RS51765B - Preklopivi bicikl - Google Patents

Abstract

Sklopivi bicikl (10) uključujući noseću cev (30) i prednji točak (175), pri čemu sklopivi bicikl sačinjava:sklopiva viljuška (115) spojena sa nosećom cevi i koja se rotaciono spaja sa prednjim točkom (175) bicikla, pri čemu sklopiva viljuška uključuje:viljušku prednjeg točka (150) koja se rotaciono spaja sa biciklom oko ose noseće cevi i koja može da se rotira oko 180 stepeni; prednju pomičnu polugu (155) spojenu sa viljuškom prednjeg točka u uporišnoj tački;stremen (160) spojen sa prednjom viljuškom, i fiksiran na pomičnoj polugi; isredišnji sklop podešen za okretanje prednjeg točka oko zgloba koji spaja prednju pomičnu polugu (155) sa prednjom viljuškom i postavljanje dela prednjeg točka uz dijagonalnu cev (20, 165 ili 170); naznačeno time što je sklopiva viljuška (115) napravljena tako da može da se rotira oko 180 stepeni ka prednjoj orijentaciji pre savijanja.Prijava sadrži još 15 patentnih zahteva.

Description

Oblast tehnike

Ovaj pronalazak se generalno odnosi na skolpive bicikle koji se mogu preklopiti u relativno kompaktni aranžman a zatim rasklopiti radi vožnje.

Stanje tehnike

Bicikli koji se mogu preklopiti imaju prednost relativnog kompaktnog aranžmana za odlaganje ili transport, što ih čini popularnim kod korisnika koji žele da smanje prostor za odlaganje, kao što su, izmežu ostalih, oni koji ih koriste za odlazak na posao, rekreativci i kamperi. Poznati preklopivi bicikli imaju niz nedostataka kada se uporede sa standardnim ne-preklopivim biciklima, na primer, poznati preklopivi bicikli imaju okvir iz dva ili više delova, koji se mogu rastaviti, preklopiti ili teleskopski skratiti. Kod nekih poznatih preklopivih bicikala, dimenzije preklopnjenog bicikla se mogu dalje smanjiti skidanjem točkova.

Kod nekih konvencionlanih bicikala, preklopivi zgklobovi su smešteni u centralnom delu rama, kao što su jedan ili dva na donjoj cevi, gornjoj cevi, sedišnoj potpornoj cevi i prednjoj cevi, ili nosećoj cevi. mana ovakvog aranžmana je da je smanjena čvrstina rama, što može negativno da utiče na efikasnost okretanja pedala i ukupnu stabilnost.

Drugi nedostatak povezan sa takvim poznatim preklopivim biciklima je da spojevi koji omogućavaju preklapanje mogu vremenom stvoriti zazor, tj. početi da „rade" posle određenog peroida korišćenja. Ovakav „rad" ima za rezultat bicikl koji se ugiba, što smanjuje efikasnost okretanja pedala, pošto silu koja se koristi za teranje bicikla delimično aporbuju zglobovi koji se ugibaju. Osim toga, sami spojevi mogu predstavljati slabe tačke bicikla, i mogu da prouzrokuju strukturni kvar, nestabilnost i druge nepoželjne karakteristike vožnje.

Dalji nedostatak čini to što poznati preklopivi bicikli imaju ramove koji su često manji od ramova uporednih standardnih ne-preklopivih bicikala. To umanjuje ergonomsku prilagođenost vozaču. To za mnoge vozače znači da mogu udobno da voze na kraće razdaljine. Nelagodnost vožnje može umanjiti efikasnost okretanja pedala, a umanjenje karakteristike vožnje su manje pogodne zbog različitih pozicija prednjeg točka i manje veličine točkova u poređenju sa ne-preklopivim biciklima.

Stoga, postoji potreba za preklopivim biciklom koji je ergonomski udoban u vožnji, ima opciju strukture jedinstvenog centralnog okvira, opciju lakog preklapanja u kompaktnu formu, odnosno opciju zadržavanja svoje strukturne čvrstine i intergiteta uprkos stalnom preklapanju i rasklapanju.

DE-A-431.3832 prikazuje sklopivi bicikl u skladu sa preambulom patentnog zahteva 1, sa sklopivim sklopom viljuške prednjeg točka. Sklop uključuje viljušku prednjeg točka koja je zglobno spojena sa nosećom cevi, prednju pomičnu polugu čiji je jedan kraj zglobno spojen sa donjim krajem viljuške, a drugi kraj sa vodicom koja podupire točak, i povezan je sa gornjim krajem viljuške, blizu noseće cevi, preko amortizera koji se može osloboditi. Sklop viljuške, sa četvorostranom konfiguracijom, može se sklopiti oslobađanjem amortizera sa viljuške i savijanjem pomične poluge i vodice unazad, pri čemu viljuška ostaje u položaju za vožnju

Izlaaanie suštine pronalaska

Ovaj pronalazak u velikoj meri ublažava nedostatke poznatih preklopivih bicikala, od kojih smo neke prethodno naveli, omogućavajući da se bicikl preklopi na kompaktnu veličinu a i dalje da ima centralni okvir bez ikakvih pregibnih zglobova. Preklopivi bicikl ovog pronalaska ima prednost preklopivosti iako generalno pruža iskustvo vožnje i trajnosti standardnog ne-preklopivog bicikla.

