RS50288B - Amycomycin, postupak za njegovu proizvodnju i njegova upotreba kao farmaceutika - Google Patents

Abstract

Jedinjenje formule: i njegove farmaceutski prihvatljive soli, estri i etri u svim svojim stereoizomernim i tautomernim oblicima. Prijava sadrži još 5 nezavisnih i 1 zavisan patentni zahtev.

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenje koje se naziva Amvcomvcin, koje je moguće dobiti uzgajanjem mikroorganizmaAmycolatopsissp., ST101170 (DSM 12216), kao i na njegove farmaceutski prihvatljive soli i derivate. Dati pronalazak se dalje odnosi da postupak za proizvodnju Amycomycin-a, na upotrebu Amvcomvcina i njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i derivata kao farmaceutika, posebno na njihovo korišćenje kao antibiotika, i na farmaceutske kompozicije koje sadrže Amvcomvcin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili derivat.

Poznato je da su infekcije saStaphylococcus aur& uskoji je rezistentan na meticilin (MRSA) predominantne kod nekoliko stanja infekcije kao što su rane i opekotine. Vancomvcin i teicoplanin, koji pripadaju klasi glikopeptida, su jedina dva antibiotika koja se klinički koriste za tretiranje MRSA infekcija. Međutim, kao posledica skorašnje pojave sojeva koji su rezistntni na vancomvcin i teicoplanin, objavljeno je da su ove infekcije postale opasne i fatalne. Zato je započeto intenzivno traganje za strukturalno različitom klasom jedinjenja koja su aktivna protiv ovih sojeva rezistentnih na vancomvcin i teicoplanin. Na primer, metilsulfomicin I, ciklični tiopeptid, je ranije opisan [EP-A-0818539 podnesen 11. jula, 1996] kao antibiotik aktivan protiv sojeva koji su rezistentni na vancomvcin i teicoplanin.

Sada je pronađeno da novo jedinjenje nazvano Amvcomvcin ima antibiotičku aktivnost. Dati pronalazak se prema tome odnosi na jedinjenje formule:

i na njegove farmaceutski prihvatljive soli i derivate, kao što su estri, etri i ostali očigledni hemijski ekvivalenti, uključujući sve stereoizomeme oblike i sve tautomerne oblike.

Amvcomvcin ima karakterističnu grupu tetraminske kiseline sa visoko oksigenisanim C45-bočnim lancem. Poseduje molekulsku formulu CesHusNOiai može se dobiti uzgajanjem mikroorganizma vrstaAmycolatopsisST101170 (DSM 12216) pod aerobnim uslovima u hranljivom medijumu koji sadrži izvore ugljenika i azota, posle čega sledi izolacija i prečišćavanje na uobičajeni način. Mikroorganizam ST101170 pripada redu Actinomvcetales, roduAmycolatopsisi deponovan je 4. juna 1998. u German Collection of Microorganisms and Cell Cultures - Nemačka kolekcija mikoorganizama i kultura ćelija (DSMZ-Deutsche Sammlung von Mikroorganismen und Zellkulturen GmbH), Braunschweig, Deutschland i dodeljen mu je pristupni broj DSM No. 12216.

Dati pronalazak dalje daje postupak za proizvodnju jedinjenja nazvanog Amvcomvcin od vrstaAmycolatopsisST101170, njegovih mutanata i varijanti, pod aerobnim uslovima u hranljivom medijumu koji sadrži jedan ili više izvora ugljenika i jedan ili više izvora azota i opciono hranljive neorganske soli i/ili elemente u tragovima, za čim sledi izolacija pomenutih jedinjenja i prečišćavanje na uobičajeni način.

Mutanti i varijante mikroorganizma ST101170 takođe mogu biti sposobni da sintetišu jedinjenje na osnovu datog pronalaska. Takvi mutantni se mogu proizvesti na poznati način fizičkim sredstvima, na primer zračenjem kao što je zračenje sa ultravioletnim ili X zracima, ili hemijskim mutagnima, kao što su etilmetilansulfonat (EMS), 2-hidroksi-4-metoksi-benzofenon (MOB) ili N-metil-N'-nitro-nitrozoguanidin (MNNG).

Traženje (skrining) odgovarajućih mutanata i varijanti koji mogu da proizvedu jedinjenje na osnovu pronalaska se može potvrditi određivanjem biološke aktivnosti aktivnih jedinjenja akumuliranih u medijumu kulture, na primer testiranjem antibakterijske aktivnosti, posebno protiv sojeva koji su rezistentni na Vancomvcin (pogledati Tabelu 2 u daljem tekstu).

