RS64766B1 - Modul sistema za detektovanje doze za uređaj za davanje leka - Google Patents

Description

Opis

OBLAST TEHNIKE

[0001] Predmetni opis se odnosi na elektronski sistem za detektovanje doze za uređaj za davanje leka, i ilustrativno na elektronski modul za detektovanje doze, prilagođen tako da se moz e uklonjivo prič vrstiti na proksimalni krajnji deo uređaja za davanje leka. Sistem za detektovanje isporuke doze funkčionis e tako da detektuje količ inu doze leka koju isporuč uje uređaj za davanje leka i/ili vrstu leka sadrz anu u uređaju za davanje leka.

STANJE TEHNIKE

[0002] Pačijenti koji pate od različ itih bolesti č esto moraju sami sebi da ubrizgavaju lekove. Da bi se osobi omoguč́ilo da sebi prikladno i tač no samostalno daje lekove, razvijen je niz uređaja, najs ire poznatih kao penkala ubrizgavač i ili penkala za injekčije. Obič no su ova penkala opremljena kertridz om koji uključ uje klip i koji sadrz i količ inu od vis e doza teč nog leka. Pogonski element je pokretan u napred, kako bi klip u kertridz u napredovao radi isporuč ivanja sadrz anog leka iz otvora na distalnom kraju kertridz a, tipič no kroz iglu. U penkalima za jednokratnu upotrebu ili u unapred napunjenim penkalima, nakon s to je penkalo upotrebljeno tako da se isčrpe zalihe leka unutar kertridz a, korisnik bača čelo penkalo i poč inje da koristi novo zamensko penkalo. U penkalima za vis ekratnu upotrebu, nakon s to je penkalo upotrebljeno tako da se isčrpe zalihe leka unutar kertridz a, penkalo se rasklapa kako bi se omoguč́ila zamena istros enog kertridz a novim kertridz om, a zatim se penkalo ponovo sklapa za sledeč́u upotrebu.

[0003] Mnoga penkala ubrizgavač i i drugi uređaji za davanje lekova koriste mehanič ke sisteme u kojima elementi rotiraju i/ili se transliraju jedan u odnosu na drugi na nač in proporčionalan dozi koja se isporuč uje funkčionisanjem uređaja. Shodno tome, struka je nastojala da obezbedi pouzdane sisteme koji tač no mere relativno kretanje elemenata uređaja za davanje leka kako bi pročenili isporuč enu dozu. Takvi sistemi mogu uključ ivati senzor koji je prič vrs č́en na prvi element uređaja za davanje leka, i koji detektuje relativno kretanje detektovane komponente prič vrs č́ene na drugi element uređaja.

[0004] Davanje odgovarajuč́e količ ine leka zahteva da doza koju isporuč uje uređaj za davanje leka bude tač na. Mnoga penkala ubrizgavač i i drugi uređaji za davanje lekova ne uključ uju funkčionalnost automatskog detektovanja i belez enja količ ine leka koju uređaj isporuč uje pačijentu tokom događaja ubrizgavanja. U nedostatku automatizovanog sistema, pačijent mora manuelno da prati količ inu i vreme svake injekčije. Dakle, postoji potreba za uređajem koji funkčionis e tako da automatski detektuje dozu koju isporuč uje uređaj za davanje leka tokom događaja ubrizgavanja. Dodatno, postoji potreba da se takav uređaj za detektovanje doze moz e ukloniti i vis ekratno koristiti sa vis e uređaja za davanje. U drugim nač inima izvođenja, postoji potreba da takav uređaj za detektovanje doze bude sastavni deo uređaja za isporuku.

[0005] Takođe je vaz no isporuč iti ispravan lek. U zavisnosti od okolnosti pačijent č́e moz da morati da izabere ili drugi lek, ili drugač iji oblik datog leka. Ako se napravi gres ka u tome koji lek se nalazi u uređaju za davanje leka, tada pačijent neč́e biti pravilno doziran, a evidenčija o administriranju doze č́e biti netač na. Potenčijal da se ovo desi se znač ajno smanjuje ako se koristi uređaj za detektovanje doze koji automatski potvrđuje vrstu leka koju sadrz i uređaj za davanje leka.

[0006] WO 2018/013419 A1 obelodanjuje sistem za detektovanje doze i postupak za uređaj za davanje leka. Sistem za detektovanje doze uključ uje komponentu za doziranje, koja je prič vrs č́ena na aktuator, i koja je rotačiono i aksijalno pokretna u odnosu na komponentu za spajanje koja je prič vrs č́ena na element za podes avanje doze. Sistem za detektovanje doze dalje sadrz i modul koji uključ uje elektronski senzor koji funkčionis e tako da detektuje relativne rotačije komponente za spajanje, i komponentu za doziranje za detektovanje doze koju isporuč uje uređaj za davanje leka.

[0007] WO 2016/198516 A1 obelodanjuje uređaj za prikupljanje podataka koji sadrz i: prvi deo, koji ima jednu ili vis e karakteristika konfigurisanih za prič vrs č́ivanje prvog dela na dugme za doziranje uređaja za ubrizgavanje; drugi deo, koji je rotiačiono spojen sa prvim delom, pri č emu je bar deo drugog dela pokretan aksijalno u odnosu na prvi deo; raspored senzora konfigurisan tako da detektuje rotačiju prvog dela u odnosu na drugi deo; i raspored pročesora, konfigurisan tako da na osnovu navedenog detektovanog kretanja odredi količ inu leka izbač enu uređajem za ubrizgavanje, pri č emu je spojni raspored konfigurisan tako da obezbedi spajanje koje nije permanentno između prvog dela i dugmeta za doziranje uređaja za ubrizgavanje. WO 2018/104289 A1, objavljena 14. juna 2018, obelodanjuje uređaj za prikupljanje podataka za priključ ivanje na uređaj za ubrizgavanje. Uređaj za ubrizgavanje obuhvata okidač i element za biranje, kao i mehanizam za izbačivanje. Tokom izbačivanja leka dolazi do relativne rotačije između elementa za biranje i okidač a, shodno napredovanju mehanizma za izbačivanje ili njegove komponente. Okidač uređaja za ubrizgavanje podrz ava obrtni moment spojen trenjem i/ili zadrz avanjem na kuč́is tu uređaja za ubrizgavanje. Uređaj za prikupljanje podataka obuhvata telo konfigurisano za prič vrs č́ivanje na element za biranje. Uređaj za prikupljanje podataka dalje obuhvata raspored senzora koji sadrz i barem senzor raspoređen u ili na telu. Senzor je konfigurisan tako da detektuje rotačiju tela u odnosu na okidač . Uređaj za prikupljanje podataka takođe sadrz i raspored pročesora, konfigurisan tako da na osnovu detektovane rotačije utvrdi količ inu leka izbač enu uređajem za ubrizgavanje.

[0008] WO 2019/018793 A1, objavljena 44. januara 2019, obelodanjuje penkalo za ubrizgavanje leka, uključ ujuč́i telo penkala i mehanizam za ubrizgavanje doze koji proizvodi rotačiono kretanje kada penkalo za ubrizgavanje leka ispus ta teč nost. Penkalo takođe uključ uje kuč́is te dugmeta sa najmanje delom sistema za merenje doze koji se nalazi unutar kuč́is ta dugmeta. Najmanje deo sistema za merenje doze je spojen tako da prima rotačiono kretanje od mehanizma za ubrizgavanje doze. Sistem za merenje doze uključ uje jedan ili vis e senzora, postavljenih da emituju signal kao odgovor na rotačiono kretanje kada penkalo za ubrizgavanje leka ispus ta teč nost, i kontroler spojen na jedan ili vis e senzora da prima signal. Kontrolni toč kič́ za davanje leka penkala za ubrizgavanje leka je raspoređen između tela penkala za ubrizgavanje leka i najmanje dela sistema za merenje doze koji se nalazi u kuč́is tu dugmeta.

[0009] WO 2018/160425 A1, objavljena 7. septembra 2018, obelodanjuje sistem za detektovanje doze za upotrebu u kombinačiji sa uređajem za davanje leka. Sistem za detektovanje doze se koristi u kombinačiji sa uređajem za davanje leka, uključ ujuč́i element za podes avanje doze koji rotira u odnosu na aktuator tokom isporuke doze. Sistem za detektovanje doze uključ uje senzor, a funkčionis e tako da detektuje relativne ugaone poloz aje detektovanog elementa prič vrs č́enog na element za podes avanje doze tokom isporuke doze i da određuje količ inu isporuč ene doze.

[0010] EP 2945665 A1 obelodanjuje uređaj za ubrizgavanje leka tipa penkala, koji ima optič ki sistem za dekodiranje doziranja, koji sadrz i prvi optič ki senzor usmeren na prvu rotirajuč́u komponentu uređaja za ubrizgavanje leka koja nosi vrednosti doze u obliku kodiranih obrazača, drugi optič ki senzor usmeren na drugu rotirajuč́u komponentu uređaja za ubrizgavanje leka koja nosi oznake koje omoguč́avaju da se utvrdi da li komponenta rotira ili ne, i pročesor, konfigurisan tako da prima signale od prvog i drugog optič kog senzora i utvrđuje trenutno birane vrednosti doze preko prvog senzora kao i preko drugog optič kog senzora, ako je uređaj za ubrizgavanje leka u biranju doze za rez im davanja doze.

[0011] WO 2015/189170 A1 obelodanjuje aparat za određivanje informačija povezanih sa karakteristikama refleksije povrs ine. Aparat moz e biti dodatni uređaj, konfigurisan za prič vrs č́ivanje na uređaj za ubrizgavanje, a povrs ina moz e da sadrz i deo uređaja za ubrizgavanje.

IZLAGANJE SUS TINE

[0012] Pronalazak je definisan u patentnom zahtevu 1. Dodatni aspekti i prioritetni nač ini izvođenja pronalaska definisani su u zavisnim zahtevima. Primeri predmetnog opisa koji ne potpadaju pod obim priloz enih patentnih zahteva ne č ine deo pronalaska i dati su samo u ilustrativne svrhe. Rasporedi ilustrovani na SL. 5-8, 11B i 12 nisu obuhvač́eni formulačijom patentnih zahteva, ali ipak mogu biti korisni za razumevanje pronalaska.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

[0013] Karakteristike i prednosti predmetnog opisa č́e postati oč iglednije struč njačima u oblasti nakon razmatranja detaljnog opisa koji sledi, uzetog u vezi sa prateč́im slikama načrta.

SL.1 je prikaz u perspektivi jednog primera uređaja za davanje leka, sa kojim funkčionis e sistem za detektovanje doze prema predmetnom opisu.

SL.2 je prikaz u perspektivi popreč nog preseka primera uređaja za davanje leka sa SL.1.

SL.3 je prikaz u perspektivi proksimalnog dela primera uređaja za davanje leka sa SL.1.

SL.4 je delimič no eksplodirani prikaz u perspektivi proksimalnog dela primera uređaja za davanje leka sa SL.1, zajedno sa sistemom za detektovanje doze predmetnog opisa.

SL.5 je boč ni, dijagramski prikaz, delimič no u popreč nom preseku, rasporeda modula sistema za detektovanje doze (nije obuhvač́eno formulačijom patentnih zahteva) prič vrs č́enog na proksimalni deo uređaja za davanje leka.

SL.6 je prikaz popreč nog preseka modula sistema za detektovanje doze (nije obuhvač́eno formulačijom patentnih zahteva) prič vrs č́enog na proksimalni deo uređaja za davanje leka.

SL.7 je dijagramski prikaz odozgo rasporeda (nije obuhvač́eno formulačijom patentnih zahteva) koji prikazuje senzore rotačije postavljene tako da detektuju magnetno osetljive elemente prič vrs č́ene za podes avanje doze.

SL.8 je prikaz u perspektivi elementa za podes avanje doze sa SL. 7, uključ ujuč́i i magnetno osetljive elemente.

SL.9 je prikaz u perspektivi alternativnog nač ina izvođenja sistema za magnetno detektovanje doze.

SL.10A-B i 11A prikazuju jos drugih primera nač ina izvođenja sistema za detektovanje doze koji koriste magnetne senzore.

SL.11B prikazuje raspored sistema za detektovanje doze koji koristi magnetne senzore, s to nije obuhvač́eno formulačijom patentnih zahteva.

SL.12 je prikaz popreč nog preseka jednog rasporeda sistema za detektovanje doze (nije obuhvač́eno formulačijom patentnih zahteva) u kojem su senzor i detektovani element integrisani u uređaj za davanje leka.

SL.13 je boč ni, dijagramski prikaz popreč nog preseka modula sistema za detektovanje doze prema drugom primeru nač ina izvođenja, koji je prič vrs č́en na proksimalni deo uređaja za davanje leka.

SL. 14 je prikaz u perspektivi jednog primera dugmeta za doziranje za uređaj za davanje leka.

SL.15 je prikaz u perspektivi podsklopa modula kuč́is ta modula sistema za detektovanje doze na SL.13.

SL.16 je proksimalni prikaz u perspektivi komponente podsklopa na SL.15.

SL.17 je distalni prikaz komponente na SL.15.

SL.18 je prikaz u perspektivi drugog primera dugmeta za doziranje za uređaj za davanje leka.

SL.19 je prikaz u perspektivi drugog primera dugmeta za doziranje za uređaj za davanje leka.

SL.20 je prikaz u perspektivi podsklopa modula kuč́is ta drugog primera modula sistema za detektovanje doze montiranog na drugi primer dugmeta za doziranje za uređaj za davanje leka.

SL.21 je prikaz u perspektivi podsklopa modula kuč́is ta modula sistema za detektovanje doze koji je uklonjen sa dugmeta za doziranje.

SL.22 je prikaz u perspektivi dugmeta za doziranje na SL.20.

SL.23 je prikaz popreč nog preseka podsklopa modula kuč́is ta na SL.20.

SL.24 je prikaz popreč nog preseka podsklopa modula kuč́is ta modula sistema za detektovanje doze koji je montiran na dugme za doziranje na SL.20.

SL.25-26 su boč ni, dijagramski prikazi popreč nog preseka modula sistema za detektovanje doze prema drugom primeru nač ina izvođenja, koji je prič vrs č́en na proksimalni deo uređaja za davanje leka.

SL.27 je proksimalni prikaz u perspektivi jednog primera sklopa elektronike modula sistema za detektovanje doze.

SL.28 je aksijalni prikaz popreč nog preseka uzet duz linija 28-28 na SL.25.

SL.29 je distalni prikaz u perspektivi sklopa elektronike na SL.27.

SL.30 je eksplodirani prikaz u perspektivi dela podsklopa proksimalnog dela uređaja za davanje leka.

SL.31 je boč ni, dijagramski prikaz, delimič no u popreč nom preseku, proksimalnog dela podsklopa na SL.30, koji je sklopljen.

SL.32 je proksimalni prikaz u perspektivi prirubniče, nosač a i senzora rotačije koji su sklopljeni jedni na druge.

SL.33 je proksimalni prikaz u perspektivi prirubniče, nosač a, senzora rotačije i opruge koji su sklopljeni.

SL.34 je proksimalni prikaz prirubniče, nosač a i senzora rotačije koji su sklopljeni.

SL.35 je prikaz popreč nog preseka drugog nač ina izvođenja modula sistema za detektovanje isporuke doze, koji je prič vrs č́en na proksimalni deo uređaja za davanje leka.

SL.36 je proksimalni aksijalni prikaz modula sa SL. 35, koji je prikazan sa uklonjenim sklopom proksimalnog zida.

SL.37 je proksimalni prikaz u perspektivi jedinič ne komponente modula sa SL.35.

SL.38 je delimič ni distalni prikaz u perspektivi modula na SL. 35, koji je prikazan sa izostavljenim uređajem za isporuku.

SL.39 je prikaz u perspektivi komponente svetlovodnog elementa koja je obezbeđena u modulu sa SL.35.

SL.40 je aksijalni prikaz jos jednog primera nač ina izvođenja sistema za detektovanje isporuke doze koji koristi magnetne senzore.

SL.41 je prikaz popreč nog preseka proksimalnog dela uređaja za davanje leka i njegovog relativnog poloz aja u odnosu na sistem magnetnog senzora.

SL.42 je grafik koji poredi izmereni talasni oblik magnetnog fluksa rotačije sa č isto sinusoidalnim modelom talasnog oblika magnetnog fluksa tokom detektovanja poloz aja rotačije.

SL.43 je grafik koji poredi rezultate gres aka biranja/doze uzrokovanih magnetnom neuniformnos č́u i harmonijskim izoblič enjima iz broja uzorka magneta N35 klase, izrađenih od redovnih proizvodnih sredstava za arhitekture sa 4, 5 i 6 senzora.

SL.44 je grafik koji poredi rezultate gres aka biranja/doze uzrokovanih magnetnom neuniformnos č́u i harmonijskim izoblič enjima iz broja uzorka magneta N35 visokog kvaliteta, izrađenih u proizvodnji po posebnoj narudz bini za arhitekture sa 4, 5 i 6 senzora.

SL.45 je grafik koji prikazuje različ ite redove pročenata harmonika za varijačije od serije do serije (engl. lot-to-lot variation) magneta N35 klase, koji su izrađeni od redovnih proizvodnih sredstava.

SL.46 prikazuje blok dijagram kontrolera i njegovih komponenti.

SL.47 prikazuje eksplodirani prikaz modula na SL.35 sa njegovim komponentama koje su aksijalno pomerene jedna u odnosu na drugu.

DETALJAN OPIS

[0014] U svrhu unapređenja razumevanja prinčipa predmetnog opisa, sada č́e se pozivati na nač ine izvođenja i rasporede ilustrovane na črtez ima, a za opisivanje istih č́e se koristiti poseban jezik. Uprkos tome, smatrač́e se da ovo nema za nameru ogranič avanje obima pronalaska.

[0015] Predmetni opis odnosi se na senzorske sisteme za uređaje za davanje lekova. U jednom aspektu opisa, senzorski sistem sluz i za određivanje količ ine doze koju isporuč uje uređaj za davanje leka na osnovu detektovanja relativnog rotačionog kretanja između elementa za podes avanje doze i aktuatora uređaja za davanje leka. Detektovani relativni ugaoni poloz aji ili pomeranja su u korelačiji sa količ inom isporuč ene doze. U drugom aspektu opisa, senzorski sistem sluz i za određivanje vrste leka koji sadrz i uređaj za davanje leka. Ilustračije radi, uređaj za davanje leka je opisan u obliku penkala ubrizgavač a. Međutim, uređaj za davanje leka moz e biti bilo koji uređaj koji se koristi za određivanje i isporuku doze leka, kao s to je infuziona pumpa, bolus injektor ili uređaj za automatsko ubrizgavanje. Lekovi mogu biti bilo koje vrste koju moz e da isporuč i takav uređaj za davanje leka.

[0016] Uređaji opisani ovde, kao s to je uređaj 10, mogu dalje da sadrz e lek, kao s to je, na primer, unutar rezervoara ili kertridz a 20. U drugom nač inu izvođenja, sistem moz e da sadrz i jedan ili vis e uređaja, uključ ujuč́i uređaj 10 i lek. Termin „lek“ se odnosi na jedan ili vis e terapeutskih agenasa uključ ujuč́i, ali ne ogranič avajuč́i se na, insuline, analoge insulina kao s to su insulin lispro ili insulin glargin, derivate insulina, agoniste GLP-1 rečeptora kao s to su dulaglutid ili liraglutid, glukagon, analoge glukagona, derivate glukagona, gastrič ni inhibitorni polipeptid (GIP), GIP analoge, GIP derivate, analoge oksintomodulina, derivate oksintomodulina, terapeutska antitela, i bilo koji terapeutski agens koji je u stanju da bude isporuč en pomoč́u gore navedenog uređaja. Lek koji se koristi u uređaju moz e biti formulisan sa jednim ili vis e eksčipijenasa. Za isporuku leka nekoj osobi uređajem se upravlja na nač in kako je gore opisano od strane pačijenta, negovatelja ili zdravstvenog radnika.

[0017] Primer uređaja 10 za davanje leka je ilustrovan na SL.1-4 kao penkalo ubrizgavač , konfigurisan tako da kroz iglu ubrizgava lek u pačijenta. Penkalo ubrizgavač 10 uključ uje telo 11 koje se sastoji od izduz enog kuč́is ta 12 u obliku penkala, uključ ujuč́i distalni deo 14 i proksimalni deo 16. Distalni deo 14 se prima unutar poklopča 18 penkala. Pozivajuč́i se na SL.2, distalni deo 14 sadrz i rezervoar ili kertridz 20, koji je konfigurisan tako da drz i medičinsku teč nost leka koji se ispus ta kroz njegov distalni izlazni kraj tokom operačije izdavanja. Izlazni kraj distalnog dela 14 je opremljen sklopom 22 igle koji se moz e ukloniti, uključ ujuč́i iglu 24 za injekčiju zatvorenu uklonjivim poklopčem 25. Klip 26 je smes ten u rezervoar 20. Mehanizam za ubrizgavanje, postavljen u proksimalnom delu 16, tokom operačije izdavanja doze funkčionis e tako da pomera napred klip 26 prema izlazu rezervoara 20, kako bi progurao sadrz ani lek kroz iglič asti kraj. Mehanizam za ubrizgavanje uključ uje pogonski element 28, ilustrativno u obliku zavrtnja, koji se moz e aksijalno pomerati u odnosu na kuč́is te 12 tako da pomera napred klip 26 kroz rezervoar 20.

[0018] Element 30 za podes avanje doze je spojen sa kuč́is tem 12 za podes avanje količ ine doze koja se izdaje pomoč́u uređaja 10. U primeru uređaja za davanje leka, element 30 za podes avanje doze je u formi elementa zavrtnja, koji funkčionis e tako da se uvrč́e (tj. istovremeno se kreč́e aksijalno i rotačiono) u odnosu na kuč́is te 12 tokom podes avanja doze i izdavanja doze. SL.1 i 2 ilustruju element 30 za podes avanje doze koji je potpuno uvrnut u kuč́is te 12 u svom poč etnom ili nultom poloz aju. Element 30 za podes avanje doze funkčionis e tako da se odvrč́e u proksimalnom pravču od kuč́is ta 12 sve dok ne dostigne potpuno izduz en poloz aj koji odgovara maksimalnoj dozi koju moz e isporuč iti uređaj 10 u jednoj injekčiji.

[0019] Pozivajuč́i se na SL. 2-4, element 30 za podes avanje doze uključ uje čilindrič ni element 32 za biranje doze, koji ima spoljas nju povrs inu sa spiralnim navojem koja zahvata odgovarajuč́u unutras nju povrs inu sa navojem kuč́is ta 12, kako bi se omoguč́ilo da se element 30 za podes avanje doze spiralno uvrč́e u odnosu na kuč́is te 12. Element 32 za biranje doze dalje uključ uje unutras nju povrs inu sa spiralnim navojem koja zahvata spoljas nju povrs inu navlake 34 (SL. 2) uređaja 10. Spoljas nja povrs ina elementa 32 za biranje uključ uje oznake indikatora doze, kao s to su brojevi koji su vidljivi kroz prozor 36 za doziranje, da se korisniku ukaz e na podes enu količ inu doze. Element 30 za podes avanje doze dalje uključ uje čevastu prirubniču 38, koja je spojena na otvorenom proksimalnom kraju elementa 32 za biranje, i koja je aksijalno i rotačiono zaključ ana na element 32 za biranje pomoč́u drz ač a 40 primljenih unutar otvora 41 u elementu 32 za biranje. Element 30 za podes avanje doze moz e dalje uključ ivati obujmiču (engl. collar) ili izolatorsku č as iču (engl. skirt) 42, postavljenu oko spoljas nje periferije elementa 32 za biranje na njegovom proksimalnom kraju. C as iča 42 je aksijalno i rotačiono zaključ ana na element 32 za biranje pomoč́u jezič aka 44 koji se prihvataju slotovima 46. Dalji nač lni izvođenja opisani kasnije prikazuju primere uređaja bez č as iče.

[0020] Stoga se moz e smatrati da element 30 za podes avanje doze sadrz i bilo koji ili sve od elementa 32 za biranje doze, prirubniče 38, i č as iče 42, pos to su svi oni zajedno rotačiono i aksijalno fiksirani. Element 32 za biranje doze direktno uč estvuje u podes avanju doze i u pokretanju isporuke leka. Prirubniča 38 je prič vrs č́ena na element 32 za biranje doze i, kao s to je opisano kasnije, sarađuje sa kvač ilom da selektivno upari element 32 za biranje sa dugmetom 56 za doziranje. C as iča 42 obezbeđuje spoljas nju povrs inu tela 11 kako bi se omoguč́ilo da korisnik rotira element 32 za biranje radi podes avanja doze.

[0021] C as iča 42 ilustrativno uključ uje mnos tvo karakteristika 48 povrs ine i prstenasti greben 49, formirane na spoljas njoj povrs ini č as iče 42. Karakteristike 48 povrs ine su ilustrativno uzduz no produz ena rebra i z lebovi, koji se nalaze raspoređeni po obimu spoljas nje povrs ine č as iče 42, i olaks avaju korisniku hvatanje i rotiranje č as iče. U alternativnom nač inu izvođenja, č as iča 42 je uklonjena ili je integrisana sa elementom 32 za biranje, i korisnik moz e uhvatiti i rotirati dugme 56 za doziranje i/ili element 32 za biranje doze radi podes avanja doze. U nač inu izvođenja sa SL.4, korisnik moz e uhvatiti i rotirati radijalnu spoljas nju povrs inu jednodelnog dugmeta 56 za doziranje, koja takođe uključ uje mnos tvo karakteristika povrs ine, radi podes avanje doze.