Jedno izvođenje ovog pronalaska obuhvata sklop centralnog rama sa donjom cevi, sedišnjoj potpornoj cevi, gornjoj cevi i nosećom cevi, naznačen time, da su donja cev, sedišna cev, gornja cev i noseća cev generalno fiksirane jedna za drugu. Ovakav raspored možeobezbediti ergonomske karakteristike vožnje ne-preklopivog bicikla.

Preklopivi elementi ovog pronalaska opciono obuhvataju preklopivu konstrukciju prednje viljuške, preklopivu konstrukciju zadnjeg točka i preklopivu konstrukciju upravljača. Iako svaki od ovih sklopova jeste opciona karakteristika ovog pronalska, one deluju zajedno da smanje veličinu preklopivog bicikla kada je preklopnjen, što ga čini npr. lakšim za transport. Opcioni sklop prednje viljuške se postavlja na prednji točak na donjem kraju, a onda se spaja na ili kod vezanih podupirača. U funkciji, konstrukcija prednje viljuške obuhvata cevi za povezivanje koje vezuju gornji kraj rama sa točkom, na njegovoj osovini. Ovaj spoj može da funkcioniše tako da se otkoči i da se dozvoli sklopu prednje viljuške da se okrene oko spoja, u pravcu donje cevi rama. najbolje da donja cev rama ima dva prostorno razdvojena dela koja su razmaknuta jedan od drugog. Tako da kada se sklop prednje viljuške okrene oko spoja, točak može da se preklopi u prostor između razdvojenih delova, i tako se zarotira u centar okvira, kroz dva razdvojena dela donje cevi. Alternativno, točak i konstrukcija prednje viljuške mogu da se zarotiraju za 180° pre nego što se preklope oko spoja.

Opcioni sklop upravljača takođe služi da se smanji dimenzija preklopivog bicikla kada je preklopljen. Naime, upravljač se postavi na cev u zakočeni položaj ali da ne može da se otkoči. kada se želi da se bicikl preklopi, upravljač se otkoči i zarotira nadole, najbolje u položaj koji je unutar prostora centralnog dela rama.U najboljem izvođenju, upravljač je u potpunosti okrenut za 180° pre preklapanja, a upravljač se onda otkoči i zarotira naniže u položaj u kome je jedna ručka upravljača sa leve strane centralnog dela rama a druga ručka upravljača s desne strane centralnog dela rama. Onda, uz pomoć spoja koji može da se zakoči, strane upravljača mogu da se preklope na unutra jedna ka drugoj, i mogu da se preklope ka unutra u dovoljnoj moeri tako da se ručke ukrste.

Opcioni sklop zadnjeg točka takođe služi da se smanji dimenzija preklopivog bicikla kada je preklopnjen. U ovom izvođenju, sklop prečke se spušta pod uglom od ispod sedišta do osovine zadnjeg točka. Najbolje je da sklop prečke obuhvati i prostorno razdvojene ili paralelne cevi između kojih se postavlja zadnji točak. Na mestu između sedišta i osovine zadnjeg točka, sklop prečke obuhvata sklop zazakočenje. Kada se otkoči sklop za zakočenje, zadnji točak se zarotira nagore, između razdvojenih cevi sklopa podupirača. U najboljem izvođenju, kompaktnost ovog aranžmana može se povećati korišćenjem dvostrukih prenosnih lanaca, sa srednjim lančanikom. Viljuške lance, zajedno sa zadnjim točkom, se mogu preklopiti nagore ka sedištu. Da bi se olakšalo preklapanje viljuški lanca i zadnjeg točka, prenos sa zupčanika i zadnjeg lančanika je dopunjeno sa još dva lančanika i vratilom tj. ima dva lanca u nizu, što za rezultat ima dodatni koeficijent prenosa. Vratilo takođe služi kao obrtni oslonac, oko koga se donja potpora zadnjeg točkia i zadnji točak preklapaju, prednji lanac ostaje između prednjih prstenova lančanika i srednjeg lančanika, na vratilu, dok zadnji lanac ostaje između srednjeg lančanika i zadnjeg lančanika, i pomera se nagore zajedno sa donjom potporom zadnjeg točka i zadnjim točkom bez promene razdaljine između prednjeg lančanika i zadnjeg lančanika.

U ovom izvođenju zadnji točak se rotira oko srednjeg lančanika kada se točak preklapa nagore. Viljuške lanca, zajedno sa zadnjim točkom, su preklopivi negore ka sedištu. U položaju za vožnju, snaga se prenosi preko lanca od lančanika pedale ka srednjem lančaniku a onda preko drugog lanca iz srednjeg lančanika ka lančaniku na zadnjem točku postavljenom na osovinu zadnjeg točka. Ako se ukloni zadnji točak, dužina bicikla može još da se smajni u preklopljenom položaju.

Da bi se smanjila širina preklopnjenog bicikla, pedale takođe mogu da se preklope.