Poželjni izvori ugljenika pogodni za aerobnu fermentaciju su alkoholi ugljenih hidrata i šećera koji se mogu asimilovati kao što su glukoza, laktoza ili D-manit kao i prirodni proizvodi koji sadrže ugljene hidrate, kao što je sladni ekstrakt. Pogodni izvori azota su, na primer, amino kiseline, peptidi i proteini, uključujući proizvode njihovog razlaganja kao što su peptoni ili triptoni, ekstrakt mesa, semena, na primer kukuruza, belog pasulja, soje ili biljaka pamuka, destilacioni ostaci iz proizvodnje alkohola, mesni obrok i ekstrakti gljiva, ali takođe soli amonijaka i nitrati. Pogodne neorganske soli koje može sadržati hranljivi rastvor su, na primer, hloridi, karbonati, sulfati ili fosfati alkalnih metala ili zemnoalkalnih metala, jon, cink, kobalt ili mangan.

Formiranje Amycomycin-a se odvija posebno dobro, na primer, u hranljivom medijumu koji sadrži oko 0.5 do 5 % škrob (rastvorljiv), poželjno 1 do 2 %, oko 0.5 do 5 % glukoze, poželjno 1 do 3 %, oko 0.5 do 5 % glicerina, poželjno 1 do 2 %, oko 0.1 do 0.5 % tečnost u kojoj je vršeno bubrenje kukuruza, poželjno 0.2 do 0.3 %, oko 0.2 do 1 % pepton, poželjno 0.4 d 0.6 %, oko 0.1 do 0.5 % ekstrakta gljiva, poželjno 0.2 do 0.4 %, oko 0.05 do 0.2 % natrijum hlorida, poželjno 0.1 do 0.2 % i oko 0.1 do 0.5 % CaC03, poželjno 0.2 do 0.3 %. Ove količine su bazirane na težini celokupnog hranljivog medijuma.

Uzgajanje ST101170 je izvedeno aerobno, na primer, potopljen uz mućkanje ili mešanje u posudama za mućkanje ili laboratorijskim posudama za fermentaciju, opciono sa uvođenjem vazduha ili kiseonika. Gajenje fermentacijom se može izvesti, na primer, u sterilnim bocama sa širokim grlićem ili posudama sa okruglim dnom različitih zapremina, u staklenim posudama za fermentaciju ili v^A-čeličnim kontejnerima.

Uzgajanje ST101170 se može izvesti na temperaturama između oko 20 i oko 35°C, poželjno između oko 25 i oko 30°C i pH između 4 i 10, poželjno između 6 i 8. Pod ovim uslovima mikroorganizmi su u opštem slučaju gajeni tokom perioda od 20 do 200 sati, poželjno 24 do 150 sati.

Gajenje se u povoljnom slučaju izvodi u nekoliko stupnjeva. Prvo, jedna ili više pre-kultura se može pripremiti u tečnom hranljivom medijumu. Glavna kultura, stvarni proizvodni medijum je zatim inokulirana sa pre-kulturom u, na primer, odnosu zapremina od 1:10. Pre-kultura je dobijena, na primer, inokuliranjem hranljivog medijuma sa micelijumom sa sponama i dozvoljavanjem rasta oko 20 do oko 120 sati, poželjno 24 do 90 sati. Micelijum sa sporama se može dobiti, na primer, omogućavanjem rasta mikroorganizama oko 1 do oko 40 dana, poželjno 5 do 12 dana, na čvrstom ili tečnom hranljivom medijumu kao Stoje kvasac-sladni agar ili krompir-dekstroza agar.

Pravac fermentacije i formiranje Amycomycin-a se može pratiti postupcima koji su poznati stručnjacima, kao što je merenje biološke aktivnosti medijuma kulture u biotestovima ili hromatografskim postupcima kao što je hromatografija na tankom sloju (DC) ili tečna hromatografija na visokom pritisku (HPLC).

Jedinjenje Amycomycin je prisutno u filtratu kulture kao i u micelijumu. Obično je, međutim, glavna količina prisutna u micelijumu. Jedinjenje se može izolovati korišćenjem poznatih tehnika separacije. Prema tome, ono se može dobiti iz filtrata kulture pomoću, na primer, filtriranja ili centrifugiranja. Filtrat se može ekstrahovati pomoću rastvarača koji se ne meša sa vodom kao što je 1-butanol, etil acetat, hloroform, dihlorometan ili tome slično, poželjno butanol ili etil acetat.

