RS49918B

RS49918B - Upotreba glp-1, ili analoga za lečenje infarkta miokarda

Info

Publication number: RS49918B
Application number: YUP-106/99A
Authority: RS
Inventors: Suad Efendić
Original assignee: Eli Lilly And Company,
Priority date: 1996-08-30
Filing date: 1997-08-26
Publication date: 2008-09-29
Also published as: ES2303343T3; HUP0003173A3; AU4163897A; CN1235553A; CA2263685A1; MY131796A; DK0964692T3; WO1998008531A1; PT964692E; CZ65299A3; AU715295B2; EA199900168A1; NO990916D0; DE69738615T2; EP0964692A1; US6277819B1; DE69738615D1; EA003695B1; KR20000035835A; BR9711447A

Abstract

Upotreba jedinjenja odabranog od GLP-1 GLP-1 analoga, GLP-l derivata, i njihovih farmaceutski prihvatljivih soli za dobijanje farmaceutske kompozicije za tretiranje pacijenata kod kojih je dijagnostikovan akutni infarkt miokarda, a radi normalizovanja nivoa glukoze u krvi, pri čemu jedinjenje treba da bude davano u dozi između 0.25 i 6 pmol/kg/min. Prijava sadrži 20 zavisni zahteva.

Description

Oblast tehnike

Ovaj pronalazak se odnosi na upotrebu jedinjenja odabranog od GLP-1, GLP-1 analoga i GLP-1 derivata i njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, za dobijanje farmaceutske kompozicije za tečenje pacijenata kod kojih je dijagnostikovan akutni infarkt miokarda, a radi normalizovanja nivoa glukoze u krvi.

Stanje tehnike

Morbiditet i mortalitet usled kardiovaskularne bolesti je viši kod pacijenata kod kojih se manifestuje dijabetes ili nedovoljna tolerancija na glukozu u poredjenju sa pacijentima bez takvih poremećaja. Dijabetičari predstavljaju do 24% od ukupnog broja pacijenata koji se primaju u jedinice za koronarnu negu zbog bojazni od infarkta, dok oni predstavljaju samo oko 5% populacije. [Malmberg and Rvden., Fuller J. H., Diabet. Metab. 19:96-99 (1993)]. Mortalitet u bolnicama medju dijabetičarima sa infarktom miokarda je dva puta veći od ne-dijabetičara [Hamsten A., et ali., J. Int. Med. 736:1-3 (1994) 236 Suppl.; Malmberg K. and Ryden L., Eur Heart. J. 9:256-264 (1988)]. Dijabetičari doživljavaju viši stepen morbiditeta i češće umiru u post-akutnoj fazi oporavka, najčešće zbog fatalnog ponovnog infarkta i kongestivnog otkazivanja srca. [Malmberg and Rvden., Stone P., et al., J. Am. Coli. Cardiol. 14:49-57 (1989); Karlson B. W., et al., Diabet. Med. 10 (5): 449-54 (1993); Barbash G. I., et al., J. Am. Coli. Cardiol. 22:707-713 (1993)]. Razlika u mortalitetu i morbiditetu izmedju dijabetičara i ne-dijabetičara posle infarkta miokarda opstaje uprkos smanjenju pojavljivanja mobiditeta i mortaliteta posle akutnog infarkta miokarda [Granger. C. B. et al., J. Am. Coli. Cardiol. 21 (4):912-5 (1993); Grines C, et al., N. Engl. J. Med. 328:673-679 (1993)].

Faktori koji su odgovorni za lošu prognozu kod dijabetičara sa akutnim infarktom miokarda mogu da deluju pre, za vreme ili posle nastupa akutnosti. Oni uključuju i difuznu koronarnu ateromatozu, sa uznapredovalom ili raširenom bolešću koronarne arterije, što zajedno sa mogućom dijabetskom kardiomiopatijom može da doprinese visokom stepenu rasprostranjenosti kongestivnog otkazivanja srca. Takodje, od značaja mogu biti autonomna neuropatija sa nedovoljnom percepcijom bola i povećanu promenljivost srčanog ritma u mirovanju. Ustanovljeno je da je koronarni tromb važan deo nastupajućeg infarkta, kao i, naravno, aktivnost trombocita, koagulacija i fibrionolitske funkcije su poremećene kod dijabetičara [Davi G., et al., New England J. Med., 322:1769-1774

(1990)].

Preterani poremećaj u metabolizmu kod dijabetičara igraju važnu ulogu. Infarkt miokarda prouzrokuje redukciju u cirkulirajućem insulinu, dramatično povećanje adrenergetskog napona, i lučenje hormona stresa kao što su kortizon, kateholamini i glukagon, koji zajedno pojačavaju hiperglikemiju i stimulišu lipolizu. Lučenje slobodnih masnih kiselina dodatno nanosi povredu miokardu preko više različitih mehanizama, a preterana oksidacija slobodnih masnih kiselina može da ošteti ne-ishemijske delove miokarda [Rodrigues B. et al., Cardiovascular Research, 26 (10) : 913-922 (1992)].

Potrebne su palijativne mere za normalizovanje glukoze u krvi i za kontrolisanje metabolične kaskade koja pogoršava infarktno oštećenje kod dijabetičara. U nedavnim ispitivanjima, u poredjenju sa kontrolnom grupom dijabetičara koji nisu imali insulinski tretman, osim ukoliko klinički nije bilo neophodno, unapredjena metabolička nega dijabetičara za vreme akutnog infarkta miokarda, uključujući pažljivo praćenu infuziju insulina i glikoze, kao i post-akutna precizna regulacija glukoze u krvi potkožnim insulin tretmanom sa više doza, snizili su za 30% mortalitet u godini posle infarkta miokarda [Malmberg, K. et al., J. Am. Coli. Cardiologv, 26 : 57-65 (1995)].

Medjutim, infuzija insulina stvara potencojal za hipoglikemiju, koja je definisana kao glukoza u krvi ispod 0.3 mM. Hipoglikemija povećava rizik ventrikularne aritmije i predstavlja opasnu konsekvencu insulinske infuzije. Da bi se sprečila hipoglikemija razvijen je algoritam za insulinsku infuziju za dijabetičare sa infarktom miokarda [Hendra, T. J. et al., Diabetes Res. Clin. Pract. 16 : 213-220 (1992)]. Medjutim, kod 21% pacijenata je i pod tim algoritmom došlo do hipoglikemije. U jednoj drugoj studiji kontrole glukoze posle infarkta miokarda, kod 18% pacijenata je došlo do hipoglikemije kada su dobili infuziju sa insulinom i glukozom [Malmberg, K.A., et al., Diabetes Care, 17 : 1007-1014 (1994)].