U alternativnom izvođenju ovog pronalaska, predviđa se preklopivi bicikl za dvoje. U ovom aranžmanu, drugo sedište je smešteno iza prednjeg sedišta, a predviđen je i drugi par pedala. U aranžmanu bicikla za dvoje, nije neophodno potreban drugi par pedala. Na primer, mogu se dodati oslonci za noge drugog putnika, ali najbolje na mestu koje je na bezbednoj udaljenosti od operativnih komponenti prvih pedala. Osim toga, kao alternativa drugom sedištu, ili kao dodatak drugom sedištu, druge opcione komponenete se mogu dodati, kao što je sedište za dete, korpa, nosač za poslovnu tašnu, postolje, itd. Takve komponente mogu se ugraditi na sličan način i mesto kao i drugo sedište.

U daljem izvođenju, bicikl se može opremiti motorom koji mu daje momenat motora na jednom od lančanika ili na prstenu lančanika.

ove i druge karakteristike i prednosti ovog pronalaska će se videti iz pregleda detaljnog opisa pronalaska koji sledi, zajedno sa pratećim slikama na kojima se isti referentni brojevi odnose na iste delove u ćelom tekstu.

Kratak opis slika nacrta

Slika 1 predstavlja bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 2 predstavlja bočni izgled drugog izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom tj. preklopivog bicikla za dvoje;

Slika 3 predstavlja detaljni izgled izvođenja ilustrovanog na slici 2, koji prikazuje drugu sedišnu potpornu cev, u skladu sa ovim pronalsakom;

Slika 4 predstavlja bočni izgled izvođenja ilustrovanog na Slici 1, koji ilustruje preklopivi bicikl u skladu sa ovim pronalaskom u preklopljenoj konfiguraciji;

Slika 5 je detaljni izgled izvođenja ilustrovano na Slici 2, koji prikazuje preklopivi sklop upravljača u preklopljenoj konfiguraciji, u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 6 je detaljni izgled izvođenja ilustrovanog na slici 5, koji prikazuje sklop preklopivog upravljača u sklopnjenoj konfiguraciji, u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 7 je detaljni izgled izvođenja ilustrovanog na Slici 2, koji prikazuje sklop preklopivog upravljača u delimično sklopljenoj konfiguraciji, u skladu sa ovim pronalaskom,

Slika 8 je detaljni pogled izvođenja ilustrovanog na slici 7, koji prikazuje skop preklopivog upravljača u kompletno sklopljenoj konfiguraciji, u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 9 je detaljni izgled izvođenja ilustrovanog na Slici 2, koji prikazuje preklopivi sklop zadnjeg točka, u skaldu sa ovim pronalaskom;

Slika 10 je detljni izgled izvođenja ilustrovanog na Slici 9 koji prikazuje sklop zadnjeg točka u delimično sklopljenoj konfiguraciji, u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 11 je detaljni izgled postavke lančanika preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 12 je poprečni detaljni izgled postavke lančanika preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom prikazan duž linija 12-12 kako je prikazano na Slici 11;

Slika 13 je bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 14 je bočni izgled izvođenjailustrovanog na Slici 13, koji ilustruje preklopivi bicikl u skladu sa ovim pronalaskom u delimično sklopljenoj konfiguraciji;

Slika 15 je bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 16 je bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 17 je bočni izgled motorizovanog izvođenja preklopivog bicikla u skladu sa ovim pronalaskom;

Sliak 18 je bočni izgled izvođenja preklopivog bicikla za dvoje u skladu sa ovim pronalaskom;

Slika 19 je izgled iz perspektive pedale u skladu sa ovim pronalaskom; i

Slika 20 je izgled iz perspektive pedale u skladu sa ovim pronalaskom;

Primiče se k znanju da su neke ili sve Slike šematski prikazi za potrebe ilustracije i ne prikazuje neophodno stvarne relativne veličine ili lokacije prikazanih elemenata.

Detaljan opis pronalaska

U narednim poglavljima, ovaj pronalazak će biti detaljno opisan putem primera sa upućivanje na crteže u prilogu. Tokom čitavog ovog opisa, najbolje izvođenje i primeri koji su prikazani treba da se shvate samo kao primeri a ne kao ograničenje ovog pronalaska. Kako je korišćeno ovde, „ovaj pronalazak" se odnosi na bilo koje pojedinačno izvođenje koje je opisano u ovoj prijavi, i sve ekvivalente. Osim toga, upućivanje na različite karakteristike „ovog pronalaska" u čitavom ovom dokumentu ne znači da se sva zahtevana izvođenja ili metodi moraju obuhvatati karakteristike na koje upućuje.

Ovak pronalazak se odnosi na preklopivi bicikl uključujući geometriju okvira koja predviđa isti odnos različitih komponenti i u preklopljenom i nepreklopljenom položaju, kako je ovde definisana, „geometrija okvira" odnosi se na postavku cevi koje čine okvir bicikla. Odnos između cevi koje čine okvir bicikla stvara specifičnu „geometriju okvira". Jedna karakteristika preklopivog bicikla ovog pronalaska je da je najbolje da je osnova okvira konstrukcije iz jednog dela, tj. da nema nikakvih spojeva koji povezuju pokretne delove.

