RS65913B1 - Postupak i aparat za oblikovanje testa za picu - Google Patents

Description

Opis

U opštem aspektu istog, predmetni pronalazak se odnosi na obradu jestivog testa za formiranje osnova koje će se naknadno koristiti za pripremu jela.

Pre nego što nastavimo dalje, vredi odmah istaknuti da će se, radi jasnoće i jednostavnosti u opisivanju pronalaska i njegovih karakteristika, u predmetnom opisu i u priloženim patentnim zahtevima referisati uglavnom na picu i pripremu iste obradom testa za picu.

Međutim, ovo ne treba tumačiti kao ograničenje, jer je pronalazak primenljiv i na testa za pripremu drugih jela, kao što su piadina, arapski hleb, grčka pita hleb, južnoamerički takosi i druga slična jela raznih gastronomskih i kulinarskih tradicija širom sveta.

Imajući to na umu, može se reći da, prilikom ručnog pripremanja pice, tj. ručnog pravljenja pice u picerijama i restoranima, ili industrijskog kroz upotrebu pogodnih mašina, proces počinje od testa koje se sastoji od unapred definisane mase koja sadrži brašno, vodu i sredstvo za podizanje testa, koje se testo zatim izvalja da bi se dobio sloj debljine od nekoliko milimetara koji ima karakterističan kružni oblik, koji se obično zove osnova za picu.

Drugi sastojci se zatim stavljaju na ovu osnovu, koja za picu uključuje sir, paradajz sos, masline, inćune i sve druge sastojke potrebne za pripremu jela, prema brojnim mogućim receptima (margarita, napolitana itd.).

Obratite pažnju da se ovi radni koraci podjednako primenjuju, mutatis mutandis, na manuelno ili ručno pravljenje pica, kao i za industrijsku ili automatizovanu proizvodnju.

Testo za picu može da se obrađuje manuelno sa ili bez alata, kao što su, na primer, oklagija ili drugi alat pogodan za valjanje testa i smanjivanje njegove debljine.

Korišćenje ruku zahteva samo određenu sposobnost i manuelnu veštinu, koja je tipična za iskusne profesionalce, kao što su takozvani pica majstori; iako su ovi ljudi obično veoma sposobni i vešti, ipak se može razumeti da je potpuno ručna obrada testa za picu, neizbežno dugotrajan proces.

Takođe treba uzeti u obzir da, kada se testo obrađuje potpuno ručno, rezultat zavisi od radnika, čiji se učinak, s obzirom da on/ona nije mašina, može razlikovati s vremena na vreme ili od učinka drugog pica majstora.

Zapravo, kao što intuitivno može da se razume, psihofizički uslovi pica majstora se menjaju prema okolnostima, kao što su umor ili koncentracija (npr. on/ona će biti svežiji na početku radne smene nego na kraju), ovo utiče na ujednačenost učinka i kvaliteta finalnog proizvoda.

S druge strane, kada se za valjanje testa koristi alatka poput oklagije, posao se obavlja brže, ali to rezultira većim hemijsko-fizičkim stresom za testo, sa rizikom promene njegovih organoleptičkih karakteristika i time kvaliteta tako dobijenog proizvoda.

U cilju prevazilaženja takvih situacija, mašine su dizajnirane za obradu testa i dobijanje osnova za picu na automatizovan (ili poluautomatizovan) način.

To su u suštini prese koje pritišću testo između dve ravne površine, kako bi se uzrokovalo da postane tanje dok se istovremeno kružno širi, u skladu sa željenom konfiguracijom nalik na disk.

Drugi tip mašine se sastoji od mašina za valjanje koja sadrži dva motorizovana valjka raspoređena jedan naspram drugog, na udaljenosti koja dozvoljava da testo prođe između njih.

U ovom slučaju, dobija se traka testa koja ima željenu debljinu, tako da, ako je potrebna okrugla osnova za picu, testo mora da se podvrgne daljem formiranju; sa industrijskog stanovišta, ovo rešenje podrazumeva dodatni korak prerade, što neizbežno dovodi do povećanja troškova i vremena proizvodnje.

Štaviše, valjanje testa od strane valjaka generiše mehaničko naprezanje mase testa, koje ga može pogoršati ili ga na neki način izmeniti, čime negativno utiče na finalni proizvod.

Evoluciju ovog stanja predmetne oblasti predstavljaju mašine koje je proizvela kompanija Rheon Automatic Machinery, opisana u japanskim patentnim prijavama objavljenim pod brojevima JP 2007006866; JP 2007174953; JP 2007 020520; JP 2008054641.

Ukratko, ove mašine sadrže valjke za valjanje testa koji imaju konusni, za razliku od cilindričnog oblika, raspoređene na konvergentnim osama, i imaju horizontalnu generatrisu; to će rezultirati različitom perifernom brzinom valjka duž horizontalne generatrise, gde dolazi do kontakta sa testom koje treba da se izvalja radijalno.

Broj konusnih valjka može da varira (obično dva, tri ili četiri), i njih podupire gornja struktura mašine, koja može da bude fiksna ili rotirajuća oko vertikalne ose (slično kao nosač diferencijala u sklopu planetarnog prenosa).

Konusni valjci deluju na testo, koga podupire radni sto, koji se poželjno može rotirati oko iste vertikalne ose kao nosač valjka. Prema različitim otelotvorenjima opisanim u japanskim publikacijama, rastojanje između valjka i ravni za podupiranje testa se menja podizanjem ili spuštanjem prethodnog spram potonjeg, ili obrnuto, tako da se može prilagoditi debljini testa, koja se menjaju tokom procesa.

Ravan za podupiranje testa može da se sastoji od fiksnog ili rotirajućeg stola ili platforme, ili pokretne trake.

Nadalje, neke od gore pomenutih japanskih patentnih prijava opisuju sisteme za podešavanje mašine koji kontrolišu obrtni momenat koji se primenjuje na konusne valjke i/ili na sto za podupiranje testa kao funkcije nekoliko parametara, kao što su apsorbovana struja, brzina obrtanja, faza obrade i slično.

Iako su ova tehnička rešenja prilično sofisticirana, mašine poznate iz ovih japanskih ranijih dokumenata još uvek su one vrste u kojima valjci deluju na testo koje treba izvaljati, čime ga mehanički naprežu na neujednačen način, i što rezultuje istim kontraindikacijama koje su već opisane uz referisanje na ovaj tip mašina.

Zbog toga, mašine poznate iz gore pomenutih japanskih dokumenata ne samo da su kompleksne i skupe za proizvodnju, već i nezadovoljavajuće u pogledu obrade testa, pošto je potonje izloženo delovanju valjanja od strane valjaka koji su u kontaktu sa njim.