Aktivan materijal se takođe može dobiti iz micelijuma ekstrakcijom pomoću rastvarača koji se meša sa vodom kao što je metanol, aceton, acetonitril, n-propanol ili izo-propanol, poželjno metanol ili aceton ili rastvarača koji se ne meša sa vodom kao što je t-butanol, etil acetat, hloroform, dihlorometanol ili tojme slično, poželjno butanol ili etil acetat.

Ekstrakcija filtrata kulture se može izvesti u širokom opsegu pH. Poželjno je, međutim, da se ekstrakcija izvodi u neutralnom ili slabo kiseom medijumu, poželjno na pH između 4 i 9. Organski esktrakt se može koncentrovati u vakuumu i osušiti da bi se dobio aktivan sirovi materijal.

Izolacija i prečišćavanje jedinjenja Amvcomvcin se može izvesti na poznati način uzimajući u obzir hemijske, fizičke i biološke osobine prirodnog jedinjenja.

Jedan postupak za izolaciju Amycomycin-a na osnovu pronalaska je deljenje rastvora na način koji je poznat per se.

Drugi postupak prečišćavanja Amycomycin-a je pomoću hromatogrfaije na adsorpcionim smolama kao što je Diaion® HP-20 (Mitsubishi Casei Corp., Tokyo), Amberlite® XAD 7 (Rohm and Haas, USA), Amberchrom® CG (Toso Haas, Philadelphia, USA) ili na sličnim smolama. Razdvajanje se može izvesti u širokom opsegu pH. Poželjno, pH opseg je 1 do 9, poželjnije 2 do 8. Takođe su pogodne podloge za reverznu fazu, primer RP8i RPia, kao što je uopšteno objavljeno u kontekstu tečne hromatografije na visokom pritisku (HLC). Dalja mogućnost prečišćavanja jedinjenja na osnovu pronalaska se sastoji u upotrebi takozvanih hromatografskih podloga normalne-faze kao što je silika gel, ili Al203(alumina - aluminijum oksid) ili druge na način koji je poznat per se. Mnogi eluenti, kao što je dihlorometan, hloroform, metanol, etil acetat, aceton, petroleum etar ili njihove kombinaciuje, pogodni su za ovu svrhu. pH se može varirati, na primer, dodavanjem trietilamina. Alternativan postupak izolacije jedinjenja Amycomycin jeste upotreba molekularnih rešetki kao što je Fractogel® TSK HVV-40, Sephadex® LH-20 i ostalih na način koji je poznat per se. Takođe je moguće dobiti jedinjenje Amycomycin od sirovog materijala kristalizacijom. Ovde su pogodni, na primer, organski rastvarači i njihove smeše, anhidrovani ili sa dodatkom vode.

Dodatni postupak za izolaciju i prečišćavanje jedinjenja na osnovu pronalaska se sastoji u upotrebi izmenjivača-anjona, poželjno u opsegu pH od 7 do 10 i izmenjivača-katjona, poželjno u opsegu pH od 3 do 7. Posebno pogodno za ovu svrhu je upotreba puferskih rastvora kome su dodavane određene količine organskih rastvarača.

Dodatno, mogući postupak za prečišćavanje je protivstrujna hromatografija korišćenjem dvofaznog eluent sistema koji je napravljen od dva ili više rastvarača kao što je voda, metanol, etanol, butanol, izopropanol, aceton, dihlorometan, etil acetat ili petroleum etar.

Jedinjenje Amvcomvcin ili njegovi hemijski derivati se mogu prevesti u odgovarajuće farmakološki prihvatljive soli postupcima koji su poznati stručnjacima.

Farmakološki prihvatljive soli jedinjenja na osnovu pronalaska su neorganske i organske soli kao što je opisano u Remington's Pharmaceutical Sciences (17. Edition, page 1418

(1985)). Moguće soli su soli alkalnih metala, amonijum soli, soli zemnoalkalnih metala, soli sa fiziološki prihvatljivim aminima i soli sa neorganskim ili organskim kiselinama kao što su HCI, HBr, H2SO4, maleinska kiselina i fumama kiselina.