Na slikama 1, 13 i 15 ilustrovano je jedno izvođenje preklopivog bicikla 10 ovog pronalaska. Ovo izvođenje ovog pronalaska sastoji se od osnovnog okvira 12 koji obuhvata jednu donju cev 20, ili najbolje uključujući prostorno razdvojene donje cevi 165, 170, sedišnu potornu cev 25, gornju cev 15 i noseću cev 30, naznačeno time da su donja cev 20, sedišna potporna cev 25, gornja cev 15 i noseća cev 30 generalno fiksirane jedna za drugu. Najbolje je da donje cevi 165, 170 imaju međuprostor koji je otprilike iste širine kao i prednji točak 175, ili nešto širi. Donje cevi 165, 170 mogu biti paralelne jedna prema drugoj, pod uglom ili zakrivljene. Alternativno, predviđa se jedna donja cev sa zakrivljenjem, ili jedna cev, podeljena na sredini se predviđa takođe oblikovana tako da primi prednji točak kad se preklopi nagore.

Drugo izvođenje ovog pronalaska je ilustrovano na Slikama 2 i 18. U ovom izvođenju, daje se preklopivi bicikl za dvoje 70. Ovo izvođenje obuhvata razne karakteristike koje se nalaze u izvođenju sa jednim sedištem 10, uključujući sklop osnovnog okvira donje cevi 20 ili prostorno razdojene donje cevi 165, 170 i sedišna potorna cev 25, gornju cev 15 i noseću cev 30 su generalno fiksirane jedna za drugu. Na slikama 2, 3 i 18, preklopivi bicikl za dvoje 70 obuhvata drugu sedišnu potornu cev 45 sa drugim 40 i sa prišvrđćivačem 50. Najbolje je da pričvršćivač za drugo sedište sa pričvršćivačem koji se trenutno oslobađa, ali mogu se upotrebiti i drugi tipovi pričvršćivača kao što su rezica, bravica i odgovarajući sklopovi sa zavrtnjem i navrtkom.

Opciono, bicikl sa jednim sedištem može se pretvoriti u preklopivi bicikl za dvoje postavljanjem druge sedišne potporne cevi 45 između dve cevi gornje dijagonalne potore zadnjeg točka 75, 80 koje čine gornju dijagonalnu potoru zadnjeg točka 85. na gornju dijagonalnu potoru zadnjeg točka 85 pričvrćen je prijemnik pričvršćivača 55, koji je odgovarajuće veličine da primi pričvrćivač sedišne potorne cevi drugog sedišta 50. Donji kraj sedišne potorne cevi 45 postavljen je na podupirač sedišne potorne cevi drugog sedišta 60 koji je smešten između dve cevi prednjeg donjeg nosača 90, 95, prikazan na slici 3. na ovaj način, preklopivi bicikl 10 može se pretvoriti u preklopivi bicikl za dvoje 70, bez promene dimenzija okvira, ili razmaka osovina bicikla.

Na slici 18, preklopivi bicikl za dvoje 70 opciono može da sadrži i sklop drugog para pedala 107 koji dopunjuje sklop srednjeg lančanika 110. kako je prikazano na SLikama 11 18, najbolje je da je sklop drugog para pedala 107 postavljen u istom ugaonom položanju kao i sklop prvog para pedala 100 Alternativno, par oslonaca za noge (nije prikazan) može se fiksirati bilo gde na okviru gde je to odgovarajuće, bezbedno i zgodno, kao što su veći prednjeg donjeg nosača 90. 95.

U daljem izvođenju bicikla za dvoje, drugo sedište 40 je postavljeno tako da putnik na sedištu 40 može da bude okrenut unazad. Opcioni oslonci za noge mogu se predvideti tako da se omogući udobno mesto za oslonac nogu putnika koji je okrenut unazad. Isto tako, sedište 40, bilo da je okrenuto unapred ili unazad može uključivati pogodnosti kao što su oslonac za leđa koji povećava udobnost putnika.

Na slikama 4 i 14, preklopivi bicikl 10 ovog pronalaska je ilustrovan u prklopljenoj konfiguraciji. Razne opcione karakteristike za preklapanje su ilostrovane na ovim slikama. U ilustrovanom izvođenju na Slikama 1, 4, 13 i 15, opcioni elementi za preklapanje obuhvataju preklopivi sklop prednje viljuške 115, preklopivi sklop zadnjeg točka 120 i preklopivi sklop upravljača 125. Osim toga, sedište 35 može opciono da se povuče u sedišnu potpornu cev 25 oslobađanjem bravica za sedište 123 omogućujući da se cev za montiranje sedišta 124 uvuče u sedišnu potornu cev 25. Tako, najbolje je da cev za montiranje sedišta 124 ima manji prečnik od prečnika sedišne potorne cevi 25, omogućujući da se cev za montiranje sedišta 124 pokreće unutar sedišne potorne cevi 25.

Kako je prikazano na Slikama 5 i, preklopivi sklop upravljača 125 sastoji se od dela za montiranje 135, koji se takođe naziva usko grlo, koji može da se rotirai uparen je sa nosećom cevi 30 (koja se takođe zove čeona cev). Upravljač 140 je montiran na deo za montiranje 135 oko osovine za okretanje upravljača 130. najbolje je da upravljač 140 može da se rotira iz uspravnog položaja kako je ilustrovano na Slikama 1, 2 i 5, na primer, u preklopljeni donji položaj kako je ilustrovano na SLikama 3, 4 i 6. Može se upotrebiti bilo koji mehanizam koji omogućava da upravljač 140 bude uspravan u položaju za vožnju i dovoljno fiksiran da omogućava bezbedno upravljanje a zatim da može da se oslobodi i rotira nadole u preklopljenu konfiguraciju bicikla 10, 70. U jednom izvođenju, postoji frikcioni spoj između cevi za upravljač i dela za montiranje 135, koji je pogodno oblikovan da primi cev za upravljanej. U drugom izvođenju, predviđen je mehanizam reze, a opet u jednom drugom, predviđen je zaporni mehanizam: Elementi upravljača 140 mogu obuhvatati cev, a na njihovim odnosnim krajevima, ručke 142.