Takodje, insulinska infuzija zahteva često praćenje nivoa glukoze u krvi tako da pojavljivanje hipoglikemije može da bude otkriveno i sprečeno što je moguće ranije. Kod pacijenata koji su primali insulinsku infuziju u navedenoj studiji [Malmberg 1994], glukoza u krvi je merena najmanje svakog drugog sata, a brzina infuzije je prilagodjavana tome. Stoga, sigurnost i efikasnost terapije infuzijom insulin-glukoza za pacijente od infarkta miokarda zavisi od lakog i brzog pristupa podacima o glukozi u krvi. Takva intenzivna potreba za praćenjem nivoa glukoze u krvi teško opterećuje zdravstvene radnike, nepodesna je i povećava troškove tretmana. Kao rezultat toga, kardiološke jedinice za intenzivnu negu često ne obezbedjuju dovoljne resurse za optimalizaciju nivoa glukoze u krvi kod dijabetičara sa akutnim infarktom miokarda, kao što bi moglo da bude postignuto intravenoznim davanjem insulina. Imajući u vidu rizike i teškoće svojstvene insulinskoj infuziji, potreban je alternativni pristup menadžmentu nivoa glukoze u krvi za vreme akutnog infarkta miokarda kod dijabetičara.

Hormon inkretin, peptid 1 sličan glukagonu, skraćeno označen kao GLP-1, je procesiran iz crevnog proglukagona i poboljšava lučenje insulina induciranog hranjenjem [Krcvmann B., et al., Lancet 2 : 1300 -1303 (1987)]. Poznato je da različiti skraćeni oblici GLP-1 stimulišu sekreciju insulina (insulinotropska akcija) i formiranje cAMP fvideti, n.pr. Mojsov, S., Int. J. Peptid Protein Research, 40:333-343 (1992)]. Ustanovljena je veza izmedju različitihin vitrolaboratorijskih eksperimenata i insulinotropskih reagovanja sisara, posebno ljudi, na eksogeno davanje GLP-1, GLP-1 (7-36) amida, i GLP-1 (7-37) kiseline [videti n. pr. Nauck M.A. et al., Diabetologia, 36: 741-744 (1993); Gutniak M. et al., New England J. of Medicine, 326 (20): 1316-1322 (1992); Nauck M. A. et al., J. Clin. Invest, 91: 301-307 (1993); i Thorens, B. et al., Diabetes, 42: 1219-1225 (1993)]. GLP-1 (7-36) amid daje naglašeni antidijabetogenični efekat kod dijabetičara koji su zavisni od insulina i to stimulisanjem osetljivosti na insulin i poboljšanjem lučenja insulina prouzrokovanog glukozom na fiziološkim koncentracijama [Gutniak M. et al., New England J. Med. 326: 1316-1322 (1992)]. Kada se daje dijabetičarima koji nisu zavisni od insulina, GLP-1 (7-36) amid stimuliše lučenje insulina, snižava sekreciju glukagona, inhibira gastro pražnjenje i poboljšava korišćenje glukoze [Nauck, 1993; Gutniak 1992; Nauck 1993].

Upotreba molekula tipa GLP-1 za produženu terapiju dijabetesa je obstruirana zbog toga što je serumski polu-život takvih peptida dosta kratak. Na primer, GLP-1 (7-37) ima serumski polu-život od samo 3 do 5 minuta. GLP-1 (7-36) amid ima serumski polu-život od oko 50 minuta kada se daje potkožno. Stoga, ovi GLP molekuli moraju da budu davani kao kontinuirana infuzija da bi se postigao prolongirani efekat [Gutniak et al., Diabetes Care 17: 1039-1044 (1994)]. U ovom pronalasku kratko serumski polu-život GLP-1 i konsekventno tome potreba za kontinuiranim davanjem nisu smetnje, jer je obično pacijent vezan za krevet u kardiološkoj jedinici za intenzivnu negu gde se tečnosti daju kontinuirano parenteralno.

Kratak opis pronalaska

Ovaj pronalazak obezbeđuje upotrebu jedinjenja odabranog iz grupe koju čine: GLP-1, GLP-1 analozi, GLP-1 derivati i njihove farmaceutski prihvatljive soli za pripremanje farmaceutske kompozicije za tretiranje pacijenata kod kojih je dijagnostikovan akutni infarkt miokarda a radi normalizovanja nivoa glukoze u krvi, pri čemu se jedinjenje daje u dozi između 0,25 i 6 pmol/kg/min.

Ovaj pronalazak daje prednosti smanjenja mortaliteta i morbiditeta posle infarkta miokarda koje je ustanovljeno kod dijabetičara za vreme akutnog infarkta miokarda pri kombinovanom tretmanu sa glukozom i insulinom, ali bez nepogodnog i skupog čestog praćenja glukoze u krvi, interpretacije rezultata tog praćenja i podešavanja nivoa doze insulina, kao i bez uvek prisutnog rizika hipoglikemije koja prati insulinsku infuziju.

Kratak opis crteža

Slika 1 je grafikon koji pokazuje efekte kontinuirane infuzije GLP-1 (7-36) amida na prosečnu koncentraciju glukoze u krvi (mM) ( B ) kod pet NIDDM pacijenata tokom noći. Grafikon takodje oslikava efekte kontinuirane insulinske infuzije na prosečnu koncentraciju glukoze u krvi (. - O - -) kod istih pet NIDDM, ali druge noći.

Slika 2 i grafikon koji pokazuje efekte infuzije GLP-1 (7-36) amida na

prosečnu koncentaciju glukoze u krvi (mM) ( ) kod pet NIDDM pacijenata kada se daje preko dana, tokom 3 sata startujući sa početkom svakog od tri obroka. Grafikon takodje oslikava efekte potkožnog davanja insulina na prosečnu koncentraciju glukoze u krvi (- - O - -) kod istih pet pacijenata ali drugog dana i sa injekcijom neposredno pre svakog obroka.

Detaljan opis pronalaska

"GLP-1" znači GLP-1 (7-37). Prema običaju u struci amino- terminusu GLP-1 (7-37) je dodeljen broj 7, a karboksi-terminusu broj 37. Sekvencija amino kiseline od GLP-1 (7-37) je dobro poznata u struci, ali se izlaže u nastavku radi olakšanja čitaocu:

"GLP-1 analog" je definisan kao molekul koji ima jednu ili više supstitucija amino kiseline, izbacivanja, inverzija ili dodavanja u poredjenju sa GLP-1. GLP-1 analozi poznati u struci uključuju, na primer, GLP-1 (7-34) i GLP-1 (7-35), GLP-1 (7-36), Gln<9->GLP-1 (7-37), D-Gln<9->GLP-1 (7-37), Thr<16->Lys<18->GLP-1 (7-37) i Lys<18->GLP-1 (7-37). Preferirani GLP-1 analozi su GLP-1 (7-34) i GLP-1 (7-35), koji su opisani u SAD patentu br. 5,118,666, koji je ovde uključen kao referenca, kao i GLP-1 (7-36) koji su biološki procesirane forme GLP-1 koje imaju insulinotropske osobine. Ostali GLP-1 analozi su opisani u SAD patentu br. 5,545,618, koji je ovde uključen kao referenca.