U tom smislu, čini se da je efektivnije rešenje ono opisano u evropskoj prijavi za patente koja je objavljena pod brojem EP 2701519, naznačena time što je između kompleta valjaka i testa postavljeno platno ili tkanina prehrambenog kvaliteta.

Stoga, potonje ne dolazi u dodir sa cilindričnim valjcima, koji miruju, tj. nemotorizovani, i raspoređeni tako da su njihove ose pod uglom koji nije pravi ugao u odnosu na vertikalnu osu mašine, oko koje se dobija kružni oblik osnove za picu.

U ovom slučaju kretanje valjaka preko testa podržava kompleksan sistem koaksijalnih osovina koje se klizanjem pomeraju vodoravno jedna spram druge i koje se okreću oko vertikalne ose mašine.

Ovo rešenje izgleda veoma složeno sa mehaničke tačke gledišta, tako da, uz to što je pogođeno istim kontraindikacijama kao i japanski dokumenti iz predmetne oblasti, ne čini se da je u stanju da obezbedi efektivno i/ili ujednačeno delovanje za formiranje osnove za picu.

Zapravo, raspored valjaka sa osama koje nisu pod pravim uglom uzrokuje klizanje spram tkanine za razdvajanje, što dovodi do rizika od savijanja ili pucanja potonje usled cepanja ili habanja; Pored toga, u mašini EP 2701519 postoje dva seta valjaka, spoljašnji i unutrašnji, koji se aktiviraju uzastopno za formiranje ivica pice.

Dokument EP0463221 otkriva mašinu i postupak za automatsko formiranje proizvoda na osnovi testa, posebno formiranje takvih proizvoda sa debelom ivicom.

S obzirom na ovaj detaljni pregled, tehnički problem u osnovi pronalaska je da se obezbedi postupak formiranja testa za pripremu pice i druge slične hrane, koji ima takve radne karakteristike da prevaziđe ograničenja gore opisane predmetne oblasti.

Drugi tehnički problem je da se obezbedi postupak formiranja testa koji omogućava da njegove organoleptičke karakteristike ostanu nepromenjene.

Dalji tehnički problem je da se obezbedi postupak formiranja testa koji se može da se implementira mehanički na jednostavan i efikasan način, tj. kroz mašine i/ili aparate koji nisu toliko složeni kao što oni razmotreni iznad.

Prema pronalasku, jedno rešenje za takve probleme je da se testo formira indirektnim delovanjem na njega, tj. kroz postavljanje fleksibilnog elementa između testa i sredstava koja vrše pritisak potreban za njegovo valjanje, duž radijalnih pravaca spram oblika koji treba dobiti.

Štaviše, prema pronalasku, testo treba obrađivati u naizmeničnim ciklusima, tj. periodično obrćući smer delovanja pritiska koji se vrši na testo.

Na ovaj način se izbegava bilo kakav direktan kontakt između mehaničkih delova koji su u pokretu i testa, dok se istovremeno delovanje koje se vrši na njega ravnomerno raspoređuje u vremenu i prostoru.

Karakteristike postupka formiranja prema pronalasku specifično su predočene u patentnim zahtevima priloženim predmetnom opisu.

Pronalazak dalje sadrži mašinu ili aparat za implementaciju postupka formiranja, čije su karakteristike takođe predočene u priloženim patentnim zahtevima.

Pronalazak kao celina, kao i njegove karakteristike i efekti koji proizilaze iz njih, zajedno sa prednostima koje obezbeđuje, postaće očigledniji iz sledećeg opisa otelotvorenja istog, koji se isporučuje putem neograničavajućeg primera, uz referisanje na priložene crteže, naznačen time što:

- Sl. 1 prikazuje pogled iz perspektive na mašinu za formiranje testa prema pronalasku;

- Sl. 2 prikazuje neke unutrašnje detalje mašine na sl.1;

- Sl. 3 i 4 prikazuju bočni pogled na respektivne radne korake komponente mašine sa prethodnih slika;

- Sl. 3(a) i 4(a) prikazuju poglede koji odgovaraju onima na sl.3 i 4 na iste komponente mašine, sa prikazanim unutrašnjim delovima;

- Sl. 5 je presečni pogled duž linije V–V na sl.2;

- Sl. 6 je uvećani pogled na deo sl.5;

- Sl. 7 je pogled odozgo na mašine na prethodnim slikama, sa uklonjenim jednim delom iste kako bi se neke unutrašnje komponente zglobne ručke učinile vidljivim;

- Sl. 8 i 9 predstavljaju pogled odozgo i odozdo na ploče prethodne mašine, respektivno;

- Sl.10 je presečni pogled duž linije X–X na sl.9;

- Sl. 11 prikazuje pogled odozgo na dijafragmu mašine na prethodnim slikama;

- Sl. 12 šematski prikazuje raspored konusnog valjka mašine;

- Sl. 13 i 14 prikazuju pogled iz perskeptive i sa boka na varijantu mašine na prethodnim slikama.

U referisanju na crteže i gore navedene cifre, broj 1 označava mašinu za formiranje testa za osnove za picu i sličnu hranu, u skladu sa izumom, kao celinu.

Mašina 1 ovog primera radi polumanuelno, kao što će biti dalje objašnjeno u nastavku, i male je veličine (približno 50 cm duga, 75 cm duboka i 80 cm visoka), tako da se može postaviti na kuhinjsku ploču ili u predelu sa pećnicom u piceriji.

Mašina za formiranje 1 sadrži osnovu 2 iznad koje je montirana zglobna ručka 3, koja će biti zasebno opisana ispod.

Počevši od osnove 2, ima spoljašnju strukturu 10 suštinski paralelopipednog ili kockastog oblika opremljenu potpornim stopalima 11; spoljašnja struktura 10 je napravljena od metalnih limova ili bilo kog drugog odgovarajućeg materijala (npr. plastike ili slično) i koristi se kao, između ostalog, kućište za mehanizam manipulatora 20 za manipulisanje testom koje treba da se formira, koji je jasnije vidljiv na slikama 2, 5 i koji će biti ukratko opisan u nastavku.

Mehanizam manipulatora 20, koji se takođe kraće naziva manipulatorom, sadrži par mirujućih konusnih valjka 21, 22 sa osama koje se seku nagnutim spram radnog stola mašine 1, tako da su odgovarajuće horizontalne generatrise poravnate duž prečnika, što će biti dalje objašnjeno u nastavku.

U tom smislu, potrebno je istaći da, iako su u ovom primeru prisutna dva valjka (tj. jedan par), takođe ih može biti veći broj, npr. tri, četiri ili više; to će zavisiti od dimenzija valjaka i/ili mašine za formiranje, brzine obrtanja valjka oko svoje ose i oko vertikalne ose Y koja pripada mašini, prečnika osnova za picu koje treba obraditi itd.