U jednom izvođenju, odnosni elementi upravljača 140 mogu takođe da se preklope na unutra, da bi se dalje smanjila veličina preklopljenog bicikla. U ovom izvođenju, obrtne osovine za upravljač 130 su predviđene na mestu gde se ukrštaju upravljač 140 i deo za montiranje 135, u jednom izvođenju, reza za upravljač 145, koja oslobađa element upravljača 140 je tipa sa kukicom i okcem ali mogu se koristitii druge vrste reza, kao što je brzo oslobađajuća reza ili bilo koja pogodna vrsta reze ili pričvršćivača.

Na slikama 6, 7 i 8 će sada biti prikazan najbolji način za preklapanje sklopa upravljača 125. Najbolje je da se čitav sklop upravljača 125 (zajedno sa prednjim točkom 175) zarotira za oko 180 stepeni tako da čitav sklop bude okrenut unazad. Da bi se postigla ova rotacija, deo za montiranje 135 se zarotira po želji unutar noseće cevi 30. Ova rotirajuća sila se prenosi na prednji točak 175 preko povezanih elemenata za montiranje. Posle ove početne rotacije se oslobađa reza za upravljač 145 tako omogućavajući da cev upravljača 140, zajedno sa povezanim elementima, se zarotira oko svojih obrtnih osovina 130. U jednom izvođenju ovog pronalaska, jedna obrtna osovina upravljača 130 je postavljena pod uglom od 45 stepeni, a druga obrtna osovina upravljača 130 je postavljena pod uglom od 35 stepeni tako da ručke 142 montirane na krajevima upravljača 140 ne dodiruju jedna drugu kada su u preklopljenom položaju ispod gorenj cevi 15, kako je prikazano na Slikama 6 i 8.

Ponovo na Slikama 7 i 8 ilustrovan je sklop prednje viljuške. U konfiguraciji za vožnju, kako je ilustrovano na Slici 1, sklopom prednje viljuške 115 postavlja se prednji točak 175 preko osovine na okvir 12. treba imati u vidu da bilo kakva postavka elemenata sklopa prednje viljuške 115 može da se koristi da se postavi prednji točak 115 tako da može da se rotira, i da opciono omogućava da se prednji točak pomeri ka okviru 12 u postupku preklapanja. U ilustrovanom izvođenju, sklop prednje viljuške 115 je prišvršćen za noseću cev 30 okvira 12 tako da može da se obrće.On obuhvata prednju viljušku 150 koja se pruža unapred kada je preklopivi bicikl 10 postavljen u konfiguraciju za vožnju, kako je prikazano na Slici 1. Prikačena na prednju viljušku 150 tako da može da se obrće, oko obrtne osovine viljuške 157 je pokretna spona 155 na koju je prikačen prednji točak 175 tako da može da se skine i rotira. Na pokretnu polugu 155 je fiksiran stremen 160 koji obuhvata rezu stremena 180. I pokretanje poluga 155 i strenem 160 su postavljeni oko prednjeg točka 175.

U najboljem izvođenju reza stremena 180 može biti bravica sa oprugom ali druge vrste reza ili pričvršćivača se mogu koristiti, kao oni sa kukicom i okcem, ili pričvršćivači koji se brzo oslobađaju. Sklop prednje viljuške 115 se preklapa rotiranjem prednje viljuške 150 za oko 180 stepeni. zatim se oslobađa reza stremena 180, koja oslobađa stremen 160, iomogućava vozaču da zarotira pokretnu polugu 155 i stremen 160 oko obrtne osovine viljuške 157 kako je prikazano na slikama 7 i 8.

Primer preklopljene konfiguracije su ilustrovani na Slikama 4 i 8. U preklopljenoj konfiguraciji, prednji točak 175 se pomera ka okviru, najbolje je da se postavi između dva elementa donje cevi 165, 170 koji čine donju cev 20.

Alternativno izvođenje sklopa predenj viljuške 155 može sadržati dve opruge ili amortizera 14, kako je prikazano slikama 15, 16 i 17 koji se montirajuizmeđu prednje viljuške 150 i bilo stremena 160 i/ili pokretne poluge 155. Dve opruge ili amortizera 14 bi obezbedili da reza stremena 180 bude u zatvorenom položaju kada se preklopivi bicikl 10 postavi u položaj za vožnju. Opruge ili amortizeri 14 mogu biti bilo kog tipa, kao što su oni od elastomera, gidraulični ili pneumatski. Bilo bi dobro da jedna ili više opruga ili amortizera 14 mogu da se postave bilo gde na sklopu prednje viljuške 155, na bilo kom pogodnom mestu.