"GLP-1 derivat" je definisan kao molekul koji ima sekvencu amino kiseline kao GLP-1 ili GLP-1 analog, ali pored toga ima hemijsku modifikaciju u jednoj ili više njegovih bočnih grupa amino kiseline, a-ugljenik atomi, terminal amino grupa, ili karboksilna kiselina terminal grupa. Hemijska modifikacija uključuje, ali nije time ograničena, dodavanje hemijskih grupa, kreiranje novih veza i uklanjanje hemijskih grupa. Modifikacije bočnih grupa amino

kiseline uključuju, bez ograničenja, acilaciju lisin s-amino grupa, N alkilaciju arginina, histidina ili lisina, alkilaciju grupa glutaminske ili asparaginske karboksilne kiseline, i deamidaciju glutamina ili asparagina. Modifikacije terminalnog amina uključuju, bez ograničenja, des-amin, N-niži alkil, N-di-niži alkil, i N-acil modifikacije. Modifikacije terminalne karboksi grupe uključuju, bez ograničenja, amid, niži alkil amid, dialkil amid i niže alkil ester modifikacije. Niži alkil je CVC4 alkil . Dalje, jedna ili više bočnih grupa ili terminalnih grupa mogu da budu zaštićene zaštitnim grupama poznatih prosečno obrazovanom proteinskom hemičaru. a-ugljenik iz amino kiseline može biti mono- ili dimetiliran.

Preferirana grupa GLP-1 analoga i derivata za primenu u ovom pronalasku je sastavljena od molekula sledeće formule:

i njihovih farmaceutski prihvatljivih soli: pri čemu Rtje izabran iz grupe koja se sastoji od L-histidina, D-histidina, desamin-histidina, 2-amin-histidina, (3-hidroksi-histidina, homohistidina, alpha-fluormetil-histidina i alpha-metil-histidina. X je izabran iz grupe koja se sastojo od Ala, Gly, Val, Thr, Ne, i alpha-metil-Ala; Y je izabran iz grupe koja se sastoji od Glu, Gln, Ala, Thr, Ser, i Gly; Z je izabran iz grupe koja se sastoji od Glu, Gln, Ala, Thr, Ser, i Gly; a R2je izabran iz grupe koja se sastoji od NH2i Gly-OH; pod uslovom da jedinjenje ima izoelektričnu tačku u rasponu od oko 6.0 do oko 9.0, i pod uslovom da kada R1jeste His, X je Ala, Y je Glu, a Z je Glu, R2mora biti NH2.

Otkriveni su brojni GLP-1 analozi i derivati koji imaju izoelektričnu tačku u tom rasponu i uključuju, na primer:

i slično [videti na pr. VV091/11457).

Druga preferirana grupa aktivnih jedinjenja za primenu u ovom pronalasku je izložena u W091/11457, a sastoji se u osnovi od GLP-1 (7-34), GLP-1 (7-35), GLP-1 (7-36), ili GLP-1 (7-37), ili od toga oblik amida, i njihovoh farmaceutski prihvatljivih soli koje imaju najmanje jednu modofokaciju izabranu iz grupe koja se sastoji od: a) supstitucije glicina, serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina, tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, fenilalanina, arginina ili D-lisina za lisin na poziciji 26 i/ili poziciji 34; ili supstitucije glicina, serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina, tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, fenilalanina, lisina ili D-arginina za arginin na poziciji 36; b) supstitucije na oksidaciju rezistentne amino kiseline za triptofan na poziciji 31; c) substituciju najmanje jednog od: tirozina za valine na poziciji 16; lisina za serine na poziciji 18; asparaginske kiseline za glutaminsku kiselinu na poziciji 21; serina za glicin na poziciji 22; arginina za glutamin na poziciji 23; arginina za alanin na poziciji 24; i gluatmina za lisin na poziciji 26; i d) substituciju najmanje jednog od: glicina, serina, ili cisteina za alanin, na poziciji 8; asparaginske kiseline, glicina, serina, cisteina, treonina,

asparagina, glutamina, tirozina, alalnina, valina, izoleucina, leucina, metionina, ili fenilalanina za glutaminsku kiselinu na poziciji 9; serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina, tirozina, alalnina, valina, izoleucina, leucina, metionina, ili fenilalanina za glicine na poziciji 10; i glutaminske kiseline za asparaginsku kiselinu na poziciji 15; i

e) substituciju glicina, serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina, tirozina, alalnina, valina, izoleucina, leucina, metionina, fenilalanina, ili ili D- ili

N- acilirani ili alkilirani oblik histidina za histidin na poziciji 7; pri čemu u substitucijama (a), (b), (d) i (e), substituirana amino kiselina može opciono da bude u D- formi, a amino kiseline substituirane na poziciji 7 mogu opciono da budu u N-aciliranoj ili N-alkiliranoj formi.

Zato što je enzim dipeptidil-peptidaze IV (DPP IV) može da bude odgovoran za primećenuin vivoinaktivaciju datog GLP-1, [videti n.pr., Mentline R. et al., Eur. J. Biochem., 214: 829-835 (1993)], preferirano je davanje GLP-1 analoga i derivata koji su zaštićeni od delovanja DPP IV, a davanje Gly<8->GLP-1 (7-36) NH2, Val<8->GLP-1 (7-37) OH, a-metil-Ala<8->GLP-1 (7-36) NH2, i Gly<8->Gln<21->GLP-1 (7-37) OH, ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, je još poželjnije.

Poželjno je korišćenje u ovom pronalasku molekula čija je zaštita tražena SAD patentom br. 5,188,666 koji je ovde inkorporiran kao referenca.

Takav molekul je izabran iz grupe koja se sastoji od peptida koji ima sekvencu amino kiseline:

u kome je X izabran iz grupe koja se4 sastoji od Lys i Lys-Gly; i derivata tog peptida, pri čemu je taj peptid izabran iz grupe koja se sastoji od: njegove farmaceutski prihvatljive soli sa kiselim dodatkom; njegove farmaceutski prihvatljive karboksilatne soli; njegovog farmaceutski prihvatljivog nižeg alkil estra; i njegovog farmaceutski prihvatljivog amida izabranog iz grupe koja se sastoji od amida, nižeg alkil amida, i nižeg dialkilamida.

Druga poželjna grupa molekula za korišćenje u ovom pronalasku sastoji se od jedinjenja, čija je zaštita tražena u SAD patentu br. 5,512,549, koji je ovde uključen kao referenca, a sledeće opšte formule:

i njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, pri čemu R<1>je izabran iz grupe koja se sastoji od 4-imidazopropionil, 4-imidazoacetil, ili 4-imidazo-a, a dimetil-acetil; R<2>je izabran iz grupe koja se sastoji od C6-C10nerazgranati acil, ili je odsutan; R<3>je izabran iz grupe koja se sastoji od Gly-OH ili NH2; i Xaa je Lys ili Arg, koja takodje mogu da budu korišćena u ovom pronalasku.