Valjci 21, 22 miruju i podržani su od strane ručki 23, 24, respektivno, koje se protežu u razilazećim pravcima od centralne ploče ili platforme 25 koja se može rotirati oko pomenute vertikalne ose Y; u primeru otelotvorenja prikazanog na crtežima, oni se montiraju na ručke 23, 24 pomoću zavrtanja ili drugih pogodnih sredstava 27, 28, koji pričvršćuje klinove koji nose ležaje 29, 30 spojene na valjke 21, 22.

Potonji mogu biti napravljeni od bilo kog odgovarajućeg materijala, npr. metala ili plastike, ali prema učenju pronalaska moraju biti u stanju da kroz trenje rade zajednički sa dijafragmom 45 na kojoj se obrađuje testo; Takođe moraju imati dobre mehaničke karakteristike, kako se ne bi previše deformisali tokom rada mašine, i moraju biti dovoljno lagani da ne zahtevaju previše snage za njihovo rotiranje oko vertikalne ose obrtanja Y koja pripada mašini.

Iz tog razloga, jedan materijal za koji je potvrđeno da je pogodan za proizvodnju konusnih valjaka 21, 22 je najlon.

Centralna ploča 25 je povezana sa zupčastim točkom 31 koji se rotira mehaničkim prenosnikom, koji uključuje zupčasti remen 32 i zupčanik 33; ovaj mehanički prenosnik, i time i centralna ploča 25 sa konusnim valjcima 21, 22, se pokreće od strane električnog motora 35, koji se u ovom primeru nalazi ispod ploče 36 raspoređene poprečno spram osnove mašine 2, unutar strukture u obliku kutije 10.

Naravno, pozicija i/ili konfiguracija električnog motora 35 i drugih komponenti mehaničkog prenosa za pomeranje centralne ploče 25 mogu da se razlikuju od onih prikazanih na crtežima, prema dimenzijama mašine i mogućim izborom dizajna mašine.

Stoga, električni motor 35 može da se rasporedi pored centralne ploče 25 ili ispred nje, i remen mehaničkog prenosa 32 može da se zameni zglobovima ili zupčastim prenosima.

Međutim, bez obzira na poziciju i/ili konfiguraciju električnog motora 35, sa opcionim motoreduktorom i drugim komponentama mehaničkog prenosnika 32, 33, ono što je važno je da su sredstva za pokretanje centralne ploče 25 prilagođena za obrtanje rotacionog kretanja sklopa, uključujući konusne valjke 21, 22, oko vertikalne ose Y u oba smera (u smeru kretanja kazaljke na satu i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu).

Stoga, u primeru prikazanom na crtežima, električni motor 35 je tipa koji može da obrati pogon koji daje zupčastom remenu 32 i zupčaniku 33, da bi se dobila rotacija u smeru kretanja kazaljke na satu i suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu konusnih valjaka 21, 22, zajedno sa centralnom pločom 25 na koju su montirani.

Obrtanje rotacionog kretanja se kontroliše od strane kontrolnog sistema sa kojim je mašina opremljena, koji nije prikazan na crtežima radi jednostavnosti; prema pronalasku, obrtanje kretanja u smeru kretanja kazaljke na satu (i obrnuto) se odvija ciklično u vremenskim intervalima, koje korisnik mašine 1 može da unapred odredi i/ili izabere, npr. obrtanjem polariteta napajanja električnog motora pomoću invertera ili drugog pogodnog uređaja.

U tu svrhu, mašina 1 je poželjno opremljena tajmerom ili drugim ekvivalentnim sredstvima, koja mogu da odrede trajanje faza naizmeničnih ciklusa obrtanja sklopa, uključujući konusne valjke 21 i 22.

Podnosilac je uspešno eksperimentalno potvrdio da, kada se sklop konusnih valjka 21, 22 navede na rotiranje oko ose Y pri brzini obrtanja od približno 150 o/min, i kada se smer obrtanja obrće otprilike svakih 2,5–3 sekundi, disk testa težine 200–250 grama se dobija u roku od 10–20 sekundi.

Generalno, može se reći da ciklusi obrtanja smera obrtanja sklopa, uključujući konusne valjke 21, 22, imaju period koji može da traje između nekoliko sekundi (npr.2 do 5 sekundi) i nekoliko desetina sekundi (10 do 60 sekundi); to može da zavisi od nekoliko faktora, uključujući: broj konusnih valjaka 21, 22 (kojih, kao što je ranije rečeno, može takođe da bude više od dva, npr.3, 4 ili više); dimenzije mašine (i stoga valjaka 21, 22, dijafragme 45 itd.); mase testa koje treba da se obradi (npr.200–250–300 grama) i/ili prečnika osnove za picu koju treba dobiti; vrste testa (npr. za picu ili za piadinu, arapski hleb, pide ili lahmadžun itd.).

U ovom primeru otelotvorenja pronalaska, poprečna ploča 36 u osnovi 2 mašine 1 takođe služi kao podrška za stub 37 koji podržava zglobnu ručku 3 koja nosi ploču 50, što će biti opisano kasnije.

Osnova 2 mašine dalje sadrži gornji radni sto 40, na koji se polaže testo I koje treba obraditi.

Posebno, radni sto 40 ima kružni centralni otvor 41 koji zatvara dijafragma 45, gde horizontalne generatrise 21a, 22a konusnih valjaka 21, 22 izlaze na videlo; dijafragma 45 je pričvršćena za radni sto 40 pod unapred definisanom zategnutosti, tako da može da se prilagodi konusnim valjcima 21, 22 koji su ispod nje dok istovremeno održava ravnu površinu za obradu testo.

U skladu sa poželjenim otelotvorenjem, konusni valjci 21, 22 imaju zaobljenu ivicu ili ugao 21b, 22b u svojoj osnovi, tako da dijafragma 45 koja se pridržava za nju ima profil nagnut u perifernom predelu gde se povezuje sa radnim stolom 40, kao što je prikazano na slikama 7–9.

1

Ovo omogućava dobijanje zadebljane ivice („cornicione“) u osnovama za picu bez rešenja kontinuiteta u procesu valjanja testa, što će biti dalje objašnjeno u nastavku.

Dijafragma 45 je fleksibilna i ima karakteristike elastičnosti koje su pogodne za ovu namenu; s tim ciljem, u skladu sa poželjnim otelotvorenjem, dijafragma 45 je dvokomponentna, tj. sadrži donji sloj koji formira unutrašnju površinu 45a (tj. onaj koji je okrenut ka konusnim valjcima 21, 22), izrađen od silikona ili drugog polimera koji ima dobra svojstva elastičnosti i visok koeficijent trenja, i gornji sloj koji formira spoljašnju površinu 45b, napravljenu od nelepljivog materijala prehrambene kvalitete, kao što je politetrafluoroetilen (PTFE, takođe poznat kao Teflon®).

