RS58936B1

RS58936B1 - Indazoli supstituisani amidom kao inhibitori poli(adp-riboza)polimeraze (parp)

Info

Publication number: RS58936B1
Application number: RS20190600A
Authority: RS
Inventors: Ontoria Jesus Maria Ontoria; Rita Scarpeli; Carsten Schultz-Fademrecht; Philip Jones
Original assignee: Msd Italia Srl
Priority date: 2007-01-10
Filing date: 2008-01-08
Publication date: 2019-08-30
Also published as: CA2674436A1; GEP20115337B; EP2109608A1; PL2109608T3; LTC2109608I2; NO2018016I2; EP3536690A1; KR20090097191A; HK1154386A1; NL300937I2; CA2674436C; HUS1800022I1; AU2008204380B2; BRPI0806245B1; HRP20110447T1; PL2805945T3; RS51780B; US8071623B2; US20080167345A1; IL199264A

Description

Opis pronalaska

Predmetni pronalazak se odnosi na indazol supstituisane amidom koji su inhibitori enzima poli(ADP-riboza)polimeraza (PARP), koji je ranije bio poznat kao poli(ADP-riboza)sintaza i poli(ADP-ribozil)transferaza. Jedinjenja prema predmetnom pronalasku se mogu primeniti kao mono-terapije protiv tumora sa specifičnim defektima u procesima reparacije DNK i kao pojačivači izvesnih agenasa koji oštećuju DNK, kao što su sredstva protiv kancera i radioterapija. Dalje, jedinjenja prema predmetnom pronalasku se mogu primeniti za smanjenje ćelijske nekroze (kod moždanog udara i infarkta miokarda), za regulaciju lečenja zapaljenja i povreda tkiva, za lečenje retrovirusnih infekcija i za zaštitu od toksičnosti hemoterapije.

Poli(ADP-riboza)polimeraza (PARP) obrazuje super familiju od osamnaest proteina koji sadrže PARP katalitičke domene (Bioessays (2004) 26:1148). Ovi proteini obuhvataju sledeće: PARP-1, PARP-2, PARP-3, tankiraza-1, tankiraza-2, vaultPARP i TiPARP. PARP-1, osnovni član, sadrži tri glavna domena: amino (N)-terminalni DNK-vezujući domen (DBD) koji sadrži dva tzv.cinkova prsta, automodifikacioni domen, i karboksi (C)-terminalni katalitički domen.

PARP su nuklearni i citoplazmični enzimi koji odvajaju NAD<+>od nikotinamida i ADP-riboze da bi formirali duge i razgranate polimere ADP-riboze na ciljnim proteinima, uključujući topoizomeraze, histone i sam PARP (Biochem. Biophys. Res. Commun. (1998) 245:1-10).

Poli(ADP-ribozil)acija je uključena u nekoliko bioloških procesa, uključujući reparaciju DNK, transkripciju gena, progresiju ćelijskog ciklusa, ćelijsku smrt, funkcije hromatina i stabilnost genoma.

Pokazano je da se katalitička aktivnost PARP-1 i PARP-2 brzo stimuliše kidanjem DNK lanaca (vidi Pharmacological Research (2005) 52:25-33). Kao odgovor na oštećenje DNK, PARP-1 se vezuje za mesta jednostrukih i dvostrukih prekida DNK. Pod normalnim fiziološkim uslovima postoji minimalna aktivnost PARP, međutim, posle oštećenja DNK dolazi do neposrednog povećanja aktivnosti PARP, pa i do 500 puta većeg. I PARP-1, i PARP-2 detektuju prekide DNK lanca delujući kao senzori kidanja, obezbeđujući brze signale za zaustavljanje transkripcije i regrutujući enzime koji su potrebni za reparaciju DNK na mestu oštećenja. Pošto radioterapija i mnogi hemoterapeutski pristupi terapiji tumora deluju tako da dolazi do oštećenja DNK, PARP inhibitori se mogu primeniti kao hemo- i radiosenzitizatori za lečenje tumora.

Postoje izveštaji o tome da su PARP inhibitori efikasni u radio senzitivizaciji hipoksidnih tumorskih ćelija (US 5,032,617, US 5,215,738 i US 5,041,653).

Najveći deo bioloških efekata PARP se odnosi na pomenuti proces poli(ADP-ribozil)acije koji utiče na svojstva i funkciju ciljnih proteina; na PAR oligomere koji, kada se odvoje od poli(ADP-ribozil)ovanih proteina, prenose karakteristične ćelijske efekte; na fizičku asocijaciju PARP sa nuklearnim proteinima da bi formirali funkcionalne komplekse; i na smanjenje ćelijskog nivoa njegovog supstrata NAD<+>(Nature Review (2005) 4:421-440).

Pored toga što je uključen u reparaciju DNK, PARP takođe može delovati kao medijator ćelijske smrti. Njegova prekomerna aktivacija u patološkim uslovima, kao što su ishemija i reperfuzione povrede može rezultovati suštinskom deplecijom intercelularnog NAD<+>, koja može dovesti do pogoršanja nekoliko metaboličkih procesa zavisnih od NAD<+>i konačno rezultovati sa ćelijskom smrti (vidi Pharmacological Research (2005) 52:44-59). Kao rezultat aktivacije PARP, značajno opadaju nivoi NAD<+>. Ekstenzivna aktivacija PARP dovodi do ozbiljne deplecije NAD<+>u ćelijama koje su pretrpele masivno oštećenje DNK. Kratak polu-život poli(ADP-riboze) rezultuje velikom brzinom reverzije, tako da čim se (ADP-riboza) jednom formira, onda brzo dolazi do njene degradacije pomoću konstitutivno aktivne poli(ADP-riboza)glikohidrolaze (PARG). PARP i PARG formiraju ciklus kojim se konvertuje velika količina NAD<+>u ADP-ribozu, što izaziva pad NAD<+>i ATP na manje od 20% normalnog nivoa. Takav scenario je posebno štetan tokom ishemije kada je deprivacija kiseonika već drastično kompromitovala proizvodnju ćelijske energije. Prateća produkcija slobodnih radikala tokom reperfuzije se smatra glavnim razlogom za oštećenje tkiva. Deo pada ATP, koji je tipičan u mnogim organima tokom ishemije i reperfuzije, mogao bi biti povezan sa deplecijom NAD+ zbog reverzije poli(ADP-riboze). Zato se očekuje da se inhibiranjem PARP očuva nivo ćelijske energije, čime se potencira preživljavanje ishemičnih tkiva posle napada. Zbog toga se jedinjenja koja su PARP inhibitori mogu primeniti za lečenje stanja koja rezultuju smrću ćelija posredovanom sa PARP uključujući neurološka stanja kao što su moždani udar, trauma i Parkinsonova bolest.

Pokazano je da se PARP inhibitori mogu primeniti za specifično ubijanje tumora deficijentnih sa BRCA-1 i BRCA-2 (Nature (2005) 434:913-916 i 917-921; i Cancer Biology & Therapy (2005) 4:934-936).

Dalje je pokazano da PARP inhibitori pojačavaju efikasnost lekova protiv kancera (Pharmacological Research (2005) 52:25-33), uključujući jedinjenja platine, kao što su cisplatin i karboplatin (Cancer Chemother Pharmacol (1993) 33:157-162 i Mol Cancer Ther (2003) 2:371-382). Pokazano je PARP inhibitori povećavaju aktivnost protiv kancera inhibitora topoizomeraze I, kao što su irinotekan i topotekan (Mol Cancer Ther (2003) 2:371-382; i Clin Cancer Res (2000) 6:2860-2867), a ovo je pokazano u in vivo modelima (J Natl Cancer Inst (2004) 96:56-67).

Pokazano je da PARP inhibitori ponovo uspostavljaju susceptibilnost na citotoksične i antiproliferativne efekte temozolomida (TMZ) (vidi Curr Med Chem (2002) 9:1285-1301 i Med Chem Rev Online (2004) 1:144-150). Ovo je pokazano u više in vitro modela (Br J Cancer (1995) 72:849-856; Br J Cancer (1996) 74:1030-1036; Mol Pharmacol (1997) 52:249-258; Leukemia (1999) 13:901-909; Glia (2002) 40:44-54; i Clin Cancer Res (2000) 6:2860-2867 i (2004) 10:881-889) i in vivo modela (Blood (2002) 99:2241-2244; Clin Cancer Res (2003) 9:5370-5379 i J Natl Cancer Inst (2004) 96:56-67). Pokazano je da PARP inhibitori sprečavaju pojavu nekroze indukovane selektivnim N3-adenin metilujućim agensima, kao što je MeOSO2(CH2)-leksitropsin (Me-Lex) (Pharmacological Research (2005) 52:25-33).

Pokazano je da PARP inhibitori deluju kao senzitizatori radijacije. Postoje izveštaji da su PARP inhibitori delotvorni u radiosenzitivizaciji (hipoksičnih) tumorskih ćelija i da su delotvorni u sprečavanju oporavka tumorskih ćelija od potencijalno letalnih (Br. J. Cancer (1984) 49(Suppl. VI):34-42; i Int. J. Radiat. Bioi. (1999) 75:91-100) i subletalnih (Clin. Oncol. (2004) 16(1):29-39) oštećenja DNK posle terapije zračenjem, verovatno zbog njihove sposobnosti da spreče ponovno spajanje prekinutog DNK lanca i delovanjem na nekoliko signalnih procesa povezanih sa oštećivanjem DNK.

Pokazano je da se PARP inhibitori takođe mogu primeniti za tretiranje akutnih i hroničnih bolesti miokarda (vidi Pharmacological Research (2005) 52:34-43). Na primer, pokazano je da su pojedinačne injekcije PARP inhibitora smanjile veličinu infarkta izazvanog ishemijom i reperfuzijom srca ili skeletnih mišića kod zečeva. U ovim studijama, samo jedna injekcija 3-amino-benzamida (10 mg/kg), bilo jedan minut pre okluzije ili jedan minut pre reperfuzije, izazvala je slična smanjenja veličine infarkta na srcu (32-42%) dok je 1,5-dihidroksiizohinolin (1 mg/kg), još jedan PARP inhibitor, smanjio veličinu infarkta u sličnoj meri (38-48%). Ovi rezultati čine opravdanom pretpostavku da bi PARP inhibitori mogli oporaviti prethodno ishemično srce ili reperfuzionu povredu tkiva skeletnih mišića (PNAS (1997) 94:679-683). Slična otkriča su objavljena i za svinje (Eur. J. Pharmacol. (1998) 359:143-150 i Ann. Thorac. Surg. (2002) 73:575-581), i za pse (Shock. (2004) 21:426-32).

Pokazano je da se PARP inhibitori mogu primeniti za lečenje izvesnih vaskularnih bolesti, septičnog šoka, ishemijske povrede i neurotoksičnosti (Biochim. Biophys. Acta (1989) 1014:1-7; J. Clin. Invest. (1997) 100: 723-735). Radikal kiseonika oštećuje DNK, što dovodi do prekida lanca DNK, koji onda prepoznaje PARP, što predstavlja glavni faktor koji doprinosti takvim stanjima bolesti, kao što je pokazano u studijama PARP inhibitora (J. Neurosci. Res.

(1994) 39:38-46 i PNAS (1996) 93:4688-4692). Takođe je pokazano da PARP igra ulogu u patogenezi hemoragijskog šoka (PNAS (2000) 97:10203-10208).

Pokazano je da se PARP inhibitori mogu primeniti za lečenje zapaljenskih bolesti (vidi Pharmacological Research (2005) 52:72-82 i 83-92).

Takođe je pokazano da se efikasna retrovirusna infekcija sisarskih ćelija blokira inhibicijom aktivnosti PARP. Pokazano je da se takva inhibicija rekombinantnih retrovirusnih vektorskih infekcija dešava u različitim tipovima ćelija (J. Virology, (1996) 70(6):3992-4000). Zato su razvijeni PARP inhibitori za primenu u antivirusnim terapijama i za lečenje tumora (WO 91/18591).

In vitro i in vivo eksperimenti su pokazali da se PARP inhibitori mogu primeniti za lečenje ili prevenciju autoimunih bolesti, kao što su dijabetes tipa I i dijabetičarske komplikacije (Pharmacological Research (2005) 52:60-71).

Spekulisalo se da inhibicija PARP odlaže nastupanje karakteristika starenja kod humanih fibroblasta (Biochem. Biophys. Res. Comm. (1994) 201(2):665-672 i Pharmacological Research (2005) 52:93-99). Ovo se može biti u vezi sa ulogom koju PARP igra u kontroli funkcije telomera (Nature Gen., (1999) 23(1):76-80).

Velika većina do danas poznatih PARP inhibitora sadejstvuje sa domenom za vezivanje nikotinamida ovog enzima i oni se ponašaju kao kompetitivni inhibitori za NAD<+>(Expert Opin. Ther. Patents (2004) 14:1531-1551). Strukturni analozi nikotinamida, kao što su benzamid i derivati bili su među prvim ispitivanim jedinjenjima kao PARP inhibitori. Međutim, ovi molekuli su imali slabu inhibitornu aktivnost i posedovali su druge efekte koji nisu bili vezani za inhibiciju PARP. Zato postoji potreba da se obezbede potentni inhibitori PARP enzima.

Strukturno srodni PARP inhibitori su već bili ranije opisani. U WO 1999/59973 su opisani benzenovi prstenovi supstituisani amidom, kondenzovani sa 5-članim heteroaromatičnim prstenovima; u WO2001/85687 u opisani indoli supstituisani amidom; u WO 1997/04771, WO 2000/26192, WO 2000/32579, WO 2000/64878, WO 2000/68206, WO 2001/21615, WO 2002/068407, WO 2003/106430 i WO 2004/096793 su opisani benzoimidazoli supstituisani amidom; u WO 2000/29384 su opisani benzoimidazoli i indoli supstituisani amidom; i u EP 0879820 su opisani benzoksazoli supstituisani amidom.

Sada je kao iznenađujuće otkriveno da indazoli supstituisani amidom prema predmetnom pronalasku pokazuju posebno visoke nivoe inhibicije aktivnosti poli(ADP-riboza)polimeraze (PARP). Na taj način se jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu posebno primeniti kao inhibitori PARP-1 i/ili PARP-2. Ona takođe pokazuju veoma dobre nivoe ćelijske aktivnosti, demonstrirajući dobre antiproliferativne efekte kod ćelijskih linija sa deficijencijom BRCA1 i BRCA2.

Predmetni pronalazak daje kombinaciju koja sadrži jedinjenje formule I:

pri čemu:

R1 je vodonik ili fluor; i

R2 je vodonik ili fluor;

ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, stereoizomeri ili tautomeri i jedan ili više sredstava protiv kancera.

U jednom primeru izvođenja R<1>je vodonik.

U sledećem primeru izvođenja R<1>je fluor.

U jednom primeru izvođenja R<2>je vodonik.

U sledećem primeru izvođenja R<2>je fluor.

U jednom primeru izvođenja R<1>je vodonik i R<2>je vodonik ili fluor.

U sledećem primeru izvođenja R<1>je fluor i R<2>je vodonik ili fluor.

U sledećem primeru izvođenja R<1>je vodonik i R<2>je vodonik.

U sledećem primeru izvođenja R<1>je vodonik i R<2>je fluor.

U sledećem primeru izvođenja R<1>je fluor i R<2>je fluor.

U sledećem primeru izvođenja R<1>je vodonik ili fluor i R<2>je vodonik.

U sledećem primeru izvođenja R<1>je vodonik ili fluor i R<2>je fluor.

Predmetni pronalazak takođe daje kombinaciju koja sadrži jedinjenje formule II:

pri čemu su R<1>i R<2>onakvi kao što je gore definisano;

ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, stereoizomeri ili tautomeri.

Predmetni pronalazak takođe daje kombinaciju koja sadrži jedinjenje formule III:

pri čemu su R<1>i R<2>onakvi kao što je gore definisano;

ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, stereoizomeri ili tautomeri.

Predmetni pronalazak takođe daje kombinaciju koja sadrži jedinjenje formule IV:

pri čemu su R<1>i R<2>onakvi kao što je gore definisano;

ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, stereoizomeri ili tautomeri.

Poželjna značenja grupa u formulama II, III i IV su onakva kao što je prethodno definisano za formulu I mutatis mutandis.

Predmetni pronalazak takođe obuhvata unutar svog obima N-okside jedinjenja formule I iz prethodnog teksta. Uopšteno, takvi N-oksidi mogu biti formisani na bilo kom atomu azota. N-oksidi mogu biti formirani pomoću konvencionalnih sredstava, kao što je reakcija jedinjenja formule I sa oksonom u prisustvu vlažnog aluminijum oksida.

Predmetni pronalazak obuhvata unutar svog obima prolekove jedinjenja formule I iz prethodnog teksta. Uopšteno, takvi prolekovi biće funkcionalni derivati jedinjenja formule I koji se lako mogu prevesti in vivo u potrebno jedinjenje formule I. Konvencionalni postupci za izbor i pripremu pogodnih derivata prolekova opisani su, na primer, u "Design of Prodrugs", ed. H. Bundgaard, Elsevier, 1985.

Prolek može biti farmakološki neaktivan derivat biološki aktivne supstance ("matični lek" ili "matični molekul") kome je potrebna transformacija unutar tela da bi oslobodio aktivni lek, i koji je poboljšao osobine isporuke u odnosu na matični molekul leka. Transformacija in vivo može biti, na primer, rezultat nekog metaboličkog procesa, kao što je hemijska ili enzimatska hidroliza karboksilnog, fosfornog ili sulfatnog estra, ili redukcije ili oksidacije podložne funkcionalne grupe.

Predmetni pronalazak u svom okviru sadrži solvate jedinjenja formule I i njihove soli, na primer, hidrate.

Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu imati centre asimetrije, hiralne ose i hiralne ravni (kao što je opisano u: E.L. Eliel i S.H. Wilen, Stereochemistry of carbon Compounds, John Wiley & Sons, New York, 1994, strane 1119-1190), i pojavljuju se u vidu racemata, racemskih smeša i kao pojedinačni dijastereomeri, sa svim mogućim izomerima i njihovim smešama, uključujući optičke izomere, pri čemu su svi takvi stereoizomeri uključeni u predmetni pronalazak. Pored toga, ovde opisana jedinjenja mogu postojati kao tautomeri, i smatra se da su u okviru predmetnog pronalaska obuhvaćena oba tautomerna oblika, čak i ako je prikazana samo jedna tautomerna struktura.

Jedinjenja mogu postojati u različitim izomernim oblicima, od kojih su svi obuhvaćeni predmetnim pronalaskom.

Jedinjenja mogu postojati u više različitih polimorfnih oblika.

Kada se ovde koristi, C1-6alkil predstavlja ugljovodoničnu grupu sa razgranatim, linearnim ili cikličnim zasićenim lancem koji sadrži, 2, 3, 4, 5 ili 6 atoma ugljenika. Na primer, "C1-6alkil" specifično obuhvata metil, etil, n-propil, i-propil, n-butil, t-butil, i-butil, pentil, heksil, ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil i cikloheksil i tako dalje. Poželjne alkil grupe su metil i etil.

Posebna jedinjenja u okviru predmetnog pronalaska su:

3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum hlorid;

2-{4-[(3R)-piperidin-3-il]fenil}-2H-indazol-7-karboksamid;

2-{4-[(3S)-piperidin-3-il]fenil}-2H-indazol-7-karboksamid;

3-{4-[7-(aminokarbonil)-5-fluoro-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum trifluoroacetat; 5-fluoro-2-(3-fluoro-4-piperidin-3-ilfenil)-2H-indazol-7-karboksamid trifluoroacetat; 3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum trifluoroacetat;

5-fluoro-2-(4-piperidin-3-ilfenil)-2H-indazol-7-karboksamid;

(3S)-3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum hlorid;

(3R)-3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum hlorid;

(R)-5-fluoro-2-(4-piperidin-3-ilfenil)-2H-indazol-7-karboksamid;

(S)-5-fluoro-2-(4-piperidin-3-ilfenil)-2H-indazol-7-karboksamid;

(R)-5-fluoro-2-{3-fluoro-4-piperidin-3-ilfenil}-2H-indazol-7-karboksamid;

(S)-5-fluoro-2-{3-fluoro-4-piperidin-3-ilfenil}-2H-indazol-7-karboksamid;

i njihove farmaceutski prihvatljive soli, slobodne baze ili tautomeri. Takođe su predviđeni njihovi stereoizomeri.

Poželjno jedinjenje prema predmetnom pronalasku je:

3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum hlorid;

ili njegove farmaceutski prihvatljive slobodne baze ili tautomer. Takođe su obuhvaćeni stereoizomeri ovog jedinjenja.

Poželjno jedinjenje prema predmetnom pronalasku je:

2-{4-[(3R)-piperidin-3-il]fenil}-2H-indazol-7-karboksamid;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, slobodna baza ili tautomer. Takođe su obuhvaćeni stereoizomeri ovog jedinjenja.

Poželjno jedinjenje prema predmetnom pronalasku je:

2-{4-[(3S)-piperidin-3-il]fenil}-2H-indazol-7-karboksamid;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, slobodne baze ili tautomer. Takođe su obuhvaćeni stereoizomeri ovog jedinjenja.

Poželjno jedinjenje prema predmetnom pronalasku je:

3-{4-[7-(aminokarbonil)-5-fluoro-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum trifluoroacetat;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva slobodna baza ili tautomer. Takođe su obuhvaćeni stereoizomeri ovog jedinjenja.