Još poželjnija jedinjenja iz SEQ ID No. 4 za korišćenje u ovom pronalasku su ona u kojima Xaa je Arg, a R<2>je C6-C10nerazgranati acil.

Vrlo poželjna jedinjenja iz SEQ ID No. 4 za korišćenje u ovom pronalasku su ona u kojima Xaa je Arg, a R<2>je C6-C10nerazgranati acil, a R<3>je Gly-OH.

Još više poželjna jedinjenja iz SEQ ID No. 4 za korišćenje u ovom pronalasku su ona u kojima Xaa je Arg, a R<2>je C6-C10nerazgranati acil, R<3>je Gly-OH, a R1 je 4-imidazopropionil.

Najpoželjnija jedinjenja iz SEQ ID No. 4 za korišćenje u ovom pronalasku su ona u kojima Xaa je Arg, a R<2>je C8nerazgranati acil, R<3>je Gly-OH, a R je 4-imidazopropionil.

Izuzetno je poželjno korišćenje u ovom pronalasku molekula čija je zaštita tražena u SAD patentu br. 5,120,712, koji je ovde inkorporiran kao referanca. Takav molekul je izabran iz grupe koja se sastoji od peptida, koji ima sledeću sekvenciju amino kiseline:

i derivata tog peptida, pri čemu je taj peptid izabran iz grupe koja se sastoji od: njegove farmaceutski prihvatljive soli sa kiselim dodatkom; njegove farmaceutski prihvatljive karboksilatne soli; njegovog farmaceutski prihvatljivog nižeg alkil estra; i njegovog farmaceutski prihvatljivog amida izabranog iz grupe koja se sastoji od amida, nižeg alkil amida, i nižeg dialkilamida.

Korišćenje, u ovom pronalasku, GLP-1 (7-36) amida ili njegove farmaceutski prihvatljive soli je najpoželjnije. Sekvenca amino kiseline od GLP-1 (7-36) amida je:

Postupci za dobijanje aktivnog jedinjenja koje se koristi u ovom pronalasku, naime, GLP-1, nekog GLP-1 analoga, ili nekog GLP-1 derivata koji se koriste u ovom pronalasku su dobro poznati i opisani su u SAD patentima br. 5,118,666, 5,120,712, i 5,523,549 koji su ovde inkorporirani kao reference.

Deo aktivnog jedinjenja koji se koristi u ovom pronalasku a koji predstavlja amino kiselina, ili preteča tome, se pripravlja bilo (1) sintetskom hernijom čvrste faze; (2) prečišćavanjem GLP molekula iz prirodnih izvora; ili (3) rekombinantnom DNA tehnologijom.

Hemijska sinteza čvrstog stanja polipeptida je dobro poznata u struci i njen opis može da bude nadjen u opštim tekstovima iz tog područja kao što su Dugas H. and Pennev C, Bioorganic Chemistrv, Springer Verlag, New York (1981), strane 54-92; Merrifield J. M., Chem Soc, 85: 2149 (1962), i Stevvart and Young, Solid Phase Peptide Svnthesis, Freeman, San Francisco

(1969) str. 24-66.

Na primer, deo amino kiseline može da bude sintetizovan metodologijom čvrste faze koristeći 430A peptid sintetizer (PE-Applied

Biosvstems, Inc., 850 Lincoln Center Drive, Foster City, CA 94404) i sintetskih ciklusa koje isporučuje PE-Applied Biosvstems, Inc. BOC amino kiseline i drugi reagensi mogu se komercijalno nabaviti kod PE-Applied Biosvstems, Inc. i drugih hemijskih firmi. Sekvencijaina BOC hernija koja koristi duple parove protokola je primenjena na polazne P-metil benzhidril amin smole za produkciju C-terminal karboksamida. Za proizvodnju C-terminal kiselina koristi se odgovarajuća PAM smola. Asn, Gln i Arg su upareni korišćenjem prethodno formiranih hidroksi benzotriazol estara. Sledeće zaštitne grupe bočnog lanca mogu da budu upotrebljene:

Arg, tosil

Asp, cikJoheksil

Glu, cikloheksil

Ser, benzil

Thr, benzil

Tyr, 4-brom-karbobenzoksi

BOC deprotekcija može da bude obavljena sa trifluorsirćetnom kiselinom u metilen hloridu. Posle završetka sinteze, peptidi mogu da budu deprotektovani i razdvojeni od smole sa bezvodnim vodonik fluoridom (HF) koji sadrži 10% meta-kresola. Razdvajanje bočnog lanca zaštitnih grupa i peptida od smoloe se izvodi na -5°C do 5°C, poželjno je da bude na ledu 60 minuta. Posle odstranjivanja HF, peptid/smola se ispira etrom, a peptid je ekstrahovan glacijalnom sirćetnom kiselinom i liofilizovan.

Za dobijanje aktivnog jedinjenja korišćenog u ovom pronalasku mogu da budu primenjene tehnike dobro poznate prosečno obučenom stručnjaku u rekombinantnoj DNA tehnologiji. Ustvari, rekombinantni DNA postupak može da bude i preferiran zbog višeg prinosa. Osnovni u rekombinantnoj produkciji su: a) izolovanje niza dešifrovanog koda prirodnog DNA GLP-1 molekula ili konstruisanje sintetičkog ili polu-sintetičkog šifriranog koda DNA

niza za GLP-1 molekul,

b) stavljanje kodiranog niza u vektor izraza na način koji je pogodan za izražavanje proteina, bilo samih ili kao proteina fuzije, c) transformisanje odgovarajuće eukariotske ili prokariotske ćelije domaćina sa vektorom izražavanja, d) kultivisanje transformisane ćelije domaćina pod uslovima koji dozvoljavaju izražavanje GLP-1 molekula, i e) obnavljanje i prečišćavanje rekombinantno proizvedenog GLP-1 molekula.

Kao što je već ranije rečeno, niz šifriranog koda može da bude potpuno sintetički ili rezultat modifikacija na većoj, prirodnoj glukagon DNA nešifriranog koda. DNA niz koji dešifrira preproglukagon prikazan je u Lund et al., Proc. Natl. Acad. Sci., USA 79: 345-349 (1982) i može da bude korišćen kao polazni materijal u polusintetskoj produkciji jedinjenja iz ovog pronalaska menjajući prirodan niz da bi se postigli željeni rezultati.

Sintetički geni čijain vitroiin vivotranskripcija i translacija rezultuju u produkciji GLP-1 molekula, mogu da budu konstruisani tehnikama dobro poznatim u struci. Zahvaljujući prirodnoj degeneraciji genetskog koda, stručnjak može da ustanovida znatan ali ipak ograničen broj nizova DNA može da bude konstruisan i svi od njih dešifruju GLP-1 molekule.