Tako napravljena dijafragma 45 ima debljinu od nekoliko milimetara, poželjno od 1 do 15 mm, poželjno od 1,5 do 3,5 mm, kako bi imala dovoljnu elastičnost i fleksibilnost da bi se prilagodila obliku valjaka 21, 22 koji s njom interagiraju, kako se može videti na slikama 5 i 7.

Poželjno, u mašini za formiranje 1 gornja površina konusnih valjka 21, 22 je u kontaktu sa silikonskim unutrašnjom površinom 45a dijafragme 45, koja se drži fiksiranom i rastegnutom spram radnog stola 40, tako da trenje koje generiše materijal na osnovi silikona izaziva rotiranje konusnih valjaka 21, 22.

U ovom stanju, spoljašnja površina 45b dijafragme 45 je nešto veća (0,5 do 10 mm) od radnog stola 40, čime se promoviše pravljenje osnova za picu sa takozvanim „cornicione“, tj. zadebljanom spoljašnjom ivicom.

Kao što je pomenuto, gornji deo mašine 2 sadrži zglobnu ručku 3, koja je spojena šarkom, na donjem kraju iste, za stub 37 koji je podržava, i koji podržava, na suprotnom gornjem kraju, ploču ili poklopac 50.

U tu svrhu, na donjim i gornjim krajevima ručke 3 postoje odgovarajuće veze ili zglobovi 51, 52 za povezivanje ručke 3 sa stubom 37 i sa pločom ili poklopcem 50, respektivno.

Zglobna ručka 3 i ploča 50 koju podržava imaju nove karakteristike u odnosu na prethodno opisanu predmetnu oblast.

Počevši od prethodnog, čiji su unutrašnji delovi jasnije vidljivi na slikama 3(a), 4(a), 6, ima strukturu koja sadrži od dve bočne polovine ručke 301, 302, raspoređene suprotno i paralelna u uzdužnom pravcu, čiji su krajevi spojeni sa odgovarajućim klinovima šarke 510 i 520, koji pripadaju karikama 51,52, respektivno.

Struktura zglobne ručke 3 dalje sadrži jezgru ili centralni element 303, koji je postavljen između bočnih polovina ručke 301 i 302, čiji su krajevi spojeni sa dva druga klina šarke 511 i 521, respektivno, koji takođe pripadaju karikama 51 i 52 ručke 3.

Posebno, klinovi 510 i 511 prve karike 51 su podržani na gornjem kraju stuba 37 koji se proteže od osnove 2 mašine, dok su treći i četvrti klin 520 i 521 povezani sa priključkom 53 ploče 50.

Poželjno, četiri klina 510, 511 i 520, 521 su raspoređena na temena zglobnog četvorougla (nacrtan isprekidanom linijom na sl.5), čiji se okvir ili fiksni element sastoji od kraja stuba 37 sa dva klina 510 i 511, dok su dve pokretne ručke četverougla polovine ručke 301, 302 i jezgro 303, i naznačene time što je pokretni element ili spojna šipka predstavljena priključkom 53 na ploči 50.

Tako napravljena zglobna kvadriterala omogućava da ploča 50 bude orijentisana donjim licem 50a suštinski paralelnim spram radnog stola 40 tokom translacija uzrokovanih rotacijom zglobne ručke 3 između radne pozicije, u kojoj se obrađuje testo u mašini 1, i stanja mirovanja, u kojem se ručka 3 pomera dalje od radnog stola 40 i obrnuto (videti sl.3, 3a i 4, 4a).

Povoljno, putanja kretanja ploče 50, određena potpornom ručkom 3 i zglobnim četvorouglom dok se udaljava od radnog stola 40, je takva da se, kada se ploča 50 podigne, pomera unazad da prođe deo koji leži ispod i omogućila manuelno delovanje radnika.

Ovo se dešava i kada se unosi masa testa I koje treba da se izvalja i kada se uklanja obrađeno testo, tj. formirana osnova za picu.

U skladu sa željenim otelotvorenjem, zglobna ručka 3 sadrži unutrašnji mehanizam ili sponu 60 za zaključavanje ruke u spuštenom radnom stanju, kako bi se poravnalo testo i tokom procesa formiranja.

Radi jednostavnosti, ovo radno stanje će se u nastavku takođe nazivati „donjim krajnjim centrom“ (ili BDC), jer (isto kao u mašinama opremljenim klipom) ovo je stanje u kojem ploča 50 leži na radnom stolu 40; isto tako, slično mašinama opremljenim klipom, stanje mirovanja mašine 1 naznačeno time što se ploča 50 podiže pri obrtanju ručke 3 unazad naziva se „gornji kranji centar“ (ili TDC).

Mehanizam za zaključavanje 60 suštinski sadrži polugu 61 i spojnu šipku 62, povezane sa jezgrom 303 ručke 3 i međusobno zglobno povezane na klinu radilice 64; kao što se može videti u crtežima, u ovom primeru otelotvorenja, poluga 64 se povoljno poklapa sa tačkom gde je šipka ili drška 54 povezana sa polovinama ručke 301, 302.

Ovo pruža dvostruko pozitivan efekat: manuelnu kontrolu kretanja zglobne ručke 3 kroz jednu polugu, koja de facto deluje istovremeno na dve klackalice (polovine ručke 301, 302 i jezgro 303 ručke 3) zglobnog četvorougla, i zaključavanje zglobne ručke 3 kada ploča 50 dođe do donjeg krajnjeg centra, delujući na sponu 60.

Zapravo, kao što se može videti na crtežima, u stanju BDC, tj. kada je ploča ili poklopac 50 spušten, poluga 61 i spojna šipka 62 su poravnati duž istog pravca, na taj način zaključavajući zglobnu ručku 3 za vreme obrade testa položenog na dijafragmu 45.

Da bi se mehanizam 60 otključao počevši od ovog stanja, dovoljno je da se deluje na šipku 54 pomeranjem u smeru suprotnom od smera zatvaranja; takvo kretanje će izazvati rotaciju šipke radilice 61 i spojne šipke 62, tako da se polovine ručke 301, 302 i jezgro 303 mogu otpustiti kako bi se zglobna ručka 3 pomerila u stanje mirovanja.

Pored toga, ručka 3 se takođe sadrži neke elemente za kontrabalansiranje 311, 312, koji se u ovom primeru sastoje od vazdušnih klipova, koji rade između polovina ručke 301, 302 i jezgra 303 ručke 3, radi kompenzacije za težinu potonje i težinu ploče 50 pričvršćene za nju, kako bi olakšali rad na formiranju osnove za picu.

