema zahtevu 30 ili 31, naznačen time, što je sredstvo za podmazivanje tiksotropna tečnost.

33. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 32, naznačen time, što se istovremeno sa izvlačenjem jezgra u omotač kabla uvlači bar jedan novi kabl ili si.