Poželjno jedinjenje prema predmetnom pronalasku je:

5-fluoro-2-(3-fluoro-4-piperidin-3-ilfenil)-2H-indazol-7-karboksamid trifluoroacetat;

Poželjno jedinjenje prema predmetnom pronalasku je:

(3S)-3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum 4-metilbenzensulfonat;

U predmetni pronalazak je uključena slobodna baza jedinjenja formule I, kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli i stereoizomeri. Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu biti protonovana sa N atomom, odnosno atomima iz amina i/ili N heterocikličnim radikalom koji sadrži N u vidu soli. Izraz "slobodna baza" se odnosi na amino jedinjenja koja nisu u vidu soli. Obuhvaćene farmaceutski prihvatljive soli ne samo da uključuju soli koje su date kao primeri za specifična jedinjenja koja su ovde opisana, već i sve tipične farmaceutski prihvatljive soli slobodnog oblika jedinjenja formule I. Slobodni oblik specifične soli opisanog jedinjenja može biti izolovan primenom tehnika koje su poznate iz stanja tehnike. Na primer, slobodni oblik može biti regenerisan tretiranjem soli sa podesnim razblaženim vodenim rastvorom baze, kao što je razblaženi vodeni rastvor NaOH, kalijum karbonata, amonijaka i natrijum bikarbonata. Slobodni oblici se mogu razlikovati od njihovih odgovarajućih oblika soli po svojim izvesnim fizičkim svojstvima, kao što su rastvorljivost u polarnim rastvaračima, ali su za svrhe pronalaska kisele i bazne soli inače ekvivalentne sa svojim odgovarajućim slobodnim oblicima.

Farmaceutski prihvatljive soli aktuelnih jedinjenja se mogu sintetizovati od jedinjenja prema ovom pronalasku koja sadrže bazni ili kiseli radikal uobičajenim hemijskim metodama. Generalno, soli baznih jedinjenja se dobijaju jonoizmenjivačkom hromatografijom ili reakcijom slobodne baze sa stoihiometrijskim količinama ili sa viškom željene neorganske ili organske kiseline sa kojom obrazuje soli, u podesnom rastvaraču ili različitim kombinacijama rastvarača. Slično tome, soli kiselih jedinjenja se obrazuju reakcijama sa odgovarajućom neorganskom ili organskom bazom.

Zato farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja prema ovom pronalasku obuhvataju uobičajene netoksične soli jedinjenja prema ovom pronalasku koja se dobijaju reakcijom baznog polaznog jedinjenja sa neorganskom, organskom ili polimernom kiselinom. Na primer, uobičajene netoksične soli obuhvataju one koje su dobijene od neorganskih kiselina kao što su hlorovodonična, bromovodonična, jodovodonična, sumporna sumporasta, sulfaminska, fosforna, fosforasta, azotna i slično, kao i soli dobijene od organskih kiselina kao što su sirćetna, propionska, ćilibarna, glikolna, stearinska, mlečna, jabučna, vinska, limunska, askorbinska, pamoična, maleinska, hidroksimaleinska, fenilsirćetna, glutaminska, benzojeva, salicilna,

1

sulfanilna, 2-acetoksi-benzojeva, fumarna, toluensulfonska, metansulfonska, etan disulfonska, oksalna, izetionska, palmitinska, glukonska, ascorbinska, fenilsirćetna, asparaginska, cimetna, piruvinska, etansulfonska, etandisulfonska, valerijanska, trifluorosirćetna i slično. Primeri podesnih polimernih soli obuhvataju one koje su dobijene od polimernih kiselina kao što je taninska kiselina, karboksimetil celuloza. Farmaceutski prihvatljiva so prema ovom pronalasku prvenstveno sadrži 1 ekvivalent jedinjenja formule (I) i 1, 2 ili 3 ekvivalenta neorganske ili organske kiseline. U jednom primeru izvođenja farmaceutski prihvatljiva so prema ovom pronalasku sadrži 2 ekvivalenta jedinjenja formule (I) i 1 ekvivalent neorganske ili organske kiseline. Još preciznije, farmaceutski prihvatljive soli prema ovom pronalasku su trifluoroacetatne, hloridne ili tozilatne soli. Još preciznije, farmaceutski prihvatljive soli prema ovom pronalasku su trifluoroacetatne ili hloridne soli. U jednom primeru izvođenja so je trifluoroacetat. U sledećem primeru izvođenja so je hlorid. U sledećem primeru izvođenja so je tozilat.

Izraz toluensulfonska kiselina se koristi uporedo sa izrazom 4-metilbenzensulfonska kiselina, a toluen sulfonati se takođe nazivaju tozilatnim solima.

Kada je jedinjenje prema predmetnom pronalasku kiselo, podesne "farmaceutski prihvatljive soli" se odnose na soli koje se dobijaju od farmaceutski prihvatljivih netoksičnih baza uključujući neorganske baze i organske baze. Soli koje se dobijaju od neorganskih baza obuhvataju soli aluminijuma, amonijuma, kalcijuma, bakra, feritne, fero, litijuma, magnezijuma, mangana, manganove, kalijumove, natrijumove, cinkove i slično. Posebno su poželjne soli amonijuma, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i natrijuma. Soli dobijene od farmaceutski prihvatljivih organskih netoksičnih baza obuhvataju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisane amine uključujući prirodne supstituisane amine, ciklične amine i bazne jonoizmenjivačke smole, kao što su arginin, lizin, betain, kafein, holin, N,N'-dibenziletilendiamin, etilamin, dietilamin, 2-dietilaminoetanol, 2-dimetilaminoetanol, etanolamin, dietanolamin, etilenediamin, N-etilmorfolin, N-etilpiperidin, glukamin, glukozamin, histidin, hidrabamin, izopropilamin, lizin, metilglukamin, morfolin, piperazin, piperidin, poliaminske smole, prokain, purin, teobromin, trietilamin, trimetilamin tripropilamin, trometamin, dicikloheksilamin, butilamin, benzilamin, fenilbenzilamin, trometamin i slično.

Dobijanje gore opisanih farmaceutski prihvatljivih soli i drugih tipičnih farmaceutski prihvatljivih soli je detaljnije opisano od strane autora Berg et al (1977) J. Pharm. Sci., 'Pharmaceutical Salts', 66:1-19.

Takođe treba naglasiti da su jedinjenja prema predmetnom pronalasku potencijalno interne soli ili cviterioni, pošto pod fiziološkim uslovima deprotonovani kiselinski radikal u jedinjenju, kao što je karboksilna grupa, može biti anjonski, i ovaj električni naboj bi onda mogao biti interno izveden iz ravnoteže pod dejstvom katjonskog naboja protonovanog ili alkilovanog baznog radikala, kao što je kvarternarni atom azota.

Kombinacija prema pronalasku može se primeniti u metodu lečenja humanog ili životinskog tela terapijom.

Pronalaskom je realizovana kombinacija za primenu u lečenju ili prevenciji stanja koja se mogu poboljšati inhibicijom poli(ADP-riboza)polimeraze (PARP) (vidi, na primer, Nature Review Drug Discovery (2005) 4:421- 440).

Shodno tome, predmetnim pronalaskom je realizovana kombinacija I za primenu u dobijanju leka za lečenje ili prevenciju stanja koja se mogu poboljšati inhibicijom poli(ADP-riboza)polimeraze (PARP).

PARP inhibitori prema predmetnom pronalasku se mogu primeniti za lečenje bolesti specifikovanih u WO 2005/082368.

Kombinacije prema pronalasku se mogu primeniti za lečenje zapaljenskih bolesti, uključujući tu stanja koja rezultuju zbog odbacivanja transplantiranog organa, kao takva; hronične zapaljenske bolesti zglobova, uključujući artritis, reumatoidni artritis, osteoartritis i koštane bolesti povezane sa povećanom resorpcijom kostiju; zapaljenske bolesti creva, kao što su ileitis, ulcerativni kolitis, Baretov sindrom i Kronova bolest; zapaljenske bolesti pluća, kao što su astma, akutni respiratorni distres sindrom (engl. adult respiratory distress syndrome) i hronična opstruktivna bolest pluća; zapaljenske očne bolesti uključujući kornealnu distrofiju, trahom, onhocercijazu, uveitis, simpatetikoftalmitis i endoftalmitis; hronične zapaljenske bolesti desni uključujući gingivitis i periodontitis; tuberkulozu; lepru; zapaljenske bolesti bubrega uključujući uremične komplikacije, glomerulonefritis i nefrozu; zapaljenske kožne bolesti uključujući sklerodermatitis, psorijazu i ekcem; zapaljenske bolesti centralnog nervnog sistema uključujući hronične bolesti demijelinacije nervnog sistema, multiplu sklerozu, neurodegeneraciju povezanu sa AIDS-om i Alchajmerovom bolesti, infektivni meningitis, encefalomijelitis, Parkinsonovu bolest, Hantingtonovu bolest, amiotrofnu lateralnu sklerozu i virusni ili autoimuni encefalitis; dijabetičarske komplikacije, uključujući sledeće, ali nisu ograničene samo na njih, vaskulitis imunog kompleksa, sistemski lupus eritematozus (SLE); zapaljenske bolesti srca, kao što je kardiomiopatija, ishemijske bolesti srca, hiperholesterolemiju, i aterosklerozu; kao i različite druge bolesti koje imaju značajne zapaljenske komponente, uključujući preeklampsiju, hroničnu insuficijenciju jetre, moždanu traumu i traumu kičmene moždine i sindrom višestruke organske disfunkcije (engl. multiple organ dysfunction syndrome, skr. MODS) (višestruka organska insuficijencija, engl. multiple organ failure, skr. MOF)). Zapaljenska bolest takođe može biti sistemsko telesno zapaljenje, kao na primer gram-pozitivni ili gram negativni šok, hemoragijski ili anafilaktički šok, ili šok izazvan hemoterapijom tumora kao odgovor na proinflamatorne citokine, npr. šok povezan sa proinflamatornim citokinima. Takav šok može biti izazvan, npr. sa hemoterapeutskim agensom koji se daje tokom lečenja tumora.

Zato je predmetnim pronalaskom realizovana kombinacija za primenu u proizvodnji leka za lečenje ili prevenciju zapaljenskih bolesti.

Kombinacije prema predmetnom pronalasku mogu se takođe primeniti u lečenju ili prevenciji reperfuzionih povreda, do kojih dolazi slučajno ili tokom hirurških procedura, kao što su intestinalna reperfuziona povreda; miokardijalna reperfuziona povreda; reperfuziona povreda koja rezultuje zbog kardiopulmonarne bajpas hirurške intervencije, hirurške intervencije za uklanjanje aneurizme aorte, hirurške intervencije karotidne endarterektomije, ili hemoragijski šok; i reoksigenaciona povreda koja rezultuje zbog transplantacije organa kao što su srce, pluća, jetra, bubreg, pankreas, creva i rožnjača.

Zato je predmetnim pronalaskom realizovana kombinacija za primenu u proizvodnji leka za lečenje ili prevenciju reperfuzionih povreda.

Kombinacije prema predmetnom pronalasku mogu se takođe primeniti u lečenju ili prevenciji ishemijskih stanja, uključujući ona koja rezultuju zbog transplantacije organa, kao što su stabilna angina, nestabilna angina, miokardijalna ishemija, hepatična ishemija, mezenterična arterijska ishemija, intestinalna ishemija, kritična ishemija udova, hronična kritična ishemija udova, cerebralna ishemija, akutna kardijačna ishemija, ishemijska bolest bubrega, ishemijska bolest jetre, ishemijski retinalni poremećaj, septični šok, i ishemijska bolest centralnog nervnog sistema, kao što je moždani udar ili cerebralna ishemija.

Zato je predmetnim pronalaskom realizovana kombinacija za primenu u proizvodnji leka za lečenje ili prevenciju ishemičnih stanja.

Predmetnim pronalaskom je realizovana kombinacija za primenu u proizvodnji leka za lečenje ili prevenciju moždanog udara.

Kombinacije prema predmetnom pronalasku mogu se takođe primeniti za lečenje ili prevenciju hronične ili akutne bubrežne insuficijencije.

Zato je predmetnim pronalaskom realizovana kombinacija za primenu u proizvodnji leka za lečenje ili prevenciju bubrežne insuficijencije.

Kombinacije prema predmetnom pronalasku mogu se takođe primeniti za lečenje ili prevenciju vaskularnih bolesti različitih od kardiovaskularnih bolesti, kao što su periferna arterijska okluzija, tromboangitis obliterans, Rejnodova bolest i fenomen, akrocijanoza, eritromelalgija, venska tromboza, varikozne vene, arteriovenska fistula, limfedem i lipedem.

1

Zato je predmetnim pronalaskom realizovana kombinacija za primenu u proizvodnji leka za lečenje ili prevenciju vaskularnih bolesti različitih od kardiovaskularnih bolesti.

Kombinacije prema predmetnom pronalasku mogu se takođe primeniti za lečenje ili prevenciju kardiovaskularnih bolesti kao što su hronična srčana insuficijencija, ateroskleroza, kongestivna srčana insuficijencija, circulatorni šok, kardiomiopatija, transplantacija srca, infarkt miokarda i srčana aritmija, kao što su atrialna fibrilacija, supraventrikularna tahikardija, atrialno treperenje i paroksizmalna atrialna tahikardija.

Zato je predmetnim pronalaskom realizovana kombinacija za primenu u proizvodnji leka za lečenje ili prevenciju kardiovaskularnih bolesti.

Kombinacije prema ovom pronalasku mogu se takođe primeniti za lečenje i prevenciju dijabetes melitusa, uključujući dijabetes tipa I (insulin zavisni dijabetes melitus), dijabetes tipa II (insulin nezavisni dijabetes melitus), gestacioni dijabetes, autoimuni dijabetes, insulinopatije, dijabetes zbog bolesti pankreasa, dijabetes povezan sa drugim endokrinim bolestima (kao što su Kušingov sindrom, akromegalija, feohromocitom, glukagonom, primarni aldosteronizam ili somatostatinom), sindrom insulinske rezistancije tipa A, sindrom insulinske rezistencije tipa B, lipatrofni dijabetes i dijabetes indukovan sa 3-ćelijskim toksinima. Kombinacije prema ovom pronalasku mogu se takođe primeniti za lečenje ili prevenciju dijabetičarskih komplikacija, kao što su dijabetičarska katarakta, glaukom, retinopatija, nefropatija (kao što su asmikroaluminurija i progresivna dijabetičarska nefropatija), polineuropatija, gangrena stopala, aterosklerotićna koronarna arterijska bolest, periferna arterijska bolest, neketonska hiperglikemijskahiperosmolarna koma, mononeuropatije, autonomna neuropatija, ulceracije na stopalima, problemi sa zglobovima, komplikacije sa kožom i mukoznom membranom (kao što su infekcija, makulozne promene na potkolenicama, infekcija kandidom ili nekrobioza lipoidika dijabetičarska gojaznost), hiperlipidemija, hipertenzija, sindrom insulinske rezistencije, koronarno arterijska bolest, retinopatija, dijabetičarska neuropatija, polineuropatija, mononeuropatije, autonomna neuropatija, ulceracije stopala, problemi sa zglobovima, gljivična infekcija, bakterijska infekcija, i kardiomiopatija.

Zato je predmetnim pronalaskom realizovana kombinacija za primenu u proizvodnji leka za lečenje ili prevenciju dijabetesa.

Kombinacije prema ovom pronalasku mogu se takođe primeniti za lečenje ili prevenciju tumora uključujući čvrste tumore kao što su fibrosarkom, miksosarkom, liposarkom, hondrosarkom, osteogenični sarkom, hordom, angiosarkom, endoteliosarkom, limfangiosarkom, limfangioendoteliosarkom, sinoviom, mezoteliom, Juingov tumor, lejomiosarkom, rabdomiosarkom, tumor debelog creva, kolorektalni tumor, tumor bubrega, tumor pankreasa, tumor kostiju, tumor dojke, tumor jajnika, tumor prostate, tumor ezofagusa, tumor želuca, tumor usne duplje, nazalni tumor, tumor grla, karcinom skvamoznih ćelija, karcinom bazalnih ćelija, adenokarcinom, karcinom znojnih žlezda, karcinom lojnih žlezda, papilarni karcinom, papilarni adenokarcinomi, cistadenokarcinom, medularni karcinom, bronhogeni karcinom, karcinom bubrežnih ćelija, hepatom, karcinom žučnog kanala, horiokarcinom, seminom, embrionalni karcinom, Vilmsov tumor, rak grlića materice, rak materice, rak testisa, karcinom malih ćelija pluća, karcinom bešike, rak pluća, epitelijalni karcinom, rak kože, melanom, neuroblastom i retinoblastom; rak krvnih elemenata kao što su akutna limfoblastična leukemija ("ALL"), akutna limfoblastična leukemija B-ćelija, akutna limfoblastična leukemija T-ćelija, akutna mijeloblastična leukemija ("AML"), akutna promijelocistična leukemija ("APL"), akutna monoblastična leukemija, akutna eritroleukemijska leukemija, akutna megakarioblastična leukemija, akutna mijelomonocitna leukemija, akutna ne-limfocistična leukemija, akutna nediferencirana leukemija, hronična mijelocistična leukemija ("CML"), hronična limfocistična leukemija ("CLL"), leukemija trepljastih ćelija i multipli mijelom; akutne i hronične leukemije, kao što su limfoblastične, mijelogene, limfocistične, mijelocistične leukemije; limfomi kao što su Hodžkinova bolest, ne-Hodžkinov limfom, multipli mijelom, Valdenstromova makroglobulinemija, bolest teškog lanca i policitemija vera; tumori CNS i mozga, kao što su gliom, pilocistični astrocitom, astrocitom, anaplastični astrocitom, glioblastom multiforme, meduloblastom, kraniofaringiom, ependimom, pinealom, hemangioblastom akustični neurom, oligodendrogliom, meningiom, vestibularni švanom, adenom, metastatički tumor mozga, meningiom, tumor kičmene moždine i meduloblastom.

Zato je predmetnim pronalaskom realizovana kombinacija za primenu za dobijanje leka za lečenje ili prevenciju tumora.

Kombinacije prema predmetnom pronalasku se takođe mogu primeniti za lečenje tumora koji je deficijentan u DNK DSB reparacionoj aktivnosti zavisnoj od homologe rekombinacije (HR) (vidi WO 2006/021801).

DNK DSB procesom reparacije zavisnim od HR obnavljaju se prekidi oba lanca (engl. double-strand breaks, skr. DSB-ovi) u DNK putem homologih mehanizama radi ponovnog formiranja kontinualne zavojnice, odn. heliksa DNK (Nat. Genet. (2001) 27(3):247-254). Komponente DNK DSB procesa reparacije zavisnog od HR obuhvataju sledeće, ali nisu ograničene samo na njih: ATM (NM-000051), RAD51 (NM-002875), RAD51 L1 (NM-002877), RAD51 C (NM-002876), RAD51L3 (NM-002878), DMC1 (NM-007068), XRCC2 (NM7005431), XRCC3 (NM-005432), RAD52 (NM-002879), RAD54L (NM-003579), RAD54B (NM-012415), BRCA-1 (NM-007295), BRCA-2 (NM-000059), RAD50 (NM-

1

005732), MREI 1A (NM-005590), NBSI (NM-002485), ADPRT (PARP-1), ADPRTL2, (PARP02) CTPS, RPA, RPA1, RPA2, RPA3, XPD,ERCC1, XPF,MMS19, RAD51, RAD51p, RAD51C, RAD51D,DMC1, XRCCR, XRCC3, BRCA1, BRCA2, RAD52, RAD54, RAD50,MRE11, NB51, WRN, BLMKU70, RU80, ATM, ATRCHK1, CHK2, FANCA, FANCB, FANCC, FANCD1, FANCD2, FANCE, FANCF, FANCG, FANCC, FANCD1, FANCD2, FANCE, FANCF, FANCG, RAD1 i RAD9. Drugi proteini koji su uključeni u DNK DSB proces reparacije zavisan od HR obuhvataju regulatorne faktore kao što je EMSY (Cell (2003) 115:523-535).

Tumor koji je deficijentan u DNK DSB reparacionoj aktivnosti zavisnoj od HR može sadržati ili se sastojati od jedne ili više tumorskih ćelija koje imaju smanjenu ili onemogućenu sposobnost da obnavljaju DNK DSB-ove ovim procesom u poređenju sa normalnim ćelijama, tj. aktivnost DNK DSB procesa reparacije zavisnog od HR može biti smanjena ili onemogućena u jednoj ili više tumorskih ćelija.

Aktivnost jedne ili više komponenata DNK DSB procesa reparacije zavisnog od HR može biti onemogućena u jednoj ili više tumorskih ćelija pojedinca koji ima tumor koji je deficijentan u DNK DSB reparacionoj aktivnosti zavisnoj od HR. Komponente DNK DSB procesa reparacije zavisnog od HR su dobro karakterisane u stanju tehnike (vidi na primer, Science (2001) 291:1284-1289) i obuhvataju gore navedene komponente.

Predmetnim pronalaskom je realizovana kombinacija za primenu u proizvodnji leka za lečenje ili prevenciju tumora koji je deficijentan u DNK DSB reparacionoj aktivnosti zavisnoj od HR.

U jednom primeru izvođenja tumorske ćelije koje su deficijentne u DNK DSB reparacionoj aktivnosti zavisnoj od HR imaju jedan ili više fenotipova izabranih između sledećih: ATM (NM-000051), RAD51 (NM-002875), RAD51 L 1 (NM-002877), RAND51 C (NM-002876), RAD51 L3 (NM-002878), DMC1 (NM-007068), XRCC2 (NM7005431), XRCC3 (NM-005432), RAD52 (NM-002879), RAD54L (NM-003579), RAD54B (NM-012415), BRCA-1 (NM-007295), BRCA-2 (NM-000059), RAD50 (NM-005732), MREI 1A (NM-005590), NBS1 (NM-002485)), ADPRT (PARP-1), ADPRTL2, (PARP02) CTPS, RPA, RPA1, RPA2, RPA3, XPD,ERCC1, XPF, MMS19, RAD51, RAD51p, RAD51C, RAD51D, DMC1, XRCCR, XRCC3, BRCA1, BRCA2, RAD52, RAD54, RAD50, MRE11, NB51, WRN, BLMKU70, RU80, ATM, ATRCHK1, CHK2, FANCA, FANCB, FANCC, FANCD1, FANCD2, FANCE, FANCF, FANCG, FANCC, FANCD1, FANCD2, FANCE, FANCF, FANCG, RAD1 i RAD9.