1

Konfiguracija zglobne ručke 3, s tim da četvorougao sadrži fiksni element koji sadrži kraj stuba 37 sa dva klina 510 i 511, dve klackalice četvorougla koje se sastoje od polovina ručke 301, 302 i jezgra 303, i naznačena time što je pokretni element ili spojna šipka predstavljena priključkom 53 ploče 50, omogućuje dobijanje, zajedno sa elementima za kontrabalansiranje ili zračnim klipovima 311, 312, važnog efekta umnožavanja ili pojačavanja sile koja se primenjuje da bi se pomerala ploča 50.

Potonja se tako može pomerati od strane radnika bez mnogo napora, ukoliko je mašina u manuelnoj verziji, ili kroz mali aktuator male snage u mehanizovanoj verziji mašine.

Primera radi, kada se koriste elementi za kontrabalansiranje 311, 312 koji se sastoje od vazdušnih klipova ili opruga sa nominalnom potisnom silom od 25 kg (ukupno 50 kg), ploča 50 će ostati u ravnoteži u podignutom TDC stanju, na rastojanju od oko 170 mm od radnog stola 40 i dijafragme 45.

U ovom stanju, potisak pneumatskih klipova 311, 312 kompenzuje za težinu ploče 50 i dela zglobne ruke 3, koja se može kvantifikovati na oko 10 kg; pod pretpostavkom promera rotacije od oko 45-50 cm kraja šipke ili drške 54 u odnosu na uporištu koje se poklapa sa temenom 510 zglobnog četvorougla, može se izračunati da sila koju je potrebno izvršiti da bi se ploča 50 spustila prema radnom stolu iznosi nekoliko kilograma, poželjno u rasponu od 4-6 kg.

Kada se ploča 50 spusti u poziciju za komprimovanje testa, testo I se stiska i istanjuje do debljine od približno 15 mm kroz efekat delovanja koje se vrši na dijafragmu 45 od strane konusnih valjaka.

Neophodno je primetiti da, u skladu sa poželjnim otelotvorenjem prikazanom u crtežima, u takvom stanju sistem koji sadrži zglobnu ručku 3 sa pločom 50 povezanom sa njegovim krajem i drškom 54 suštinski formiraju polugu drugog reda, tj. povoljnu polugu, sa uporištem na nižem temenu 510 zglobnog četvorougla, naznačenu time što se sila ili delovanje primenjuje nadole na slobodnom kraju drške 54, dok je reakcija generisana od strane testa I tokom obrade, koja se, kada je ploča 50 u spuštenom stanju, usmerava naviše okomito spram radnog stola 40 i između uporišta 510 i kraja drške 54.

Ova funkcija omogućava množenje efekta sile koju korisnik vrši na kraju drške 54 sa faktorom od 5-6 puta.

Na primer, uzimajući u obzir gore pomenutu silu od 4-6 kg u odnosu na podignuto stanje ploče 50, dobijena sila kompresije koja pritišće testo lako može da dostignem vrednosti preko 20 kg.

Ovo omogućava laku i preciznu kontrolu sile koja se primenjuje na testo tokom procesa formiranja.

Kao što je gore rečeno, ploča 50 ima neke originalne karakteristike koje omogućavaju mašini pronalaska da postigne visok učinak kada je reč o kvaliteti obrađenih proizvoda.

Zapravo, kao što se može jasnije videti na slikama 10-12, ploča 50 sadrži spoljašnju perifernu prirubnicu ili krunu 500 sa centralnim ležištem 501 u koje je montiran priključak 53.

U tu svrhu, na bočnom zidu 501a ležišta 501 postoji ženski navoj 502 (poželjno sa kvadratnim ili trapezoidnim profilom i finim nagibom navoja), koji zahvata za odgovarajući muški navoj 505 zgloba ili obujmice 503 povezane sa priključkom 53 ploče 50; u ovom primeru, obujmica 503 je pričvršćena za priključak 53 pomoću zavrtnja 504, ali se isti mogu napraviti kao jedan komad.

Pored toga, na dnu 501b sedišta 501 nalazi se određen broj otvora 510 ravnomerno raspoređenih (tj. na jednakom rastojanju) duž obima koncentričnog spram bočnog zida 501a sedišta 501.

Ti otvori se koriste za fino podešavanje pozicije ploče 50 u odnosu na zglobnu ručku 3, tako što ih zahvata klin za zaključavanje 511 koji prolazi kroz obujmicu 503 na priključku 53 ploče 50.

Zapravo, za pozicioniranje ploče 50 na unapred definisanu udaljenost spram radnog stola 40 i dijafragmu 45, u zavisnosti od debljine osnove za picu koju treba napraviti, klin 511 se uklanja iz obujmice 503 da bi se omogućilo zavrtanje ili odvrtanje krune 500 spram navoja 502 i 505, u zavisnosti od potrebnog podešavanja.

1

Nakon podešavanja rastojanja, klin 511 se umeće kroz obujmicu 503 i zahvata u otvor 510 koji odgovara poziciji zauzetoj nakon rotacije radi odvrtanja ili zavrtanja ploče 50, time je zaključavajući (cfr. Sl.8).

Donje lice 50a ploče 50 je poželjno premazano membranom ili filmom prehrambenog kvaliteta 55 sličnom onom na spoljašnjoj površini 45b dijafragme 45 osnove 2; lice 55 tako poželjno može biti napravljeno od PTFE ili nekog drugog plastičnog materijala koji ima ekvivalentna svojstva, pogodnog za sprečavanje, ili u svakom slučaju smanjenje, trenja sa testom I tokom obrade, čime se promoviše radijalna ekspanzija kako bi se formirala osnova za picu.

Film 55 je fiksiran na donju stranu krune 500 ploče 50 prema profilu koji je ravan u centru i blago podignut prema spoljnoj ivici krune 500, duž kružne trake 55a: ovo rešenje omogućava pravljenje osnova za picu sa ili bez zadebljane ivice (tzv. „cornicione“) na jednostavan i efikasan način, što se može zaključiti iz sledećeg opisa rada gore opisane mašine.

Kao što se lako može razumeti, sa tačke gledišta uopštenog rada proces počinje polaganjem doze testa I koje treba obraditi, koja je prema pronalasku u uobičajenom obliku vekne ili grudve, označen isprekidanom linijom na crtežima, na dijafragmu 45 u poziciji usklađenoj sa vertikalnom osom obrtanja Y.

Količina testa I može biti ona koja se obično koristi za pravljenje osnova za picu prema tipičnim komercijalnim formatima (28, 35 i 44 cm), ili drugačija (veća ili manja) količina.