[0022] Uređaj 10 za isporuku uključ uje aktuator 50 koji ima kvač ilo 52 koje se prihvata unutar elementa 32 za biranje. Kvač ilo 52 uključ uje osovinu 54 koja se pruz a aksijalno na njegovom proksimalnom kraju. Aktuator 50 dodatno uključ uje dugme 56 za doziranje, postavljeno proksimalno od č as iče 42 elementa 30 za podes avanje doze. U alternativnom nač inu izvođenja, element 30 za podes avanje doze moz e uključ ivati jednodelno dugme za doziranje bez č as iče, kao s to je, na primer, prikazano na SL.14, 18, 19, i 22. Dugme 56 za doziranje uključ uje montaz nu obujmiču 58 (SL. 2), čentralno smes tenu na distalnoj povrs ini dugmeta 56 za doziranje. Obujmiča 58 je prič vrs č́ena na osovinu 54 kvač ila 52, rečimo č vrstim naleganjem (engl. interference fit) ili ultrazvuč nim varom, tako da se aksijalno i rotačiono fiksiraju zajedno dugme 56 za doziranje i kvač ilo 52.

[0023] Dugme 56 za doziranje uključ uje proksimalnu krajnju povrs inu u obliku diska ili liče 60, i prstenasti deo 62 zida, koji se protez e distalno i raspoređen je radijalno prema unutra od spoljas nje periferne iviče liča 60, kako bi između formirao prstenasti rub 64. Proksimalna strana 60 dugmeta 56 za doziranje sluz i kao potisna povrs ina na koju se sila moz e primeniti manuelno, tj. direktno od strane korisnika, da se aktuator 50 gurne u distalnom pravču. Dugme 56 za doziranje ilustrativno uključ uje udubljeni deo 66 koji se nalazi u čentru na proksimalnoj strani 60, mada proksimalna strana 60 alternativno moz e biti ravna povrs ina. Slič no, alternativno jednodelno dugme za doziranje, kao s to je prikazano na SL. 22, moz e uključ ivati udubljeni deo 66 koji se nalazi u čentru na proksimalnoj strani 60 ili alternativno moz e biti ravna povrs ina. Element 68 pomeraja, ilustrativno opruga, raspoređen je između distalne povrs ine 70 dugmeta 56 i proksimalne povrs ine 72 čevaste prirubniče 38, da udalji aktuator 50 i element 30 za podes avanje doze aksijalno jedan od drugog. Korisnik moz e pritisnuti dugme 56 za doziranje da započ ne operačiju izdavanja doze.

[0024] Uređaj 10 za isporuku radi i u rez imu podes avanja doze i u rez imu izdavanja doze. U rez imu rada za podes avanje doze, element 30 za podes avanje doze se bira (rotira) u odnosu na kuč́is te 12, kako bi se podesila z eljena doza koju treba da isporuč i uređaj 10. Biranje u proksimalnom pravču sluz i tome da poveč́a podes enu dozu, a biranje u distalnom pravču sluz i tome da smanji podes enu dozu. Element 30 za podes avanje doze je podesiv u koračima rotačije (npr. klikovi) koji odgovaraju minimalnom inkrementalnom poveč́anju ili smanjenju podes ene doze tokom operačije podes avanja doze. Na primer, jedan korak ili „klik“ moz e biti jednak polovini jediniče ili jednoj jediniči leka. Podes ena količ ina doze je vidljiva korisniku putem oznaka indikatora biranja, prikazanih kroz prozor 36 za doziranje. Aktuator 50, uključ ujuč́i dugme 56 za doziranje i kvač ilo 52, pomeraju se aksijalno i rotačiono sa elementom 30 za podes avanje doze tokom biranja u rez imu podes avanja doze.

[0025] Element 32 za biranje doze, prirubniča 38 i č as iča 42 su svi rotačiono fiksirani jedan za drugi, i rotiraju i protez u se proksimalno od uređaja 10 za davanje leka tokom podes avanja doze, zbog navojne veze elementa 32 za biranje doze sa kuč́is tem 12. Tokom ovog kretanja za podes avanje doze, dugme 56 za doziranje je rotačiono fiksirano u odnosu na č as iču 42 komplementarnim z lebovima 74 prirubniče 38 i kvač ila 52 (SL. 2), koji su zajedno potisnuti elementom 68 pomeraja. U toku podes avanja doze, č as iča 42 i dugme 56 za doziranje pomeraju se spiralno u odnosu na kuč́is te 12, od „poč etnog" poloz aja do „krajnjeg" poloz aja. Ova rotačija u odnosu na kuč́is te je proporčionalna količ ini doze koja se podes ava radom uređaja 10 za davanje leka.

[0026] Jednom kada je podes ena z eljena doza, uređajem 10 se manipulis e tako da igla 24 za injekčiju pravilno prodre, na primer, u koz u korisnika. Iničira se rez im rada za izdavanje doze kao odgovor na aksijalnu distalnu silu primenjenu na proksimalnu stranu 60 dugmeta 56 za doziranje. Aksijalnu silu primenjuje korisnik direktno na dugme 56 za doziranje. Ovo izaziva aksijalno pomeranje aktuatora 50 u distalnom pravču u odnosu na kuč́is te 12.

[0027] Aksijalno pomeranje aktuatora 50 komprimuje element 68 pomeraja i smanjuje ili zatvara razmak između dugmeta 56 za doziranje i čevaste prirubniče 38. Ovo relativno aksijalno pomeranje razdvaja komplementarne z lebove 74 na kvač ilu 52 i prirubniči 38, i na taj nač in isključ uje aktuator 50, npr. dugme 56 za doziranje, od rotačionog fiksiranja za element 30 za podes avanje doze. Naroč ito, element 30 za podes avanje doze je rotačiono odvojen od aktuatora 50 da bi se omoguč́ila rotačija unazad elementa 30 za podes avanje doze u odnosu na aktuator 50 i kuč́is te 12. Nač in rada za izdavanje doze takođe se moz e pokrenuti aktiviranjem posebnog prekidač a ili mehanizma okidač a.

[0028] Kako aktuator 50 nastavlja da aksijalno uranja bez rotačije u odnosu na kuč́is te 12, element 32 za biranje se uvrč́e nazad u kuč́is te 12, dok se okreč́e u odnosu na dugme 56 za doziranje. Oznake doze koje ukazuju na količ inu koja je jos preostala za ubrizgavanje su vidljive kroz prozor 36. Dok se element 30 za podes avanje doze zas rafljuje distalno, pogonski element 28 napreduje distalno tako da gurne klip 26 kroz rezervoar 20 i izbači lek putem igle 24 (SL.2).

[0029] Tokom operačije izdavanja doze, količ ina leka izbač enog iz uređaja za davanje leka proporčionalna je iznosu rotačionog pomeranja elementa 30 za podes avanje doze u odnosu na aktuator 50, dok se element 32 za biranje uvrč́e nazad u kuč́is te 12. Ubrizgavanje je zavrs eno onda kada unutras nji navoj na elementu 32 za biranje dostigne distalni kraj odgovarajuč́eg spoljas njeg navoja navlake 34 (SL. 2). Uređaj 10 se tada ponovo postavlja u stanje spremnosti ili poloz aj nulte doze, kao s to je prikazano na SL.2 i 3.

[0030] Poč etni i krajnji ugaoni poloz aji elementa 32 za biranje doze, a stoga i rotačiono fiksirane prirubniče 38 i č as iče 42, u odnosu na dugme 56 za doziranje obezbeđuju „apsolutnu“ promenu ugaonih poloz aja tokom isporuke doze. Utvrđivanje da li je relativna rotačija bila več́a od 360° određuje se na vis e nač ina. Kao primer, ukupna rotačija se moz e odrediti i uzimajuč́i u obzir inkrementalna kretanja elementa 30 za podes avanje doze koja se mogu meriti na brojne nač ine pomoč́u senzorskog sistema.

[0031] Dodatni detalji o projektovanju i radu primera uređaja 10 za isporuku mogu se nač́i u američ kom patentu br. 7,291,132 pod naslovom „Medication Dispensing Apparatus with Triple Screw Threads for Mechanical Advantage“. Jos jedan primer uređaja za isporuku je uređaj za automatsko ubrizgavanje koji se moz e nač́i u američ kom patentu br.8,734,394 pod naslovom „Automatic Injection Device With Delay Mechanism Including Dual Functioning Biasing Member“, gde takav uređaj moz e biti modifikovan sa jednim ili vis e različ itih senzorskih sistema opisanih ovde da se odredi količ ina leka isporuč ena uređajem za davanje leka na osnovu detektovanja relativne rotačije unutar uređaja za davanje leka.

[0032] Ovde opisani sistemi za detekčiju doze koriste senzornu komponentu i detektovanu komponentu prič vrs č́ene na elemente uređaja za davanje leka. Termin „prič vrs č́en“ obuhvata svaki nač in uč vrs č́ivanja poloz aja komponente na drugu komponentu ili na element uređaja za davanje leka, tako da funkčionis u kako je ovde opisano. Na primer, senzorna komponenta moz e biti prič vrs č́ena na element uređaja za davanje leka tako s to je direktno postavljena na, primljena unutar, integralna sa, ili na drugi nač in povezana sa elementom. Veze mogu uključ ivati, na primer, veze formirane frikčionim sprezanjem, z lebove, uskoč ni ili stezni spoj, ultrazvuč no zavarivanje ili adheziv.

[0033] Termin „direktno prič vrs č́en“ se koristi za opisivanje priključ ka u kojem su dve komponente, ili komponenta i element, fizič ki prič vrs č́ene zajedno bez međuelementa, osim komponenti za prič vrs č́ivanje. Komponenta za prič vrs č́ivanje moz e da sadrz i prič vrs č́ivač , adapter ili drugi deo sistema za prič vrs č́ivanje, kao s to je kompresibilna membrana postavljena između dve komponente da bi se olaks alo prič vrs č́ivanje. „Direktno prič vrs č́ivanje“ se razlikuje od veze u kojoj su komponente/elementi spregnuti jednim ili vis e funkčionalnih međuč lanova, kao s to je nač in na koji je element 32 za biranje spojen na SL.2 sa dugmetom 56 za doziranje pomoč́u kvač ila 52.

[0034] Termin „fiksiran“ se koristi da označ i da se naznač eno kretanje moz e ili ne moz e dogoditi. Na primer, prvi element je „rotačiono fiksiran“ sa drugim elementom ako se od dva elementa zahteva da se kreč́u zajedno pri rotačiji. Element moz e biti „fiksiran“ u odnosu na drugi element funkčionalno pre nego strukturno. Na primer, jedan element se moz e pritisnuti na drugi element tako da ih frikčiono sprezanje između dva elementa zajedno rotačiono prič vrs č́uje, dok dva elementa ne moraju biti prič vrs č́ena zajedno ako izostane pritiskanje prvog elementa.

[0035] Ovde se razmatraju različ iti sistemi senzora. Uops teno, sistem senzora sadrz i senzornu komponentu i detektovanu komponentu. Termin „senzorna komponenta" odnosi se na bilo koju komponentu koja je u stanju da detektuje relativni poloz aj detektovane komponente. Senzorna komponenta uključ uje senzorski element, ili „senzor", zajedno sa povezanim električ nim komponentama za funkčionisanje senzorskog elementa. „Detektovana komponenta" je svaka komponenta za koju je senzorna komponenta u stanju da detektuje poloz aj i/ili kretanje detektovane komponente u odnosu na senzornu komponentu. Za sistem za detektovanje isporuke doze, detektovana komponenta rotira u odnosu na senzornu komponentu, koja je u stanju da detektuje ugaoni poloz aj i/ili rotačiono kretanje detektovane komponente. Za sistem za detektovanje vrste doze, senzorna komponenta detektuje relativni ugaoni poloz aj detektovane komponente. Senzorna komponenta sadrz i mnos tvo senzorskih elemenata, a detektovana komponenta moz e sadrz ati jedan ili vis e detektovanih elemenata. Sistem senzora je u stanju da detektuje poloz aj ili kretanje detektovane(-ih) komponente(-i) i da obezbedi izlaze reprezentativne za poloz aj(-e) ili kretanje(-a) detektovane(-ih) komponente(-i).

[0036] Sistem senzora detektuje karakteristiku detektovanog parametra koja varira u odnosu na poloz aj jednog ili vis e detektovanih elemenata unutar oblasti detekčije. Detektovani elementi se protez u u, ili drugač ije utič u na oblast detekčije, na nač in koji direktno ili indirektno deluje na karakteristike parametra koji se detektuje. Relativni poloz aji senzora i detektovanog elementa deluju na karakteristike detektovanog parametra, omoguč́avajuč́i da jediniča mikrokontrolera (engl. microcontroller unit - MCU) senzorskog sistema odredi različ ite rotačione poloz aje detektovanog elementa.

[0037] Podesni sistemi senzora mogu uključ ivati kombinačiju aktivne komponente i pasivne komponente. Sa senzornom komponentom koja funkčionis e kao aktivna komponenta, nije neophodno da obe komponente budu povezane sa drugim elementima sistema, kao s to je napajanje ili MCU.

[0038] Sistem senzora uključ uje tehnologiju pomoč́u koje se mogu detektovati relativni poloz aji dva elementa, koris č́enjem magnetnog senzora za detekčiju promene u detektovanom magnetnom polju dok se magnetna komponenta pomera u odnosu na senzor. U drugom nač inu izvođenja sistem senzora moz e da detektuje karakteristike i/ili promene magnetnog polja, pos to je objekat pozičioniran unutar i/ili se kreč́e kroz magnetno polje. Promene polja menjaju karakteristiku detektovanog parametra u odnosu na poloz aj detektovanog elementa u oblasti detekčije. U takvim nač inima izvođenja detektovani parametar moz e biti kapačitet, provodljivost, otpor, impedansa, napon, induktivnost itd. Na primer, senzor magneto-otpornog tipa detektuje izoblič enje primenjenog magnetnog polja koje rezultuje karakteristič nom promenom u otpornosti elementa senzora. Kao drugi primer, senzori sa Holovim efektom detektuju promene u naponu koje su rezultat izoblič enja primenjenog magnetnog polja.

[0039] Sistem senzora detektuje relativne poloz aje ili pomeranja detektovanih elemenata, a stoga i povezanih elemenata uređaja za davanje leka. Sistem senzora proizvodi izlaze reprezentativne za poloz aj(e) ili iznos pomeranja detektovane komponente. Na primer, sistem senzora moz e funkčionisati tako da generis e izlaze pomoč́u kojih se moz e odrediti rotačija elementa za podes avanje doze tokom isporuke doze. MCU je funkčionalno povezan sa svakim senzorom da bi primao izlaze. MCU je konfigurisan tako da iz izlaza odredi količ inu doze koja se isporuč uje radom uređaja za davanje leka.

[0040] Sistem za detektovanje isporuke doze uključ uje detekčiju relativnog rotačionog kretanja između dva elementa. Sa obimom rotačije koji ima poznati odnos sa količ inom isporuč ene doze, sistem senzora funkčionis e tako da detektuje iznos ugaonog kretanja od poč etka ubrizgavanja doze do kraja ubrizgavanja doze. Na primer, tipič an odnos za penkalo ubrizgavač jeste da je ugaoni pomeraj elementa za podes avanje doze od 18° ekvivalentan jednoj jediniči doze, iako su prikladni i drugi ugaoni odnosi. Sistem senzora funkčionis e tako da određuje ukupni ugaoni pomeraj elementa za podes avanje doze tokom isporuke doze. Prema tome, ako je ugaoni pomeraj 90°, onda je isporuč eno 5 jediniča doze.

[0041] Jedan pristup za otkrivanje ugaonog pomeraja je brojanje inkremenata količ ine doze kako se ubrizgavanje odvija. Na primer, sistem senzora moz e da koristi ponavljajuč́i obrazač detektovanih elemenata, tako da svako ponavljanje predstavlja indikačiju unapred određenog stepena ugaone rotačije. Obrazač se podesno moz e uspostaviti tako da svako ponavljanje odgovara minimalnom inkrementu doze koji se moz e podesiti pomoč́u uređaja za davanje leka.

[0042] Alternativni pristup je detektovanje poč etnog i zaustavnog poloz aja relativno pokretnog elementa, i utvrđivanje količ ine isporuč ene doze kao razlike između ovih poloz aja. U ovom pristupu, deo utvrđivanja moz e biti da senzorski sistem detektuje broj punih rotačija elementa za podes avanje doze. Različ iti postupči za ovo su u okviru uobič ajene ves tine u ovoj oblasti, i mogu uključ ivati „prebrojavanje“ broja inkremenata da bi se pročenio broj punih rotačija.

[0043] Komponente sistema senzora su uklonjivo prič vrs č́ene na uređaj za davanje leka. Bar neke od komponenti sistema za detektovanje doze obezbeđene su u obliku modula koji je uklonjivo prič vrs č́en na uređaj za davanje leka. Ovo ima prednost u tome s to č ini da ove senzorske komponente budu dostupne za upotrebu na vis e od jednom penkalu ubrizgavač u.

[0044] U nekim nač inima izvođenja, senzorna komponenta je montirana na aktuator, a detektovana komponenta je prič vrs č́ena na element za podes avanje doze. Detektovana komponenta moz e takođe da sadrz i element za podes avanje doze ili bilo koji njegov deo. Sistem senzora tokom isporuke doze detektuje relativnu rotačiju detektovane komponente, a stoga i elementa za podes avanje doze, iz č ega se određuje količ ina doze koju isporuč uje uređaj za davanje leka. U ilustrativnom nač inu izvođenja, senzor rotačije je prič vrs č́en i rotačiono fiksiran za aktuator. Aktuator ne rotira u odnosu na telo uređaja za davanje leka tokom isporuke doze. U ovom nač inu izvođenja, detektovana komponenta je prič vrs č́ena i rotačiono fiksirana za element za podes avanje doze, koji tokom isporuke doze rotira u odnosu na aktuator i telo uređaja. Detektovana komponenta moz e takođe da sadrz i element za podes avanje doze ili bilo koji njegov deo. U ilustrativnom nač inu izvođenja, senzor rotačije tokom isporuke doze nije direktno prič vrs č́en na element za podes avanje doze, koji relativno rotira.

[0045] Pozivajuč́i se na SL. 5, tu je u dijagramskom obliku prikazan sistem 80 za detektovanje isporuke doze, uključ ujuč́i jedan primer modula 82 koji je koristan u kombinačiji sa uređajem za davanje leka, kao s to je uređaj 10. Modul 82 nosi senzorski sistem, prikazan uops teno na 84, uključ ujuč́i senzor 86 rotačije i druge povezane komponente kao s to su pročesor, memorija, baterija itd. Modul 82 je obezbeđen kao zasebna komponenta koja moz e da bude uklonjivo prič vrs č́ena za aktuator.

[0046] Modul 82 za detektovanje doze uključ uje telo 88 prič vrs č́eno na dugme 56 za doziranje. Telo 88 ilustrativno uključ uje čilindrič ni boč ni zid 90 i vrs ni zid 92, koji se prostire preko i zaptiva boč ni zid 90. Kao primer, na SL.5 je gornji boč ni zid 90 dijagramski prikazan sa jezič čima 94 koji se protez u prema unutra, prič vrs č́ujuč́i modul 82 na dugme 56 za doziranje. Modul 82 za detektovanje doze moz e se alternativno prič vrstiti na dugme 56 za doziranje preko bilo kog prikladnog sredstva za prič vrs č́ivanje, kao s to je uskoč ni ili stezni spoj, interfejs sa navojem itd., pod uslovom da se modul 82 moz e ukloniti sa prvog uređaja za davanje leka i potom prič vrstiti na drugi uređaj za davanje leka. Prič vrs č́ivanje moz e biti na bilo kom mestu na dugmetu 56 za doziranje, pod uslovom da je dugme 56 za doziranje u stanju da pomeri bilo koju potrebnu količ inu aksijalno u odnosu na element 30 za podes avanje doze, kao s to je ovde objas njeno. Primeri alternativnih elemenata za prič vrs č́ivanje na modul 82 su prikazani na SL.15, 23 i 37, koje su opisane kasnije.

[0047] Tokom isporuke doze, element 30 za podes avanje doze moz e slobodno rotirati u odnosu na dugme 56 za doziranje i modul 82. U ilustrativnom nač inu izvođenja, modul 82 je rotačiono fiksiran za dugme 56 za doziranje i ne rotira tokom isporuke doze. Ovo se moz e obezbediti strukturno, kao s to je jezič čima 94 sa SL.5, ili tako s to se međusobno okrenuti z lebovi ili druge karakteristike povrs ine na telu 88 modula i dugme 56 za doziranje zahvate pri aksijalnom pomeranju modula 82 u odnosu na dugme 56 za doziranje. U drugom nač inu izvođenja distalno pritiskanje modula obezbeđuje dovoljno frikčiono sprezanje između modula 82 i dugmeta 56 za doziranje da funkčionalno prouzrokuje da modul 82 i dugme 56 za doziranje ostanu rotačiono fiksirani zajedno tokom isporuke doze.

[0048] Vrs ni zid 92 je razmaknut od liča 60 dugmeta 56 za doziranje i time obezbeđuje s upljinu 96 u kojoj se mogu nalaziti neki ili svi senzori rotačije i druge komponente. S upljina 96 je ograđena donjim zidom 98. Donji zid 98 moz e biti postavljen tako da lez i direktno na liču 60 dugmeta 56 za doziranje. Alternativno, donji zid 98 moz e biti razmaknut od dugmeta 56 za doziranje, i mogu se koristiti drugi kontakti između modula 82 i dugmeta 56 za doziranje, tako da se aksijalna sila primenjena na modul 82 prenosi na dugme 56 za doziranje. U drugom nač inu izvođenja modul 82 moz e biti rotačiono fiksiran za jednodelnu konfiguračiju dugmeta za doziranje, kao s to je prikazano na SL.22.

[0049] U alternativnom nač inu izvođenja, modul 82 je tokom podes avanja doze umesto toga priključ en na element 30 za podes avanje doze. Na primer, boč ni zid 90 moz e da uključ uje donji deo 100 zida sa unutras njim projekčijama 102 koje zahvataju č as iču 42 u poloz aju ispod grebena 49. U ovom pristupu, jezič či 94 se mogu eliminisati i modul 82 delotvorno zahvata proksimalnu stranu 60 dugmeta 56 za doziranje i distalnu stranu prstenastog grebena 49. U ovoj konfiguračiji, donji deo 100 zida moz e biti opremljen karakteristikama povrs ine koje zahvataju karakteristike povrs ine č as iče 42 radi rotačionog fiksiranja modula 82 sa č as ičom 42. Rotačione sile primenjene na kuč́is te 82 tokom podes avanja doze se na taj nač in prenose na č as iču 42 zahvaljujuč́i spajanju donjeg dela 100 zida sa č as ičom 42.

[0050] Modul 82 je rotačiono isključ en od č as iče 42 kako bi se nastavilo sa isporukom doze. Spoj donjeg dela 100 zida sa č as ičom 42 je konfigurisan tako da se isključ i nakon distalnog aksijalnog pomeranja modula 82 u odnosu na č as iču 42, č ime se omoguč́ava da č as iča 42 rotira u odnosu na modul 82 tokom isporuke doze.

[0051] Na slič an nač in, modul 82 moz e tokom podes avanja doze biti spojen i sa dugmetom 56 za doziranje i sa č as ičom 42. Ovo ima prednost u tome s to obezbeđuje dodatne spojne povrs ine tokom rotačije modula u podes avanju doze. Spoj modula 82 sa č as ičom 42 se zatim oslobađa pre ubrizgavanja doze, rečimo pomoč́u aksijalnog pomeranja modula 82 u odnosu na č as iču 42 kada se iničira isporuka doze, č ime se omoguč́ava da element 30 za podes avanje doze rotira u odnosu na modul 82 tokom isporuke doze.

[0052] U određenim nač inima izvođenja, senzor 86 rotačije je spojen sa boč nim zidom 90 radi detekčije detektovane komponente. Donji deo 100 zida takođe sluz i za smanjenje verovatnoč́e da ruka korisnika nenamerno primeni povlač enje na element 30 za podes avanje doze dok isti rotira u odnosu na modul 82 i kuč́is te 12 tokom isporuke doze. Dalje, pos to je dugme 56 za doziranje rotačiono fiksirano na element 30 za podes avanje doze tokom podes avanja doze, boč ni zid 90, koji uključ uje donji deo 100 zida, obezbeđuje jednu neprekidnu povrs inu koju korisnik moz e lako uhvatiti i njome manipulisati tokom podes avanja doze.