1

U sledećem primeru izvođenja, tumorske ćelije imaju BRCA1 i/ili BRCA2 deficijentni fenotip. Tumorske ćelije sa ovim fenotipom mogu biti deficijentne sa BRCA1 i/ili BRCA2, tj. ekspresija i/ili aktivnost BRCA1 i/ili BRCA2 mogu biti redukovane ili onemogućene u tumorskim ćelijama, na primer mutacijom ili polimorfizmom u kodirajućoj nukleinskoj kiselini, ili amplifikacijom, mutacijom ili polimorfizmom u regulatornom faktoru kodiranja gena, na primer EMSY gena koji kodira BRCA2 regulatorni faktor (Cell (2003) 115:523-535).

BRCA-1 i BRCA-2 su poznati tumorski supresori čiji prirodni tj. „divlji“ aleli su često izgubljeni u tumorima heterozigotnih nosilaca (Oncogene, (2002) 21(58):8981-93; Trends Mol Med., (2002) 8(12):571-6). Veza mutacija BRCA-1 i/ili BRCA-2 sa tumorom dojke je dobro karakterisana (Exp Clin Cancer Res., (2002) 21 (3 Suppl):9-12). Takođe je poznato da je amplifikacija EMSY gena, koji kodira BRCA-2 faktor vezivanja, u vezi sa tumorom dojke i tumorom jajnika. Nosioci mutacija u BRCA-1 i/ili BRCA-2 su takođe pod povećanim rizikom od tumora jajnika, prostate i pankreasa. Detekcija varijacije u BRCA-1 i BRCA-2 je dobro poznata u stanju tehnike i opisana je, na primer u EP 699754, EP 705 903, Genet. Test (1992) 1:75-83; Cancer Treat Res (2002) 107:29-59; Neoplasm (2003) 50(4):246-50; Ceska Gynekol (2003) 68(1):11-16). Determinacija amplifikacije BRCA-2 faktora vezivanja EMSY je opisana u Cell 115:523-535. Pokazano je da se PARP inhibitori mogu primeniti za specifično ubijanje tumora deficijentnih sa BRCA-1 i BRCA-2 (Nature (2005) 434:913-916 i 917-920).

Zato je predmetnim pronalaskom realizovana kombinacija za primenu u proizvodnji leka za lečenje ili prevenciju tumora deficijentnih sa BRCA-1 ili BRCA-2.

U jednom primeru izvođenja, PARP inhibitori prema predmetnom pronalasku se mogu primeniti u profilaktičkoj terapiji za eliminisanje ćelija deficijentnih sa BRCA2- (vidi, Cancer Res. (2005) 65:10145).

Kombinacije prema ovom pronalasku se mogu primeniti za lečenje ili prevenciju neurodegenerativnih bolesti, uključujući neurodegeneraciju povezanu sa ekspanzijom poliglutamina, Hantingtonovu bolest, Kenedijevu bolest, spinocerebralnu ataksiju, dentatorubralno-palidoluizijansku atrofiju (DRPLA), neurodegeneraciju povezanu sa agregacijom proteina, Mačado-Jozefovu bolest, Alchajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest, amiotrofnu lateralnu sklerozu, sunđerastu encefalopatiju, bolest povezanu sa prionima i multiplu sklerozu (MS).

Zato je predmetnim pronalaskom realizovana kombinacija za primenu u proizvodnji leka za lečenje ili prevenciju neurodegenerativnih bolesti.

Kombinacije prema predmetnom pronalasku mogu se takođe primeniti za lečenje ili prevenciju retrovirusne infekcije (US 5652260), retinalnog oštećenja (Curr. Eye Res. (2004),

1

29:403), starenja kože i oštećenja kože indukovanih sa UV-zračenjem (US5589483 i Biochem. Pharmacol (2002) 63:921).

Kombinacije prema pronalasku se mogu primeniti za lečenje ili prevenciju preranog starenja i odlaganje pojave ćelijske disfunkcije povezane sa starenjem (Pharmacological Research (2005) 52:93-99).

Kombinacije prema ovom pronalasku mogu se primenjivati na sisare, a prvenstveno ljude, sama ili u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivim nosačima, ekscipijensima, razređivačima, adjuvansima, puniocima, puferima, stabilizatorima, konzervansima, lubrikantima, u farmaceutskoj kompoziciji, prema standardnoj farmaceutskoj praksi.

Kombinacije prema ovom pronalasku mogu se primenjivati na subjekta bilo kojim uobičajenim načinom primene, bilo sistemski/periferno ili na mestu željenog dejstva, uključujući sledeće, ali nisu ograničena samo na njih: oralno (npr. ingestijom); topički (uključujući npr. transdermalno, intranazalno, okularno, bukalno, i sublingvalno); pulmonarno (npr. terapijom inhalacijom ili insuflacijom, npr. upotrebom aerosola, npr. kroz usta ili nos); rektalno; vaginalno; parenteralno, (npr. injekcijom, uključujući subkutane, intradermalne, intramuskularne, intravenske, intraarterijske, intrakardijalne, intratekalne, intraspinalne, intrakapsularne, subkapsularne, intraorbitalne, intraperitonealne, intratrahealne, subkutikularne, intraartikularne, subarahnoidne, i intrasternalne); i implantacijom depoa (npr. subkutano ili intramuskularno).

Subjekt može biti eukariota, životinja, kičmenjak, sisar, glodar (npr. zamorče, hrčak pacov, miš), mišji (npr. miš), pseći (npr. pas), mačiji (npr. mačka), konjski (npr. konj), primat, majmunski, odnosno simijani (npr. majmun ili antropoidni majmun), majmun (npr. marmozet, babun), antropoidni majmun (npr. gorila, šimpanza, orangutan, gibon), ili humani.

Pronalaskom su takođe realizovane farmaceutske kompozicije koje sadrže jedno ili više jedinjenja prema ovom pronalasku i farmaceutski prihvatljivi nosač i jedan ili više sredstava protiv kancera. Farmaceutske kompozicije koje sadrže aktivni sastojak mogu biti u obliku koji je podesan za oralnu upotrebu, na primer, u vidu tableta, troha, lozengi, vodenih ili uljnih, disperzibilnih praškova ili granula, emulzija, tvrdih ili mekih kapsula, ili sirupa ili eliksira. Kompozicije koje su namenjene za oralnu upotrebu mogu se pripremati bilo kojim metodom koji je poznat u oblasti proizvodnje farmaceutskih kompozicija, a takve kompzicije mogu sadržati jedan ili više agenasa izabranih iz grupe koja se sastoji od zaslađivača, aroma, boja i konzervanasa sa ciljem da se realizuju farmaceutski elegantni i ukusni preparati. Tablete sadrže aktivni sastojak u smeši sa netoksičnim farmaceutski prihvatljivim ekscipijensima koji su podesni za proizvodnju tableta. Ovi ekscipijensi mogu biti, na primer, inertni razređivači, kao što je kalcijum karbonat, natrijum karbonat, laktoza, kalcijum fosfat ili natrijum fosfat; agensi za

1

stvaranje granula i dezintegraciju, na primer, mikrokristalna celuloza, natrijum kroskarmeloza, kukuruzni skrob ili alginska kiselina; veziva, na primer skrob, želatin, polivinil-pirolidon ili akacija, i lubrikanti, na primer, magnezijum stearat, stearinska kiselina ili talk. Tablete mogu biti bez obloge ili mogu biti obložene poznatim tehnikama da bi se maskirao neprijatan ukus leka ili odložila dezintegracija i adsorpcija u gastrointestinalnom traktu i da bi se time obezbedilo odloženo dejstvo tokom dužeg perioda. Na primer, za maskiranje ukusa se može upotrebiti vodorastvorni materijal, kao što je hidroksipropil-metilceluloza ili hidroksipropilceluloza, ili materijal za odlaganje dejstva kao što je etil celuloza, celuloza acetat butirat.

Formulacije za oralnu upotrebu mogu takođe biti prisutne u obliku tvrdih želatinskih kapsula, pri čemu se aktivni sastojak meša sa inertnim čvrstim razređivačem, na primer, kalcijum karbonatom, kalcijum fosfatom ili kaolinom, ili u obliku mekih želatinskih kapsula, pri čemu se aktivni sastojak meša sa nosačem rastvorljivim u vodi, kao što je polietilenglikol ili uljnim medijumom, na primer uljem od kikirikija, tečnim parafinom ili maslinovim uljem.

Vodene suspenzije sadrže aktivni materijal u smeši sa ekscipijensima podesnim za pripremu vodenih suspenzija. Takvi ekscipijensi su agensi za suspendovanje, na primer natrijum karboksimetilceluloza, metilceluloza, hidroksipropilmetil-celuloza, natrijum alginat, polivinilpirolidon, guma traganta i guma akacija; sredstva za dispergovanje ili ovlaživanje mogu biti prirodni fosfatidi, na primer lecitin, ili proizvodi kondenzacije alkilen oksida sa masnim kiselinama, na primer polioksietilen stearat, ili proizvodi kondenzacije etilen oksida sa alifatičnim alkoholima dugog lanca, na primer heptadekaetilenoksicetanol, ili proizvodi kondenzacije etilen oksida sa parcijalnim estrima dobijenim od masnih kiselina i heksitola kao što je polioksietilen sorbitol monooleat, ili proizvodi kondenzacije etilen oksida sa parcijalnim estrima dobijenim od masnih kiselina i heksitol anhidrida, na primer polietilen sorbitan monooleat. Vodene suspenzije mogu takođe sadržati jedan ili više konzervanasa, na primer etil, ili n-propil p-hidroksibenzoat, jednu ili više boja, jednu ili više aroma, i jedan ili više zaslađivača, kao što je saharoza, saharin ili aspartam.

Uljne suspenzije mogu biti formulisane suspendovanjem aktivnog sastojka u biljnom ulju, na primer ulju od kikirikija, maslinovom ulju, susamovom ulju ili ulju od kokosa, ili u mineralnom ulju, kao što je tečni parafin. Uljne suspenzije mogu sadržati zgušnjavač, na primer pčelinji vosak, čvrsti parafin ili cetil alkohol. Zaslađivači, kao što su oni koji su gore navedeni, kao i arome mogu se dodati da bi se realizovao ukusan oralni preparat. Ove kompozicije mogu biti konzervirane dodavanjem antioksidansa, kao što je butilovani hidroksianizol ili alfatokoferol.

1

Disperzibilni praškovi i granule podesne za pripremanje vodene suspenzije dodavanjem vode se dobijaju mešanjem aktivnog sastojka sa agensom za dispergovanje ili vlaženje, agensom za suspendovanje i jednim ili više konzervansa. Podesni agensi za dispergovanje ili ovlaživanje su oni koji su već bili navedeni gore u vidu primera. Takođe mogu biti prisutni dodatni ekscipijensi, na primer zaslađivači, arome i boje. Ove kompozicije mogu biti konzervirane dodavanjem antioksidansa, kao što je askorbinska kiselina.

Farmaceutske kompozicije prema pronalasku takođe mogu biti u vidu emulzija ulje-uvodi. Uljna faza može biti biljno ulje, na primer maslinovo ulje ili ulje od kikirikija, ili mineralno ulje, na primer tečni parafin ili njihove smeše. Podesni emulgatori mogu biti prirodni fosfatidi, na primer sojin lecitin, i estri ili parcijalni estri dobijeni od masnih kiselina i anhidrida heksitola, na primer sorbitan monooleat, i proizvoda kondenzacije pomenutih parcijalnih estara sa etilen oksidom, na primer polioksietilen sorbitan monooleat. Emulzije takođe mogu sadržati zaslađivače, arome, konzervanse i antioksidanse.

Sirupi i eliksiri mogu biti formulisani sa zaslađivačima, na primer glicerolom, propilen glikolom, sorbitolom ili saharozom. Takve formulacije takođe mogu sadržati analgetik, konzervans, arome i boje i antioksidans.

Farmaceutske kompozicije mogu biti u obliku sterilnih injektabilnih vodenih rastvora. Među podesnim nosačima i rastvaračima koji se mogu upotrebiti su voda, Ringerov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida.

Sterilni injektibilni preparat takođe može biti sterilna mikroemulzija ulje-u-vodi gde je aktivni sastojak rastvoren u uljnoj fazi. Na primer, aktivni sastojak može biti prvo rastvoren u smeši ulja od soje i lecitina. Uljni rastvor se onda uvodi u smešu vode i glicerola i prerađuje se da bi formirao mikroemulziju.

Injektibilni rastvori ili mikroemulzije mogu se uvesti u krvotok pacijenta lokalno bolus injekcijom. Alternativno tome, može biti poželjno da se rastvor ili mikroemulzija daju na takav način da se održi konstantna cirkulišuća koncentracija aktuelnog jedinjenja. U cilju da se održi takva konstantna koncentracija, može se upotrebiti kontinualni uređaj za intravensku isporuku. Primer takvog uređaja je Deltec CADD-PLUS™ model 5400 intravenske pumpe.

Farmaceutske kompozicije mogu biti u obliku sterilnih injektibilnih vodenih ili uljnih suspenzija za intramuskularna i subkutana primena. Shodno stanju tehnike ova suspenzija može biti formulisana upotrebom podesnih agenasa za dispergovanje ili ovlaživanje koji su već bili gore navedeni. Sterilni injektibilni preparat može biti takođe sterilni injektibilni rastvor ili suspenzija u netoksičnom parenteralno prihvatljivom razređivaču ili rastvaraču, kao što je, na primer, rastvor 1,3-butanediola. Pored toga, kao rastvarač ili medijum za suspendovanje se

2

obično upotrebljavaju sterilna, stabilizovana ulja. Za ove svrhe se može upotrebiti bilo koje blago stabilizovano ulje uključujući sintetičke mono- ili digliceride. Pored toga, masne kiseline, kao što je oleinska kiselina imaju primenu u injektabilnim preparatima.

Jedinjenja formule I se takođe mogu primenjivati u obliku supozitorija namenjenih za rektalnu primenu leka. Ove kompozicije se mogu dobiti mešanjem leka sa podesnim neiritirajućim ekscipijensom koji je čvrst na uobičajenim temperaturama, ali je tečan na rektalnoj temperaturi i koji će se zato rastopiti u rektumu da bi se oslobodio lek. Takvi materijali obuhvataju kakao puter, glicerinovani želatin, hidrogenovana biljna ulja, smeše polietilen glikola različitih molekulskih težina i polietilen glikol estre masnih kiselina.

Za topičku primenu se upotrebljavaju kreme, melemi, gelovi, rastvori ili suspenzije, itd. koji sadrže jedinjenje formule I (za svrhe ove prijave, topička primena obuhvata rastvore za ispiranje usta i grgljanje).

Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu se primenjivati u intranazalnom obliku putem topičke upotrebe podesnih intranazalnih nosača i sredstava za primenu, ili transdermalnim putevima, upotrebom onih oblika transdermalnih flastera koji su dobro poznati stručnjacima iz odgovarajuće oblasti. Da bi se mogla vršiti primena u obliku transdermalnog sistema, primena doze će, naravno, biti pre kontinualna nego diskontinualna primena. Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu se takođe primenjivati kao supozitorije bazirane na kakao puteru, glicerinovanom želatinu, hidrogenovanim biljnim uljima, smešama politetilen glikola različitih molekulskih težina i polietilen glikol estara masnih kiselina.

Kada se jedinjenje prema ovom pronalasku daje subjektu, izabrani nivo doze zavisiće od mnoštva faktora uključujući sledeće, ali nije ograničen samo na njih: aktivnost konkretnog jedinjenja, ozbiljnost subjektovih simptoma, način davanja, vreme davanja, stopa ekskrecije, odnosno izlučivanja jedinjenja, trajanje tretmana, drugi lekovi, jedinjenja i/ili materijali koji se upotrebljavaju u kombinaciji, i uzrast, pol, težina, stanje, opšte zdravstveno stanje i prethodna medicinska istorija pacijenta. Količina jedinjenja i način davanja prvenstveno su stvar procene lekara, mada je generalno cilj realizacija doziranja kojim se ostvaruju lokalne koncentracije na mestu dejstva kojima se postiže željeni efekat bez izazivanja suštinski štetnih ili škodljivih neželjenih dejstava.

Primena in vivo se može izvesti u jednoj dozi, kontinualna ili diskontinualna (npr. u dozama podeljenim u odgovarajućim intervalima) tokom procesa lečenja. Metode određivanja najefikasnijih sredstava i doza za primenu su dobro poznate stručnjacima iz odgovarajuće bolesti i variraju u zavisnosti od formulacije koja se koristi za terapuju, cilja terapije, ciljnih ćelija koje se tretiraju i tretiranog subjekta. Pojedinačna ili višestruka primena može se izvršiti sa nivoom doza i rasporedom davanja koje odredi nadležni lekar.

Generalno, podesna doza aktivnog jedinjenja je u opsegu od oko 100 µg do oko 250 mg po kilogramu telesne težine subjekta dnevno. Tamo gde je aktivno jedinjenje so, estar, prolek ili slično, količina koja se daje se izračunava na bazi osnovnog jedinjenja, pa se aktuelna težina koja treba da bude upotrebljena proporcionalno povećava.

Aktuelna jedinjenja se takođe mogu primeniti u kombinaciji sa sredstvima protiv kancera ili hemoterapeutskim agensima.

Jedinjenja prema ovom pronalasku mogu se primeniti kao hemo- i radiosenzitizatori za lečenje tumora. Ona se mogu primeniti za lečenje sisara koji su već prethodno bili podvrgnuti ili se podvrgavaju lečenju tumora. Takvi prethodni tretmani obuhvataju prethodnu hemoterapiju, terapiju zračenjem, hiruršku intervenciju ili imunoterapiju, kao što su vakcine protiv tumora.

Shodno tome, predmetnim pronalaskom je realizovana kombinacija jedinjenja formule I i sredstva protiv kancera za istovremenu, odvojenu ili uzastopnu primenu.

Predmetnim pronalaskom je takođe realizovana kombinacija jedinjenja formule I, terapije zračenjem i drugim hemoterapeutskim agensom za istovremenu, odvojenu ili uzastopnu primenu.

Predmetnim pronalaskom je takođe realizovana jedinjenja formule I za primenu u dobijanju leka za primenu kao pomoćnog sredstva u terapiji tumora ili za potencijaciju tumorskih ćelija u kombinaciji sa jonizujućim zračenjem i drugim hemoterapeutskim agensima.

Predmetnim pronalaskom je takođe realizovana primena jedinjenja formule I u dobijanju leka za primenu kao pomoćnog sredstva u terapiji tumora ili za potencijaciju tumorskih ćelija u kombinaciji sa jonizujućim zračenjem i drugim hemoterapeutskim agensima. Jedinjenja se takođe mogu primeniti u kombinaciji sa jonizujućim zračenjem i drugim hemoterapeutskim agensima.

Takođe je otkriven postupak hemoterapije ili radioterapije, pri čemu taj postupak sadrži primenu na pacijenta kod koga postoji potreba za tim efikasne količine jedinjenja formule I ili kompozicije koja sadrži jedinjenje formule I u kombinaciji sa jonizujućim zračenjem ili hemoterapeutskim sredstvima. Jedinjenja takođe mogu biti primenjivana u kombinaciji sa jonizujućim zračenjem i drugim hemoterapeutskim sredstvima.

U kombinovanoj terapiji, jedinjenja prema ovom pronalasku mogu se primenjivati pre (npr., 5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, 45 minuta, 1 sat, 2 sata, 4 sata, 6 sati, 12 sati, 24 sata, 48, sati, 72 sata, 96 sati, 1 nedelju, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelje, 6 nedelja, 8 nedelja, ili 12 nedelja), uporedo ili posle (npr., 5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, 45 minuta,1 sat, 2 sata, 4 sata, 6 sati, 12 sati, 24 sata, 48 sati, 72 sata, 96 sati, 1 nedelju, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelje, 6 nedelja, 8 nedelja, ili 12 nedelja) davanja drugog sredstva protiv kancera subjektu kome je to potrebno. U različitim primerima izvođenja predmetna jedinjenja i drugo sredstvo protiv kancera se daju u razmaku od 1 minut, 10 minuta, 30 minuta, manje od 1 sat, 1 sat do 2 sata, 2 sata do 3 sata, 3 sata do 4 sata, 4 sata do 5 sata, 5 sata do 6 sati, 6 sati do 7 sati, 7 sati do 8 sati, 8 sati do 9 sati, 9 sati do 10 sati, 10 sati do 11 sati, 11 sati do 12 sati, ne više od 24 sata, ili ne više od 48 sati.

Jedinjenja prema ovom pronalasku i drugo sredstvo protiv kancera mogu delovati dodatno ili sinergijski. Sinergijska kombinacija predmetnih jedinjenja i drugog sredstva protiv kancera mogla bi omogućiti primenu manjih doza jednog ili oba ova agensa i/ili ređe doziranje jednog ili oba od navedenog predmetnog jedinjenja i drugih sredstava protiv kancera i/ili ređe primena agenasa kojim se može redukovati eventualna toksičnost koja je povezana sa primenom agenasa subjektu, a bez smanjenja efikasnosti agenasa u lečenju tumora. Pored toga, sinergijski efekat bi mogao rezultovati sa poboljšanom efikasnosti ovih agenasa u lečenju tumora i/ili smanjenju štetnih ili neželjenih dejstava koja su povezana sa primenom samo jednog od pomenutih agenasa.

Primeri sredstava protiv kancera ili hemoterapeutskih agenasa za upotrebu u kombinaciji jedinjenjima prema predmetnom pronalasku mogu se pronaći u Cancer Principles and Practice of Oncology autora V.T. Devita i S. Hellman (urednici), 6. izdanje (15. februar 2001.), Lippincott Williams & Wilkins Publishers. Stručnjak iz odgovarajuće oblasti bi mogao da proceni koje kombinacije agenasa bi se mogle primeniti na osnovu posebnih karakteristika lekova i tumora koji su u pitanju. Takva sredstva protiv kancera obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni samo na njih: HDAC inhibitori, modulatori receptora estrogena, modulatori receptora irogena, modulatori retinoidnog receptora, citotoksični/citostatički agensi, antiproliferativni agensi, inhibitor prenilprotein transferaze, inhibitori HMG-CoA reduktaze, inhibitori HIV proteaze, inhibitori reverzne transkriptaze i drugi inhibitori angiogeneze, inhibitori ćelijske proliferacije i signalizacije preživljavanja, agensi za indukciju apoptoze i agensi koji remete kontrolne tačke ćelijskog ciklusa. Aktuelna jedinjenja su posebno korisna kada se daju istovremeno sa terapijom zračenjem.