Očigledni hemijski ekvivalenti jedinjenja na osnovu datog pronalaska su jedinjenja koja se hemijski malo razlikuju, ali koja imaju istu ili sličnu aktivnost ili koja se pod umerenim uslovima mogu prevesti u jedinjenja na osnovu datog pronalaska. Primeri očiglednih hemijskih ekvivalenata su estri, etri, amino derivati, kompleksi ili proizvodi pripajanja jedinjenja od, ili sa jedinjenjima na osnovu pronalaska.

Estri se mogu pripremiti, na primer, reakcijom Amycomycin-a sa karboksilnim kiselinama u prisustvu reagenasa kao što je dicikloheksllkarbodiimid (DCC), ili tretiranjem jedinjenja sa acilujućim agensom kao što je hloranhidrid.

Etri se mogu pripremiti, na primer, od Amycomycin-a reakcijom sa alkilujućim agensima pod baznim uslovima.

Ostali postupci za pripremanje estara i etara su dati u literaturi, na primer, u Advanced Organic Svnthesis, 4m Edition, J. March, John Wiley & Sons., 1992.

Hemijski ekvivalenti mogu biti pogodni kompleksi sa jonima metala primera radi prelaznih metalakao što su La<3*>, Sm<3>', Eu3\ Gd3\ koji su tipični sa derivate tetraminske kiseline i mogu se pripremiti pomoću postupaka koji su dati u literaturi (K. Tanaka et. al., Chem. Pharm. Buli. 1979, 27,1901. K. Matsuo, Chem. Pharm. Buli. 1980, 28, 2494). ;Dvogube veze alkil bočnog lanca se mogu redukovati pomoću postupaka koji su dati u literaturi, na primer u P. N. Rvlander, "Hvdrogenation Methods", Academic Press, New York (1985), Chpt. 2 ili se mogu hidrohalogenisati pomoću postupaka koji su opisani od strane H. O. House u "Modem Svnthetic Reactions", W. A. Benjymin, Inc., New York ;(1972), pp 446-452. Hidroksilovani derivati se mogu proizvesti reakcijom dvogubih veza sa reagensima kao što je Os04kao što je opisano u literaturi, primera radi u Chem. Rev. 1980, 80,187. ;Derivati se takođe mogu formirati konverzijom dvogubih veza u epokside oksidacijom primera radi sa MCPBA kao što je opisano u Advanced Organic Synthesis, 4<*>Edition, J. March, John Wiley & Sons., 1992.

Fizičko-hemijske kao i spektroskopske osobine jedinjenja Amycomycin-a na osnovu pronalaska su kao što sledi:

Izgled: bezbojna čvrsta supstanca, rastvorijiva u metanolu, DMSO, piridin

Molekulska formula: C65H115NO18

HPLC (Tečna hromatografija

pod visokim pritiskom) Kolona: Purospher Star RP.18e (Merck), 55 x 4 mm, 3 j^m Eluent: CH3CN/0.01% H3PO4 (85%)

Gradijent:

Protok: 2ml/min

Temp.: 40°C

Detekcija: 210 nm, 254, 280, 320, 380 tR: 2.67 min

Molekulska težina: 1198.64 Da

HR-FAB-MS: 1220.801 187 [M+Na]<+>

<1>H- i 13C-NMR pogledati Tabelu 1

UVA/IS: MeOH,max(log )=229 nm (3.29), 281 (3.16)

b) Široki signali

c) Ovi signali nisu vidljivi. C60 i C69 se mogu dodeliti samo HMQC-spektru. Amvcomvcin poseduje izvanrednu antibakterijsku aktivnost, posebno protiv gram pozitivnih bakterija kao što su, na primer, stafilo- i enterokoke. Minimalne inhibitorne koncentracije Amycomycin-a protiv širokog opsega bakterija su date u Tabeli 2 u daljem tekstu. Za ove sojeve u poslednje vreme raste broj dokaza da predstavljaju problematične sojeve, t.j., mikroorganizme koji su postali rezistentni na postojeće antibiotike. Superiornost datog jedinjenja u odnosu na ostale antibiotike je prikazana, na primer, u inhibiciji sojeva koji su rezistentni na vancomycin i teicoplanin kao što su, na primer, E. faecalis, E. faecium ili E. gallinarium.