U tom smislu, vredi napomenuti da se dimenzije dijafragme 45 i ploče 50 mašine 1 mogu razlikovati u zavisnosti od modela mašine: zapravo, kao što je prethodno pomenuto, potonja može biti namenjena za osnove za picu ili druge proizvode promenljivih dimenzija, i stoga će ploča i dijafragma takođe biti kompatibilnih dimenzija.

U ovom stanju, ploču 50 spušta korisnik putem šipke za upravljanje 54, što dovodi do rotacije zglobne ručke 3 sve dok ploča 50 ne dođe do donjeg krajnjeg centra, gde komprimira testo I; u ovom stanju, donje lice 55 ploče 50 leži na rastojanju od približno 15 mm od opne 45.

1

Na kraju silaznog hoda, ploča 50 se drži u spuštenoj poziciji silom koja se manuelno primenjuje na šipku 54, što je dovoljno da se prevaziđe otpor testa koje se valja.

Imajte na umu da, zahvaljujući finom podešavanju ploče 50 koje se postiže kroz navoje 502 i 505, moguće je uzrokovati da ona ostane nepomična u spuštenom stanju zbog zaključavanja koje vrši spona 60 unutar ručke 3, kao što je opisano iznad.

U ovom trenutku, električni motor 35 može da se aktivira da bi se rotirao sklop, uključujući konusne valjke 21, 22 i centralnu ploču 25, oko vertikalne ose obrtanja Y.

U tu svrhu moguća su različita rešenja za implementaciju, u zavisnosti od toga da li je mašina 1 manuelnog ili automatskog/poluautomatskog tipa.

U prethodnom slučaju, radnik pokreće motor 35 pritiskom na dugme (nije prikazano na crtežima) kada je ploča 50 dole u centru krajnjem dna, dok u potonjem slučaju motor 35 će se automatski pokrenuti kada je ploča 50 spuštena u istu poziciju. Vredi dodati da je, u potonjem slučaju, mašina 1 opremljena senzorima i prekidačima koji omogućuju automatski rad.

U ovom stanju rada testo I se stišće između dijafragme 45 radnog stola i ploče 50: stoga će imati tendenciju da se proširi radialno na dijafragmi 45, koristeći svojstvo nelepljivosti spoljašnje površine 45b i donjeg lica 55 ploče 50.

U tom smislu, treba istaći da upotreba materijala kao što je PTFE (politetrafluoroetilen ili teflon®) za spoljašnju površinu 45b dijafragme 45 i za film 55 rezultira dvostrukim povoljnim efektom.

Prvi je da površina koja je okrenuta testu ima veoma dobro svojstvo nelepljivosti i savršeno se sama podmazuje, bez potrebe za dodavanjem drugih maziva ili supstanci protiv lepljenja (masti, ulja ili slično), koje mogu da promene organoleptičke karakteristike ili čak ukus testa.

Podnosilac je takođe eksperimentalno primetio da PTFE premaz radne površine obezbeđuje visok nivo higijene, jer se poroznost površina obloženih

1

teflonom pokazala pogodnom zbog toga što ne zadržava i/ili apsorbuje bilo kakve taloge brašna i/ili preostale čestice testa.

Drugi povoljan efekat koji je podnosilac potvrdio je da, tokom obrade, spoljašnja površina 45b dijafragme 45 i lice 55 ploče 50 postaju električno polarizovani.

Ovaj fenomen se generiše trenjem između testa i ovih površina i rotacijom konusnih valjaka 21, 22 na unutrašnjoj površini 45a dijafragme 45, koja proizvodi efekat privlačenja mikrosloja brašna kojeg možda ranije raširio korisnik pre nego što je počeo da obrađuje dozu testa.

Ovaj mikrosloj dodatno promoviše valjanje i širenje testa, čime doprinosi dobijanju osnova za picu većeg kvaliteta.

Tokom rada mašine za formiranje 1, kroz efekat trenja protiv silikonske unutrašnje površine 45a dijafragme 45, konusni valjci 21, 22, se valjaju po potonjoj i stvaraju, u zoni dodira, talasanje koje se proteže dijametralno spram kružne osnove za picu koju treba dobiti, koja se periodično kreće na frekvenciji jednakoj frekvenciji obrtanja oko vertikalne ose Y.

Iz toga sledi da će masa testa I biti ciklično naprezana odozdo periodičnim talasanjem dijafragme 45, koje generiše rotacija i obrtanje konusnih valjaka 21, 22 koji leže ispod.

Kombinovani efekat periodičnog talasanja dijafragme odozdo i pritiska koji vrši ploča 50 odozgo omogućava istanjivanje testa i uzrokovanje njegovog radijalnog širenja na ujednačen način, tako da se dobije osnova za picu koja ima unapred definisanu debljinu i prečnik.

U okviru toga, ciklični obrati pravca obrtanja konusnih valjaka 21, 22, oko njihove vertikalne ose Y su se pokazali veoma povoljnim, zbog toga što omogućavaju dobijanje delovanja jednakog i suprotnog onome iz prethodnog ciklusa, tako da se obezbeđuje ujednačenost pri valjanju testa, i shodno tome finalnog proizvoda.

1

Drugim rečima, može se reći da sistem sa konusnim valjcima 21, 22 prenosi na testo, kroz elastičnu dijafragmu 45, formirajuće delovanje u obliku niza talasa koji se kružno kreću u radijalnom pravcu na dijafragmi.

Elastičnost dijafragme na osnovi silikona 45 i tako postignuta napregnutost omogućavaju testu I da popuni predele koji nisu zauzeti konusnim valjcima 21, 22 tokom faze komprimovanja koje vrši ploča 50, čime se formiraju talasi koji pritišću testo i okreću ga, tako ga ravnomerno obrađujući u radijalnom pravcu.

Karakteristično utiskivanje konusa 21, 22 kroz dijafragmu 45 simulira i optimizuje rad dlanova ruku veštog radnika, tipično pica majstora, koje se izvršava tokom manuelnog obrađivanja diska ili osnove od testa.

Kroz dijafragmu 45, profil konusa 21, 22 ciklično stvara veći utisak, i shodno tome veći efekat valjanja na delu testa koje se obrađuje; intenzitet takvog delovanja je proporcionalno veći duž radijusa tog dela testa koje sekvencijalno pogađa talas od deformisanja dijafragme koje generišu konusni valjci.

Ovo rezultuje većom i progresivno rastućom snagom valjanja mašine za formiranje 1, koja se povećava s udaljenošću od ose obrtanja Y.

Ova funkcija izbegava nagomilavanje testa i efekat naprezanja, koji je obično generisan u mašinama za valjanje sa cilindričnim valjcima, koji imaju tendenciju da iz testa uklanjaju gasove za podizanje testa, time komprimirajući unutrašnju strukturu potonjeg.