Primeri "HDAC inhibitora" obuhvataju suberoilanilid hidroksaminsku kiselinu (SAHA), LAQ824, LBH589, PXD101, MS275, FK228, valproinsku kiselinu, buternu kiselinu i CI-994.

"Modulatori receptora estrogena" se odnose na jedinjenja koja ometaju ili inhibiraju vezivanje estrogena za receptor, bez obzira na konkretan mehanizam. Primeri modulatora receptora estrogena obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni samo na njih: tamoksifen, raloksifen,

2

idoksifen, LY353381, LY117081, toremifen, fulvestrant, 4-[7-(2,2-dimetil-1-oksopropoksi-4-metil-2-[4-[2-(1-piperidinil)etoksi]fenil]-2H-1-benzopiran-3-il]-fenil-2,2-dimetilpropanoat, 4,4'-dihidroksibenzofenon-2,4-dinitrofenil-hidrazon, i SH646.

"Modulatori receptora androgena" se odnose na jedinjenja koja ometaju ili inhibiraju vezivanje irogena za receptor, bez obzira na konkretan mehanizam. Primeri modulatora receptora irogena obuhvataju finasterid i druge inhibitore 5α-reduktaze, nilutamid, flutamid, bikalutamid, liarozol i abirateron acetat.

"Modulatori retinoidnog receptora" se odnose na jedinjenja koja ometaju ili inhibiraju vezivanje retinoida za receptor, bez obzira na konkretan mehanizam. Primeri takvih modulatora retinoidnog receptora obuhvataju beksaroten, tretinoin, 13-cis-retinoinsku kiselinu, 9-cisretinoinsku kiselinu, α-difluorometilomitin, ILX23-7553, trans-N-(4'-hidroksifenil) retinamid, i N-4-karboksifenil retinamid.

"Citotoksični/citostatički agensi" se odnose na jedinjenja koja izazivaju ćelijsku smrt ili inhibiraju proliferaciju ćelija primarno direktnim remećenjem funkcionisanja ćelija ili inhibiranjem ili remećenjem mitoze ćelija, uključujući alkilujuće agense, faktore nekroze tumora, interkalatore, jedinjenja koja aktiviraju hipoksiju, inhibitore mikrotubula/ agense za stabilizaciju mikrotubula, inhibitore mitotičkih kinezina, inhibitore kinaza uključenih u mitotičku progresiju, antimetabolite, modifikatore bioloških reakcija; hormonske/anti-hormonske terapeutske agense, hematopoetične faktore rasta, terapeutske agense usmerene na monoklonalna antitela, inhibitore topoizomeraze, inhibitore proteazoma i inhibitore ubikvitin ligaze.

Primeri citotoksičnih agenasa obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni samo na njih: ciklofosfamid, hlorambucil karmustin (BCNU), lomustin (CCNU), busulfan, treosulfan, sertenef, kahektin, ifosfamid, tazonermin, lonidamin, karboplatin, altretamin, prednimustin, dibromodulcitol, ranimustin, fotemustin, nedaplatin, aroplatin, oksaliplatin, temozolomid, metil metansulfonat, prokarbazin , dakarbazin, heptaplatin, estramustin, improsulfan tozilat, trofosfamid, nimustin, dibrospidijum hlorid, pumitepa, lobaplatin, satraplatin, profiromicin, cisplatin, irofulven, deksifosfamid, cis-amindihloro(2-metil-piridin)platina, benzilgvanin, glufosfamid, GPX100, (trans, trans, trans)-bis-mu-(heksan-1,6-diamin)-mu-[diaminplatina(II)]bis[diamin(hloro)platina(II)]tetrahlorid, diarizidinilspermin, arsenik trioksid, 1-(11-dodecilamino-10-hidroksiundecil)-3,7-dimetilksantin, zorubicin, idarubicin, daunorubicin, bisantren, mitoksantron, pirarubicin, pinafid, valrubicin, amrubicin, doksorubicin, epirubicin, pirarubicin, antineoplaston, 3'-deamino-3'-morfolino-13-deokso-10-hidroksikarminomicin, anamicin, galarubicin, elinafid, MEN 10755 i 4-demetoksi-3-deamino-3-aziridinil-4-metilsulfonil-daunorubicin (vidi WO 00/50032). Naredni primeri obuhvataju inhibitore Raf kinaze (kao što je Bay43-9006) i inhibitore mTOR (kao što su Wyeth-ov CCI-779 i Ariad AP23573). Sledeći primeri su inhibitori PI3K (na primer, LY294002).

U jednom primeru izvođenja jedinjenja prema ovom pronalasku se mogu upotrebiti u kombinaciji sa alkilujućim agensima.

Primeri alkilujućih agenasa obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni samo na azotne mustarde: ciklofosfamid, ifosfamid, trofosfamid i hlorambucil; nitrozouree: karmustin (BCNU) i lomustin (CCNU); alkilsulfonate: busulfan i treosulfan; triazene: dakarbazin, prokarbazin i temozolomid; komplekse koji sadrže platinu: cisplatin, karboplatin, aroplatin i oksaliplatin.

U jednom primeru izvođenja, alkilujući agens je dakarbazin. Dakarbazin se može primenjivati na subjekta u dozama u opsegu od oko 150 mg/m2 (površine tela subjekta) do oko 250 mg/m<2>. U sledećem primeru izvođenja, dakarbazin se daje intravenski subjektu jednom dnevno, pet dana uzastopno u dozama u opsegu od oko 150 mg/m2 do oko 250 mg/m2.

U jednom primeru izvođenja, alkilujući agens je prokarbazin. Prokarbazin se može primenjivati na subjekta u dozama u opsegu od oko 50 mg/m2 (površine tela subjekta) do oko 100 mg/m<2>. U sledećem primeru izvođenja, prokarbazin se daje intravenski subjektu jednom dnevno, pet dana uzastopno u dozama u opsegu od oko 50 mg/m2 do oko 100 mg/m2.

U jednom primeru izvođenja, alkilujući agens je temozoloamid. Temozoloamid se može primenjivati na subjekta u dozama u opsegu od oko 150 mg/m2 (površine tela subjekta) do oko 200 mg/m<2>. U sledećem primeru izvođenja, dakarbazin se daje oralno životinji jednom dnevno, pet dana uzastopno u dozama u opsegu od oko 150 mg/m2 do oko 200 mg/m2.

Primeri anti-mitotičkih agenasa obuhvataju: alokolhicin, halihondrin B, kolhicin, derivat kolhicina, dolstatin 10, majtanzin, rizoksin, tiokolhicin i tritil cistein.

Primer jedinjenja koje aktivira hipoksiju je tirapazamin.

Primeri inhibitora proteazoma obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni samo na njih: laktacistin, bortezomib, epoksomicin i peptidni aldehidi, kao što su MG 132, MG 115 i PSI.

Primeri inhibitora mikrotubula/agenasa za stabilizaciju mikrotubula obuhvataju paklitaksel, vindezin sulfat, vinkristin, vinblastin, vinorelbin, 3',4'-didehidro-4'-deoksi-8'-norvinkaleukoblastin, docetaksol, rizoksin, dolastatin, mivobulin izetionat, auristatin, cemadotin, RPR109881, BMS184476, vinflunin, kriptoficin, 2,3,4,5,6-pentafluoro-N-(3-fluoro-4-metoksifenil) benzen sulfonamid, anhidrovinblastin, N,N-dimetil-L-valil-L-valil-N-metil-L-valil-L-prolil-L-prolin-t-butilamid, TDX258, epotilone (vidi, na primer, US pat. br. 6,284,781 i 6,288,237) i BMS188797.

Neki primeri inhibitora topoizomeraze su topotekan, hikaptamin, irinotekan, rubitekan, eksatekan, gimetekan, diflomotekan, silil-kamptotecini, 9-aminokamptotecin, kamptotecin,

2

krisnatol, mitomicin C, 6-etoksipropionil-3',4'-O-ekso-benziliden-hartreuzin, 9-metoksi-N,N-dimetil-5-nitropirazolo[3,4,5-kl]akridin-2-(6H) propanamin, 1-amino-9-etil-5-fluoro-2,3-dihidro-9-hidroksi-4-metil-1H,12H-benzo[de]pirano[3',4':b,7]-indolizino[1,2b]hinolin-10,13(9H,15H)dion, lurtotekan, 7-[2-(N-izopropilamino)etil]-(20S)kamptotecin, BNP1350, BNPI1100, BN80915, BN80942, etopozid fosfat, tenipozid, sobuzoksan, 2'-dimetilamino-2'-deoksi-etopozid, GL331, N-[2-(dimetilamino)etil]-9-hidroksi-5,6-dimetil-6H-pirido[4,3-b]karbazol-1-karboksamid, asulakrin, (5a, 5aB, 8aa,9b)-9-[2-[N-[2-(dimetilamino)etil]-N-metilamino]etil]-5-[4-hidroksi-3,5-dimetoksifenil]-5,5a,6,8,8a,9-heksohidrofuro(3',4':6,7)nafto(2,3-d)-1,3-dioksol-6-on, 2,3-(metilendioksi)-5-metil-7-hidroksi-8-metoksibenzo[c]-fenantridinijum, 6,9-bis[(2-aminoetil)amino]benzo[g]izohinolin-5,10-dion, 5-(3-aminopropilamino)-7,10-dihidroksi-2-(2-hidroksietilaminometil)-6H-pirazolo[4,5,1-de]akridin-6-on, N-[1- [2(dietilamino)etilamino]-7-metoksi-9-okso-9H-tioksanten-4-ilmetil]formamid, N-(2-(dimetilamino)etil)akridin-4-karboksamid, 6-[[2-(dimetilamino)etil]amino]-3-hidroksi-7H-indeno[2,1-c] hinolin-7-on, i dimesna; nekamptotecinski inhibitori topoizomeraze-I, kao što su indolokarbazoli; i dualni inhibitori topoizomeraze-I i II, kao što su benzofenazini, XR20115761MLN 576 i benzopiridoindoli.

U jednom primeri izvođenja, inhibitor topoizomeraze je irinotekan. Irinotekan se može primenjivati na subjekta u dražejama u opsegu od oko 50 mg/m<2>(površina subjektovog tela) do oko 150 mg/m<2>. U sledećem primeru izvođenja, irinotekan se daje intravenski subjektu jednom dnevno, tokom pet dana uzastopno u dozama u opsegu 50mg/m2 do oko 150mg/m2 u danima 1-5, pa onda ponovo intravenski jednom dnevno, tokom pet dana uzastopno u danima 28-32 u dozama u opsegu od oko 50mg/m2 do oko 150mg/m2 , onda ponovo intravenski jednom dnevno, pa tokom pet dana uzastopno u danima 55-59 u dozi u opsegu od oko 50mg/m2 do oko 150mg/m2.

Primeri inhibitora mitotičkih kinezina, a naročito humanog mitotičkog kinezina KSP, opisani su u PCT objavljenim prijavama WO 01/30768, WO 01/98278, WO 02/056880, WO 03/050,064, WO 03/050,122, WO 03/049,527, WO 03/049,679, WO 03/049,678, WO 03/039460 , WO 03/079973, WO 03/099211, WO 2004/039774, WO 03/105855, WO 03/106417, WO 2004/087050, WO 2004/058700, WO 2004/058148 i WO 2004/037171 i US objavljenim prijavama patenata US 2004/132830 i US 2004/132719. U jednom primeru izvođenja inhibitori mitotičkih kinezina obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni samo na njih: inhibitore KSP, inhibitore MKLP1, inhibitore CENP-E, inhibitore MCAK, inhibitore Kifl4, inhibitore Mphosph1 i inhibitore Rab6-KIFL.

2

"Inhibitori kinaza uključenih u mitotičku progresiju" obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni samo na njih: inhibitore aurora kinaze, inhibitore kinaza sličnih polu (engl. Polo-like kinases, skr. PLK) (a naročito inhibitore PLK-1), inhibitore bub-1 i inhibitore bub-R1.

"Antiproliferativni agensi" obuhvataju antisensne/nonsensne RNK i DNK oligonukleotide kao što su G3139, ODN698, RVASKRAS, GEM231, i INX3001, i antimetabolite kao što je enocitabin, karmofur, tegafur, pentostatin, doksifluridin, trimetreksat, fludarabin, kapecitabin, galocitabin, citarabin okfosfat, fosteabin natrijum hidrat, raltitreksed, paltitreksid, emitefur, tiazofurin, decitabin, nolatreksed, pemetreksed, nelzarabin, 2'-deoksi-2'-metilidencitidin, 2'-fluorometilen-2'-deoksicitidin, N-[5-(2,3-dihidro-benzofuril)sulfonil]-N'-(3,4-dihlorofenil)urea, N-6-[4-deoksi-4-[N2-[2(E),4(E)-tetradekadienoil]glicilamino]-L-glicero-B-L-mano-heptopiranozil]adenin, aplidin, ekteinascidin, troksacitabin, 4-[2-amino-4-okso-4,6,7,8-tetrahidro-3H-pirimidino[5,4-b][1,4]tiazin-6-il-(S)-etil]-2,5-tienoil-L-glutaminska kiselina, aminopterin, 5-flurouracil, alanozin, estar 11-acetil-8-(karbamoiloksimetil)-4-formil-6-metoksi-14-oksa-1,11-diazatetraciklo(7.4.1.0.0)-tetradeka-2,4,6-trien-9-il sirćetne kiseline, svainzonin, lometreksol, deksrazoksan, metioninaza, 2'-cijano-2'-deoksi-N-4-palmitoil-1-B-D-arabino furanozil citozin i 3-aminopiridin-2-karboksaldehid tiosemikarbazon.

Primeri terapeutskih agenasa usmerenih na monoklonalna antitela obuhvataju one terapeutske agense koji imaju citotoksične agense ili radioizotope vezane za monoklonalno antitelo specifično za tumorske ćelije ili specifično za ciljne ćelije. Primeri obuhvataju beksar.

"Inhibitori HMG-CoA reduktaze" se odnose na inhibitore 3-hidroksi-3-metilglutaril-CoA reduktaze. Primeri inhibitora HMG-CoA reduktaze koji se mogu upotrebiti obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni samo na njih: lovastatin (MEVACOR®; vidi US pat. br.4,231,938, 4,294,926 i 4,319,039), simvastatin (ZOCOR®; vidi US pat. br. 4,444,784, 4,820,850 i 4,916,239), pravastatin (PRAVACHOL®; vidi US pat. br. 4,346,227, 4,537,859, 4,410,629, 5,030,447 i 5,180,589), fluvastatin (LESCOL®; vidi US pat. br.5,354,772, 4,911,165, 4,929,437, 5,189,164, 5,118,853, 5,290,946 i 5,356,896) i atorvastatin (LIPITOR®; vidi US pat. br. 5,273,995, 4,681,893, 5,489,691 i 5,342,952). Strukturne formule ovih i dodatnih inhibitora HMG-CoA reduktaze koji se mogu upotrebiti u aktuelnim metodima su opisani na strani 87 u M. Yalpani, "Cholesterol Lowering Drugs", Chemistry & Industry, str. 85-89 (5. februar 1996.) i US patentima br. 4,782,084 i 4,885,314. Kada se ovde upotrebljava, izraz inhibitor HMG-CoA reduktaze obuhvata sve farmaceutski prihvatljive laktone i otvoreno-kiselinske oblike (tj. one kod kojih je laktonski prsten otvoren da bi se formirala slobodna kiselina), kao i soli i estre jedinjenja koja imaju aktivnost inhibiranja HMG-CoA reduktaze, i zbog toga se primena takvih soli, estara, otvorenih kiselina i laktona nalazi u okviru predmetnog pronalaska.

2

"Inhibitor prenil-protein transferaze " se odnosi na jedinjenje koje inhibira jednu ili bilo koju kombinaciju enzima prenil-protein transferaze, uključujući farnezil-protein transferazu (FPTase), geranilgeranil-protein transferazu tip I (GGPTase-I), i geranilgeranil-protein transferazu tip-II (GGPTase-II, takođe se naziva i Rab GGPTase).

Primeri inhibitora prenil-protein transferaze mogu se pronaći u sledećim publikacijama i patentima: WO 96/30343, WO 97/18813, WO 97/21701, WO 97/23478, WO 97/38665, WO 98/28980, WO 98/29119, WO 95/32987, US pat. br. 5,420,245, US pat. br. 5,523,430, US pat. br. 5,532,359, US pat. br. 5,510,510, US pat. br. 5,589,485, US pat. br. 5,602,098, objavljena evropska prijava patenta 0618 221, objavljena evropska prijava patenta 0675 112, objavljena evropska prijava patenta 0 604 181, objavljena evropska prijava patenta 0 696 593, WO 94/19357, WO 95/08542, WO 95/11917, WO 95/12612, WO 95/12572, WO 95/10514, US. pat. br. 5,661,152, WO 95/10515, WO 95/10516, WO 95/24612, WO 95/34535, WO 95/25086, WO 96/05529, WO 96/06138, WO 96/06193, WO 96/16443, WO 96/21701, WO 96/21456, WO 96/22278, WO 96/24611, WO 96/24612, WO 96/05168, WO 96/05169, WO 96/00736, US pat. br. 5,571,792, WO 96/17861, WO 96/33159, WO 96/34850, WO 96/34851, WO 96/30017, WO 96/30018, WO 96/30362, WO 96/30363, WO 96/11 11, WO 96/31477, WO 96/31478, WO 96/31501, WO 97/00252, WO 97/03047, WO 97/03050, WO 97/04785, WO 97/02920, WO 97/17070, WO 97/23478, WO 97/26246, WO 97/30053, WO 97/44350, WO 98/02436, i US pat. br. 5,532,359. Za primer uloge inhibitora prenil-protein transferaze u angiogenezi vidi European J. of Cancer (1999), 35(9):1394-1401.

"Inhibitori angiogeneze" se odnose na jedinjenja koji inhibiraju obrazovanje novih krvnih sudova, bez obzira na mehanizam. Primeri inhibitora angiogeneze obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni samo na njih: inhibitori tirozin kinaze, kao što su inhibitori receptora tirozin kinaze Flt-1 (VEGFR1) i Flk-1/KDR (VEGFR2), inhibitori faktora rasta dobijeni iz epiderma, fibroblasta, ili pločica, inhibitori MMP (matriks metaloproteaze), blokatori integrina, interferonα, interleukin-12, pentozan polisulfat, inhibitori ciklooksigenaze, uključujući nesteroidne antiinflamatorne (NSAID-ovi) kao što su aspirin i ibuprofen, kao i selektivni inhibitori ciklooksigenaze-2, kao što su celekoksib i rofekoksib (PNAS (1992) 89:7384; JNCI (1982) 69:475; Arch. Opthalmol. (1990) 108:573; Anat. Rec. (1994) 238:68; FEBS Letters (1995) 372:83; Clin, Orthop.(1995) 313:76; J. Mol. Endocrinol. (1996) 16:107; Jpn. J. Pharmacol. (1997) 75:105; Cancer Res.(1997) 57:1625 (1997); Cell (1998) 93:705; Intl. J. Mol. Med. (1998) 2:715; J. Biol. Chem. (1999) 274:9116)), steroidni anti-inflamatorni (kao što su kortikosteroidi, mineralokortikoidi, deksametazon, prednizon, prednizolon, metilpred, betametazon), karboksiamidotriazol, kombretastatin A-4, skvalamin, 6-O-hloroacetil-karbonil)-fumagilol,

2

talidomid, angiostatin, troponin-1, antagonisti angiotenzina II (vidi J. Lab. Clin. Med. (1985) 105:141-145), i antitela za VEGF (vidi Nature Biotechnology (1999) 17:963-968; Kim et al (1993) Nature 362:841-844; WO 00/44777; i WO 00/61186).

Drugi terapeutski agensi koji modulišu ili inhibiraju angiogenezu i mogu se takođe primeniti u kombinaciji sa jedinjenjima prema aktuelnom pronalasku uključuju agense koji modulišu ili inhibiraju sisteme koagulacije i fibrinolize (vidi pregled u Clin. Chem. La. Med. (2000) 38:679-692). Primeri takvih agenasa koji modulišu ili inhibiraju procese koagulacije i fibrinolize obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni samo na njih: heparin (vidi Thromb. Haemost. (1998) 80:10-23), heparini male molekulske težine i inhibitori karboksipeptidaze U (takođe su poznati kao inhibitori aktivnog trombina koji se mogu aktivirati inhibitorom fibrinolize [TAFIa]) (vidi Thrombosis Res. (2001) 101:329-354). TAFIa inhibitori su opisani u PCT objavljenoj prijavi WO 03/013,526 i US ser. br.60/349,925 (podneta 18. januara 2002.).

"Agensi koji remete kontrolne tačke ćelijskog ciklusa" se odnose na jedinjenja koja inhibiraju protein kinaze koje prenose signale kontrolnih tačaka ćelijskog ciklusa, čime senzibilizuju tumorske ćelije za agense koji oštećuju DNK. Takvi agensi obuhvataju inhibitore ATR, ATM, Chk1 i Chk2 kinaze i inhibitore cdk i cdc kinaze, a njihove specifične primere predstavljaju 7-hidroksistaurosporin, staurosporin, flavopiridol, CYC202 (ciklacel) i BMS-387032.

"Inhibitori ćelijske proliferacije i procesa signalizacije preživljavanja" se odnose na farmaceutske agense koji inhibiraju receptore ćelijskih površina i kaskade prenošenja signala nizvodno od površinskih receptora. Takvi agensi obuhvataju inhibitore inhibitora EGFR (na primer, gefitinib i erlotinib), inhibitore ERB-2 (na primer, trastuzumab), inhibitore IGFR (na primer, one koji su opisani u WO 03/059951), inhibitore receptora citokina, inhibitore MET, inhibitore PI3K (na primer, LY294002), serin/treonin kinaze (uključujući sledeće, ali nisu ograničeni na inhibitore Akt, kao što su oni koji su opisani u WO 03/086404, WO 03/086403, WO 03/086394, WO 03/086279; WO 02/083675, WO 02/083139, WO 02/083140 i WO 02/083138, inhibitore Raf kinaze (na primer, BAY-43-9006), inhibitore MEK (na primer, CI-1040 i PD-098059) i inhibitore mTOR (na primer, Wyeth CCI-779 i Ariad AP23573). Takvi agensi obuhvataju jedinjenja - inhibitore malih molekula i antagoniste antitela.