Amvcomvcin i njegove farmaceutski prihvatljive soli i derivati se mogu primeniti na životinje, poželjno na sisare i posebno na ljude kao sami farmaceutici, u smešama jedan sa drugim i u obliku farmaceutskih kompozicija koje dozvoljavaju parenteralnu ili ostale načine primene. Na osnovu toga dati pronalazak se takođe odnosi na Amvcomvcin i na njegove farmaceutski prihvatljive soli i derivate za upotrebu kao farmaceutika i na upotrebu Amycomycin-a i njegovih farmaceutski prihvatljivih soli i derivata za proizvodnju lekova koji imaju antibakterijsku aktivnost. Dati pronalazak se dalje odnosi na farmaceutske kompozicije koje sadrže efektivnu količinu Amycomycin-a i/ili jednu ili više farmaceutski prihvatljivih soli i/ili njegovih derivata, zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem. Amvcomvcin se može primeniti enteralno (oralni put primene), parenteralno (intravenozno ili intramuskularno) rektalno ili lokalno. Farmaceutske kompozicije koje sadrže Amvcomvcin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili njegov derivat sa ostalim farmaceutski aktivnim supstancama se mogu pripremiti mešanjem aktivnih jedinjenja sa jednim ili više farmakološki podnošljivih pomoćnih sredstava ili inertnih punilaca i konvertovanjem smeše u odgovarajući farmaceutski oblik kao što su, rastvori, praškovi

(tablete, kapsule uključujući mikrokapsule), pomade (kreme ili gelovi), lipozomski preparati, lipidni kompleksi, koloidne disperzije ili supozitorije pogodne za primenu.

Moguća pomoćna sredstva i/ili inertni punioci za formulacije ovog tipa su farmaceutski uobičajeni tečni ili čvrsti punioci i dodatna sredstva, rastvarači, emulzifikatori, lubrikanti, modifikatori ukusa, boje i/ili puferi.

Kao što je uobičajeno, galenska formulacija i postupak primene kao i opseg doza koji su pogodni u specifičnom slučaju zavisi od vrste koja se tretira i od određenog stanja ili bolesti i mogu se optimizovati korišćenjem postupaka poznatih u metodologiji. Kao primer, može biti pogodna doza od 0.001-10 mg, poželjno 0.1-5 mg, poželjnije 1.0 mg za telesnu težinu od približno 75 kg. Trebalo bi da doza najmanje bude dovoljna da proizvede željeni efekat.

Slede ilustrativni primeri datog pronalaska, koji istovremeno ne ograničavaju dati pronalazak:

Primer 1:

Pripremanje materijala za zasejavanje

100 ml hranljivog rastvora (4 g/l ekstrakta kvasca, 15 g/l rastvorljivog škroba, 1 g/l K2HPO4, 0.5 g/l MgS04x 7 H2O dopunjeno sa vodom do 1000 ml, pH 7.0 pre sterilizacije) u sterilnom erienmajeru od 300 ml je inokuliran sa sojemAmycolatopsissp. (DSM 12216) i

inkubiran 5 dana na 28°C i 180 rpm na rotacionoj mućkalici. 1.5 ml ove kulture je zatim razblaženo sa 1.5 ml 99% glicerina i čuvano na 20°C.

Primer 2:

Pripremanje kulture ili pre-kultureAmycolatopsissp., ST101170 (DSM 12216) u erienmajerima.

Sterilni erlenmajer koji sadrži 100 ml sledećeg hranljivog medijuma: 10 g/l rastvora škroba, 10 g/l glukoze, 10 g/l 99% glicerina, 2.5 g/l fluida ili tečnosti u kojoj je vršeno bubrenje kukuruza, 5 g/l peptona, 2 g/l ekstrakta gljiva, 1 g/l NaCI i 3 g/l CaC03je inokuliran sa izraslom kulturom (isti hranljivi rastvor, ali sa 2% agarom) ili sa 1 ml glicerinske kulture (pogledati Primer 1) i inkubiran u mućkalici na 180 rpm i 28°C. Maksimalna proizvodnja jedinjenja Amvcomvcin je dostignuta posle 72 sata.

Potopljena kultura stara 72 sata (proizvedena na osnovu opisanog postupka za mućkanu kulturu, Primer 1, ali sa sledećim medijumom: 15 g/l glukoza, 15 g/l obroka od soje, 3 g/l CaCOai 5 g/l NaCI, pH 7.5) je dovoljna za inokulaciju posuda za fermentaciju od 10 i 200 L sa inokulacionom količinom od 10%.