Doprinos ovom rezultatu daje ukošenje ivice konusa 21, 22 u blizini njihovih osnova (jasnije vidljivim na sl.6 i 10), što obezbeđuje smanjenje u formirajućem delovanju, što rezultira nagomilavanjem testa iz aktivnih zona bliže centru, tj. osi obrtanja.

Profil donjeg lica 55 ploče 50 takođe doprinosi ovom rezultatu, sa perifernom trakom ili delom 55a koji se povlači spram centralnog dela.

To omogućava da se stvori zadebljana ivica („kornicione“) osnove za picu na jednostavan, neposredan i kontinuiran način, tj. bez prekidanja procesa obrađivanja testa.

1

Isto tako, ukoliko se želi formirati disk od testa bez zadebljane ivice generisane nagomilavanjem izvaljanog testa duž oboda, dovoljno je izostaviti odgovarajuće zakošenje na osnovi konusa 21, 22, da bi se u potpunosti iskoristilo valjanje konusa u pravolinijskom delu njihove generatrise kontakta sa dijafragmom 45.

Drugim rečima, ovo znači zaustavljanje valjajućeg delovanja pre nego što prečnik diska izvaljanog testa dostigne ivicu konusa 21, 22.

U cilju toga, može se koristiti manja doza testa, da bi se dobio konačni disk kraćeg prečnika, ili se može koristiti mašina dovoljno velikih dimenzija (prečnik ploče 50, dijafragme 45 i konusa 21, 22) za držanje izvaljanih diskova u granicama planarnosti konusa i ploče.

Drugim rečima, postupak formiranja i mašina prema pronalasku su radno fleksibilni, tako da omogućavaju postizanje rezultata prilagođenih u skladu sa potrebama korisnika.

Zapravo, izborom unapred definisane količine testa i formiranjem istog pod datim pritiskom ploče 50 u potrebnom trajanju, moguće je dobiti osnovu za picu koja ima željenu debljinu i prečnik.

U tom smislu, potrebno je napomenuti da, u zavisnosti od količine testa koje se obrađuje, osnova za picu koja će se dobiti može imati prečnik manji ili veći od dijafragme 45; isto vredi i za pritisak koji na testo vrši ploča 50.

Trebalo bi napomenuti da takav pritisak zavisi od korisnika i sile koju on/ona primenjuje na šipku ili dršku 54; Ova sila može da varira tokom vremena, tj. ne mora nužno da bude jednaka tokom procesa formiranja, jer može da bude veća na početku, kada se doza D testa u obliku vekne ili u obliku grudve komprimuje, i manja pri kraju procesa, kada je sloj osnove za picu suštinski formiran.

Ove funkcije čine proces pronalaska ne samo posebno efikasnim, već i radno fleksibilnim, jer se može prilagoditi različitim zahtevima proizvodnje.

2

U tom smislu, takođe je neophodno uočiti da se mašina za formiranje 1 može koristiti za pravljenje osnova za picu koje su iste debljine, kao i osnova za picu sa perifernom ivicom (takozvanom „cornicione“) većom od centralnog sloja.

Ovaj rezultat je omogućen činjenicom da vanjska površina 45b dijafragme 45 povoljno je isturena spram radnog stola 40 osnove mašine 1, zbog razlike u nivou S od nekoliko milimetara (2–12 mm).

Da bi se formirala ivica veća od centralnog sloja osnove za picu, dovoljno je da se uzrokuje da prečnik formiranog testa bude veći od dijafragme 45; na ovaj način, periferna ivica testa koja će se formirati spolja spram dijafragme 45 biće veća od ostatka osnove, čija je debljina S, u meri koja je suštinski jednaka razlici u nivou između spoljašnje površine 45b i radnog stola 40.

Kao što se može razumeti, postupak formiranja testa prema pronalasku, i aparat 1 za njegovu implementaciju, omogućavaju rešavanje osnovnog tehničkog problema koji je prethodno definisan u ovoj specifikaciji.

Zapravo, sa tačke gledišta rada, postupak pronalaska omogućava formiranje osnove za picu kao da se obrađuje ručno, ali bez ranije pomenutih kontraindikacija koje bi to podrazumevalo.

Potrebno je istaći da se postupak formiranja može izvesti mehanički pomoću mašine 1 bez da bilo koji pokretni mehanički element dođe u dodir sa testom tokom procesa.

Potrebno je naglasiti da testo tokom celog procesa obrađivanja podupire dijafragma 45, koja, pored toga što služi kao površina za potporu i manipulisanje testa, takođe deluje i kao pregrada između testa i pokretnih mehaničkih delova mašine, poimenično konusnih valjaka 21, 22.

Ovo rešenje, tj. komprimovanje testa odozgo pomoću ploče 50 i masiranje odozdo kroz cikličnu lokalnu deformaciju dijafragme 45 koju uzrokuju konusni valjci 21, 22, omogućava da se značajno reprodukuje efekat kada pica majstor razvlači testo za picu rukama.

Ovo se postiže bez da bilo koji pokretni mehanički elementi dolaze u kontaktu sa testom koja se valja, što može oštetiti testo zbog njihove brzine: konusni valjci 21, 22 su odvajeni od testa dijafragmom 45, tako da nisu u kontaktu sa testom i tako da je eliminisan bilo kakav rizik od generisanja naprezanja mase testa.

Postupak formiranja prema izumu može se primeniti na automatski ili poluautomatski način kroz mašinu kao što je ovde opisano i prikazano na crtežima, tako da se mogu postići ujednačeni i pouzdani rezultati, nezavisno od ljudskog faktora (tj. pica majstora).

Za razliku od gore pomenutih poznatih japanskih mašina, mašina 1 ne zahteva sofisticirane sisteme upravljanja, takođe zato što nema kontakta između pokretnih mehaničkih delova i testa, i stoga nema potrebe za bilo kakvim sistemima za ograničavanje brzine i/ili obrtnog momenta.

Kao što je ranije objašnjeno, mašina 1 omogućava proizvodnju osnova za picu za kratko vreme od oko 5–20 sekundi, unapred definisanog i ujednačenog oblika i organoleptičkim karakteristikama, kao kod onih koje prave ručno pica majstori.

Sl. 13 i 14 prikazuju varijantu pronalaska kako je patentno zahtevan u priloženim patentnim zahtevima, naznačenu time što isti referentni brojevi označavaju delove koji su zajednički prethodno opisanom primeru.

Kao što se može videti, u ovom slučaju se mašina 1 razlikuje po tome što je poluautomatska, pošto zglobnu ručku 3 pokreće pneumatski ili hidraulički aktuator 154 koji upravlja njenom rotacijom od podignute pozicije ploče 50 u gornjem krajnjem centru do spuštene pozicije u donjem krajnjem centru, gde pritišće testo koje treba obraditi.