"Agensi za indukciju apoptoze" obuhvataju aktivatore članove familije TNF receptora (uključujući TRAIL receptore).

U jednom primeru izvođenja jedinjenja prema predmetnom pronalasku se mogu primeniti za lečenje tumora u kombinaciji sa jednim ili više, a naročito jednim, dva ili tri agensa izabrana između temozolomida, cisplatina, karboplatina, oksaliplatina, irinotekana i topotekana.

2

Jedinjenje prema aktuelnom pronalasku se može primeniti za lečenje tumora u kombinaciji sa jednim ili više sledećih terapeutskih agenasa: abareliks (Plenaxis depot<®>); aldesleukin (Prokine®); aldesleukin (Proleukin®); alemtuzumab (Campath®); alitretinoin (Panretin®); alopurinol (Zyloprim®); altretamin (Hexalen®); amifostin (Ethyol®); anastrozol (Arimidex®); arsenik trioksid (Trisenox®); asparaginaza (Elspar®); azacitidin (Vidaza®); bevakuzimab (Avastin®); beksaroten kapsule (Targretin®); beksaroten gel (Targretin®); bleomicin (Blenoxane®); bortezomib (Velcade®); busulfan intravenski (Busulfex®); busulfan oralni (Myleran®); kalusteron (Methosarb®); kapecitabin (Xeloda®); karboplatin (Paraplatin®); karmustin (BCNU®, BiCNU®); karmustin (Gliadel®); karmustin sa Polifeprosan 20 Implantom (Gliadel Wafer®); celekoksib (Celebrex®); cetuksimab (Erbitux®); hlorambucil (Leukeran®); cisplatin (Platinol®); kladribin (Leustatin®, 2-CdA®); klofarabin (Clolar®); ciklofosfamid (Cytoxan®, Neosar®); ciklofosfamid (Cytoxan Injection®); ciklofosfamid (Cytoxan Tablet®); citarabin (Cytosar-U®); citarabin lipozomal (DepoCyt®); dakarbazin (DTIG-Dome®); daktinomicin, aktinomicin D (Cosmegen®); darbepoetin alfa (Aranesp®); daunorubicin lipozomal (DanuoXome®); daunorubicin, daunomicin (Daunorubicin®); daunorubicin, daunomicin (Cerubidine®); denileukin diftitoks (Ontak®); deksrazoksan (Zinecard®); docetaksel (Taxotere®); doksorubicin (Adriamycin PFS®); doksorubicin (Adriamycin®, Rubex®); doxorubicin (Adriamycin PFS Injection®); doksorubicin lipozomal (Doxil®); dromostanolon propionat (Dromostanolone®); dromostanolon propionat (Masterone Injection®); Eliotov B rastvor (Elliott's B Solution®); epirubicin (Ellence®); epoetin alfa (Epogen®); erlotinib (Tarceva®); estramustin (Emcyt®); etoposid fosfat (Etopophos®); etopozid, VP-16 (Vepesid®); eksemestan (Aromasin®); filgrastim (Neupogen®); floksuridin (intraarterijski) (FUDR®); fludarabin (Fludara®); fluorouracil, 5-FU (Adrucil®); fulvestrant (Faslodex®); gefitinib (Iressa®); gemcitabin (Gemzar®); gemtuzumab ozogamicin (Mylotarg®); goserelin acetat (Zoladex Implant®); goserelin acetat (Zoladex®); histrelin acetat (Histrelin implant®); hidroksiurea (Hydrea®); ibritumomab tiuksetan (Zevalin®); idarubicin (Idamycin®); ifosfamid (IFEX®); imatinib mezilat (Gleevec®); interferon alfa 2a (Roferon A®); interferon alfa-2b (Intron A®); irinotekan (Camptosar®); lenalidomid (Revlimid®); letrozol (Femara®); leukovorin (Wellcovorin®, Leucovorin®); leuprolid acetat (Eligard®); levamizol (Ergamisol®); lomustin, CCNU (CeeBU®); mekloretamin, azot mustard (Mustargen®); megestrol acetat (Megace®); melfalan, L-PAM (Alkeran®); merkaptopurin, 6-MP (Purinethol®); mesna (Mesnex®); mesna (Mesnex tabs®); metotreksat (Methotrexate®); metoksalen (Uvadex®); mitomicin C (Mutamycin®); mitotan (Lysodren®); mitoksantron (Novantrone®); nandrolon fenpropionat (Durabolin-50®); nelarabin (Arranon®); nofetumomab (Verluma®); oprelvekin (Neumega®); oksaliplatin (Eloxatin®); paklitaksel (Paxene®); paklitaksel (Taxol®); paklitaksel proteinom-vezane čestice (Abraxane<®>); palifermin (Kepivance®); pamidronat (Aredia®); pegademaza (Adagen (Pegademase Bovine)®); pegaspargaza (Oncaspar®); pegfilgrastim (Neulasta®); pemetreksed dizodijum (Alimta®); pentostatin (Nipent®); pipobroman (Vercyte®); plikamicin, mitramicin (Mithracin®); porfimer natrijum (Photofrin®); prokarbazin (Maculane®); kvinakrin (Atabrine®); rasburikaza (Elitek®); rituksimab (Rituxan®); sargramostim (Leukine®); sargramostim (Prokine®); sorafenib (Nexavar®); streptozocin (Zanosar®); sunitinib maleat (Sutent®); talk (Sclerosol®); tamoksifen (Nolvadex®); temozolomid (Temodar®); teniposid, VM-26 (Vumon®); testolakton (Teslac®); tiogvanin, 6-TG (Thioguanine®); tiotepa (Thioplex®); topotekan (Hycamtin®); toremifen (Fareston®); tozitumomab (Bexxar®); tozitumomab/I-131 tozitumomab (Bexxar®); trastuzumab (Herceptin®); tretinoin, ATRA (Vesanoid®); uracil mustard (Uracil Mustard Capsules®); valrubicin (Valstar®); vinblastin (Velban®); vinkristin (Oncovin®); vinorelbin (Navelbine®); vorinostat (Zolinza®); zoledronat (Zometa®); nilotinib (Tasigna®) i dasatinib (Sprycel®).

Pronalazak takođe obuhvata kombinacije sa NSAID-ovima koji su selektivni COX-2 inhibitori. Za svrhe ove specifikacije NSAID-ovi koji su selektivni inhibitori COX-2 su definisani kao oni koji poseduju najmanje 100 puta veću specifičnost inhibicije COX-2 u odnosu na COX-1 mereno odnosom IC50za COX-2 i IC50za COX-1, što se procenjuje na osnovu ćelijskih ili mikrozomalnih testova. Takva jedinjenja obuhvataju ona koja su opisana u US pat.

5,474,995, US pat.5,861,419, US pat.6,001,843, US pat. 6,020,343, US pat.5,409,944, US pat.

5,436,265, US pat. 5,536,752, US pat. 5,550,142, US pat. 5,604,260, U.S. 5,698,584, US pat.

5,710,140, WO 94/15932, US pat. 5,344,991, US pat. 5,134,142, US pat. 5,380,738, US pat.

5,393,790, US pat.5,466,823, US pat.5,633,272, i US pat.5,932,598, koji su svi ovde uključeni kao reference, ali nisu ograničena samo na njih.

Inhibitori COX-2 koji se naročito mogu primeniti u aktuelnom metodu lečenja su 5-hloro-3-(4-metilsulfonil)fenil-2-(2-metil-5-piridinil)piridin; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

Jedinjenja koja su opisana kao specifični inhibitori COX-2 i zbog toga se mogu primeniti u predmetnom pronalasku obuhvataju sledeća, ali nisu ograničena samo na njih: parekoksib, CELEBREX® i BEXTRA® ili njihova farmaceutski prihvatljiva so.

Drugi primeri inhibitora angiogeneze obuhvataju sledeće, ali nisu ograničeni samo na njih: endostatin, ukrain, ranpirnaza, IM862, 5-metoksi-4-[2-metil-3-(3-metil-2-butenil)oksiranil]-1-oksaspiro[2,5]okt-6-il(hloroacetil)karbamat, acetildinanalin, 5-amino-1-[[3,5-dihloro-4-(4-hlorobenzoil)fenil]metil]-1H-1,2,3-triazol-4-karboksamid, CM101, skvalamin, kombretastatin, RPI4610, NX31838, sulfatirani manopentaozni fosfat, 7,7-(karbonil-bis[imino-N-metil-4,2-

1

pirolokarbonilimino[N-metil-4,2-pirol]-karbonilimino]-bis-(1,3-naftalen disulfonat), i 3-[(2,4-dimetilpirol-5-il)metilen]-2-indolinon (SU5416).

Kada se upotrebljava gore, izraz "blokatori integrina" se odnosi na jedinjenja koja selektivno antagoniziraju, inhibiraju ili sprečavaju vezivanje fiziološkog liganda za αvβ3integrin, na jedinjenja koja selektivno antagoniziraju, inhibiraju ili sprečavaju vezivanje fiziološkog liganda za αvβ5integrin, na jedinjenja koja selektivno antagoniziraju, inhibiraju ili sprečavaju vezivanje fiziološkog liganda i za the αvβ3integrin i za αvβ5integrin, i na jedinjenja koja selektivno antagoniziraju, inhibiraju ili sprečavaju aktivnost pojedinačnog, odnosno pojedinačnih integrina izraženih na kapilarnim endotelijalnim ćelijama. Ovaj izraz se takođe odnosi na antagoniste αvβ6, αvβ8α1β1, α2β1, α5β1, α6β1i α6β4integrina. Ovaj izraz se takođe odnosi na antagoniste bilo koje kombinacije αvβ3, αvβ5, αvβ6, αvβ8, α1β1, α2β1, α5β1α6β1i α6β4integrina.

Neki specifični primeri inhibitora tirozin kinaze obuhvataju N-(trifluorometilfenil)-5-metilisoksazol-4-karboksamid, 3-[(2,4-dimetilpirol-5-il)metilidenil)indolin-2-on, 17-(alilamino)-17-demetoksigeldanamicin, 4-(3-hloro-4-fluorofenilamino)-7-metoksi-6-[3-(4-morfolinil)propoksil]hinazolin, N-(3-etinilfenil)-6,7-bis(2-metoksietoksi)-4-hinazolinamin, BIBX1382, 2,3,9,10,11,12-heksahidro-10-(hidroksimetil)-10-hidroksi-9-metil-9,12-epoksi-1H-diindolo[1,2,3-fg:3',2',1'-kl]pirolo[3,4-i][1,6]benzodiazocin-1-on, SH268, genistein, STI571, CEP2563, 4-(3-hlorofenilamino)-5,6-dimetil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidinmetan sulfonat, 4-(3-bromo-4-hidroksifenil)amino-6,7-dimetoksihinazolin, 4-(4'-hidroksifenil)amino-6,7-dimetoksihinazolin, SU6668, STI571A, N-4-hlorofenil-4-(4-piridilmetil)-1-ftalazinamin, i EMD121974.

U jednom primeru izvođenja, jedinjenja prema predmetnom pronalasku se mogu primeniti za lečenje ili prevenciju pojave nekroze indukovane selektivnim N3-adenin metilacionim agensima kao što je MeOSO2(CH2)-leksitropsin (Me-Lex).

Kombinacije sa jedinjenjima koja nisu jedinjenja protiv kancera takođe su otkrivene aktuelnim metodama. Na primer, kombinacije jedinjenja za koje se traži zaštita sa PPAR-γ (tj., PPAR-gama) agonistima i PPAR-δ (tj., PPAR-delta) agonistima mogu se primeniti za lečenje izvesnih maligniteta. PPAR-γ i PPAR-δ su receptori γ i δ aktivirani proliferatorom nuklearnog peroksizoma. Ekspresija PPAR-γ na endotelijalnim ćelijama i njena uloga u angiogenezi su opisani u literaturi (vidi J. Cardiovasc. Pharmacol. (1998) 31:909-913; J. Biol. Chem. (1999) 274:9116-9121; Invest. Ophthalmol Vis. Sci. (2000) 41:2309-2317). Nedavno je pokazano da PPAR-γ agonisti inhibiraju angiogenski odgovor na VEGF in vitro; i troglitazon i rosiglitazon maleat inhibiraju razvoj retinalne neovaskularizacije kod miševa. (Arch. Ophthamol. (2001) 119:709-717). Primeri PPAR-γ agonista i PPAR-γ/α agonista obuhvataju sledeće, ali nisu

2

ograničeni samo na njih: tiazolidindioni (kao što su DRF2725, CS-011, troglitazon, rosiglitazon, i pioglitazon), fenofibrat, gemfibrozil, klofibrat, GW2570, SB219994, AR-H039242, JTT-501, MCC-555, GW2331, GW409544, NN2344, KRP297, NP0110, DRF4158, NN622, GI262570, PNU182716, DRF552926, 2-[(5,7-dipropil-3-trifluorometil-1,2-benzisoksazol-6-il)oksi]-2-metilpropionska kiselina (opisana u USSN 09/782,856), i 2(R)-7-(3-(2-hloro-4-(4-fluorofenoksi)fenoksi)propoksi)-2-etilhroman-2-karboksilna kiselina (opisana u USSN 60/235,708 i 60/244,697).

Na taj način, predmetno otkriće obuhvata upotrebu jedinjenja za koja se ovde traži zaštita za primenu u kombinaciji sa jonizujućim zračenjem i/ili u kombinaciji sa drugim jedinjenjem izabranim između sledećih: HDAC inhibitor, modulator receptora estrogena, modulator receptora irogena, modulator receptora retinoida, citotoksični/citostatički agens, antiproliferativni agens, inhibitor prenil-protein transferaze, inhibitor HMG-CoA reduktaze, inhibitor angiogeneze, PPAR-γ agonist, PPAR-δ agonist, anti-virusni agens, inhibitor inherentne multirezistencije na lekove, antiemetički agens, agens koji se može primeniti u lečenju anemije, agens koji se može primeniti u lečenju neutropenije, lek za pojačanje imuniteta, inhibitor ćelijske proliferacije i signalizacije preživljavanja, agens koji remeti kontrolne tačke ćelijskog ciklusa, agens za indukciju apoptoze i bisfosfonata.

Izraz "primena" i njegove varijante (npr., "primena" jedinjenja) u vezi jedinjenja prema pronalasku označavaju uvođenje jedinjenja ili proleka jedinjenja u sistem životinje kojoj je potrebno lečenje. Kada je jedinjenje prema pronalasku ili njegov prolek u kombinaciji sa jednim ili više drugih aktivnih agenasa (npr., citotoksični agens, itd.), onda se uvek podrazumeva da "primena" i njene varijante obuhvataju istovremeno i uzastopno uvođenje jedinjenja ili njegovog proleka i drugih agenasa.

Kada se ovde koristi, izraz "kompozicija" treba da označava proizvod koji sadrži specifikovane sastojke u specifikovanim količinama, kao i bilo koji proizvod koji rezultira, direktno ili indirektno, iz kombinacije specifikovanih sastojaka u specifikovanim količinama.

Kada se ovde koristi, izraz "terapeutski efikasna količina" označava onu količinu aktivnog jedinjenja ili farmaceutskog agensa koja izaziva biološki ili medicinski odgovor u tkivu, sistemu, životinji ili ljudskom biću koji je tražio istraživač, veterinar, lekar ili drugi praktičar.

Izraz "lečenje" se odnosi na lečenje sisara koji je pogođen patološkim stanjem i odnosi se na efekat ublažavanja tog stanja ubijanjem tumorskih ćelija, ali takođe se odnosi i efekat koji rezultuje inhibicijom progresa tog stanja i uključuje smanjenje brzine progresa, zaustavljanje progresa, poboljšanje tog stanja, i izlečenje tog stanja. Lečenje kao profilaktička mera (tj. profilaksa) takođe je uključeno.

Kada se ovde koristi izraz "farmaceutski prihvatljiv" se odnosi na jedinjenja, materijale, kompozicije i/ili farmaceutske oblike koji su, u okviru uobičajene medicinske procene, podesni za primenu u kontaktu sa tkivima subjekta (npr. humanog) bez prekomerne toksičnosti, iritacije, alergijske reakcije ili drugog problema ili komplikacije, proporcionalno razumnom odnosu korist/rizik. Svaki nosač, ekscipijens, itd. takođe mora biti "prihvatljiv" u smislu kompatibilnosti sa drugim sastojcima formulacije.

Izraz "zajedno" se odnosi na primenu jedinjenja prema pronalasku sa poznatim terapeutskim sredstvima. Takva sredstva obuhvataju citotoksične režime davanja lekova i/ili jonizujuće zračenje koji se primenjuju u lečenju različitih tipova tumora. Posebno je poznato da ova aktivna jedinjenja pojačavaju dejstvo više hemoterapeutskih tretmana protiv različitih tipova tumora uključujući otrove iz klase topoizomeraza (npr. topotekan, irinotekan, rubitekan), najpoznatije alkilujuće agense (npr. DTIC, temozolamid) i lekove bazirane na platini (npr. karboplatin, cisplatin) koji se inače primenjuju u lečenju tumora.

Takođe uključen u predmetno otkriće je postupak za lečenje kancera koji obuhvata primenu terapeutski efikasne količine jedinjenja formule I u kombinaciji sa radijacionom terapijom i/ili u kombinaciji sa jedinjenjem izabranim od: inhibitora HDAC, modulatora receptora za estrogen, modulatora receptora za androgen, modulatora receptora za retinoid, citotoksičnog/citostatičkog sredstva, antiproliferativnog sredstva, inhibitora prenil-protein transferaze, inhibitora HMG-CoA reduktaze, inhibitora angiogeneze, agonista PPAR-γ, agonista PPAR-δ, anti-virusnog sredstva, inhibitora inherentne rezistencije na višestruke lekove, antiemetičkog sredstva, sredstva korisnog u lečenju anemije, sredstva korisnog u lečenju neutropenije, leka koji pojačava imunitet, inhibitora ćelijske proliferacije i prenosa signala kod preživljavanja, sredstva koje ometa kontrolnu tačku ćelijskog ciklusa, sredstva koje indukuje apoptozu i bisfosfonat.

Ovi i drugi aspekti pronalaska biće jasni na osnovu ovde sadržanog opisa.

Skraćenice koje se koriste u opisu hemijskog dela i primerima koji slede: AcCl (acetil hlorid); (BzO)2(benzoil peroksid); Cbz-Cl (benzilhloroformat); DCM (dihlorometan); DIPEA (di-izo-propiletilamin); DMF (dimetilformamid); DMSO (dimetil sulfoksid); ekv. (ekvivalent); ES (elektrosprej, odnosno elektroraspršivanje); EtOAc (etil acetat); EtOH (etanol); mol. sita (molekulska sita); HATU [O-(7-azabenzotriazol-1-il)-N,N,N',N'-tetrametiluronijum heksafluoro-fosfat]; MeCN (acetonitril); MeOH (metanol); MS (masena spektrometrija); MW (mikrotalasi); NBS (N-bromosukcinimid); NMMO (N-metilmorfolin-N-oksid); NMR (nuklearna

4

magnetna rezonanca); Pcol (pritisak u koloni); iPrOH (izopropanol); RT (sobna temperatura); zas. vod. (zasićeni vodeni); SiO2(silika gel); i THF (tetrahidrofuran). t-BuOH (terc-butanol); KOAc (kalijum acetat); MW mikrotalasi; IST ISOLUTE® SPE kolona SCX (International Sorbent Technology ISOLUTE® Solid Phase Extraction column cationic exchange resin, odnosno kolona sa katjonskom izmenjivačkom smolom); SFC (superkritična fluidna hromatografija); TBTU O-(1H benzotriazol-1-il)-N,N,N',N'-tetrametiluronijum tetrafluoroborat; i Tcol (temperatura kolone). CDCl3(deuterizovani hloroform); TLC (tankoslojna hromatografija) i TFA (trifluorosirćetna kiselina).

Jedinjenja formule I mogu se dobiti reakcijom jedinjenja formule IA sa amonijakom:

pri čemu su R<1>i R<2>onakvi kao što je gore definisano i R<x>je C1-6alkil, kao što je metil. Reakcija se generalno izvodi upotrebom vodenog rastvora NH3u rastvaraču kao što je THF na oko 70°C, u hermetički zatvorenom reakcionom sudu (uz oprez). Alternativno tome, može se dodati baza, kao što je NaOH ili KOH, da bi se estar hidrolizovao u odgovarajuću karboksilnu kiselinu (R<x>je vodonik), što je praćeno dodavanjem NH3u prisustvu agensa za kuplovanje kao što je HATU ili TBTU i DIPEA, u rastvaraču kao što je DMF, pri čemu se reakcija izvodi približno na sobnoj temperaturi. Alternativno tome, karboksilna kiselina može biti aktivirana u obliku mešanog anhidrida, na primer upotrebom Boc2O, pa onda reakcijom sa amonijum bikarbonatom, generalno u rastvaraču kao što je piridin. Alternativno tome, estar se može konvertovati u jedinjenja formule IA upotrebom amonijaka u rastvaraču kao što je MeOH, na oko 120°C, na primer u MW.

Atom azota na piperidinskom prstenu u jedinjenjima formule IA može biti zaštićen tokom gore navedene sinteze, na primer sa Boc.

Jedinjenja formule IA mogu se dobiti reakcijom jedinjenja formule IB sa azidom:

pri čemu su R<1>, R<2>i R<x>onakvi kao što je gore definisano. Može se upotrebiti azid kao što je NaN3, generalno u rastvaraču kao što je DMF na oko 90°C do 140°C. Takođe se može upotrebiti aditiv kao što je 2,6 lutidin. Reakcija se može izvesti pod atmosferom azota.