Metodologija konstrukcije sintetskog gena je dobro poznata ustruci. Videti Brovvn et al., (1979) Methods in Enzymology, Academic Press NY; vol. 68 str 109-151. DNA niz je dizajniran iz željenog niza amino kiseline koristeći genetski kod koji lako može da ustanovi prosečno obučen biolog. Kada je jedanput dizajniran, sam niz može da bude generisan koristeći konvencionalne aparate za DNA sintezu, kao što je Model 380A ili 380B DNA Synthesizers (PE-Applied Biosystems, Inc., 850 Lincoln Center Drive, Foster City, CA 94404).

Da bi se izrazio deo amino kiseline jedinjenja koje se koristi u ovom pronalasku, potrebno je ubaciti konstruisani sintetski DNA niz u bilo koji od mnogih odgovarajućih vektora izražavanja rekombinantne DNA korišćenjem odgovarajućih endonukleaza restrikcije. Videti uopšteno u Maniatis et al.,

(1989) Molecular Cloning; A Laboratory Manual, Cold Springs Harbor Laboratory Press, NY; vol 1-3. Mesta odvajanja endonukleaze restrikcije su ugradjena bilo na kraj dešifrovanog koda DNA GLP-1 molekula, da bi se olakšala izolacija od i integracija u, pojačavanje i vektori izražavanja dobro poznati u struci. Model odvajanja endonukleaze restrikcije roditeljskog vektora izražavanja koji se koristi diktira koje će se endonukleaze upotrebiti. Mesta restrikcije su izabrana tako da dobro orijentišu šifrirani kod niza sa kontrolnim nizovima, da bi se time postiglo dobro čitanje u okviru i izražajnost proteina za kojim postoji interes. Šifrirani kod niza mora da bude pozicioniran tako da bude u dobrom okviru za čitanje sa promoterom i veznim mestom ribozoma vektora izražavanja, od kojih su oba funkcionalna u ćeliji domaćinu u kojoj protein treba da se izrazi.

Da bi se postigla efikasna transkripcija sintetičkog gena mora da bude funkcionalno povezan sa promoter-operator regionom. Stoga, promoter-operator region sintetičkog gena se stavlja u istu sekvencijalnu orijentaciju u odnosu na ATG polazni kod sintetičkog gena.

U struci je poznat čitav niz vektora izražavanja korisnih u transformaciji prokariotskih i eukariotskih ćelija. Videti The Promega Biological Research Products Catalogue (1992) (Promega Corp., 2800 VVoods Hollow Road,, Madison, Wl 53711-5399); i The Stratagene Cloning Systems Catalogue (1992) (Stratagene Corp., 11011 North Torrey Pines Road, La Jolla, CA 92037). Takodje, SAD patent br. 4,710,473 opisuje cirkularne DNA plazmid transformacione vektore korisnih za izražavanje eksogenih gena u E.

coli na visokim nivoima. Ti plazmidi su korisni kao transformacioni vektori u rekombinantnim DNA procedurama i

a) prenosi na plazmid sposobnost za autonomnu replikaciju u ćeliji domaćinu; b) kontroliše autonomnu plazmid replikaciju u odnosu na temperaturu na kojoj se održavaju kulture ćelije domaćina; c) stabilizuje održavanje plazmida u populacijama ćelije domaćina; d) usmerava sintezu proteinskog produkta indikativnog za održavanje plazmida u populaciji ćelije domaćina; e) daje mesta raspoznavanja u seriji endonukleaze restrikcije jedinstven za plazmid; i

f) okončava mRNA transkripciju.

Ovi cirkularni DNA plazmidi su korisni kao vektori u rekombinantnim

DNA prosedurama za obezbedjivanje visokih nivoa izražavanja eksogenih gena.

Pošto je konstruisan neki vektor izražavanja za amino kiselinski deo jedinjenja koje se koristi u ovom pronalasku, sledeći korak je da se taj vektor stavi u pogodnu ćeliju i time konstruiše rekombinantna ćelija domaćin upotrebljiva za izražavanje polipeptida. Tehnike za transformaciju ćelija sa rekombinantnim DNA vektorima su dobro poznate u struci i mogu da budu vidjene u opštim priručnicima kao što je Maniatis et al., kao gore. Ćelije domaćini mogu da budu konstruisane bilo iz eukariotskih ili prokariotskih ćelija.

Prokariotske ćelije domaćini u principu proizvode protein po višim stopama i lakše se odgajaju. Proteini koji se iskazuju na višem nivou bakterijskih ekspresivnih sistema karakteristično je da se agregiraju u granulama ili u inkluzivnim telima, koja sadrže visoke nivoe pre-izraženog proteina. Takvi proteinski agregati, uobičajeno je, moraju da budu obnovljeni, rastvoreni, denaturisani i presavijeni primenom tehnika poznatim u struci. Videti Kreuger et al., (1990) u Protein Folding, Gierasch and King, str. 136-142, American Association for the Advancement of Science Publication No. 89-18S, VVashington, DC; i SAD patent br. 4,923,967.

Promene na nizu amino kiseline prethodnika GLP-1 ili GLP-1 analoga da bi se proizveo željeni GLP-1 analog ili GLP-1 derivat se vrše dobro poznatim postupcima, a to su: hemijska modifikacija, enzimska modifikacija, ili kombinacija hemijske i enzimske modifikacije prethodnika GLP-1. Tehnike klasičnih postupaka faze rastvora i polusintetiskih postupaka mogu takodje da budu korisne za dobijanje GLP-1 molekula koji se koriste u ovom pronalasku. Metodi za dobijanje GLP-1 molekula iz ovog pronalaska su dobro poznati prosečno obučenom hemičaru za peptide.

Dodavanjem jedne acil grupe u epsilon amino grupu od Lys<34>možeda bude postignuto primenom bilo kojeg od niza postupaka poznatih u struci. Videti Bioconjugate Chem. "Chemical Modifications of Proteins: History and Applications" str. 1, 2-12 (1990) i Hashimoto et al., Pharmaceutical Res. 6 (2) : 171-176 (1989).

Na primer, neki N-hidroksi-sukcinimid estar kaprilne kiseline može da bude dodat u lisil-epsilon amin koristeći 50% acetonitril u borat puferu. Peptid može da bude aciliran bilo pre ili posle dodavanja imidazol grupe. Šta više, ukoliko je peptid dobijen rekombinantno, moguća je acilacija pre enzimatskog cepanja. Takodje, lisin u GLP-1 derivatu može da bude aciliran kao što je izloženo u VV096-29342, koji je ovde uključen kao referenca.

Postojanje i dobijanje velikog broja zaštićenih, nezaštićenih i delimično zaštićenih prirodnih i neprirodnih, funkcionalnih analoga i derivata GLP-1 (7-36) amid i GLP-1 (7-37) molekula opisano je u stručnoj literaturi [videti n.pr., SAD patenti br. 5,120,712 i 5,118,666, koji su ovde uključeni kao referenca i Orskov, C. et al., J. Biol. Chem., 264 (22): 12826-12829 (1989) i VV091/11457 (Buckley, D.I., et al., objavljen 8. avgusta 1991)].