Karakteristika preklopivog sklopa predenje viljuške 155 je da se „čeoni ugao" noseće cevi može konfigurisati slično čeonom uglu ne-preklopivog bicikla. Čeoni ugao određuje ugao nagiba viljuške, koji utiče na „brzinu" upravljanja. To jest, upravljanjeovim pronalaskomće izgledati normalno nekome ko je navikao da vozi ne-preklopivi bicikl, za razliku od konvencionalnih preklopivih bicikala koji imaju strmiji čeoni ugao, što za rezultat ima strmiji nagib viljuške. To se može primeniti da se kreira relativno brzo upravljanje, koje za posledicu može imati nervozno upravljanej ili takav osećaj, ako se želi.

Opcioni sklop zadnjeg točka 120 je takođe predviđem. Može se koristiti bilo koji sklop koji je pogodan za montiranje zadenjg točka tako da on može da se rotira u odnosu na okvir 12 i za montiranje po želji jednog ili više sedišnih sklopova. U ilustrovanom izvođenju, dijagonalna potora zadenjg točka je podeljena na gornju dijagonalnu potoru zadenjg točka 85 i donju dijagonalnu potporu zadenjg točka 185. Gornja dijagonalna potpora zadnjeg točka 85 može opciono da ima dve cevi gornje dijagonalne potore zadenjg točka 75, 80 prikazano na Slici 3. Donja dijagonalna potora zadenjg točka 185 opciono ima dve cevi donje dijagonalne potore zadnjeg točka 190, 195 prikazano na Slikama 3, 9 i 10. Na donju dijagonalnu potporu zadnjeg točka 185 je pričvršćen prijemnik pričvršćivača donje dijagonalne potpore zadnjeg točka 215, koji je odgovarajuće veličine da prihvati pričvršćivač donje dijagonalne potpore zadnjeg točka 210. Na taj način, donja dijagonalna potora zadnjeg točka 185 je razumno spojena sa gornjom dijagonalnom potorom zadnjeg točka 85. najbolje bi bilo da je pričvršćivač dijagonalne potore zadenjg točka 210 tipa koji se brzo oslobađa, ali da se mogu koristiti i drugi pogodni pričvršćivači ili reze. Takođe, može se zameniti položaj pričvršćivača u odnosu na prijemnik.

Kako je prikazano na Slikama 3, 9 i 10, jedna od karakteristika ovog pronalaska je donji nosač podeljen na prednji donji nosač koji se sastoji od dve cevi prednjeg donjeg nosača 90, 95 i zadnji donji nosač koji se sastoji od dve cevi zadnjeg donjeg nosača 200, 205. Cevi su povezane tako da se obrću osovinicom 220. Sklop srednjeg lančanika 110 je spojen tako da može da se okreće oko osovinice 220. Sklop srednjeg lančanika 110 je povezan sa prednjim lančanikom 105 prednjim lancem 225, koji ide od prednjeg lančanika 105 do prvog srednjeg lančanika 112 na sklopu srednjeg lančanika 110 (kako je prikazano na Slikama 11 i 12). Zadnji lanac 230 povezuje drugi srednji lančanik 114 sa glavčinom zadnjeg točka 235 koje može da ima jedan ili više lančanika 237 za različite stepene prenosa.

U najboljem izvođenju bicikla za dvoje, prečnik prvog lančanika 105 je isti kao i prečnik prvog srednjeg lančanika 112, a prečnik drugog srednjeg lančanika 114 je veći od rpečnika jednog ili više lančanika 237 ma zadnjoj glavčini 235, iako bilo koja veličina lančanika može da se koristi ako prenosi silu koju generišu pedale bilo kog sklopia pedala 100, 107 na zadnji točak 240.

U jednom izvođenju ovog pronalaska, glavčina zadnjeg točka 235 može sadržati unutrašnje zupčanike, ili zadnja glavčina 235 može sadržati spoljne zupčanike i iskliznicu koja pokreće lanac između menjača. Pored toga, prednji lančanik 105 može sadržati dodatne lančanike, pored dva lančanika 112, 114 na ilustracijama. Na taj način, pruža se mogućnost izbora niza različitih stepena prenosa. Jedna od karakteristika ovog pronalaska je da dva sklopa lančanika 105, 110 nude stepen prenosa koji može da odgovori na najveći broj potreba kada je u pitanju brzina bicikla.

Treba napomenuti da, iako se o lancima 225 i 230 ovde govori kao o elementima koji obezbeđuju mehanizam za prenos sile između lančanika 105, 110 i/ili mehanizma glavčine 235, sila se može prenositi i preko bilo kojeg mehanizma koji omogućava da se sila na odgovarajući način prenese od stopala ili šaka bicikliste do točka ili točkova kojima se sila na odgovarajući način upravlja. NA primer, sila može da se prenosio d pedala 100 ili 107 preko pogonskog vratila do zadnjeg točka 240 ili prednjeg točka 175. Ovakav sistem sa pogonskim vratilom dobro je poznat i ima široku primenu, na primer u motornim vozilima gde prenosi pogonsku silu od motora do jednog točka ili više točkova. Alternativno, izvor energije 65 može da se uključi radi obezbeđivanja pogonske snage. Izvor energije 65 može da obuhvata električni motor ili motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji, u najboljem izvođenju, ne bi povećao dimenzije preklopnog bicikla 10 u preklopljenom stanju ili preklopnog bicikla za dvoje 70.