Jedinjenja formule IB mogu se dobiti kondenzacijom jedinjenja formule IC sa jedinjenjem formule ID:

pri čemu su R<1>, R<2>i R<x>onakvi kao što je gore definisano i L<1>je odlazeća grupa kao što je nitro ili halogen, na primer fluor. Metodi uključuju kondenzaciju u prisustvu dehidratišućeg agensa kao što su MgSO4ili molekulska sita ili zagrevanje u alkoholnom rastvaraču kao što je etanol, uz refluks. Reakcija se može izvesti pod atmosferom azota.

Jedinjenja formule IC mogu se dobiti oksidacijom jedinjenja formule IE sa oksidacionim agensom kao što je NMMO:

pri čemu su R<1>, R<x>i L<1>onakvi kao što je gore definisano i L<2>je odlazeća grupa kao što je halogen, na primer brom, generalno u rastvaraču kao što je MeCN, približno na sobnoj temperaturi. Reakcija se može izvesti pod atmosferom azota.

Jedinjenja formule IE, pri čemu je L<2>brom mogu se dobiti oksidacijom jedinjenja formule IF sa agensom za bromovanje kao što je NBS, u prisustvu radikala inicijatora kao što je benzoil peroksid:

pri čemu su R<1>, R<x>i L<1>onakvi kao što je gore definisano, generalno u rastvaraču kao što je CCl4uz refluks. Reakcija se može izvesti pod atmosferom azota.

Jedinjenja formule IF, pri čemu je L<1>fluor mogu se dobiti diazonitizacijom jedinjenja formule IG:

pri čemu su R<1>i R<x>onakvi kao što je gore definisano, koja je praćena sa dekompozicijom intermedijera, odnosno međuproizvoda. Na primer, diazonitizacija se može izvesti upotrebom nitrozijum tetrafluoroborata u rastvaraču kao što je DCM na oko 0°C. Onda se može izolovati odgovarajuća diazonijum tetrafluoroboratna so, koja se zatim može dekomponovati, odnosno razložiti na povišenim temperaturama u odgovarajući fluorobenzenski derivat (oprez), kao što je zagrevanjem na 160°C u rastvaraču kao što je dihlorobenzen.

Jedinjenja formule IF, pri čemu je L<1>nitro mogu se dobiti nitrovanjem jedinjenja formule 1H:

pri čemu je R<1>onakvo kao što je gore definisano, koje je praćeno esterifikacijom. Reakcija nitrovanja može se izvesti u prisustvu nitrata kao što je kalijum nitrat i kiseline kao što je sumporna kiselina približno na sobnoj temperaturi. Korak esterifikacije se može izvesti pod standardnim uslovima, kao što su reakcija sa alkil halidom formule R<x>-X pri čemu je X halogen kao što je jod, u prisustvu baze kao što je cezijum karbonat i u rastvaraču kao što je DMF, približno na sobnoj temperaturi. Alkohol formule R<x>-OH se takođe može upotrebiti zajedno sa kiselim katalizatorom, kao što je HCl generisana in situ iz AcCl/MeOH, uz refluks. Željeno jedinjenje formule IF se onda može dobiti hidrogenovanjem nitro jedinjenja u odgovarajući anilin upotrebom vodonika i katalizatora kao što je paladijum na ugljeniku, obično u alkoholnom rastvaraču kao što je MeOH.

Alternativno tome, jedinjenja formule I mogu se dobiti redukcijom jedinjenja formule IJ:

pri čemu su R<1>i R<2>onakvi kao što je gore definisano. Redukcija se može izvesti u Faulerovoj reakciji upotrebom acil hlorida kao što je CBz-Cl i redukcionog agensa kao što je NaBH4. Hidrogenovanje preko paladijuma na ugljeniku okončava reakciju i uklanja CBz-zaštitnu grupu.

Jedinjenja formule IJ mogu se dobiti unakrsnim kuplovanjem jedinjenja formule IK sa 3-piridinilbornom kiselinom formule IL:

pri čemu su R<1>, R<2>i L<2>onakvi kao što je gore definisano. Reakcija se generalno izvodi pod uslovima Suzukijevog kuplovanja kao što su upotreba katalizatora kao što su Pd2(dba)3i tri(tercbutil)fosfin, zajedno sa bazom kao što je natrijum karbonat i rastvarača kao što su DMF i voda na oko 90°C.

Jedinjenja formule IK mogu se dobiti kondenzacijom jedinjenja formule IM sa jedinjenjem formule IN:

pri čemu su R<1>, R<2>i L<2>onakvi kao što je gore definisano i L<3>je odlazeća grupa kao što je halogen, na primer fluor, generalno u rastvaraču kao što je DMF, na oko 180°C u MW. Takođe može biti dodata baza kao što je K2CO3.

Jedinjenja formule IM mogu se dobiti reakcijom jedinjenja formule IO:

pri čemu su R<1>i R<x>onakvi kao što je gore definisano, sa bazom kao što je KOH ili NaOH približno na sobnoj temperaturi da bi se estar hidrolizovao u odgovarajuću karboksilnu kiselinu (Rx je vodonik), što je praćeno dodavanjem NH3u prisustvu agensa za kuplovanje kao što su HATU, DIPEA i TBTU, u rastvaraču kao što je DMF, a reakcija se izvodi približno na sobnoj temperaturi.

Jedinjenja formule IO mogu se dobiti od jedinjenja formule IG acetilacijom anilinske grupe sa reagensima kao što je acetil hlorid, u rastvaraču kao što je 1,2-DCE na oko 55°C. Ciklizacija u željeni indazol može se onda izvršiti tretiranjem sa natrijum nitritom u kiselini, na primer koncentrovanoj hlorovodoničnoj kiselini, generalno u prisustvu kosolventa, odnosno korastvarača kao što su toluen i voda na oko 0°C.

Tamo gde sinteza intermedijera i polaznih materijala nije opisana, radi se o jedinjenjima koja se mogu komercijalno nabaviti ili se mogu dobiti od komercijalno raspoloživih jedinjenja standardnim metodama ili proširenjem gore opisanih sinteza, šema i primera koji su ovde navedeni.

Jedinjenja formule I mogu se konvertovati, odnosno prevesti u druga jedinjenja formule I poznatim metodama ili metodama opisanim u gore navedenim sintezama, šemama i primerima koji su ovde navedeni.

Tokom bilo koje sekvence sinteze koja je ovde opisana može biti neophodno i/ili poželjno da se zaštite osetljive ili reaktivne grupe na bilo kom od odgovarajućih molekula. Ovo se može realizovati pomoću uobičajenih zaštitnih grupa, kao što su one koje su opisane u Protecting Groups in Organic Synthesis, 3rd Edition, Greene, T. W. i Wuts, P. G. M.; Wiley Interscience, 1999 i Kocienski, P. J. Protecting Groups, Thieme, 1994. Zaštitne grupe mogu se ukloniti u uobičajenom narednom koraku primenom metoda koje su poznate iz stanja tehnike. Na primer, kada je prisutna Boc (terc-butoksikarbonil) ili benzilkarbonil zaštitna grupa, ona se može ukloniti dodavanjem rastvarača kao što su TFA, DCM i/ili MeCN, približno na sobnoj temperaturi. Jedinjenje se može takođe hidrogenovati upotrebom standardnih metoda, kao što je tretiranje sa katalizatorom kao što je Pd/C, u rastvaraču kao što je metanol, pod atmosferom vodonika. Takođe se može dodati EtOAc u prisustvu HCl i 1,4-dioksana da bi se uklonila Boc ili benzilkarbonil zaštitna grupa, približno na sobnoj temperaturi.

Jedinjenja prema predmetnom pronalasku se dobijaju prema sledećim šemama. Sve promenljive u formulama su onakve kao što je gore definisano.

Kada jedinjenja prema predmetnom pronalasku imaju hiralne centre, onda se enantiomeri mogu izdvojiti iz racemske smeše standardnim metodama odvajanja kao što su upotreba SFC, hiralna HPLC ili rastvaranje sa hiralnim kiselinama. Odvajanje se može izvršiti u bilo kom koraku procesa dobijanja jedinjenja formule I. Zbog toga se odvajanje može izvršiti u završnom koraku ili se alternativno tome mogu prvo razdvojiti intermedijeri, pa se onda pojedinačni enantiomeri mogu upotrebiti u narednim reakcijama da bi se dobili željeni proizvodi.

Šema 1

Na šemi 1 je prikazana procedura za sintezu derivata onih jedinjenja prema pronalasku, gde se supstituisani 2H-indazoli dobijaju upotrebom procesa sinteze koji je opisan u WO 2005/066136. Posle inicijalne konverzije derivata 2-nitro-3-metilbenzojeve kiseline u odgovarajući estar, radikalnim bromovanjem metil grupe upotrebom reagenasa kao što su N-bromosukcinimid i benzoil peroksid dobija se ključni derivat benzil bromid. Oksidacija ovog benzil bromida u odgovarajući benzaldehid može se realizovati, na primer, upotrebom N-metilmorfolin-N-oksida i molekulskih sita. Posle kondenzacije aldehida sa aminom, zatvaranje prstena, odnosno ciklizacija mogu se ostvariti tretiranjem ključnog intermedijera sa natrijum azidom na povišenoj temperaturi da bi se uveo finalni atom azota i to rezultujućom ekstruzijom, odnosno izdvajanjem azota da bi se kompletirao indazolski prsten. Baza kao što je lutidin se može takođe dodati u ovoj reakciji. Finalna konverzija estra u primarni amid daje željene derivate. Ovo se može realizovati bilo zagrevanjem estra u amonijačnom rastvoru ili konverzijom odgovarajuće karboksilne kiseline, a onda kuplovanjem amida.

4

Šema 2

Varijacija šeme 1 je prikazana dole u šemi 2 i ona dozvoljava uvođenje supstituenata u indazolska jezgra. Kada se potrebni derivati nitrobenzojeve kiseline ne mogu komercijalno nabaviti, onda se mogu dobiti nitrovanjem odgovarajućih derivata benzojeve kiseline, na primer, upotrebom kalijum nitrata u koncentrovanoj sumpornoj kiselini. Manipulacije pri sintezi kao što su one gore opisane dozvoljavaju obrazovanje odgovarajućeg anilina koji se može ciklizovati u indazol prvo acetilovanjem indazola, pa ciklizacijom natrijum nitrita u koncentrovanoj HCl kiselini na 0°C. Alternativno tome, anilin se može diazonitizovati sa nitrozijum tetrafluoroboratom, a onda se odgovarajuća diazonijum tetrafluoroboratna so razlaže na povišenim temperaturama u odgovarajući derivat difluorobenzena Šimanovom reakcijom (oprez). Praćenje procesa sinteze koji je opisan na šemi 1 dozvoljava oksidaciju benzil - metil grupe u odgovarajući aldehid i elaboriranje željenih derivata indazola kuplovanjem sa (hetero)anilidom i ciklizacijom sa natrijum azidom.

Šema 3

Jedna alternativna procedura obuhvata funkcionalizaciju indazola u kasnoj fazi kao što je prikazano na šemi 3. Ovde se estar indazola prvo konvertuje u odgovarajući karboksamid i podvrgava se nukleofilnoj aromatičnoj supstituciji odgovarajućeg fluoro(hetero)aromatičnog bromida. Ovo dozvoljava dobijanje derivata bromida koji se može unakrsno kuplovati pod Suzukijevim uslovima kuplovanja, na primer, upotrebom tri(terc-butil)fosfina i Pd2(dba)3kao katalizatora u prisustvu baze, kao što je natrijum karbonat. Konverzija u željeni piperidinski radikal se onda ostvaruje Faulerovom reakcijom upotrebom acil hlorida, kao što je CBz-Cl i redukcionog agensa kao što je NaBH4. Finalna reakcija hidrogenovanja daje odgovarajuće derivate piperidina.

PARP-1 SPA test

Jedinjenja iz primera koji su ovde opisani bila su testirana u pomenutom testu i utvrđeno je da imaju IC50vrednost manju od 5µM, a naročito manju od 50nM.

Radni reagensi

Pufer za testiranje: 100 mM Tris pH 8, 4 mM MgCl2, 4 mM Spermin, 200 mM KCI, 0.04% Nonidet P-40.

Enzimska smeša: pufer za testiranje (12,5 ul), 100 mM DTT (0,5 ul), PARP-1 (5 nM, Trevigen 4668-500-01), H2O (do 35 ul).

Nikotinamid-adenin dinukleotid (NAD)/ DNK smeša: [<3>H-NAD] (250 uCi/ml, 0.4 ul, Perkin-Elmer NET-443H), NAD (1,5 mM, 0,05 ul, SIGMA N-1511), Biotinylated-NAD (250 uM, 0,03 ul, Trevigen 4670-500-01), aktivirani teleći timus (1mg/ml, 0,05ul, Amersham Biosciences 27-4575), H2O (do 10ul).

Smeša za razvijanje: Streptavidin SPA perlice (5mg/ml, Amersham Biosciences RPNQ 0007) rastvorene u 500 mM EDTA.

Plan eksperimenta

4

Reakcija je izvršena u mikroploči sa 96-bunarčića sa finalnom zapreminom od 50 uL/bunarčiću. Dodato je 5ul 5%DMSO/rastvora jedinjenja, pa je zatim dodata enzimska smeša (35ul), a onda je započeta reakcija dodavanjem smeše NAD/DNK (10 uL) i inkubirana je 2 sata na RT. Reakcija je prekinuta dodavanjem smeše za razvijanje (25 ul) i inkubirana je 15 min na RT. Izvršeno je merenje upotrebom Packard TOP COUNT instrumenta.

Test proliferacije u HeLa ćelijama potisnutim sa BRCA-1.

Skraćenice:

IMDM (Iscove's Modified Dulbecco's Media); RPMI (Roswell Park Memorial Institute Media); MOI (pojačanje infekcije, engl. multiplicity of infection); GFP (zeleni fluorescentni protein, engl. green fluorescent protein); PBS (fosfatni puferovani slani rastvor, engl. Phosphate Buffered Saline); FCS (fetalni teleći serum, engl. fetal calf serum); i DMEM (Dulbecco's Modified Eagle's Medium).

Jedinjenja prema predmetnom pronalasku su takođe testirana u anti-proliferativnom testu u odgovarajućem paru BRCA1wt i BRCA1-(shRNA) HeLa ćelija. Test je pokazao da PARP inhibitori mogu da pokažu selektivnost za inhibiciju rasta ćelija sa deficijencijom BRCA. Jedinjenja su pokazala CC50-ove manje od 5 µM u ćelijama sa deficijencijom BRCA1 i selektivnost veću od 10 puta u odnosu na ćelije sa proficijencijom BRCA.

Test je baziran na sposobnosti živih ćelija da konvertuju redoks boju (resazurin) u fluorescentni krajnji proizvod (resofurin). Količina stvorenog resofurina je direktno proporcionalna broju ćelija.

Ćelijske linije:

HeLa shBRCA1-GFP - Ovo su HeLa ćelije transdukovane na MOI od 100 sa Lentivirusom koji je sadržao shRNA protiv BRCA-1 i ekspresionu kasetu za GFP. Potiskivanje BRCA-1 je bilo veće od 80 %, kao što je ocenjeno Takmanovom analizom, a ćelije su stabilno izražavale GFP.

HeLa THM-GFP- Ovo su HeLa ćelije transdukovane na MOI od 100 sa kontrolnim vektorom koji uopšte nije izražavao shRNA.

Protokol

● Zasejano je 300 ćelija/bunarčiću u 96 bunarčića crne ploče za posmatranje u 90µl medijuma za kultivaciju*:

● Inkubirano je 4 sata na 37°C, 5% CO2

● Dodato je 10ul/bunarčiću 10X jedinjenja (5 % DMSO u H2O)

● Inkubirano je 168 sati na 37°C, 5 % CO2

● Dodato je 10µl Celltiter Blue rastvora (Promega, G8081) prethodno razblaženog u odnosu 1:1 u PBS1x

● Smeša je inkubirana 45' na 37°C, 5 % CO2

● Smeša je inkubirana 15' na RT u mraku

● Ploča je očitana na fluorimetru ex: 550 nm; em: 590 nm

*Medijum za kultivaciju: DMEM (GIBCO, 41966-029), 10% FCS (GIBCO, 10106-169), 0,1mg/ml penicilin-streptomicin (GIBCO, 15140-114), 2mM L-glutamina (GIBCO, 3042190)

Test proliferacije u prirodnim ćelijskim linijama sa deficijencijom BRCA.

Jedinjenja prema predmetnom pronalasku takođe su demonstrirala inhibiranje proliferacije prirodnih ćelijskih linija sa deficijencijom BRCA-1 (MDA-MB-436) i BRCA-2 (CAPAN-1) sa CC50-ovima manjim od 5 mikromola.

Test proliferacije

Ćelije su zasejane u ploču sa 96-bunarčića u količini od 700 ćelija/bunarčiću u 100ul odgovarajućeg medijuma/bunarčiću*. Sledećeg dana, serijski razblažena jedinjenja su dodata u finalnoj zapremini od 200 µl/bunarčiću. Svaki član serije razblaženih jedinjenja je testiran u triplikatu.

Posle šest dana, procenjena je vijabilnost ćelija upotrebom CellTiter-Blue Cell Viability Assay prema instrukcijama proizvođača (Promega). Ploče su očitane na Fusion Alpha čitaču ploča (Packard Bioscience).

Za ćelijske linije sa slabom proliferacijom (tj. CAPAN-1), proliferacija je testirana 14 dana posle dodavanja jedinjenja i medijum je menjan jednom 7-og dana (170 µl medijuma po bunarčiću je aspirirano i zamenjeno sa 170 µl svežeg medijuma koji je sadržao jedinjenja).

4

* Medijum za kultivaciju:

MDA-MB-436: RPMI (GIBCO), 10 % FBS (5% CO2)

CAPAN-1: IMDM (GIBCO), 20 % FBS (5% CO2)

Jedinjenja koja su testirana u onkološkom in vivo modelu pokazala su značajan nivo aktivnosti.

PRIMERI DOBIJANJA

PRIMER A

2-fenil-2H-indazol-7-karboksamid (A6)

Korak 1: metil 3-metil-2-nitrobenzoat (A1)

U suspenziju 3-metil-2-nitro-benzojeve kiseline (1,0 ekv.) u MeOH (0,4 M) na 0°C je ukapan AcCl (3,0 ekv.). Reakciona smeša je mešana 20 sati uz refluks. Rastvarač je uparen in vacuo, a ostatak je rastvoren u EtOAc, pa je ispran nekoliko puta sa zas. vod. NaHCO3rastvorom, a zatim sa slanim rastvorom i onda je osušen (Na2SO4). Uparavanjem rastvarača je dobijen (A1) u vidu bele čvrste materije koja je upotrebljena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.<1>H NMR (400MHz, CDCl3, 300K) δ 7,86 (1H, d, J = 7,5 Hz), 7,53-7,42 (2H, m), 3,89 (3H, s), 2,36 (3H, s). MS (ES) C9H9NO4očekivano: 195, utvrđeno: 218 (M+Na)+ .

Korak 2: metil 3-(bromometil)-2-nitrobenzoat (A2)

Smeša (A1) (1,0 ekv.), (BzO)2(0,06 ekv.) i NBS (1,18 ekv.) u CCl4(0,2 M u odnosu na A1) je zagrevana uz refluks pod N2atmosferom tokom 12 sati. Smeša je ohlađena na RT, pa je razblažena sa DCM, a onda je koncentrovana pod sniženim pritiskom dok se sušila na SiO2. Ostatak je prečišćen fleš kolonskom hromatografijom na SiO2upotrebom 10:90 EtOAc/petrol etra da bi se dobio željeni (A2) u vidu čvrste bele materije.<1>H NMR (400MHz, CDCl3, 300K) δ 7,93 (1H, d, J = 7,7 Hz), 7,72 (1H, d, J = 7,7 Hz), 7,57 (1H, t, J = 7,7 Hz), 4,43 (2H, s), 3,88 (3H, s). MS (ES) C9H8BrNO4očekivano: 273:275, utvrđeno: 242:244 (M-MeO)+ , 227:229 (M-NO

2) .

Korak 3: metil 3-formil-2-nitrobenzoat (A3)

4

Smeši (A2) (1,0 ekv.) i 4Å mol. sita (15 g) u MeCN (0,2M) na RT je dodat NMMO (2,0 ekv.), pa je reakciona smeša mešana 1,5 sat pod N2atmosferom. Onda je smeša razblažena sa EtOAc, pa je isfiltrirana, a filtrat je ispran sa H2O, 1N HCl, slanim rastvorom i osušen je (Na2SO4). Uparavanjem rastvarača dobijen je (A3) u vidu čvrste bele materije koja je upotrebljena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.<1>H NMR (400MHz, CDCl3, 300K) δ 9,96 (1H, s), 8,26 (1H, d, J = 7,9 Hz), 8,18 (1H, d, J = 7,9 Hz), 7,77 (1H, t, J = 7,9 Hz), 3,93 (3H, s). MS (ES) C9H7NO5očekivano: 209, utvrđeno: 208 (M-H)- .

Korak 4: metil 2-nitro-3-[(fenilimino)metil]benzoat (A4)

Smeša (A3) (1,0 ekv.) i anilina (1,05 ekv.) u EtOH (0.2 M) je mešana uz refluks pod N2atmosferom 2 sata sve dok TLC nije potvrdio okončanje reakcije (heksan/EtOAc = 75:25). Uparavanjem rastvarača dobijen je (A4) u vidu čvrste bele materije koja je upotrebljena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.<1>H NMR (400MHz, CDCl3, 300K) δ 8,51 (1H, d, J = 7,3 Hz), 8,41 (1H, s), 8,11 (1H, d, J = 7,8 Hz), 7,67 (1H, t, J = 7,8 Hz), 7,43 (2H, t, J = 7,8 Hz), 7,31 (1H, t, J = 7,3 Hz), 7,16 (2H, d, J = 7,8 Hz), 3,94 (3H, s).