Opciono, amino i karboksi terminalni ostaci amino kiseline od GLP-1 derivata mogu da budu zaštićeni, ili opciono, samo jedan od terminala je zaštićen. Reakcije za formiranje i odstranjivanje takvih zaštitnih grupa su opisane u standardnim delima, uključujući i n.pr. "Protective Groups in Organic Chemistry", Plenum Press, London and New York (1973); Green, T.H., "Protective Groups in Organic Synthesis", Wiley, New York (1981), i "The Peptides", vol. I, Schroder and Lubke, Academic Press, London and New York (1965). Reprezentativne amino zaštitne grupe uključuju, na primer, formil, acetil, izopropil, butoksikarbonil, fluorenilmetoksikarbonil, karbo benziloksi i si. Reprezentativne karboksi zaštitne grupe uključuju, na primer, benzil estar, metil estar, etil estar, t-butil estar, p-nitrofenil estar i si.

Karboksi-terminal, niži alkil estar, GLP-1 derivati korišćeni u ovom pronalasku su dobijeni reagujući željeni (C|-C4) alkanol sa željenim polipeptidom u prisustvu katalitičke kiseline kao što je hlorovodonična kiselina. Odgovarajući uslovi za formiranje takvog alkil estra uključuju reakcionu temperaturu od oko 50°C i reakciono vreme od oko 1 do oko 3 sata. Slično tome, mogu da budu formirani i alkil ester derivati od ostatka Asp i/ili Glu.

Dobijanje karboksamid derivata od jedinjenja korišćenog u ovom pronalasku se formira, na primer, kao što je opisano kod Stevvart, J.M., et al., Solid Phase Peptid Synthesis, Pierce Chemical Company Press, 1984.

Farmaceutski prihvatljiv oblik soli od GLP-1, od GLP-1 analoga ili od nekog GLP-1 derivata mogu da budu korišćene u ovom pronalasku. Kiseline koje se obično upotrebljavaju da bi se formirale soli sa kiselim dodatkom su neorganske kiseline kao što su hlorovodonična, bromovodonična, jodovodonična, sumporna, fosforna kiselina i si., i organske kiseline kao što su p-toluensulfonska, metansulfonska, oksalna, p-bromfenil-sulfonska, ugljena, ćilibarna, limunska, benzoeva, sirćetna kiselina i si. Primeri takvih soli uključuju sulfat, pirosulfat, bisulfat, sulfid, bisulfid, fosfat, monohidrogen fosfat, dihidrogen fosfat, metafosfat, pirofosfat, hlorid, bromid, jodid, acetat, propionat, dekanoat, kaprilat, akrilat, format, izobutirat, kaproat, heptanoat, propiolat, oksalat, malonat, sukcinat, suberat, subakat, fumarat, maleat, butin-1,4-dioat, heksin-1,6-dioat, benzoat, hlorbenzoat, metilbenzoat, dinitrobenzoat, hidroksibenzoat, metoksibenzoat, ftalat, sulfonat, ksilensulfonat, fenilacetat, fenilpropionat, fenilbutirat, citrat, laktat, gama-hidroksibutirat, glikolat, tartrat, metansulfonat, propansulfonat, naftalen-1-sulfonat, naftalen-2-sulfonat, mandelat, i slično. Preferirane soli sa kiselim dodatkom su one koje su formirane sa mineralnim kiselinama, kao što je hlorovodonična kiselina i bromovodonična kiselina, a naročito hlorovodonična kiselina.

Soli sa baznim dodatkom uključuju one koje su izvedene iz neorganskih baza kao što su amonijak, ili alkali iii hidroksidi alkalno zemnog metala, karbonati, bikarbonati, i si. Ovakve baze su korisne u pripremanju soli iz ovog pronalaska uključujući time natrijum hidroksid, kalijum hidroksid, amonijum hidriksid, kalijum karbonat i si. Oisebno su poželjne forme soli.

GLP-1, GLP-1 analog, ili GLP-1 derivat koji se koriste u ovom pronalasku mogu da se formulišu sa jednim ili više inertnih punilaca pre nego što se upotrebe kao u ovom pronalasku. Na primer, aktivno jedinjenje koje se koristi u ovm pronalasku može, dobro poznatim metodama biti kompleksirano sa divalentnim katjohom metala. Takvi katjoni metala uključuju, na primer, Zn<++>, Mn<++>, Fe<++>, Co<++>, Cd<++>, Ni<++>, i si.

Opciono, aktivno jedinjenje koje se koristi u ovom pronalasku može bit kombinovanao sa farmaceutski prihvatljivim puferom i pH prilagodjeno da bi se dobila prihvatljiva stabilnost i pH prihvatljivo za parenteralno davanje.

Opciono, mogu bit dodata jedan ili više farmaceutski prihvatljivih anti-mikrobnih agenasa. Meta-kresol i fenol su prefereirani farmaceutski prihvatljivi anti-mikrobni agensi. Mogu biti dodata jedna ili više farmaceutski prihvatljivih soli da bi se podesila jonska snaga ili tonočnost. Mogu bit dodati jedan ili više inertnih punilaca kao bi se dodatno podesila izotoničnost formulacije. Primer jednog takvog inertnog punioca je glicerin.

Davanje može da bude izvedeno na bilo koji način za koji prosečni ekar zna da je delotvorno. Preferirano je parenteralno davanje. Parenteralno davanje je u medicinskoj literaturi obično shvaćeno kao injektiranje oblika doze u telo putem sterilne igle ili nekog druge mehaničke sprave, kao što je infuziona pumpa. Parenteralni načini davanja uključuju intravenozno, intramuskularno, potkožno, intraperitonealno, intraspinalno, intratekalno, intracerebroventrikularno, intraarterijalno, subarahnoidno i epiduralno. Intravenozni, intramuskularni i potkožni način davanja jedinjenja iz ovog pronalaska su poželjni. Najpoželjniji su intravenozni i potkožni način davanja jedinjenja iz ovog pronalaska. Poželjno je da aktivno jedinjenje iz ovog pronalaska, pripremljeno za parenteralno davanje, bude pomešano sa destilovanom vodom na odgovarajućem pH.

Da bi se kontrolisalo trajanje akcije mogu da budu primenjeni dodatni farmaceutski postupci. Kontrolisano ispuštanje preparata može da bude postignuto korišćenjem polimera da bi se apsorbovalo ili postigla kompleksnost jedinjenja iz ovog pronalaska. Da bi se postiglo produženo trajanje mogu se izabrati odgovarajući makro molekuli, na primer, poliestri, poliamino kiseline, polivinilpirolidon, etilenvinil acetat, metilceluloza, karboksimetilceluloza, ili protamin sulfat, ali i selekcijom koncentracije makromolekula, kao i postupcima inkorporiranja radi postizanja produženog ispuštanja. Drugi mogući metod da bi se produžilo trajanje akcije kontrolisanim ispušvtanjem preparata je da se inkorporira aktivno jedinjenje iz ovog pronalaska u čestice polimernog materijala kao što su poliestri, poliamino kiseline, hidro gelovi, poli (mlečna kiselina) ili etilen vinil acetat kopolimeri. Alternativno tome, umesto inkorporiranja jedinjenja u te poiimerne čestice, moguće je zahvatiti jedinjenje iz ovog pronalaska u mikrokapsule dobijene, na primer, koacervacionim tehnikama ili interfacijalnom polimerizacijom, na primer, mikro kapsule od hidroksimetil celuloze ili želatina, respektivno, ili u koloidnim sistemima za davanje leka, na primer, lipozomima, albumin mikrosferama, mikroemulzijama, nano česticama i nano kapsulama ili u makroemulzijama. Takve učenja su izložena u Remington's Pharmaceutical Sciences (1980).