Ovo rešenje čini suvišnim korištenje gore pomenute šipke za upravljanje 54 za manuelno upravljanje zglobnom ručkom 3, što rezultuje novom, potpuno automatizovanom verzijom mašine 1.

U tom kontekstu, moguće je povoljno implementirati automatsko pokretanje električnog motora 35 koji upravlja obrtanjem konusnih valjaka 21, 22 kada je ploča 50 zatvorena ili spuštena.

Ove i druge slične varijante mašine pronalaska i dalje će biti u opsegu sledećih patentnih zahteva.

2

Claims (18)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Postupak formiranja prehrambenih testa za pravljenje osnova za picu i slično, koji sadrži radne korake:

(a) komprimovanja unapred definisane mase testa (I) koje treba obraditi u uobičajenom obliku vekne ili grudve, između dve površine (45, 50);

(b) valjanje komprimovanog testa (I) kroz najmanje jednu od navedenih površina (45) da bi se generisali periodični talasi pritiska u njegovoj masi;

naznačeno time što se talasi pritiska šire radijalno spram oblika osnove koju treba napraviti;

naznačeno time što se talasi pritiska rotiraju spram mase testa (I);

naznačeno time što se talasi pritiska rotiraju u naizmeničnim ciklusima.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što se talasi pritiska generišu odozdo, kroz donju površinu (45) na koju je položena masa testa (I).

3. Postupak prema patentnom zahtevu 1 ili 2, koji sadrži korak formiranja zadebljane periferne ivice osnove za picu radijalnim širenjem testa preko unapred definisane granice.

4. Mašina za implementaciju postupka prema bilo kom prethodnom patentnom zahtevu, koja sadrži:

- dijafragmu (45) koja podupire testo, koja se najmanje delimično može deformisati;

- poklopac ili ploču (50) prilagođenu da se pomera između pozicije mirovanja, u kojoj se podiže iznad dijafragme (45), i radne pozicije, u kojoj je postavljena na dijafragmu (45), tako da se komprimira masu testa (I) koje treba obraditi u uobičajenom obliku vekne ili grudve, položenog na nju, i obrnuto; - sredstva (21, 22, 31, 33, 35) za deformisanje dijafragme (45), koja rade na strani potonje koja je suprotna strani na koju je položeno testo (I), time uzrokujući stvaranje talasa pritiska koji se šire radijalno spram oblika osnove koju treba napraviti;

naznačena time što sredstva za deformisanje dijafragme (45) sadrže konusne valjke (21, 22) koji rade okretanjem na njenoj unutrašnjoj površini (45a);

naznačena time što su valjci (21, 22) prilagođena za pravljenje pokreta obrtanja oko ose (Y) suštinski okomiti spram dijafragme (45); navedeno kretanje obrtanja se ciklično odvija u vremenskim intervalima u smeru kretanja kazaljke na satu i suprotno smeru kretanja kazaljke na satu oko navedene ose (Y).

5. Mašina prema patentnom zahtevu 4, naznačena time što dijafragma (45) sadrži najmanje jedan sloj spoljašnje površine (45b) koji je u dodiru sa testom, napravljen od plastičnog materijala niskog trenja i prehrambenog kvaliteta.

6. Mašina prema patentnom zahtevu 5, naznačena time što je dijafragma (45) dvokomponentna ili višekomponentna, i sadrži najmanje jedan navedeni sloj unutrašnje površine (45a) napravljen od materijala različitog od sloja spoljašnje površine (45b).

7. Mašina prema patentnim zahtevima 5 ili 6, naznačena time što materijal sloja spoljašnje površine (45b) sadrži politetrafluoroetilen (PTFE), dok materijal sloja unutrašnje površine (45a) sadrži silikon ili drugi materijal koji ima visok koeficijent trenja.

8. Mašina prema bilo kom patentnom zahtevu 4 do 7, naznačena time što je dijafragma (45) fiksirana za radni sto (40) i njena je spoljašnja površina (45b) isturena spram navedenog stola za unapred definisanu razliku u nivou (S).

9. Mašina prema bilo kom patentnom zahtevu 4 do 8, naznačena time što valjci (21, 22) miruju.

10. Mašina prema bilo kom patentnom zahtevu 4 do 9, naznačena time što konusni valjci (21, 22) sadrže ivicu (21b, 22b) zaobljenu u osnovi.

11. Mašina prema bilo kom patentnom zahtevu 4 do 10, naznačena time što je navedeni sloj unutrašnje površine (45a) napravljen od ili premazan silikonskim materijalom, gumenim materijalom ili drugim materijalom koji ima visok koeficijent trenja.

12. Mašina prema bilo kom patentnom zahtevu 4 do 11, naznačena time što ploča (50) sadrži lice ili površinu (55) u dodiru sa testom, najmanje delimično napravljenu od nelepljivog materijala prehrambene kvalitete.

13. Mašina prema patentnom zahtevu 12, naznačena time što dodirna površina (55) ploče (50) ima profil koji je suštinski ravan u centru i blago podignut duž perifernog pojasa (55a) blizu spoljašnje ivice.

14. Mašina prema bilo kom patentnom zahtevu 4 do 13, naznačena time što ploču (50) podržava zglobna ručka (3), koja može da se aktivira manuelno i/ili automatski da bi se ploča (50) pomerila u navedene radne i pozicije mirovanja.

15. Mašina prema patentnom zahtevu 14, naznačena time što zglobna ručka (3) sadrži zglobnu četvorougaonu strukturu (301, 302, 303, 510, 511, 520, 521) prilagođenu da drži ploču (50) u stanju koje je suštinski paralelno spram dijafragme (45) tokom translacija između navedenih radnih i pozicija mirovanja, i obrnuto.

16. Mašina prema patentnim zahtevima 14 ili 15, naznačena time što ploča (50) sadrži priključak (53) za povezivanje sa ručkom (3), i krunu (500) koja je podesivo povezana sa priključkom (53).

17. Mašina prema patentnom zahtevu 16, naznačena time što je kruna (500) povezana sa priključkom (53) pomoću veze sa navojem (502, 505), što omogućava fino podešavanje rastojanja između donjeg lica (55) ploče (50) i dijafragme (45) kada je ploča u spuštenom radnom stanju.

18. Mašina prema bilo kom patentnom zahtevu 4 do 17, naznačena time što ploču (50) podržava pokretna ručka (3), koja može da se aktivira manuelno i/ili automatski da bi se ploča (50) pomerila u navedene pozicije rada i mirovanja, koja sadrži dršku (54) ili slično za aktiviranje zglobne ručke (3), pozicioniranu tako da će zglobna ruka (3) suštinski formirati polugu drugog reda spram testa (I) koje treba obraditi.

2