[0053] Kada se pročes ubrizgavanja iničira pritiskom na modul 82 za detektovanje doze, dugme 56 za doziranje i element 30 za podes avanje doze su rotačiono fiksirani zajedno. Kretanje modula 82, a stoga i dugmeta 56 za doziranje, na malom rastojanju, na primer manje od 2 mm, oslobađa rotačioni zahvat i element 30 za podes avanje doze rotira u odnosu na modul 82 kako se doza isporuč uje. Bilo koris č́enjem podloge za prst ili drugog mehanizma za okidanje, sistem za detektovanje doze se aktivira pre nego s to se dugme 56 za doziranje pomerilo na dovoljno rastojanje da isključ i rotačiono zaključ avanje dugmeta 56 za doziranje i elementa 30 za podes avanje doze.

[0054] Ilustrativno, sistem za detektovanje isporuke doze uključ uje sklop elektronike pogodan za funkčionisanje sistema senzora kako je ovde opisano. Sklop elektronike je funkčionalno povezan sa senzorskim sistemom za prijem izlaza sa jednog ili vis e rotačionih senzora rotačije i uključ uje pročesor. Sklop elektronike moz e uključ ivati druge konvenčionalne komponente, kao s to je napajanje, memorija, mikrokontroleri itd., koje su smes tene, na primer, u s upljini 96 definisanoj telom 88 modula. Alternativno, bar neke komponente mogu biti obezbeđene odvojeno, rečimo pomoč́u spoljnog uređaja kao s to je rač unar, pametni telefon ili drugi uređaj. Zatim se obezbeđuju sredstva za funkčionalno povezivanje komponenti spoljnog kontrolera sa senzorskim sistemom u odgovarajuč́a vremena, rečimo putem z ič ane ili bez ič ne veze.

[0055] Jedan primer sklopa 120 elektronike sadrz i fleksibilnu s tampanu ploč u (engl. flexible printed circuit board - FPCB) koja ima mnos tvo elektronskih komponenti. Sklop elektronike sadrz i sistem senzora, uključ ujuč́i mnos tvo senzora 86 rotačije koji su u funkčionalnoj komunikačiji sa pročesorom za prijem signala od senzora koji predstavlja detektovanu relativnu rotačiju. Sklop elektronike dodatno uključ uje MCU koji sadrz i najmanje jedno pročesorsko jezgro i internu memoriju. Jedan s ematski primer sklopa elektronike je prikazan na SL. 46. Sistem uključ uje bateriju, ilustrativno dugmastu bateriju, za napajanje komponenata. MCU uključ uje upravljač ku logiku funkčionalnu za izvođenje ovde opisanih operačija, uključ ujuč́i detektovanje doze koju isporuč uje uređaj 10 za davanje leka na osnovu detektovane rotačije elementa za podes avanje doze u odnosu na aktuator. U jednom nač inu izvođenja, detektovana rotačija je između č as iče 42 i dugmeta 56 za doziranje penkala ubrizgavač a.

[0056] MCU je funkčionalan da č uva detektovanu dozu u lokalnoj memoriji (npr. internoj fles memoriji ili ugrađenom EEPROM). MCU je dalje funkčionalan da bez ič no prenosi i/ili prima signal koji predstavlja detektovanu dozu do uparenog udaljenog elektronskog uređaja, kao s to je pametni telefon korisnika, preko Bluetooth-a niske energije (engl. Bluetooth low energy - BLE) ili drugog odgovarajuč́eg protokola bez ič ne komunikačije kratkog ili dugog dometa. Ilustrativno, BLE upravljač ka logika i MCU su integrisani na istom kolu. Dodatni opis rasporeda elektronike je dat dalje u nastavku.

[0057] Veliki deo elektronike za detektovanje nalazi se u s upljini 96. Međutim, senzor rotačije moz e biti postavljen na različ itim lokačijama kako bi detektovao relativno kretanje detektovane komponente. Na primer, senzor rotačije se moz e nalaziti unutar s upljine 96, unutar tela 88 ali izvan s upljine 96, ili na drugim lokačijama tela, kao s to je na donjem delu 100 zida. Jedini uslov jeste da senzor rotačije bude pozičioniran tako da delotvorno detektuje rotačiono kretanje detektovane komponente tokom isporuke doze.

[0058] Jedan ili vis e detektovanih elemenata su prič vrs č́eni na element 30 za podes avanje doze. U jednom primeru, detektovani elementi su direktno prič vrs č́eni na č as iču 42 elementa za podes avanje doze. Alternativno, detektovani elementi mogu biti prič vrs č́eni na jednu ili vis e komponenti za podes avanje doze, uključ ujuč́i i element za biranje, prirubniču i/ili č as iču. Jedini uslov jeste da element(i) za detektovanje bude pozičioniran tako da bude detektovan pomoč́u senzora rotačije tokom relativnog rotačionog kretanja za vreme isporuke doze. U drugim nač inima izvođenja, detektovana komponenta sadrz i element 30 za podes avanje doze ili bilo koji njegov deo.

[0059] Dalji ilustrativni rasporedi ili nač ini izvođenja sistema 80 za detektovanje isporuke doze obezbeđeni su na SL.6-13. Rasporedi ili nač ini izvođenja su prikazani na donekle dijagramski nač in, pos to su zajednič ki detalji več́ dati u odnosu na SL. 1-5. Uops teno, svaki raspored ili nač in realizačije uključ uje slič ne komponente modula 82 za detektovanje doze, uključ ujuč́i telo 88 koje ima čilindrič ni gornji zid 90 i vrs ni zid 92. Svaki raspored ili nač in izvođenja takođe uključ uje donji zid 100. Ostali delovi zajednič ki za ranije opise ovde uključ uju sklop 120 elektronike sadrz an unutar s upljine 96 tela 88 modula, dugme 56 za doziranje, element 32 za podes avanje doze i kuč́is te 12 uređaja. Dodatno, u svakom rasporedu ili nač inu izvođenja modul 82 za detektovanje doze je dijagramski prikazan kao prič vrs č́en na prstenasti boč ni zid 62 dugmeta 56 za doziranje, mada se mogu koristiti i alternativni obliči i mesta prič vrs č́ivanja. Na primer, modul 82 za detektovanje doze moz e biti prič vrs č́en na dugme 56 za doziranje ili odvojivo prič vrs č́en na č as iču 42 u nekim rasporedima ili nač inima izvođenja. Takođe, modul 82 za detektovanje doze moz e se prič vrstiti na jednodelno dugme za doziranje, kao s to je prikazano na SL.22 i 35.

[0060] Svaki primer takođe demonstrira upotrebu određenog tipa senzorskog sistema. Međutim, u nekim nač inima izvođenja sistem za detektovanje doze uključ uje vis estruke senzorske sisteme koji koriste iste ili različ ite tehnologije senzora. Ovo obezbeđuje redundantnost u sluč aju kvara nekog od senzorskih sistema. Takođe pruz a moguč́nost koris č́enja drugog senzorskog sistema da periodič no verifikuje da li prvi senzorski sistem radi na odgovarajuč́i nač in.

[0061] U određenim rasporedima ili nač inima izvođenja, kako je prikazano na SL. 6, prič vrs č́ena na vrs ni zid 92 modula 82 je podloga 110 za prst. Podloga 110 za prst je spojena sa vrs nim zidom 92, koji je zauzvrat prič vrs č́en za gornji boč ni zid 90. Podloga 110 za prst uključ uje greben 114 koji se pruz a radijalno prema unutra i prihvata unutar obodnog z leba 116 komponente 92 zida. Z leb 116 omoguč́ava blago aksijalno pomeranje između podloge 110 za prst i komponente 92 zida. Opruge (nije prikazano) uobič ajeno potiskuju podlogu 110 za prst prema gore od komponente 92 zida. Podloga 110 za prst moz e se rotačiono fiksirati na komponentu 92 zida. Kada se pokrene pročes ubrizgavanja aksijalno pomeranje podloge 110 za prst u distalnom pravču prema telu modula 88, moz e se koristiti za okidanje izabranih događaja. Jedna upotreba podloge 110 za prst moz e biti aktiviranje elektronike uređaja za davanje leka nakon iničijalnog pritiska i aksijalnog pomeranja podloge 110 za prst u odnosu na telo modula 88 kada se započ ne ubrizgavanje doze. Na primer, ovo iničijalno aksijalno kretanje moz e da se koristi za „buđenje“ uređaja, naroč ito komponenti povezanih sa sistemom za detektovanje doze. U jednom primeru, modul 82 uključ uje displej za indikačiju informačija korisniku. Takav displej moz e biti integrisan sa podlogom 110 za prst. MCU moz e uključ ivati softverski modul displeja i upravljač ku logiku funkčionalnu za prijem i obradu detektovanih podataka i za prikaz informačija na navedenom displeju, poput, na primer, podes avanja doze, izdate doze, statusa ubrizgavanja, zavrs etka ubrizgavanja, datuma i/ili vremena, ili vremena do sledeč́eg ubrizgavanja.

[0062] U nedostatku podloge za prst, elektronika sistema moz e se aktivirati na razne druge nač ine. Na primer, iničijalno aksijalno pomeranje modula 82 na poč etku isporuke doze moz e biti direktno detektovano, kao s to je zatvaranjem kontakata ili fizič kim zahvatom prekidač a. Takođe je poznato da se uređaj za davanje leka aktivira na osnovu raznih drugih radnji, npr. uklanjanjem poklopča penkala, detektovanjem kretanja penkala pomoč́u akčelerometra, ili podes avanjem doze. U mnogim pristupima sistem za detektovanje doze se aktivira pre poč etka isporuke doze.

[0063] Pozivajuč́i se na SL. 6-8, modul 82 za detektovanje doze radi koris č́enjem magnetnog senzorskog sistema 84. Dva magnetna senzora 130 su postavljena na donjem delu 100 zida (ilustrativno unutras nja povrs ina donjeg dela 100 zida) naspram č as iče 42 elementa 30 za podes avanje doze. S to se tič e svih rasporeda ili nač ina izvođenja, broj i lokačija senzora rotačije i elementa za detektovanje mogu da variraju. Na primer, raspored sa SL.6-8 moz e umesto toga uključ ivati bilo koji broj magnetnih senzora 130, ravnomerno ili neravnomerno raspoređenih oko č as iče 42. Detektovana komponenta 132 (SL. 7 i 8) sadrz i magnetnu traku 134 prič vrs č́enu za č as iču 42, ilustrativno na unutras njosti č as iče 42. U ilustrativnom rasporedu, traka sadrz i 5 parova magnetnih komponenti sever-jug, npr. 136 i 138, zbog č ega se svaki magnetni deo protez e na 36°. Magnetni senzori 130 su postavljeni na razmaku od 18° (SL.7), i oč itavaju digitalne poloz aje magnetne trake 132, a stoga i č as iče 42, u 2-bitnom modu Grejevog ko da. Na primer, kako senzor detektuje prolaz N-S magnetnog para, detektovano je da se č as iča 42 zarotirala za 36°, s to odgovara dvema jediničama, na primer, doze koja se dodaje (ili oduzima).

[0064] Mogu se takođe koristiti i drugi magnetni obrasči, uključ ujuč́i različ ite brojeve ili lokačije magnetnih elemenata. Dalje, u alternativnom rasporedu ili nač inu izvođenja, detektovana komponenta 133 je priključ ena na ili integrisana sa prirubničom 38 elementa 30 za podes avanje doze, kao s to je ilustrovano na SL.9.

[0065] Kao s to je prethodno opisano, senzorski sistem 84 je konfigurisan tako da detektuje iznos rotačije detektovanog elementa u odnosu na magnetne senzore 130. Ovaj iznos rotačije je u direktnoj korelačiji sa količ inom doze koju isporuč uje uređaj. Relativna rotačija se određuje detektovanjem pomeranja č as iče 42 tokom isporuke doze, na primer, identifikačijom razlike između poč etnog i zaustavnog poloz aja č as iče 42, ili „prebrojavanjem“ broja inkrementalnih pokreta č as iče 42 tokom isporuke leka.

[0066] Pozivajuč́i se na SL.10A, 10B, 11A, i 11B, tu je prikazan jedan primer sistema 150 magnetnih senzora uključ ujuč́i kao detektovani element kruz ni, prstenasti, bipolarni magnet 152, koji ima severni pol 154 i juz ni pol 156. Magneti opisani ovde se takođe mogu nazvati dijametralno magnetizovanim prstenom. Magnet 152 je prič vrs č́en za prirubniču 38 i stoga rotira sa prirubničom tokom isporuke doze. U jednom primeru, magnet 152 je prič vrs č́en za prirubniču 38 sa prič vrsnim nosač em, kao s to je prikazano na SL.31-33. Magnet 152 moz e naizmenič no biti prič vrs č́en za element 32 za biranje doze ili druge elemente rotačiono fiksirane sa elementom za podes avanje doze. Magnet 152 moz e biti konfigurisan od raznih materijala, kao s to su magneti retkih zemalja, na primer, neodijum i drugi opisani kasnije.

[0067] Senzorski sistem 150 dalje uključ uje merni senzor 158 koji uključ uje mnos tvo senzorskih elemenata 160, funkčionalno povezanih sa elektronikom senzora (nije prikazano) sadrz anom unutar modula 82. Senzorski elementi 160 senzora 158 su prikazani na SL.11A prič vrs č́eni na s tampanu ploč u 162, koja je zauzvrat prič vrs č́ena na modul 82, koji je rotačiono fiksiran na dugme 56 za doziranje. Shodno tome, magnet 152 rotira u odnosu na senzorske elemente 160 tokom isporuke doze. Senzorski elementi 160 funkčionis u tako da detektuju relativni ugaoni poloz aj magneta 152. Senzorski elementi 160 mogu uključ ivati induktivne senzore, kapačitivne senzore ili druge beskontaktne senzore kada je prsten 152 metalni prsten. Sistem 150 magnetnih senzora na taj nač in funkčionis e tako da detektuje ukupnu rotačiju prirubniče 38 u odnosu na dugme 56 za doziranje, dakle rotačiju u odnosu na kuč́is te 12 tokom isporuke doze. U jednom primeru, sistem 150 magnetnih senzora, uključ ujuč́i magnet 152 i senzor 158 sa senzorskim elementima 160, moz e biti raspoređen u modulima prikazanim na SL.13, 25 i 35.

[0068] U jednom nač inu izvođenja, sistem 150 magnetnih senzora uključ uje č etiri senzorska elementa 160, jednako radijalno razmaknuta unutar modula 82 da definis u obrazač prstena kao s to je prikazano. Mogu biti koris č́eni alternativni brojevi i poloz aji senzorskih elemenata. U drugom nač inu izvođenja, prikazanom na SL. 33 i SL. 40, na primer, pet senzorskih elemenata 906 je podjednako raspoređeno po obodu i jednako radijalno razmaknuto unutar modula. U prethodnim nač inima izvođenja, senzorski elementi 160 su prikazani prič vrs č́eni unutar modula 82. Alternativno, senzorski elementi 160 mogu biti prič vrs č́eni za bilo koji deo komponente rotačiono fiksirane za dugme 56 za doziranje tako da komponenta ne rotira u odnosu na kuč́is te 12 tokom isporuke doze. Raspored prikazan na SL.11B, na kojoj je jedan senzorski element 160 prikazan čentriran unutar modula 82, nije obuhvač́en formulačijom patentnih zahteva.

[0069] U svrhu ilustračije, magnet 152 je prikazan kao jedan, kruz ni, prstenasti, bipolarni magnet prič vrs č́en za prirubniču 38. Međutim, razmotrene su alternativne konfiguračije i lokačije magneta 152. Na primer, magnet moz e da sadrz i vis estruke polove, kao s to su naizmenič ni severni i juz ni pol. U jednom nač inu izvođenja magnet se sastoji od broja parova polova koji je jednak broju diskretnih rotačionih poloz aja prirubniče 38 za podes avanje doze. Magnet 152 takođe moz e da obuhvata određeni broj odvojenih magnetnih elemenata. Dodatno, komponenta magneta moz e biti prič vrs č́ena za bilo koji deo elementa koji je rotačiono fiksiran za prirubniču 38 tokom isporuke doze, kao s to su č as iča 42 ili element 32 za biranje doze.

[0070] MCU funkčionis e tako da određuje poč etni poloz aj magneta 152 usrednjavanjem broja senzorskih elemenata 160 (na primer, č etiri) pri maksimalnoj brzini uzorkovanja prema prorač unu standardnih kvadraturnih diferenčijalnih signala. Tokom rez ima isporuke doze, uzorkovanje na čiljanoj frekvenčiji obavlja MCU da bi detektovao broj obrtaja magneta 152. Na zavrs etku isporuke doze, MCU funkčionis e tako da određuje konač ni poloz aj magneta 152 usrednjavanjem broja senzorskih elemenata 160 (na primer, č etiri) pri maksimalnoj brzini uzorkovanja prema prorač unu standardnih kvadraturnih diferenčijalnih signala. MCU funkčionis e tako da iz prorač una ukupnog rotačionog ugla kretanja od utvrđenog poč etnog poloz aja određuje broj obrtaja i konač ni poloz aj. MCU funkčionis e tako da određuje broj koraka ili jediniča doze deljenjem ukupnog rotačionog ugla kretanja unapred utvrđenim brojem (kao s to je 10, 15, 18, 20, 24) koji je u korelačiji sa dizajnom uređaja i lekom.

[0071] Ovde je obelodanjen modularni oblik sistema za detektovanje doze. Upotreba uklonjivo prič vrs č́enog modula posebno je prilagođena za upotrebu sa uređajem za davanje leka u kome aktuator i element za podes avanje doze oba uključ uju delove koji su spoljni u odnosu na kuč́is te uređaja za lek. Ovi spoljni delovi omoguč́avaju direktno prič vrs č́ivanje senzorne komponente na aktuator, kao s to je dugme za doziranje, i detektovanu komponentu na element za podes avanje doze, kao s to je č as iča, prirubniča ili element za biranje doze, kako je opisano ovde. U tom smislu, „dugme za doziranje“ se koristi da se ops tije odnosi na komponentu uređaja za davanje leka, koja uključ uje deo koji se nalazi izvan kuč́is ta uređaja i uključ uje izloz enu povrs inu koja je dostupna korisniku da bi isporuč io podes enu dozu. Slič no se i „č as iča“ za dozu ops tije odnosi na komponentu uređaja za davanje leka koja se nalazi izvan kuč́is ta uređaja i koja na taj nač in ima izloz eni deo, koji je dostupan korisniku da uhvati i okrene komponentu kako bi podesio dozu. Kao s to je opisano ovde, č as iča za dozu rotira u odnosu na dugme za doziranje tokom isporuke doze. Takođe, č as iča za dozu moz e biti rotačiono fiksirana za dugme za doziranje tokom podes avanja doze, tako da se ili č as iča za dozu ili dugme za doziranje mogu rotirati da bi se podesila doza. U alternativnom nač inu izvođenja, uređaj za isporuku moz da ne uključ uje č as iču za dozu, a korisnik moz e da uhvati i rotira aktuator (npr. dugme za doziranje) za podes avanje doze. U nekim nač inima izvođenja, sa modulom za detektovanje doze koji je prič vrs č́en za aktuator i/ili č as iču za dozu, modul za detektovanje doze moz e rotirati da bi se time rotirao element za podes avanje doze uređaja za isporuku kako bi se podesila doza koja se isporuč uje.

[0072] Prethodno je data diskusija o različ itim strukturama i postupčima za detektovanje relativne rotačije elementa za podes avanje doze u odnosu na aktuator tokom isporuke doze. U određenim nač inima izvođenja uređaja za isporuku lekova, aktuator se kreč́e spiralno u odnosu na telo penkala tokom podes avanja doze. U ilustrativne svrhe, ovo obelodanjivanje opisuje sistem za detektovanje doze u odnosu na takav spiralni aktuator. Struč njači u oblasti č́e razumeti, međutim, da prinčipi i fizič ko funkčionisanje opisanog sistema za detektovanje doze takođe mogu da se koriste u kombinačiji sa aktuatorom koji tokom isporuke doze rotira, ali se ne translira. Takođe č́e se razumeti da sistem za detektovanje doze moz e da funkčionis e sa drugim konfiguračijama medičinskih uređaja za isporuku, pod uslovom da uređaj uključ uje aktuator koji rotira u odnosu na element za podes avanje doze tokom ubrizgavanja doze.

[0073] Sistemi za detektovanje takođe mogu da se koriste sa modulom za identifikačiju karakteristike leka koji treba davati pomoč́u penkalo ubrizgavač a. Penkala ubrizgavač i se koriste sa s irokim spektrom lekova, pa č ak i sa različ itim vrstama datih lekova kao s to je več́ opisano. Na primer, insulin je dostupan u različ itim obličima, zavisno od predviđene namene. Vrste insulina uključ uju brzodelujuč́i, kratkodelujuč́i, srednjedelujuč́i i dugodelujuč́i. U drugom pogledu, vrsta leka se odnosi na to koji je lek uključ en, npr. insulin u odnosu na lek koji nije insulin, i/ili na končentračiju leka. Vaz no je ne pomes ati vrstu leka jer poslediče mogu imati ozbiljne implikačije.

[0074] Na osnovu vrste leka moguč́e je korelirati određene parametre. Koristeč́i insulin kao primer, postoje poznata ogranič enja u pogledu odgovarajuč́e količ ine doze, zasnovana na faktorima kao s to su koji tip insulina je uključ en, kako taj tip insulina korelira sa vremenom davanja doze itd. U drugom pogledu, neophodno je znati koja vrsta leka je data kako bi se tač no pratio i pročenjivao postupak leč enja. Moz e biti obezbeđen senzorski sistem koji je u stanju da razlikuje vrstu leka koja treba da se primeni.

[0075] Za određivanje vrste leka, obezbeđen je modul koji detektuje jedinstvenu identifikačiju vrste leka, kao s to je, na primer, bilo kojeg od ovde opisanih lekova sadrz anih u uređaju za davanje leka. Nakon montaz e modula na uređaj za davanje leka, npr. penkalo ubrizgavač , modul detektuje vrstu leka i č uva je u memoriji. Modul je nakon toga u stanju da pročeni podes avanje ili isporuku leka u svetlu vrste leka u penkalu, kao i prethodne istorije doziranja i druge informačije. Jedan primer detektovanja vrste leka je opisan kasnije sa identifikačionim senzorom 680 na SL.29. Sledeč́e je opisan jos jedan primer.

[0076] Ovo detektovanje vrste leka je korisno sa raznovrsnim senzorskim sistemima koji funkčionis u tako da detektuju unapred određeni ugaoni poloz aj detektovanih elemenata u odnosu na karakteristiku poravnanja. Ovi senzorski sistemi uključ uju one koji su prethodno opisani ovde. Ovo određivanje vrste leka se lako kombinuje sa senzorskim sistemima za otkrivanje količ ine doze. Ta dva sistema mogu da funkčionis u nezavisno ili u saglasnosti jedan sa drugim.

[0077] Sistem senzora koji se koristi za detektovanje isporuke doze takođe moz e biti koris č́en za identifikovanje vrste leka. Na primer, SL.10A-10B i SL.11A-11B i povezani tekst opisuju sistem magnetnog senzora, koji uključ uje senzorske elemente 160 i magnet 152 za određivanje količ ine isporuč ene doze. Magnet 152 ima jedinstvenu konfiguračiju tako da je senzorski sistem u stanju da detektuje spečifič ne ugaone poloz aje magneta 152 u odnosu na senzorske elemente.

[0078] Kada je ilustrativni sistem 230 senzora integrisan u uređaj za davanje leka umesto da bude obezbeđen kao uklonjivi modul, on nije obuhvač́en formulačijom patentnih zahteva. Pozivajuč́i se na SL.12, tu je prikazan uređaj za davanje leka 310 u sus tini isti kao uređaj 10 na SL.1-4. Uređaj 310 za davanje leka uključ uje telo 11 uređaja i element 30 za podes avanje doze, koji se sastoji od elementa 32 za biranje doze, prirubniče 38, i č as iče 42. Ove komponente su konfigurisane tako da funkčionis u kao s to je prethodno opisano. Aktuator 50 se sastoji od kvač ila 52 i dugmeta 56 za doziranje koje je prič vrs č́eno za njega. Dugme 56 za doziranje je rotačiono fiksirano elementom 30 za podes avanje doze tokom podes avanja doze. Za isporuku doze ovo rotačiono fiksiranje je isključ eno, i element 30 za podes avanje doze rotira u odnosu na dugme 56 za doziranje proporčionalno količ ini isporuč ene doze.

[0079] SL.13-15 prikazuju jos jedan primer modula, koji se sada navodi kao modul 400, koji se moz e prič vrstiti na uređaj za davanje leka koji ima dugme 402 za doziranje, uključ ujuč́i čilindrič ni boč ni zid 404 i gornji zid 406 koji su raspoređeni koaksijalno oko ose uređaja AA. Gornji zid 406 dugmeta 402 za doziranje uključ uje gornju ili proksimalnu aksijalnu povrs inu 408, koju korisnik direktno pritiska da isporuč i dozu kada modul 400 nije montiran na dugme 402 za doziranje. Gornji zid 406 se protez e radijalno prema spolja od boč nog zida 404, formirajuč́i tako rub 410. Boč ni zid 404 se protez e između gornje povrs ine 408 i distalnog kraja, kao s to je prikazano na SL.14.