Korak 5: metil 2-fenil-2H-indazol-7-karboksilat (A5)

Smeša (A4) (1,0 ekv.) i NaN3(1,05 ekv.) u suvom DMF (0.3 M) je mešana na 90°C preko noći pod N2atmosferom. Sirovi proizvod je uparen in vacuo, pa je ostatak prečišćen fleš kolonskom hromatografijom na siliki upotrebom gradijenta EtOAc/petrol etar od 10:90 do 40:60 da bi se dobio željeni (A5) u vidu smeđeg ulja.<1>H NMR (400MHz, GDCl3,300K) δ 8,50 (1H, s), 8,12 (1H, d, J = 7,0 Hz), 7,96-7,90 (3H, m), 7,49 (2H, t, J = 7,6 Hz), 7,38 (1H, t, J = 7,4 Hz), 7,15 (1H, t, J = 7,4 Hz), 4,03 (3H, s). MS (ES) C15H12N2O2očekivano: 252, utvrđeno: 253 (M+H)+ .

Korak 6: 2-fenil-2H-indazol-7-karboksamid (A6)

Estar (A5) je zagrevan u smeši THF i 32% vod. NH3rastvoru na 70 °C preko noći u hermetički zatvorenoj epruveti. Rastvarači su upareni in vacuo, a ostatak je prečišćen fleš kolonskom hromatografijom na siliki upotrebom gradijenta EtOAc/petrol etar od 30:70 do 50:50 da bi se dobio željeni (A6) u vidu bele čvrste materije.<1>H NMR (400MHz, DMSO, 300K) δ 9,33

4

(1H, s), 8,56 (1H, bs), 8,16 (2H, d, J = 7,9 Hz), 8,08-8,00 (2H, m), 7,88 (1H, bs), 7,63 (2H, t, J = 7,7 Hz), 7,50 (1H, t, 7,4 Hz), 7,27 (1H, t, J = 7,9 Hz). MS (ES) C14H11N3O očekivano: 237, utvrđeno: 238 (M+H)<+>.

REPREZENTATIVNI PRIMERI

PRIMER 1

3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum hlorid (B4)

Korak 1: terc-butil 3-[4-({-[3-(metoksikarbonil)-2-nitrofenil]metilen}amino) fenil]piperidin-1-karboksilat (B1)

(B1) je dobijen primenom generalne procedure koja je opisana za Primer izvođenja A korak 4 upotrebom A3 i terc-butil 3-(4-aminofenil)piperidin-1-karboksilata sve dok TLC nije potvrdila okončanje reakcije (petrol etar:EtOAc = 4:1) i koji je upotrebljen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

Korak 2: metil 2-{4-[1-(terc-butoksikarbonil)piperidin-3-il]fenil}-2H-indazol-7-karboksilat (B2)

(B2) je dobijen primenom generalne procedure koja je opisana za Primer izvođenja A korak 5, a sirovi proizvod je prečišćen fleš kolonskom hromatografijom na siliki upotrebom gradijenta od 20-40% EtOAc/petrol etra da bi se dobio željeni (B2) u vidu žute čvrste materije.

1H NMR (400 MHz, CDCl3, 300K) δ 8,51 (1H, s), 8,13 (1H, d, J = 7,1 Hz), 7,95 (1H, d, J = 8,3 Hz), 7,91 (2H, d, J = 8,4 Hz), 7,39 (2H, d, J = 8,4 Hz), 7,18 (1H, t, J = 7,2 Hz), 4,30-4,10 (2H, m), 4,00 (3H, s), 2,85-2,70 (3H, m), 2,11-2,03 (1H, m), 1,83-1,75 (1H, m), 1,73-1,53 (2H, m se preklapa sa H2O signalom), 1,48 (9H, s). MS (ES) C25H29N3O4očekivano: 435, utvrđeno: 436 (M+H)+ .

Korak 3: terc-butil 3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidin-1-karboksilat (B3)

4

(B2) je zagrevan u 7N NH3u MeOH (0.1 M) u hermetički zatvorenoj epruveti 2 dana na 60°C. Rastvarači su upareni in vacuo, pa je sirovi proizvod prečišćen rastrljavanjem, odnosno trituracijom sa Et2O da bi se dobio željeni (B3) u vidu žute čvrste materije. 1H NMR (400 MHz, CDCl3, 300K) δ 9,04 (1H, br. s), 8,51 (1H, s), 8,31 (1H, d, J = 6,8 Hz), 7,91 (1H, d, J = 8,3 Hz), 7,84 (2H, d, J = 8,2 Hz), 7,42 (2H, d, J = 8,2 Hz), 7,31-7,22 (1H, m se preklapa sa CDCl3signalom), 5,95 (1H, br. s), 4,40-4,05 (2H, m), 2,90-2,70 (3H, m), 2,15-2,00 (1H, m), 1,85-1,75 (1H, m), 1,75-1,50 (2H, m se preklapa sa H2O signalom), 1,48 (9H, s). MS (ES) C24H28N4O3očekivano: 420, utvrđeno: 421 (M+H)<+>.

Korak 4: 3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum hlorid (B4)

U rastvor (B3) (1,0 ekv.) u EtOAc (0,2M) koji je mešan dodato je 4N HCl/1,4-dioksana (10,0 ekv.), pa je reakciona smeša mešana 3h na RT. Rastvarač je uparen pod sniženim pritiskom, pa je sirovi proizvod prečišćen rastrljavanjem sa Et2O da bi se dobio željeni (B4) u vidu žute čvrste materije.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6 300K) δ 9,32 (1H, s), 9,12 (1H, br. s), 8,87 (1H, br. s), 8,55 (1H, br. s), 8,13 (2H, d, J =8,6 Hz), 8,06 (1H, J = 7,0 Hz), 8,02 (1H, d, J = 8,4 Hz), 7,89 (1H, br. s), 7,55 (2H, d, J = 8,6 Hz), 7,27 (1H, dd, J = 8,4, 7,0 Hz), 3,43-3,27 (2H, m), 3,17-3,03 (2H, m), 3,00-2,85 (1H, m), 2,00-1,70 (4H, m). MS (ES) C19H21ClN4O očekivano: 320, utvrđeno: 321 (M+H)<+>.

PRIMER 2

2-{4-[(3R)-piperidin-3-il]fenil}-2H-indazol-7-karboksamid (C1) & 2-{4-[(3S)-piperidin-3-il]fenil}-2H-indazol-7-karboksamid (C2)

Primer 1, B4 je izdvojen hiralnom SFC (kolona: Chiralpak AS-H, 1 x 25 mm, protok: 10 ml/min, Tcol: 35°C, Pcol: 100 bar, modifikator: 55% (iPrOH 4% Et2NH)), upotrebom CO2kao superkritičnog eluenta, tako da su dobijena oba čista enantiomera.

Prvi eluirani enantiomer (C1), vreme retencije (SFC): 4,80 min, dobijen je u vidu belog praha. 1H NMR (400MHz, DMSO-d6, 300K) δ 9,28 (s, 1H), 8,57 (br. s, 1H), 8,06 (d, 2H, J = 7,2 Hz), 8,04 (d, 2H, J = 8,4 Hz), 7,88 (br. s, 1H), 7,49 (d, 2H, J = 8,4 Hz), 7,27 (dd, 1H, J = 8,4, 7,2 Hz), 3,08-2,94 (m, 2H), 2,77-2,67 (m, 1H), 2,64-2,52 (m, 1 H), 1,98-1,90 (m, 1 H), 1,75-1,47 (m, 4H). MS (ES) G19H20N4O očekivano: 320, utvrđeno: 321 (M+H)+ . Slobodna baza je

4

konvertovana, odnosno prevedena u (3R)-3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum hlorid, a izmerena je optička rotacija: [α]<20>D = 133,3 (c 0,15, MeOH).

Drugi eluirani enantiomer (C2), vreme retencije (SFC): 6,51 min, dobijen je u vidu belog praha. 1H NMR (400MHz, DMSO-d6, 300K) δ 9,28 (s, 1H), 8,57 (br. s, 1H), 8,06 (d, 2H, J = 7,2 Hz), 8,04 (d, 2H, J = 8,4 Hz), 7,88 (br. s, 1H), 7,49 (d, 2H, J = 8,4 Hz), 7,27 (dd, 1 H, J = 8,4, 7,2 Hz), 3,08-2,94 (m, 2H), 2,77-2,67 (m, 1H), 2,64-2,52 (m, 1H), 1,98-1,90 (m, 1H), 1,75-1,47 (m, 4H). MS (ES) C19H20N4O očekivano: 320, utvrđeno: 321 (M+H)+ . Slobodna baza je prevedena u (3S)-3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil)piperidinijum hlorid, a izmerena je optička rotacija: [α]<20>D =-137,9 (c 0,145, MeOH).

PRIMER 3

3-{4-[7-(aminokarbonil)-5-fluoro-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum trifluoroacetat (D4)

Korak 1: metil 5-fluoro-1H-indazol-7-karboksilat (D1)

Rastvoru iz Primera 4, E3 (1,0 ekv.) u 1,2-dihloroetanu (0,1 M) je dodat AcCl (5 ekv.), pa je zagrevan 2h na 55°C. Posle toga je rastvarač odstranjen pod sniženim pritiskom.

Bela čvrsta materija je rastvorena u toluenu/vodi (5/1, 0,1 M). Rastvor je ohlađen na 0°C, pa mu je dodata HCl (10 ekv., 37%). Onda je polako i u šaržama dodat NaNO2(10 ekv.), pa je smeša mešana 3h na 0°C. Organska faza je isprana sa vodom (3x), pa je osušena preko MgSO4, a rastvarač je odstranjen pod sniženim pritiskom.

Žuti rastvor u toluenu (0,1 M) je onda zagrevan 2 h na 90°C. Uparavanjem toluena dobijen je željeni proizvod u vidu crvene čvrste materije.<1>H NMR (400 MHz, DMSO, 300K) δ 13,37 (1H, s), 8,23 (1H, s), 7,63 (1H, dd, J = 8,6 Hz, J = 2,5 Hz), 7,48 (1H, dd, J = 8,6 Hz, J = 2,5 Hz), 3,66 (3H, s). MS (ES+) C9H7FN2O2očekivano: 194, utvrđeno: 195 (M+H)+ .

Korak 2: 5-fluoro-1H indazol-7-karboksamid (D2)

(D1) je rastvoren u dioksanu/vodi (1/1, 0,1 M), pa mu je dodat KOH (1,5 ekv.). Posle mešanja tokom 12 h na RT, rastvarači su odstranjeni pod sniženim pritiskom. Bela čvrsta materija je upotrebljena za naredno kuplovanje bez prečišćavanja.

Karboksilna kiselina je rastvorena u DMF (0,1 M), pa je dodat TBTU (1,5 ekv.) na 0°C. Posle 15 min su dodati DIPEA (2,0 ekv.) i amonijak (3,0 ekv., 0,5 M u dioksanu), pa je smeša mešana 36 h na RT. Dodat je EtOAc, pa je organska faza isprana sa zas. vod. NaHCO3rastvorom (3x) i sa slanim rastvorom (2x). Organska faza je osušena, pa je uparena pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom upotrebom 1-20% MeOH/DCM da bi se dobio (D2) u vidu čvrste bele materije. MS (ES<+>) C8H6FN3O očekivano: 179, utvrđeno: 180 (M+H)+ .

Korak 3: 2-(4-bromofenil)-5-fluoro-2H-indazol-7-karboksamid (D3)

Rastvoru D2 (1,0 ekv.) u DMF (0,2 M) su dodati K2CO3(1,3 ekv.) i 4-bromofluorobenzen (10.0 ekv.), pa je reakciona smeša zagrevana pod MW uslovima na 180°C tokom 20 min. Reakciona smeša je ohlađena na RT, pa je razblažena sa EtOAc. Organska faza je isprana sa slanim rastvorom; pa je onda osušena (Na2SO4). Uparavanjem rastvarača dobijen je (D3) koji je prečišćen hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa 50-70% EtOAc/petrol etra da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u vidu žutog praha.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6, 300K) δ 9,34 (1H, s), 8,50 (1H, br. s), 8,17 (2H, d, J = 9,0 Hz), 8,03 (1H, br. s), 7,90-7,80 (4H, m). MS (ES+) C14H9BrFN3O očekivano: 334/336, utvrđeno: 335/337 (M+H)+ .

Korak 4: 5-fluoro-2-(4-piridin-3-ilfenil)-2H-indazol-7-karboksamid (D4)

Smeša (D3) (1,0 ekv.) i piridin-3-borne kiseline (1,3 ekv.) u DMF (1,0 M) zajedno sa 2N Na2CO3rastvorom (2,0 ekv.) degazirana je strujom Ar tokom 30 min. Dodati su joj tBu3PH+ BF -4(0,05 ekv.) i Pd2(dba)3(0,05 ekv.), pa je reakciona smeša zagrevana na 90°C tokom 48 h. Smeša je ohlađena na RT, pa joj je dodat DCM i organska faza je isprana sa zas. vod. NaHCO3rastvorom, te sa slanim rastvorom, a onda je osušena (Na2SO4). Rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom, a ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa 50-90% EtOAc/petrol etra, a onda sa 10%MeOH/DCM da bi se dobilo jedinjenje iz naslova u vidu žutog praha. 1H NMR (400 MHz, DMSO-d6, 300K) δ 9,40 (1H, s), 9,01 (1H, d, J = 1,6 Hz), 8,63 (1H, dd, J = 4,8, 1,6 Hz), 8,57 (1H, br. s), 8,32 (2H, d, J = 8,8 Hz), 8,20 (1H, d, J = 7,8 Hz), 8,10 (1H, br. s), 8,01 (2H, d, J = 8,8 Hz), 7,88-7,82 (2H, m), 7,54 (1H, dd, J = 7,8, 4,8 Hz). MS (ES) C19H13FN4O očekivano: 332, utvrđeno: 333 (M+H+).

Korak 5: benzil 3-{4-[7-(aminokarbonil)-5-fluoro-2H-indazol-2-il]fenil}-piperidin-1-karboksilat (D5)

1

Mešanom rastvoru (D4) u suvom MeOH (0,2 M), dodat je NaBH4(1,2 ekv.), a onda je ukapan Cbz-Cl (1,2 ekv.) na -65°C. Reakcionoj smeši je dozvoljeno da dostigne RT O/N, pa je reakcija onda prekinuta sa H2O. MeOH je koncentrovan pod sniženim pritiskom, pa je dodat EtOAc. Organska faza je isprana sa zas. vod. NaHCO3rastvorom, te je osušena na (Na2SO4). Uparavanjem rastvarača dobijen je (D5) koje je upotrebljen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja. MS (ES) C27H25FN4O3očekivano: 472, utvrđeno: 473 (M+H+).

Korak 6: 3-{4-[7-(aminokarbonil)-5-fluoro-2H-indazol-2-il]fenil}-piperidinijum trifluoroacetat (D6)

Rastvoru (D5) (1,0 ekv.) u MeOH (0,2 M) su dodati Pd/C 10% (0,05 ekv.) i HCl (1,0 ekv.), pa je reakciona smeša mešana pod H2atmosferom (1 atm) tokom 48 h. Onda je smeša filtrirana kroz celit, pa je rastvarač odstranjen pod vakuumom dajući (D6) koji je prečišćen reverzno-faznom RP-HPLC (kolona: C 18), upotrebom H2O (0,1% TFA) i MeCN (0.1% TFA) kao eluenata, a željene frakcije su liofilizirane da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (D6) u vidu belog praha. 1H NMR (400MHz, CD3CN, 300K) δ 9,28 (1H, s), 8,89 (1H, br. s), 8,60-8,50 (2H, m), 8,13 (2H, d, J = 8,6 Hz), 8,09 (1H, br. s), 7,90-7,70 (2H, m), 7,54 (2H, d, J = 8,6 Hz), 3,40-3,30 (2H, m), 3,20-2,80 (3H, m), 2,00-1,90 (2H, m), 1,80-1,70 (2H, m), MS (ES) C19H19FN4O očekivano: 338, utvrđeno: 339 (M+H<+>).

PRIMER 4

5-fluoro-2-(3-fluoro-4-piperidin-3-ilfenil)-2H-indazol-7-karboksamid trifluoroacetat (E6)

Korak 1: 5-fluoro-3-metil-2-nitrobenzonzojeva kiselina (E1)

Rastvoru 3-fluoro-5-metilbenzojeve kiseline (1,0 ekv.) u konc. H2O4polako je dodat KNO3(1,1 ekv.) na 0°C. Smeša je mešana na RT tokom 1 h, pa je onda polako izlivena u vodu sa ledom. Posle mešanja sve dok se led nije kompletno istopio, isfiltriran je beli talog, pa je ispran sa hladnom vodom i osušen je pod sniženim pritiskom. Bela čvrsta materija je upotrebljena bez daljeg prečišćavanja za sledeći korak.<1>H NMR (400 MHz, DMSO, 300K) δ 14,08 (1H, br. s), 7,65 (2H, m), 2,30 (3H, s).

Korak 2: metil 5-fluoro-3-metil-2-nitrobenzoat (E2)

2

Rastvoru (E1) i cezijum karbonata (1,5 ekv.) u DMF (0.25 M) na RT je dodat metil jodid (1,0 ekv.). Pošto je smeša mešana 18 h, dodat joj je slani rastvor, pa je smeša ekstrahovana sa EtOAc. Organska faza je osušena (Na2SO4), pa je koncentrovana pod sniženim pritiskom. Žuta čvrsta materija je upotrebljena u sledećem koraku bez prečišćavanja.<1>H NMR (400 MHz, DMSO, 300K) δ 7,63 (2H, m), 3,83 (3H, s), 2,29 (3H, s).

Korak 3: metil 2-amino-5-fluoro-3-metilbenzoat (E3)

Smeša (E2) (1,0 ekv.) i Pd/C (10% tež./tež.) u MeOH (0.25 M) je mešana tokom 3 dana na RT pod H2atmosferom (1 atm). Smeša je isfiltrirana kroz celit<®>, a onda je rastvarač uparen pod sniženim pritiskom. Bela čvrsta materija je upotrebljena bez daljeg prečišćavanja u sledećem koraku.<1>HNMR (400 MHz, DMSO, 300K) δ 7,29 (1H, dd, J = 9,5 Hz, J = 3,0 Hz), 7,12 (1H, dd, J = 9,5 Hz, J = 3,0 Hz), 6,36 (2H, br. s), 3,78 (3H, s), 2,11 (3H, s).

Korak 4: metil 2,5-difluoro-3-metilbenzoat (E4)

Rastvoru (E3) (1,0 ekv.) u suvom DCM (0.4 M) na 0°C je dodat nitrozonijum tetrafluoroborat (1,3 ekv.) u šaržama. Posle 1 h na 0°C dodat je suvi dihlorobenzen (120 ekv.), pa je reakciona smeša polako zagrevana na 160°C dok se izdestilovao DCM. Posle 3 sata, smeša je ohlađena na RT, pa je dodat EtOAc i organska faza je isprana sa slanim rastvorom (2x). Posle sušenja preko MgSO4, rastvarači su odstranjeni pod sniženim pritiskom. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom upotrebom 1-10% EtOAc/petrol etra da bi se dobio (E4) u vidu žutog ulja.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3, 300K) δ 7,42 (1H, m), 7,06 (1H, m), 3,92 (3H, s), 2,30 (3H, d, J = 2,3 Hz).

Korak 5: metil 2,5-difluoro-3-formilbenzoat (E5)

(E5) je dobijen od E4 prema generalnoj proceduri koja je opisana u Primeru dobijanja A koraci 2 i 3. Sirovi proizvod je prečišćen fleš hromatografijom upotrebom 1-20% EtOAc/petrol etra da bi se dobila bela čvrsta materija.<1>H NMR (300 MHz, DMSO, 300K) δ 10,19 (1H, d, J = 2,4 Hz), 7,98 (1H, m), 7,86 (1H, m), 3,89 (3H, s). MS (ES+) C9H6F2O3očekivano: 200, utvrđeno: 201 (M+H)<+>.

Korak 6: 5-fluoro-2-(3-fluoro-4-piperidin-3-ilfenil)-2H-indazol-7-karboksamid trifluoroacetat (E6)

(E5) je konvertovan u odgovarajući indazol upotrebom terc-butil 3-(4-amino-2-fluorofenil)piperidin-1-karboksilata prema generalnoj proceduri koja je opisana u Primeru dobijanja A, koraci 4 i 5.

Rezultujući metil 2-{4-[1-(terc-butoksikarbonil)piperidin-3-il]-3-fluorofenil}-5-fluoro-2H-indazol-7-karboksilat je dalje konvertovan u odgovarajući karboksamid tretiranjem sa KOH (1,3 ekv.) u dioksanu/vodi (0,1 M) tokom 12 h na RT. Rastvarači su odstranjeni pod sniženim pritiskom. Karboksilna kiselina je rastvorena u DMF (0,1 M), pa je zatim dodat TBTU (1,5 ekv.). Posle 15 min su dodati DIPEA (2,0 ekv.) i amonijak (3,0 ekv., 0,5 M u THF), a onda je rastvor mešan 36 h. Smeša je razređena sa EtOAc, pa je organska faza isprana sa zas. vod. NaHCO3rastvorom i sa slanim rastvorom. Posle uparavanja rastvarača ostatak je upotrebljen u sledećem koraku bez prečišćavanja.

U cilju deprotekcije sirovi proizvod je rastvoren u TFA/DCM (0,1 M), pa je mešan 3h na RT. Uparavanjem rastvarača dobijen je ostatak koji je prečišćen reverzno faznom HPLC (kolona: C18) da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (E6).<1>H NMR (400 MHz, DMSO, 300K) δ 9,34 (1H, s), 8,90 (1H, m), 8,61 (1H, m), 8,49 (1H, s), 8,18 (1H, dd, J = 11.6 Hz, 2,0 Hz), 8,05 (2H, m), 7,81 (2H, m), 7,63 (1H, m), 3,34 (3H, m), 3,13 (1H, m), 2,94 (1H, m), 1,95-1,76 (4H, m). MS (ES+) C19H18F2N4O očekivano: 356, utvrđeno: 357 (M+H)+ .