Dijagnoza "infarkta miokarda" zahteva medicinsku procenu, a uobičajeno se oslanja na ustanovljavanje najmanje dva od niže navedenih simptoma i indikacija: 1) bol u grudima u trajanju najmanje 15 minuta; 2) najmanje dve vrednosti prisutnosti seruma kreatin kinaze i seruma kreatin kinaze B i to najmanje na dve standardne devijacije iznad normalnog raspona 10-16 h posle nastupanja simptoma; 3) dva ili više nivoa seruma lakata dehidrogenaze koji su najmanje dve standardne devijacije iznad normalnog raspona i to u roku od 48 do 72 sata posle nastupanja simptoma uključujući i izoenzimski obrazac tipičan za infarkt miokarda; i 4) razvoj novih Q talasa i/ili ST elevacija koju prati T-talas inverzija na najmanje dva od 12 standardnih EKG pokazatelja.

Akutna faza infarkta miokarda dešava se za vreme prvih 72 sata posle pojavljivanja simptoma ili indikacija opisanih gore. Tretman koji je predmet ovog pronalaska se preduzima za vreme akutne faze infarkta miokarda, tj. u akutnom infarktu miokarda.

Pacijent kome je potrebno jedinjenje iz ovog pronalaska je onaj koji je u akutnoj fazi infarkta miokarda i koji je takodje nesposoban za autoregulaciju glukoze u krvi. Pacijent nije sposoban za autoregulaciju ukoliko je takav pacijent: 1) bio prethodno dijagnosticiran kao dijabetičar zavisan od insulina (IDDM), ili dijabetičar koji nije zavisan od insulina (NIDDM), u skladu sa definicijama National Diabetes Data Group [Diabetes, 28: 1039-1057 (1979)]; 2) ima nivo glukoze u krvi viši od 11 mmol/litar, čak i bez prethodne dijagnoze dijabetesa; ili 3) ima nenormalnu toleranciju na glukozu.

Doza GLP-1. GLP-1 analoga ili GLP-1 derivata efikasna za normalizovanje nivoa glukoze u krvi kod pacijenta zavisiće od nekoliko faktora, medju kojima su, bez ograničenja, pol, težina i starost pacijenta, težina nesposobnosti da reguliše glukozu u krvi, najvažniji uzroci nesposobnosti da reguliše glukozu u krvi, da li je glukoza ili neki drugi karbohidratni izvor davan simultano, način davanja i bioiskoristljivost izdržljivost tela, vrsta formulacije i njena moć. Kada je davanje kontinuirano pogodan nivo doze je izmedju 0.25 i 6 pmol/kg telesne težine/minut, poželjno od oko 0.5 do oko 1.2 pmol/kg/min. Kada je davanje sa prekidima, onda doza po davanju treba da polazi od intervala izmedju doza, bioiskoristljivosti GLP-1, GLP-1 analoga ili GLP-1 derivata, kao i od nivoa potrebnog da se postigne normalna glukoza u krvi. Prosečno obučen lekar može da odredi dozu i učestalost davanja GLP-1, GLP-1 analoga ili GLP-1 derivata da bi se postigao želljeni klinički rezultat.

Ovaj pronalazak će biti lakše razumljiv pozivajući se na specifične primere koji su ovde izloženi kao ilustracija, a ne kao ograničavajući za ovaj pronalazak.

Primer 1

GLP-1 (7-36) amid je davan potkožnom infuzijom u dozi od 1.2 pmol/kg/sat tokom 10 sati preko noći, i to petorici pacijenata koji su imali dijabetes nezavisan od insulina (NIDDM). Radi kontrole istim pacijentima je kontinuirano infuzijom davan insulin, ali različitog dana od onog kada je davana GLP-1 (7-36) amid infuzija. Stopa insulinske infuzije je podešavana svaka 2 sata da bi se postigla optimalna kontrola, kao i da bi se izbegla hipoglikemija. Kao što to pokazuju podaci u Tabeli 1 i na slici 1, potkožna infuzija GLP-1 (7-36) amida skoro je normalizovala glukozu u krvi bez izazivanja hipoglikemije kod bilo kog od pacijenata. Metabolična kontrola sa GLP-1 (7-36) amidom je bila bolja od one koja je postignuta insulinom, a prosečni nivo glukoze u krvi je bio niži kod tretmana GLP-1 (7-36) amidom nego kod kontrole i to za statistički bitnu količinu u satima 23:00, 0:00 i 1:00.

Primer 2

Tokom dana pet NIDDM pacijenata primalo je GLP-1 (7-36) amid infuziju tri sata za vreme doručka, ručka i večere. Vremena infuzije bila su 7:30 - 10:30 (doručak), 10:30 - 1:30 (ručak), i 4:30 - 7:30 (večera), kao što je prikazano na slici 2. U kontrolnom eksperimentu sprovedenom na istih pet pacijenata drugog dana, insulin je dava potkožno injekcijom neposredno pred početal obroka, kao što je prikazano na slici 2. Za vreme infuzije GLP-1 eliminisane su post-prandijalne glukozne ekskurzije koje su primećene i to davanjem insulinskih injekcija, i održavani su normalni nivoi glukoze u krvi. Odmah po prestanku svake infuzije GLP-1 (7-36) amida, značajno je povećan nivo glukoze u krvi. Nisu primećeni uznemiravajući sporedni efekti GLP-1 (7-36) amida. Ovi podaci indiciraju da infuzija GLP-1 (7-36) amida efikasnije kontroliše post-prandijalne nivoe glukoze od insulinskih injekcija, kao i da je kontrola delotvorna dokle god se nastavlja infuzija GLP-1 (7-36) amida.

Claims

1. Upotreba jedinjenja odabranog od GLP-1. GLP-1 analoga, GLP-1 derivata, i njihovih farmaceutski prihvatljivih soli za dobijanje farmaceutske kompozicije za tretiranje pacijenata kod kojih je dijagnostikovan akutni infarkt miokarda, a radi normalizovanja nivoa glukoze u krvi, pri čemu jedinjenje treba da bude davano u dozi između 0.25 i 6 pmol/kg/min.