[0080] Modul 400 uključ uje kuč́is te 411 koje uglavnom sadrz i proksimalni zid 412 i distalni zid 414. Modul 400 dalje uključ uje perimetrijski boč ni zid 416, koji se protez e između i formira odeljak 418 sa proksimalnim zidom 412 i distalnim zidom 414. Kada se montira na dugme za doziranje, distalno okrenuta aksijalna povrs ina 413 distalnog zida 414 ilustrativno se prima uz gornju povrs inu 408 dugmeta 402 za doziranje. Zidovi modula 400 su prikazani u određenoj konfiguračiji, ali zidovi mogu biti bilo koje z eljene konfiguračije podesne za formiranje odeljka 418. U jednom primeru, odeljak 418 moz e biti konfigurisan tako da je otporan na ulazak vlage i č estiča. U drugom primeru, odeljak 418 moz e biti konfigurisan tako da je otporan na pras inu i ostatke (engl. debris), ali ne i direktno otporan na ulazak vlage.

[0081] Imajuč́i slič ne komponente kao modul 82 na SL.5-6, odeljak 418 moz e uključ ivati različ ite z eljene komponente za upotrebu sa uređajem za davanje leka, kao s to je ovde opisano. Takve komponente mogu uključ ivati, na primer, merne ili druge senzore, jednu ili vis e baterija, MCU, sat tajmer, memoriju i komunikačijski sklop. Odeljak 418 takođe moz e uključ ivati različ ite prekidač e za upotrebu kao s to je opisano u nastavku.

[0082] Bilo koji od modula opisanih ovde moz e biti uklonjivo spojen sa bilo kojim od ovde opisane dugmadi za doziranje pomoč́u elementa 419 za prič vrs č́ivanje koji je spojen sa kuč́is tem 411 modula. Element 419 za prič vrs č́ivanje uključ uje mnos tvo kraka 420 koji se protez u distalno. Kao s to je uops teno prikazano na SL. 13, modul 400 je prič vrs č́en za dugme 402 za doziranje pomoč́u kraka 420 koji su prič vrs č́eni na i protez u se distalno od kuč́is ta 411. U jednom primeru nač ina izvođenja, krači 420 su jednako radijalno razmaknuti oko dugmeta 402 za doziranje. Krači 420 su prikazani kao prič vrs č́eni za distalni zid 414 na mestu 422 prič vrs č́ivanja. Alternativno, krači 420 mogu biti prič vrs č́eni za modul 400 na drugim mestima, poput boč nog zida 416. Boč ni zid 416 moz e uključ ivati distalni deo 424, postavljen radijalno prema van od kraka 420 koji se protez u distalno od boč nog zida 416 na udaljenosti več́oj od krajnjeg distalnog produz etka kraka 420, da barem delimič no ili potpuno prekriju krake 420 kako bi spreč ili neovlas č́eno menjanje ili pristup kračima kada su montirani na uređaj. Distalni deo 424 moz e da sadrz i deo 426 koji se protez e prema unutra i koji dalje obuhvata krake 420. Alternativno, distalni deo 424 moz e biti obezbeđen kao element koji je klizni u odnosu na boč ni zid 416.

[0083] Krači 420 su kofigurisani tako da se pomeraju preko ruba 410 dugmeta 402 za doziranje i da obezbeđuju frikčiono sprezanje sa povrs inom 421 boč nog zida 404 koja je radijalno okrenuta prema van. Krači 420 uključ uju prvi deo 428 koji se protez e aksijalno i konfigurisan je tako da ide preko ruba 410. Krači 420 dalje uključ uju deo 430 lez is ta koji se protez e radijalno prema unutras njosti prvog dela 428 i prima se uz boč ni zid 404 dugmeta 402 za doziranje, koji je radijalno okrenut prema van. Delovi 428, 430 mogu biti povezani zaobljenom osnovom 429 spojenom između njih tako da formiraju „J" oblik sa prvim delom 428 koji formira s tapni deo, i sa osnovom i lez is tem koji formiraju kraj kuke. Deo 430 lez is ta moz e uključ ivati aksijalni deo 432 lez is ta prima uz donju stranu ruba 410. Ovo obezbeđuje dodatnu otpornost na proksimalno premes tanje modula 400 u odnosu na dugme 402 za doziranje. Međutim, zahvač́ene povrs ine donje strane ruba 410 i aksijalni deo 432 lez is ta mogu biti opremljene povrs inama pod uglom kako bi se olaks alo uklanjanje modula 400 po z elji. U jednom primeru, svaki od kraka 420 je radijalno pokretan tako da ne potkač i rub 410 tokom prič vrs č́ivanja za i odvajanja od dugmeta za doziranje. U jednom primeru, oba dela 428, 430 se savijaju napolje, a u nekim primerima se samo jedan od prvog dela 428 ili dela 430 lez is ta savija napolje da bi se pomerio preko ruba. Krači 420 mogu biti nagnuti u radijalnoj unutras njoj konfiguračiji i mogu se skretati ili okretati ka spolja oko mesta 422 prič vrs č́ivanja. U nagnutoj konfiguračiji, krači 420 su prilagođeni i dimenzionisani tako da primenjuju radijalnu normalnu silu na određeni broj tač aka zahvata duz povrs ine boč nog zida 404 koji je pogodan za aksijalnu retenčiju dugmeta 402 za doziranje, kao i za prenos obrtnog momenta (bez ili sa malo prihvatljivog klizanja) tokom podes avanja i/ili izdavanja doze.

[0084] Sklop 434, uključ ujuč́i krake 420, prič vrs č́en za distalni zid 414 (prikazano kao livena ili proizvedena komponenta) prikazan je na SL.15. Za potrebe izrade, krači 420 i druge komponente kombinuju se sa distalnim zidom 414 (prikazano kao radijalno spoljas nja povrs ina zida 414), koji se zatim prič vrs č́uje za druge delove modula 400. SL.

16-17 prikazuje distalni zid 414 i neke od njegovih sastavnih delova. Distalni zid 414 uključ uje aperturu 436 formiranu u njemu da omoguč́i identifikačionom senzoru, opisanom u nastavku, da vidi gornju povrs inu 408 dugmeta 402 za doziranje. Svetlovodna apertura 436 moz e imati različ ite oblike, uključ ujuč́i oblik „D“ kao s to je prikazano. Drugi otvor 438 formiran u njemu sadrz i prekidač prisutnosti, takođe opisan u nastavku, da omoguč́i modulu 400 da utvrdi kada je montiran na dugme 402 za doziranje. U jednom primeru, otvor 438 je izostavljen sa distalnog zida 414. Za prijem senzora u distalnom zidu predviđene su udubljene lokačije 440, za radijalno raspoređeno postavljanje č etiri merna senzora, npr. za magnetne, induktivne ili kapačitivne senzorske elemente, kao s to je prethodno opisano. Dubina udubljenja 440 je dimenzionisana tako da postavi senzore u neposrednu blizinu detektovanih komponenti, ostavljajuč́i pritom dovoljnu debljinu materijala za strukturalnu potporu senzora tokom proizvodnje i upotrebe. Udubljenja 440 omoguč́avaju č vrsto fiksiranje senzora tako da senzori zadrz avaju svoje odgovarajuč́e lokačije radi konzistentnije sposobnost detektovanja. Udubljenja 440 su raspoređena tako da smes taju senzore koji su raspoređeni pod jednakim uglom (č etiri senzora na 90 stepeni razmaka (kao s to je prikazano); pet senzora na 72 stepena razmaka, s est senzora na 60 stepeni razmaka itd.) jedan prema drugom i jednako radijalno raspoređeni od uzduz ne ose modula. Zidovi koji definis u udubljenja 440 su takođe strukturirani tako da se senzori rasporede duz zajednič ke ravni. Za odzrač ivanje modula mogu se predvideti i drugi portovi. Prič vrsna aksijalna krila 441 mogu biti predviđena za spajanje distalnog zida 414 na komplementarnu prič vrsnu karakteristiku kuč́is ta modula.

[0085] Broj kraka 420 moz e varirati, kao s to je, na primer, u opsegu od 3 do 36, zbog z eljene aksijalne sile retenčije i/ili prenosa obrtnog momenta. Krači 420 su prikazani kao prič vrs č́eni za distalni zid 414 na mestu 422 prič vrs č́ivanja koje je definisano stubovima, s to moz e biti jedan stub, ili par stubova 442, 444 kako je prikazano. Sklop 434 je prikazan uključ ujuč́i s esnaest krakova 420. Sklop 434 je prikazan uključ ujuč́i č etiri para montaz nih stubova 442, 444 koji su obodno raspoređeni po obimu distalnog zida 414. Svaki par montaz nih stubova je konfigurisan tako da podupire obodni segment 445 koji ima mnos tvo kraka, kao s to je č etiri kraka svaki. Svaki segment 445 uključ uje montaz ne rupe 446 koje primaju montaz ne stubove 442, 444. Jednom primljeni na pozičiju, montaz ni stubovi 442, 444 se koriste za toplotno spajanje (engl. heat staking) segmenata kraka na distalni zid 414, na nač in koji je č vrsto fiksiran.

[0086] Prič vrs č́ivanje kraka 420 na kuč́is te omoguč́ava izradu kraka od raznovrsnih materijala. Ovi materijali mogu biti odabrani tako da se dobiju z eljene karakteristike č vrstoč́e, elastič nosti, izdrz ljivosti i slič no. Na primer, otkriveno je da berilijum bakar ima povoljne karakteristike za upotrebu kao krak. Odvojeni priključ ak takođe obezbeđuje fleksibilnost u pogledu postavljanja kraka u odnosu na dugme za doziranje. Na primer, krači mogu biti montirani na različ ite zidove modula, uključ ujuč́i distalni zid 414, boč ni zid 416 ili distalni deo 424.

[0087] Krači 420 mogu biti podesni za različ ite konfiguračije povrs ine 421 dugmeta 402 za doziranje. SL. 14 ilustruje povrs inu 421 glatku (bez rebara ili z lebova ili planarnih varijačija). Povrs ina 421 dugmeta moz e uključ ivati karakteristike povrs ine za poboljs anje prenosa obrtnog momenta sa kračima 420. Drugi nač ini izvođenja mogu biti koris č́eni za interakčiju između kraka i perimetrijskog zida dugmeta za doziranje. SL. 18, na primer, pokazuje jos jedan primer dugmeta 470 za doziranje za uređaj koji uključ uje boč ni zid 472 koji ima razmaknute grebene 474 koji se protez u aksijalno, formirajuč́i niz udubljenja 476 između njih. U ovom nač inu izvođenja, delovi kraka 420 mogu se prihvatiti unutar udubljenja 476. Krači 420 mogu biti podesni za drugu konfiguračiju grebena, prikazanu na SL.22. Obodna s irina udubljenja 476 moz e biti dimenzionisana tako da primi obodnu s irinu kraka 420. Dimenzionisanje moz e omoguč́iti č vrsto prianjanje ili moz e dozvoliti izvesnu slobodu kretanja kraka po obodu. Prisustvo granič nih izboč ina pruz a dodatnu sigurnost da modul neč́e rotirati u odnosu na dugme za doziranje tokom upotrebe. SL.19 prikazuje alternativni dizajn u kojem dugme 480 za doziranje uključ uje boč ni zid 482, koji je predviđen u obliku monougla, č ime se definis e niz ravnih povrs ina 484 za prijem krakova modula. Razdvajanje susednih ravnih povrs ina 484 je zaobljeni aksijalni zglob 485. Koris č́enjem ravne, glatke, čilindrič ne povrs ine izbegavaju se bilo kakvi problemi u vezi sa orijentačijom modula u odnosu na dugme za doziranje, dok udubljeni dizajn i dizajn mnogougla obezbeđuju dodatno frikčiono sprezanje kraka sa boč nim zidom dugmeta za doziranje.

[0088] SL. 20-24 ilustruju jos jedan primer podsklopa za prič vrs č́ivanje modula, sada naveden kao jediniča 500, konfigurisan, kada je deo modula, tako da bude uklonjivo spojen sa bilo kojim od ovde opisanih dugmadi za doziranje preko elementa 519 za prič vrs č́ivanje. Element 519 za prič vrs č́ivanje je spojen sa čevastim priključ nim kuč́is tem 511 (iako su ostali delovi kuč́is ta modula izostavljeni, aspekti ovih delova koji definis u kompletno kuč́is te modula su prikazani na SL. 13 i SL. 25). Priključ no kuč́is te 511 sa elementom 519 za prič vrs č́ivanje moz e č initi deo modula 600, kao s to č́e biti opisano kasnije. Element 519 za prič vrs č́ivanje uključ uje mnos tvo kraka 520 koji se protez u distalno. Kao s to je uops teno prikazano na SL. 20, kada je deo modula, jediniča 500 prič vrs č́ena je za drugi primer dugmeta 502 za doziranje pomoč́u krakova 520 koji su prič vrs č́eni i protez u se distalno od kuč́is ta 511, a naroč ito distalno od prstenastog dela 517 kuč́is ta 511 na udubljenim područ jima definisanim distalnim zidom 514. Prstenasto kuč́is te definis e s upljinu za prijem, na primer barem delimič no, elektronike. U jednom primeru nač ina izvođenja, krači 520 su jednako radijalno razmaknuti oko dugmeta 502 za doziranje. Krači 520 su prikazani kao da su spojeni sa i vise niz distalni zid 514 priključ nog kuč́is ta 511.

[0089] SL. 21 prikazuje krake 520 koji su otporno konfigurisani tako da se pomeraju preko ruba 510 dugmeta 502 za doziranje i da obezbeđuju frikčiono sprezanje sa povrs inom 521 koja je radijalno okrenuta prema van boč nog zida 504 dugmeta 502 za doziranje. Uz dodatno pozivanje na SL. 23, krači 520 uključ uju deo 530 lez is ta koji se protez e radijalno prema unutras njosti aksijalnog tela kraka 520 i prima uz boč ni zid 504 koji je radijalno okrenut prema van. Deo 530 lez is ta moz e uključ ivati ispupč eno telo 531 koje se protez e radijalno prema unutra od unutras nje povrs ine kraka 520. Ispupč eno telo 531 moz e uključ ivati aksijalno nosivu povrs inu 532 lez is ta koju treba primiti uz ili postaviti u neposrednoj blizini donje strane 533 ruba 510 prikazanog na SL. 24. Ovo obezbeđuje dodatnu otpornost na proksimalno premes tanje modula u odnosu na dugme 502 za doziranje kada je priključ en. Ispupč eno telo 531 dela 530 lez is ta moz e uključ ivati distalno okrenut kraj 537. Povrs ina 532 i/ili distalno okrenut kraj 537 mogu biti zakos eni pod bilo kojim uglom da bi ispupč enom telu 531 dali suz eni profil (engl. tapered profile).

Izboč eno telo 531 moz e uključ ivati radijalno okrenutu zahvatnu povrs inu 538 koja ima aksijalnu duz inu koja se protez e između povrs ine 532 i kraja 537. Zahvatna povrs ina 538 moz e biti ravna, zaobljens (kao s to je prikazano), suz ena ili u obliku slova V. Kao s to je prikazano na SL.23, ispupč eno telo 531 moz e imati manju s irinu od s irine kraka 520. U drugom primeru, krači mogu uključ ivati vis e od jednog ispupč enog tela raspoređenog tako da se uklapa u susedne grebene ili naizmenič ne grebene.

[0090] SL.22 prikazuje boč ni zid 504 dugmeta 502 za doziranje koji uključ uje mnos tvo razmaknutih grebena 545 koji se protez u aksijalno, formirajuč́i niz udubljenja 547 između njih. Dugme 502 takođe uključ uje proksimalni zid sa proksimalnom gornjom povrs inom 508. Najmanje deo proksimalne povrs ine 508 moz e imati boju koja odgovara jedinstvenoj vrsti leka i/ili doziranju. Dugme 502 sa bojom je reprezentativno za svu drugu dugmad koja su ovde opisana jer ta druga dugmad moz e imati slič ne s eme boja. U tu svrhu, bilo koji od modula opisanih ovde moz e se priključ iti na različ ite vrste penkala, a uz upotrebu detektovanja boja, modul moz e da prenese identifikačione informačije spoljnom uređaju. Modul i/ili spoljni uređaj mogu da odrede različ it broj jediniča leka koje se isporuč uju za isti iznos ukupne rotačije zbog toga s to penkalo ima jedinstveni profil rotačije za dati lek i dozu. U jednom primeru, čela gornja povrs ina 508 dugmeta 502 je jednobojna. U drugom primeru, karakteristika povrs ine ili region 507A, kao s to je udubljenje ili izboč ina ili čentar povrs ine dugmeta, moz e imati prvu boju, a region 507B koji se nalazi pored karakteristike povrs ine ili spečifič nog regiona moz e imati drugu boju koja je različ ita od prve boje. Ovde opisano detektovanje identifikačije lekova moz e biti usmereno na prvu boju ili na drugu boju, u zavisnosti od konfiguračije modula. U ovom nač inu izvođenja, najmanje deo dela 530 lez is ta kraka 520 moz e da bude primljeno unutar udubljenja 547. U jednom primeru, obodna s irina svakog od udubljenja 547 moz e biti dimenzionisna tako da primi obodnu s irinu zahvatne povrs ine 538 dela 530 lez is ta, a u drugim nač inima izvođenja udubljenja 547 moz e biti dimenzionisana tako da primi deo kraja vrha zahvatne povrs ine bilo kog od vrhova kraka opisanih ovde, kao s to je, na primer, prikazano na SL. 20. Obodna s irina svakog dela 530 lez is ta moz e biti prevelika da se uklopi preko udubljenja 547, zahvatajuč́i susedne grebene bez ulaska u udubljenja. U jednom nač inu izvođenja, proksimalni opseg 549 udubljenja 547 moz e se protezati unutar radijalnog ruba 510. Dubina D1 udubljenja 547, prikazanih na SL. 24, moz e biti konstantna duz aksijalnog opsega udubljenja. U drugim primerima, dubina udubljenja 547 moz e da varira duz aksijalnog opsega, kao s to je, na primer, da bude dimenzionisana tako da bude dublja prema proksimalnom kraju nego prema distalnom kraju udubljenja 547. Krači 520 takođe mogu biti podesni za druge povrs ine dugmadi, kao s to je, na primer, prikazano na SL.14, 18, i 19. Aksijalno rastojanje O ispusta aksijalno nosive povrs ine 532 lez is ta kraka 520 u odnosu na distalno okrenutu aksijalnu povrs inu 513 distalnog zida 514 moz e biti več́e od aksijalne dubine D radijalnog ruba 502.

[0091] Pozivajuč́i se na SL.24 iznos duz ine produz enja kraka 520, izvan ravni definisane distalno okrenutom aksijalnom povrs inom 505 distalnog zida 506 i ortogonalno na osu AA, moz e biti dimenzionisan za postavljanje dela 530 lez is ta duz povrs ine 521 okrenute radijalno prema van boč nog zida 504 dugmeta 502 za doziranje. U jednom primeru, duz ina produz enja je dimenzionisana za postavljanje dela 530 lez is ta a duz samo proksimalnog gornjeg dela 509 boč nog zida 504 tako da distalni donji deo boč nog zida 504 ostaje nezahvač́en bilo kojim delom krakova. Dugme za doziranje prikazano na SL.24 uključ uje aksijalnu visinu H merenu između gornje povrs ine 508 dugmeta 502 za doziranje i distalnog kraja 511 dugmeta 502 za doziranje. Distalni kraj 513 dela 530 lez is ta, odnosno najdalji deo dela 530 lez is ta koji je u direktnom dodiru sa boč nim zidom 504 kraka 520 zahvata povrs inu 521 boč nog zida 504 na aksijalnom rastojanju HL, č ime se postavlja deo 538 zahvatne povrs ine dela 530 lez is ta između radijalnog ruba 510 i mesta zahvata distalnog kraja 513 uz boč ni zid. Deo lez is ta moz e aksijalno da se protez e između donje strane oboda 510 i mesta zahvata distalnog kraja 513 koji se nalazi duz gornje polovine boč ne strane 504. Aksijalno rastojanje HL se meri između pomenute ravni definisane povrs inom 505 koja je naspram gornje povrs ine 508 dugmeta 502 za doziranje, i takve lokačije zahvata distalnog kraja 513, kao s to je prikazano na SL. 24. U jednom primeru, aksijalno rastojanje HL moz e biti velič ine do 50% aksijalne visine H dugmeta 502 za doziranje za postavljanje dela 530 lez is ta duz proksimalnog dela 509 boč nog zida 504. Ovaj poloz aj moz e smanjiti prostorni utičaj kraka unutar priključ enog modula postavljenog dugmeta. Zahvatna povrs ina 538 dela 530 lez is ta je dimenzionisana aksijalno več́a od aksijalne debljine radijalnog ruba 510 radi več́e radijalne sile. Deo 530 lez is ta kraka 520 u aksijalno kompaktnijoj konfiguračiji, kao s to je prikazano, moz e smanjiti iznos aksijalnog kretanja i sile koje izazivaju trenje povrs ine 538 dela lez is ta duz oboda 510, i time smanjiti silu prič vrs č́ivanja i/ili odvajanja za korisnika. Aksijalno kompaktniji noseč́i deo kraka takođe moz e smanjiti trajanje prič vrs č́ivanja i/ili odvajanja modula tako da se korisniku ne ostavlja sumnja da li je prič vrs č́ivanje bilo uspes no.

[0092] SL.21 ilustruje da je svaki od kraka 520 radijalno pokretan u pravču streliče 535 tako da ne potkač i rub 510 tokom prič vrs č́ivanja za (ili pomeranja modula u proksimalnom pravču P u odnosu na dugme za doziranje) ili odvajanja od dugmeta za doziranje (ili pomeranja modula u distalnom pravču DD u odnosu na dugme za doziranje). Krači 520 mogu biti nagnuti u radijalnoj unutras njoj konfiguračiji i mogu se skretati ili okretati ka spolja oko mesta gde krači vise niz 514. U nagnutoj konfiguračiji, krači 520 su prilagođeni i dimenzionisani tako da primenjuju radijalnu normalnu silu na određeni broj tač aka zahvata duz povrs ine boč nog zida 504 koji je pogodan za aksijalnu retenčiju dugmeta 502 za doziranje, kao i za prenos obrtnog momenta (bez ili sa malo prihvatljivog klizanja) tokom podes avanja doze i/ili izdavanja doze. Drugim reč ima, tokom podes avanja doze jediniča 500 koja je spojena sa dugmetom 502 rotira u prvom pravču koji pomera modul/dugme dalje od kuč́is ta uređaja.

[0093] Sa bilo kojim od ovde opisanih elemenata za prič vrs č́ivanje, kao s to su elementi 419 i 519, sila prič vrs č́ivanja koju korisnik primenjuje u distalnom pravču DD moz e biti manja od sile odvajanja koju korisnik primenjuje u proksimalnom pravču P. Sila odvajanja moz e biti u opsegu od 4 N do 30 N. U jednom primeru, krači su konfigurisani tako da je sila odvajanja najmanje 1,5 puta več́a od sile prič vrs č́ivanja, a moz e biti najmanje duplo več́a od sile prič vrs č́ivanja da se spreč i nenamerno odvajanje modula. U jednom primeru, sila odvajanja je preko 20 N, a sila prič vrs č́ivanja ispod 11 N. U drugim primerima, kada je modul prič vrs č́en za uređaj, mali stepen klizanja delova lez is ta duz dugmeta za doziranje usled obrtnog momenta od podes avanja doze moz e biti dozvoljen, kako bi se izbegao preveliki obrtni moment i potenčijalno os teč́enje komponenti uređaja za podes avanje doze.

[0094] Krači 520 i kuč́is te 511 mogu se formirati kao integralna jediniča, kao s to je oblikovanjem od plastič nog materijala, kao s to je ačetalni termoplast (na primer Delrin<®>) ili polikarbonatni materijal (na primer Makrolon<®>). Takva integralna jediniča 561 je prikazana na SL. 23. Plastič ni materijali se mogu odabrati tako da se dobiju z eljene karakteristike č vrstoč́e, elastič nosti, izdrz ljivosti i slič no. Alternativno, krači 520 se mogu napraviti odvojeno od kuč́is ta i kasnije prič vrstiti adhezivom ili zavarivanjem. Broj kraka 520 moz e varirati. U prikazanom primeru postoje č etiri kraka, postavljena po obodu i podjednako razmaknuta. U nekim primerima mogu biti obezbeđena tri kraka, u drugim primerima 5, 6, 7, ili 8 krakova.

[0095] Ovde opisani krači, kao s to su krači 420 ili 520, obezbeđuju podesno i delotvorno prič vrs č́ivanje modula na dugme za doziranje. Pos to je modul namenjen za upotrebu na vis e uređaja za isporuku lekova, priključ ak modula omoguč́ava brzo prič vrs č́ivanje i uklanjanje modula u odnosu na dugme za doziranje. Ovo proizilazi iz ovde opisanih kraka, koji imaju odgovarajuč́u konfiguračiju i fizič ka svojstva za podes avanje intenziteta sile potrebne za prič vrs č́ivanje/odvajanje modula. Krači koji su ovde opisani su takođe konfigurisani tako da imaju dovoljnu izdrz ljivost za ponovno prič vrs č́ivanje na uređaje za isporuku lekova, i da zadrz avaju elastič nost tako da obezbede pravilno prič vrs č́ivanje i retenčiju dugmeta bez upotrebe posebnog drz ač a, poput namotane opruge ili prstena raspoređenih duz spoljne strane da bi se obezbedila radijalna sila pritiska.