Opet na Slikama 3, 9 i 10, sledi opis načina na koji se način preklapa sklop zadenjg točka 120. kada pričvršćivač dijagonalne potore zadnjeg točka 210 nije spojen sa prijemnikom pričvršćivača dijagonalne potore zadnje točka 215, zadnji točak 240 se okreće oko osovinice 220, ka sedištu 35. prednji lanac 225 ostaje između predenjeg lančanika 105 i zadnjeg lančanika 110, dok zadnji lanac 230 ostaje između zadnjeg lančanika 110 i zadnje glavčine 235. Dve cevi zadnjeg donjeg nosača 200,205 pomeraju se na gore zajedno sa zadnjom tačkom 240. Ovakva postavka komponenti održava razdaljinu između prednjeg lančanika 105 i zadnjeg lančanika 110 generalno stabilnom tokom postupka preklapanja i tako se sprečava bilo kakvo opuštanje lanaca 225, 230. Shodno tome, nije moguće spajanje lanaca 225, 230 tokom preklapanja i rasklapanja preklopivog bicikla 10. U jednom alternativnom izvođenju ovog pronalaska umesto lanaca mogu se koristiti pogonski kaiševi, ako je moguće nazubljeni pogonski kaiševi umesto lanaca.

Kao što je prikazano na Slici 4. kada je potpuno preklopljen, zadnji točak 240 zauzima položaj sedišta pored sedišta 35. Može se koristiti bravica da bi se zadnji točak 240 zadržao u preklopljenom stanju. Time se značajno smanjuje veličina preklopivog bicikla 10, što omogućava da se ovaj bicikl nosi u velikoj torbi, rancu, kao i da se lako smesti u manje vozilo.

Pored toga, da bi smanjila širina preklopivog bicikla 10 ili preklopivog bicikla za dvoje 70, i pedale se mogu preklopiti. Štaviše, preklopivi bicikl 10 ili preklopivi bicikl za dvoje 70 može da bude snabdeven i električnim motorom ili motorom sa unutrašnjim sagorevanjem 15 a da to ne uveća njegove dimenzije u preklopljenom stanju.

Može se koristiti bilo koji prečnik točka koji omogućava da se točkovi na odgovarajući način preklope uz korišćenje predviđenog sklopa okvira 12. Na primer, i prednji dtočak 175 i zadnji točak 240 mogu biti prečnika 14 inča ili 16 inča ali mogu se koristititi i druge veličine točka, kao na primer točkovi prečnika 23 inča i druge veličine točka. POred toga, preklopivi bicikl 10 i preklopivi bicikl za dvoje 70 mogu imati i kočnice, svetla, branik, pokretni nogar i drugu opremu. Štaviše, okvir može da budenapravljen tako da odgovara i detetu, kao i natprosečno velikom odraslom čoveku, dok gornja cev 15 može da se postavi niže ka donjoj cevi(ma) 20, kakve već tradicionalno imaju bicikli namenjeni ženama, kao što je prikazano na slici 16.

Sada, na Slikama 19-20, prikazan je sklop preklopive pedale 11. Na poluzi pedale 16 nalazi se oslonac pedale 51. Uski deo pedale 52 spojen je sa osloncem pedale 51. Izuzetna je povoljnost što se i uski deo pedale 52 i oslonac pedale 51 mogu okretati oko poluge pedale 16. Spoljni oslonac za nogu 57 se spaja okretanjem oko obrtne osovine pedale 58, a kada je u preklopljenom stanju, kao što je prikazano na Slici 20, on znatno smanjuje širinu sklopa preklopne pedale 11. Kada nije u preklopljenom stanju kao što je prikazano na Slici 19, spoljni oslonac za nogu 57, uajedno sa sukim delom pedale 52, daje dovoljno prostora za smeštanje stopala bicikliste.

Dalji opis pronalaska dat je u Dodatku i sadrži 74 fotografije pod brojevima A-l do A-74 koje prikazuju primere preklopivog bicikla i preklopivog bicikla za dvoje u skladu sa ovim pronalaskom.

Shodno tome, može se videti da je predviđen preklopivi bicikl. Osoba koja ima znanje iz ove oblasti će umeti da ceni to što ovaj pronalazak može u praksi da ima i drugačija izvođenja od ovih ovde opisanih koja su data u ovom opisu kao ilustracija a ne kao ograničenje. Opis i primeri koji su dati u ovoj specifikaciji i pripadajućim crtežima prikazuju izvođenje(a) ovog pronalaska. Nije namera ove specifikacije i srteža da ograniče isključivi obuhvat ovog patentnog dokumenta. Mnogi dizajni osim u prethodnom tekstu opisanih izvođenja mogu potpasti pod bukvalan i/ili pravni obuhvat zahteva navedenih dalje u tekstu, dok je ovaj pronalazak ograničen isključivo zahtevima koji slede. Napominjemo da se pronalazak može primeniti i u različitim ekvivalentima specifičnih izvođenja koja su predmet ovog opisa.