Primer 3:

Proizvodnja jedinjenja Amvcomvcin

Fermentator od 200 L je pokrenut sa sledećim parametrima:

Hranljivi medijum: 10 g/l škroba

10 g/l glukoze

10 g/l 99% glicerina

2.5 g/l tečnosti u kojoj je vršeno bubrenje kukuruza

5 g/l peptona

2 g/l ekstrakta kvasca

7 g/1 NaCI

3 g/l CaCOa

pH 7.2 (pre sterilizacije)

Inokulum: 10% zapremina posude za fermentaciju

Vreme inkubacije: 60 do 80 sati

Temperatura inkubacije: 28°C

Mešanje: 50 rpm

Aeracija: 150 l/min

Bilo je moguće dodavanjem 1 do 2 ml rastvora etanolskog poliola ograničiti formiranje pene. Maksimum produkcije je dostignut posle 69 časova.

Primer 4: Izolacija jedinjenja Amvcomvcin

200 I rastvora kulture dobijenog u Primeru 3 je centrifugirano i micelijum je temeljno ekstrahovan sa metanolom. Metanolski ekstrakt je koncentrovan do odnosa od približno 1:10 da bi se dobio bezbojni talog koji je otfiltriran. Ovaj postupak je ponavljan sve dok se više nije mogla detektovati supstanca Amvcomvcin u filtratu (HPLC). Ostatak je sušen smrzavanjem i zatim prečišćen pomoću HPLC:

1. Kolona: ®Fractogel TSK-HVV 40 (4L, 500 x 100 mm)

Eluent: MeOH

Stopa protoka: 20 ml/min

Detekcija: 204 i 236 nm.

Frakcije obogaćene sa Amycomycin-om su eluirane posle 125 minuta. Frakcije su prikupljene na bazi HPLC (uslovi koji su pomenuti u ranijem tekstu). Aktivne prikupljene frakcije sa željenim jedinjenjem su koncentrovane u vakuumu i sušene smrzavanjem.

2. Kolona: Silika gel 60 (Merck); Erimatech (300 x 20 nm, 100 ml) Eluent: A)CH2CI2B) CH2CI2:MeOH 9:1 C)MeOH.

Stopa protoka: 25 ml/min

Detekcija: 236 i 228 nm

Aktivno jedinjenje Amvcomvcin je eluirano posle 42 minuta. Frakcije su prikupljene na baz!9 HPLC (uslovi koji su pomenuti u ranijem tekstu). Aktivne prikupljene frakcije sa željenim jedinjenjem su koncentrovane u vakuumu i sušene smrzavanjem.

3. Kolona: ® Fractogel TSK-HVV 40 (1 L, 500 x 50 mm)

Eluent: MeOH

Stopa protoka: 5 ml/min

Detekcija: 204 i 236 nm

Aktivna komponenta Amvcomvcin je elulrana posle 112 minuta.

Na osnovu ranije pomenutog postupka moguće je dobiti 110 mg Amycomycin-a od 200 L fermentacionog medijuma.

Claims (7)

1. Jedinjenje formule: i njegove farmaceutski prihvatljive soli, estri i etri u svim svojim stereoizomernim i tautomernim oblicima.

2. Jedinjenje molekulske formule CesHusNOie, koje se može dobiti uzgajanjemmikroorganizma Amycolatopsis species,ST101170 (DSM 12216) pod aerobnim uslovima u hranljivom medijumu koji sadrži izvore ugljenika i azota, nakon čega sledi izolacija i prečišćavanje na uobičajen način, i njegove farmaceutski prihvatljive soli u svim svojim stereoizomernim i tautomernim oblicima.

3. Postupak za proizvodnju jedinjenja prema zahtevu4 ili zahtevu 2, koji obuhvata uzgajanje mikroorganizamaAmycolatopsis species,ST101170 (DSM 12216) pod aerobnim uslovima u hranljivom medijumu koji sadrži izvore ugljenika i azota, za čim sledi izolacija i prečišćavanje na uobičajen način.

4. Postupak prema zahtevu 3, further koji dalje obuhvata konverziju rezultujućeg jedinjenja u farmakološki podnošljivu so.

5. Jedinjenje prema zahtevu 1 ili zahtevu 2 za upotrebu kao farmaceutik.

6. Farmaceutska kompozicija koja sadrži efektivnu količinu jedinjenja prema zahtevu 1 ili zahtevu 2 i farmaceutski prihvatljiv nosač.

7. Jedinjenje prema zahtevu 1 ili zahtevu 2 za upotrebu kao antibiotik.