[0096] Jednom montiran na uređaj za davanje leka kao s to je, na primer, uz koris č́enje bilo kojeg od elemenata za prič vrs č́ivanje 419 ili 519, modul je frikčiono spregnut sa dugmetom za doziranje. Ovo omoguč́ava koris č́enje modula tako da dugme za doziranje rotira prema z elji, kao s to je tokom podes avanja doze za neke uređaje za davanje leka. Povrs inski zahvat delova lez is ta ovde opisanih krakova moz e se kontrolisati putem različ itih parametara. Frikčiono sprezanje zavisi od faktora kao s to su sila primenjena normalno na povrs inu modula i koefičijent trenja primenjiv na dodirne povrs ine. Primenjena radijalna sila zavisi, između ostalog, od velič ine i oblika kraka, od elastič nosti i otpornosti kraka i drugih faktora. Opisani elementi za prič vrs č́ivanje omoguč́avaju izbor između ovih i drugih parametara, kako bi se obezbedila z eljena ravnotez a da se frikčiono zaključ a modul sa dugmetom za doziranje za rotačiju, i da se omoguč́i spremnost za prič vrs č́ivanje i odvajanje modula u odnosu na dugme za doziranje.

[0097] Bilo koji od modula opisanih ovde moz e uključ ivati jedan ili vis e prekidač a da bi se olaks alo koris č́enje modula, iako se sledeč́i opis odnosi na modul 600. Kao s to je prethodno opisano, modul je odvojivo prič vrs č́en na uređaj za davanje leka. Modul se po z elji uklanja sa jednog uređaja za davanje leka, i onda je koristan u kombinačiji sa drugim uređajem za davanje leka. Struč njak u ovoj oblasti č́e razumeti da se različ iti elementi za prič vrs č́ivanje opisani ovde mogu koristiti za takvo spajanje sa uređajima. Pozivajuč́i se na SL.25-28, modul 600 uključ uje sklop 602 proksimalnog zida, boč ni zid 604 i distalni zid 606. Zidovi 602, 604, 606 modula 600 time definis u unutras nji odeljak 608, konfigurisan za smes taj sklopa 610 elektronike. Zid 602 moz e uključ ivati providni ili poluprovidni materijal oko gornje iviče da obezbedi svetlovod kada se koriste LED diode.

[0098] Iako je element 607 za prič vrs č́ivanje ilustrativno prikazan kao element 419 za prič vrs č́ivanje na SL.15, to ne bi trebalo da bude ogranič avajuč́e, jer modul 600 takođe moz e biti opremljen bilo kojom drugom priključ nom jediničom opisanom ovde. U takvoj konfiguračiji, proksimalni krajnji otvor čevastog priključ nog kuč́is ta 511 je dimenzionisan tako da se uklapa preko obodne spoljas nje povrs ine 609 distalnog zida 606 pomoč́u frikčionog uklapanja, ili č vrstog fiksiranja na drugi nač in. U ovoj konfiguračiji, distalni zid 606 je ilustrativno prikazan na SL.16-17 kao distalni zid 414 (sa karakteristikama kakve su, na primer, otvori 438, 436 i karakteristike 440, 441), sa izuzetkom stubova 442, 444 i izostavljenim blok ispupč enjima raspoređenim između stubova 442, 444, č ime se obezbeđuje glatka spoljas nja povrs ina 606A distalnog zida 606, koja je dimenzionisana i oblikovana tako da primi jediniču 500.

[0099] SL.25, 26, 27 i 29 prikazuju primer sklopa 610 elektronike koji se moz e koristiti za bilo koji od ovde opisanih modula. Sklop 610 uključ uje prvi distalni segment 612, drugi proksimalni segment i treč́i srednji segment 616 između njih, od kojih je svaki elektronski povezan spojevima i vodovima i uops teno prikazan na 618A-B. Segmenti 612, 614, 616 mogu biti koaksijalno spojeni postavljeni jedan preko drugog u „S" obrasču. Baterija 621 je prikazana aksijalno postavljena između prvog i treč́eg segmenta 612, 616 i uhvač́ena otpornim kračima. Drugi segment 614 moz e uključ ivati senzorske dz epove 623, definisane u njemu za prijem mernih senzora, kao s to su, na primer, senzorski elementi 160. Dz epovi 623 su poravnati i umetnuti unutar udubljenih lokačija 440 distalnog zida kuč́is ta modula. Alternativno, umesto dz epova 623, merni senzori mogu biti spojeni direktno na kolo drugog segmenta bez dz epova.

[0100] Na SL. 27, prvi segment 612 uključ uje proksimalno okrenutu povrs inu 615, i uključ uje primer prekidač a 622 sistema 620 prekidač a za buđenje, koji je montiran na njega. Modul moz e uključ ivati indikatorske elemente 624, kao s to su LED diode za indikačiju statusa operatera uređaja i/ili modula. U jednom primeru, indikatorski elementi 624 su funkčionalno montirani na povrs inu 615 prvog segmenta 612. Aktivačija prekidač a 622 za buđenje se moz e koristiti za uključ ivanje relevantne elektronike, kao s to je ona povezana sa isporukom doze. Na primer, prekidač 622 za buđenje moz e uključ iti merni senzor, kao s to su, na primer, senzorski elementi 160, uključ eni u merenje isporuke doze koja se generis e rotačijom detektovanog elementa. LED diode ili drugi indikatorski elementi, kao s to su zvuč niči i/ili generatori vibračija, mogu se koristiti za obaves tavanje korisnika o napredovanju sistema do zavrs etka isporuke doze, ili za obaves tavanje korisnika između perioda isporuke doze, kao s to je, na primer, indikačija punjenja baterije. U jednom primeru, LED diode su montirane na boč nim stranama prekidač a 622. Sistem prekidač a za buđenje moz e biti konfigurisan tako da poveč́a napajanje elektronike iz stanja niske snage u stanje punog rada.

[0101] Bilo koji od modula opisanih ovde moz e uključ ivati sistem 620 prekidač a za buđenje. Obezbeđivanje ovakvog prekidač a za buđenje sa modulom moz e biti opčiono. U jednom primeru, modul 600, prikazan na SL. 25-26, uključ uje sistem 620 prekidač a za buđenje, koji uključ uje aksijalno pokretni segment 626 smes ten unutar udubljenja definisanog u gornjoj povrs ini sklopa 602 proksimalnog zida. Segment 626 za buđenje je u stanju da se pomera distalno u modul 600, i ima nagnutu konfiguračiju kao s to je prikazano. Segment 626 za buđenje moz e, na primer, da sadrz i fleksibilni element u obliku diska koji je normalno u proksimalnom poloz aju, ili on moz e biti element koji je proksimalno nagnut, kao s to je pomoč́u opruga (nije prikazano). Materijal segmenta za buđenje moz e dozvoliti izvestan otklon čentra 627 segmenta 626 u odnosu na obodnu iviču 629 segmenta 626. Segment 626 moz e biti kruti element koji je klizno raspoređen duz zidova koji definis u udubljenje unutar proksimalnog dela 602 kuč́is ta modula. Segment 626 moz e uključ ivati segment za ankerisanje (nije prikazano), koji je pomič no spojen sa kuč́is tem modula tako da kada je segment 626 u svojoj nagnutoj proksimalnoj pozičiji, segment ostaje unutar kuč́is ta modula bez izlaska iz modula. Zidovi 630 sklopa 602 proksimalnog zida mogu biti oblikovani tako da definis u proksimalno okrenutu aksijalnu povrs inu 631, konfigurisanu tako da definis e fizič ki granič nik ili krajnji distalni poloz aj za distalno kretanje segmenta 626 od njegove nagnute proksimalne pozičije. Zidovi 630 definis u manji deo prolaznog otvora 632 koji se protez e aksijalno duz ose AA kroz proksimalni zid 602.

[0102] Kada korisnik distalno aktivira segment 626 za buđenje, aksijalna sila je dovoljna da prevaziđe silu nagiba opruge (nije prikazano) i omoguč́i distalno pomeranje segmenta 626 sve dok direktno ili indirektno ne izazove aktivačiju sistema 620 prekidač a. Ova aksijalna sila za aktiviranje buđenja je manja od aksijalne sile koja izaziva aktiviranje uređaja za isporuku doze. U jednom primeru, segment 626 se moz e pomeriti distalno da bi zahvatio aksijalnu povrs inu 631, dok zidovi 630 koji definis u prolazni otvor 632 mogu biti tako dimenzionisani i oblikovani da omoguč́e kontinuirano aksijalno skretanje segmenta 626 distalno izvan aksijalne povrs ine 630, tako da postoji dovoljno da se aktivira sistem 620 prekidač a. Prekidač koji je prikazan uključ uje mehanič ki prekidač ili prekidač sa gumenom kupolom, dok su drugi prekidač i razmatrani, kao s to su električ ni kontakti. Prekidač i opisani ovde se mogu mehanič ki aktivirati ili pokrenuti zahvatom sa drugom komponentom.

[0103] U jednom primeru, sistem 620 prekidač a moz e dalje da sadrz i fleksibilni omotač 635, konfigurisan tako da ogranič ava kretanje distalnog otklona segmenta 626 kada ga korisnik pritisne, da bi se spreč ilo os teč́enje prekidač a 620 za buđenje. Omotaač 635 moz e biti aksijalno smes ten između segmenta 626 i prekidač a 622. Aksijalna sila se od korisnika moz e preneti preko segmenta 626 do omotač a 635, da izazove da se čentralni deo 638 omotač a 635 aksijalno otkloni kako bi se aktivirao okidač prekidač a 622. Omotač 635 moz e biti konfigurisan tako da ima maksimalan distalni opseg skretanja. Takav distalni opseg moz e biti dimenzionisan tako da omoguč́i aktiviranje okidač a prekidač a, ali ne dalje od poloz aja koji moz e os tetiti prekidač . Omotač moz e biti različ itih velič ina i oblika za takvu funkčionalnost.

[0104] SL. 28 ilustruje jedan primer omotač a 635, koji uključ uje mnos tvo radijalnih noz iča 640, obodno raspoređenih jedna u odnosu na drugu, koje se pruz aju od čentralne tač ke č voris ta 642 koje okruz uje čentralni deo 638 omotač a. Centralna tač ka č voris ta se nalazi koaksijalno sa osom AA. C voris te 642 i čentralni deo 638 mogu imati bilo koji oblik, i mogu biti pravougaoni, ovalni ili kruz ni kao s to je prikazano. Centralni deo 642 moz e uključ ivati konkavnu oblast, koja produz ava č voris te u distalnom pravču u odnosu na oblast koja okruz uje č voris te radijalno izvan konkavne oblasti. Vrhovi 643 krajeva prvog seta noz iča 640A mogu biti spojeni sa ankerskim delovima 644, kao s to je, na primer, distalna povrs ina ankerskih delova 644, koja ima oblast slotova velič ine i oblika tako da primi velič inu i oblik vrhova 643. Ankerski deo 644 se protez e distalno od aksijalno pokretnog segmenta 626, koji postavlja ankerske delove 644 povrh vrhova 643. Ankerski delovi 644 pomeraju se aksijalno sa segmentom 626 unutar prolaznog otvora 632 kada korisnik na njih primeni aksijalnu silu. Ankerski delovi 644 mogu biti formirani integralno sa segmentom 626, kao s to je oblikovanjem, ili delovi 644 mogu biti formirani odvojeno i fiksno prič vrs č́eni za distalnu povrs inu segmenta 626. Vrhovi 646 drugog seta noz iča 640B mogu biti slobodni ili ostati nepovezani sa segmentom 626. Prvi set noz iča 640A moz e biti u kontaktu sa ankerskim delovima 644 na lokačijama pod jednakim uglom za raspoređivanje aksijalne sile i otklona na svaku od noz iča 640. U jednom primeru, prvi set noz iča 640A je krač́i po radijalnoj duz ini od duz eg drugog seta noz iča 640B. Prvi set noz iča 640A moz e se radijalno pruz ati direktno između susednih noz iča drugog seta 640B. Dok sve noz iče 640 mogu obezbediti fleksibilnost omotač u 635, slobodne noz iče 640B mogu da inhibiraju omotač 636 da ima maksimalan distalni opseg otklona dok se sila aksijalno prenosi od segmenta 626 do vrhova 643 preko ankerskih delova 644 kako bi se vrhovi 643 pomerili unutar prolaznog otvora 632. U prikazanom primeru ima ukupno osam noz iča 640, od kojih je svaka raspoređena radijalno od čentalne tač ke za 45 stepeni. Krač́e fiksne noz iče mogu biti raspoređene na 90 stepeni jedna od druge, a duz e noz iče mogu biti raspoređene na 90 stepeni jedna od druge i sa radijalnim ofsetom u odnosu na krač́e fiksne noz iče. Mogu se koristiti drugi brojevi noz iča i njihovi relativni poloz aji. U jednom primeru, sklop 610 elektronike se uključ uje iz stanja mirovanja aksijalnim pomeranjem segmenta 626 i omotač a 635 izazvanim od strane korisnika do stepena da kontaktira aksijalni okidač prekidač a 622, kao s to je, na primer, bez ikakvog distalnog pomeranja modula i/ili dugmeta za doziranje. Alternativno, prekidač za buđenje moz e uključ ivati jedan ili vis e električ nih kontaktnih elemenata lisnate opruge, koji su nagnuti od kontakta sa odgovarajuč́im kontaktnim podlogama montiranim na prvom segmentu, i koji su pokretni za kontakt sa kontaktnim podlogama od prenosa sile preko elementa 626. U nekim primerima, do uključ ivanja elektronskog sklopa dolazi istovremenim kontaktom svakog od kontaktnih elemenata.

[0105] Bilo koji od modula opisanih ovde moz e uključ ivati sistem 650 prekidač a prisutnosti. Obezbeđivanje takvog prekidač a prisutnosti sa modulom moz e biti opčiono. Prema SL. 25, 26 i 27, modul 600 uključ uje sistem 650 prekidač a prisutnosti, montiran na distalni zid 606 na nač in da se detektuje kada je modul 600 montiran na ili uklonjen sa uređaja za davanje leka. Prekidač 652 prisutnosti sistema 650 je funkčionalno povezan sa proksimalnom stranom 617 drugog segmenta 614 sklopa 610 elektronike. Prekidač 652 uključ uje okretni krak 654 prekidač a, postavljen bar delimič no tako da preklapa otvor 657 (videti otvor 438 na SL. 16) definisan distalnim zidom 606. Distalni zid 606 moz e uključ ivati isti raspored (ili sus tinski isti raspored) karakteristika, kao s to su, na primer, otvori 438, 436 i karakteristike 440, 441, prikazani na SL.16-17. Krak 654 prekidač a 652 ima nagnuti poloz aj (prikazan na SL. 27) i distalni poloz aj (prikazan isprekidanim linijama). Kako je predstavljeno na SL.25-26, sistem prekidač a se moz e pomerati sa svog nagnutog distalnog poloz aja (kao s to je prikazano na SL. 26) koji predstavlja odsustvo uređaja za lek, u proksimalni poloz aj (prikazano na SL.25) koji pokazuje da je modul 600 montiran na uređaj za davanje leka.

[0106] Sistem 650 prekidač a prisutnosti uključ uje aktuator 660 prekidač a koji je montiran na distalni zid 606. Aktuator 660 uključ uje prvi element 662, u ugnjez denom odnosu sa drugim elementom 664. Drugi element 664 ima konfiguračiju č as e koja definis e čilindrič nu s upljinu za prijem prvog elementa 662. Drugi element 664 je klizno raspoređen kroz otvor 657. Drugi element 664 uključ uje spoljas nji radijalni rub 663 duz njegovog proksimalnog kraja i smes ten je unutar modula da poboljs a inhibičiju č estiča i/ili prodiranja vode. Iako je radijalni rub 663 prikazan na SL.25 raspoređen dalje od distalnog zida, radijalni rub 663 moz e ostati u zahvatu sa distalnim zidom, kao s to je prikazano na SL. 26, kada je modul priključ en na uređaj. Drugi element 664 moz e biti napravljen od elastomera ili mekog plastič nog materijala radi fleksibilnosti. Drugi element 664 se moz e pomerati unutar kuč́is ta modula u proksimalni poloz aj direktnim zahvatanjem sa uređajem kada se modul montira na uređaj. Prvi element 662 je oblikovan i dimenzionisan tako da se uklapa u s upljinu definisanu drugim elementom 664. Prvi element 662 uključ uje čilindrič no telo 666, koje se protez e aksijalno između svojih proksimalnih i distalnih aksijalnih krajeva. Spoljas nji radijalni obod 668 je prikazan kako se protez e od srednjeg segmenta tela prvog elementa 666 tako da je distalni segment 670 kape definisan za umetanje u distalni kraj opruge 672 aktuatora. Opruga 672 aktuatora je fiksno prič vrs č́ena na svom proksimalnom kraju za unutras nju komponentu kuč́is ta modula, a distalni kraj opruge aktuatora lez i na obodu 668 i pokretljiv je sa njim. Obod 668 moz e uključ ivati distalnu č as iču 674 koja visi niz distalnu povrs inu oboda 668. U jednom primeru, distalna č as iča 674 spojena je sa spoljas njim radijalnim krajem oboda. Obod 668 moz e da se sastoji od dijametralno raspoređenih radijalnih elemenata umesto kontinuiranog obodnog elementa.

[0107] Pod silom naginjanja opruge 672 aktuatora, prvi element 662 je u ugnjez denom poloz aju unutar drugog elementa 664, a obod 668 prvog elementa je konfigurisan tako da dodiruje i distalno pomera krak 654 prekidač a da postavi sistem u njegov nagnuti distalni poloz aj kada se modul ukloni sa uređaja. Sistem 650 prekidač a u svom distalnom poloz aju elektronski označ ava da modul nije montiran na uređaj, i ogranič enja snage mogu biti programirana u pročesoru radi obavljanja minimalnih funkčija. C as iča 674 moz e da obezbedi radijalni pritisak duz ruba 663 drugog elementa na unutras nju povrs inu distalnog zida 606, kako bi se pojač ala inhibičija određenog prodora. Nakon spajanja modula sa uređajem, spoljas nji kraj drugog elementa 664 je sa prvim elementom 662 u ugnjez denom poloz aju u kontaktu sa dugmetom za doziranje uređaja, i sila se prenosi na obod preko tela prvog elementa da bi se savladala sila opruge 672, s to uzrokuje da se prvi i drugi element pomeraju proksimalno unutar kuč́is ta modula i na taj nač in omoguč́avaju sistemu prekidač a da se vrati u proksimalni poloz aj. Sistem 650 prekidač a u svom proksimalnom poloz aju elektronski ukazuje da je modul montiran na uređaj, i puna snaga moz e biti programirana u pročesoru za obavljanje svih funkčija.

[0108] Aktuator 660 je nagnut u distalnom pravču pomoč́u opruge 672, i normalno se protez e distalno van otvora 657 kada modul 600 nije montiran na uređaj za davanje leka. Kao s to je prikazano donekle dijagramski na SL.25, montaz a modula 600 na bilo koje od ovde opisane dugmadi za doziranje, obič no 601, uzrokuje da gornja povrs ina dugmeta 601 za doziranje pritisne proksimalno aktuator 660, a ovaj pokret zauzvrat pomera proksimalno krak prekidač a, aktivirajuč́i prekidač prisutnosti 652. MCU sklopa 610 elektronike prepoznaje proksimalni poloz aj kraka 654 prekidač a kao potvrdu da je jediniča 500 montirana na uređaj za davanje leka. Kao odgovor na to, MCU budi ili obezbeđuje napajanje relevantnim komponentama sklopa 610 elektronike kao pripremu za koris č́enje uređaja za davanje leka. Kada se modul 600 naknadno ukloni, opruga 672 pomera aktuator 660 nazad van distalnog zida 606 i krak 654 prekidač a se vrač́a u svoj distalni poloz aj, identifikujuč́i da modul 600 nije montiran na uređaj za davanje leka. MCU zatim vrač́a uređaj za davanje leka u stanje nekoris č́enja, kao s to je isključ ivanjem sistema modula ili njihovim postavljanjem u rez im mirovanja. Jedan primer sklopa 610 elektronike je s ematski prikazan na SL.46.

[0109] Ilustrativno, bilo koji od modula opisanih ovde, kao s to je modul 600, moz e takođe uključ ivati senzor za identifikačiju uređaja za davanje leka, ili vrstu leka koju sadrz i uređaj za davanje leka. Pozivajuč́i se na SL. 29, identifikačioni senzor 680 je funkčionalno povezan sa distalnom povrs inom 617 treč́eg segmenta 616 sklopa 610 elektronike. Drugi segment 614 uključ uje prozorski otvor 682 definisan u njemu. Identifikačioni senzor 680 nalazi se preko prozorskog otvora 682 i aperture 684 distalnog zida 606 (videti konfiguračiju aperture i raspored u aperturi 436 na SL.16-17) kako bi bio u stanju da vidi izloz enu povrs inu dugmeta 601 za doziranje. Udubljenje 686 moz e biti formirano duz distalne strane distalnog zida 606 koji preklapa aperturu 684. Udubljenje 686 moz e u sebe da primi spojeno soč ivo ili zas titni ekran da pomogne u zadrz avanju ostataka. Dugme 601 za doziranje ima oznake koje su vidljive senzoru tipa 680 kroz aperturu 684. Oznake su u korelačiji sa informačijama koje se odnose na uređaj za davanje leka, kao s to je tip uređaja ili lek koji uređaj sadrz i. Identifikačioni senzor 680 č ita oznake i MCU prepoznaje oznake kao informačije o uređaju za davanje leka. Svetlovodni element 685 moz e biti raspoređen unutar aperture 684 da obezbedi optič ku putanju za identifikačioni senzor. Prič vrs č́ivanje svetlovodnog elementa 685 za distalni zid 606, kao s to je uskoč nim spojem ili adhezivom ili ultrazvuč nim zavarivanjem, moz e spreč iti izoblič enje svetlosti i detekčije, uzrokovano relativnim pomeranjem ili vibračijom svetlovodnog elementa. Svetlovodni element 685, koji moz e biti napravljen od providnog ili poluprovidnog materijala, kao s to je, na primer, polikarbonat, prikazan je kako se protez e aksijalno između gornje povrs ine dugmeta 601 i otvora 682. Udubljenje 686 moz e takođe biti konfigurisano tako da prima uveč́ani osnovni deo svetlovodnog elementa 685.

[0110] Kao primer, identifikačioni senzor 680 moz e da sadrz i RGB izvor(e) i senzor za detektovanje boje koja se reflektuje od dugmeta za doziranje, a oznake mogu da sadrz e različ ite boje, pri č emu je svaka boja povezana sa spečifič nim informačijama u vezi sa uređajem za davanje leka. Zas titni elementi mogu biti obezbeđeni tako da usmeravaju RGB izvore svetlosti aksijalno do dugmeta i da spreč avaju prevremeno oč itavanje senzora svetlosnog oblika. Alternativno, oznake mogu da sadrz e sivu skalu, s are ili drugi materijal koji je optič ki prepoznatljiv. Dodatno, moz e se koristiti vis e od jednog tipa senzora za poboljs anje detektovanja informačija o uređaju za davanje leka. U jednom nač inu izvođenja, identifikačioni senzor 680 je postavljen tako da detektuje blizinu čentra ili čentar proksimalne gornje povrs ine dugmeta 601 za doziranje. Oznake istovremeno mogu da sadrz e s are simetrič no postavljene oko čentra dugmeta 601 za doziranje, kao s to su končentrič ni prstenovi u boji. Sa tako postavljenim senzorom tipa 680, prekidač 652 prisutnosti je pozičioniran da bude pomeren od čentra modula 600.

[0111] U upotrebi, identifikačioni senzor 680 se aktivira modulom 600 montiranim na uređaj za davanje leka. U jednom primeru, prekidač 652 prisutnosti detektuje montaz u jediniče 500 na uređaj za davanje leka, a identifikačioni senzor 680 se aktivira u tom trenutku. Kad god se prikupe, detektovane informačije o uređaju za davanje leka mogu se sač uvati i/ili preneti. Modul 600 se zatim moz e prebačiti u rez im niz e snage, kao s to je nakon unapred određenog vremenskog perioda, dok se ponovo ne aktivira tokom isporuke doze.

[0112] Kao s to je dijagramski prikazano na SL. 27, svetlosni indikatorski elementi 624 (prikazani kao LED), ili drugi signalni uređaji, mogu obaves tavati korisnika o različ itim stanjima modula 600, kao i drugih komponenti, uključ ujuč́i i sa m uređaj za davanje leka. Na primer, svetlosni signal se moz e koristiti za označ avanje vrste uređaja za davanje leka ili leka koji sadrz i uređaj za davanje leka. Moz e se obezbediti jos jedan signal za potvrdu pravilnog postavljanja modula na uređaj za davanje leka. Dalje, signal moz e ukazivati na prelaz modula 600 u ili iz različ itih stanja, poput stanja buđenja ili stanja mirovanja. Indikatorski elementi mogu biti u funkčiji da u jednoj formi (kao s to je zeleno) ukaz u na uspes no prič vrs č́ivanje, ili da u drugoj (kao s to je z uto) ukaz u na neuspes no prič vrs č́ivanje između modula i dugmeta za doziranje uređaja.