Claims (16)

1. Sklopivi bicikl ( 10 ) uključujući noseću cev (30) i prednji točak (175), pri čemu sklopivi bicikl sačinjava: sklopiva viljuška (115) spojena sa nosećom cevi i koja se rotaciono spaja sa prednjim točkom (175) bicikla, pri čemu sklopiva viljuška uključuje: viljušku prednjeg točka (150) koja se rotaciono spaja sa biciklom oko ose noseće cevi i koja može da se rotira oko 180 stepeni; prednju pomičnu polugu (155) spojenu sa viljuškom prednjeg točka u uporišnoj tački; stremen (160) spojen sa prednjom viljuškom, i fiksiran na pomičnoj polugi; i središnji sklop podešen za okretanje prednjeg točka oko zgloba koji spaja prednju pomičnu polugu (155) sa prednjom viljuškom i postavljanje dela prednjeg točka uz dijagonalnu cev (20, 165 ili 170);naznačeno timešto je sklopiva viljuška (115) napravljena tako da može da se rotira oko 180 stepeni ka prednjoj orijentaciji pre savijanja.

2. Sklopivi bicikl iz patentnog zahteva 1, gde se dijagonalna cev sastoji od najmanje dva segmenta (165, 170) cevi i srednjeg sklopa može postaviti najmanje jedan deo prednjeg točka između dva segmenta cevi.

3. Sklopivi bicikl iz patentnog zahteva 1 se dalje sastoji od reze (180) stremena podešenog tako da veže rezu za viljušku prednjeg točka tako da se može otpustiti.

4. Sklopivi bicikl iz patentnog zahteva 1 dalje se sastoji od sklopivog upravljača (125) koji se sastoji od: nosača (135) koji je spojen sa nosećom cevi (30); ručice upravljača (140) pričvršćene na nosač preko zgloba upravljača (130), ručice upravljača (140) koja se može rotirati oko ose rotacije na zglobu upravljača (130).

5. Sklopivi bicikl iz patentnog zahteva 4 gde se ručica upravljača može okretati oko zgloba upravljača tako da jedan kraj ručice upravljača može da se postavi ispod gornje cevi (15) kada je rotiran prednji točak, i ručica upravljača okrenuta oko zgloba upravljača.

6.Sklopivi bicikl iz patentnog zahteva 1 dalje se sastoji od sklopivog sklopa zadnjeg točka gde se zadnji točak (240) postavlja na bicikl, uključujući osovinu (220) u sredini između ose rotacije zadnjeg točka (240) i ose rotacije pedalnog sklopa (100).

7. Postupak korišćenja sklopa viljuški bicikla (115) za sklapanje prednjeg dela bicikla (10) u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva, gde se ovaj metod sastoji od sledećih koraka: rotiranje viljuške prednjeg točka (150) oko ose noseće cevi oko 180 stepeni dok prednja strana prednjeg točka (175) bude okrenuta unapred; oslobađanjem stremena (160) koji je fiksiran na prednjoj pomičnoj polugi (155) otpuštanjem reze (180); i okretanje prednjeg točka (175) postavljenog na prednjoj pomičnoj polugi oko zgloba koji spaja prednju pomičnu polugu (155) sa viljuškom prednjeg točka, tako da jedan deo točka bude postavljen uz dijagonalnu cev bicikla (20, 165 ili 170).

8.Postupak iz patentnog zahteva 7, gde se dijagonalna cev bicikla sastoji od najmanje dva segmenta cevi (165, 170), i korak okretanja prednjeg točka sastoji se od postavljanja najmanje jednog dela točka između dva segmenta cevi.

9.Postupak iz patentnog zahteva 7 dalje se sastoji od sklapanja zadnjeg točka (240) relativno bliže ramu bicikla.

10. Postupak iz patentnog zahteva 9 gde se sklapanje zadnjeg točka sastoji od okretanja zadnjeg točka oko ose u sredini između ose rotacije točka i ose rotacije pedalnog sklopa (100) bicikla.

11. Postupak iz patentnog zahteva 7 dalje se sastoji od okretanja ručice upravljača (140) oko ose rotacije u zglobu upravljača (130).

12.Postupak iz patentnog zahteva 11 gde se ručka (142) na kraju ručice upravljača postavlja nakon koraka rotiranja ručice upravljača najmanje delimično iznad dijagonalne cevi (20, 165, ili 170).

13. Postupak iz patentnog zahteva 12 gde se ručka (142) na kraju ručice upravljača postavlja nakon koraka okretanja ručice upravljača najmanje delom između gornje cevi (15) i dijagonalne cevi (20, 165 ili 170).

14. Postupak iz patentnog zahteva 11 gde se ručka postavlja nakon koraka okretanja ručice upravljača najmanje delimično ispod gornje cevi (15).

15. Postupak iz patentnog zahteva 7 koji se dalje sastoji od: sklapanja zadnjeg točka relativno bliže ramu bicikla okretanjem zadnjeg točka oko ose u sredini između ose rotacije zadnjeg točka i ose rotacije pedalnog sklopa (100) bicikla; i rotiranja ručice upravljača (140) oko ose rotacije na zglobu upravljača (130).

16.Postupak iz patentnog zahteva 15 gde se ručka (142) na kraju ručice upravljača postavlja nakon koraka rotiranja ručice upravljača najmanje delimično ispod gornje cevi (15).