2. Upotreba prema zahtevu 1,naznačena t i m e, što je doza između oko 0,5 do oko 2.4 pmol/kg/min.

3. Upotreba prema zahtevu 2, naznačena t i m e, što je doza između oko 0,5 do oko 1,2 pmol/kg/min.

4. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1-3, n a z n a č e n a t i m e, što jedinjenje ima najmanje jednu modifikaciju odabranu od: (a) supstitucije glicina, serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina, tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, fenilalanina, arginina, ili D-lizina za lizin na poziciji 26 i/ili poziciji 34; ili supstitucije glicina, serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina. tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, fenilalanina, lizina, ili D-arginina za arginin na poziciji 36; (b) supstitucije jedne amino kiseline koja je otporna na oksidaciju triptofanom na poziciji 31; (c) supstitucije najmanje jednog tirozina valinom na poziciji 16; lizina serinom na poziciji 18; asparginske kiseline glutaminskom kiselinom na poziciji 21; serina glicinom na poziciji 22, arginina glutaminom na poziciji 23; arginina alaninom na poziciji 24; i glutamina lizinom na poziciji 26; i (d) supstitucije koja se sastoji od najmanje jednog od: glicina, serina, ili cisteina alaninom na poziciji 8; asparginske kiseline, glicina, serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina, tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, ili fenilalanina glutaminskom kiselinom na poziciji 9; serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina, tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, ili fenilalanina glicinom na poziciji 10; i glutaminske kiseline asparginskom kiselinom na poziciji 15; i (e) supstitucije glicina, serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina, tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, ili fenilalanina ili D- ili N-acilovanog ili alkilovanog oblika histidina histidinom na poziciji 7.

5. Upotreba prema zahtevu 4, n a z n a č e n a t i m e, što je jedinjenje GLP-1 analog odabran od GLP-1 (7-34), GLP-1 (7-35), GLP-1 (7-36), GLP-1 (7-37), i jednog amidovanog oblika bilo kog od prethodno navedenih, pri čemu je arginin supstituisan lizinom na poziciji 34.

6. Upotreba prema zahtevu 5, n a z n a č e n a t i m e, što je epsilon-amino grupa lizina acilovana.

7. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1 -3, n a z n a č e n a t i m e, što je jedinjenje GLP-1 derivat.

8. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1-3, n a z n a č e n a t i m e, što je GLP-1 analog formule: u kojoj: Ri je odabran od L-histidina, D-histidina, dezamino-histidina, 2-amino-histidina, p-hidroksi-histidina, homohistidina, alfa-fluorometil-histidina, i alfa-metil-histidina; X je odabran od Ala, Gly, Val, Thr, Ile, i alfa-metil-Ala; Y je odabran od Glu, Gln, Ala, Thr, Ser, i Gly; Z je odabran od Glu, Gln, Ala, Thr, Ser i Gly; i R2 je odabran od NH2, i Gly-OH; ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, pod uslovom da jedinjenje ima izoelektričnu tačku u rasponu vrednosti od oko 6.0 do oko 9.0 i da kada Rtje His, X je Ala, Y je Glu, i Z je Glu, R2mora biti NH2.

9. Upotreba prema zahtevu 8, n a z n a č e n a t i m e, što je GLP-1 analog odabran od:

10. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1-8, n a z n a č e n a t i m e, što je jedinjenje zaštićeno od aktivnosti dipeptil-peptidaze IV.

11.Upotreba prema bilo kom od zahteva 1-3, n a z n a č e n a time, što je jedinjenje GLP-1 derivat pripremljen procesom derivatizacije GLP-1 analoga odabranog od GLP-1 (7-34), GLP-1 (7-35), GLP-1 (7-36), GLP-1 (7-37), i jednog amiđovanog oblika bilo kog od prethodno navedenih, pri čemu GLP-1 analog ima najmanje jednu modifikaciju odabranu od: (a) supstitucije glicina, serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina. tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, fenilalanina. arginina, ili D-lizina za lizin na poziciji 26 i/ili poziciji 34; ili supstitucije glicina, serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina. tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, fenilalanina, lizina. ili D-arginina za arginin na poziciji 36; (b) supstitucije jedne amino kiseline koja je otporna na oksidaciju triptofanom na poziciji 31; (c) supstitucije najmanje jednog tirozina valinom na poziciji 16; lizina serinom na poziciji 18, asparginske kiseline glutaminskom kiselinom na poziciji 21; serina glicinom na poziciji 22; arginina glutaminom na poziciji 23; arginina alaninom na poziciji 24: i glutamina lizinom na poziciji 26; i (d) supstitucije koja se sastoji od najmanje jednog od: glicina, serina, ili cisteina alaninom na poziciji 8; asparginske kiseline; glicina, serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina, tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, ili fenilalanina glutaminskom kiselinom na poziciji 9; serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina, tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, ili fenilalanina glicerinom na poziciji 10; i glutaminske kiseline asparginskom kiselinom na poziciji 15; i (e) supstitucije glicina, serina, cisteina, treonina, asparagina, glutamina, tirozina, alanina, valina, izoleucina, leucina, metionina, ili fenilalanina ili D- ili N-acilovanog ili alkilovanog oblika histidina histidinom na poziciji 7.

12.Upotreba prema zahtevu 11,naznačena time, što je GLP-1 analog odabran od GLP-1 (7-34), GLP-1 (7-35), GLP-l(7-36), GLP-l(7-37), i jednog amiđovanog oblika bilo kog od prethodno navedenih, pri čemu je arginin supstituisan lizinom na poziciji 34.

13. Upotreba prema zahtevu 12, n a z n a č e n a t i m e, što je GLP-1 analog derivatiran acilovanjem epsilon-amino grupe lizina.

14. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1-13, n a z n a č e n a t i m e, što je kompozicija pogodna za davanje tokom prva 72 sata nakon pojave simptoma koji se dovode u vezu sa infarktom miokarda.

15. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1-14, n a z n a Č e n a t i m e, što je kompozicija pogodna za davanje intravenski.

16. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1 do 14, n a z n a č e n a t i m e, što je kompozicija pogodna za potkožno davanje.

17. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1-16, naznačena t i m e, što je davanje leka kontinualno.

18. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1 do 16, n a z n a Č e n a t i m e, što je davanje leka povremeno.

19. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1-18, n a z n a č e n a t i m e, što je pacijentima kojima je dijagnostikovan akutni infarkt miokarda, prethodno dijagnostikovan insulinski zavisan dijabetes ili dijabetes koji nije insulinski zavisan.

20. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1-18, naznačena time, što pacijenti kojima je dijagnostikovan akutni infarkt miokarda imaju nivo glukoze u krvi veći od 11 mmol/1, bez ili sa prethodno dijagnostikovanim dijabetesom.

21. Upotreba prema bilo kom od zahteva 1-18, naznačena t i m e. što pacijenti kojima je dijagnostikovan akutni miokardijalni infarkt imaju abnormalnu toleranciju na glukozu.