[0113] Sklapanje modula moz e se konfigurisati uzimajuč́i u obzir proizvodnju velikog obima. Sledeč́i korači se mogu primeniti na bilo koji od modula opisanih ovde, sa ops tim osvrtom na SL.25 i 27, i u alternativnom redosledu od onoga s to je opisano u nastavku. Distalni zid 606 kao komponenta je dat u orijentačiji i rasporedu prikazanom na SL.16. Aktuator 660 prekidač a sa prvim i drugim elementom umetnut je kroz otvor 657 sa obodom 668 prvog elementa, koji je dimenzionisan tako da se uklopi u aksijalne proreze formirane uzdignutim zidovima koji okruz uju i protez u se od iviče otvora (kao s to je prikazano na SL. 16). Aktuatorska opruga 672 se postavlja na vrh aktuatora, kao s to je prikazano na SL.25. Drugi segment 614 postavljen je tako da unutras njost komponente distalnog zida bude poravnata oko različ itih karakteristika i otvora formiranih duz distalne komponente. Aksijalna odstojna komponenta 675 (prikazana na SL.25) postavlja se preko drugog segmenta 614 i distalnog zida. Odstojnik 675 uključ uje karakteristike poravnanja za postavljanje segmenata na unapred određenu relativnu udaljenost. Segmenti se zatim presavijaju duz veze 618A da bi se treč́i segment 616 postavio proksimalno na vrh odstojnika 675. Baterija 621 je postavljena na vrhu treč́eg segmenta 616, i konfigurisana tako da funkčionalno obezbeđuje napajanje svim segmentima. Prvi segment 612 se zatim presavija duz veze 618B, kako bi se prvi segment 612 postavio proksimalno na vrh baterije 621. Elementi za prič vrs č́ivanje su zatim spojeni sa distalnim zidom 606, bilo klizeč́i preko distalnog zida 606 sa jediničom 500 sa kračima 520 sa delom lez is ta, kao s to je prethodno opisano, ili prič vrs č́ivanjem sa krakovima elementa 419 za prič vrs č́ivanje, kao s to je prethodno opisano. Komponenta 602 dela proksimalnog zida je postavljena preko prvog segmenta 612 i uključ uje karakteristike prič vrs č́ivanja za č vrsto fiksiranje na distalni zid 606, uključ ujuč́i prič vrs č́ivanje za prič vrsna aksijalna krila prikazana na SL. 16, kako bi se formirao predsklop. Deo 602 proksimalnog zida moz e uključ ivati aksijalno pomič an segment 626 i omotač 635, sklopljene zajedno kako je ovde opisano pre prič vrs č́ivanja za boč ni zid 604. Cevasto konfigurisana boč na komponenta 604 je klizno postavljena radijalno oko predsklopa, a njen proksimalni kraj je fiksno prič vrs č́en na deo 606 proksimalnog zida. Distalni deo 677 č as iče je fiksno prič vrs č́en na distalni kraj boč nog zida 604, da bi na taj nač in formirao potpuno sklopljeni modul.

[0114] Pozivajuč́i se na SL. 35, drugi nač in izvođenja modula, koji se sada navodi kao modul 800, uključ uje proksimalni zid 802, boč ni zid 804 i distalni zid 806. Zidovi 802, 804, 806 modula 800 time definis u unutras nji odeljak 808, konfigurisan za smes taj sklopa 810 elektronike. Proksimalni zid 802 moz e imati oblik diska i formirati podlogu za prst koju korisnik pritiska za rad uređaja. Modul moz e uključ ivati prsten 812 od providnog ili poluprovidnog materijala oko gornje iviče, da obezbedi radijalni svetlovod kada se koristi svetlosni izvor, kao s to su, na primer, LED diode, kako je prikazano na SL.27. Takav izvor svetlosti moz e se nalaziti na proksimalnoj povrs ini s tampane ploč e 809 sklopa 810, a postavljen je da emituje svetlost kroz otvor 813, definisan svetlovodnim prstenom 812. Suprotne povrs ine prstena 812 i proksimalnog zida 802, respektivno, mogu biti č vrsto fiksirane jedna za drugu kako bi definisale sklop proksimalnog zida kuč́is ta modula. U jednom primeru, sigurno prič vrs č́ivanje moz e biti adhezivom, lepljenjem, ultrazvuč nim zavarivanjem, ili slič no. U drugom primeru, sigurno prič vrs č́ivanje moz e biti dvostrana lepljiva traka 860. Sklop proksimalnog zida moz e uključ ivati belu povrs inu ili reflektujuč́u povrs inu, postavljenu tako da pokriva otvor 813 za poboljs anu radijalnu transmisivnost svetlosti unutar svetlosnog prstena 812, koja se emituje kroz otvor 813. Distalna povrs ina proksimalnog zida moz e uključ ivati belu ili reflektujuč́u povrs inu. U jednom primeru, distalna povrs ina 862 trake 860 uključ uje belu ili reflektujuč́u povrs inu, a u drugim primerima moz e se koristiti element diska sa belom ili reflektujuč́om povrs inom. Sklop proksimalnog zida opisan ovde moz e da se odnosi samo na proksimalni zid bez svetlosnog prstena. Prsten 812 moz e uključ ivati element za prič vrs č́ivanje za priključ ivanje na drugu komponentu modula. Na primer, prsten 812 moz e uključ ivati mnos tvo retenčionih kraka 812A za prič vrs č́ivanje koji vise niz distalne povrs ine prstena 812. Krači 812A su konfigurisani tako da dozvoljavaju aksijalno pomeranje proksimalnog zida u odnosu na kuč́is te, i uključ ujuč́i vrhove konfigurisane tako da spreč e uklanjanje prstena 812 u određeni poloz aj. Zaptivka 811 dugmeta, koja ima oblik prstena, prikazana je kako zahvata distalnu povrs inu prstena 812, a raspoređena je radijalno prema van u odnosu na krakove 812A. SL.47 daje eksplodirani prikaz jednog nač ina izvođenja modula, kao s to je modul 800, razdvojenog na svoje pojedinač ne komponente duz zajednič ke ose.

[0115] Modul moz e uključ ivati prvi element 815 odstojnika koji ima oblik prstena i definis e unutras nju radijalnu povrs inu 817, raspoređenu duz obima definisanog kračima 812A za prič vrs č́ivanje. Povrs ina 817 je konfigurisana tako da omoguč́i kontrolisano aksijalno pomeranje sklopa proksimalnog zida od proksimalnog poloz aja do distalnog poloz aja radi moguč́nosti buđenja. Distalna povrs ina elementa 815 odstojnika duz unutras nje radijalne povrs ine 817 obezbeđuje prostor za zahvat radi retenčije kraka 812A za prič vrs č́ivanje kako se sklop proksimalnog zida vrač́a u proksimalni poloz aj pod dejstvom sile naginjanja. U nekim nač inima izvođenja, svetlosni prsten je izostavljen, a proksimalni zid uključ uje krake za prič vrs č́ivanje za zahvatanje sa povrs inom 817. Element 815 odstojnika moz e uključ ivati proksimalnu prirubniču 819A, raspoređenu duz radijalnog spoljas njeg produz enja elementa odstojnika. Gornji kraj prirubniče 819A moz e da obezbedi fizič ki granič nik za ogranič avanje distalnog pomeranja proksimalnog zida 802. Element 815 odstojnika moz e uključ ivati distalnu prirubniču 819B, koja je raspoređena duz radijalnog spoljas njeg produz enja odstojnog elementa i uvuč ena radijalno prema unutra u odnosu na proksimalnu prirubniču 819A. Udubljenje se moz e dimenzionisati tako da se prilagodi debljini boč nog zida 804 kada gornji kraj boč nog zida zahvati radijalnu spoljnu povrs inu distalne prirubniče 819B.

[0116] Zaptivka 811 dugmeta je raspoređena aksijalno između proksimalnog zida 802 i prstena 812 i dela kuč́is ta u vidu elementa 815 odstojnika. U jednom primeru, zaptivka 811 dugmeta je zahvač́ena između prstena 812, ili proksimalnog zida ako prstena nema, i elementa 815. Zaptivka 811 je aksijalno kompresibilna iz svog prirodnog stanja. Materijal za zaptivanje, kao s to je, na primer, čelularni uretanski oblik, moz e biti konfigurisan tako da obezbedi kompresibilnost. Materijal 811 zaptivke takođe moz e da obezbedi zaptivanje od izlaska teč nosti, ali uz omoguč́avanje ventilačije. U drugim nač inima izvođenja, materijal za zaptivanje moz e obezbediti zaptivanje od izlaska teč nosti i vazduha. U svom prirodnom stanju, zaptivka 811 moz e da obezbedi silu naginjanja i oslonač duz spoljas njeg obima sklopa proksimalnog zida kako bi sklop proksimalnog zida odrz ao u njegovom produz enom proksimalnom poloz aju. Kada korisnik pritisne proksimalni zid da bi koristio uređaj, zaptivka 811 dugmeta moz e aksijalno da se komprimuje kako se prsten/jediniča proksimalnog zida pomera distalno u odnosu na element 815 odstojnika koji je u fiksnoj pozičiji. Zaptivka 811 moz e pomoč́i u vrač́anju sklopa proksimalnog zida u produz eni poloz aj i obezbediti korisniku konzistentnu taktilnu povratnu informačiju tokom svog kretanja. Umesto kompresibilne zaptivke moz e se koristiti opruga sa oblogom ili druga sredstva za zaptivanje.

[0117] Modul moz e uključ ivati drugi element 821 odstojnika smes ten distalno u odnosu na prvi element 815 odstojnika između elementa 815 i distalnog zida 806. Drugi element 821 odstojnika ima oblik prstena. Drugi element 821 odstojnika je spojen sa prvim elementom 815 odstojnika, tako da, na primer, svaki ima karakteristike koje se protez u u aksijalnom pravču koje omoguč́avaju spajanje. Baterija 861 je prikazana raspoređena između elemenata 815, 821. Element drz ač a baterije (nije prikazano) moz e biti spojen na proksimalnu povrs inu drugog elementa odstojnika. Element 864 za podrs ku baterije moz e biti uključ en između proksimalne strane baterije i jedne od s tampanih ploč a sklopa elektronike, a u frikčionom kontaktu sa baterijom da bi se spreč ilo kretanje baterije unutar modula. U jednom primeru, element 864 za podrs ku baterije moz e uključ ivati prsten od aksijalno kompresibilnog materijala, kao s to je pena sa zatvorenim č́elijama. Element 864 moz e imati povrs inu popreč nog preseka manju od povrs ine popreč nog preseka baterije. Boč ni zid 804 je prikazan raspoređen radijalno prema van u odnosu na sadrz aj modula, i aksijalno produz en između prvog elementa 815 odstojnika i prstena 823 osnove koji je spojen sa distalnim krajem boč nog zida 804. Prsten 823 osnove moz e biti opčioni. Boč ni zid 804 moz e uključ ivati mnos tvo retenčionih kraka 804A za prič vrs č́ivanje koji se protez u distalno, radi zahvatanja sa odgovarajuč́e oblikovanim udubljenjima formiranim duz unutras nje povrs ine prstena 823 osnove, na nač in da se komponente zajedno č vrsto fiksiraju. Krači 804A za prič vrs č́ivanje mogu biti raspoređeni radijalno prema unutra od uglavnom spoljas njeg obima boč nog zida 804 radi definisanja udubljenja dimenzionisanog tako da prihvati uglavnom debljinu gornjeg kraja prstena 823 osnove. Sedis te 804B se moz e formirati duz unutras nje povrs ine boč nog zida 804, s ireč́i se dalje radijalno prema unutras njoj povrs ini. Sedis te 804B je konfigurisano za prijem distalne zaptivke 825.

[0118] Distalna zaptivka 825 ima oblik prstena i raspoređena je radijalno između unutras nje povrs ine boč nog zida 804 i spoljas njeg obima distalnog zida 802, a aksijalno između sedis ta 804B i sedis ta 827A, definisanih radijalnom prirubničom 827 koja se pruz a od distalnog zida 802. U jednom primeru, zaptivka 825 je zaptivno zahvač́ena između boč nog zida 804 i distalnog zida 802. Zaptivka 825 moz e biti napravljena od materijala za zaptivanje, kao s to je, na primer, čelularni uretanski oblik, i moz e biti konfigurisana tako da obezbedi kompresibilnost.

[0119] Iako je modul 800 prikazan sa izostavljenim prekidač em prisutnosti, sistem prekidač a prisutnosti, kao s to je, na primer, ranije opisani sistem 650, moz e da se ugradi u modul, s to mogu razumeti struč njači iz ove oblasti.

[0120] Modul 800 je prikazan uključ ujuč́i jos jedan nač in izvođenja prekidač kog sistema za buđenje, sada naveden kao sistem 820 prekidač a za buđenje. Iako je sistem 820 prekidač a za buđenje prikazan ilustrativno, to ne bi trebalo da bude ogranič avajuč́e, jer modul 800 takođe moz e biti opremljen sistemom 620 prekidač a za buđenje. Slič no, ostali moduli opisani ovde mogu uključ ivati sistem 820 prekidač a za buđenje.

[0121] Uz dodatno pozivanje na SL.36, sistem 820 prekidač a za buđenje uključ uje jedan ili vis e aksijalno pokretnih kontaktnih kraka 822 i odgovarajuč́u kontaktnu podlogu 824 spojenu na s tampanu ploč u 809, koja moz e biti fleksibilna s tampana ploč a (FPCB) sklopa elektronike 810 i u električ noj komunikačiji sa MCU. Kontaktni krak 822 moz e da se pomera distalno od nagnute, beskontaktne prirodne konfiguračije, kako je prikazano na slikama, gde je kontaktni krak 822 aksijalno razmaknut od kontaktne podloge 824 tako da nema električ ne komunikačije (prema tome, elektronika je u stanju niske snage) sa kontaktnom konfiguračijom kojom su kontaktni krak 822 i kontaktna podloga 824 u kontaktnom odnosu tako da postoji električ na komunikačija između njih (č ime se poveč́ava snaga elektronike do punog radnog stanja). Kontaktni krak 822 moz e imati predoptereč́enje za odrz avanje kontakta sa proksimalnim zidom 802 duz različ itih aksijalnih poloz aja pokretnog proksimalnog zida. Naginjanje moz e biti obezbeđeno diskretnom oprugom, ili kontaktni krak 822 moz e imati konfiguračiju lisnate opruge, kao s to je prikazano.

[0122] U jednom nač inu izvođenja, kontaktni krak 822 uključ uje osnovu 830 fiksno montiranu na s tampanu ploč u 809, pokretni deo 832 duz ine kraka spojen sa osnovom 830 preko zgloba 834. Deo 832 duz ine kraka je u stanju da se okreč́e oko osnove 830 oko zgloba 834. Sila naginjanja od kontaktnog kraka 822 moz e biti dovoljna da odrz i gornji proksimalni zid 802 u proksimalnom prvom poloz aju. Kada korisnik distalno aktivira proksimalni zid 802, aksijalna sila je dovoljna da savlada silu naginjanja kontaktnog kraka 822, i omoguč́i distalno pomeranje proksimalnog zida 802 dalje od njegovog prvog poloz aja u distalni drugi poloz aj, gde su kontaktni krak 822 i kontaktna podloga 824 u kontaktu radi aktiviranja sistema prekidač a i/ili buđenja kontrolnog sistema. Pomeranje proksimalnog zida 802 moz e nastupiti u odnosu na kuč́is te modula koje je u fiksnom poloz aju tokom ove radnje da uključ i sistem bez sile aktiviranja na aktuatoru. Pomeranje proksimalnog zida 802 takođe moz e nastupiti u odnosu na kuč́is te modula koje je u pročesu pomeranja u krajnji distalni poloz aj tokom delovanja sile na aktuator da izazove isporuku doze. Sistem 820 prekidač a moz e uključ ivati alternativne konfiguračije prekidač a, kao s to je, na primer, mehanič ki prekidač ili prekidač sa gumenom kupolom.

[0123] Kontaktni deo 832 duz ine kraka moz e da se protez e od osnove 830 pod os trim uglom u odnosu na ravan definisanu osnovom 830, iako ugao protezanja dela kraka moz e biti prav ili os tar u odnosu na osnovu. Iz perspektive radijalnog prikaza, kontaktni krak moz e imati telo u obliku slova V. U jednom primeru, bilo koji deo dela 832 kraka moz e da sadrz i kontaktni deo koji moz e kontaktirati sa kontaktnom podlogom 824. U jednom prikazanom nač inu izvođenja, vrs ni kraj 835 dela 832 kraka definis e kontaktni deo. U drugom nač inu izvođenja kontaktni deo je duz srednjeg tela dela 832 kraka. Kontaktni deo dela 832 kraka moz e biti konfigurisan za poboljs ano kontaktiranje sa kontaktnom podlogom 824, kao s to je, na primer, uključ ujuč́i poliranu ili zaglađenu povrs inu i/ili zaobljenu povrs inu ili povrs inu oblika kuke i/ili kupolastu povrs inu (kao s to je prikazano na SL.35-36).

[0124] Bilo koja aplikativna sila sa proksimalnim zidom 802 moz e da pomeri kontaktni krak iz njegovog prirodnog stanja u njegovu kontaktnu konfiguračiju. U jednom nač inu izvođenja, deo 832 kraka moz e biti pod uglom duz svog tela na lez is noj spojniči 837, tako da definis e prvi deo 840A koji se protez e proksimalno, i drugi deo 840B koji se protez e distalno. Prvi deo 840A protez e se između osnove 830 i dela zgloba 834 i lez is ne spojniče 837. Drugi deo 840B protez e se između lez is ne spojniče 837 i vrs nog kraja 835. Duz ina i ugao istezanja prvog dela 840A su konfigurisani tako da postave lez is nu spojniču 837 na mesto da odrz ava kontakt sa unutras njom povrs inom 802A proksimalnog zida ili svetlosnim prstenom, ili alternativno sa odgovarajuč́im ivičama 802B koje se protez u distalno od povrs ine 802A proksimalnog gornjeg zida 802 kada se kreč́e između svog prvog i drugog poloz aja. Duz ina i ugao istezanja drugog dela 840B u distalnom pravču su konfigurisani tako da postave vrs ni kraj 835 u razmaknut odnos sa kontaktnom podlogom 824 kada je proksimalni zid 802 u prvom poloz aju, i da omoguč́e distalno pomeranje vrs nog kraja 835, zajedno sa proksimalnim zidom 802, na dovoljnu udaljenost da kontaktira kontaktnu podlogu 824 kada je proksimalni zid 802 u drugom poloz aju. U alternativnom nač inu izvođenja, deo 837 lez is ta kontaktnog kraka 822 moz e se nalaziti u več́oj blizini vrs nog kraja 835 dela kraka nego lokačija kontaktnog dela. U tom čilju, kontaktni deo moz e biti formiran duz doline ili udubljenja dela kraka. U nekim nač inima izvođenja kontaktnog kraka, deo lez is ta kontaktnog kraka nalazi se na bliz em mestu od kontaktnog dela.

[0125] Iz perspektive aksijalnog prikaza, kofiguračija dela 832 kraka kontaktnog kraka 822 moz e biti linearna, ugaona ili zakrivljena. SL.36 ilustruje primer gde deo 832 kraka ima lu č ni oblik. Iako jedan kontaktni krak i sistem kontaktne podloge mogu biti dovoljni za funkčionalnost buđenja modula, SL. 36 prikazuje sistem koji uključ uje tri seta kontaktnih krakova 822 i kontaktnih podloga (nije jasno prikazano na sliči). Kao s to je prikazano, tri kontaktna kraka 822 mogu biti raspoređeni radijalno od uzduz ne ose na pribliz no istoj udaljenosti. Krači 822 mogu biti raspoređeni po obodu na jednakoj udaljenosti jedan od drugog, kao s to je, na primer, omoguč́avajuč́i 20 do 40 stepeni razdvajanja između susednih krajeva kontaktnih krakova. Vis estruki setovi, kao s to su dva, tri, č etiri, pet ili vis e, mogu ravnomernije distribuirati silu pomeranja od kontaktnih krakova 822 do gornjeg zida 802. C ak i sa vis estrukim setovima, kontrole mogu biti konfigurisane tako da zahtevaju samo jedan set kontaktnog kraka 822 i kontaktne podloge 824, ili manje od svih od ukupnog broja setova, kako bi se uspostavio kontakt za aktiviranje. Zahtevanje manje od ukupne količ ine kontakata za aktiviranje moz e omoguč́iti korisniku da pritisne bilo koji deo proksimalnog zida da bi izazvao buđenje, umesto da zahteva od korisnika tač an poloz aj prsta. Za pomoč́ pri nenamernom aktiviranju, kontrole mogu biti konfigurisane tako da zahtevaju vis e od jednog seta, kao s to je, na primer, sva tri seta kontaktnih krakova 822 i kontaktnih podloga 824 da bi se uspostavio kontakt za aktiviranje.

[0126] Osnova 830 i kontaktni deo 832 kraka se mogu formirati integralno od istog materijala, poput električ no provodljivog materijala, kao s to je metal. Kontaktna podloga 824 je napravljena od materijala koji je provodljiv sa kontaktnim krakom. Osnova i deo kraka mogu se formirati odvojeno od istih materijala ili različ itih materijala. Ako se formiraju odvojeno, deo osnove i kraka mogu da se spajaju jedan sa drugim, kao s to je, na primer, zavarivanjem, epoksidom za zavarivanje metala, lemljenjem, ili na drugi nač in, u zavisnosti od materijala komponenti. Baza i deo kraka mogu biti formirani od plastič nog materijala koji ima provodljivi materijal koji impregnira plastič ni materijal u najmanje krajnjem delu vrha, ili ima prevlaku od provodljivog materijala duz kraja vrha. U jednom primeru, osnova i deo kraka su formirani integralno od električ no provodljivog metalnog materijala i spojeni su jedan sa drugim spojem z ive s arke tako da kontaktni krak ima konfiguračiju lisnate opruge.

[0127] SL. 37 prikazuje jos jedan primer podsklopa za prič vrs č́ivanje modula, sada naveden kao odstojna jediniča 839. Kada je deo modula, jediniča 839 je konfigurisana tako da dozvoli da modul 800 bude uklonjivo spojen sa bilo kojim od ovde opisane dugmadi za doziranje putem elementa 807 za prič vrs č́ivanje. Distalni zid 806 uključ uje aperturu 836 definisanu u njemu za prijem svetlovodnog elementa 849 za identifikačioni senzor, kao s to je, na primer, identifikačioni senzor 680 na SL.29. Otvor 841 za ventilačiju se moz e definisati u distalnom zidu 806. Udubljene lokačije 842 za prijem senzora su definisane u proksimalnoj povrs ini distalnog zida 806 za postavljanje mernih senzora koji su jednako radijalno razmaknuti i pod jednakim uglom, npr. za pet magnetnih, induktivnih ili kapačitivnih senzorskih elemenata ili magnetnih senzora 906, kako je ovde opisano. Udubljenja 842 mogu se nalaziti u distalnoj povrs ini distalnog zida 806. Prič vrsni koč ič́i 843 mogu biti predviđeni za spajanje distalnog zida 806 i/ili jediniče 839 na komplementarnu prič vrsnu karakteristiku kuč́is ta modula.

[0128] Pozivajuč́i se na SL. 39, svetlovodni element 849 je prikazan sa svetlovodnim stubom 853 koji se protez e od osnove 855. Svetlovodni element je napravljen od materijala, kao s to je optič ki proziran polikarbonat, koji dozvoljava bar malo propus tanja svetlosti, da identifikačioni senzor emituje i detektuje svetlost reflektovanu od obojenog dela proksimalne povrs ine dugmeta. Stub 853 je dimenzionisan tako da se uklapa unutar aperture 836. Prikazano na SL.38, udubljena oblast 857 definisana u distalnoj povrs ini 806A distalnog zida 806 moz e da okruz uje aperturu 836. Udubljena oblast 857 moz e imati dubinu i oblik koji odgovaraju debljini i obliku osnove 855. Apertura 836 i udubljena oblast 857 mogu biti velič ine i oblika za prijem svetlovodnog elementa 849 na siguran nač in. Aksijalna duz ina produz etka moz e da obezbedi putanju svetlovoda za identifikačioni senzor od distalne povrs ine distalnog zida 806, koja č́e se naslanjati na obojenu karakteristiku povrs ine dugmeta uređaja proksimalno, da direktno kontaktira senzor, ili moz e postojati aksijalno razmaknuti međuprostor, kao s to je prikazano, između kraja stuba 853 i senzora boje svetlosti. Svetlovodni stub 853 ima oblik popreč nog preseka bilo kog od raznovrsnih geometrijskih oblika, kao s to je kruz ni, eliptič ni ili pravougaoni. U jednom primeru stub 853 ima eliptič ni oblik popreč nog preseka. Jedan ili vis e stubova 859 za prič vrs č́ivanje (prikazana dva) mogu se takođe proksimalno pruz ati od osnove 855. Svaki stub 859 za prič vrs č́ivanje moz e biti radijalno razmaknut od svetlovodnog stuba 853. U tom čilju, osnova 855 moz e uključ ivati delove 855A krila da bi se smestio stub za prič vrs č́ivanje. Odgovarajuč́i broj apertura 863 stuba moz e biti definisan u distalnom zidu 806 za prijem stubova 859 za prič vrs č́ivanje tokom proizvodnje. Jednom kada su primljeni, stubovi za prič vrs č́ivanje mogu se zagrejati, kao s to je, na primer, putem ultrazvuč nog zavarivanja, da bi se omoguč́ilo materijalu da ispuni praznine u odgovarajuč́im aperturama stubova radi sigurnog prič vrs č́ivanja, kako bi se poboljs ala sposobnost konzistentne detekčije.