PRIMER 5

(3S)-3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum 4-metilbenzensulfonat (F4)

Korak 1: terc-butil(3S)-3-[4-({(IE)-[3-(metoksikarbonil)-2-nitrofenil]metilen}amino)fenil]piperidin-1-karboksilat (F1)

(F1) je dobijen iz A3 i terc-butil (3S)-3-(4-aminofenil)piperidin-1-karboksilata (dobijen je rastvaranjem 3-(4-aminofenil)-piperidina sa 2 ekvivalenta L-dibenzoil vinske kiseline u MeOH i pratećom Boc-zaštitom) kao što je opisano u Primeru 1, B1.

4

Korak 2: 2-{4-[(3S)-1-(terc-butoksikarbonil)piperidin-3-il]fenil}-2H-indazol-7-karboksilna kiselina (F2)

(F1) (1 ekv.) i natrijum azid (1 ekv.) su suspendovani u DMF (0,25M), zatim su inertovani, pa im je dodat 2,6-lutidin (1,0 ekv.). Smeša je zagrevana na unutrašnju, odnosno internu temperaturu od 110°C tokom 20 sati. Rezultujući smeđi rastvor je ohlađen na 20°C, a mu je dodat THF i 25 tež. % LiCl vodeni rastvor. Faze su razdvojene, pa je organska isprana tri sledeća puta sa 25 tež. % LiCl vodenim rastvorom. Navedenom organskom rastvoru je dodato 2,0M NaOH (10 ekv.), pa je smeša onda zagrevana 20 sati na 35°C pre hlađenja na 20 °C i razdvajanja faza. Organski sloj je ispran sa smešom 2,0M HCl kiseline i slanog rastvora, pa su slojevi razdvojeni, a organski sloj je dalje ispran sa slanim rastvorom i koncentrovan je da bi se dobio (F2) koji nije dalje prečišćen.

Korak 3: terc-butil(3S)-3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}-piperidin-1-karboksilat (F3)

F2 je rastvoren u DCM (0,35M) i dodati su mu di terc-butil karbonat (1,3 ekv.) i piridin (1,0 ekv.) na RT. Posle 30 minuta dodat im je amonijum bikarbonat (1,3 ekv.), pa je mešanje nastavljeno još 20 sati. Dodato je 1M HCl (5 mL/g), a onda su faze razdvojene, pa je organski sloj ispran dva puta sa vodom i zatim je uparen. Sirovo jedinjenje (F3) je isfiltrirano kroz ploču od silike, a onda je iskristalizovano iz metil terc-butil etra.

Korak 4: (3S)-3-{4-[7-(aminokarbonil)-2H-indazol-2-il]fenil}piperidinijum 4-metilbenzensulfonat (F4)

F3 je rastvoren u THF (0,15M), pa mu je dodata voda (5% u odnosu na THF). Zatim je dodat monohidrat para-toluen sulfonske kiseline (2,2 ekv.), te je smeša zagrejana na 66°C i mešana je preko noći. Posle hlađenja željena čvrsta so je izolovana filtriranjem i potvrđeno je da se radi o monohidratu (F4).<1>H NMR (400 MHz, DMSO, 300K) δ 9,34 (1H, s); 9,20 (1H, široko s), 8,58 (1H, s), 8,14 (2H, d, J=8,8 Hz), 8,05 (2H, ddd, J=1,2, 7,2, 16,8 Hz), 7,93 (1H, s), 7,52 (4H, dd, J=8,8, 16,8 Hz), 7,27 (1H, dd, J=6,8, 8,0 Hz), 7,13 (2H, d, J=8 Hz), 3,48 (3H, m), 3,10 (2H, m), 2,90 (1H, m); 2,30 (3H, s), 1,89 (2H, m), 1,75 (2H, m).

Sledeći primeri su dobijeni metodama iz prethodnih primera:

Claims

Patentni zahtevi 1. Kombinacija koja sadrži jedinjenje formule I:

pri čemu: R1 je vodonik ili fluor; i R2 je vodonik ili fluor; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, stereoizomer ili tautomer i jedno ili više sredstava protiv kancera.
2. Kombinacija prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što sredstva protiv kancera su izabrana od inhibitora HDAC, modulatora receptora za estrogen, modulatora receptora za androgen, modulatora receptora za retinoid, citotoksičnog/citostatičkog sredstva, antiproliferativnog sredstva, inhibitora prenil-protein transferaze, inhibitora HMG-CoA reduktaze, inhibitora HIV proteaze, inhibitora reverzne transkriptaze i drugih inhibitora angiogeneze, inhibitora ćelijske proliferacije i prenosa signala preživljavanja, sredstava za indukciju apoptoze i sredstava koja ometaju kontrolne tačke ćelijskog ciklusa.
3. Kombinacija prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što sredstva protiv kancera su izabrana od: inhibitora HDAC izabranih od suberoilanilid hidroksamske kiseline (SAHA), LAQ824, LBH589, PXD101, MS275, FK228, valproinske kiseline, buterne kiseline i CI-994; modulatora receptora za estrogen izabranih od tamoksifena, raloksifena, idoksifena, LY353381, LY117081, toremifena, fulvestranta, 4-[7-(2,2-dimetil-1-oksopropoksi-4-metil-2-[4-[2-(1piperidinil)etoksi]fenil]-2H-1-benzopiran-3-il]-fenil-2,2-dimetilpropanoata, 4,4’-dihidroksibenzofenon-2,4-dinitrofenil-hidrazona i SH646; modulatora receptora za androgen izabranih od finasterida i ostalih inhibitora 5α-reduktaze, nilutamida, flutamida, bikalutamida, liarozola i abirateron acetata; modulatora receptora za retinoid izabranih od beksarotena, tretinoina, 13-cis-retinoične kiseline, 9-cis-retinoične kiseline, α-difluorometilornitina, ILX23-7553, trans-N-(4’-hidroksifenil) retinamida i N-4-karboksifenil retinamida; citotoksičnih/citostatičkih sredstava izabranih od alkilacionih sredstava, faktora nekroze tumora, interkalatora, jedinjenja koja se mogu aktivirati hipoksijom, inhibitora mikrotubula/sredstava koja stabilizuju mikrotubule, inhibitora mitotičkih kinezina, inhibitora kinaza uključenih u napredovanje mitoze, antimetabolita, modifikatora biološkog odgovora, hormonalnih/antihormonalnih terapeutskih sredstava, hematopoetskih faktora rasta, terapeutskih sredstava koja ciljno deluju na monoklonska antitela, inhibitora topoizomeraze, inhibitora proteazoma i inhibitora ubikvitin ligaze; antiproliferativnih sredstava izabranih od antisens RNK i DNK oligonukleotida kao što su G3139, ODN698, RVASKRAS, GEM231 i INX3001, i antimetabolita kao što su enocitabin, karmofur, tegafur, pentostatin, doksifluridin, trimetreksat, fludarabin, kapecitabin, galocitabin, citarabin okfosfat, fosteabin natrijum hidrat, raltitreksed, paltitreksid, emitefur, tiazofurin, decitabin, nolatreksed, pemetreksed, nelzarabin, 2’-deoksi-2’-metilidencitidin, 2’-fluorometilen-2’-deoksicitidin, N-[5-(2,3-dihidro-benzofuril)sulfonil]-N’-(3,4-dihlorofenil)urea, N6-[4-deoksi-4-[N2-[2(E),4(E)-tetradekadienoil]glicilamino]-L-glicero-B-L-mano-heptopiranozil]adenin, aplidin, ekteinascidin, troksacitabin, 4-[2-amino-4-okso-4,6,7,8-tetrahidro-3H-pirimidino[5,4-b][1,4]tiazin-6-il-(S)-etil]-2,5-tienoil-L-glutaminska kiselina, aminopterin, 5-flurouracil, alanozin, estar 11-acetil-8-(karbamoiloksimetil)-4-formil-6-metoksi-14-oksa-1,11-diazatetraciklo(7.4.1.0.0)-tetradeka-2,4,6-trien-9-il sirćetne kiseline, svainsonin, lometreksol, deksrazoksan, metioninaza, 2’-cijano-2’-deoksi-N4-palmitoil-1-B-D-arabino furanozil citozin i 3-aminopiridin-2-karboksaldehid tiosemikarbazon; inhibitora HMG-CoA reduktaze izabranih od lovastatina, simvastatina, pravastatina, fluvastatina i atorvastatina; inhibitora prenil-protein transferaze izabranih od farnezil-protein transferaze (FPTaze), geranilgeranil-protein transferaze tipa I (GGPTaze-I) i geranilgeranil-protein transferaze tipa-II (GGPTaze-II, takođe označena kao Rab GGPTaza); inhibitora angiogeneze izabranih od inhibitora tirozin kinaze, kao što su inhibitori receptora tirozin kinaze Flt-1 (VEGFR1) i Flk-1/KDR (VEGFR2), inhibitora faktora rasta poreklom od epiderma, poreklom od fibroblasta ili poreklom od trombocita, inhibitora MMP (matriksne metaloproteaze), blokatora integrina, interferona-a, interleukina-12, pentosan polisulfata, inhibitora ciklooksigenaze, uključujući nesteroidna anti-inflamatorna sredstva (NSAIDs) kao što je aspirin i ibuprofen kao i selektivni inhibitori ciklooksigenaze-2 kao što je celekoksib i rofekoksib, steroidnih anti-inflamatornih sredstava (kao što su kortikosteroidi, mineralokortikoidi, deksametazon, prednizon, prednizolon, metilpred, betametazon), karboksiamidotriazola, kombretastatina A-4, skvalamina, 6-O-hloroacetil-karbonil)-fumagilola, talidomida, angiostatina, troponina-1, antagonista angiotenzina II i antitela za VEGF, sredstava koju moduliraju ili inhibiraju koagulaciju i sisteme fibrinolize kao što su heparin, heparini niske molekulske mase i inhibitori karboksipeptidaze U (takođe poznati kao inhibitori aktivnog trombina koji se mogu aktivirati inhibitorom fibrinolize [TAFIa]); sredstava koja ometaju kontrolne tačke ćelijskog ciklusa izabranih od ATR, ATM, Chk1 i Chk2 kinaza i inhibitora cdk i cdc kinaze izabranih od 7-hidroksistaurosporina, staurosporina, flavopiridola, CYC202 (Cyclacel) i BMS-387032; inhibitora ćelijske proliferacije i puta prenosa signala preživljavanja izabranih od inhibitora EGFR (uključujući gefitinib i erlotinib), inhibitora ERB-2 (uključujući trastuzumab), inhibitora IGFR, inhibitora receptora za citokin, inhibitora MET, inhibitora PI3K (uključujući LY294002), serin/treonin kinaza (uključujući, ali bez ograničenja na inhibitore Akt, inhibitore Raf kinaze (uključujući BAY-43-9006), inhibitora MEK (uključujući CI-1040 i PD-098059) i inhibitora mTOR (uključujući Wyeth CCI-779 i Ariad AP23573); sredstava koja indukuju apoptozu koja su aktivatori članova familije TNF receptora (uključujući TRAIL receptore); i inhibitora angiogeneze izabranih od endostatina, ukraina, ranpirnaze, IM862, 5-metoksi-4-[2-metil-3-(3-metil-2-butenil)oksiranil]-1-oksaspiro[2,5]okt-6-il(hloroacetil)karbamata, acetildinanalina, 5-amino-1-[[3,5-dihloro-4-(4-hlorobenzoil)fenil]metil]-1H-1,2,3-triazol-4-karboksamida, CM101, skvalamina, kombretastatina, RPI4610, NX31838, sulfatiranog manopentaoze fosfata, 7,7-(karbonil-bis[imino-N-metil-4,2-pirolokarbonilimino[N-metil-4,2-pirol]-karbonilimino]-bis-(1,3-naftalen disulfonata) i 3-[(2,4-dimetilpirol-5-il)metilen]-2-indolinona (SU5416).
4. Kombinacija prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što sredstva protiv kancera su izabrana od: citotoksičnih sredstava izabranih od ciklofosfamida, hlorambucil karmustina (BCNU), lomustina (CCNU), busulfana, treosulfana, sertenefa, kahektina, ifosfamida, tasonermina, lonidamina, karboplatina, altretamina, prednimustina, dibromodulcitola, ranimustina, fotemustina, nedaplatina, aroplatina, oksaliplatina, metil metansulfonata, prokarbazina, dakarbazina, heptaplatina, estramustina, improsulfan tozilata, trofosfamida, nimustina, dibrospidijum hlorida, pumitepa, lobaplatina, satraplatina, profiromicina, cisplatina, irofulvena, deksifosfamida, cisamindihloro(2-metil-piridin)platine, benzilguanina, glufosfamida, GPX100, (trans, trans, trans)-bis-mu-(heksan-1,6-diamin)-mu-[diamin-platina(II)]bis[diamin(hloro)platina (II)]tetrahlorida, diarizidinilspermina, arsen trioksida, 1-(11-dodecilamino-10-hidroksiundecil)-3,7-dimetilksantina, zorubicina, idarubicina, daunorubicina, bisantrena, mitoksantrona, pirarubicina, pinafida, valrubicina, amrubicina, doksorubicina, epirubicina, pirarubicina, antineoplastona, 3’-deamino-3’-morfolino-13-deokso-10-hidroksikarminomicina, anamicina, galarubicina, elinafida, MEN10755 i 4-demetoksi-3-deamino-3-aziridinil-4-metilsulfonil-daunorubicina; alikujućih sredstava izabranih od azotnih iperita: ciklofosfamid, ifosfamid, trofosfamid i hlorambucil; nitrozourea: karmustina (BCNU) i lomustina(CCNU); alkilsulfonata: busulfana i treosulfana; triazena: dakarbazina i prokarbazina; kompleksa koji sadrže platinu: cisplatina, karboplatina, aroplatina i oksaliplatina; anti-mitotičkih sredstava izabranih od alokolhicina, halihondrina B, kolhicina, derivata kolhicina, dolstatina 10, majtanzina, rizoksina, tiokolhicina i tritil cisteina; inhibitora proteazoma izabranih od laktacistina, bortezomiba, epoksomicina i peptidnih aldehida kao što je MG 132, MG 115 i PSI; inhibitora mikrotubula/sredstava za stabilizaciju mikrotubula izabranih od paklitaksela, vindezin sulfata, vinkristina, vinblastina, vinorelbina, 3’,4’-didehidro-4’-deoksi-8’-norvinkaleukoblastina, docetaksola, rizoksina, dolastatina, mivobulin izetionata, auristatina, cemadotina, RPR109881, BMS184476, vinflunina, kriptoficina, 2,3,4,5,6-pentafluoro-N-(3-fluoro-4-metoksifenil) benzen sulfonamida, anhidrovinblastina, N,N-dimetil-L-valil-L-valil-N-metil-L-valil-L-prolil-L-prolin-tbutilamida, TDX258, epotilona i BMS188797; inhibitora topoizomeraze izabranih od topotekana, hikaptamina, irinotekana, rubitekana, eksatekana, gimetekana, diflomotekana, silil-kamptotecina, 9-aminokamptotecina, kamptotecina, krisnatola, mitomicina C, 6-etoksipropionil-3’,4’-O-ekso-benziliden-hartreuzina, 9-metoksi-N,N-dimetil-5-nitropirazolo[3,4,5-kl]akridin-2-(6H)propanamina, 1-amino-9-etil-5-fluoro-2,3-dihidro-9-hidroksi-4-metil-1H,12H-benzo[de]pirano[3’,4’:b,7]-indolizino[1,2b]hinolin-10,13(9H,15H)diona, lurtotekana, 7-[2-(N-izopropilamino)etil]-(20S)kamptotecina, BNP1350, BNPI1100, BN80915, BN80942, etoposid fosfata, teniposida, sobuzoksana, 2’-dimetilamino-2’-deoksi-etoposida, GL331, N-[2-(dimetilamino)etil]-9-hidroksi-5,6-dimetil-6H-pirido[4,3b]karbazol-1-karboksamida, asulakrina, (5a, 5aB, 8aa,9b)-9-[2-[N-[2-(dimetilamino)etil]-N-metilamino]etil]-5-[4-hidroksi-3,5-dimetoksifenil]-5,5a,6,8,8a,9-heksohidrofuro(3’,4’:6,7)nafto (2,3-d)-1,3-dioksol-6-ona, 2,3-(metilendioksi)-5-metil-7-hidroksi-8-metoksibenzo[c]-fenantridinijuma, 6,9-bis[(2-aminoetil)amino]benzo[g]izoguinolin-5,10-diona, 5-(3-aminopropilamino)-7,10-dihidroksi-2-(2-hidroksietilaminometil)-6H-pirazolo[4,5,1-de]akridin-6-ona, N-[1-[2(dietilamino)etilamino]-7-metoksi-9-okso-9H-tioksanten-4-ilmetil]formamida, N-(2-(dimetilamino)etil)akridin-4-karboksamida, 6-[[2-(dimetilamino)etil]amino]-3-hidroksi-7H-indeno[2,1-c]hinolin-7-ona, i dimesna; inhibitora ne-kamptotecin topoizomeraze-1 kao što su indolokarbazoli; i dualnih inhibitora topoizomeraze-1 i II kao što su benzofenazini, XR 20 115761MLN 576 i benzopiridoindoli; mitotičkih kinazina izabranih od kinezina KSP, inhibitora KSP, inhibitora MKLP1, inhibitora CENP-E, inhibitora MCAK, inhibitora Kifl4, inhibitora Mphosph1 i inhibitora Rab6-KIFL; inhibitora kinaza uključenih u napredovanje mitoze izabranih od inhibitora aurora kinaze, inhibitora kinaza sličnih Polo (PLK) (naročito inhibitora PLK-1), inhibitora bub-1 i inhibitora bub-R1; terapeutskog sredstva tositumomaba koje ciljno deluje na monoklonsko antitelo (Bexxar); i inhibitora tirozin kinaze izabranih od N-(trifluorometilfenil)-5-metilizoksazol-4-karboksamida, 3-[(2,4-dimetilpirol-5-il)metilidenil)indolin-2-ona, 17-(alilamino)-17-demetoksigeldanamicina, 4-(3-hloro-4-fluorofenilamino)-7-metoksi-6-[3-(4-morfolinil)propoksil]hinazolin, N-(3-etinilfenil)-6,7-bis(2-metoksietoksi)-4-hinazolinamina, BIBX1382, 2,3,9,10,11,12-heksahidro-10-(hidroksimetil)-10-hidroksi-9-metil-9,12-epoksi-1H-diindolo[1,2,3-fg:3’,2’,1’-kl]pirolo[3,4-i][1,6]benzodiazocin-1-ona, SH268, genisteina, STI571, CEP2563, 4-(3-hlorofenilamino)-5,6-dimetil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidinmetan sulfonata, 4-(3-bromo-4-hidroksifenil)amino-6,7-dimetoksihinazolina, 4-(4’-hidroksifenil)amino-6,7-dimetoksihinazolina, SU6668, STI571A, N-4-hlorofenil-4-(4-piridilmetil)-1-ftalazinamina i EMD121974.
5. Kombinacija prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što, sredstvo protiv kancera je abirateron acetat.
6. Kombinacija prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što, sredstvo protiv kancera je karboplatin.
7. Kombinacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, naznačena time što, navedeno jedinjenje je: 1 2-(4-piperidin-3-ilfenil)-2H-indazol-7-karboksamid; 2- {4-[(3R)-piperidin-3-il]fenil}-2H-indazol-7-karboksamid; 2-{4-[(3S)-piperidin-3-il]fenil}-2H-indazol-7-karboksamid; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, stereoizomer ili tautomer.
8. Kombinacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, naznačena time što, navedeno jedinjenje je: 2-(4-piperidin-3-ilfenil)-2H-indazol-7-karboksamid; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili tautomer.
9. Kombinacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, naznačena time što, navedeno jedinjenje je: 2- {4-[(3R)-piperidin-3-il]fenil} -2H-indazol-7-karboksamid; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili tautomer.
10. Kombinacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, naznačena time što, navedeno jedinjenje je: 2-{4-[(3S)-piperidin-3-il]fenil}-2H-indazol-7-karboksamid; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili tautomer.
11. Farmaceutska kompozicija koja sadrži kombinaciju prema bilo kom prethodom patentnom zahtevu zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.
12. Kombinacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-10 za upotrebu u terapiji.
13. Upotreba kombinacije prema bilo kom od patentnih zahteva 1-10 za proizvodnju leka za lečenje ili prevenciju stanja koja mogu biti poboljšana inhibicijom poli(ADP-riboza) polimeraze (PARP).
14. Upotreba kombinacije prema bilo kom od patentnih zahteva 1-10 za proizvodnju leka za lečenje ili prevenciju kancera, zapaljenskih bolesti, reperfuzionih povreda, ishemijskih stanja, moždanog udara, bubrežne insuficijencije, kardiovaskularnih bolesti, vaskularnih bolesti različitih od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, neurodegenerativnih bolesti, retrovirusnih infekcija, oštećenja retine ili starenja kože i oštećenja kože izazvanih UV-zračenjem. 2
15. Upotreba kombinacije prema bilo kom od patentnih zahteva 1-10 za proizvodnju leka za lečenje ili prevenciju kancera.
16. Upotreba prema patentnom zahtevu 15 naznačena time što, kancer je kancer koji je deficijentan u DNK DSB reparacionoj aktivnosti zavisnoj od homologe rekombinacije (HR).
17. Kombinacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-10 za upotrebu u lečenju ili prevenciji stanja koja mogu biti poboljšana inhibicijom poli(ADP-riboza)polimeraze (PARP).
18. Kombinacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-10 za upotrebu u lečenju ili prevenciju kancera, zapaljenskih bolesti, reperfuzionih povreda, ishemijskih stanja, moždanog udara, bubrežne insuficijencije, kardiovaskularnih bolesti, vaskularnih bolesti različitih od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, neurodegenerativnih bolesti, retrovirusnih infekcija, oštećenja retine ili starenja kože i oštećenja kože izazvanih UV-zračenjem.
19. Kombinacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-10 za upotrebu u lečenju ili prevenciji kancera.
20. Kombinacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-10 za upotrebu u lečenju ili prevenciji kancera koji je deficijentan u DNK DSB reparacionoj aktivnosti zavisnoj od homologe rekombinacije (HR). Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5