[0129] Modul 800 uključ uje jos jedan nač in izvođenja elementa 807 za prič vrs č́ivanje. Iako je element 807 za prič vrs č́ivanje prikazan ilustrativno, to ne bi trebalo da bude ogranič avajuč́e jer modul 800 takođe moz e biti opremljen priključ nom jediničom 500 ili elementom 419 za prič vrs č́ivanje. Slič no, ostali moduli koji su ovde opisani mogu uključ ivati element 807 za prič vrs č́ivanje.

[0130] Element 807 za prič vrs č́ivanje sa distalnim zidom 806 moz e č initi jedinič ni deo modula 800. Element 807 za prič vrs č́ivanje moz e uključ ivati mnos tvo distalno ispruz enih kraka 850. U jednom primeru nač ina izvođenja, krači 850 su raspoređeni pod jednakim uglovima oko dugmeta za doziranje. Krači 850 su prikazani kao da su spojeni sa i vise distalno niz distalni zid 806. Kada je modul priključ en na uređaj, krači 850 su postavljeni tako da dodiruju povrs inu dugmeta za doziranje koja je radijalno okrenuta prema van. Krači 850 uključ uju aksijalno produz eno telo 854. Telo 854 moz e uključ ivati istureni deo 852 lez is ta, koji se pruz a radijalno prema unutra od tela 854. Telo 854 kraka 850 moz e uključ ivati telo u obliku slova W, gde se spoljas nje distalno ispruz ene noz iče 856A-B tela kraka pruz aju od distalnog zida 806 na dva mesta prič vrs č́ivanja, a proksimalno izduz eni unutras nji krak 858 uključ uje ispupč eno telo 852. Povrs ine ispupč enog tela dela 852 lez is ta mogu biti ortogonalne, zakrivljene i/ili pod uglom. Telo 854 moz e, alternativno, da uključ uje oblik J, koji ima deo koji definis e proksimalno ispruz eni krak.

[0131] Uz dodatno pozivanje na SL.35, baterija 861 moz e obezbediti zas titna svojstva za magnetne senzore i magnetni prsten. U jednom primeru, baterija 861 moz e biti dugmasta baterija sa feromagnetnim premazom od nikla. Postavljanje baterije 861 moz e biti aksijalno proksimalno od magnetnih senzora da obezbedi zas titu za senzore, obezbeđujuč́i zas titu duz svoje proksimalne strane da inhibira utičaje magnetnog polja iz proksimalnog pravča, i/ili obezbeđujuč́i zas titu duz svoje distalne strane odbijanjem magnetnog fluksa od magnetnog prstena ka senzorima. U jednom primeru, baterija 861 moz e pomoč́i u preusmeravanju linija magnetnog fluksa, kao s to su od prstena, kao s to su senzori 706 rotačije, prema poloz aju senzora, kao s to su senzori 906, i u preusmeravanju linija magnetnog fluksa od nez eljenih spoljnih smetnji dalje od poloz aja senzora. U ovom primeru, dimenzija baterije, kao s to je radijus, moz e da se poklapa sa radijalnom lokačijom senzora od ose. U drugom primeru, sastav baterije 861 moz e da obezbedi druga zas titna svojstva, kao s to je baterija koja uključ uje gvoz đe (več́ina serija), kobalt ili druge legure nikla odgovarajuč́e debljine. Baterija 861 moz e imati velič inu povrs ine popreč nog preseka u odnosu na radijalno postavljanje magnetnih senzora i/ili moz e biti aksijalno razmaknuta od magnetnih senzora da bi se obezbedila takva zas tita.

[0132] Bilo koji od modula opisanih ovde, kao s to je, na primer, modul 800, moz e da sadrz i pet (prikazano) ili s est senzorskih elemenata, kao s to su magnetni senzori. Senzorski elementi mogu biti raspoređeni unutar odeljka 808 modula i spojeni na s tampanu ploč u 809 sklopa elektronike 810, a time i na MCU. U jednom primeru, senzorski elementi sadrz e pet ili s est magnetnih senzora raspoređenih unutar odgovarajuč́ih udubljenih lokačija 842 za prijem senzora, definisanih unutar distalnog zida 806, kako je prikazano na SL.37, iako senzorski elementi mogu biti raspoređeni na vrhu distalnog zida 806 (odnosno ne u udubljenjima), ili bliz e distalnom zidu 806 unutar odeljka modula.

[0133] SL. 40-41 prikazuje primer rasporeda senzora u odnosu na magnetni prsten, i ilustrativan je za sve ostale sisteme za magnetnu detekčiju doze opisane ovde. SL. 40 ilustruje jos jedan primer sistema magnetnih senzora, koji se sada naziva sistem 900, uključ ujuč́i kao detektovani element dijametralno magnetizovani prsten 902, koji ima severni pol 903 i juz ni pol 905. Magnetizovani prsten 902 je prič vrs č́en na element za podes avanje doze, kao s to je, na primer, prirubniča, kako je prethodno opisano. Radijalno postavljanje magnetnih senzora 906, kao s to su, na primer, senzori Holovog efekta, u odnosu na magnetizovani prsten 902, moz e biti pod jednakim uglom jednih u odnosu na druge u obrasču prstena. U jednom primeru, magnetni senzori 906 su raspoređeni radijalno, u preklapajuč́em odnosu sa spoljnom obodnom ivičom 902A magnetizovanog prstena 902, tako da deo magnetnog senzora 906 lez i preko magnetizovanog prstena 902, a preostali deo se nalazi izvan magnetizovanog prstena 902, kao s to je prikazano na SL.

40. Utvrđeno je da preklapajuč́i raspored postavlja senzore u opseg za sposobnost visokog fluksa, a time i za konzistentnije detektovanje magnetnog fluksa. SL. 41 prikazuje radijalno rastojanje 907, određeno od čentra magnetnog senzora 906 do ose AA. Radijalno rastojanje 907 moz e biti dimenzionisano tako da bude najmanje spoljas nji radijus 908 magnetizovanog prstena 902. U jednom primeru, radijalno rastojanje 907 je 0,1-20% več́e od spoljas njeg radijusa magnetizovanog prstena 902, a u drugom primeru radijalno rastojanje 907 je najmanje 10% več́e od spoljas njeg radijusa magnetizovanog prstena 902. Bilo je iznenađujuč́e da ovaj poloz aj moz e da obezbedi poboljs an vrs ni magnetni fluks za detektovanje preko drugih radijalnih poloz aja. SL. 11A prikazuje jos jedan primer relevantnog radijalnog postavljanja sa magnetnim senzorima koji su raspoređeni u potpunosti preko prstena. SL. 11B prikazuje jos jedan primer relevantnog radijalnog postavljanja, sa magnetnim senzorima koji su raspoređeni u potpunosti unutar otvora formiranog od prstena.

[0134] SL. 41 ilustruje primer aksijalnog i radijalnog postavljanja magnetnih senzora 906 u odnosu na magnetizovani prsten 902. Senzori 906 mogu biti raspoređeni duz s tampane ploč e 903 sklopa elektronike modula (komponente modula su izostavljene radi jasnoč́e), koji je postavljen duz zajednič ke ravni koja je u sus tini ortogonalna na osu AA. Magnetni prsten 902, debljine 913, moz e biti postavljen u planarni poloz aj, paralelno sa ravni senzora 906. Prsten 902 se moz e postaviti u rasporedu uređaja 720, dok senzor 906 moz e biti raspoređen u modulu koji je uklonjivo prič vrs č́en za uređaj. U alternativnom primeru, komponente modula, uključ ujuč́i senzore 906, mogu biti trajno integrisane sa uređajem sa magnetizovanim prstenom 902, kao s to je prikazano na SL.12.

[0135] Geometrija prstena se moz e modifikovati u okviru raspoloz ivih prostornih ogranič enja, kako bi se ispunili zahtevi za performanse magnetnog fluksa za izabrane senzore. SL. 41 prikazuje relativni aksijalni poloz aj 911 magnetnih senzora 906 preko magnetizovanog prstena 902 kada je dugme za doziranje nekomprimovano, kao s to je tokom podes avanja doze. Tokom isporuke doze, relativni aksijalni poloz aj magnetnih senzora 906 preko magnetizovanog prstena 902 se menja nakon distalnog pomeranja dugmeta za doziranje i senzora 906, za rastojanje prikazano streličom 909, prema rotirajuč́em magnetizovanom prstenu 902, koji ostaje aksijalno nepomič an. Iznos distalnog pomeranja magnetnih senzora 906 moz e biti u opsegu od 1 mm do 3 mm u odnosu na magnetizovani prsten 902. U jednom primeru, tokom upotrebe, kako korisnik vrs i pritisak na vrh modula, podsklop dugmeta/opruge se podvrgava aksijalnoj kompresiji, i smanjuje relativno aksijalno rastojanje između senzora 906 i magnetizovanog prstena 902 za aksijalno rastojanje od 1,7 mm. U poloz aju za isporuku doze, magnetni fluks magnetizovanog prstena 902, dostupan za oč itavanje od strane senzora 906 je najmanje dvostruko več́e vrednosti nego kada su senzori 906 u poloz aju za podes avanje doze.

[0136] Materijal magneta za dijametralno magnetizovani prsten 902 treba da bude odabran tako da fluks dostupan na rastojanjima biranja i doziranja bude prihvatljiv za pouzdano detektovanje. U jednom primeru, magnetni prsten upotrebljen za detektovanu komponentu, na primer, moz e biti napravljen od sinterovanog materijala neodijum N35 sa premazom od nikla. Neodijumski magnet (takođe poznat kao NdFeB ili NIB ili Neo magnet) je stalni magnet od retkih zemalja, napravljen od legure neodijuma, gvoz đa i bora. Druge sinterovane neodijumske klase magneta, kao s to su N42, N45, N50 i slič ni, ili vezani magnet neodijumske klase (ubrizgavanjem ili kompresijom oblikovanim termoplastom ili termosetom) mogu se uzeti u obzir za odgovarajuč́u dostupnost fluksa na magnetnim senzorima. Oč ekuje se da č́e odabrani magnetni materijal ispuniti zahtev mehanič ke č vrstoč́e za č vrsto prianjanje na plastič ni nosač , kao s to je nosač 708, i velič ine da izdrz i radne udare i udarče pri rukovanju bez pukotina ili kvarova. Prič vrs č́en magnetizovani prsten je č vrsto fiksiran za element za podes avanje doze da ne rotira sam, ali rotira sa elementom za podes avanje doze tokom biranja ili doziranja.

[0137] Aksijalno pomeranje senzora u odnosu na magnetizovani prsten tokom isporuke doze i promena u magnetnom fluksu usled ove promene aksijalnog poloz aja i usled rotačije prstena mogu uč initi izazovnim tač nost detektovanja doze. Takođe, isplativiji dijametralno magnetizovani prstenovi od sinterovanog N35 Neo magneta mogu da daju neuniformna svojstva magnetnog polja, s to dovodi do več́e nedoslednosti detekčije i gres ke biranja. Gres ka biranja modula za detektovanje doze je razlika u rotačionom poloz aju u stepenima između stvarnog fizič kog rotačionog poloz aja komponenti za doziranje uređaja, kao s to je magnetni prsten, („birani poloz aj“), i detektovanog rotačionog poloz aja koji detektuje sistem magnetnih senzora („detektovani poloz aj“). Na primer, kada korisnik z eli da određeni broj jediniča leka bude isporuč en iz uređaja, korisnik rotira dugme uređaja sa modulom prič vrs č́enim na njega u odnosu na kuč́is te uređaja za iznos koji je naznač en brojč anikom za doziranje, kao s to je 10 jediniča ili pribliz no 180 stepeni rotačije na osnovu 18 stepeni ±X% po 1 jediniči. Kada se pritisne dugme za poč etak operačije isporuke, sistem za detektovanje doze moz e da prati poč etni poloz aj i konač ni poloz aj po zavrs etku isporuke doze, gde razlika između poč etnog i konač nog poloz aja odgovara broju stepeni rotačije i korelisanoj količ ini isporuč enih jediniča doze.

[0138] Gres ka biranja moz e se ilustrovati sledeč́im primerom. Birani poč etni poloz aj moz e postaviti dozu/birani element uređaja, a prema tome i magnetni prsten, na nominalni nulti poč etni fizič ki poloz aj nakon s to se desilo podes avanje doze, i na isporuč eni konač ni fizič ki poloz aj prstena nakon rotačije od 90 stvarnih stepeni, u korelačiji sa pet jediniča tokom isporuke doze. Sa gres kama biranja, sistem za detektovanje doze u sistemu sa č etiri senzora sa redovnom proizvodnjom dijametralno magnetizovanih prstenova moz e detektovati -10 stepeni za nominalni nulti poč etni poloz aj prstena, i 100 stepeni za isporuč eni konač ni poloz aj, s to rezultuje sa ukupno 110 stepeni detektovane rotačije prstena. Ovo bi odgovaralo dozi od preko s est isporuč enih jediniča, s to je več́e od pet stvarno isporuč enih jediniča.

[0139] Gres ke biranja se mogu uvesti u sistem od magnetnih senzora i drugih faktora. Prvi prostorni harmonijski talasni oblik (glavni talasni oblik/signal) moz e biti podloz an gres kama u fazi, pojač anju ili ofsetu tokom rotačije magnetizovanog prstena u odnosu na senzore koji mere sinusni talas, sa brojem senzora, podjednako raspoređenih po obodu jedan od drugog i jednako aksijalno udaljenih od magneta, koji predstavlja broj puta uzorkovanja sinusnog talasa. Odgovarajuč́a kalibračija senzora moz e znač ajno smanjiti ove gres ke. Međutim, drugi doprinosi gres kama mogu biti od vis ih harmonika, poput treč́eg ili č etvrtog harmonika, prvom harmoniku. Izvesna gres ka se moz e smanjiti doslednim radijalnim pozičioniranjem magnetnih senzora od ose modula, kao i doslednim obodnim razmakom između svakog od senzora, smanjenjem nagiba ravni senzora koji se nalaze zajedno, tako da bude sus tinski normalna na osu modula a paralelna sa magnetnim prstenom, i kalibračijom sistema.

[0140] Poboljs anje uniformnosti fluksa u magnetnim svojstvima dijametralno magnetizovanih prstenova koris č́enjem izvora magnetnog materijala vis eg kvaliteta, kao s to je, na primer, neodijumski magnet N50 klase, ili stroz e kontrole proizvodnje, moz e smanjiti gres ku biranja. Tako poboljs ane magnetne komponente bi bile skuplje i ogranič avale bi moguč́nost nabavke magneta. Dodatno, postojala je neizvesnost u pogledu toga da li bi obezbeđivanje dodatnih magnetnih senzora (jos jednog ili dva) koji su več́ pokazali neuniformna svojstva poboljs alo sposobnost detektovanja. Otkriveno je da je upotreba pet ili s est magnetnih senzora 906 za rotirajuč́i, dijametralno magnetizovani prsten 902 tokom isporuke doze poboljs ala signale poloz aja koji se koriste za određivanje doze pravilnim filtriranjem ofset izoblič enja harmonijskog signala drugog i treč́eg reda, koje je normalno prisutno kod magneta u redovnoj proizvodnji, s to je dovelo do smanjenja gres ke biranja. Takvo filtriranje nije bilo prisutno kod arhitekture sa 4 senzora. U tom čilju, otkriveno je poboljs anje da bi se osiguralo da količ ina isporuč enih jediniča detektovana sistemom za detekčiju doze odgovara stvarnoj količ ini isporuč enih jediniča.

[0141] N35 Neo sinterovani dijametralno magnetizovani prstenovi redovne proizvodnje su testirani da bi se odredila harmonijska distorzija signala senzora za pročenat amplitude harmonika drugog, treč́eg, č etvrtog i petog reda u odnosu na harmonike prvog reda.

Rezultati su prikazani na SL. 42. Magnetna test oprema je napravljena po narudz bini da emulira funkčiju podsistema magnetnog senzora raspoređenu u modulima opisanim ovde. Oprema je konfigurisana tako da podesi relativni radijalni i obodni poloz aj i aksijalne (nagib van ravni) poloz aje senzora i magnetnih prstenova, ne samo da bi testirala različ ite konfiguračije, več́ i da bi reprodukovala aksijalni i radijalni raspored na SL.40 i SL.41. Rezultati od pojedinač nih senzora mogu se analizirati da bi se razumeli efekti magnetne neuniformnosti na harmonijska izoblič enja i gres ke biranja/doziranja. Gres ke biranja koje proizilaze iz odnosa arhitektura sa 4 senzora sa arhitekturama sa 5 i 6 senzora za magnete klase N35, napravljene u postupčima redovne proizvodnje (isplativije) i postupčima proizvodnje po posebnoj narudz bini (manje isplative), prikazani su na SL. 43-44, respektivno. SL. 45 ilustruje osetljivost arhitekture sa 4 senzora sa redovnom proizvodnjom N35 Neo sinterovanih dijametralno magnetizovanih prstenova do treč́eg harmonika, s to dovodi do podloz nosti porastu gres aka biranja na preko s est stepeni, i imunitet arhitekture sa 5 senzora sa redovnom proizvodnjom N35 Neo sinterovanih dijametralno magnetizovanih prstenova do treč́eg harmonika, s to dovodi do znač ajnog smanjenja gres aka biranja na manje od dva stepena.

[0142] SL.42 prikazuje gres ku biranja arhitekture sa 4 senzora, koja je upotrebljena sa magnetnim prstenovima N35 redovne proizvodnje. Pokazano je da arhitektura sa 4 senzora pokazuje poveč́ane nez eljene doprinose gres kama od treč́ih harmonika koji utič u na pouzdanost signala poloz aja. Smatralo se da bi radijalno ekvidistantna konfiguračija senzora bila imuna na male varijačije amplitude od magnetnog fluksa rotirajuč́eg magnetizovanog prstena. Numerič ka simulačija arhitekture sa 4 senzora u odnosu na arhitekture sa 5 i 6 senzora, uzimajuč́i u obzir svojstva neodijumskog magnetnog fluksa, pokazala je da dodavanje senzora jednako raspoređenih duz obima smanjuje harmonike vis eg reda pri merenju uglova, č ime se smanjuju varijačije gres ke biranja i doziranja. Različ iti testovi sa sinterovanim N35 Neo magnetima iz redovne proizvodnje (oni koji prvobitno pokazuju neuniformna svojstva), sinterovanim N35 magnetima sa postupčima proizvodnje po posebnoj narudz bini (sa stroz im kontrolama), i sinterovanim N50 Neo magnetima vis eg kvaliteta izvedeni su kako bi se uporedili efekti arhitekture senzora međusobno i u odnosu na simulačije numerič kog modelovanja, gde je utvrđeno da treč́i harmoniči imaju največ́i utičaj na merenje uglova. U tom čilju, arhitektura sa pet senzora je uspela da ponis ti izoblič enje do treč́eg harmonika bolje od arhitekture sa č etiri senzora, dok je sa arhitekturom sa s est senzora moguč́e ponis titi izoblič enje do č etvrtog harmonika.

[0143] Na SL.42 je efekat doprinosa gres kama od harmonika vis eg reda, koji dovode do odstupanja izmerenog talasnog oblika magnetnog fluksa rotačije tokom detekčije rotačionog poloz aja duz 360 stepeni (na liniji 1000) za arhitekturu sa č etiri senzora, u poređenju sa izrač unatim matematič kim z eljenim modelom talasnog oblika magnetnog fluksa tokom detektovanja rotačionog poloz aja (na liniji 1010) na osnovu geometrije magneta i njegovih svojstava. Takvo odstupanje između dve linije 1000, 1010 moz e doprineti gres kama biranja u sistemima sa č etiri senzora.

[0144] Iz testnih podataka, modul sa pet ili s est magnetnih senzora je konfigurisan tako da znač ajno smanjuje gres ku izoblič enja na nač in da je verovatno da č́e proizvesti prihvatljiv doprinos gres či biranja od izoblič enja magneta iz rasporeda senzora/prstena koji bi bio dva stepena ili manje. U jednom primeru na SL.43, za seriju magneta redovne proizvodnje, gres ka biranja za arhitekturu sa 4 senzora bila je u proseku 6,5 stepeni (na liniji 1100). Gres ka biranja za arhitekturu sa 5 senzora sa slič nim magnetima iz redovne proizvodnje bila je u proseku 1,2 stepena (na liniji 1110), respektivno, i dalje u proseku 0,5 stepeni sa arhitekturom sa 6 senzora (na liniji 1120). Pokazalo se da je arhitektura sa 5 ili 6 senzora sa magnetnim prstenovima N35 redovne proizvodnje smanjila gres ku biranja za preko pet puta u poređenju sa arhitekturom sa 4 senzora. Pokazalo se da je arhitektura sa 5 ili 6 senzora sa magnetima proizvedenim po narudz bini smanjila gres ku biranja za preko tri puta u poređenju sa arhitekturom sa 4 senzora. Na SL.44, za magnete proizvedene po narudz bini, gres ka biranja je smanjena sa proseč nih 1,4 stepena na proseč nih 0,4 stepena od arhitekture sa 4 senzora (na liniji 1200) do arhitekture sa 5 senzora (na liniji 1210), respektivno, i na proseč na 0,4 stepena sa arhitekturom sa 6 senzora (na liniji 1220).

[0145] SL.45 sumira pročentualne varijačije harmonika iz tri serije (1301, 1302, 1303) sinterovanih magnetnih prstenova klase N35 proizvedenih u redovnom proizvodnom postupku za sisteme sa 4 senzora i 5 senzora. Arhitektura sa 4 senzora (na liniji 1310) pokazala je u proseku do 3,8 pročenata treč́ih harmonika, dok je arhitektura sa 5 senzora (na liniji 1320) pokazala pribliz no nula pročenata na treč́em harmoniku. Arhitektura sa 5 senzora (na liniji 1320) pokazala je u proseku do 0,8 pročenata č etvrtih harmonika, dok je arhitektura sa 4 senzora (na liniji 1340) pokazala pribliz no nula pročenata na č etvrtom harmoniku. Doprinos treč́eg harmonika glavnom talasnom obliku je ono s to je rezultiralo gres kom biranja u arhitekturi sa 4 senzora na preko s est stepeni, kako je prikazano na SL.

43, dok je poboljs anje glavnog talasnog oblika redukčijom treč́eg harmonika, uz dodavanje senzora na 5-senzorsku ili 6-senzorsku arhitekturu, rezultiralo smanjenom gres kom biranja ispod dva stepena, kao s to je prikazano na SL.43.

[0146] Dalji ilustrativni nač ini izvođenja sistema za detektovanje isporuke doze su obezbeđeni na SL. 30-34. Nač ini izvođenja su prikazani na donekle dijagramski nač in, pos to su zajednič ki detalji več́ dati uzimajuč́i u obzir SL. 1-5. Ovde je opisano nekoliko primera nač ina izvođenja uređaja za davanje lekova koji koriste magnetne senzore za isporuku doze. Element u obliku prstena, kao s to je, na primer, magnetni ili metalni prsten, moz e biti fiksno prič vrs č́en na element za biranje doze i/ili prirubniču uređaja raznim sredstvima za prič vrs č́ivanje, kao s to su adhezivi, zavarivanje ili mehanič ka prič vrs č́ivanja. Za proizvodnju velikog obima, sredstva za prič vrs č́ivanje mogu biti od koristi. Na SL.30-34 prikazan je ilustrativan nač in montaz e prstenastog elementa na prirubniču koja č ini deo uređaja za davanje leka. SL.30 ilustruje komponente u aksijalnom poravnanju koje su spojene jedna na drugu kao integralna jedinstvena čelina (kao s to je prikazano na SL.31), koja se rotira i aksijalno pomera kao jedna čelina, uključ ujuč́i: element 700 za biranje, primer kvač ila 702, komponentu za podes avanje doze, kao s to je, na primer, prirubniča 704, za prijem senzora 706 rotačije, nosač 708 za fiksno spajanje senzora 706 rotačije sa prirubničom 704, oprugu 710 dugmeta za pomeranje dugmeta 712 za doziranje. Umesto prirubniče, mogu se koristiti druge komponente za podes avanje doze koje su ovde opisane. Dugme 712 za doziranje moz e imati konfiguračiju bilo kojeg od ovde opisane dugmadi. Pozivajuč́i se na SL.31, i kao s to je prethodno opisano uzimajuč́i u obzir SL.1-4, uređaj 720 za davanje leka uključ uje element 700 za biranje montiran unutar tela 722 uređaja. Prirubniča 704 se prima unutar elementa 700 za biranje doze, a kvač ilo 702 se nalazi unutar prirubniče 704. Element 700 za biranje doze i prirubniča 704 su rotačiono fiksirani zajedno i rotiraju tokom podes avanja doze i/ili isporuke doze u direktnom odnosu sa količ inom podes ene ili isporuč ene doze. Kvač ilo 702 uključ uje drs ku 724 na koju se montira dugme 712 za doziranje. Opruga 710 deluje između dugmeta 712 za doziranje i prirubniče 704, da pomeri dugme 712 za doziranje proksimalno od prirubniče 704. Kao s to je prethodno opisano, uređaj za davanje leka dodatno je opremljen senzorom rotačije, prič vrs č́enim za prirubniču tako da je senzor u potpunosti smes ten unutar dugmeta za doziranje. Bilo koji od modula opisanih ovde uključ uje sklop elektronike i senzorske elemente za detektovanje rotačije senzora 706 rotačije tokom podes avanja i/ili isporuke doze da bi se odredila količ ina uključ ene doze.

[0147] Prirubniča 704 je uglavnom čilindrič nog oblika i definis e proksimalnu aksijalnu povrs inu 732 na kraju boč nog zida 734. Prirubniča 704 dodatno definis e čentralni otvor 736, koji je unutras njost proksimalne povrs ine 732. Kao s to je prikazano na SL.32, senzor 706 rotačije ima prstenasti oblik, poput prstenastog magneta, metalnog prstena ili magnetizovanog ili metalizovanog polimernog prstena, koji je postavljen na proksimalnoj povrs ini 732 prirubniče 704. Nosač 708 uključ uje preklapajuč́i proksimalni rub ili podupirač 742, koji je postavljen uz proksimalnu povrs inu senzora 706 rotačije nasuprot proksimalne povrs ine 732, da bi se senzor 706 stavio između njih. Podupirač 742 je prikazan kao uglavnom prstenasta komponenta, međutim, alternativno moz e da sadrz i segmentirani prsten ili mnos tvo podupirač a raspoređenih oko senzora 706 rotačije.

[0148] U ovoj konfiguračiji, nosač 708 zadrz ava senzor 706 u poloz aju na vrhu prirubniče 704, tako s to podupirač 742 lez i distalno uz senzor 706. Ovo se postiz e tako s to je nosač 708 fiksiran aksijalno u odnosu na prirubniču 704. U jednom nač inu izvođenja, nosač 708 je prič vrs č́en direktno na prirubniču 704, npr. na mestu distalno od senzora 706. U drugom ilustrativnom nač inu izvođenja, nosač 704 je oprugom nagnut u distalnom pravču, kao s to je oprugom 710 koja gura nosač 708 od dugmeta 712 za doziranje, ili oprugom koja povlač i nosač 704 prema prirubniči 704.

[0149] Pozivajuč́i se nazad na SL.30, nosač 708 uključ uje čevasto telo 750 sa mnos tvom noz iča 752 koje se pruz aju aksijalno, obodno razmaknute jedna od druge oko uglavnom aksijalnog otvora 754 koji se protez e kroz nosač . Telo 750 uključ uje podupirač 742, dimenzionisan tako da uhvati senzor 706 rotačije uz prirubniču. Telo 750 je dimenzionisano tako da primi unutras nji preč nik ili povrs inu popreč nog preseka senzora 706. Kao s to je prikazano na SL.31, podupirač 742 se protez e radijalno prema van, izvan dimenzija tela 750. Delovi tela 750 sa noz ičama 772 koje vise odatle mogu uključ ivati radijalni rub 771 za prič vrs č́ivanje, postavljen distalno dalje od podupirač a 742 do dimenzije aksijalne debljine senzora 706 da bi zahvatio distalnu povrs inu senzora 706. Svaka od noz iča 772 uključ uje radijalno prema unutra istureni element 756, velič ine i oblika za umetanje unutar odgovarajuč́ih aksijalnih slotova 760 odgovarajuč́e velič ine, formiranih u boč nom zidu 734 prirubniče, kao s to je ilustrovano na SL.34. Slotovi mogu biti dimenzionisani tako da č vrsto prihvate element 756, tako da kroz frikčiono sprezanje dve komponente budu rotačiono zaključ ane, a obrtni moment prenet između njih.

[0150] Radijalni krajevi elementa 756 mogu biti u zahvatu sa čentralnim č voris tem prirubniče 704, kao s to je prikazano na SL.31 i SL.33. Kao s to je prikazano na SL.31, u jednom pristupu, noz iče 752 nosač a 708 definis u raspon obodnog popreč nog preseka dimenzionisan za č vrsto frikčiono sprezanje duz čilindrič ne unutras nje povrs ine 759 prirubniče 704 kada su umetnute unutar otvora 736 prirubniče 704. U jednom primeru, noz iče 752 se prostiru unutar čentralnog otvora 736, a u jednom pristupu su direktno prič vrs č́ene za prirubniču 704 na mestu distalno od senzora 706. Relevantni poloz aj opruge 710 je prikazan na SL.31 i 33. Prirubniča 704 moz e uključ ivati radijalni slot 762, formiran u njenoj proksimalnoj aksijalnoj povrs ini 732. Slotovi 760 su formirani u prirubniči na nač in da je unutras nja povrs ina noz iča 752 u bliskom poravnanju sa unutras njom povrs inom spoljas njeg zida koji definis e radijalni slot 762, kako je prikazano na SL.31. U ovoj konfiguračiji, distalni kraj opruge 710 se nalazi unutar radijalnog slota 762. Zidovi koji definis u radijalni slot 762 podupiru distalni kraj opruge 710 i omoguč́avaju oslanjanje na dugme za doziranje na montaz noj obujmiči, na taj nač in terajuč i nosač 708 u distalnom pravču, dalje od dugmeta za doziranje.

[0151] Različ ite komponente nosač a 708 mogu sadrz ati ili delimič ne ili pune obodne elemente. Na primer, telo nosač a 708 moz e se protezati u potpunosti oko prirubniče, ili moz e biti formirano kao razmaknuti segmenti. Prednost upotrebe nosač a znač i da se senzor rotačije č vrsto drz i na mestu bez upotrebe adheziva. Iako se adhezivi mogu koristiti, adhezivi mogu iskomplikovati pročes izrade.

[0152] Sklop 610 elektronike uključ uje raznovrsne funkčionalno povezane komponente za modul 600, kao i za bilo koji od drugih modula opisanih ovde, uključ ujuč́i bateriju 621 za izvor napajanja i povezane kontakte, MCU za izvrs avanje programiranih instrukčija, memoriju za skladis tenje programa i podataka, komunikačijski sklop za prenos i/ili prijem podataka, tajmer za prač́enje vremena i razne prekidač e i senzore, kao s to je opisano. Bilo koji od modula opisanih ovde, kao s to su, na primer, moduli 82, 232, 400 ili 600, moz e biti konfigurisan za smes taj bilo kog od elektronskih sklopova opisanih ovde, uključ ujuč́i i konfigurisanje za smes taj senzorskih elemenata 160 za upotrebu sa sistemom 150 senzora koji je prethodno opisan.

[0153] SL. 46 ilustruje primer sklopa elektronike, naveden kao 1400, koji moz e biti uključ en u bilo koji od modula opisanih ovde. MCU je programiran za postizanje elektronskih karakteristika modula. MCU uključ uje upravljač ku logiku funkčionalnu za izvođenje ovde opisanih operačija, uključ ujuč́i dobijanje podataka koji se koriste za određivanje doze koju isporuč uje uređaj za davanje leka na osnovu detektovane rotačije elementa za isporuku doze u odnosu na aktuator. MCU moz e biti funkčionalan za dobijanje podataka određivanjem iznosa rotačije senzora rotačije fiksiranog na prirubniči, koji se određuje detektovanjem magnetnog polja senzora rotačije pomoč́u senzorskih elemenata mernog senzora sistema, kao s to su, na primer, senzori Holovog efekta.

[0154] Sklop uključ uje MCU koji se moz e funkčionalno povezati sa jednim ili vis e senzora doze 1402A-E, memoriju 1408, identifikačioni senzor 1404, brojač 1414, svetlosni drajver 1411 i svetlosne indikatore 1412, modul 1406 za uključ ivanje, komunikačioni modul 1410, drajver displeja/displej 1416, izvor napajanja 1418 i modul 1420 prisutnosti. Sklop 1400 moz e uključ ivati bilo koji broj senzora za dozu, kao s to je, na primer, pet magnetnih senzora 1402A-E (prikazano) ili s est senzora. MCU je konfigurisan tako da odredi ukupne jediniče rotačije. MCU se moz e konfigurisati preko modula 1420 prisutnosti, prikazanog u ovom nač inu izvođenja kao opčionalnog isprekidanim linijama, da se putem okidanja sistema prekidač a prisutnosti utvrdi da li je modul povezan sa dugmetom uređaja. MCU je konfigurisan tako da utvrdi boju dugmeta za doziranje preko identifikačionog senzora 1404, i u nekim primerima da povez e podatke o boji utvrđene unutar sklopa, ili van sklopa pomoč́u spoljnog uređaja, pri č emu boja odgovara određenom leku. MCU je konfigurisan tako da odredi okidanje prekidač a za buđenje kako bi se uključ io elektronski sklop za upotrebu, prikazan kao modul 1406 za uključ ivanje. U jednom primeru, ukupna rotačija moz e se preneti spoljnom uređaju, koji uključ uje memoriju koja ima bazu podataka, look up tabele, ili druge podatke uskladis tene u memoriji, kako bi se korelirale ukupne jediniče rotačije sa količ inom isporuč enog leka, za određeni lek koji je identifikovan. U drugom primeru, MCU-ovi mogu biti konfigurisani tako da odrede količ inu isporuč enih lekova. MCU moz e biti funkčionalan za č uvanje detektovane doze u lokalnoj memoriji 1408 (npr. interna fles memorija ili ugrađeni EEPROM). MCU je dodatno funkčionalan za bez ič ni prenos signala koji predstavlja podatke uređaja, kao s to su, na primer, (bilo koji ili bilo koja njihova kombinačija) jediniče rotačije, podači o identifikačiji leka (kao s to je boja), vremenska oznaka, vreme od poslednje doze, status punjenja baterije, identifikačioni broj modula, vreme prič vrs č́ivanja ili odvajanja modula, vreme neaktivnosti, i/ili druge gres ke (kao s to je, na primer, detektovanje doze i/ili gres ka u prenosu, detektovanje identifikačije leka i/ili gres ka u prenosu), na upareni udaljeni elektronski uređaj, kao s to je pametni telefon korisnika, preko Bluetooth-a niske energije (BLE), ili drugog podesnog modula 1410 protokola bez ič ne komunikačije kratkog ili dugog dometa, kao s to je, na primer, komunikačija bliskog polja (engl. Near-field communication - NFC), WIFI, ili čelularna mrez a. Ilustrativno, BLE upravljač ka logika i MCU su integrisani na istom kolu. U jednom primeru, bilo koji od modula opisanih ovde, kao s to je modul 600, moz e uključ ivati modul 1420 displeja, prikazan u ovom nač inu izvođenja kao opčionalan isprekidanim linijama, za indikačiju informačija korisniku. Takav displej, koji moz e biti LED, LCD, ili drugi digitalni ili analogni displeji, moz e biti integrisan sa proksimalnim delom podloge za prst. MCU uključ uje softverski modul drajvera displeja i upravljač ku logiku funkčionalnu za primanje i obradu detektovanih podataka, i za prikaz informačija na navedenom displeju, kao s to je, na primer, podes avanje doze, izdata doza, status ubrizgavanja, zavrs etak ubrizgavanja, datum i/ili vreme ili vreme do sledeč́e injekčije. U drugom primeru, MCU uključ uje LED drajver 1411 spojen sa jednim ili vis e LED 1412, kao s to je, na primer, RGB LED, narandz asti LED i zeleni LED, koji se koriste za komunikačiju sa pačijentom nizovima uključ eno-isključ eno i različ itim bojama, o tome da li su podači uspes no preneti, da li je napunjenost baterije visoka ili niska, ili za druge klinič ke komunikačije. Brojač 1414 je prikazan kao sat realnog vremena (engl. real time clock - RTC) koji je elektronski povezan sa MCU da prati vreme, kao s to je, na primer, vreme doziranja. Brojač 1414 takođe moz e biti brojač vremena koji prati sekunde od nule na osnovu pobude. Vrednosti vremena ili brojanja mogu se preneti spoljnom uređaju.

[0155] Sistemi za detektovanje doze su opisani kao primer sa određenim dizajnima uređaja za davanje leka, kao s to je penkalo ubrizgavač . Međutim, ilustrativni sistemi za detektovanje doze mogu se takođe koristiti sa alternativnim uređajima za davanje leka i sa drugim konfiguračijama senzora, koji mogu da rade na nač in opisan ovde. Na primer, bilo koji pojedinač ni ili vis e različ itih sistema senzora i prekidač a mogu biti izostavljeni iz modula.

[0156] Iako je pronalazak ilustrovan i detaljno opisan u črtez ima i prethodnom opisu, treba smatrati da isti ima ilustrativni, a ne ogranič avajuč́i karakter. Na primer, modul za detektovanje uređaja moz e da detektuje iznose podes avanja doze ako je prilagođen za rad sa delom uređaja koji ima odgovarajuč́e delove koji doz ivljavaju relativnu rotačiju tokom podes avanja doze. Obim primene je definisan priloz enim patentnim zahtevima.

Claims (26)

Patentni zahtevi

1. Modul (82, 400, 600, 800) za detektovanje doze za uklonjivo prič vrs č́ivanje na dugme (402, 470, 480, 502, 601, 712) za doziranje uređaja za davanje leka, dugme za doziranje koje ima boč nu stranu (404, 472, 482, 504, 604) dugmeta, uređaj koji sadrz i detektovanu komponentu (152, 902, 706) prstena koji se moz e rotirati tokom izdavanja doze, pri č emu navedeni modul sadrz i:

kuč́is te koje uključ uje proksimalni zid (412, 626, 802), distalni zid (414, 606, 806), i boč ni zid (416, 604, 804) modula koji se protez e između njih oko uzduz ne ose modula da bi definisao unutras nji odeljak, boč ni zid modula koji se protez e distalno izvan distalnog zida, pri č emu distalni zid definis e mnos tvo udubljenja (476, 623, 842) raspoređenih pod jednakim uglom jedni u odnosu na druge, kuč́is te koje je konfigurisano tako da se spaja oko navedene boč ne strane dugmeta; i

sklop (610, 810) elektronike koji sadrz i pročesor i mnos tvo senzora (160, 906) funkčionalno povezanih sa pročesorom, pri č emu je svaki od senzora č vrsto fiksiran unutar odgovarajuč́eg navedenog udubljenja (476, 623, 842),

pri č emu su senzori konfigurisani tako da detektuju rotačiono kretanje detektovane komponente prstena da bi generisali signale poloz aja, a pročesor je konfigurisan tako da prima signale poloz aja kako bi odredio podatke koji ukazuju na količ inu isporuč ene doze na osnovu signala poloz aja, pri č emu detektovana komponenta (152, 902, 706) prstena sadrz i bipolarni magnetni prsten, a senzori (160, 906) sadrz e magnetne senzore postavljene u raspored tako da preklapaju spoljas nji obim navedenog bipolarnog magnetnog prstena.

2. Modul prema patentnom zahtevu 1, pri č emu navedeni magnetni senzori (160, 906) sadrz e pet ili s est magnetnih senzora.

3. Modul prema patentnom zahtevu 1, pri č emu kuč́is te uključ uje svetlovodni element (685, 849), i distalni zid (414, 606, 806) koji definis e aperturu (684, 836) stuba, svetlovodni element koji uključ uje svetlovodni stub (853) koji se proksimalno protez e kroz navedeni otvor stuba izvan magnetnih senzora (160, 906), pri č emu sklop elektronike (610, 810) sadrz i senzor (680) za identifikačiju boje, koji je postavljen preko svetlovodnog stuba i aksijalno razmaknut od njega, pri č emu je navedeni senzor za identifikačiju boje funkčionalno povezan sa pročesorom i konfigurisan tako da emituje i/ili detektuje boju navedenog dugmeta za doziranje nakon odbijanja svetlosti od dugmeta za doziranje.

4. Modul prema patentnom zahtevu 3, pri č emu je svetlovodni element (685, 849) fiksno prič vrs č́en na distalni zid.

5. Modul prema patentnom zahtevu 4, pri č emu svetlovodni element (685, 849) uključ uje jedan ili vis e stubova (859) za prič vrs č́ivanje radijalno razmaknutih od svetlovodnog stuba (853), pri č emu distalni zid uključ uje jednu ili vis e apertura (863) za prič vrs č́ivanje, gde svaka od jedne ili vis e apertura za prič vrs č́ivanje prima odgovarajuč́i od jednog ili vis e stubova za prič vrs č́ivanje.

6. Modul prema patentnom zahtevu 1, sklop (610, 810) elektronike dalje sadrz i bateriju (621, 861) koja je funkčionalno povezana sa pročesorom, i aksijalno kompresibilni potporni element (864) baterije u frikčionom kontaktu sa proksimalnom stranom baterije.

7. Modul prema patentnom zahtevu 6, pri č emu navedena baterija (610, 810) ima povrs inu popreč nog preseka u odnosu na radijalni poloz aj navedenih senzora i aksijalno je razmaknuta od navedenih senzora da bi obezbedila zas titu senzora.

8. Modul prema patentnom zahtevu 1, dalje sadrz i prekidač ki sistem (620, 820) konfigurisan tako da poveč́a snagu sklopa elektronike, pri č emu je proksimalni zid aksijalno pokretan u odnosu na boč ni zid modula i distalni zid da aktivira sistem prekidač a silom manjom od sile potrebne za isporuku doze od aktiviranja uređaja.

9. Modul prema patentnom zahtevu 8, pri č emu prekidač ki sistem (820) sadrz i najmanje jedan set nagnutog kontaktnog kraka (822), koji se protez e između sklopa elektronike i proksimalnog zida, i odgovarajuč́e kontaktne podloge (824), funkčionalno povezane sa pročesorom, gde je proksimalni zid aksijalno pokretan u odnosu na kuč́is te između prvog proksimalnog poloz aja, pri č emu nagnuti kontaktni krak i odgovarajuč́a kontaktna podloga najmanje jednog seta nisu u međusobnom kontaktu, i drugog distalnog poloz aja, pri č emu nagnuti kontaktni krak i odgovarajuč́a kontaktna podloga najmanje jednog seta jesu u kontaktnom odnosu kako bi se dozvolilo poveč́anje snage sklopa elektronike.

10. Modul prema patentnom zahtevu 9, pri č emu najmanje jedan set nagnutog kontaktnog kraka (822) i odgovarajuč́e kontaktne podloge (824) sistema prekidač a sadrz i mnos tvo setova nagnutog kontaktnog kraka i odgovarajuč́e kontaktne podloge, pri č emu je svaki od setova obodno raspoređen jedan u odnosu na drugi sa podjednakim razmakom, pri č emu je jedan od setova u kontaktnom odnosu konfigurisan tako da dozvoli poveč́anje snage sklopa elektronike.

11. Modul prema patentnom zahtevu 8, pri č emu kuč́is te dalje sadrz i aksijalno kompresibilni element (811) spojen između proksimalnog zida i dela kuč́is ta da bi pomerio proksimalni zid u proksimalni poloz aj.

12. Modul prema patentnom zahtevu 1, koji uključ uje svetlovodni prsten (812) i belu ili reflektujuč́u povrs inu (860) raspoređenu preko otvora (813) definisanog svetlovodnim prstenom, svetlovodni prsten koji uključ uje retenčione krake (812A) koji vise niz svetlovodni prsten spojen na deo kuč́is ta, pri č emu sklop elektronike uključ uje element (1412) indikatora svetlosti koji je funkčionalno povezan sa pročesorom da emituje svetlost na svetlovodnom prstenu.

13. Modul prema patentnom zahtevu 1, pri č emu je boč ni zid (404, 472, 482, 504, 604) dugmeta čilindrič an i kuč́is te uključ uje mnos tvo radijalno fleksibilnih kraka (420, 520, 850) koji se protez u od distalnog zida, ugaono razmaknutih jedan od drugog, pri č emu svaki od kraka ima proksimalno produz en deo (430, 530, 837) lez is ta.

14. Modul prema patentnom zahtevu 1, pri č emu su magnetni senzori (160, 906) konfigurisani tako da budu aksijalno i rotačiono zaključ ani sa bipolarnim magnetnim prstenom (152, 902, 706) tokom podes avanja doze, i da budu aksijalno i rotačiono slobodni u odnosu na bipolarni magnetni prsten tokom izdavanja doze, pri č emu su magnetni senzori raspoređeni pod jednakim uglom jedni u odnosu na druge da bi definisali obrazač prstena, pri č emu se kod izdavanja doze magnetni senzori distalno pomeraju bliz e bipolarnom magnetnom prstenu i magnetni senzori ostaju nepomič ni u odnosu na rotirajuč́i bipolarni magnetni prsten da bi detektovali rotačiono kretanje bipolarnog magnetnog prstena u čilju generisanja signala poloz aja.

15. Modul prema patentnom zahtevu 14, pri č emu magnetni senzori (160, 906) sadrz e pet ili s est magnetnih senzora.

16. Modul prema patentnom zahtevu 14, gde je svaki od magnetnih senzora (160, 906) jednako radijalno razmaknut, na radijalnom rastojanju definisanom od čentra magnetnog senzora do ose modula, pri č emu radijalno rastojanje treba da bude jednako rastojanju spoljas njeg radijusa bipolarnog magnetnog prstena.

17. Modul prema patentnom zahtevu 14, pri č emu kuč́is te uključ uje svetlovodni element (685, 849) i distalni zid (606, 806) koji definis e aperturu (684, 836) stuba, svetlovodni element koji uključ uje svetlovodni stub (853) koji se proksimalno protez e kroz navedeni otvor (836) stuba izvan magnetnih senzora, pri č emu je svetlovodni element fiksno prič vrs č́en na distalni zid.

18. Modul prema patentnom zahtevu 14, pri č emu sklop elektronike dalje sadrz i bateriju (621, 861) smes tenu proksimalno od magnetnih senzora i funkčionalno povezanu sa pročesorom.

19. Modul prema patentnom zahtevu 18, dalje sadrz i aksijalno kompresibilni potporni element baterije (864) u kontaktu sa proksimalnom stranom baterije.

20. Modul prema patentnom zahtevu 14, dalje sadrz i prekidač ki sistem (620, 820) konfigurisan tako da poveč́a snagu sklopa elektronike, pri č emu je proksimalni zid (626, 802) aksijalno pokretan u odnosu na boč ni zid (604, 804) modula i na distalni zid (606, 806) da aktivira sistem prekidač a.

21. Modul prema patentnom zahtevu 20, pri č emu prekidač ki sistem (820) sadrz i najmanje jedan set nagnutog kontaktnog kraka (822) i odgovarajuč́e kontaktne podloge (824), pri č emu se nagnuti kontaktni krak protez e između sklopa elektronike i proksimalnog zida (802) da bi pomerio proksimalni zid u proksimalni poloz aj, kontaktni krak (822) koji uključ uje ugaoni zglob (834) koji zahvata proksimalni zid i distalno produz eni vrh (835), kontaktna podloga (834) koja je spojena na sklop elektronike i funkčionalno povezana sa pročesorom, pri č emu je proksimalni zid aksijalno pokretan u odnosu na kuč́is te do distalnog poloz aja, tako da su navedeni vrh i kontaktna podloga u kontaktnom odnosu kako bi se dozvolilo poveč́anje snage sklopa elektronike.

22. Modul prema patentnom zahtevu 14, pri č emu sklop proksimalnog zida uključ uje svetlovodni prsten (812), i sklop elektronike uključ uje element indikatora svetlosti koji je funkčionalno povezan sa pročesorom da emituje svetlost na svetlovodnom prstenu.

23. Modul prema patentnom zahtevu 22, pri č emu svetlovodni prsten (812) uključ uje retenčione krake (812A) za prič vrs č́ivanje koji vise niz distalnu povrs inu svetlovodnog prstena spojenog sa delom kuč́is ta, pri č emu kuč́is te dalje sadrz i kompresibilnu zaptivku (811) spojenu između svetlovodnog prstena (812) i elementa (815) prvog odstojnika da pomeri sklop (802) proksimalnog zida u proksimalni poloz aj.

24. Modul prema patentnom zahtevu 22, pri č emu sklop proksimalnog zida uključ uje element koji ima belu ili reflektujuč́u povrs inu (860) raspoređenu preko otvora (813) definisanog svetlovodnim prstenom.

25. Modul prema patentnom zahtevu 1, pri č emu je boč na strana dugmeta čilindrič na a kuč́is te uključ uje mnos tvo radijalno fleksibilnih kraka (420, 520, 850) koji se protez u od distalnog zida.

26. Modul prema patentnom zahtevu 14, pri č emu je doprinos gres či biranja od magnetnih senzora i rasporeda bipolarnog magnetnog prstena dva stepena ili manje, gde je gres ka biranja razlika između biranog poloz aja, koji odgovara fizič kom rotačionom poloz aju bipolarnog magnetnog prstena, i detektovanog poloz aja, koji odgovara detektovanom rotačionom poloz aju bipolarnog magnetnog prstena koji detektuju magnetni senzori.